1

1.Predgovor

Konačno magični lek koji su svi pušači čekali:

x Odmah deluje

x Jednako efikasan i kod teških pušača

x Bez krize pri prestanku

x Nije potrebna mod volje

x Bez šok terapije

x Bez ikakvih pomagala sa strane

x Ne goji

x Za stalno

Možda ste malo uplašeni nad činjenicom da dete pročitati ovu knjigu. Možda vas, kao kod vedine

pušača, sama pomisao na prestanak ispuni panikom i iako vi nameravate da prestanete, to nede biti

danas.

Ako očekujete da vas ja obavestim o užasnim rizicima po zdravlje koji prate pušače, ili kako pušači

potroše malo bogatstvo za vreme svog pušačkog života, ili da je to jedna odvratna, prljava navika i da

ste vi glupi, beskičmenjaci bez snage volje, onda moram da vas razočaram. Takve taktike meni nikada

nisu pomogle da prestanem i kada bi vama mogle da pomognu, vi biste onda ved prestali da pušite.

Moj metod, koga du zvati EASYWAY, ne funkcioniše tako. U neke od stvari koje du redi dete teško

poverovati. Međutim, kada budete završili sa knjigom, ne da dete u to poverovati, nego dete se pitati

kako je mogude da vam je mozak toliko bio ispran da ste verovali u suprotno.

Postoji uobičajno loše shvatanje da mi biramo da pušimo. Pušači ne biraju da puše isto kao što

alkoholičari ne biraju da to postanu, ili narkomani da postanu zavisnici od heroina. Tačno je da mi

biramo da zapalimo te prve eksperimentalne cigarete. Ja ponekad između više stvari - biram da

odem u bioskop, ali to ne znači da du ceo život provesti u njemu.

Uporedite to sa svojim životom. Da li ste ikada doneli pozitivnu odluku da u određenim trenutcima u

svom životu, ne biste mogli da uživate u jelu ili nekom druženju a da pri tom ne pušite, ili da ne

možete da se koncentrišete ili uhvatite u koštac sa stresom bez cigarete? U kom trenutku ste doneli

odluku da vam trebaju cigarete, ne samo za društvena okupljanja, nego da su vam potrebne da ih

stalno imate kod sebe i osedali ste se nesigurno, čak obuzeti panikom ako ih nemate?

Kao i svaki drugi pušač, vi ste uvučeni u najpokvareniju, najsuptilniju zamku koju su čovek i priroda

zajedno smislili. Ne postoji roditelj na ovoj planeti - bilo da je pušač ili nepušač, kome se sviđa ideja

da njegovo dete puši. Ovo znači da svi pušači žele da nikada nisu ni počeli da puše. To i nije toliko

2

iznenađujude - nikome nije trebala cigareta da bi uživao u obroku ili da se izbori sa stresom pre nego

što se navukao.

U isto vreme, svi pušači žele da nastave sa pušenjem. Ipak nas niko ne primorava da zapalimo; bilo

da razumemo zašto je to tako ili ne, samo pušači su ti koji odluče da zapale cigaretu.

Kada bi postojalo magično dugme koje bi pušači mogli da pritisnu i probude se sledede jutro sa

osedajem kao da nikada nisu zapalili tu prvu cigaretu, jedini pušači koji bi sutra ujutru postojali bili bi

oni mladi ljudi koji su još uvek u svojoj eksperimentalnoj fazi. Jedina stvar koja nas sprečava da

prestanem je: STRAH.

Strah da demo morati da preživimo neodređen period patnje, bola i nezadovoljene želje - da bismo

onda bili slobodni. Strah da više ni u jednom obroku niti društvenom okupljanju nedemo tako uživati

kao što smo uživali sa cigaretom. Strah da više nikada nedemo biti u stanju da se koncentrišemo,

izborimo sa stresom ili budemo isto toliko sigurni u sebe kao što smo bili sa cigaretom. Strah da de se

naša ličnost i karakter promeniti. Ali najviše od svega, strah od "jednom pušač - uvek pušač", da

nikada nedemo biti potpuno slobodni i da demo u nekim prenutcima, do kraja života, želeti

povremeno da zapalimo cigaretu. Ako ste, kao ja, ved pokušali sve uiobičajne načine da prestanete

da pušite i ako ste prošli kroz pakao onoga što ja nazivam - metoda modi volje za ostavljanjem

pušenja, ne samo da de taj strah uticati na vas, nego dete biti ubeđeni da nikada nedete modi da

prestanete.

Ako vam je nelagodno, u panici ste ili ako se osedate da nije pravo vreme za vas da ostavite cigarete,

onda dozvolite mi da vas uverim da su vaša nelagodnost ili panika uzrokovani strahom. Cigareta ne

ublažava taj strah, ona ga stvara. Vi niste odlučili da upadne u zamku nikotina. Ali koa sve zamke, ona

je napravljena tako da vi ostanete u njoj. Zapitajte se, kada ste zapalili te prve cigarete, da biste videli

kako je to, da li ste tada odlučili da ostanete pušač do kraja života? I, kada dete prestati sa pušenjem?

Sutra? Sledede godine? Prestanite da se zavaravate. Zamka je napravljena tako da vas drži

žarobljenim čitavog života. Šta mislite - zašto tamo neki pušači nisu prestali da puše sve dok ih to nije

ubilo?

Ova knjiga je prvobitno izdata od strane "Penguin" izdavača pre jednu deceniju, i sve od tada bila je

najprodavanija knjiga svake godine. Znači, sada imam deset godina povratnih reakcija. Kao što dete

uskoro pročitati, te povratne reakcije su mi otkrile informacije koje su prevazišle moja najluđa

zamišljanja o tome koliko de biti efikasna mojai knjiga. Takođe su mi na taj način otkrivena dva

aspekta EASYWAY metode koja su me zabrinula. Ovo drugo du objasniti kasnije. Prvo, evo tri tipična

primera koje sam izvukao iz pisama koje sam dobijao:

"Nisam verovao u tvrdnje koje ste izneli i izvinjavam se što sam sumnjao u vas. Bilo je lako i

uživao sam u tome, baš kao što ste rekli. Dao sam kopije vaše knjige svim svojim prijateljima i

rođacima koji puše, ali ne mogu da shvatim zašto oni nede da je pročitaju."

"Vašu knjigu mi je dao bivši prijatelj koji je bio pušač, pre 8 godina. Tek sada sam je

pročitao. Jedino zbog čega se kajem je što sam protradio 8 godiona."

3

"Upravo sam završila sa čitanjem knjige EASYWAY. Znam da je prošlo tek četiri dana, ali

osedam se sjajno, i znam da nikada više nedu osetiti potrebu da pušim. Počela sam da čitam vašu

knjigu pre pet godina, pročitala sam je do pola i uspaničila se. Znala sam da ako nastavim da je čitam

moradu da prestanem sa pušenjem. Zar nisam bila luckasta?"

Ne, ta malda dama iz poslednjeg primera nije bila luckasta. Spomenuo sam magično dugme.

EASYWAY radi po principu magičnog dugmeta. EASYWAY nije čarolija, ali meni i stotinama hiljada

bivših pušača kojima je bilo lako i prijatno da prestanu to sve deluje kao čarolija!

Ovo je upozorenje. Imamo situaciju kokoška i jaje. Svaki pušač želi da prestane i svakom pušaču je

lako i prijatno da prestane. Samo strah sprečava pušače da pokušaju da prestanu. Najvedi dobitak je

osloboditi se tog straha. Ali nedete se osloboditi tog straha dok ne završite sa knjigom. Naprotiv, kao

dama u tredem primeru, strah de se povedavatio kako čitate knjigu i to de vas možda sprečiti da je

završite.

Vi niste odlučili da upadnete u zamku, ali budite načisto sa sobom, nedete umadi tome ako ne

donesete pozitivnu odluku da to uradite. Ved se možda dvoumite oko ostavljanja. S druge strane se

možda plašite. U bilo kom slučaju molim vas imajte na umu: VI NIŠTA NE GUBITE!

Ako po završetku čitanja knjige odlučite da želite da nastavite da pušite, ništa vas ne sprečava u

tome. Ne morate čak ni da smanjite ili prestanete da pušite sok čitate ovu knjigu i zapamtite - nema

šok terapije. Naprotiv, imam samo dobre vesti za vas. Da li možete da zamislite kako se osedao grof

Monte Kristo kada je konačno pobegao iz zatvora? Tako sam se i ja osedao kada sam pobegao iz

nikotinske zamke. Tako se osedaju milioni bivših pušača koji su koristili moju metodu. Do kraja ove

knjige:

TAKO ĆETE SE VI OSEĆATI!

SAMO NAPRED!

Ako ste pušač sve što treba da uradite je da nastavite da čitate.

Ako ste nepušač koji je kupio ovu knjigu za one koje volite, sve što treba da uradite je da ih ubedite

da pročitaju ovu knjigu. Ako ne možete da ih ubedite, onda vi pročitajte knjigu a poslednje poglavlje

de vas posavetovati kako da prenesete poruku ljudima, i takođe kako da sprečite svoju decu da

počnu da puše. Nemojte da vas zavara činjenica da oni to sad mrze. Sva se deca tako osedaju dok se

ne navuku.

2.Uvod

"IZLEČIDU SVET OD PUŠENJA"

To sam govorio pričajudi sa svojom ženom. Mislila je da sam odlepio. To je sasvim razumljivo ako se

uzme u obzir da me je ona videla u brojnim pokušajima da prestanem da pušim. Najskorija su bila

dva pokušaja dve godine ranije. Preživeo sam šest meseci čiste patnje pre nego što sam se konačno

prepustio i zapalio cigaretu. Nije me sramota da priznam da sam plakao kao beba. Plakao sam jer

sam znao da sam osuđen da budem pušač zauvek. Toliko sam truda uložio u taj pokušaj i prošao kroz

4

toliku patnju da sam znao da nikada više nedu imati snage da stavim sebe na tako strašan test. Ja

nisam nasilan čovek, ali da je neki nepušač koji voli da popuje bio toliko glup u tom trenutku da mi

kaže da svi pušači mogu lako da prestanu, momentalno i zauvek, ne bih odgovarao za svoje

postupke. Međutim, uveren sam da bi me svaka porota na svetu, sastavljena samo od pušača,

oslobodila na osnovu opravdanih razloga za ubistvo.

Možda je i vama teško da poverujete da svaki pušač može lako da prestane. Ako je tako, ja vas molim

da ne bacite ovu knjigu u đubre. Molim vas da mi verujete. Uveravam vas da čak i vi možete lako da

prestanete.

U svakom slučaju, tako sam i ja, posle dve godine, gasio ono za šta sam znao da de biti moja

poslednja cigareta, i ne samo da sam govorio svojoj ženi da sam ja ved nepušač, nego sam govorio da

du izlečiti svet od pušenja. Moram da priznam da me je njena skeptičnost tada iritirala. Međutim, to

ni u kom slučaju nije umanjilo moju ushidenost. Pretpostavljam da je moja oduševljenost u saznanju

da sam ved redan nepušač poremetila malo moju percepciju. Gledajudi stvari unazad, mogu da

shvatim njeno ponašanje. Sad shvatam zašto su Džojs i moji bliski prijatelji i rođaci mislili sa sam

kandidat za ludnicu.

Kada pogledam unazad na svoj život, izgleda mi kao da je sve bila priprema za rešavanje problema sa

pušenjem. Čak i one godine učenja i obavljanja posla računovođe su bile bezvredne u rešavanju

zamke pušenja. Kažu da ne možeš da prevariš sve ljude u isto vreme i da to činiš stalno, ali ja verujem

da duvanske korporacije upravo to rade godinama. Ja takođe verujem da sam ja jedini koji je prvi

zaista shvatio zamku nikotina. Ako vam delujem arogantno, požuridu da dodam da tome nisam

doprineo ja, nego okolnosti mog života.

Dan za pamdenje bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali zamišljam one koji su sigurno

imali isti osedaj olakšanja i oduševljenja kao ja kada sam ugasio poslednju cigaretu. shvatio sam da

sam pronašao nešto za šta se svaki pušač moli - lak način da ostavi cigarete.

Posle testiranja metode na prijateljima i rodbini, prestao sam da se bavim računovodstvom i postao

konsultant, sa punim radnim vremenom, u pomaganju drugima da ostave cigarete.

Napisao sam prvu verziju knjige 1985. Jedan od mojih neuspeha, dovek koga opisujem u 25-om

poglavlju, bio je moja inspiracija. Dva puta me je posetio i oba puta smo obojica plakali pri susretu.

Bio je toliko uznemiren da nisam mogao dovoljno da ga opustim da bi mogao da upije ono što mu

govorim. Ponadao sam se da kada bih to zapisao, on bi to mogao da pročita kada je njemu pogodan

trenutak za to, i to koliko god puta mu je potrebno, i da de tako poruka da dopre do njega.

Nisam sumnjao da de EASYWAY metoda delovati efikasno na druge pušače kao što je delovala na

mene. Ipak, pre nego što sam svoju metodu stavio u pisanu formu knjige, obavio sam jedno

istraživanje tržišta na svoj način. Komentari nisu bili ohrabrujudi:

"Kako knjiga može da mi pomogne da ostavim cigarete? Ono što mi treba je mod volje!"

"Kako knjiga može da spredi užasnu krizu koja se javlja kada prestanete?"

5

U prilog ovakvim pesimistidkim komentarima, i ja sam imaosvoje sumnje. Često je na klinikama bio

slučaj da pacijent pogrešno razume poentu. Ali ja sam bio u stanju da na licu mesta ispravim

situaciju. A kako de knjiga to modi da uradi? Setio sam se vremena kada sam učio za računovođu,

kada nisam razumeo ili se nisam slagao sa nekim delom knjige - to je bila ogromna frustracija, jer ne

možete da pitate knjigu da vam objasni nešto. Takođe sam bio veoma svestan, posebno u današnje

vreme televizije i spotova, da mnogi ljudi nisu naviknuti da čitaju.

Zajedno sa svim ovim faktorima, imao sam jednu sumnju koja je prevazišla sve ostale. Ja nisam bio

pisac i bio sam veoma svestan svojih ograničenja u tom smislu. Bio sam siguran da mogu da sednem

licem u lice sa pušadem i da ga ubedim koliko de prijatnija biti socijalna okupljanja, kako de on ili ona

biti u stanju da se koncentriše i podnese stres kao nepušač i kako proces prestanka može biti lak i

prijatan. Ali da li ja to mogu da prenesem kroz knjigu? Čak sam sumnjao u to da li ja uopšte imam

pravo da stavim EASYWAY u knjigu i da li je možda trebalo da zaposlim profesionalnog pisca. Nikako

nisam bio siguran da de to biti uspeh.

Bogovi su mi bili naklonjeni. Primio sam hiljade čestitki koje su sadržale komentare poput:

"To je najbolja knjiga ikada napisana."

"Vi ste moj guru"

"Vi ste genije."

"Trebalo bi da dobijete odlikovanje viteza."

"Vi bi trebalo da ste državni premijer."

"Vi ste svetac."

Nadam se da nisam dopustio sebi da nešto uobrazim zbog takvih komentara. Potpuno sam svestan

da ti komplimenti nisu bili upudeni meni kao piscu, da hvale moju veštinu pisanja, nego baš obrnuto -

da ih dobijam baš zbog nedostatka veštine. Ti komplimenti su mi stizali od ljudi jer - bilo da vam je

draže da odete na kliniku ili pročitate knjigu: EASYWAY metoda funkcioniše!

Ne samo da imamo svetsku mrežu EASYWAY klinika, nego je ova knjiga prevedena na preko dvadeset

jezika, i dok ja ovo pišem, ona je bestseler broj 1 u Nemačkoj.

Posle otprilike godinu dana od početka rada klinika, ja sam mislio da sam naučio sve što ima da se

nauči o pomaganju ljudima da ostave pušenje. Neverovatno, ali 14 godina posle otkrivanja metode ja

praktično naučim nešto novo svakog dana. Ova činjenica me je malo zabrinula kada sam bio

zamoljen da budem recenzent prvog izdanja koje je izašlo posle šest godina otkako se knjiga štampa.

To je bio horor - jer za praktično sve što sam napisao trebalo je da se vratim unazad i da prepravljam

i bolje objasnim.

Nije trebalo da brinem. Osnovni principi EASYWAY su postojani danas kao i onda kada sam metodu

otkrio. Prelepa istina je: LAKO JE PRESTATI!

6

To je činjenica. Moja jedina poteškoda je da ubedim svakog pušača u to. Čitavo moje iskustvo koje

sam sakupio u 14 godina pomoglo je tako što je omogudilo svakom pušaču da ugleda svetlost. Na

klinikama pokušavamo da dostignemo savršenstvo. Svaki neuspeh nas duboko zaboli jer mi znamo

da svaki pušač može lako da prestane. Kada pušači ne uspeju, ophode se prema tome kao prema

svom ličnom neuspehu. Mi se prema tome ophodimo kao prema svom neuspehu - nismo uspeli da

ubedimo te pušače koliko je lako i prijatno da prestanu.

Posvetio sam prvo izdanje pušačima koje nisam uspeo da izlečim. Ta stopa neuspeha bila je

zasnovana na principu garancije koju imamo na klinikama - "vradamo novac ako niste zadovoljni".

Prosečna trenutna stopa neuspeha na našim klinikama je ispod 5%. To znači uspeh od preko 95%.

Iako sam bio svestan da sam otkrio nešto neverovatno, ni u najluđim snovima nisam očekivao da du

postidi takvu stopu uspeha. Sad možete da se pobunite i kažete da ako sam zaista verovao da du

izlečiti svet od pušenja - mora da sam očekivao stopu uspeha od 100%.

Ne, nikad nisam očekivao da du postidi 100%. Ušmrkavanje nikotina je ranije bila najpopularnija vrsta

nikotinske zavisnosti dok nije postala antisocijalna i izumrla. Ipak, postoje i dalje neki čudaci koji

ponekad ušmrknu nikotin, i verovatno de ih uvek biti. Začuđujude, Parlament spada u poslednja

utočišta ušmrkavanj nikotina. Pretpostavljam da to i nije tako čudno kad se nad tim zamisliš -

političari generalno kaskaju stotinama godina iza svog vremena. Tako da de uvek biti čudaka koji de

to raditi. Ja nikada nisam očekivao da du morati da lečim svakog pušača ponaosob.

Ono što sam ja mislio da de se desiti, onog trenutka kad objasnim misterije oko zamke u koju ste

upali kao pušač i kad razbijem iluzije tipa:

x Pušači uživaju dok puše

x Pušač bira da puši

x Pušenje otklanja dosadu i stres

x Pušenje pomaže koncentraciji i opuštanju

x Pušenje je navika

x Potrebna je mod volje da bi se prestalo

x Jednom pušač - uvek pušač

x Govoriti pušaču da de ga to ubiti mu pomaže da prestane

x Zamene, posebno one koje sadrže nikotin u sebi, pomažu da se ostave cigarete

x Svi pušači moraju da prođu kroz period patnje da bi prestali, ja sam naivno pomislio da de ostatak

sveta takođe videti istinu i usvojiti moju metodu.

Mislio sam da de mi glavni neprijatelji biti duvanske industrije. Neverovatno, ali moje glavne

prepreke su bile institucije za koje sam mislio da de mi biti najvedi saveznici: mediji, Vlada,

7

organizacije poput Udruženje za pušenje i zdravlje, QUIT (organizacija koja pomaže odvikavanje) i

renomirano zdravstvo.

Verovatno ste gledali film "Sestra KEni". U slučaju da niste, u filmu je reč o vremenu kada je dečija

paraliza, ili polio, bila prokletstvo naše dece. Jasno se sedam da je ta reč u mene usadila isti strah koji

danas osedam kada čujem reč "rak". Efekat polio virusa nije bio samo taj što parališe ruke i noge, ved

što uzrokuje poremedaj oblika udova. Lekari su tada stavljali udove u gvozdena pomagala da bi se

sprečio poremedaj. Rezultat je bila doživotna paraliza.

Sestra Keni je verovala da su ta gvozdena pomagala zaustavljala proces oporavka i dokazala je hiljadu

puta da mišidi mogu ispočetka da se formiraju i da dete može ponovo da hoda. Međutim, Sestra Keni

nije bila lekar, bila je obična sestra. Kako se usuđuje da se meša u nešto što je povereno samo

stručnim doktorima? A nije bilo važno to što je ona pronašla rešenje za problem i što je dokazala

njegovu efikasnost. Deca koju je lečila Sestra KEni su znala da je ona u pravu, kao i njihovi roditelji, ali

renomirano zdravstvo ne samo da nije usvojilo njene metode ved su joj zabranili da radi u medicini.

Trebalo je 20 godina da prođe da bi medicina prihvatila ono što je bilo očigledno.

Gledao sam film mnogo godina pre nego što sam otkrio EASYWAY. Film je bio veoma interesantan i

bez sumnje bilo je istine u njemu. Međutim, bilo je isto tako očigledno da je Holivud iskoristio veliku

porciju poetske slobode. Nemogude je da je sestra Keni otkrila nešto što združena medicinska nauka

nije uspela da otkrije. Sigurno ti renomirani lekari nisu baš bili takvi dinosaurusi kakvim ih

predstavljaju? Kako je mogude da im je trebalo 20 godina da prihvate ono što im je bilo ispred nosa?

Kaže se da su nekada činjenice čudnije od naučne fantastike. Izvinjavam se onima koji su pravili film

Sestra Keni što sam rekao da su uzeli previše poetske slobode. Čak i u ovo tzv. osvešdeno doba gde

imamo modernu komunikaciju, posle 14 godina, ja nisam uspeo da prenesem poruku. Da, dokazao

sam svoju suštinu; jedini razlog zašto vi čitate ovu knjigu je zato što vam je neki bivši pušač

preporučio. Ne zaboravite, ja nemam ogromnu finansijsku mod kao Britanska Zdravstvena

Organizacija ili Udruženje za zdravlje i pušenje. Kao i sestra KEni, ja sam ussamljena individua. Kao i

ona, ja sam poznat samo zato što moj sistem funkcioniše. Ved me tretiraju kao gurua broj jedan koji

pomaže pušačima da ostave cigarete. kao i sestra KEni, i ja sam dokazao suštinu. Ali kakva korist što

je sestra KEni dokazala svoju priču, kad je ostatak sveta i dalje radio upravo suprotno od onoga što

treba? Poslednja rečenica u ovoj knjizi je ista kao u originalnom rukopisu:

Postoji vetar promene u društvu. Pokrenuta je jedna grudva snega i nadam se da de ova knjiga

pomodi da to postane lavina snega.

Zbog mojih prethodno iznesenih stavova, pomislidete da ja uopšte ne poštujem medicinu kao

profesiju. To je daleko od istine. Jedan od mojih sinova je doktor i ne mogu da zamislim finiju

profesiju za čoveka. Dobijamo više preporuka za naše klinike od doktora nego od bilo koje druge

profesije i, iznenađujude, najviše naših klijenata je iz medicinske struke nego bilo koje druge.

Ranije su me doktori smatrali šarlatanom. Avgusta 1997. imao sam veliku čast da budem pozvan da

predajem na 10-toj Svetskoj Konferenciji o zdravlju i duvanu koja je održana u Pekingu. Mislim da

sam bio prvi nekvalifikovani doktor koji je imao tu čast. Sam poziv je bio mera mog napretka.

8

Međutim, to je bilo isto kao da sam držao predavanje zidu. Kako žvakada guma sa nikotinom i flaster

nisu rešili problem, sami pušači su izgleda prihvatili da ne možeš da se izlečiš od zavisnosti jedne

droge tako što deš prepisati kao lek istu tu drogu. To je isto kao da kažete zavisniku od heroina:

nemoj da pušiš heroin, pušenje je opasno, ubrizgaj ga u venu (ne pokušavajte to sa nikotinom, istog

trenutka de vas ubiti). Zato što medicina i mediji nemaju pojma kako da pomognu ljudima da

prestanu da puše, sve je skoncentrisano na to da im govore ono što oni ved znaju: pušenje nije

zdravo, to je prljavo i odvratno, asocijalno i skupo. A ne shvataju da nije stvar u tome da oni puše

zato što ne razumeju razloge zašto ne treba da puše. Pravo rešenje je da se otklone razlozi zbog kojih

oni puše.

Kada je svetski dan za borbu protiv pušenja, zdravstveni stručnjaci govore: "Ovo je dan kada svaki

pušač pokušava da prestane." Svaki pušač zna da je to jedan dan u godini kada de vedina pušača

popušiti duplo više nego što inače puši, i to potpuno otvoreno, jer nijedan pušač ne voli da mu se

govori šta da radi, pogotovo od strane ljudi koji tretiraju pušače kao idiote i koji ne razumeju zašto

oni puše.

Zato što ne razumeju u potpunosti same pušače ili kako da im olakšaju da prestanu, njihov stav je:

"Probaj ovaj metod. Ako to ne uspe, probaj nešto drugo." Da li možete da zamislite da postoji 10

načina šta se radi u slučaju zapaljenja creva? Devet od tih deset metoda izlečilo je 10% pacijenata,

što znači da je ubilo 90%, a deseta metoda je izlečila 95%. Zamislite da je deseta metoda bila

dostupna više od 14 godina, ali velika vedina u medicini je i dalje preporučivala ostalih devet metoda.

Jedan od doktora na toj konferenciji je uvideo jedan detalj kog se ja nisam dosetio. Izneo je činjenicu

da je mogude da de se doktori suočiti sa zakonskim posledicama zbog nesavesne prakse jer ne

savetuju svoje pacijente o najboljem načinu da prestanu sa pušenjem. Ironija je u tome što je baš on

bio veliki zagovornik terapije koja koristi nikotinske zamene (žvake sa nikotinom, flastere itd.) Veoma

se trudim da ne budem osvetoljubiv, ali nadam se da de on biti prva žrtva svojih ideja.

Dok pišem, britanska vlada je upravo potrošila 2.5 miliona funti na šokantnu TV kampanju koja

pokušava da ubedi omladinu da se ne navuče. Mogli su isto tako da potroše te pare i na kampanju u

kojoj de ih ubeđivati da motori mogu da ih ubiju. Da li oni shvataju da omladina zna da ih jedna

cigareta nede ubiti i da nijedan klinac nikada ne očekuje da de se navudi? Veza između pušenja i raka

pluda je utvrđena pre ved 40 godina. Uprkos tome, više mladih se danas navuče nego ikada ranije.

Mladima nije potrebno da gledaju horore o pušenju na televiziji. Pušači ionako izbegavaju takve

programe. Praktično svaki mlad čovek u zemlji je bio svedok kako je pušenje uzrokovalo propast u

njenoj ili njegovoj familiji. Ja sam gledao kako moj otac i sestra bivaju uništeni od te droge; to me nije

sprečilo da i sam upadnem u zamku.

Pojavio sam se na državnoj stanici sa doktorkom koja nikada nije bila pušač i nikada nije izlečila

nijednog pušača, tvrdedi kategorično kako de ta kampanja da spreči mlade da se navuku. Samo da je

vlada imala razuma pa da je meni dala tih 2.5 miliona funti. Ja bih finansirao kampanju koja bi

garantovala smrdu nikotinske zavisnosti za par godina.

Ja zaista verujem da je grudva snega postala fudbalska lopta. Ali posle 14 godina to je tek zrnce

peska u pustinji. Ja sam zahvalan hiljadama bivših pušača koji su posedivali moje klinike, pročitali

moje knjige, gledali moje spotove i preporučili EASYWAY svojim prijateljima, rođacima i svima onima

koji bi ih slušali, i molim se da tako i nastave. Međutim, grudva snega se nede pretvoriti u lavinu dok

9

medicina i mediji ne prestanu da preporučuju metode koje otežavaju ostavljanje cigareta i prihvate

da EASYWAY metoda nije još samo jedna u nizu metoda: VED JEDINI RAZUMAN METOD ZA

KORIŠDENJE!

Ne očekujem da mi još poverujete, ali kad budete završili knjigu, bide vam jasno. Čak i nekoliko ljudi

koji ne uspeju - kažu: "Još mi nije pošlo za rukom da ih ostavim, ali vaš način je bolji od bilo kog

drugog za koji znam."

Ako, kada završite knjigu, osedate da mi dugujete zahvalnost, možete i te kako taj dug da platite. Ne

samo što dete preporučiti EASYWAY svojim prijateljima, nego svaki put kada vidite na TV-u ili čujete

na radiju, ili pročitate članak u novinama koji propagira neku drugu ideju, nazovite ih ili im pišite i

pitajte ih zašto ne propagiraju EASYWAY metodu. To de pogurati lavinu, i ako ja poživim da to vidim,

umredu kao sredan čovek.

Ovo trede izdanje EASYWAY služi da vas uvede u umetnost tehnologije i pokaže kako je lako i prijatno

da se ostave cigarete. Da li se osedate kao da je smak sveta? Ma zaboravite to. Ja sam postigao neke

sjajne stvari u svom životu. Ali najveda je ta što sam uspeo da pobegnem iz ropstva nikotinske

zavisnosti. Pobegao sam pre 14 godina i - i dalje sam ushiden činjenicom da sam slobodan. Nema

razloga da budem depresivan, ništa loše se ne dešava: naprotiv, učinidete nešto što bi svaki pušač na

planeti želeo da učini: BIDETE SLOBODNI !

Poglavlje 1 - Najgori zavisnik od nikotina koga sam upoznao

Možda bi trebalo da počnem opisujudi moju kompetentnost za pisanje ove knjige. Ne, ja nisam

doktor ni psihijatar; moje kvalifikacije su daleko pogodnije. Proveo sam 33 godine svog života kao

zakleti pušač. U kasnijim godinama pušio sam sto cigareta kada imam loš dan, a inače nikad manje

od šezdeset na dan.

U toku svog života više puta sam pokušavao da prestanem. Jednom sam čak prestao na 6 meseci, ali

sam i dalje zastajao pored pušača da bih osetio miris duvana, i dalje sam putovao u delu za pušače u

vozu.

Za vedinu pušača, kada je o zdravlju reč, imamo slučaj: "Ja du prestati da pušim pre nego mi se nešto

desi". Ja sam dospeo u fazu kada sam znao da me ubija. Imao sam konstantne glavobolje i

konstantno sam kašljao. Mogao sam da osetim pulsiranje vertikalne vene na svom čelu, i iskreno

sam verovao da de svakog trenutka da se desi eksplozija u mojoj glavi i da du umreti od moždanog

udara. To mi je smetalo, ali me nije zaustavilo.

Došao sam u fazu kada sam čak prestao da pokušavam da ostavim cigarete. Nije to zbog toga što

sam ja toliko uživao u pušenju. Ponekad u svom životu pušači pate od iluzije da im prija ta cigareta

na koju su navikli, ali ja nikad nisam patio od te iluzije. Uvek sam prezirao i ukus i miris, ali mislio sam

10

da mi cigareta pomaže da se opustim. Davala mi je snagu i samopouzdanje, i uvek sam se osedao

jadno kada sam pokušavao da prestanem, nikada nisam bio u stanju da zamislim ugodan život bez

cigarete.

Jednom prilikom, moja žena me je poslala kod hipnotizera. Bio sam potpuno skeptičan, ne znajudi

ništa o hipnozi i u iluziji da de me dočekati osoba koja izgleda kao neki indijac, sa minđušama po telu

i tome slično. Bio sam u svim uobičjnim iluzijama od kojih pate pušači izuzev jedne - znao sam da

nisam osoba koja nema volje. Ja sam imao kontrolu nad svim drugim delovima života ali cigarete su

kontrolisale mene. Mislio sam da hipnoza podrazumeva nametanje volje, i iako nisam hteo da

ometam proces (kao svi pušači, veoma sam želeo da prestanem da pušim), mislio sam da me niko

nede zavarati idejom da meni nije potrebno da pušim.

Ispostavilo se da je cela seansa bila gubljenje vremena. Hipnotizer je pokušao da me natera da

pomerim svoje ruke i noge i radim neke slične stvari. Izgledalo je da ništa ne funkcioniše kako treba.

Nisam pao u nesvesno stanje. Nisam pao u trans, ili barem mislim da nisam, ali ipak posle te seanse

sam prestao da pušim.

E sad, pre nego što odjurite kod hipnotizera, dozvolite mi da vam nešto objasnim. Hipnoza je

sredstvo komunikacije. Ako se prenese pogrešna poruka, vi nedete prestati da pušite. Nevoljno

kritikujem čoveka kod koga sam bio jer da nije bilo njega do sada bih bio mrtav. Ali to je tako uprkos

tome, a ne zahvaljujudi njemu. Takođe ne želim da izgleda kao da govorim protiv hipnoze; naprotiv,

ja je koristim u svojim konsultacijama. Ona predstavlja mod sugestije i modnu silu koja može biti

iskorišdena u dobrom i lošem smislu. Nikada nemojte idi kod hipnotizera ako vam on ili ona nisu

preporučeni od strane nekoga koga poštujete i kome verujete.

Tokom tih odvratnih godina kada sam bio pušač mislio sam da mi život zavisi od cigareta, i bio sam

spreman da radije umrem nego da živim bez njih. Danas me ljudi pitaju da li mi se ikada desi da

poželim da zapalim po koju. Odgovor je:"Nikada, nikada, nikada." Upravo suprotno. Imao sam divan

život. Da sam umro od pušenja, ne bih mogao da se požalim. Bio sam veoma sredan čovek, ali

najlepša stvar koja mi se desila je da sam se oslobodio tog košmara, tog ropstva u kom sam

sistematski uništavao sopstveno telo i patio da bih imao tu privilegiju da pušim.

Da objasnim nešto od samog početka: ja nisam nikakav mistik. Ne verujem u mađioničare ni vile.

Razmišljam mozgom naučnika, i naikako nisam mogao da shvatim šta mi se u svemu tome činilo kao

magija. Počeo sam da čitam o hipnozi i o pušenju. Ništa što sam pročitao nije objasnilo čudo koje se

desilo. Zašto je bilo tako smešno jednostavno da prestanem kada sam ranije prolazio kroz nedelje

najcrnje depresije?

11

Trebalo mi je dosta vremena da shvatim, uglavnom zato što sam išao u suprotnom pravcu.

Pokušavao sam da shvatim zašto je bilo tako lako prestati, a ustvari pravi problem je zašto pušači

misle da je teško prestati. Pušači pričaju o užasnom stanju kada ne puše, ali kada sam pogledao

unazad i pokušao da se setim tih užasnih momenata, oni za mene nisu postojali. Nije bilo nikakvog

fizičkog bola. Sve je bilo u umu.

Moje zanimanje sa punim radnim vremenom je pomaganje drugim ljudima da se reše te navike.

Veoma, veoma sam uspešan. Pomogao sam da se izleče hiljde pušača. Da naglasim od samog starta:

ne postoji tako nešto što se zove zakleti pušač. Još uvek nisam upoznao nikog ko je bio toliko mnogo

navučen (ili, bolje, mislio da je toliko navučen) kao što sam bio ja. Ne samo da svi mogu da prestanu

da puše, nego to mogu lako da urade. U suštini nas strah čini pušačima: strah da u životu nikada

nedemo uživati kao što smo uživali sa cigaretama i strah da demo se osedati kao da vam je nešto

oduzeto. U stvari, to je tako daleko od istine. Ne samo da je uživanje u životu bez cigareta

podjednako, nego se beskrajno više uživa, na mnogo načina, a zdravlje, snaga i bogatstvo su još i

najmanje prednosti.

Svi pušači mogu lako da prestanu - čak i vi! Sve što treba da uradite je da pročitate knjigu do kraja sa

otvorenim umom. Što više budete mogli da razumete, utoliko de vam lakše biti da to doživite.

Najvažnije od svega, nedete idi kroz život kukajudi za cigaretama ili se osedati kao da vam je nešto

oduzeto. jedina misterija de biti zašto ste toliko dugo pušili.

Da na nešto upozorim. Postoje samo dva razloga zašto moja metoda može da ne uspe:

NEUSPEH U PRADENJU INSTRUKCIJA Nekim ljudima je

odbojno što sam ja toliko izričit u nekim savetima. Na primer, ja du vam redi da ne prestajete uz

pomod zamena kao što su slatkiši, žvakade gume, itd. (posebno bilo šta što sadrži nikotin). Razlog

zašto sam ja toliko izričit je zato što znam o čemu pričam. Ne poričem da ima mnogo ljudi koji su

prestali koristedi takve zamene, ali oni su uspeli uprkos tim stvarima, a ne zahvaljujudi njima. Postoje

ljudi koji mogu da vode ljubav dok stoje na mostu napravljenom od užadi, ali to nije najlakši način.

Sve što vam govorim ima svrhu: da lako prestanete i time osigurate uspeh.

NESPOSOBNOST DA SHVATE Ne uzimajte ništa

zdravo za gotovo. Ispitajte ne samo sve ono što vam ja kažem ved i vaše lične stavove i ono što vas je

društvo naučilo o pušenju. Na primer, vi koji mislite da je pušenje samo navika, zapitajte se zašto

ostalih navika, a u nekima od njih uživate, možete tako lako da se odreknete, a tako je teško odredi

se navike koja ima odvratan ukus, košta vas bogatstva i ubija vas.

12

Vi koji mislite da uživate u cigareti, zapitajte se zašto neke druge stvari u životu, u kojima beskonačno

više uživate, možete da uzmete i ostavite. Zašto morate da imate cigarete pri sebi i nastaje panika

ako ih nemate?

Poglavlje 2 - Easy metoda

Cilj ove knjige je da vas dovede u stanje uma u kom, umesto uobičajnih metoda prestanka pušenja -

gde se na početku osedate kao da se penjete uz Mont Everest i provedete slededih nekoliko nedelja

žudedi za cigaretom i zavidedi svim pušačima, vi se odmah osedate ponosno, radosno, kao da ste

izlečeni od strašne bolesti. Od tog trenutka, kako dublje ulazite u život sve dete se više pitati kako ste

ikada bili pušač u svom životu. Gledadete na pušače sa žaljenjem, nedete im zavideti.

Ako niste nepušač ili bivši pušač, od suštinske važnosti je da nastavite da pušite dok ne završite ovu

knjigu. Ovo de možda izgledati kao kontradiktornost. Kasnije du objasniti kako vam cigarete

apsolutno "ništa ne rade". U stvari, jedan on mnogobrojnih paradoksa kod pušenja je da u trenutku

kada pušimo cigaretu mi je gledamo i pitamo se zašto to radimo. Samo kada nemamo mogudnost da

pušimo mi je doživljavamo kao dragocenu. Međutim, da prihvatimo to da, sviđalo se to vama ili ne,

vi verujete da ste navučeni. Kada verujete da ste navučeni, nikada ne možete biti potpuno opušteni

ili koncentrisani ako ne pušite. Zato nemojte pokušavati da prestanete pre nego što završite sa

čitanjem cele knjige. Dok čitate, želja za pušenjem de se smanjivati. Nemojte ostavljati stvar na pola -

to može biti fatalno. Zapamtite, sve što treba da uradite je da pratite instrukcije.

"Znam da me NIŠTA nede naterati da ponovo propušim. Tako je lepo biti SLOBODAN, disati punim

pravilno i ne biti rob." Krisi J.

Uz pomod povratnih reakcija, posle 12 godina od prvog izdanja knjige, izuzev poglavlja 28, "Vreme",

ova instrukcija da nastavite da pušite dok ne završite knjigu me je najviše isfrustrirala. Kada sam

prestao da pušim, mnogi moji prijatelji i rođaci su prestali, jednostavno zato što sam i ja prestao.

Mislili su: "Ako on može, svako može". Tokom godina uspevao sam da nateram one koji nisu prestali,

uz pomod malih naznaka, saveta, da shvate koliko je lepo biti slobodan. Kada se knjiga prvi put

štampala, dao sam knjigu rulji koja je još duvanila. Bilo je po principu - iako to možda bude

najdosadnija knjiga ikada napisana, oni de je pročitati pa makr samo zbog toga što ju je napisao

njihov prijatelj. Bio sam iznenađen i povređen kada sam saznao, mesecima kasnije, da se nisu

potrudili da završe knjigu. Čak sam otkrio da je prva kopija koju sam potpisao i dao nekome koga sam

smatrao bliskim prijateljem - data nekom drugom. Bio sam povređen tada, ali sam prevideo strah

13

koji se uvuče u pušača koji je rob nikotinu. Može da prevaziđe prijateljstvo. Ja sam zamalo

isprovocirao razvod zbog toga. Moja majka je jednom rekla mojoj ženi: "Zašto mu ne zapretiš da deš

ga ostaviti ako ne ostavi cigarete?" Moja žena je odgovorila: "Zato što bi on ostavio mene kada bih

mu to rekla." Bilo me je sramota da to priznam, ali verujem da je ona bila u pravu; takav je strah koji

stvara pušenje. Sad shvatam da mnogi pušači ne završe knjigu zato što osedaju da de prestati čim

pročitaju knjigu. Neki namerno pročitaju jedan red dnevno da bi tako odložili taj zao dan kada treba

da prestanu zauvek. Sada sam potpuno svestan da neke ljude njihovi bližnji bukvalno nateraju da

pročitaju knjigu. Posmatrajte to ovako: šta imate da izgubite? Ako ne prestanete kad završite sa

knjigom, nede vam biti ništa gore nego što vam je sada. NEMATE APSOLUTNO NIŠTA DA IZGUBITE A

MOŽETE MNOGO DA DOBIJETE!

Kad smo ved kod toga, ako niste pušili par dana ili nedelja ali niste sigurni da li ste pušač, bivši pušač

ili nepušač, onda nemojte pušiti dok čitate. U stvari, vi ste ved nepušač. Sve što treba da uradimo je

da dođemo do toga da vaš mozak "stigne" vaše telo. Do kraja knjige bidete sredan nepušač.

"Nisam ni sanjala da du ikada poželeti da prestanem da pušim, a kamoli da du naterati sebe da

pročitam ovu knjigu!" Rejčel G.

U osnovi, moja metoda je totalna suprotnost uobičajnim metodama za prestajanje. Uobičajna

metoda je da se napravi lista svih štetnih faktora pušenja i da se kaže:"Ako mogu dovoljno dugo da

izdržim bez cigarete, u jednom trenutku de želja za cigaretom da nestane. Tada du modi ponovo da

uživam u životu, oslobođen od ropstva duvana."

Ovo je logičan pogled na tu stvar, i hiljade pušača svakog dana prestane da puši koristedi neku od

ovih metoda. Međutim, veoma je teško uspeti ako pratite ove metode, iz slededih razloga:

Prestanak pušenja nije pravi problem. Svaki put kada ugasite cigaretu vi ste prestali da pušite.

Možda dete imati jednake razloge da jednog dana kažete "Ne želim više da pušim" - svi pušači ih

imaju, svakog dana njihovih života, a razlozi su verovatno jači nego što možete i da zamislite. Pravi

problem nastaje drugog dana, desetog dana ili hiljaditog dana, kada u trenutku slabosti, ili u

trenutku kada ste jaki, zapalite jednu cigaretu, i zato što je to delimična zavisnost od droge vi dete

poželeti još jednu, i iznenada - vi ste ponovo pušač.

Zdravstvena upozorenja bi trebalo da nas zaustave. Naš zdrav razum nam govori: "Prestani da

radiš to. Ti si budala", ali u stvari to otežava. Mi, na primer, pušimo kada smo nervozni. Kažite pušaču

da ga pušenje ubija i prvo što de uraditi je da de zapaliti cigaretu. Ima više opušaka ispred Royal

Marsden bolnice, najvažnije ustanove u Engleskoj koja leči rak, nego ispred bilo koje druge bolnice u

zemlji.

14

Svi razlozi za prestajanje u stvari otežavaju proces iz dva razloga. Prvo, oni stvaraju osedaj

žrtvovanja. Uvek nas teraju da se ostavimo našeg malog prijatelja, poroka, zadovoljstva, kako god to

pušač doživljava. Drugo, zaslepljuju. Mi ne pušimo zato što ne razumemo razloge zbog kojih treba da

prestanemo. Prvo pitanje je:"Zašto mi želimo ili osedamo potrebu da to radimo?"

EASYWAY metoda je u osnovi ovo: prvo da zaboravimo razloge zbog kojih želimo da prestanemo, da

se suočimo sa problemom cigareta i da upitamo sebe slededa pitanja:

šta to meni donosi?

da li ja zapravo uživam u tome?

da li zaista osedam potrebu da idem kroz život i da patim se, samo da bih mogao da držim tu stvar

u svojim ustima i gušim sebe?

Prelepa istina je da ničemu ne doprinosi. Da skroz pojasnim, ja ne mislim da štetni faktori pušenja

nadjačavaju prednosti; svi pušači to znaju. Ja mislim sledede - ne postoje prednosti pušenja. Jedina

prednost koju je pušenje ikada imalo bio je socijalni "plus"; danas čak i sami pušači gledaju na to kao

na antisocijalnu naviku.

Vedina pušača oseda da je neophodno da nađu realne razloge zašto puše, ali su to sve zablude i

iluzije.

Prva stvar koju demo uraditi je da otklonimo ove zablude i iluzije. U stvari, vi dete samo shvatiti da se

ničeg ne odričete, ved da postoje prelepe, pozitivne stvari koje možete da dobijete kada postanete

nepušač, a zdravlje i novac su samo dav plusa. Onog trenutka kada se orkloni ta iluzija da život više

nikada nede biti isti bez cigareta, onda kada shvatite da ne samo da je život isti bez cigareta nego

beskonačno lepši, onda kada osedaj da vam je nešto oduzeto ili da nešto propuštate nestane, tada

možemo da stanemo i razmotrimo pitanje zdravlja i novca - i mnogo drugih razloga za ostavljanje

pušenja. Shvatanje ovih činjenica de biti pozitivna dodatna pomod pri ostvarivanju onoga što želite -

da proživite ostatak života bez ropstva nikotinu.

Poglavlje 3 - Zašto je teško prestati?

Kao što sam ranije objasnio, zainteresovao sam se za sve ovo zbog sopstvene zavisnosti. Kada sam

konačno prestao to je bilo kao magija. Ranije kada sam pokušavao da prestanem prolazio sam kroz

15

nedelje najcrnje depresije. Bilo je čudnih dana kada sam bio prilično raspoložen ali odmah slededeg

dana vradala se depresija. To je isto kao kada biste kopali rukama da izađete iz klizave rupe: osedate

da ste blizu vrha, vidite sunce a onda jednostavno skliznete nazad dole. Povremeno zapalite cigaretu,

ona bude odvratnog ukusa i onda se pitate zašto vi to uopšte morate da radite.

Jedno od pitanja koje uvek postavljam pušačima pre mojih konsulatacija je: "Da li želite da

prestanete da pušite?" U jednom smislu to je glupo pitanje. Svi pušači bi hteli da prestanu. Ako

kažete dokazanom pušaču: "Kada biste mogli da se vratite u vreme pre nego što ste se navukli, sa

znanjem koje sada imate, da li biste počeli da pušite?", odgovor je: "NIKAKO".

Recite najzakletijem pušaču - neome ko ne misli da to ugrožava njegovo zdravlje, ko nije zabrinut

zbog načina kako društvo na to gleda i onome ko može sebi to da priušti (nema ih mnogo danas):

"Da li podržavate svoju decu da i ona puše", odgovor je: "NIKAKO".

Svi pušači osedaju da ih je obuzelo zlo. Ranija postavka je bila: "Prestadu, samo ne danas nego sutra".

S vremenom dođemo u fazu kada mislimo da ili nemamo mod volje ili da postoji nešto od suštinske

važnosti u cigareti što mi moramo da imamo da bismo uživali u životu.

Kao što sam ranije rekao, problem nije objasniti zašto je lako prestati; problem je objasniti zašto je to

teško. U stvari, pravi problem je objasniti zašto ljudi to uopšte rade, ili zašto je u jednom trenutku

60% nacije pušilo.

Sve to oko pušenja je neverovatna enigma. Jedini razlog što mi to radimo je zato što hiljade ljudi radi

isto. Ipak svi bi želeli da nikad nisu ni počeli, govoredi nam kako je to samo gubljenje vremena i

novca. Mi ne možemo baš u potpunosti da poverujemo da oni ne uživaju u tome. Mi onda shvatimo

da je to stvar odraslih i radimo naporno na tome da se i sami navučemo. Onda provedemo ostatak

života govoredi svojoj deci da to ne rade i sami pokušavamo da prestanemo.

Takođe, provedemo ostatak života u patnji. Prosečan pušač koji popuši 20 cigareta na dan potroši

50000 funti u svom životu na cigarete. Šta radimo s tim novcem? (Ne bi bilo tako strašno kada bismo

ih bacili u đubre.) Mi ga ustvari koristimo da sistematski pretrpavamo svoja pluda otrovima koji

prouzrokuju rak, sve više sprečavamo kiseonik da dopre do mišida i organa u našim telima, tako da

svakog dana postajemo sve više letargični. Osuđujemo sebe na doživotnu prljavštinu, loš zadah, zube

sa flekama, rupice na garderobi probušene pikavcima, prljave pepeljare i ustajali smrad duvana. To je

doživotno ropstvo. Provodimo pola svojih života u situacijama u kojima nam društvo ne dozvoljava

da pušimo (crkve, bolnice, škole, metroi, pozorišta, itd.) ili, kada pokušavamo da smanjimo ili

prestanemo, osedamo se kao da nam se nešto oduzima. Ostatak našeg pušačkog života provodimo u

16

situacijama kada nam je dozvoljeno da pušimo ali mi bismo želeli da to ne moramo. Kakav je to hobi

kada dok to radiš želiš da to ne radiš, a kad to ne radiš patiš za cigaretom? To je životni vek u kome te

tretiraju kao neku vrstu kuge i, što je najgore od svega, jedan život proveden u preziranju, a inače ste

jedno inteligentno, racionalno ljudsko bide. Pušač prezire sebe, prezire svaki Državni dan borbe

protiv pušenja, prezire svako obaveštenje od strane vlade o ugrožavanju zdravlja ili zastrašujudu

priču o raku, ili kampanje posvedene lošem zadahu, svaki put kada ga zaboli u grudima, svaki put

kada je usamljeni pušač u društvu nepušača. Da ide kroz život sa ovim odvratnim crnim senkama u

pozadini svog uma, šta čovek dobija iz toga? APSOLUTNO NIŠTA! Zadovoljstvo? Užitak? Opuštanje?

Nešto što vas prdiže? Sve su to iluzije, osim ako nošenje uskih cipela zarad užitka kada ih skinete

smatrate zadovoljstvom!

"Uvek sam mislila da du se osedati manje srednom i manje sigurnom u sebe ako prestanem da

pušim. A u stvari lepota vaše knjige je u tome što se, od samog početka, osedate SREDNIJE I

SIGURNIJIM!" Dženifer O.

Kao što sam rekao, pravi problem je objasniti ne samo zašto je pušačima teško da prestanu nego

zašto ljudi uopšte puše.

Verovatno dete redi: "To je sve u redu. Ali kada se jednom navučete na nikotin veoma je teško odvidi

se.! Ali zašto je to teško, i zašto mi to radimo? Pušači traže odgovor na ovo pitanje čitavog svog

života.

Neki kažu da je to zbog neverovatnog bola kada prestanete. U stvari, pravi simptomi prestanka

korišdenja nikotina su tako blagi (v. poglavlje 6) da vedina pušača živi i umre a da nikada ne shvate da

su zavisni od droge.

Neki kažu da se u cigaretama veoma uživa. Nije tako. One su prljave i odvratne. Pitajte bilo kog

pušača koji misli da on puši samo zato što uživa u cigareti, kad nema cigarete koje on puši i može da

nabavi samo one koje mu se ne dopadaju, da li prestane da puši. Uživanje nema veze s tim. Ja

uživam dok jedem jastoga ali to ne znači da sam dospeo u fazu kada moram da imam 20 jastoga koji

mi vise oko vrata. Kada je o drugim stvarima u životu reč - mi uživamo dok ih radimo, ali se ne

osedamo ugroženo kada to ne radimo.

Neki traže razloge u psihologiji - Frojdov sindrom, "dete na majčinoj sisi". Zaista je upravo obrnuto.

Uobičajeni razlog zašto počnemo da pušimo je da pokažemo da smo zreli i odrasli. Kada bismo morali

da sisamo cuclu u javnosti, umrli bismo od sramote.

17

Neki misle da je obrnuto, da je to zbog mačo izgleda kada udišete dim ili izduvate kroz nozdrve.

Ponovo ovaj argument nema poente. Zapaljena cigareta u uvetu bi izgledala smešno. Koliko smešnije

izgleda neko ko udiše otrove koji uzrokuju rak u svoja pluda?

Neki pravdaju činjenicu da puše i kažu: "Tako imam nešto da radim sa rukama". Pa zašto je onda

zapalite? "To je oralna satisfakcija." Pa zašto je palite? "To je divan osedaj dima dok ulazi u moja

pluda." Užasan osedaj - zove se gušenje.

Mnogi veruju da pušenje otklanja dosadu. To je takođe zabluda. Dosada je stanje uma. Ne postoji

ništa interesantno u cigareti.

Razlog zašto ja pušim 33 godine bio je zato što me to opušta, daje mi osedaj sigurnosti i snagu.

Takođe sam znao da me ubija i koštalo me je mnogo, čitavo bogatstvo. Zašto nisam otišao kod svog

doktora i pitao ga za neko drugo rešenje - kako da se opustim i da se osetim snažno i sigurno?

Nisam otišao jer sam znao da de mi ponuditi neko drugo rešenje. To nije bio moj razlog - to je bilo

moje opravdanje.

Neki kažu da puše samo zato što i njihovi prijatelji puše. Da li ste zaista toliko glupi? Ako jeste, molite

se da vaši prijatelji ne počnu da odsecaju sebi glave da bi se rešili glavobolje!

Vedina pušača koja malo porazmisli o svemu dođe do zaključka da je to samo navika. To u stvari nije

objašnjenje. Nego, pošto se odbace sva druga racionalna objašnjenja, to predstavlja jedini preostali

izgovor. Nažalost, ovo objašnjenje je jednako logično. Svakog dana u životu mi menjamo navike, i u

nekima od njih veoma uživamo. Ispran nam je mozak pričom da je pušenje navika i da je teško rešiti

se navike. Da li je teško odredi se navike? U Ujedinjenom Kraljevstvu mi imamo naviku da vozimo

levom stranom ulice. Ipak kada vozimo u Sjedinjenim Državama mi istog trenutka prekidamo tu

naviku bez ikakvog problema. Očigledno da je zabluda da je teško odredi se navika. Činjenica je da mi

stvaramo navike i odričemo ih se svakodnevno.

Pa zašto je onda tako teško odredi se navike koja ima odvratan ukus, koja nas ubija, koja nas košta

bogatstvo, koja je prljava i odvratna i koje bismo inače želeli da se odreknemo, kada je sve što treba

da uradimo da to prestanemo da radimo? Odgovor je da pušenje nije navika: TO JE ZAVISNOST OD

NIKOTINA! Zato tako izgleda, da je teško "odviknuti se". Možda vi mislite da ovo objašnjenje

18

pokazuje zašto jeste teško prestati? Da, objašnjava zašto mnogim pušačima jeste teško da prestanu.

To je zato što ne razumeju šta je zavisnost od droge. Glavni razlog je što su pušači ubeđeni da ima

nekog istinskog zadovoljstva u pušenju i veruju da de se oni žrtvovati ako prestanu.

Prelepa istina je da onog trenutka kada shvatite zavisnost od nikotina i prave razloge zbog kojih

pušite, prestadete to da radite - prosto dete prestati - i za tri nedelje jedina misterija de biti zašto vam

je bilo potrebno da pušite toliko dugo koliko jeste, i zašto ne možete da ubedite ostale pušače

KOLIKO JE LEPO BITI NEPUŠAČ!

Poglavlje 4 - Zlobna zamka

Pušenje je najprefinjenija i najzlobnija zamka koju su stvorili priroda i čovek. Šta nas uopšte navodi

na to? Hiljade odraslih koji to ved rade. Oni nas čak upozoravaju da je to prljava, odvratna navika

koja de nas na kraju uništiti i koštati nas bogatstva, ali mi ne možemo da poverujemo da oni ne

uživaju u tome. Jedan od patetičnih aspekata pušenja je taj da mi treba stvarno dobro da se

pomučimo da bismo se navukli.

To je jedina zamka u prirodi koja nema ništa privlačno u sebi. Ono što predstavlja zamku nije to što

cigarete imaju divan ukus, nego to što imaju odvratan ukus. Da je ta prva cigareta koju smo zapalili

imala divan ukus, zazvonili bi alarmi i pošto smo inteligentna ljudska bida, shvatili bismo zašto

polovina odraslog stanovništva sistematski uništava sebe trujudi se. Ali zato što je ta prva cigareta

imala odvratan ukus, naši mladi umovi su sigurni da se mi nikada nedemo navudi, i mislimo da zato

što u njima ne uživamo možemo da ih ostavimo kad god to poželimo.

To je jedina droga u prirodi koja vas sprečava da ostvarite svoj cilj. Dečaci obično počnu zato što žele

da izgledaju modno, jako - to je imidž Hemfrija Bogarta, ili Klinta Istvuda. Poslednja stvar koju

osedate dok pušite tu prvu cigaretu je da ste modni. Ne usuđujete se da udahnete, i ako udahnete

mnogo puta, prvo de vam se zavrteti u glavi a onda de vam biti loše. Sve što želite da uradite je da

pobegnete od ostalih dečaka i bacite tu prljavu stvar.

Kod žena, cilj je da izgledaju kao prefinjene moderne mlade dame. Kad uzimaju te male dimove

cigarete izgledaju tako smešno. Dok dečaci nauče kako da izgledaju modno a devojčice kako da

izgledaju prefinjeno, poželede da nikada nisu ni počeli da puše. Pitam se da li su žene ikada izgledale

prefinjeno dok puše, ili je to plod naše mašte koji su stvorile reklame za cigarete. Čini mi se da nema

sredine između nekoga ko uči iz onoga što vidi i pušača veterana.

19

Mi onda provodimo ostatak svog života pokušavajudi da objasnimo sebi zašto to radimo, bilo da je to

zbog zdravlja, nedostatka novca ili čisto zbog toga što su cigarete učinile da se osedate kao neko ko

ima kugu.

Čim prestanemo, pod vedim smo stresom (strah od ostavljanja nikotina) i stvar na koju se oslanjamo

da nam otkloni stres sada postaje nešto bez čega moramo.

Posle nekoliko dana mučenja mi odlučimo da smo izabrali pogrešno vreme. Moramo da sačekamo da

period stresa prođe, i čim to bude tako - razlozi za ostavljanje pušenja nestaju. Naravno, takav period

nikada nede dodi, jer, prvo, mi smatramo da naš život teži ka tome da postane sve više stresan. Kako

napuštamo sigurnost kod roditelja, prirodan proces koji sledi je nalaženje doma, pa onda hipoteke,

bebe, odgovorniji poslovi itd. Ovo je takođe iluzija. Istina je da su najstresniji periodi za bilo koje bide

rano detinjstvo i pubertet. Mi umemo da pobrkamo odgovornost sa stresom. Život pušača

automatski postaje stresan jer duvan ne opušta niti vas oslobađa stresa, kao što društvo pokušava da

vas ubedi. Upravo obrnuto: duvan čini da postanete više nervozni i uzdrmaniji stresom.

Čak i oni pušači koji se reše navike (vedina to uradi, jednom ili više puta za života) u stanju su da žive

savršeno sredne živote ali da se onda odjednom ponovo navuku.

Cela caka sa pušenjem je kao lutanje po ogromnom lavirintu. Čim uđemo u lavirint naši mozgovi

postanu zamagljeni i zaklonjeni oblacima, i provedemo ostatak života pokušavajudi da pobegnemo.

Mnogi od nas to i uspeju, da bi onda kasnije došli do trenutka kada se ponovo navuku.

Ja sam proveo 33 godine pokušavajudi da pobegnem iz tog lavirinta. Kao i svi pušači, nisam mogao da

ga shvatim. Ipak, zahvaljujudi spletu neobičnih okolnosti, od kojih nijedna nema veze sa mnom, želeo

sam da saznam zašto je ranije bilo toliko teško ostaviti cigarete a onda, kad asam to i uspeo, ne samo

da je bilo lako nego sam i uživao u tome.

Otkako sam prestao da pušim, moj hobi, i kasnije, moja profesija su bili otkrivanje mnogh misterija

povezanih sa pušenjem. To je bila kompleksna i fascinantna zagonetka i, kao Rubikova kocka, skoro

nemoguda za rešavanje. Ipak, kao kod svih komplikovanih zagonetki, ako znate rešenje, lako je! Ja

imam rešenje za lako ostavljanje pušenja. Vodidu vas do izlaska iz lavirinta i osiguradu to da se nikad

unutra ne vratite. Sve što treba da radite je da pratite uputstva. Ako skrenete na pogrešnom

skretanju, ostatak instrukcija nede imati poentu.

20

Dozvolite da naglasim da svako može lako da prestane, ali prvo moramo utvrditi činjenice. Ne, nisam

mislio na zastrašujude činjenice. Znam da ste ih vi ved svesni. Postoji sasvim dovoljno informacija o

kobnim posledicama pušenja. Da to može da vas spreči, vi biste ved prestali. Mislim, zašto nam je

toliko teško da prestanemo?! Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo da saznamo pravi razlog

zašto mi još uvek pušimo.

Poglavlje 5 - Zašto i dalje pušimo

Svi mi počnemo da pušimo iz glupih razloga, obično zbog nekog pritiska dok smo u nekom društvu,

ali zašto onog trenutka kada osetimo da smo se navukli, ipak nastavljamo da pušimo?

Nijedan redovan pušač ne zna zašto puši. Da pušači znaju pravi razlog, oni bi prestali to da rade.

Postavio sam to pitanje hiljadama pušača na mojim konsultacijama. Pravi odgovor je isti za sve

pušače, ali način na koji ga iznose je uvek drugačiji. Taj deo konsultacija mi je bio najzanimljiviji i u

isto vreme najpatetičniji.

Svi pušači znaju, u dubini duše, da su budale. Znaju da nisu imali potrebu da puše pre nego što su se

navukli. Mnogi od njih mogu da se sete da je prva cigareta koju su zapalili imala odvratan ukus i da su

morali da se pomuče da bi se navukli. Ono što najviše nervira je što oni osedaju da nepušači ništa ne

propuštaju i da im se smeju.

Pa ipak, pušači su inteligentna, razumna ljudska bida. Oni znaju da preuzimaju veliki rizik po svoje

zdravlje i potroše bogatstvo na cigarete za svog života. Zato je njima neophodno da imaju razumno

objašnjenje za svoju naviku.

Pravi razlog zašto pušači nastave da puše (kad shvate da su se navukli) je blaga kombinacija faktora

koje du izneti u slededa dva poglavlja:

NIKOTINSKA ZAVISNOST

ISPRAN MOZAK

Poglavlje 6 - Nikotinska zavisnost

21

Nikotin je bezbojna droga, ugljanog sastava, koja je sadržana u duvanu i koja od pušača napravi

zavisnika. To je najbrža zavisnička droga koja je poznata čovečanstvu, i potrebna je samo jedna

cigareta da bi ste postali navučeni.

Svaki dim cigarete šalje, kroz pluda mozgu, malu dozu nikotina koji deluje brže nego doza heroina

kada je narkoman ubrizga u venu.

Ako vi iz jedne cigarete dvadeset puta uvučete dim, onda vi primate dvadeset doza droge sa samo

jednom cigaretom.

Nikotin je droga koja brzo deluje, i ono što uđe kroz krvotok kroz nikotin, brzo nestane, prođe od

pola sata do 45 minuta, sat vremena od kada ste zapalili da se isčisti. To objašnjava zašto vedina

pušača puši u proseku 20 cigareta na dan.

Čim pušač ugasi cigaretu, nikotin velikom brzinom napušta telo i pušač počinje da prolazi kroz bol

(krizu).

U ovom trenutku moram da razbijem iluziju da pušači prolaze kroz taj bol. Pušači misle da je taj bol

užasna trauma od koje pate kada pokušaju ili su prinuđeni da prestanu da puše. Sve je to u stvari na

psihičkoj bazi: pušač oseda da mu je oduzeto zadovoljestvo. Ovo du objasniti kasnije.

Stvarni bolovi kada se skidate sa nikotina su tako blagi da mnogi pušači žive i umiru a da nikada ne

shvate da su zavisni od droge. Kada koristimo termin "zavisnik od nikotina" mi mislimo da "samo

imamo tu naviku". Mnogi pušači se užasno plaše droga, a oni su upravo to - zavisnici od droge. Na

svu sredu lako je rešiti je se, ali prvo morate da prihvatite da ste zavisni.

Ne postoji nikakav fizički bol kada prestanete da uzimate nikotin. To je prosto prazan, nemiran

osedaj, osedaj da nešto nedostaje; i to je razlog zašto mnogi pušači misle da je to samo nešto uz

pomod čega imaju šta da rade sa rukama. Ako je duži period bez nikotina, pušač postaje nervozan,

nesiguran, iznerviran, nedostaje mu sigurnost u sebe i postaje iritiran. To je kao glad - za otrovom,

NIKOTINOM.

22

Za sedam sekundi po paljenji cigarete obezbeđen je svež nikotin i žudnja prestaje, rezultujudi

osedajem opuštenosti i sigurnosti.

U prvim danima, kada počinjemo da pušimo, bol od nedostatka nikotina i osedaj olakšanja koji

dolaze posle su tako neprimetni da mi nismo ni svesni da oni postoje. Kada počnemo redovno da

pušimo mislimo da je to zbog toga što ili uživamo u tme ili nam je prešlo u naviku. Istina je da smo

ved navučeni; nismo toga svesni, ali to malo nikotinsko čudovište je ved u našem stomaku i tu i tamo

moramo da ga nahranimo.

Sve to sa pušenjem je serija zavrzlama. Svi su pušači svesni da su budale i da ih je zarobilo nešto zlo.

Ipak, mislim da je najpatetičniji aspekt pušenja taj što užitak koji pušač dobija iz cigarete leži u

zadovoljstvu pokušavanja da se vrati u to stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo

pre nego što se navukao.

Znate onaj osedaj kada alarm u komšinijoj kudi zvoni ceo dan, ili kad postoji neko blaže ali uporno

uznemiravanje. I onda, u jednom trenutku buka iznenada prestane - i doživljavamo osedaj mira i

spokoja. To u stvari nije osedaj mira, nego kraj uznemiravanja.

"Hvala vam za vaša uviđanja, vaš humor; predvideli ste sve mogude scenarije. Smejala sam se

naglas mnogo puta!" G-đa Dž.Sanders

Pre nego što uđemo u lanac nikotina, naša tela su kompletna. Ali mi onda napadamo telo nikotinom,

a kad ugasimo cigaretu i nikotin počne da napušta naše telo, patimo od bola nedostatka - nije to

fizički bol, samo prazan osedaj. Mi nismo ni svesni da on postoji. Naš zdrav razum to ne shvata. Nije

ni potrebno. Sve što znamo je da moramo da želimo cigaretu, i kada je zapalimo, žudnja nestaje, i za

momenat mi smo zadovoljni i sigurni isto onoliko koliko smo bili pre nego što smo postali zavisnici.

Međutim, zadovoljstvo je samo privremeno, jer, da bismo oslobodili žudnju, mi moramo da

snabdemo telo sa još nikotina. Čim ugasite cigaretu žudnja ponovo počinje, i tako se lanac nastavlja.

To je doživotni lanac - SEM UKOLIKO GA NE PREKINETE.

Cela ta stvar sa pušenjem ja kao da nosite uske cipele samo da biste osetili zadovoljstvo kada ih

skinete. Pstoje 3 glavna razloga zašto pušači to ne vide na taj način.

Od rođenja smo podložni masovnom ispiranju mozga, koje nas ubeđuje kako pušači doživljavaju

neverovatno zadovoljstvo dok puše. Zašto im mi ne bismo poverovali? Zašto bi inače oni trošili sav

taj novac i tako mnogo rizikovali?

23

Iz razloga što odsustvo nikotina ne uzrokuje nikakvu fizičku bol, ved samo prazan osedaj

nesigurnosti, nerazdvojan od gladi i stresa, i zato što baš u tim trenutcima gladi i stresa mi imamo

običaj da zapalimo, mi težimo da smatramo taj osedaj normalnim.

Međutim, glavni razlog zašto pušači ne uspeju da vide pušenje u pravom svetlu je zato što pušenje

"radi" po principu: onda kada ne pušite patite od tog osedaja praznine, ali zato što je proces

navlačenja na nikotin tako neprimetan i postepen u početnim godinama, smatramo taj osedaj

normalnim i ne krivimo za to prethodnu cigaretu.

To je taj obrnuti proces koji čini da bude veoma teško skinuti se sa neke droge. Zamislite stanje

panike u kome je zavisnik od heroina koji nema heroin. Sad zamislite beskrajnu radost u trenutku

kada taj zavisnik konačno može da zabije iglu u svoju venu. Da li zaista možete da zamislite da neko

oseda bilo kakvo zadovoljstvo prilikom ubadanja igle u sebe, ili - da li vas i sama pomisao ispunjava

strahom? Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od takvog osedaja panike. Heroin ne oslobađa od

te panike. On je stvara. Nepušači ne pate od praznog osedaja da im je potrebna cigareta ili počnu da

paniče kada ostanu bez zalihe. Nepušači ne mogu da shvate zašto pušači vide zadovoljstvo jedino u

tome da nabiju te prljave stvari u svoja usta, da ih onda zapale vatrom i udišu tu prljavštinu u svoja

pluda. I znate šta? Ni pušači ne shvataju zašto to rade.

O pušenju se priča kao o nečemu što je opuštajude ili što pruža neko zadovoljstvo. Ali kako možete

biti zadovoljni ako prethodno niste bili nezadovoljni? Zašto nepušači ne pate od tog osedaja

nezadovoljstva i zašto, posle obroka, kada su nepušači potpuno opušteni, pušači to nisu sve dok ne

zadovolje to malo nikotinsko čudovište?

Oprostite mi ako se malo zadržim na ovoj temi za trenutak. Glavni razlog zašto je pušačima teško da

prestanu je taj što smatraju da se odriču pravog zadovoljstva. Apsolutno je neophodno da shvatite

da se apsolutno ničega ne odričete.

Najbolji način da shvatite delikatnost nikotinske zamke je da je uporedite sa jelom. Ako imate naviku

da redovno jedete, da imate redovne obroke, onda niste svesni gladi između obroka. Samo ako je

vreme u kejem imate obrok pomereno mi bivamo svesni gladi, i čak tada, ne postoji nikakva fizička

bol, nego samo prazan, nesiguran osedaj koji nam je poznat kao: "Potrebno mi je da jedem". A

proces zadovoljavanja gladi je veoma prijatno popunjavanje slobodnog vremena.

Pušenje je skoro identično. Prazan, nesiguran osedaj koji nam je poznat kao "želim ili potrebna mi je

cigareta" je identičan gladi za hranom, iako jedno nede zadovoljiti ono drugo. Kao kod gladi, nema

fizičke boli i osedaj je tako neprimetan da ga nismo ni svesni u prostoru između cigareta. Sem kada

želimo da zapalimo a to nam nije dozvoljeno, kada postajemo svesni bilo kakvog osedaja

nelagodnosti. Ali kada zapalimo, osedamo se zadovoljeno.

24

Ova sličnost sa jelom pomaže pušačima da poveruju u to da oni iz toga imaju neko stvarno

zadovoljstvo. Nekim pušačima je veoma teško da shvate da ne postoji nikakvo zadovoljstvo u

pušenju. Neki se bune: "Kako možete da kažete da ne postoji nikakvo zadovljstvo?" Kada zapalim

osedam se manje nervozno nego pre toga".

Iako jedenje i pušenje deluju da su veoma slični, u stvari su sušte suprotnosti:

Jedete da biste preživeli i produžili svoj život, dok vam pušenje skraduje život

hrana generalno ima dobar ukus, i dok jedemo osedamo prijatnost i u tome možemo uživati celog

života, dok pušenje podrazumeva udisanje odvratnog i otrovnog dima u pluda.

Jelo ne stvara glad i otklanja je, a prva cigareta stvara žudnju za nikotinom i svaka slededa cigareta

osigurava da od toga patite ceo život, umesto da otkloni tu žudnju.

Ovo je pogodan trenutak da se razbije još jedan uobičajen mit o pušenju - da je pušenje navika. Da li

je jelo navika? Ako mislite da jeste, probajte da je se odreknete. Ne, da bismo opisali jelo kao naviku

bilo bi isto kao kada bismo opisali disanje kao naviku. Obe stvari su neophodne za preživljavanje.

Tačno je da neki ljudi imaju naviku da svoju glad zadovolje u različitim momentima i sa različitim

vrstama hrane. ali samo jelo nije navika. Takođe ni pušenje. Jedini razlog zbog kog pušač zapali

cigaretu je da bi otklonio taj prazan, nesiguran osedaj koji je stvorila prethodna cigareta. Istina je da

se kod pušača razlikuje vreme u kome de oni po navici da nadoknade nedostatak nikotina, ali samo

pušenje nije navika.

U javnosti često se priča o pušenju kao o navici, a u ovoj knjizi, zato što je tako zgodnije, i ja

spominjem "naviku". Mađutim, stalno budite svesni da pušenje nije navika, naprotiv to nije ni više ni

manje nego ZAVISNOST OD DROGE!

Kada počnemo da pušimo mi moramo da nateramo sebe da naučimo kako da se sa tim izborimo. I

pre nego što toga postanemo svesni, ne samo da redovno kupujemo cigarete, nego mi moramo da ih

imamo. Ako ih nemamo, počnemo da paničimo, i kako život teče naginjemo ka tome da pušimo sve

više i više.

To je zato što kao sa bilo kojom drugom drogom, naše telo teži da postane imuno na efekte nikotina

i unos nikotina postaje vedi. Posle vrlo kratkog perioda pušenja, cigareta prestaje da otklanja u

potpunosti bol od nedostatka koji stvara, tako da kada zapalite cigaretu vi se osedate bolje nego u

25

momentu pre nego ste to uradili, ali ste u stvari više nervozni i manje opušteni nego što biste bili da

ste nepušač, čak i kada biste zapalili cigaretu. To je čak smešnije od nošenja tesnih cipela, jer se

tokom života povedava nelagodnost čak i pošto skinete cipele.

To je mnogo gore, jer kad ugasite cigaretu, nikotin ogromnom brzinom počinje da napušta telo, što

objašnjava zašto u stresnim situacijama pušač teži lančanom pušenju.

Kao što sam rekao, "navika" ne postoji. Pravi razlog zašto svaki pušač nastavlja da puši je to malo

čudovište u stomaku. Stalno i iznova on mora da ga nahrani. Pušač de sam odrediti kada de to uraditi,

i to se dešava u 4 tipa situacije ili kombinaciji svih njih.

To su:

DOSADA / KONCENTRACIJA - dve potpune suprotnosti!

STRES / OPUŠTENOST - dve potpune suprotnosti!

Koja magična droga može odjednom da promeni isti onaj efekat koji je imala pre dvadeset minuta?

Ako malo razmislite, koje druge situacije postoje u našem životu, osim spavanja? Istina je da pušenje

niti otklanja dosadu niti pomaže koncentraciji i opuštanju. To su samo iluzije.

Pored toga što je droga, nikotin je takođe veoma modan otrov i koristi se u insekticidima (pogledajte

u nekom rečniku). Ono što je sadržano u nikotinu, kad abi vam bilo ubrizgano u venu, istog trenutka

bi vas ubilo. U stvari, duvan sadrži mnoge otrove, uključujudi ugljen-dioksid, i biljka duvana je ista

vrsta kao "deadly night-shade".(Atropa belladonna - otrov).

Ako slučajno imate viziju da dete se prebaciti na lulu ili cigare, moradu da naglasim da se sadržina ove

knjige onosi na sve vrste duvana i sve vrste supstanci koje sadrže nikotin, uključujudi žvake, flastere,

sprejeve za nos i inhalatore.

Ljudsko telo je najprefinjenija stvar na našoj planeti. Nijedna druga vrsta, čak ni najprostije amebe ili

crvi ne mogu da prežive ako ne znaju razliku između hrane i otrova.

Procesom prirodne selekcije tokom hiljada godina, naša tela i umovi razvili su tehnike za razlikovanje

hrane od otrova i nepogrešive metode za izbacivanje otrova.

26

Sva ljudska bida imaju averziju prema mirisu i ukusu duvana dok se ne navuku. Ako dunete u lice

deteta ili životinje razblaženim duvanom ono de kašljati i pljuvati.

Kada smo popušili tu prvu cigaretu, udisanje je izazvalo kašalj, a ako smo popušili previše tog prvog

puta, osetili smo vrtoglavicu ili nam je bukvalno bilo loše. To nam je naše telo govorilo: "HRANIŠ ME

OTROVOM. PRESTANI TO DA RADIŠ." To je momenat u kome se često donese odluka da li demo

postati pušači ili ne. Pogrešno je verovanje da fizički slabi ili mentalno slabi ljudi bez volje postaju

pušači. Sredni su oni kojima je ta prva cigareta odvratna; njihova pluda fizički ne mogu da se izbore sa

tim, i oni su zauvek izlečeni. Ili nisu mentalno pripremljeni da prođu kroz okrutan proces učenja

udisanja a da se ne zakašlju.

To je po meni najtragičniji deo svega ovoga. To koliko se naporno trudimo da bismo se navukli, i to je

razlog zašto je teško zaustaviti tinejdžere. Zato što oni još učet da puše, zato što je njima još

odvratan ukus cigareta, oni veruju da mogu da prestanu kad god budu hteli. Zašto ne uče od nas? Ali

onda, zašto mi nismo učili od naših roditelja?

Mnogi pušači veruju da uživaju u ukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Ono što zaista radimo dok

učimo da pušimo je da učimo naša tela da postanu imuna na loš miris i ukus da bismo dobili fiks, kao

zavisnici od heroina koji misle da uživaju dok sebe bodu. Bol od nedostatka heroina je relativno

okrutan, i sve u čemu oni uživaju je ritual otklanjanja tog bola.

Pušač uči sebe da zanemari loš ukus i miris da bi dobio svoj "fiks". Pitajte pušača koji veruje da puši

samo zato što uživa u mirisu i ukusu duvana: "Da li kada ne možete da nabavite vrstu cigareta koje

inače pušite vi prestanete da pušite?" Nema šanse. Pušač de radije zapaliti konopac i pušiti ga nego

da se uzdrži, i nije važno da li se prebacuje na cigarete sa mentolom, cigare ili lulu; oni imaju

odvratan ukus ali ako budete uporni svidede vam se. Pušači de čak pokušati da puše i dok imaju

prehladu, grip, bolove u grlu, bronhitis ili zapaljenje pluda.

Uživanje nema veze sa tim. Da ima, niko ne bi popušio više od jedne cigarete. Hiljade bivših pušača je

čak navučeno na one odvratne žvake sa nikotinom koje im prepišu doktori, a neki od njih čak još

uvek puše.

Dok sam držao konsultacije nekim pušačima bude alarmantno kad shvate da su zavisnici od droge i

misle da de im onda biti još teže da prestanu. U stvari, to je dobra vest iz dva važna razloga:

27

Razlog zbog koga vedina nas nastavlja da puši je taj da, iako znamo da loše strane nadjačavaju

prednosti, mi verujemo da postoji nešto u cigareti u čemu mi zaista uživamo ili da nam je neka vrsta

oslonca. Mislimo da kada prestanemo da pušimo da de ostati praznina, da neke situacije u životu

nikada nede biti iste. To je iluzija. Činjenica je - cigareta vam ništa ne pruža; ona samo uzima i stvara

iluziju. Ovo du detaljnije objasniti u jednom daljem poglavlju.

Iako je to najbrža droga na svetu po tome kojom brzinom se navučete, nikad niste tako navučeni

da ne možete da se izbavite. To je droga koja brzo deluje i potrebno je samo tri nedelje da 99%

nikotina izađe iz vašeg organizma, a bol od nedostatka je toliko blag da su mnogi pušači živeli i umrli

a da nisu bili svesni sa su patili od toga.

Pitadete, sasvim opravdano, zašto je onda mnogim pušačima teško da prestanu, zašto prolaze kroz

mesece mučenja i provedu ostatak svog života kukajudi za cigaretom u nekim trenutcima. Odgovor je

u drugom razlogu zbog kog pušimo - ispranost mozga. Sa hemijskom zavisnošdu je lako izboriti se.

Vedina pušača izdrži celu nod bez cigareta. Bol od nedostatka nikotina ih ne probudi.

Mnogi pušači de čak izadi iz spavade sobe pre nego zapale prvu cigaretu ujutru; mnogi de prvo

doručkovati; mnogi de sačekati da prvo stignu na posao. Mogu 10 sati da izdrže bol od nedostatka i

to im uopšte ne smeta, ali ako bi pokušali da 10 sati u toku dana budu bez cigarete, čupali bi kosu sa

glave.

Mnogi pušači de danas kupiti novi automobil i uzdržavade se da puše u njemu. Mnogi de posedivati

pozorišta, idi u supermarkete, crkve itd. i to što nede modi u tim trenutcima da zapale im nede

smetati. Čak ni u metrou nije bilo pobuna. Pušačima je čak drago kad ih neko ili nešto sprečava da

puše.

Danas de se mnogi pušači uzdržavati od pušenja u domu nepušača ili u društvu nepušača i nede im

biti mnogo neprijatno što to ne čine. U stvari, vedina pušača je produžila vreme trajanja kada u

nekim trenutcima apstiniraju bez po muke. Čak i ja sam mnog oputa zadovoljno bio opušten celo

veče bez cigarete. U kasnijim godinama, ja sam se kao pušač čak radovao večerima u kojima nedu

morati da gušim sebe (kakva nebulozna "navika").

Sa hemijskom zavisnošdu je lako izboriti se, čak i dok ste još uvek zavisni, i ima hiljade pušača koji de

ostati povremeni pušači čitavog života. Oni su isto tako žestoko navučeni kao i teški pušači. Postoje

teški pušači koji su se rešili "navike", ali ipak povremeno zapale, i to je ono što ih drži zavisnima.

28

Kao što rekoh, sama nikotinska zavisnost nije glavni problem. To je samo katalizator koji održava

naše mozgove zbunjenim, a pravi problem je: ispranost mozga.

Može biti utešno onima koji su teški pušači i koji puše ceo život da je njima podjednako lako da

prestanu kao i onima koji ponekad zapale. I na neki čudan način - lakše je. Što dalje idete sa

"navikom", to vas voše vuče dole i veda je dobit kad aprestanete.

Takođe može biti utešno da znate da glasine koje kruže, tipa "potrebno je 7 godina da to čudo izađe

iz organizma" ili "svaka cigareta koja popušite skraduje vam život za pet minuta" - nisu istinite.

Nemojte misliti da su loši aspekti pušenja preterani. Oni su nažalost zanemareni, ali istina je da je

"pet minuta" očigledno pretpostavka i može se primeniti samo u slučaju da se zarazite nekom

bolešdu koja je opasna po život ili ako ubijete sebe duvanom.

U stvari, nikotin nikada ne napušta vaše telo u potpunosti. Ako su oko vas pušači, u vazduhu je, i čak i

nepušači udišu mali procenat. Međutim, ova naša tela su neverovatne mašine i imaju neverovatnu

mod oporavka; ali samo ako ved niste zaradili neku od bolesti kod kojih nema povratka. Ako sad

prestanete, vaše telo de se oporaviti u roku od nekoliko nedelja, i bide skoro kao da nikada niste ni

pušili.

"Nisam imala nijedan košmar niti nesanicu kao pri prošlom pokušaju da prestanem da pušim, niti

sam se osedala nešto naročito loše. Baš obrnuto ... osedala sam se kao da živim nov život i da ga u

potpunosti kontrolišem." Marta F.

Kao što sam rekao, nikad nije kasno da prestanete. Ja sam pomogao da se izleči mnogo pušača koji

su imali 50 i 60 godina i čak nekoliko njih u svojim 70-im i 80-im. Jedna 91-godišnja žena je posetila

moju kliniku sa svojim 66-godišnjim sinom. Kada sam je pitao zašto je odlučila da prestane da puši,

odgovorila je: "Da njemu budem primer." Kontaktirala me je šest meseci kasnije i rekla da se ponovo

oseda kao mlada devojka.

Što vas je dublje nikotin uvukao bide vam vedi užitak kad prestanete. Kad sam j prestao odmah sam

sa 100 cigareta dnevno prešao na NULA, i nisam osedao nikakav bol. U stvari, bilo je veoma priajtno.

Ali moramo otkloniti ispranost mozga.

29

Poglavlje 7 - Ispran mozak i usnuli partner

Kako i zašto uopšte počnemo da pušimo? Da biste ovo u potpunosti razumeli morate da ispitate

modan efekat podsvesti, ili kako je ja zovem, usnuli partner.

Mi svi mislimo da smo inteligentna, dominantna ljudska bida koja sama određuju svoj put u životu. U

stvari, 99% naših odluka je nametnuto. Mi smo proizvod društva u kom živimo - odeda koju nosimo,

kude u kojima živimo, naši osnovni životni pogledi na stvari, čak i one stvari po kojima težimo da se

razlikujemo - npr. da li pripadamo radničkoj ili konzervativnoj stranci. Nije slučajno što oni koji

podržavaju radničku stranku pripadaju radničkoj klasi, a oni koji podržavaju konzervativnu potiču iz

srednje i više klase. Podsvest ima veoma snažan uticaj na naš život, pa čak kad se radi o nekim

činjenicama, ne o mišljenjima, milioni ljudi mogu da budu obmanuti. Pre nego što je Kolumbo

oplovio oko sveta vedina ljudi je mislila da je Zemlja ravna. Danas mi znamo da je okrugla. Kada bih ja

napisao desetine knjiga u kojima bih pokušavao da vas ubedim da ona jeste ravna, ne bi mi pošlo za

rukom, pa ipak koliko je nas otišlo u svemir i uverilo se odande da je videlo tu loptu? Čak i da ste

oplovili ili obleteli svet, kako znate da niste putovali u krug koji je iznad ravne površine?

Ljudima koji se bave reklamom je veom dobro poznato koliku mod sugestija ima nad podsvešdu, i

odatle ogromni posteri kojima je pušač bombardovan dok vozi, i reklame u svakom časopisu. Mislite

da je to tradenje novca? Niste u pravu! Pokušajte i sami isti princip. Slededi put kad auđete u pab ili

restoran po hladnom danu i onaj ko je sa vama u društvu pita šta želite da popijete, umesto da

kažete "brendi" (ili bilo šta drugo), ukrasite to sa: "Da li znaš šta bi mi zaiste prijalo danas? Onaj divan

topao ukus brendija." Primetidete da de vam se čak i ljudi koji ne vole brendi - pridružiti.

Od najranijih godina našu podsvest svakodnevno bombarduju informacijama da nas cigareta opušta,

daje sigurnost i snagu, i informacijom da je najdragocenija stvar na svetu cigareta. Mislite da

preterujem? Kad god pogledate neki crtad ili film ili predstavu u kojima postoji scena kada nekoga

treba da poguve ili streljaju, koja je njihova poslednja želja? Tako je, to je cigareta. Značaj ovoga naš

svesni um ne registruje, ali naš usnuli partner to upija. Stvarna poruka je: "Najdragocenija stvar na

ovom svetu, moja poslednja misao i ono što du uraditi bide pušenje cigarete." U svakom ratnom

filmu ranjeniku se daje cigareta.

30

Mislite da se to ovih dana promenilo? Ne, naša deca su i dalje bombardovana velikim bilbordima i

reklamama u časopisima. Reklamiranje cigareta bi trebalo da je zabranjeno, pa ipak u vreme kada je

najveda gledanost televizije mi vidimo vrhunske svetske igrače bilijara kako non-stop puše. Programe

obično sponzorišu duvanski giganti, a najzlobniji trend današnjice je način na koji se danas reklamira:

stvara se veza između cigareta i sportskih dešavanja i džet-seta. Gran Pri trkački automobili su

modelirani čak i nazvani prema vrstama cigareta. Da možda nije obrnuto? Postoje prilozi na televiziji

u kojima vidimo par koji deli cigaretu u krevetu posle vođenja ljubavi. Aluzije su očigledne. Divim se

onima koji reklamiraju cigarete, ne zbog njihovih motiva nego zbog genijalnosti njihove kampanje,

vidimo čoveka koji de se uskoro suočiti sa smrdu ili nekom propašdu - balon u kom leti se zapalio ili de

pasti, ili de motorom upasti u reku, ili je on Kolumbo i njegov brod de upravo dodi do ivice sveta i

pasti preko. I sve to bez iijedne reči. Čuje se lagana muzika u pozadini. On je zapalio cigaretu; izraz

pravog blaženstva preplavljuje njegovo lice. Mi smo pušači i potpuno svesni - mi ne registrujemo tu

reklamu, ali "usnuli partner" strpljivo vari očigledne aluzije.

"Vaše uputstvo da se puši dok se čita knjiga je veoma pametno. Kako sam čitala knjigu, osedala

sam da sam svesna svake cigarete koju sam popušila." Kirsti L.

Istina, postoji i obrnut publicitet - zaplašivanje rakom, amputiranim nogama, kampanja o lošem

zadahu - ali sve ovo ne doprinosi da pušač prestane da puši. Logično je očekivati da bi trebalo, ali to

nije teko. To čak ne sprečava mlade da počnu. Svih godina dok sam bio pušač, zaista sam verovao da

- da sam znao za sve povezanosti raka pluda sa pušenjem, nikada ne bih postao pušač. Istina je što to

ne menja ništa. Zamka je ista danas kao i kada je ser Volter Ralej upao u nju. Sve kampanje protiv

pušenja samo doprinose zabuni. Čak i sami proizvodi, te divne sjajne pakle koje vas mame da

probate njihov sadržaj, sadrže poruke o smrtnosti sa strane. Koji pušač to čita, a kamoli dovede sebe

dotle da se suoči sa svim tim?

Ja verujem da vodedi proizvođač cigareta ustvari koristi "Goverment Health Warning" za prodaju

svojih proizvoda. Mnoge scene reklama sadrže zastrašujuda stvorenja kao što su pauci, neke bube

itd. Upozorenje o zdravlju su sada tako opširna i otvorena da pušač ne može da ih zaobiđe, koliko

god se trudio. Strah koji pušač proživljava ga natera da se uhvati za tu sjajnu, zlatnu paklu cigareta.

Ironija je da pušač sam sebi najviše ispira mozak. Pogrešno je verovanje da puše oni ljudi koji nemaju

mod volje i koji su fizički slabi. Morate biti fizički jaki da biste mogli da se izborite sa otrovom.

Ovo je jedan od razloga zašto pušači odbijaju da prihvate statistike koje dokazuju da pušenje

narušava vaše zdravlje. Svako zna priču o nekom deda Peri koji je pušio 40 na dan, nikada nije bio

bolestan, i živeo je do svoje 80-te godine. Pušači čak odbijaju da razmisle o tome da hiljade drugih

pušača umre u mladosti ili činjenicu da bi deda Pera mogao i danas da bude živ da nije pušio.

31

Ako napravite malo istraživanje mađu svojim prijateljima i kolegama koji su pušači uvidedete da su

oni, uglavnom, ljudi sa jakom voljom. Oni su zaposleni, neki su biznismeni il isu u nekoj

specijalizovanoj profesiji, pa su lekari, advokati, policajci, nastavnici, prodavci, medicinske sestre,

sekretarice, domadice sa decom, itd. drugim rečima, svako ko ima stresan život. Glavna zabluda

pušača je da pušenje otklanja stres i da je ono povezano sa tipom osobe koja je dominantna, koja se

hvata u koštac sa odgovornošdu i stresom, i naravno, to je tip osobe kojoj se divimo i težimo da je

kopiramo. U drugoj grupi su ljudi koji obavljaju monotone poslove, bududi da je drugi razlog za

pušenje - dosada. Međutim, ideja da pušenje ublažuje dosadu je, bojim se, iluzija.

Neverovatno je to do koje mere je ljudima ispran mozak. Jako nas uznemirava duvanje lepka,

zavisnost od heroina itd. Broj onih koji umiru od duvanja lepka ne dostiže ni deset godišnje, a onih

koji umru od heroina je manje od hiljadu godišnje, u Engleskoj, na primer.

Postoji jedna druga droga, nikotin, na koju se više od 60% nas navuče u nekom trenutku života i

vedina zbog toga propati ostatak svog života. Dobar deo njihove ušteđevine ode na cigarete, a

stotine hiljada ljudi unište sebi život svake godine jer se navuku. To je ubica broj jedan našeg društva,

a računaju se i saobradajne nesrede, požari i drugo.

Zašto duvanje lepka i zavisnost od heroina smatramo tako velikim zlom, a ne i droga na koju

potrošimo vedinu svog novca i droga koja nas ubija i koja je do pre nekoliko godina smatrana

prihvatljivom navikom u društvu? Poslednjih godina počelo je na pušenje da se gleda kao na

nesocijalnu, naviku koja može da ugrozi naše zdravlje, ali je to legalno i prodaje se u sjajnim

paklicama u svakoj trafici, pabu, restoranu. Najvedu zagarantovanu zaradu u Britaniji ima njena

vlada. Ona godišnje zaradi 8.000.000.000 funti na pušačima, a duvanske kompanije potroše više od

100.000.000 godišnje samo na reklamiranje duvana.

Morate da počnete da se odupirete ovakvoj ispranosti mozga, kao kad kupujete automobil koji je

polovan. Učtivo dete klimati glavom ali nedete poverovati ni reč koju vam prodavac govori.

Pogledajte malo dublje. Neka vas ne zavaraju prelepe pepeljare ni upaljači od zlata niti milioni ljudi

koji su prevareni (navučeni). Zapitajte se:

Zašto JA to radim?

Da li mi je to stvarno potrebno?

NE, NARAVNO DA NIJE.

32

Meni je ovu ispranost mozga najteže objasniti. Zašto inače razumno i inteligentno ljudsko bide

postane kompletan imbecil kada je reč o njegovoj zavisnosti? Boli me da priznam da sam, među

hiljadama ljudi kojima sam asistirao da se reše navike, ja bio najvedi idiot od svih njih.

Ne samo da sam dospeo do toga da pušim 100 cigareta dnevno, nego sam imao primer svog oca koji

je bio težak pušač. On je bio jak čovek, koji je umro u najboljim godinama zbog pušenja. Sedam se

kako sam ga posmatrao dok sam bio dečak; kašljao bi i pljuvao ujutru. Mogao sam da vidim da on ne

uživa u tome i bilo mi je očigledno da ga je obuzelo nekakvo zlo. Sedam se da sam govorio majci:"Ne

dozvoli mi da ikad postanem pušač."

U petnaestoj godini sam bio fanatik za fitnesom. Sport je bio moj život i bio sam pun snage i

samopouzdanja. Da mi je neko rekao da du dočekati da pušim 100 cigareta dnevno ja bih se kockao u

životnu ušteđevinu da se to nede desiti.

U četrdesetoj godini bio sam fizički i mentalno zavistan od cigareta. Došao sam u fazu kada nisam

mogao da uradim najprostiju stvar, u fizičkom ili psihičkom smislu, a da prethodno ne zapalim. Kod

vedine pušača okidač je stres, normalan stres u životu, kao što su razgovor telefonom ili durzženje. Ja

nisam mogao ni da promenim kanal na televiziji ili sijalicu a da ne zapalim.

Znao sam da me to ubija. Nije bilo šanse da zavaram sebe da nije tako. Ali zašto nisam mogao da

vidim šta mi je sve to radilo psihički - ne mogu da shvatim. Toliko je bilo očigledno, ispred nosa, da

me je maltene ujedalo za nos. Najsmešnija stvar je što vedina pušača pati od zablude da uživa u

cigareti. Ja nikada nisam bio u toj zabludi. Ja sam pušio zato što sam mislio da mi pomaže da se

skoncentrišem i da smiruje moje nerve. Sada kada sam nepušač, najteže mi je da uopšte pokušam da

poverujem da je tako bilo. To je kao da sam se probudio iz košmara, i to je to. Nikotin je droga, i vaša

čula su pod dejstvom droge - Vaše čulo ukusa, vaše čulo mirisa. Najgori aspekt pušenja nije to što

škodi zdravlju i džepu, nego iskrivljenosti uma. Vi tražite bilo kakav razuman izgovor da biste nastavili

da pušite.

Sedam se da sam u jednom periodu pušio na lulu, posle neuspelog pokušaja da ostavim cigarete, i u

ubeđenju da je to manje štetno i da du tako smanjiti unos nikotina.

Neki od tih duvana za lulu, apsolutno su odvratni. Aroma može biti prijatna, ali, recimo, njih je

odvratno pušiti. Sedam se da je otprilike tri meseca vrh mog jezika bio iziritiran i natečen. Braon

33

lepljiva tečnost se skuplja u dnu lule. Nekad se desi da slučajno izvrnete lulu i progutate tu

prljavštinu. Uglavnom se odmah potom ispovradate, bez obzira na to u čijem ste društvu.

Trebalo mi je tri meseca da savladam korišdenje lule, ali ono što mi nije jasno je - zašto mi nije palo

na pamet u ta tri meseca da sednem i zapitam sebe - čemu ovo mučenje?

I naravno, onog trenutka kada savladaju lulu, niko ne izgleda tako zadovoljno kao pušači lula. Vedina

njih je ubeđena da puši zato što uživa u luli. Ali zašto im je trebalo da se toliko muče da nateraju sebe

da im se to svidi kad asu bili potpuno sredni bez nje?

Odgovor leži u tome da kad se jednom navučete na nikotin, raste procenat ispranosti mozga. Vaš

podsvesni um zna da malo čudovište mora da se nahrani, i vi blokirate sve ostalo iz svog mozga. Kao

što sam ved naglasio, ljudi puše iz straha, straha od tog praznog nesigurnog osedaja koji imaju kad

prestanu da uzimaju nikotin. To što toga niste svesni - ne znači da to nije tako. Vi to i ne morate da

razumete, ništa više nego što mačka treba da razume gde su vrele cevi ispod poda. Ona samo zna da

kada sedne na određeno mesto dobija osedaj toplote.

Glavna poteškoda pri odricanju od pušenja je upravo ta ispranost mozga. Ispranost mozga koju nam

je donelo društvo u kom rastemo, poduprto našom ispranošdu mozga jer smo zavisnici, i najjača od

svih, ispranost mozgova naših prijatelja, rođaka, kolega.

Klasičan primer ispranog mozga je verovanje da se nečeg odričete. Taj izraz podrazumeva, označava

žrtvovanje. Prelepa istina je da se apsolutno ničeg ne odričete. Naprotiv, oslobodidete se odvratne

bolesti. Sada demo da počnemo da otklanjamo tu ispranost mozga. Od sada, više nedemo govoriti

"odricanje", ved prestanak, ili ono što zaista jeste: BEG!

Jedina stvar koja nas na samom startu ubedi da propušimo je to što svi ostali ljudi to rade. Mi se

osedamo kao da nešto propuštamo. Radimo naporno na tome da se navučemo, pa ipak niko nikada

ne otkrije šta je to on ili ona propuštao. Ali svaki put kada vidimo da neko drugi puši - to nas uveri da

mora da nešto u tome ima, inače oni to nebi radili. Čak i kada se oslobodi navike, bivši pušač oseda

kao da mu je nešto oduzeto kad na nekoj zabavi ili nekoj drugoj zgodi u društvu - neko zapali. Oseti

se sigurno. Ma može da zapali jednu. I onda, pre nego što postane svestan, ponovo je navučen.

Ovo ispiranje mozga je veoma modno i potrebno je da budete svesni efekta toga. Mnogi stariji pušači

de se setiti serije o detektivu Polu Templu, koja je išla kao radio program i bila veoma popularna

posle rata. U jednoj epizodi se radilo o zavisnosti od marihuane, koja je inače poznata kao "vutra" ili

34

"trava". Pušačima to nije bilo poznato, ali neki zli ljudi su prodavali cigarete kaoje su sadržale "travu".

Nije bilo nikakvih štetnih efekata. Ljudi su samo postali zavisni i počeli stalno da kupuju te cigarete.

(Tokom mojih konsultacija bukvalno hiljade pušača je priznalo da je probalo "travu". Niko od njih nije

rekao da se na nju navukao.) Imao sam otprilike sedam godina kada sam slušao taj program na

radiju. To je bilo moje prvo saznanje o zavisnosti od droge. Ideja zavisnosti, kada ste primorani da

uzimate drogu, me je ispunjavala užasom, i čak i dan danas, iako sam ubeđen da "trava" ne stvara

zavisnost, ne bih se usudio da uzmem jedan dim marihuane. Kakva ironija da sam završio kao

zavisnik od droge koja je broj 1 u svetu po tome kako i koliko ste od nje zavisni. Da me je samo taj isti

Pol Templ upozorio o samoj cigareti. Kakva ironija da, 40 godina kasnije, čovečanstvo troši hiljade

funti na istraživanja o raku, a milioni se troše na ubeđivanje zdravih mladih ljudi da se navuku na

prljavi duvan od koga britanska vlada ima najvedu zagarantovanu zaradu.

Otklonidemo sada ispranost mozga. Nije nepušač uskraden ved jadan pušač koji celog života ostaje

uskraden za:

ZDRAVLJE

ENERGIJU

BOGATSTVO

SPOKOJ

SAMOPOUZDANOST

HRABROST

SAMOPOŠTOVANJE

SREDU

SLOBODU

A šta dobija od te žrtve?

APSOLUTNO NIŠTA - osim iluzije da pušenjem pokušava da dođe do stanja mira, spokoja i sigurnosti,

svega onoga što nepušač ved poseduje.

Poglavlje 8 - Otklanjanje bola pri nedostatku nikotina

35

Kao što sam ranije objasnio, pušači misle da puše iz zadovoljstva, zato što ih to opušta ili ih nekako

diže. U stvari, to je iluzija. Pravi razlog je - da bi se odagnao osedaj koji imate u međuprostoru, bol od

nedostatka nikotina.

U početku, koristimo cigaretu samo u društvu i ona nam dođe kao neka potpora. I možemo sa njom

a možemo i bez nje. Međutim, suptilni lanac je ved oformljen. Naš podsvesni um počinje da shvata

da kada u pojedinim trenutcima popušimo cigaretu ona može biti nešto u čemu veoma uživamo.

Što ste više navučeni na drogu, veda je potreba da otklonite taj bolni međuprostor bez nikotina i što

vas cigareta sve više vuče u propast to ste više obmanjeni verovanjem da ona radi upravo suprotno.

Sve se to dešava lagano, tako postepeno, da toga niste čak ni svesni. Svaki novi dan vam nije ništa

različit od drugog. Vedina pušača ne shvata da je navučena dok ne pokuša da prestane, i čak i tada

mnogi nede to da priznaju. Ima nekolicina takvih, koji de uporno držati glavu u pesku ceo život,

pokušavajudi da ubede sebe i druge da uživaju u tome.

Imao sam ovakvu vrstu razgovora sa hiljadama tinejdžera.

Ja: Ti shvataš da je nikotin droga i da je jedini razlog zašto ti pušiš to što ne možeš da prestaneš.

Tinejdžer: Svašta! JA uživam u tome. Da ne uživam, prestao bih.

Ja: Prestani na nedelju dana da mi dokažeš da možes to da uradiš, ako hodeš.

Tinejdžer: Nema potrebe. Ja uživam u tome. Da sam želeo da prestanem, prestao bih.

Ja: Samo na nedelju dana prestani, da dokažeš sebi da nisi navučen.

Tinejdžer: Zašto bih? Ja uživam u tome.

Kao što je ved rečeno, pušači teže da pojačano puše kada su pod stresom, kad im je dosadno, kada

im je potrebno da se koncentrišu, opuste ili u kombinaciji ovih momenata. Ovo de biti više

objašnjeno u slededih nekoliko poglavlja.

Poglavlje 9 – Stres

Ne mislim pri tom samo na velike tragedije koje se dese u životu, ved i na manje stresove tipa -

druženja sa ljudima, razgovori telefonom, iscrpljenost domadice koja ima bučnu malu decu i tako

dalje.

36

Uzmimo kao primer telefonski razgovor. Za vedinu ljudi telefon je pomalo stresan, pogotovo

biznismenima. Vedina poziva ne dolazi od zadovoljnih mušterija niti od vašeg šefa koji vas zove da

vam čestita. To je uvek neka vrsta napetosti - nešto nije uredu ili neko ima određeni zahtev. U takvim

trenutcima pušač de, ako ved nije, zapaliti cigaretu. On ne zna da to čini, ali on zna da mu to iz nekog

razloga pomaže.

Ono što se zaista desilo je ovo. Bez svesti o tome, on je ved bio napet. (npr. jer ved neko vreme nije

zapalio, a ima potrebu, tj. ima bol od nedostatka nikotina). Otklanjajudi delimično tu napetost kao

normalni stres, sada je generalni stres umanjen i pušača to diže. U tom trenutku, to u stvari nije

iluzija, taj osedaj da ga je to podiglo. Pušač de se osedati bolje tada nego u trenutku pre nego što je

zapalio. Međutim, čak i u trenutku dok puši tu cigaretu pušač je napet mnogo više nego što bi bio da

je nepušač - jer što ste više zavisni od droge - to ona više negativno utiče na vas i manje vam pomaže

kad je koristite, tj. kad pušite.

Obedao sam da nema šok terapije. U primeru koji du vam predstaviti, ne pokušavam da vas šokiram,

samo prosto naglašavam da vam cigareta uništava nerve, umesto što mislite da ih opušta.

Probajte da zamislite da ste došli u fazu kada vam doktor kaže da de te ako ne prestanete da pušite

morati da vam amputiraju noge. Samo na trenutak zastanite i zamislite svoj život bez nogu. A sad

zamislite stanje uma čoveka, koji - pošto mu je izrečeno ovakvo upozorenje - nastavlja da puši i završi

sa amputiranim nogama.

Ja sam slušao o pričama poput ove i odbacivao sam ih kao preterane. U stvari, ponekad sam

priželjkivao da mi doktor kaže tako nešto; tada bih prestao. A svakog trenutka sam očekivao da du

doživeti moždani udar, i da du izgubiti ne samo svoje noge nego život. Nisam mislio da preterujem,

mislio sam da sam ja jednostavno težak pušač.

"Kada bi svaki pušač pročitao ovu knjigu otvorenog uma, duvanske kompanije bi prestale da

postoje, i imali bismo milione veoma, veoma srednih ljudi." Kerol En F.

Ovakve priče nisu preterane. To je ono što ova odvratna droga može da vam učini. Kako idete kroz

život ona vam sistematski ošteduje nerve i oduzima hrabrost. Što vam više hrabrosti oduzme, to ste

više obmanjeni da ona radi upravo suprotno. Svi znamo za paniku koja obuzme pušača kada izađe u

grad kasno uveče i u strahu je da de ostati bez cigareta. Nepušačima se to ne dešava. Cigarete su

uzrok takvog osedaja. U isto vreme, cigarete vam tokom života ne samo ošteduju nerve, ved vam,

37

zato što su modan otrov, progresivno uništavaju fizičko zdravlje. Kad dođe u fazu kada ga sve to

ubija, pušač veruje da je cigareta njegova snaga i da ne može da se suoči sa životom bez nje.

Utuvite sebi u glavu da cigareta ne opušta vaše nerve; ona ih polako ali sigurno uništava. Jedna od

velikih prednosti prestanka pušenja je to što vam se vrada samopouzdanje.

Poglavlje 10 – Dosada

Još jedno pogrešno verovanje je da cigarete otklanjaju dosadu. Dosada je stanje uma, način gledanja

na stvari. Kada pušite cigaretu vaš um vam ne govori: "Ja pušim cigaretu. Ja pušim cigaretu." To se

jedino dešava kada duže vreme ne pušite ili pokušavate da smanjite, ili dok pušite onih nekoliko

prvih cigareta posle neuspelog prestanka.

Pravo stanje stvari je ovakvo: kad aste navučeni na nikotin i ne pušite, nešto nedostaje. Ako nečim

možete da okupirate misli, a da to nije stresno, možete da izdržite dugo a da vas uopšte ne zabrine

nedostatak droge. Međutim, kada vam je dosadno ništa vam ne može skrenuti misli sa toga, i vi onda

hranite čudovište. Kada ugađate sbi (npr. ne pokušavate da prestanete ili da smanjite), čak i samo

palenje cigarete je podsvesno. Čak i oni koji puše lulu ili oni koji sami zavijaju duvan mogu svoj ritual

da obave automatski. Kad bi bilo koji pušač pokušao da se seti cigareta koje je zapalio u toku dana,

mogao bi da se seti samo nekoliko njih, npr. prve u toku dana ili one posle obroka.

Istina je slededa - cigarete indirektno povdavaju dosadu zato što čine da se osedate letargično, i

umesto da preduzmete neke aktivnosti puni energije, vi tumarate okolo, dosadno vam je i pušite.

Zato je važno da se shvati ispranost mozga. Zato što pušači imaju običaj da puše kad im je dosadno i

zato što nam od rođenja govore da pušenje otklanja dosadu, a ne pada nam na pamet da to

ispitamo. Takođe nam je ispran mozak verovanjem da žvakade gume pomažu opuštanju. Činjenica je

da ljudi kad su pod stresom imaju običaj da škrgudu zubima. Slededi put kad vidite da neko žvade

žvaku, posmatrajte pažljivo i zapitajte se da li oni izgledaju opušteno ili napeto. Posmatrajte pušače

koji puše zato što im je dosadno. Oni i dalje izgledaju kao da im je dosadno. Cigareta ne otklanja

dosadu.

Kao bivši lančani pušač uveravam vas da ne postoji dosadnija stvar koju možete da radite nego da

palite jednu prljavu cigaretu zqa drugom, dan za danom, godinu za godinom.

38

"Susrela sam se sa predstavnikom firme koja proizvodi'Nikorete' (žvake koje pomažu pri

odvikavanju od pušenja - prim.prev.) i on mi je rekao 'Uvek možete da prepoznate nepušače kojima

je pomogao Alen Kar, jer to su nepušači koji su sredni'." Una M.

Poglavlje 11 – Koncentracija

Cigarete ne pomažu koncentraciji. To je još jedna iluzija.

Kada pokušavate da se koncentrišete, automatski gledate da izbegnete ono što vas ometa, npr.

osedaj da vam je hladno il ivrude. Pušača nešto ved ometa: malom čudovištu je potreban fiks. Tako

da kad želi da se koncentriše ne mora o tome ni da razmišlja. On automatski pali cigaretu, delimično

otklanja žudnju za cigaretom, pristupa onome što želi da uradi i u tom trenutku je ved zaboravio da

ju je uopšte zapalio.

Cigarete ne pomažu koncentraciji. Pomažu da se ona uništi, jer posle nekog vremena, čak i dok puši

cigaretu, kod pušača u tom trenutku nije zadovoljena potreba za nikotinom. Pušač tada povedava

unos nikotina, i time se povedava i problem.

Koncentracija biva oštedena iz još jednog razloga. Progresivno blokiranje arterija i vena otrovom

sprečava dotok kiseonika u mozak. U stvari, vaša koncentracija i inspiracija de se značajno poboljšati

kad se ovaj proces obrne.

Ja nisam uspeo sa metodom snage volje jer sam bio sprečen sa aspekta koncentracije. Mogao sam

da se snađem sa tim da sam nervozan i loše volje, ali kada je trebalo da se koncentrišem na nešto

zaista teško, morao sam da zapalim cigaretu. Mogu da se setim panike koju sam osetio kada sam

otkrio da nije dozvoljeno da se puši za vreme ispita za računovođu. Ved sam bio lančani pušač i

ubeđen da ja nedu modi da se skoncentrišem bez cigarete tri sata. Ali prošao sam testove, i ne mogu

da se setim da li sam tada uopšte razmišljao o pušenju, dakle, kad je kritičan trenutak, nije mi

smetalo.

Nedostatak koncentracije koju pušač doživljava kada pokušava da prestane da puši se ne dešava, u

stvari, zbog toga što njegovo telo fizički pati zbog nedostatka nikotina, nego, kad aste pušač imate

39

mentalne blokade. Kada vam se to desi, šta radite? Zapalite cigaretu, ako to ved niste učinili pre toga.

Kad to ne pomogne, šta onda uradite? Uradite ono što jednostavno morate da uradite: nastavljate

dalje, kao što rade nepušači. Kada ste pušač, cigareta se ni za šta ne krivi. Pušači nikada ne pate od

"pušačkog kašlja", samo su konstantno prehlađeni. Onog trenutka kad prestanete da pušite, sve što

krene loše u vašem životu svali se na činjenicu da ste prestali da pušite. Kada vam se onda desi

mentalna blokada - umesto da nastavite dalje, vi kažete: "Da samo mogu da zapalim sada, to bi rešilo

moj problem." Tad počinjete da dovodite u pitanje svoju odluku da prestane da pušite.

Ako verujete da pušenje istinski pomaže koncentraciji, ako vas to zabrinjava sasvim sigurno nedete

modi da se koncentrišete. Sumnja stvara problem, a ne to što osedate bol jer niste uneli nikotin u

telo. Zapamtite: pušači pate od tog osedaja pri nedostatku nikotina, a ne nepušači.

Kada sam ugasio svoju poslednju cigaretu, preko nodi sam prešao sa 100 cigareta dnevno na nijednu,

bez ikakvog vidljivog gubitka koncentracije.

Poglavlje 12 – Opuštanje

Mnogi pušači misle da ih cigareta opušta. Istina je u stvari daje nikotin hemijski stimulator. Ako

obratite pažnju na svoj puls, videdete kako vam se puls ubrzava ako popušite jednu cigaretu za

drugom.

Jedna od omiljenjih cigareta za vedinu pušača je ona posle obroka. Obrok je momenat u toku dna

kada prestajemo da radimo; tada sedamo i odmaramo se, utoljujemo glad i žeđ i onda smo potpuno

zadovljni. Međutim, jedan pušač ne može da se opusti, jer on ima još jednu glad da zadovolji. On

cigaretu smatra šlagom na torti, ali to je samo malo čudovište koga treba nahraniti.

Istina je da zavisnik od nikotina nikada nije potpuno opušten, i kako život teče to se pogoršava.

Najneopušteniji ljudi na ovoj planeti nisu nepušači, nego biznismeni od 55 godina koji su lančani

pušači, koji konstantno kašlju i pljuju, imaju visok krvni pritisak i neprestano su nervozni. Kad se

dospe u takvu fazu cigareta prestaje da čak i delimično otklanja simptome koje stvara.

Sedam se perioda kada sam bio mladi računovođa, starao se o porodici. Jedno od moje dece bi

uradilo nešto loše i ja bih onda žestoko prasnuo, a to uopšte nije bila reakcija primerena toj situaciji i

tome što je dete uradilo. Stvarno sam verovao da me je stvorio neki zli đavo. Sad znam da to nije bila

nikakva nasledna crta u mom karakteru, nego je malo nikotinsko čudovište stvaralo problem. U to

vreme mislio sam da su me pogodile sve muke ovog sveta, a kad pogledam unazad na svoj život

pitam se gde je u svemu tome bio stres. U svim drugim aspektima života ja sam bio taj koji je držao

kontrolu. Jedina stvar koja je mene kontrolisala bila je cigareta. Tužno je to što ni danas ne mogu da

ubedim svoju decu da je pušenje uzrokovalo da budem takve naravi. Svaki put kada čuju da pušač

pokušava d aopravda svoju zavisnost, poruka je "Oh, one me smiruju. Pomažu mi da se opustim."

40

Pre nekoliko godina, u Velikoj Britaniji su agencije za usvajanje dece zapretile da de zabraniti

pušačima da usvajaju decu. Javio se jedan čovek, iritiran. Rekao je: "Vi uopšte niste upravu. Sedam se

kad sam bio dete i nešto se posvađam sa svojom majkom, ja bih čekao da ona zapali cigaretu jer bi

onda bila opuštenija." Zašto nije mogao da razgovara sa svojom majkom kad ona nije pušila? Zašto

su nepušači tako neopušteni kada ne puše, čak i posle obroka u restoranu? Zašto su u takvim

trenutcima nepušači opušteni? Zašto pušači ne mogu da se opuste bez cigarete? lededi put kada

uđete u supermarket i vidite mladu domadicu kako vrišti na svoje dete, samo je posmatrajte kad

izlazi. Prva stvar koju de uraditi kad izađe je paljenje cigarete. Posmatrajte pušače, posebno u

trenutcima kada ne mogu da zapale. Primetidete da oni tada približavaju ruke ustima, ili puckaju

palčevima, ili vrte kosu. Pušači nisu opušteni. Oni su zaboravili kako izgleda biti potpuno opušten. To

je jedna od mnogih lepota koje de vam se povratiti.

Poglavlje 13 - Kombinovane cigarete

Ne, kombinacija cigareta nije kada pušite dve ili više u isto vreme. Kada se to desi, počinjete da se

pitate zašto ste i prvu zapalili. Ja sam jednom opekao svoju ruku pokušavajudi da stavim cigaretu u

usta - a jedna mi je ved bila u ustima. U stvari, to i nije tako glupo kako izgleda. Kao što sam ved

rekao, s vremenom cigareta prestaje da otklanja taj osedaj nedostatka nikotina, i u trenutku dok

pušite imate osedaj da tu nešto nedostaje. Ovo je užasna frustracija lančanog pušača. Kad god vam je

potrebno da vas nešto "digne", a ved ste pušač, i cigareta vas ne diže, potežete za pidem ili nekom

drugom drogom. Ali, da napravim jednu digresiju.

Kombinovana cigareta je ona koja se "dešava" kada smo u situacijama kada se obično puši, npr. na

zabavama, venčanjima, ručkovima u restoranima. Ovo su primeri situacija koje su i stresne i

opuštajude. Ovo na prvi pogled može izgledati kao kontradiktornost, ali nije. Svaka vrsta druženja

može biti stresna, čak i sa prijateljima, a u isto vreme vi želite da uživate i da bidete potpuno

opušteni.

Postoje situacije kada su svi razlozi prisutni u isto vreme. Vožnja može biti jedna od tih situacija. Ako

ste bili kod zubara ili lekara, to je stresno i pri odlasku možete da odahnete. Vožnja uvek

podrazumeva određen stepen stresa. Vaš život može biti ugrožen i morate da se skoncentrišete.

Možda niste svesni ova dva primera, ali to što su oni u podsvesti to ne znači da ne postoje. Ako se

zaglavite u saobradajnoj gužvi, ili se dugo vozite autoputem, takođe vam može biti dosadno.

Još jedan klasičan primer ja partija karata. Ako igrate bridž ili poker, morate se koncentrisati. Ako

gubite više nego što možete sebi da priuštite, to je stresno. Kako prolazi dosta vremena i vi ne

dobijate dobar set karata, to može biti dosadno. I dok se sve to dešava, vi ne radite ništa; treba da se

opuštate. Dok traje partija karata, nevezano za to koliko mala potreba postoji za nikotinom, svi

pušači lančano puše, iako su inače pušači koji povremeno zapale. Pepeljare de se napuniti i prepuniti

za tren oka. Non-stop de iznad glava biti oblak dima. A kada biste nekog od tih pušača udarili po

ramenu i pitali da li uživa, odgovor bi bio: "Mora da se šalite." Često posle ovakvih nodi, kad se

probudimo sa užasnim osedajem u grlu, odlučimo da prestanemo da pušimo.

41

Ove kombinovane cigarete često smatramo posebnim, i za njih mislimo da de nam najviše

nedostajati - u trenutcima kada razmišljamo o tome da prestanemo. Mislimo da nikada više nedemo

na isti način uživati u životu. U stvari, isti je princip i na poslu: cigarete dok radite daju osedaj

olakšanja.

Da skroz pojasnimo. Nije cigareta posebna, nego prilike. Kad se rešimo potrebe za cigaretom,

uživademo više u takvim prilikama i stresne situacije de biti manje stresne. Ovo de više biti

objašnjeno u slededem poglavlju.

Poglavlje 14 - Čega se odričem?

APSOLUTNO NIČEG! Ono što nam otežava da prestanemo je strah. Strah da de nam nešto biti

oduzeto, zadovoljstvo ili oslonac. Strah da neke situacije u kojima smo uživali više nede biti iste. Strah

od nemogudnosti da se izborimo sa stresom.

Drugim rečima, efekat ispranosti mozga je takav da verujemo da u nama postoji neka slabost, ili pak

verujemo da u cigareti postoji nešto što nam je neophodno, te ako se toga odreknemo - ostaje

praznina.

Shvatite: CIGARETE NE POPUNJAVAJU PRAZNINU. ONE JE STVARAJU!

Naša tela su najprefinjenije stvari na ovom svetu. Bilo da verujete da postoji neko ko nas je stvorio, ili

da smo nastali procesom prirodne selekcije, ili oboje, kakvo god bide ili sistem je napravilo ova naša

tela, to mora biti hiljadu puta efektnije od čoveka! Čovek ne može da stvori ni najmanju deliju, a

kamoli neko čudo popud čula vida, ili reprodukcije, našeg sistema cirkulacije ili naših mozgova. Ako je

proces nastanka ili kreator imao nameru da mi kao ljudi pušimo, imali bismo neke filtere koji bi

odvodili otrove iz našeg tela u nekakav dimnjak.

Naša tela su ustvari snabdevena sistemima samoodbrane koji nas upozoravaju, kao što su kašalj,

vrtoglavica, bolest, a mi ignorišemo sve to, na sopstveni rizik.

Prelepa je istina da se ničega ne odričete. Kad izbacite to čudovište iz svog tela i više vam ne bude

ispran mozak, niti dete želeti cigarete niti de vam one biti potrebne.

Nisu uz cigarete lepši obroci. Cigarete ih uništavaju. Uništavaju vaša čula ukusa i mirisa. Posmatrajte

pušače u restoranima, dok puše između jela. Oni ne uživaju u jelu; oni ne mogu da dočekaju da se

jelo završi, da bi mogli da puše. Mnogi to rade uprkos tome što to smeta nepušačima. Nisu pušači

bezobzirni ljudi. Njima je grozno - ili moraju da se uzdržavaju i da se onda zbog toga osedaju jadno, ili

puše - ali se pri tom ponovo osedaju jadno jer time smetaju drugim ljudima, i tako se osedaju krivim i

preziru sebe zbog toga.

Posmatrajte pušače koji su na nekim zvaničnim funkcijama i kada su na nekom sastanku. Mnogi od

njih odjednom imaju slabu bešiku i moraju da se iskradu da popuše jednu na brzinu. U takvim

42

situacijama se vidi kakva je to zavisnost. Pušači ne puše zato što uživaju u cigaretama. Oni to rade jer

se osedaju jadno bez njih.

Mnogi od nas počnu da puše na nekim društvenim okupljanjima, dok smo u nekom društvu, mladi i

stidljivi, i onda počnemo da verujemo da ne možemo da uživamo u nekoj takvoj prilici bez cigarete.

To je glupost. Duvan vam oduzima samopouzdanje. Najvedi dokaz straha koji cigareta urezuje u

pušača se može videti u slučaju žena. Praktično sve žene su veoma samokritične kad je reč o

njihovom izgledu. One se nikada ne bi pojavile na nekom prijemu a da nisu besprekorno sređene i

namirisane. Pa ipak to što im iz usta smrdi na ubuđalu pepeljaru ih ni najmanje ne uznemirava. Ja

znam da im to veoma smeta - mnoge od njih mrze miris svoje kose i odede, ali ih ipak ne uznemirava.

Eto kakav strah ova užasna droga urezuje u pušača.

Cigarete ne pomažu pri druženjima sa ljudima; uništava ih. Morate da držite pide u jednoj ruci i

cigaretu u drugoj, uvek praznite pepeljare i pokušavate da ne duvate dim u lice osobe sa kojom

razgovarate, i pitate se da li oni osedaju vaš zadah ili da li vide fleke na vašim zubima.

Ne samo da se ničeg ne odričete, nego samo možete prelepe stvari da dobijete. Kada pušač razmišlja

da prestane da puši, on teži da posmatra stvari iz ugla zdravlja, novca i društvenih pravila. To su

očigledno ispravne i važne stvari, ali ja lično verujem da je najvedi dobitak kada prestanete -

psihološke prirode, misledi pri tom na:

- vrada vam se samopouzdanje i snaga

- oslobađate se ropstva

- nedete kroz život idi sa odvratnim crnim senkama u svom mozgu, sa znanjem da vas pola

sveta prezire, i najgore od svega, da prezirete samo sebe.

Ne samo da je život lepši kada ste nepušač, nego se u njemu beskonačno više uživa. Ne mislim samo

na to da dete biti zdravij i bogatiji. Mislim na to da dete biti sredniji i da dete uživati u životu mnogo

više.

O prednostima toga da živite kao nepušač pričademo u slededih nekoliko poglavlja.

Nekim pušačima je teško da shvate značaj "praznine", možda de u tome pomodi slededa analogija.

Zamislite da na licu imate hladan osip. A ja imam jednu neverovatnu kremu. Ja vam kažem: "Probajte

ovo." Vi utrljate kremu i osip momentalno nestane. Nedelju dana kasnije osip se ponovo javi. Vi me

pitate: "Imate li još one kreme?" Ja kažem: "Zadržite tubu. Možda vam ponovo zatreba." Vi stavite

kremu. I gle čuda, osip ponovo nestane. Svaki put kada se osip ponovo javi, biva vedi i postaje bolniji

a interval između pojavljivanja je sve kradi i kradi. Na kraju osip vam prekrije celo lice i postane

veoma bolan. Sada se osip vrada na svakih pola sata. Vi znate da de ga krema otkloniti privremeno,

ali veoma ste zabrinuti. Da li de osip u jednom trenutku zahvatiti celo telo? Odete kod lekara. On ne

moze da vas izleči. Probate neke druge preparate, ali ništa ne pomaže izuzev ove neverovatne

kreme.

Zad ved postajete zavisni od kreme. Nikada ne izlazite a da niste sigurni da imate tubu kreme sa

sobom. Ako idete u inostranstvo, sigurno dete poneti više tuba kreme sa sobom. Sada, u skladu sa

zabrinutošdu za sopstveno zdravlje, ja vam napladujem 100 dolara po tubi. Vi nemate drugog izbora

sem da platite.

43

Onda pročitete u rubrici o zdravlju u vašim novinama da se to ne dešava samo vama; mnogi ljudi

pate od istog problema. U stvari, farmaceuti su otkrili da krema ne otklanja osip. Sve što ona radi je

da šalje osip ispod površine kože. Krema je uzrok proširenosti osipa. Sve što treba da uradite je da

prestanete da koristite kremu. U dogledno vreme, osip de nestati.

Da li dete nastaviti da koristite kremu?

Da li de vam biti potrebna mod volje da prestanete da uzimate kremu? Ako niste poverovali u članak,

treba da prođe nekoliko dana da shvatite, ali kada shvatite da se stanje sa osipom poboljšava, želja ili

potreba da koristite kremu de nestati.

Da li dete se osedati jadno? Naravno da nedete. Imali ste užasan problem za koji ste mislili da je

nerešiv. Sada ste našli rešenje. Čak i da je bilo potrebno godinu dana da osip potpuno nestane, svaki

dan kako se situacija poboljšavala, vi biste pomislili: "Zar to nije divno? Nedu umreti."

Tako je izgledala magija koja se meni desila kada sam ugasio tu poslednju cigaretu. Da razjasnimo

nešto u primeru sa osipom i kremom. Osip nije rak pluda, niti skleroza arterija, niti upala pluda,

angina, hronična astma, bronhitis ili infarkt. Sve se to dešava zbog osipa. Nije reč o hiljadama koje

potrošimo, niti što doživotno imamo loš zadah i fleke na zubima, što smo letargični, umorni i što

kašljemo, što provodimo godine i godine gušedi sebe i želedi da nije tako, i bivamo kažnjeni kad nam

nije dozvoljeno da pušimo. Nije reč o tome što vas drugi preziru, ili što, najgore od svega, prezirete

sami sebe. Sve to ide u prilog osipu. Osip je ono što nas natera da zatvorimo svoj um za sve ove

činjenice. To je panika pri pomisli: "Želim cigaretu." Nepušači ne pate od tog osedaja. Najgora stvar

od koje patimo je strah, a najveda dobit je što dete se osloboditi tog straha.

To je bilo kao da se ogromna malga u mom umu podigla. Tako jasno sam video da osedaj panike u

meni kada želim cigaretu nije neka moja slabost, ili neka magična osobina cigarete. To je sve

uzrokovano prvom cigaretom; i svaka slededa, daleko od toga da otklanja taj osedaj, ona ga stvara. U

isto vreme video sam da svi ostali "sredni" pušači prolaze kroz isti košmar kroz koji sam prolazio i ja.

Nije im bilo loše kao meni, ali svi su smišljali lažne argumente da opravdaju svoju glupost.

Poglavlje 15 - Svojevoljno ropstvo

Obično kada pušač pokuša da prestane, glavni razlozi za to budu zdravlje, novac ili društvena

neprihvatljivost. Ova odvratna droga delimično doprinosi tome da vam je mozak ispran i vi postajete

rob.

Čovek se teško borio u prošlom veku da se ukine ropstvo, pa ipak pušač provede svoj život u patnji

ropstva koje je sam sebi nametnuo. Čovek je izgleda nesvestan činjenice da, kada mu je dozvoljeno

da puši, on žudi za tim da bude nepušač. Sa vedinom cigareta koje popušimo u svom životu je slučaj

da u njima ne uživamo, nego uopšte nismo ni svesni da smo ih popušili. Samo posle perioda

uzdržavanja od pušenja mi upadamo u zabludu da uživamo u cigareti (npr. prva ujutru, ona posle

obroka ...)

44

Jedini trenutci kada cigareta postaje dragocena su oni kada pokušavamo da smanjimo ili se

uzdržavamo od pušenja, ili kada nas društvo natera na to (npr. kada smo u crkvi, bolnici,

supermarketu, pozorištu ...)

Zakleti pušač treba da ima na umu da takav trend postaje sve gori i gori. Danas se ne dozvoljava

pušenje u metrou. Sutra de to biti zabranjeno na svim javnim mestima.

Prošli su dani kada je pušač mogao da ode kod prijatelja ili nekog poznatog i pita: "Jel' bi vam

smetalo da zapalim?" Danas, kada jedan pušač ulazi u kudu nekog nepoznatog mora očajnički da traži

pepeljaru i da se nada da de zatedi opuške u njoj. Ako ne nađe pepeljaru, generalno - pokušade da

izdrži, ali ako ne može, pitade za dozvolu da puši i verovatno de čuti: "Puši ako moraš", ili "Pa, mi bi

smo te molili da ne pušiš. Ostaje nam miris duvana u kudi."

Jedan pušač, koji se ved osedao napadeno, tada poželi da se zemlja otvori i da ga proguta.

Sedam se, dok sam ja pušio, svaki put kada sam išao u crkvu to je bilo iskušavanje. Čak i za vreme

svadbe moje rođene derke, kada je trebalo da stojim tamo kao ponosan otac, šta sam ja radio? Ja

sam mislio: "Ajde, da požurimo sa tim pa da može da se izađe i zapali po jedna."

Pomodi de vam da posmatrate pušače u ovakvim prilikama. Oni se drže zajedno. Nikad to nije samo

jedna pakla. To je dvadeset pakli razbacanih okolo i razgovor je uvek isti.

- "Da li pušite?

- "Da, ali evo uzmite jednu od mene"

- "Uzedu od vas kasnije".

Onda zapale i duboko udahnu, razmišljajudi: "Zar mi nismo srednici? Imamo svoju malu nagradu,

Jadan nepušač nema nikakvu nagradu."

"Jadnom nepušaču" nije potrebna nikakva nagrada. Mi nismo napravljeni da živimo ovaj život

sistematski trujudi svoja tela. Patetika je u tome što i dok puši, pušač ne doživljava osedaj mira,

sigurnosti i spokoja koji nepušač stalno doživljava u svom nepušačkom životu. Nepušač ne sedi u

crkvi i oseda se uznemireno i nadajudi se da de ceremonija uskoro da prođe, kako bi mogao da zapali

cigaretu. On uživa celog svog života.

Sedam se takođe kako sam se u zimskim danima kuglao u zatvorenim prostorijama, i stalno se

pretvarao da imam slabu bešiku da bih mogao da izađem napolje i zapalim.

Ne, to nije bio dečak od 14 godina koji ide u školu, nego 40-godišnji član Instituta računovođa. Koja

patetika. A i dok sam se kuglao nisam uživao. Samo sam čekao da se to završi da bih ponovo mogao

da pušim, a kuglanje je inače bio moj omiljeni hobi i to je trebalo da bude moj način opuštanja.

Za mene je jedna od neverovatnih lepota toga što ste nepušač to što se oslobodite tog ropstva, to

što sam bio u stanju da uživam u ostatku svog života a ne da provedem pola tog vremena žudedi za

cigaretom, i onda kada zapalim, da priželjkujem da nisam u toj situaciji.

45

Pušači treba da znaju da, kada su u kudama nepušača ili jednostavno u društvu nepušača u nekoj

drugoj situaciji, nije nepušač taj koji ih "ometa", nego "malo čudovište".

"Ranije sam mislila da ne mogu da se izborim sa stresom ako ne pušim. Sada znam da du umeti

bolje da se izborim sa tim ..." Dženifer O.

Poglavlje 16 - Uštededu x dinara nedeljno

Ne mogu da preteram u ponavljanju činjenice da ono što otežava prestanak pušenja jeste ispranost

mozga, i čim pre to shvatimo, lakše de nam biti da postignemo cilj.

Povremeno se desi da se upustimo u raspravu sa ljudima koje zovem zakleti pušači. Po mojoj

definiciji zakleti pušač je onaj koji to može sebi da priušti, koji ne veruje da to ugrožava njegovo

zdravlje i nije zabrinut što je to društveno neprihvatljivo. (Nema mnogo takvih ljudi ovih dana.)

Ako je reč o upravo takvom mladom čoveku, ja mu kažem: "Ne mogu da verujem da niste zabrinuti

zbog svog novca koji na to trošite."

Obično mu se tada užare oči. Da sam ga napao na temu zdravlja ili zato što je društveno

neprihvatljivo pušiti, osedao bi da nema argumente, ali po pitanju novca: "A, ma ja to mogu sebi da

priuštim. To je samo x funti nedeljno i mislim da je toga vredno. To je moje jedino zadovoljstvo ili

porok" itd.

Ako je on pušač koji puši 20 cigareta dnevno, ja mu kažem: "I dalje ne mogu da verujem da niste

zabrinuti zbog novca. Potrošidete više od 40.000 funti u svom životu na to. A šta radite sa tim

novcem? Vi ga čak ne palite niti ga bacate. Vi koristite taj novac da uništite svoje fizičko zdravlje, da

uništite svoje nerve i samopouzdanje, da ceo život patite u ropstvu, da ceo život imate loš zadah i

fleke na zubima. Pa zar vas to ne zabrinjava?

Posebno kod mladih pušača, u toj tački dolazimo do činjenice da oni nisu sagledali iz ugla troška na

duže staze. Za vedinu pušača cena jedne kutije je ved dovoljno velika. Ponekad shvatimo koliko

nedeljno potrošimo, i to nam unese uzbunu. Veoma retko (i to samo onda kda razmišljamo da

prestanemo) mi uzmemo da procenjujemo koliko godišnje trošimo i to je zapanjujude, ali koliko

trošimo za ceo život - to je nezamislivo.

Međutim, pošto to jeste argument, zakleti pušač de redi: "Ja to mogu sebi da priuštim. To je samo

toliko i toliko nedeljno." On samom sebi glumi nekog prodavca.

Onda ja kažem: "Ponudidu vam nešto što nedete modi da odbijete. Vi mi platite sada 1000 funti, a ja

du vas snabdevati cigaretama do kraja vašeg života."

Da sam nudio da preuzmem na sebe pladanje hipoteke od 40.000 funti, umesto 1.000 funti, pušač bi

prihvatio i začas bismo se dogovorili, pa ipak nijedan zakleti pušač (i molim vas imajte na umu da ne

46

pričam o nekome kao što ste vi, koji želi da prestane, nego o nekome ko nema nameru da to učini)

nikada nije prihvatio moju ponudu. Zašto?

Često, u ovom trenutku mojih konsultacija pušač de redi: "Gledajte, ja nisam zabrinut sa aspekta

novca." Ako i vi ovako razmišljate, zapitajte sebe zašto niste zabrinuti. Zašto dete u svim drugim

trenutcima u životu gledati da uštedite po svaku cenu po koju funtu, a ipak trošite hiljade funti

trujudi sebe i ne marite za trošak?

Odgovor na ovakva pitanja je slededi. Svaka druga odluka koju donesete u životu de biti rezultat

analitičkog procesa u kom vi razmatrate mane i prednosti, pa onda dođete do razumnog odgovora.

To može da bude pogrešan odgovor, ali je bar bio rezultat razumne dedukcije. Kada bilo koji pušač

razmatra prednosti i mane pušenja, odgovor je uvek: "PRESTANI DA PUŠIŠ! TI SI BUDALA!" I tako svi

pušači puše ne zato što to žele ili zato što su tako odlučili nego zato što misle da ne mogu da

prestanu. Isperu sebi mozak. Odluče da nabiju glavu u pesak.

"Osedam se kao da ste mi dali mogudnost da osetim svet u svoj njegovoj lepoti, i da imam snage u

svom telu, kao što i priliči jednom 23-godišnjaku." Zoran K.

Izvucite glavu iz peska na trenutak. Pušenje je lančani proces i lanac za ceo život. Ako ne prelomite

taj lanac, ostadete pušač do kraja života. Sad procenite koliko mislite da dete potrošiti na cigarete do

kraja svog života. Iznos de varirati od osobe do osobe, ali u svrhi ovog testa pretpostavidemo da je to

10.000 funti.

Uskoro dete doneti odluku da zapalite poslednju cigaretu (ne još, molim vas zapamtite glavne

instrukcije). Sve što treba da uradite da biste ostali nepušač je da ne upadate ponovo u zamku. To

jest, da ne zapalite onu prvu cigaretu. Ako to uradite, to de vas koštati 10.000 funti.

Ako mislite da je ovakvo gledanje na stvari pogrešno, još uvek se zavaravate. Samo pomislite koliko

biste para uštedeli da nikada niste upalili tu prvu cigaretu.

Ako ovaj argument doživljavate kao činjenicu, zapitajte se kako biste se osedali kada biste dobili ček

na neki iznos sutra? Skakali biste od radosti! Pa počnite da skačete! To vas čeka, a to je samo jedan

od mnogo dobitaka koji vam sleduje.

Tokom perioda odvikavanja od pušenja bidete možda u iskušenju da zapalite još jednu poslednju

cigaretu. Ono što de vam pomodi da odolite tom iskušenju je prisedanje da de vas to koštati 15.000

funti (ili koliko god ste izračunali da vam treba u proseku).

Pravio sam takve ponude na televiziji i radiju godinama. Još uvek mi je to neverovatno - nijedan

pušač nije prihvatio moju ponudu. Neke članove mog golf-kluba zezam svaki put kada čujem da se

žale kako su porasle cene duvana. U stvari, plašim se da ako ih previše isprovociram, neko od njih de

jednom možda i prihvatiti moju ponudu. Izgubio bih malo bogatstvo kada bi se to desilo.

Ako ste u društvu srednih, veselih pušača koji vam govore koliko oni uživaju u tome, recite im da

poznajete idiota koji de, ako mu unapred plate onoliko koliko bi za godinu dana potrošilil na duvan -

on da ih snabdeva cigaretama do kraja života. Možda mi vi nađete nekoga ko de prihvatiti moju

ponudu?

47

Poglavlje 17 – Zdravlje

Mozak je pušačima najviše ispran, kada je reč o zdravlju. Oni misle da su svesni rizika po zdravlje.

Nisu.

Čak i u mom slučaju, dok sam očekivao da mi glava eksplodira, i iskreno verovao da du biti u stanju

da se suočim sa posledicama, i dalje sam sebe zavaravao.

U tim danima, da mi se desilo da sam izvadio cigaretu iz pakle i da se zatim upalilo crveno svetlo, iza

koga se čuje glas upozorenja koji kaže: "OK, Alene, to ti je zadnja! Sva sreda upozoren si, i to je to. Do

sad asi nekako pregurao, ali ako popušiš još jednu cigaretu tvoja de glava eksplodirati." Šta mislite -

da li bih zapalio tu cigaretu?

Ako sumnjate u odgovor, samo pokušajte da odete do glavne ulice u gradu u kojoj je gust saobradaj,

stanite na ivicu pločnika sa zatvorenim očima i pokušajte da zamislite d aimate izbor da ili prestanete

da pušite ili da sa povezom preko očiju pređete tu ulicu pre nego zapalite slededu cigaretu.

Nema sumnje šta biste izabrali. Ja sam radio ono što svaki pušač radi ceo život: sve sam ignorisao i

držao glavu u pesku, nadajudi se da du se probuditi jednog jutra i da više nedu želeti da pušim. Pušači

ne mogu sebi da dozvole da razmišljaju o rizicima po zdravlje. Da to rade, čak bi i iluzija da uživaju u

toj "navici" nestala.

To objašnjava zašto šok terapija koju mediji koriste kada je Svetski dan borbe protiv pušenja - nema

efekta. Samo nepušači mogu sebe da nateraju da to pogledaju. Takođe, jasno je zašto de pušači,

kada se sete nekog deda Pere koji je pušio 40 na dan i živeo 80 godina, ignorisati hiljade ljudi koji su

umrli u svojim najboljim godinama zbog ove otrovne supstance.

Ja otprilike šest puta nedeljno vodim ovakve razgovore sa pušačima (uglavnom sa mladima):

Ja: Zašto želite da prestanete da pušite?

Pušač: Ne mogu sebi to da priuštim.

Ja: Zar vas ne brinu rizici po zdravlje?

Pušač: Ne. Sutra može da me udari autobus.

Ja: Da li biste vi namerno pali pod autobus?

Pušač: Naravno da ne.

Ja: Zar se ne trudite da kad prelazite ulicu pogledate levo i desno?

Pušač: Naravno.

48

Upravo tako. Pušač se veoma naporno trudi da ne padne pod autobus, i šanse su stotine hiljada

prema jedan da de se to desiti. Pa ipak pušač rizikuje da skoro sigurno postane invalid zbog duvana i

čini se da toga u potpunosti nije svestan. Takva je mod ispranosti mozga.

Sedam se jednog poznatog igrača golfa koji nije hteo da putuje u Ameriku na neko takmičenje jer se

bojao letenja. A lančano je pušio za vreme partije golfa. Zar to nije čudno: kada bi osetio da i

najmanja sitnica na avionu nije uredu, on ne bi ušao u njega, iako je rizik sto hiljada prema jedan, a

ipak rizik od cigarete je ogroman a on toga očigledno nije svestan. I šta pušač time dobija?

APSOLUTNO NIŠTA!

Još jedan uobičajen mit o pušenju je pušački kašalj. Vedina mladih ljudi koja dođe da me poseti nije

zabrinuta za svoje zdravlje jer ne kašlje. Činjenice su upravo obrnute. Kašalj je prirodan način da se iz

pluda izbace strane materije. Kašalj sam po sebi nije bolest; to je samo simptom. Kada pušači kašlju

to je zbog toga što njihova pluda pokušavaju da izbace otrove koji su začetnici raka. Kada ne kašlju ti

otrovi ostaju u njihovim pludima, i tada oni prouzrokuju rak. Pušači gledaju da izbegnu vežbanje i

preraste im u naviku da plitko dišu da se ne bi zakašljavali. Ja sam ranije verovao da de me moj

konstantni pušački kašalj ubiti. To što sam vedinu prljavštine izbacio iz svojih pluda je, u stvari,

verovatno spasilo moj život.

Samo gledajte na to ovako. Da imate lep auto i pustite da on rđa a da ništa ne preduzimate, to bi bilo

prilično glupo, jer bi to uskoro postao krš koji više ne bi mogao da vam služi kao prevoz. Međutim, to

ne bi bio smak sveta; bilo bi samo pitanje novca i vi biste uvek mogli da kupite novi auto. Vaše telo je

vozilo koje vas vodi kroz život. Svi mi govorimo da je zdravlje nešto najdivnije što posedujemo. Koliko

je to istinito, redide vam milioneri. Vedina nas može da se priseti neke bolesti ili nesrede koja nam se

desila u životu kada smo molili da nam bude bolje. (KAKO BRZO ZABORAVLJAMO.) Time što ste pušač

ne samo da dopuštate da sve zarđa i nište ne radite po tom pitanju; vi sistematski uništavate vozilo

koje vam treba za ceo život, a imate samo jedno.

Opametite se. Ne morate to da radite, i zapamtite: PUŠENJE NIČEMU NE DOPRINOSI.

Samo na trenutak izvucite glavu iz peska i zapitajte se, kad biste znali da de slededa cigareta koju

zapalite biti okidač za rak, da li biste je zapalili? Zaboravite na bolest (teško je to zamisliti), nego

zamislite da morate da idete u bolnicu i trpite te odvratne testove - radijum terapiju itd. Sad više ne

planirate svoj život. Planirate svoju smrt. Šta de biti sa vašom porodicom i onim koje volite, sa vašim

planovima i snovima?

Ja često vidim ljude kojima se to desi. Ni oni nisu mislili da de se to njima desiti, i najgora stvar u

svemu nije sama bolest, nego svest da su oni doprineli da se bolest pojavi. Dok smo pušači stalno

govorimo: "Prestadu sutra." Probajte da zamislite ljude kojima se desilo da se razbole. Njima više nije

ispran mozak. Oni tada vide "naviku" u pravom svetlu i provedu ostatak svog života misledi: "Zašto

sam zavaravao sebe da mi je potrebno da pušim? Kad bih samo imao šansu da se vratim unazad!"

Prestanite da se zavaravate. Vi još imate vremena. To je lančana reakcija. Ako popušite slededu

cigaretu, to de voditi slededoj i slededoj. Vi ved prolazite kroz to.

49

Na početku knjige sam obedao da nede biti šok terapije. Ako ste ved rešili da prestanete da pušite,

ovo za vas onda nije šok terapija. Ako se još razmišljate, preskočite ostatak ovog poglavlja i vratite se

kad pročitate celu knjigu.

Čitavi tomovi knjiga sa statistikama su napisani o tome koliko štete cigarete mogu da nanesu

zdravlju. Nevolja je u tome što dok pušač ne odluči da prestane - on to ne želi da zna. Čak i

upozorenje na kutiji cigareta je gubljenje vremena jer pušač to ne želi da pročita, a ako slučajno

pročita, prva stvar koju de uraditi je paljenje cigarete.

Pušači gledaju na rizike po zdravlje kao na igru pogodak-promašaj, kao kada stanete na minu. Utuvite

sebi u glavu: ved se dešava. Svaki put kada udahnete dim cigarete vi udišete katran koji je okidač za

rak, a rak nikako nije najgori ubica među bolestima koje cigarete stvaraju ili kojima dorinose. Takođe

značajno doprinose bolestima srca, arterioskleroze, zapaljenju pluda, angini, trombozi, hroničnom

bronhitisu i astmi.

Dok sam ja pušio, nisam znao šta je to arterioskleroza ili zapaljenje pluda. Znao sam samo za teško

disanje i kašalj a direktan rezultat mog pušenja su bili astma i napadi bronhitisa. Ali, iako su mi

stvarali osedaj nelagodnosti nije bilo nekog pravog bola, i ja sam podnosio nelagodnost.

Priznajem da me je mogudnost da dobijem rak pluda užasavala, i to je verovatno razlog zašto sam to

blokirao u svom mozgu. Neverovatno je kako su ogromni rizici po zdravlje zamagljeni strahom od

prestanka pušenja. Ne zbog toga što je vedi strah od prestanka pušenja, nego to što ako prestanemo

danas - odmah demo osetiti strah, a strah da demo dobiti rak pluda je neki bududi strah. Zašto gledati

na stvari sa negativnog aspekta? Možda se to nede desiti. Do tada du sigurno prestati.

Mi gledamo na pušenje kao na vučenje konpca. Sa jedne strane konopca - strah. To je prljavo, skupo,

nezdravo i zarobljava. Sa druge strane - plusevi. To je moje zadovoljstvo, moj prijatelj, moj oslonac.

Nikada da shvatimo da je i sa druge strane konopca takođe strah. Nije što mi toliko uživamo u

cigaretama, nego što se osedamo jadno bez njih.

Zamislite zavisnike od heroina kojima je uskraden heroin: ogromna muka kroz koju prolaze. Sad

zamislite neverovatnu slast koju osedaju kada im se dozvoli da zabodu iglu u svoju venu i zadovolje

tu žudnju. Probajte da zamislite kako neko uopšte može da poveruje da uživa u zadovoljstvu

zabadanja igle u svoju venu.

Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od tog osedaja panike. Heroin ne otklanja taj osedaj:

naprotiv, on ga stvara. Nepušači se ne osedaju jadno jer im nije dozvoljeno da puše posle jela. Samo

pušači pate od tog osedaja. Nikotin ne otklanja taj osedaj; on ga stvara.

Strah od raka pluda me nije naterao da prestanem, jer sam verovao da je to kao hodanje po

minskom polju. Ako prođete - odlično. Ako nemate srede - stadete na minu. Znali ste koji rizik

preuzimate i ako ste bili spremni da to učinite, zar može iko drugi da bude kriv?

Dakle, kada bi neki nepušač pokušao da me osvesti da uvidim rizike, ja bih koristio taktike

zavaravanja koje usvoje svi zavisnici bez razlike.

"Pa od nečega demo svi umreti."

Naravno, ali da li je to razlog da namerno skradujete sebi život?

50

"Kvalitet života je važniji od dužine života."

Upravo tako, ali nadam se da ne mislite pri tom da je kvalitetniji život nekoga ko je alkoholičar ili

zavisnik od heroina, nego život nekoga ko nije? Da li vi zaista verujete da je život pušača bolji od

života nepušača? Pušač gubi u svakom smislu - njegov život je i bedniji i krade traje.

"Moja pluda verovatno trpe vedu štetu od izduvnih gasova iz automobila nego od pušenja."

Čak i kad bi to bilo tačno, da li je to logičan razlog da vi još dodatno kažnjavate svoja pluda? Da li

možete da zamislite nekoga ko je toliko glup da bi stavio auspuh u svoja usta i namerno udisao taj

dim koji izlazi?

PUŠAČI TO I RADE!

Rzmišljajte o tome slededi put kada vidite kako jadan pušač duboko uvlači dim iz "dragocene"

cigarete!

Shvatam zašto mi zakrčenje arterija i rizik da se dobije rak pluda nisu pomogli da prestanem. Sa ovim

prvim sam se nekako snalazio, ali sam za ovo drugo blokirao mozak. Kao što ste i sami svesni, poenta

moje metode nije da vas uplaši da zato prestanete, nego upravo suprotno - da shvatite kako dete

daleko više uživati u životu onda kada pobegnete.

Međutim, da sam mogao da vidim šta se dešava unutar mog tela, verujem da bi mi to pomoglo da

prestanem. Ne mislim pri tom na neku šok tehniku kojom se pušaču pokazuje boja njegovih pluda.

Bilo mi je jasno po flekama na mojim zubima i prstima da ni pluda sigurno ne izgledaju bolje. Pod

uslovom da nastave da funkcionišu, pluda su bila manja sramota od zuba i prstiju jer ih barem niko

ne vidi.

Ono na šta mislim je progresivno zakrčavanje naših vena i arterija, postepeno uskradivanje dotoka

kiseonika i hranljivih materija do naših mišida i organa i umesto toga snabdevanje istih otrovima i

ugljendioksidom (ne samo od izduvnih gasova automobila, nego i pušenjem.)

Kao i vedini ljudi koji voze, i meni smeta pomisao na prljavo ulje ili prljavi filter u motoru mog

automobila. Možete da zamislite da kupite nov Rols Rojs i da nikad ne promenite ulje ili filter za ulje

u njemu? To mi radimo našim telima kad postanemo pušači.

Mnogi lekari danas povezuju različite vrste bolsti sa pušenjem, kao dijabetes i rak dojke. to me

uopšte ne iznenađuje. Duvanska industrija je iskoristila činjenicu da medicina nikad nije naučno

dokazala da je pušenje direktan uzrok raka pluda.

Statistički podaci toliko govore da nema potrebe za dokazima. Ni meni niko nikad nije naučno

dokazao zašto kada se udarim čekidem po prstu, to boli. Uskoro mi je postalo jasno.

Moram da naglasim da ja nisam lekar, ali kao u primeru sa prstom i čekidem, postalo mi je jasno da

su moja zakrčenja arterija, stalan kašalj, povremeni napadi astme i bronhitisa direktno povezani sa

tim što pušim. Međutim, ja zaista verujem da je najveda šteta koju pušenje nanosi našem organizmu

postepeno opadanje našeg imuniteta.

51

Sve biljke i životinje na ovoj planeti su podložne konstantnim napadima virusa, bakterija, parazita ...

Najjača odbrana koju mi imamo protiv bolesti je naš imuni sistem. Svi prođemo kroz infekcije i

bolesti. Verujem da svi u životu patimo od neke vrste raka. Međutim, ne verujem da je ljudsko telo

stvoreno da oboli, i ako ste jaki i zdravi, vaš imuni sistem de se odbraniti od ovih napada. Kako vaš

sistem imuniteta može da radi efektno ako vi ne snabdevate organe i mišide kiseonikom i hranljivim

materijama i umesto toga ih snabdevate otrovima i ugljendioksidom? Ne uzrokuje pušenje sve ove

bolesti, nije stvar u tome, nego u tome što dolazi do postepenog razaranja imuniteta, kao kod SIDE.

Od nekih negativnih efekata pušenja na moje zdravlje sam patio godinama, ali nekih drugih

negativnih efekata sam postao svestan tek mnogo godina pošto sam prestao da pušim.

Dok sam bio zauzet preziranjem idiot i budala koji bi radije da im se odseku noge nego da prestanu

da puše, uopšte mi nije palo na pamet da ja ved patim od arterioskleroze. To što mi je boja lica stalno

bila siva pripisao sam mom prirodnom tenu ili tome što ne vežbam. Nikada mi nije sinulo da je to

zbog toga što su mi zapušeni kapilari. Imao sam problema sa venama u svojim 30-tim godinama

života, koje su nekim čudom nestale kada sam prestao da pušim. Pet godina pre nego sam prestao

da pušim došao sam u fazu kada sam svake nodi imao neki čudan osedaj u nogama. Nije to bio oštar

bol kao da me je neko uboo iglom, nego neki osedaj nervoze. Svako veče sam molio svoju ženu Džojs

da mi masira noge. Tek godinu dana nakon što sam ostavio cigarete, sinulo mi je da mi više nisu bile

potrebne masaže.

Dve godine pre nego što sam prestao, povremeno bih imao užasne bolove u grudima, i bojao sam se

da je to rak pluda, ali sad pretpostavljam da je to bila angina. Nisam imao nijedan napad otkako sam

prestao.

Kad sam bio dete užasno mnogo sam krvario kad bih se posekao. To me je užasavalo. Niko mi nije

objasnio da je krvarenje prirodan i neophodan proces ozdravljenja i da bi krv prestala da ide kada se

taj proces završi. Mislio sam da sam hemofiličar i plašio se da du iskrvariti do smrti. Kasnije, kada bih

imao neku dublju posekotinu veoma malo bih krvario. Nekakva braon-crvenkasta tečnost bi izlazila iz

rane.

Boja me je zabrinjavala. Znao sam da krv treba da bude jarko crvena i pretpostavio sam da imam

neku bolest krvi. Ali radovalo me je to što sam krvario u manjoj količini. Sve dok nisam prestao da

pušim nisam shvatio da je uzrok takve boje krvi nedostatak kiseonika. Nisam pridavao značaja toj

činjenici tada, ali kada pogledam unazad, ovakav efekat koji je pušenje imalo na mene me ispunjava

najvedim strahom. Kad pomislim na moje jadno srce koje pokušava da pumpa, dan za danom, a da to

sve odrađuje kako treba, shvatam da je pravo čudo da nisam preživeo moždani udar ili srčani udar.

To me je nateralo da shvatim, ne koliko su naša tela krhka, nego koliko su to jake i genijalne mašine!

U svojim 40-im sam ved imao fleke na rukama. U slučaju da ne znate, to su fleke braon ili bele boje

koje veoma stari ljudi imaju na licu ili rukama. Pokušavao sam da ih ignorišem, misledi da su one trag

rane senilnosti koju sam doživeo zbog toga kako sam živeo. Posle pet godina od prestanka, jedan

pušač sa Rejns Park klinike mi je rekao da kada je on prestao da puši te iste fleke su nestale. Ja sam

na svoje zaboravio, i na moje čuđenje, i one su takođe nestale.

52

Čini mi se da mi je oduvek igralo ispred očiju kada bih naglo ustao, posebno kad bih bio u kadi.

Osedao bih vrtoglavicu, kao da de mi se mozak pomračiti. Nikad nisam povezao sa pušenjem. U

stvari, bio sam ubeđen da je to sasvim normalno i da se dešava svima. Sve do pre pet godina, kada

mi je jedan bivši pušač rekao da mu se te stvari više ne dešavaju, nisam uopšte shvatao da se to ni

meni više ne dešava.

Možete da zaključite da sam ja nekakav hipohonad. Mislim da jesam bio, dok sam bio pušač. Jedno

od velikih zala pušenja je što nas zavara sa nam nikotin daje snagu, a u stvari on je postepeno i u

malim procentima razgrađuje. Bio sam šokiran kada sam čuo da je moj otac izjavio da uošte nema

želju da živi do svoje pedesete. Tada nisam znao da du 20 godina kasnije i ja patiti od istog osedaja -

nedostatka radosti življenja, životne energije. Možete zaključiti i misliti da je ovo poglavlje bilo

potrebno ili pak nepotrebno. Obedavam vam da je upravo suprotno. Ja sam se plašio smrti kada sam

bio dete. Verovao sam da pušenje otklanja taj strah. Možda ga jeste otklanjao. I ako je bilo tako, taj

strah je zamenjen drugim strahom: STRAHOM OD ŽIVOTA!

Sada mi se vratio strah od umiranja. To mi ne smeta. Shvatam da taj strah sada postoji jer sada toliko

uživam u životu. Ne sedim i ne razmišljam o tom strahu kao kad sam bio dete. Prezauzet sam

življenjem svog života do maksimuma. Prognoze su da nedu doterati do stote, ali pokušadu. Takođe

du pokušati da uživam u svakom dragocenom trenutku!

Postojale su još dve prednosti, koje se tiču zdravlja, a koje mi nisu pale na pamet dok nisam prestao

da pušim.

Prvo - svake nodi sam imao košmare. Sanjao sam kako me jure. Mogu samo da pretpostavim da su

ovi košmari bili rezultat toga što se moje telo osedalo nesigurno tokom nodi jer nije dobijalo nikotin.

Sada povremeno kad asanjam imam košmar - da sam ponovo propušio. To je sasvim uobičajen san

bivših pušača. Neki se brinu da je to znak podsvesnog vapaja za cigaretom. Ne brinite. Činjenica da je

to bio košmar ved samo po sebi znači da ste veoma zadovoljni što ne pušite. Posle svakog košmara,

kada se probudite, ima jedan trenutak kada kao da ste u zoni sumraka, kad niste sigurni da li se ta

katastrofa zaista dešava, ali zar nije divan osedaj kada shvatite da je to bio samo san?

Kada sam opisivao kako sam sanjao da me jure svake nodi u snu, kada sam kucao tekst - umesto

"chase" (eng. "chase" - juriti) - otkucao sam "chaste" (eng. "chaste" - uzdržavanje od seksualnih

odnosa). Možda je to bio "Frojdovski lapsus", ali to mi daje dobar uvod u slededi deo. Kada na

klinikama govorim o efektima koje pušenje ima na koncentraciju, nekad bih rekao: "Koji organ na

vašem telu ima najvedu potrebu za dobrom snabdevenošdu krvlju?" Tada bi se pojavili glupi izrazi na

licu, uglavnom na licima muškaraca, pokazujudi da nisu shvatili poentu. Međutim, potpuno su u

pravu. Ja sam prilično stidljiv Englez i ta tema mi je malo neptijatna, i nemam nameru da idem u

detalje toga kako je pušenje imalo negativne efekte na moj seksualni život ili na život nekog bivšeg

pušača sa kojim sam pričao na tu temu. Ipak, nisam bio svestan tih efekata dok nije prošlo neko

vreme po prestanku pušenja i dok mi se nisu poboljšale seksualne veštine.

Ako pogledate bilo koji naučni film o životu u prirodi, videdete da je prvo pravilo života u prirodi

opstanak, a drugo pravilo je preživljavanje vrsta, ili reprodukcija. Priroda se stara da se reprodukcija

ostvari samo ako su oba partnera fizički zdrava i ako znaju da mogu da pruže sigurnost doma,

teritorije, snabdevanje hranom i ako su partneri pogodni jedno za drugo. Čoveku je sposobnost

mišljenja omogudila da malo prekrši ova pravila. Ja znam da je činjenica da pušenje može da uzrokuje

53

impotenciju. Takođe znam da je istina da dete kad ase fizički osedate dobro i zdravo, više i češde

uživati u seksu.

Pušači su često u iluziji da su negativni efekti pušenja prenaglašeni. Istina je obrnuta. Nema sumnje

da su cigarete ubica broj 1 u društvu. Problem je u tome što statistika ne navodi precizno u kojim su

sve slučajevima cigarete bile uzrok smrti ili foaktor koji je doveo do smrti.

Procenjeno je ja je uzrok 44% požara koji se dese u domadinstvima cigareta, i pitam se koji procenat

saobradajnih nesreda ima takođe veze sa tim, kada u jednom delidu sekunde vi mislite da možete da

odvojite oči sa puta samo da zapalite cigaretu.

Ja sam obično oprezan vozač, ali najbliže što sam bio smrti (pored pušenja) je bilo kad asam pokušao

da srolam cigaretu dok sam vozio, i nervira me kad samo i pomislim koliko puta mi je samo cigareta

ispala iz usta u toku vožnje - i uvek završavala negde između sedišta. Siguran sam da je mnogo

pušača pokušalo da dohvati upaljenu cigaretu jednom rukom dok drugom vozi.

Uticaj ispranosti mozga je takav da mi težimo da mislimo kao čovek koji, dok pada sa zgrade od 100

spratova, kaže, dok pada pored 50-tog sprata: "Zasad je dobro". Mi mislimo da ako smo do sada

uspeli da umaknemo, još jedna cigareta nede napraviti nikakvu razliku.

Pokušajte da vidite stvari na drugačiji način: ta "navika" je lanac koji traje doživotno, gde svaka

cigareta stvara potrebu za slededom. Kada vam to postane navika, vi ste zapalili fitilj. Problem je ŠTO

NE ZNATE KOLIKO JE FITILJ. Svaki put kada zapalite cigaretu bliži ste eksploziji bombe. KAKO ZNATE

DA TOME NEDE DOPRINETI SLEDEDA CIGARETA KOJU ZAPALITE?

"Sve situacije u životu koje su me ranije plašile i za koje sam mislila da nedu modi sa njima da se

izborim bez cigarete - sada ne predstavljaju nikakav problem. I zato želim da vam kažem 'hvala'." Peti

D.

Poglavlje 18 – Energija

Vedina pušača je svesna uticaja ovog progresivnog prcesa u kom ostavljamo pluda bez kiseonika.

Međutim, vedina ih nije svesna koliko nikotin utiče na polju energije.

Jedna od caka kod zamke sa pušenjem je ta što se uticaj na fizičkom i mentalnom nivou dešava tako

postepeno, u tako malim procentima da mi toga nismo svesni i smatramo to normalnim.

To je veoma slično navikama loše ishrane. Stomačid se stavara postepeno i to nije alarmantno.

gledamo ljude koji su strahovito gojazni i pitamo se kako su mogli sebi da dozvole da se dovedu u

takvo stanje.

Zamislimo da se to desi preko nodi. Odete u krevet sa 70kg, u dobroj formi, zategnutih mišida i bez

trunke sala. Ujutru se probudite sa 90kg, debeli, sa salom i stomačidem. Umesto da se probudite

puni energije i potpuno odmorni, vi se budite osedajudi se jadno, letargično i jadva možete da

54

otvorite oči. Bidete uspaničeni, pitajudi se kakvu ste to strašnu bolest zakačili preko nodi. A bolest je

ista. Činjenica što vam je trbalo 20 godina da postanete takvi je nevažna.

Tako je i sa pušenjem. Kada bih sada mogao da vas prebacim u vaše telo i stavim u stanje uma u

kakvom ste bili kad biste na samo tri nedelje prestali da pušite, to je sve što bi bilo potrebno da vas

ubedim da prestanete. Pomislili biste: "Zar du se stvarno osedati tako dobro?" Ili, ono što je suštinski,

pitali biste se: "Zar sam zaiste tako nisko pao?" Naglašavam da pri tom ne mislim da dete se samo

osedati zdravije i da dete imati više energije, nego da dete biti sigurniji i modi bolje da se

koncentrišete.

Dok sam bio tinejdžer, jurcao sam nekud stalno samo zato jer je to bilo zabavno. A u trajanju od

tridesetak godina bio sam konstantno umoran i letargičan. Borio sam se da se probudim ujutru u 9

sati. Posle večernjeg obroka ležao bih na kauču, gledao TV i zadremao posle samo pet minuta. Zato

što se moj otac tako isto ponašao, ja sam mislio da je to normalno ponašanje. Mislio sam da za

korišdenje energije ekskluzivno pravo imaju samo tinejdžeri i deca, a da starost počinje u ranim

dvadesetim.

Ubrzo pošto sam ugasio svoju poslednju cigaretu, mogao sam da odahnem jer su nestali zakrčenje

arterija i kašljanje, a od tada nisam imao napad astme ni bronhitisa. Međutim nešto zaista divno i

neočekivano se desilo. Počeo sam da se budim u sedam ujutru, sa osedajem da sam se potpuno

odmorio i da sam pun energije, sa željom da vežbam, džogiram i plivam. U 48-oj nisam mogao da

potrčim ni jedan korak. Moje sportske aktivnosti su bile kuglanje, koje smatram rekreacijom za stare,

i golf, za koji sam koristio malo vozilo. U 64-oj ja džogiram dva-tri kilometra dnevno, a kada se

osedate fizički i mentalno jaki, divan je osedaj biti živ.

Problem je u tome što je vradanje vaše fizičke i mentalne snage kad prestanete takođe postepen. Ne

ide to baš toliko sporo, ali ako prolazite kroz traumu prestanka pušenja korišdenjem modi volje, sve

ono što možete da dobijete na polju zdravlja ili novca bide zanemareno depresijom kroz koju dete

prolaziti.

Nažalost, ne mogu da vas prebacim istog trenutka u vaše telo i um za tri nedelje unapred. Ali vi

možete! Vi instiktivno znate da je ono što vam ja govorim tačno. Sve što vam je potrebno je: MAŠTA!

"Mislila sam da ne mogu da izdržim jedan dan bez cigarete. A sada ... ne mogu da verujem da sam

toliko dugo bila pušač i da sam živela u tolikom strahu od nedostatka cigareta." Beverli Dž.

Poglavlje 19 - Opušta me i pruža mi samopouzdanje

Ovo je najgora varka u pušenju, i po meni se izjednačava sa završetkom ropstva, što je najveda dobit

kad aprestanete - da više ne morate da idete kroz život sa osedajem nesigurnosti od koga pate

pušači.

55

Pušačima je veom teško da shvate da cigareta u stvari stvara onaj osedaj nesigurnosti koji imate kad

uveče izađete u grad i ostanete bez cigareta. Nepušači ne pate od tog osedaja. Duvan uzrokuje taj

osedaj.

Postao sam svestan prednosti prestanka pušenja mesecima kasnije, što je bio rezultat konsultacija sa

drugim pušačima.

25 godina sam odbijao da idem na pregled. Kada sam uzimao osiguranje, insistirao sam na "bez

lekarskog pregleda" i pladao skuplje zbog toga. Mrzeo sam da posedujem bolnice, doktore i zubare.

Nisam mogao da se suočim sa činjenicom starenja, penzije i tome slično.

Nijednu od ovih stvari nisam povezivao sa svojom "navikom" pušenja, ved je skidanje sa nikotina bilo

kao buđenje iz lošeg sna. Danas se radujem svakom novom danu. Naravno, dešavaju mi se loše

stvari, i ja sam podložan normalnom stresu, ali divno je imati samopouzdanja, da se sa tim izborim, a

višak zdravlja, energije i samopouzdanja čine dobre trenutke još boljim.

Poglavlje 20 - Te zle, crne senke

Još jedna radost ostavljanja ove biljke je oslobađanje onih zlih crnih senki u pozadini naših mozgova.

Svi pušači znaju da su budale i ignorišu loše efekte pušenja. Vedinu vremena pušenje je za nas

automatska stvar, ali crne senke su uvek šdudurene u našoj podsvesti, odmah ispod površine.

Prednosti pri ostavljanju cigareta su divne. Nekih sam bio svestan za vreme pušačkog života, kao što

su rizici po zdravlje, trošenje novca i prosta činjenica da je glupost biti pušač. Međutim, moj strah je

bio takav; ja sam toliko bio opsednut d abi odoleo svim iskušenjima od onih ljudi koji čine dobro i

žele dobro, ili bilo kog drugog ko bi pokušao da me odgovori od pušenja, da su sva moja mašta i

energija bile usmerene na pronalaženje bilo kakvog mlitavog izgovora koji de mi dozvoliti da

nastavim da pušim.

Za neverovati, najgenijalnije ideje su mi padale na pamet kad asam pokušavao da prestanem. Bile su

naravno inspirisane strahom i bedom kroz koje sam prolazio dok sam pokušavao da prestanem uz

pomod modi volje. Nije bilo šanse da vidim stvari sa aspekta zdravlja ili novca. Ali sada kad asam

slobodan zapanjuje me kako sam uspešno blokirao mozak za još važnije dobiti od prestanka pušenja.

Ved sam pomenuo prosto ropstvo - provodimo pola svog života u trenutcima kada nam je dozvoljeno

da pušimo, radimo to automatski i piželjkujemo da nikada nismo ni propušili, a drugu polovinu

provodimo osedajudi se jadno zato što nam društvo ne dozvoljava da pušimo. U prethodnom

poglavlju sam pričao o tome kako je neverovatno ponovo imati energije. Ali za mene najvede

bogatstvo nije bilo u ideji zdravlja, novca, ili kraju robovanja, nego otklanjanje tih zlih senki,

otklanjanje osedaja da me preziru i sa stalnim izvinjavanjima nepušačima, i najviše od svega

mogudnost da poštujem sebe.

Vedina pušača nema slabu volju, kako se to obično misli u društvu. U svim drugim aspektima svog

života ja sam bio taj koji je držao stvari pod kontrolom. Prezirao sam sebe što sam zavistan od te

biljke za koju sam znao da mi uništava život. Ne mogu vam opisati čistu sredu od osedaja kad se

otklone te zle crne senke, zavisnost i samopreziranje. Ne mogu vam opisati kako je lepo biti u stanju

56

gledati druge pušače, bilo da su oni maldi, stari, da povremeno puše ili su teški pušači, ne sa

osedajem zavisti, ved sa osedajem sažaljenja za njih i osedajem uzdignutosti što vi više niste rob te

odvratne biljke.

Poslednja dva poglavlja su se bavila važnim prednostima života kao nepušača. Smatram da je

neophodno da se napravi balans, pa sledede poglavlje nabraja prednosti pušača.

Poglavlje 21 - Prednosti pušača

Poglavlje 22 - Prestanak pušenja uz pomod volje

U našem društvu je prihvadena činjenic da je teško prestati sa pušenjem. Čak i knjige koje vas

savetuju da to uradite obično počinju sa tim da vam govore kako je to teško. Istina je da je to smešno

lako. Da, shvatam zašto preispitujete tu izjavu, ali uzmite je u razmatranje.

Ako je vaš cilj da pretrčite kilometar za manje od četiri minuta, to je teško. Možda dete morati da

naporno trenirate godinama, i možda dete i tada biti fizički nesposobni da to uradite. (Vedina onoga

što postignemo je u našem umu. Zar nije čudno koliko je to bilo teško dok Rodžer Banister to nije

uradio, a dans je to uobičajeno?)

Bilo kako bilo, da biste prestali da pušite sve što treba da uradite je da više ne pušite. Niko vas ne

tera da pušite (izuzev vas samih) i, za razliku od hrane i pida, to vam nije potrebno da biste preživeli. I

zato ako želite da prestanete, zašto bi to bilo teško? U stvari, i nije. Pušači to otežavaju jer koriste

metodu modi volje. Ja na to gledam kao na bilo koji drugi metod koji tera pušača da oseda kao da

pravi neku vrstu žrtve. Hajde da malo razmotrimo metodu modi volje.

57

Mi ne odlučujemo da želimo da postanemo pušači. Mi prosto eksperimentišemo sa prvih nekoliko

cigareta i zato što one imaju odvratan ukus mi smo ubeđeni da možemo da prestanemo kad god

poželimo. Mi popušimo tih prvih nekoliko cigareta samo kad želimo, a to uglavnom bude u društvu

pušača ili na nekom dešavanju.

Pre nego što toga postanemo svesni, ne samo da ih redovno kupujemo i da pušimo kad to poželimo,

nego pušimo svaki dan. Pušenje postaje deo našeg života. Gledamo da uvek imamo cigarete pri sebi.

Verujemo da nam je na nekom događaju i pri obrocima bolje sa njima i da nam otklanjaju stres. Ne

pada nam uopšte na pamet da de ista cigareta iz te pakle imati isti ukus i posle obroka i ujutru kad

ustanemo. Ustvari pušenje ne doprinosi užitku obroka niti nekih dešavanja, niti otklanja stres, stvar

je u tome što pušači misle da oni ne mogu da uživaju u obroku ili da podnesu stres bez cigarete.

Obično nam treba mnogo vremena da shvatimo da smo navučeni jer smo u iluziji da pušimo zato što

uživamo u cigareti, a ne da pušimo zato što nam je potrebna cigareta. I tako dok ne uživamo u

cigaretama (što je uvek slučaj), patimo od iluzije da možemo da prestanemo kad god poželimo.

Obično se dogodi da shvatimo da postoji problem, sve do trenutka kad poželimo da prestanemo. Prvi

pokušaji da prestanemo su sve češdi i obično ih uzrokuju nedostatak novca (momak upozna devojku i

oni štede za zajednički život i ne žele da troše na cigarete), ili zdravlje (tinejdžer je aktivan sportista i

vidi da mu to smeta pri disanju). Šta god da je razlog, pušač uvel čeka stresnu situaciju, bilo da je to

zdravlje ili novac. Čim prestane, malo čudovište traži da se nahrani. Pušač tada poželi cigaretu, i zato

što ne sme da zapali on oseti da je još više pod stresom. Ono čime obično otklanja stres sada nije

dostupno, i on preživljava trostruki udarac. Verovatni rezultat posle jednog perioda mučenja je

"Smanjidu" ili "Izabrao sam pogrešno vreme" ili "Sačekadu dok mi ne prođe stres". Međutim, onog

trenutka kad prođe stres, on više nema potrebu da prestane i ne odlučuje da to uradi do slededeg

stresnog trenutka. Naravno, nikad nije pravi trenutak zato što ljudima u životu ne postaju stvari

manje stresne; naprotiv. Odlazimo od roditelja i ulazimo u svet građenja sopstvenog doma,

preuzimanje hipoteka, rađanje dece, odgovornije poslove itd. Naravno da život pušača ne može

nikada postati manje stresan jer cigareta stvara stres. Kako raste nivo unosa nikotina, to pušač

postaje sve više anksiozan i sve je veda iluzija o njegovoj zavisnosti.

A u stvari je iluzija da život postaje sve više strsan, a pušenje, ili nešto slično tome, stvara tu iluziju. O

ovome de biti više reči u poglavlju 28.

Posle prvih neuspeha pušač se obično oslanja na to da de se jednog dana probuditi i da više nede

osedati potrebu da puši. Ovo je obično potkrepljeno pričama koje je čuo od drugih bivših pušača.

(Npr. "Imao sam grip i posle toga više nisam imao potrebu da pušim".)

Ne zavaravajte se. Ispitao sam ove glasine, i to nikad nije tako jednostavno kao što izgleda. U takvim

slučajevima pušač se ved spremao da prestane i grip je samo poslužio kao pokretač. Ja sam proveo

30-tak godina čekajudi da se probudim jedno jutro sa željom da više nikada ne poželim da zapalim.

Kad god sam bio gadno prehlađen jedva sam čekao da to prođe jer me je to ometalo u pušenju.

Veoma često ljudi koji su prestali "samo odjednom" - pretrpe šok. Možda neki blizak rođek umre od

bolesti koja je povezana sa pušenjem i oni se uplaše. Mnog oje lakše redi: "Samo sam odlučio da

jednog dana prestanem. Takav sam ti ja." Ne zavaravajte se! To se nede desiti ako se vi ne potrudite

da se desi.

58

Hajde da uz pomod više detalja razmotrimo zašto je metoda modi volje tako teška. Vedinu života mi

praktikujemo metodu držanja glave u pesku i govorimo: "Prestadu sutra."

U nekim trenutcima nešt de pokrenuti pokušaj da prestanemo. To može biti zabrinutost za zdravlje,

novac, društvenu neprihvatljivost ili to što prolazimo kroz period kada baš mnogo pušimo i to nam

uopšte ne prija.

Šta god bio razlog, izvlačimo glavu iz peska i počnemo da razmatramo razloge za i protiv. Onda

shvatimo ono što smo znali celog života: na osnovu zdrave procene, zaključak je: PRESTANI DA

PUŠIŠ.

Ako bi trebalo da ocenite prednosti prestanka pušenja od 1 do 10 i uradite isto - samo sa

prednostima pušenja, zbir prednosti za prestanak bi premašio prednosti pušenja.

MEđutim, iako pušač zna da de mu biti bolje kao nepušaču, on veruje da se on žrtvuje. Iako je to

iluzija, to je modna iluzija. Pušač ne zna zašto ali on veruje da za dobre trenutke i loše trenutke u

životu cigareta pomaže.

Pre nego pokuša da prestane, ometa ga ispranost mozga ovog društva, potpomognuta sa

sopstvenom ispranošdu mozga. Ovome se mora dodati još modnija ispranost mozga tipa "koliko je

teško prestati".

On je čuo priče o pušačima koji ved mesecima ne puše, i još uvek žude za cigaretom. To su

nezadovoljni ljudi koji prestanu i onda celog života kukaju nad činjenicom da bi voleli da zapale. Čuo

je za pušače koji ved godinama ne puše, i kao žive sredne živote, ali čim popuše jednu cigaretu

ponovo se navuku. Takođe zna za nekolicinu pušača koji su u naprednim fazama bolesti koji vidno

uništavaju sebe i jasno je da ne uživaju u cigaretama, ali ipak nastavljaju da puše. On je verovatno, u

skladu sa ovim, verovatno i sam doživeo neko slično iskustvo.

Dakle, umesto da se počne sa osedajem: "Divota! Jeste li čuli novost? Ja više nemam potrebu da

pušim!", on počinje osedajem propasti, kao da pokušava da se popne na Mont Everest, i čvrsto

veruje da kad se malo čudovište zakači za vas, navučeni ste za ceo život. Mnogi pušači čak kredu u

proces izvinjavajudi se svojim prijateljima i rođacima: "Vidi, pokušavam da ostavim cigarete.

Verovatno de biti nepodnošljiv tokom narednih nekoliko nedelja. Pokušaj da izdržiš samnom." Mnogi

pokušaji su osuđeni na propast pre nego što počnu.

Da pretpostavimo da pušač preživi nekoliko dana bez cigarete. Sastav duvana brzo nestaje iz

njegovih pluda. Niije kupovao cigarete i zbog toga ima više novca u novčaniku. Zato razlozi za njegov

prestanak pušenja polako počinju da nestaju iz njegove glave. To je kao da vidite užasnu nesredu na

putu dok vozite. to de vas malo usporiti, ali kada slededi put budete kasnili na sastanak vi dete na to

zaboraviti i vozidete kao ludi.

Na drugoj strani konopca, malo čudovište vuče jer nije dobilo svoj fiks. Nema fizičkog bola; ako ste

nekad osedali isto to jer ste bili prehlađeni, niste prestali da radite ili postali depresivni. Smejali biste

se tome. Sve što pušač zna je da mu treba cigareta. Zašto mu je to toliko važno on ne zna. Malo

59

čudovište u stomaku sada oslobađa veliko čudovište u glavi, i osoba koja je do pre nekoliko sati

nabrajala razloge za prestajanje - sada očajnički traži svaki izgovor da ponovo propuši. Sada kaže:

Život je suviše kratak. Može negde i da me raznese bomba ili da me zgazi autobus. Uobilajeno je da

se danas govori da sve stvari izazivaju rak.

Izabrao sam pogrešan trenutak. Trebalo je da sačekam da prođe Božid/ da prođe moj godišnji

odmor / posle određenog sresa u životu.

Ne mogu da se skoncentrišem. Nervozan sam i loše volje. Ne mogu valjano da radim svoj posao.

Prijatelji i porodica me nede voleti. Bolje da se suočim sa činjenicama - za svačije je dobro da ja

ponovo propušim. Ja sam potvrđeni pušač i nema šanse da du ikada biti sredan bez cigarete (ovo je

mene držalo 33 godine)

U toj fazi pušač se obično preda. Zapali cigaretu i ludilo se povedava. U isto vreme ima neviđen

osedaj otklanjanja žudnje sa cigaretom, i malo čudovište ipak na kraju dobija svoj fiks; sa druge

strane ako je prošao duži period bez cigarete - ona ima užasan ukus i pušač ne može da shvati zašto

on uopšte puši. To je razlog zbog koga pušač misli da nema volje. U stvari, nije reč o nedostatku

volje; on je samo promenio način razmišljanja i doneo savršeno razumnu odluku u svetlu najnovije

informacije. Kakva je korist da budete zdravi ako se osedate jadno? Koja je poenta da budete bogati

ako se osedate jadno? Nikakva. Bolje je da živim krade, ali da uživam, nego da živim duže i budem

jadan.

Sredom, ovo nije tačno - upravo je obrnuto. Život nepušača je beskrajno lepši i u njemu se više uživa,

ali ova zabluda je mene držala 33 godine i moram da priznam, da je ovo istina, ja bih još uvek bio

pušač (ispravka - ne bih bio živ).

Muka kroz koju pušač prolazi nema veze sa otklanjanjem bola pri nedostatku nikotina. Tačno je, ti

trenutci su okidač za osedaj jada, ali prava agonija je u mozgu i uzrokovana je sumnjom i

nesigurnošdu. Pušač krede u proces misledi da se žrtvuje - i onda počinje da se oseda kao da de mu

nešto biti oduzeto - a to je vid stresa. U jednom trenutku kada mu mozak kaže "Uzmi cigaretu!" to je

ved momenat stresa. Tako da čim prestane, on želi cigaretu. Ali sada ne može da zapali jer je prestao

da puši. To ga čini još više depresivnim, i to je onda ponovo okidač.

Još jedna stvar koja sve otežava je čekanje da se nešto desi. Ako vam je cilj da položite vozački ispit,

čim ga položite vi ste sigurni da ste stigli do cilja. Kod metode mod volje vi kažete "Ako mogu da

izdržim bez cigarete, potreba za njom de u jednom trenutku nestati."

Kako znate kad ste uspeli? Odgovor je da nikada ne znate jer čekate da se nešto desi a ništa se više

nede desiti. Vi ste prestali onda kada ste popušili tu poslednju cigaretu, a ono što sada radite je da

čekate koliko de to da potraje pre nego popustite.

Kao što sam gore rekao, agonija kroz koju pušač prolazi je psihička, uzrokovana nesigurnošdu. Iako

nema fizičkog bola, to je ipak modan uticaj. Pušač se oseda jadno i nesigurno. Daleko od toga da je

zaboravio na pušenje; on postaje opsednut pušenjem.

60

Može se desiti da depresija traje danima ili nedeljama. Njegov um je opsednut sumnjama i

strahovima.

"Koliko dugo de trajati želja?"

"Da li du ikada više biti sredan?"

"Da li du ikada više imati potrebu da ustanem iz kreveta?"

"Da li du ikada više uživati u obroku?"

"Kako du se ubudude boriti sa stresom?"

Pušač čeka da se stvari poboljšaju, ali zato što i dalje kuka, cigareta postaje dragocenija.

U stvari, desi se nešto, ali pušač nije svestan toga. Ako može da preživi tri nedelje a da uopšte ne

udahne nikotin, fizička potreba za njim de nestati. Međutim, kao što sam ranije naveo, bolovi od

nedostatka nikotina su tako blagi da ih pušač nije ni svestan. Ali posle 3 nedelje vedina pušača oseti

da se rešila muke. Onda zapale cigaretu da bi se u to uverili, i ona to upravo uradi. Ima užasan ukus,

ali bivši pušač je sada ubacio svežu dozu nikotina u telo i čim ugasi cigaretu nikotin de početi da

napušta telo. Sada de mali glas u pozadini mozga početi da govori: "Želiš još jednu." U stvari, on se

jeste bio rešio muke ali se sad ponovo navukao.

Pušač obično nede odmah upaliti cigaretu. On misli "Ne želim da se ponovo navučem." I tako

dozvoljava da prođe siguran period. To mogu biti sati, dani, čak nedelje. Bivši pušač sada kaže: "Pa

nisam se navukao, tako da mogu bez brige da popušim još jednu." Upao je u istu zamku kao i nekada

kada je prvi put počeo da puši i ponovo je na klizavom konopcu.

Pušači koji uspeju uz pomod metode snage volje smatraju da je ta metoda teška i da treba dosta

vremena za nju, jer je glavni problem ispran mozak, i dugo posle prestanka fizičke navučenosti pušač

i dalje kuka za cigaretom.

Mnogi pušači uspeju koristedi ovu metodu, ali to je težak način i zahteva mnogo truda, i pre de se na

taj način dodi do neuspeha nego uspeha. Čak i oni koji uspeju, idu kroz život osedajudi se ranjivo.

Ostane u njima procenat ispranog mozga i verovanja da u nekim lošim ili dobrim trenutcima cigareta

može da vas podigne (Vedina nepušača takođe pati od te iluzije. Oni su takođe podlegli ispranosti

mozga ali ili shvate da ne mogu da uživaju u pušenju ili ne žele da puše zbog posledica). To

objašnjava zašto mnogi pušači koji prestanu - ponovo propuše posle mnogo vremena.

Mnogi bivši pušači de ponekad zapaliti cigaretu kao "poseban gušt" ili da bi ubedili sebe kako su

odvratne. To se i desi, ali čim je ugase nikotin počne da napušta telo i mali glas u pozadini mozga

kaže: "Želiš još jednu." Ako zapale još jednu, ona je odvratnog ukusa i oni kažu: "Divno. Sve dok ne

uživam u njima nedu se navudi. Posle Božida/godišnjih/trauma/prestadu."

Prekasno. Ved su navučeni. Ponovo su upali u istu zamku.

Kao što stalno ponavljam, uživanje nema veze sa tim. Nikada nije imalo veze! Da pušimo zato što u

tome uživamo, niko nikad ne bi popušio više od jedne cigarete. Mi pretpostavljamo da uživamo u

njima jer ne možemo da verujemo da bismo mogli da budemo toliko glupi da pušimo a da ne

61

uživamo. To je taj deo u podsvesti koji se odnosi na pušenje. Kad biste mogli da budete svesni otrova

koji ulaze u vaša pluda i da morate da kažete sebi: "Ovo dete koštati 50.000 funti, i ova cigareta

možda jeste ona koja de uzrokovati rak." Čak bi i iluzija uživanja nestala. Kada pokušavamo da

ignorišemo negativne efekte pušenja, osedamo se glupim. Kada bismo morali da se suočimo sa tim,

to bi bilo nepodnošljivo! Ako posmatrate pušače, posebno na društvenim funkcijama, videdete da su

oni sredni samo kada nisu svesni da puše. Kad postanu svesni toga, počne da im bude nelagodno i

počnu da se izvinjavaju. Mi pušimo da bi smo nahranili to malo čudovište... i kad izbacite to malo

čudovište iz svog tela i veliko čudovište iz svog mozga, nedete imati ni želju ni potrebu da pušite.

Poglavlje 23 - Pazite se smanjivanja

Vedini pušača je smanjenje broja cigareta koje popuše osnova za prestanak ili pokušaj da kontrolišu

malo čudovište, a i vedina lekara i savetodavaca preporučuje smanjivanje kao pomod.

Očigledno, što manje pušite to vam je bolje, ali kao osnova za prestajanje - taj način je fatalan. Baš ti

naši pokušaji da smanjimo nas drže zarobljenim ceo život.

Obično kada smanjujemo broj popušenih cigareta, posle toga pokušamo da prestanemo i ne

uspemo. Posle nekoliko sati ili dana uzdržavanja pušač de redi sebi nešto poput: "Ne mogu da se

suočim sa činjenicom da ne pušim, zato du od sada samo pušiti u trenutcima kad je neki povod ili du

smanjiti na deset cigareta dnevno. Ako mi pređe u naviku da pušim deset dnevno, mogu da ostanem

na tome ili da još više smanjim."

Neke užasne stvari tada mogu da se dese:

Tada je pušaču najgore. Još uvek je navučen na nikotin i održava čudovište u životu, ne samo u

svom telu nego i u mozgu.

Sad samo čeka kada de zapaliti slededu cigaretu.

Pre nego je smanjio, kad god je hteo da zapali to bi uradio i bar delimično otklonio bol od

nedostatka nikotina. A sada, u skladu sa stresom koje život nosi, on u stvari namede sebi da pati od

boli pri nedostatku nikotina vedinu vremena. I time čini da se oseda jadno i da bude loše volje.

Dok je udovoljavao sebi, nije uživao u vedini cigareta i nije bio ni svestan da ih puši. To je bilo

automatski. Jedine cigarete u kojima je mislio da uživa bile su one posle perioda apstinencije, npr.

prva jutarnja, posle jela ...

Sad pošto postoji vedi razmak između cigareta, on "uživa" u svakoj koju zapali. Što duže čeka, svaka

cigareta time deluje kao vedi užitak jer užitak nije u samoj cigareti; užitak je u kraju muka, bilo da je

to blaga fizička žudnja za cigaretom ili psihička, kad kuka. Što duže patite, to svaka cigareta izgleda

kao vedi "užitak".

62

Glavni problem pri prestanku pušenja nije hemijska zavisnost. To je lako. Pušači izdrže celu nod bez

cigarete; želja za cigaretom ih ne budi. Mnogi pušači de izadi iz spavade sobe pre nego što zapale.

Mnogi de pre cigarete doručkovati. Neki de sačekati da stignu na posao pa de onda zapaliti prvu

cigaretu.

Izdržade 10 sati bez cigarete i to im ne smeta. A da u toku dana moraju 10 sati da budu bez cigarete,

počupali bi sebi kosu s glave.

Mnogi pušači de kupiti nov auto i uzdržavati se od pušenja u njemu. Pušači de posedivati

supermarkete, pozorišta, bolnice i zubare bez preterane neprijatnosti. Mnogi de se uzdržavati u

društvu nepušača. Čak ni u metroima nije bilo pobuna. Pušačima je čak drago kad im neko kaže da

ne smeju da puše. U stvari, za pušače je skriveno zadovoljstvo da izdrže dug period bez cigarete. To

im daje nadu da možda jednog dana nede više želeti da puše.

Pravi problem kad aprestajete je ispranost mozga, iluzija da je cigareta neka vrsta oslonca ili nagrade

i da život više nede biti isti bez nje. Daleko od toga da de vas smanjivanje udaljiti od ideje pušenja;

sve što se tada dešava je da postajete nesigurni i jadni, ubeđeni da je najdragocenija stvar na svetu

cigareta i da nema šanse da dete ikada biti ponovo sredni bez nje.

Ništa nije patetičnije od pušača koji pokušava da smanji. On je u iluziji da što manje puši to de mu se

manje pušiti. A ustvari je obrnuto. Što manje puši, duže pati od nedostatka nikotina; što češde uživa

u cigareti ona sve više gubi ukus. Ali to ga nede sprečiti da puši. Ukus nikada nije imao veze sa svim

tim. Da pušači puše zato što uživaju u ukusu, niko nikada ne bi popušio više od jedne cigarete. teško

vam je da u to poverujete? O.K., hajde da popričamo o tome. Koja cigareta ima najgori ukus? Tako je,

ona prva koju zapalite ujutru, ona od koje zimi kašljemo i pljujemo. A koja je, za vedinu pušača,

najdragocenija cigareta? Tako je, prva cigareta ujutru! Da li sada zaista verujete da vi pušite zato što

uživate u ukusu i mirisu, ili mislite da je možda razumnije objašnjenje da to radite jer tako otklanjate

bol od nedostatka nikotina u prethodnih 9 sati?

Od suštinske je važnosti da otklonimo iluzije o pušenju pre nego ugasite tu poslednju cigaretu. Ako

ne otklonite iluzije da uživate u ukusu određenih cigareta pre nego ugasite poslednju cigaretu, nema

šanse da dete biti sigurni da se nedete ponovo navudi. Dakle, ako ne pušite u ovom trenutku, zapalite

jednu. Udahnite 6 puta duboko taj divni duvan i zapitajte se šta je to tako veličanstveno u tom

ukusu. Možda vi verujete da su samo cigarete u određenim trenutcima dobrog ukusa, kao one posle

obroka. Ako je tako, čemu onda pušenje svih ostalih cigareta? Zato što vam je to prešlo u naviku? Pa

zašto bi neko dozvolio sebi da mu pređe u naviku da puši kad smatra da su cigarete lošeg ukusa? I

žašto ista cigareta, iz iste pakle, ima različit ukus posle obroka, od one prve ujutru? Hrana ne manja

ukus posle cigareta, pa zašto bi onda i cigareta imala drugačiji ukus posle hrane?

Nemojte se samo oslanjati na ono što ja govorim, proverite, zapalite povremeno cigaretu posle

obroka da se uverite da nema drugačiji ukus. Razlog iz kog pušači veruju da ona posle jela ima bolji

ukus ili kad smo u društvu pa pijemo alkohol, je u tome što su to trenutci kad asu i pušači i nepušači

zaista sredni, ali zavisnik od nikotina nikad ne može biti zaista sredan ako malo čudovište ostane

nezadovoljeno. Nije reč samo o tome što pušači uživaju u ukusu cigarete posle jela; na kraju krajeva,

mi duvan ne jedemo, i kako se uopšte može pričati o ukusu? Stvar je u tome što bi se oni osedali

jadno da u takvim trenutcima ne mogu da zapale. Znači, kada pušite sredni ste, kada ne pušite niste

sredni.

63

Smanjivanje ne da ne pomaže nego je to najgori oblik mučenja. To ne može da uspe jer se pušač u

startu nada da ako mu pređe u naviku da puši sve manje i manje, da de tako smanjiti želju za

cigaretama. Pušenje nije navika. To je zavisnost, a priroda svake zavisnosti je da traži sve više i više, a

ne sve manje i manje. Tako pušač ako želi da smanji mora da vežba mod volje i disciplinu do kraja

svog života.

Glavni problem pri prestanku pušenja nije hemijska zavisnost od nikotina. Sa tim je lako izboriti se.

Pogrešno je verovanje da cigareta pruža neku vrstu užitka. Takvo verovanje se u startu oformilo

ispranošdu mozga kojoj smo podvrgnuti pre nego što počnemo da pušimo, koja je onda pojačana

sopstvenom zavisnošdu. Sve do čega smanjivanje unošenja nikotina može da dovede je da poveda tu

zabludu, do te mere da pušenje dominira životom pušača u potpunosti i da ga drži u uverenju da je

najdragocenija stvar na svetu cigareta.

Kao što sam ved rekao, smanjivanje nikad ne upali jer morate da vežbate mod volje i discipline do

kraja života. Da nemate dovoljno volje da prestanete, onda sigurno nemate ni dovoljno volje da biste

uspeli da smanjite. Prestanak je mnogo lakši i manje bolan.

Čuo sam za hiljade slučajeva gde smanjivanje nije uspelo. Mali procenat jeste postigao uspeh posle

kratkog perioda smanjenja popušenih cigareta, ali ti pušači su zaista prestali, nevezano za to što su

smanjili. Neuspeo pokušaj da smanji čini da se pušač oseti kao nervozna olupina, i još više ga ubedi

da je navučen za ceo život. To je upravo onaj sled događaja koji de ga sigurno držati da puši još pet

godina, pre slededeg pokušaja.

Ipak, smanjivanje pomaže da se u potpunosti ilustruje beskorisnost pušenja jer jasno pokazuje da se

u cigareti uživa samo posle perioda apstinencije.

Dakle, izbor je slededi.

Doživotno smanjivanje broja popušenih cigareta. Ovo bi bila samonametnuta tortura, a ionako ne

biste uspeli u tome.

Gušite sebe do kraja života u sve vedoj meri. Koja je poenta?

Budite dobri prema sebi. Prestanite s tim.

Još jedna važna stvar kod smanjivanja jeste činjenica da ne postoji tako nešto kao što je povremena

cigareta. Pušenje je lančani proces koji de trajati ceo život, osim ako se vi ne potrudite da prekinete

taj lanac.

ZAPAMTITE: SMANJIVANJE DE VAS SAMO UVUDI DUBLJE U PROBLEM.

"Sada mogu da plivam, vozim bicikl, surfujem i trčim a da ne moram da zastajem da bih uhvatio

dah na svakih pola sata." Kevin M.

64

Poglavlje 24 - Samo jedna cigareta

"Samo jedna cigareta" je mit koji morate da sebi izbacite iz glave.

Samo sa jednom cigaretom se i počinje s pušenjem.

Samo jedna cigareta je ta koja de nam pomodi da prebrodimo neki trenutan problem, ili koju demo

zapaliti negde u društvu, i baš ona pokvari naše mnogobrojne pokušaje da prestanemo.

Samo jedna cigareta dovoljna je da ga, kad uspe da prelomi i reši se toga, vrati nazad u zamku.

Ponekad se to dešava da bi ljudi dokazali sebi da im ona više nije potrebna, i jedna cigareta upravo to

i uradi. Ona bude odvratnog ukusa i ubedi pušača da sse više nikada nede navudi, ali on je ved

navučen.

Pomisao na tu specijalnu cigaretu je ono što mnoge pušače spreči da prestanu. Prva ujutru i ona

posle obroka.

Neka vam bude apsolutno jasno da filozofija "samo jedna cigareta" ne postoji. To je lančani proces

koji de trajati celog vašeg života osim ako ga ne prrekinete.

Upravo taj mit o gušt-cigareti čini da pušači kukaju za njom kad prestanu. Nek vam pređe u naviku da

to više ne gledate tako - to je fantazija. Kad god pomislite na pušenje, zamislite ceo život u kom

trošite malo bogatstvo na privilegiju da sebe uništavate fizički i mentalno, na životni vek ropstva,

lošeg zadaha.

Šteta je što ne postoji nešto kao što je cigareta što bismo mogli da iskoristimo da nas ponekad digne

ili da u tome uživamo. Ali nek vam bude jasno: cigareta to nije. Ona de vas samo združiti sa

doživotnom bedom. Ne biste nikada u životu popili cijanid zato što vam se sviđa ukus lešnika, i zato

prestanite da kažnjavate sebe sa mislima o povremenoj cigareti ili cigari.

Pitajte pušača: "Kada biste imali mogudnost da se vratite u vreme pre nego ste se navukli, da li biste

postali pušač?" Neizbežan je odgovor: "Vi mora da se šalite ": Pa ipak, svaki pušač svakodnevno ima

mogudnost takvog izbora. Zašto se ne upustiti u to? Zbog straha. Zbog straha da nedete modi da

prestanete ili da život nikada nede biti isti bez cigarete.

Prestanite da se zavaravate. Vi to možete. Svako može. To je smešno lako.

Da bi vam bilo lako da prestanete postoje neke osnovne stvari koje morate da shvatite. Do sada smo

se ved sa nekim od tih stvari suočili:

Ničega se ne odričete. Samo na prelep način možete da dobijete.

Nikada ne razmišljajte o povremenoj, gušt-cigareti. Takva ne postoji.

Vi niste drugačiji od nekog drugog. Svaki pušač može lako da prestane.

65

Mnogi pušači misle da su zakleti pušači ili da imaju karakter zavisnika. Ja vam obedavam da tako

nešto ne postoji. Niko nema potrebu da puši, pre nego što se navučete na nikotin. Droga vas navlači -

a ne priroda vaše ličnosti. Takav je efekat ove droge, ona vas tera da mislite da imate karakter

zavisnika. Od suštinske važnosti da prestanete u to da verujete, jer ako u to verujete, onda dete i biti

zavisni od nikotina, čak i kada umre to malo čudovište u vašem stomaku. Od suštinske je važnosti da

vam više ne bude ispran mozak.

Poglavlje 25 - Povremeni pušači, tinejdžeri, nepušači

Običaj je da teški pušači zavide povremenim pušačima. Svi smo upoznali nekad nekog takvog: "O, ja

mogu da izdržim celu nedelju bez cigarete, to mi uopšte ne smeta". Mi pomislimo: "Što ja nisam

takav!" Znam da je u to teško poverovati, ali nijedan pušač ne uživa u tome što je pušač. Nikad ne

zaboravite:

Nijedan pušač nikad ne odluči da postane pušač, težak ili neredovan, ili

Svi pušači sebe smatraju glupim, i zato:

Svi pušači moraju da lažu sebe i druge, u pokušaju punom taštine, da bi opravdali svoju glupost.

Ja sam nekad bio zaluđen golfom. Ali ja sam se hvalio koliko često ga igram i želeo sam da igram još

više. Zašto se pušači hvale time koliko malo puše? Da je to kriterijum, onda bi se sigurno smatralo

normalnim da se uopšte ni ne puši.

Da vam ja kažem: "Da li znate, ja mogu cele nedelje da preživim bez šargarepe i to mi ni najmanje ne

smeta", vi biste pomislili da sam ja neki ludak. Ako ja uživam u šargarepama, zašto bih želeo da se

trudim da izdržim cele nedelje bez njih? Da ne uživam u šargarepama, zašto bih dao takvu izjavu?

Znači, kada pušač izjavi: "Ja mogu cele nedelje da izdržim bez cigareta, to mi uošte ne smeta", on

pokušava da ubedi i sebe i vas da on nema nikakav problem. Ono što on ustvari govori jeste: "Uspeo

sam da preživim celu nedelju bez cigarete." Kao i svaki pušač, on se verovatno nadao da de posle

toga modi da preživi samo nedelju dana, i sada zamislite koliko je dragoceno izgledala ta cigareta

koja mu je bila oduzeta cele jedne nedelje?

Ovo je razlog koga su povremeni pušači više navučeni od teških pušača. Ne samo da je iluzija

zadovoljstva veda, nego su oni manje motivisani da prestanu da puše jer troše manje novca i manje

su podložni rizicima po zdravlje.

Zapamtite, jedino zadovoljstvo koje pušači dobijaju iz pušenja je otklanjanje tog osedaja boli pri

nedostatku nikotina, i kao što sam ved objasnio, čak i to zadovoljstvo je iluzija. Zamislite to malo

nikotinsko čudovište u svom stomaku kao stalan svrab koji je izražen u tako blagoj meri da ga vedinu

vremena nismo ni svesni.

Ako vas nešto stalno svrbi, prirodno dete želeti da to počešete. Kako naša tela postaju sve više i više

imuna na nikotin - mi demo početi lančano da pušimo.

66

Postoje tri glavna faktora koji sprečavaju pušače od lančanog pušenja:

NOVAC. Vedina ne može sebi to da priušti.

ZDRAVLJE: Da bi otklonili osedaj nedostatka nikotina, moramo da unesemo otrov. Varira samo

spremnost, od čoveka do čoveka, da se sa tim izbori. To može biti automatska zabrana (od strane

organizma).

DISCIPLINA. Koja je nametnuta od strane društva, ili mesta na kom je pušač zaposlen, ili prijatelja i

rodbine, ili od strane samog pušača - jer se u umu svakog pušača sešava vuča konopca, s jedne

strane čovek, s druge srane nikotin.

Ja sam ranije mislio da je to što lančano pušim moja slabost. Nisam mogao da shvatim kako moji

prijatelji mogu da doziraju 10 ili 20 cigareta na dan. Znao sam da sam osoba jake volje. Nikad ami nije

sinulo da vedina pušača nije u stanju da lančano puši: potrebno je da imate veoma jaka pluda da

biste mogli tako. Neki od tih ljudi koji puše pet dnevno a kojima teški pušači zavide - tako rade jer im

njihova fizička konstitucija ne dozvoljava da puše više, ili zato što ne mogu novčano da priušte sebi

da toliko puše, ili zbog posla, društva, ili zbog toga što mrze sami sebe jer su navučeni pa im to ne

dozvoljava da puše više.

Može biti važno da u ovom trenutku izvedemo dve definicije.

NEPUŠAČ. Neko ko nikada nije upao u zamku, ali ne treba da se opusti i ne zabrine. On je nepušač

samo blagošdu Boga. Svi pušači su bili ubeđeni da se nikada nede navudi, a neki nepušači i dalje uzmu

cigaretu povremeno.

POVREMENI PUŠAČ. Postoje dve osnovne definicje povremenih pušača:

Pušač koji je upao u zamku ali nije toga svestan. Ne zavidite takvim pušačima. I oni su u zamci i

verovatno de uskoro postati teški pušači. Zapamtite, kao što svi alkoholičari počinju kao oni koji

povremeno popiju, tako svi pušači počinju kao povremeni pušači.

Pušač koji je prethodno bio težak pušač i misli da ne može da prestane. Ovo su najpatetičniji

pušači od svih. Oni spadaju u razne kategorije, i svaka zahteva poseban komentar.

PUŠAČ KOJI PUŠI PET DNEVNO. Ako uživa u cigareti, zašto puši pet dnevno? Ako može sa njima i bez

njih, zašto onda uopšte puši? Zapamtite, ova "navika" ustvari čini da udarate glavom u zid da bi vam

bilo lepo kad to prestanete da radite. Onaj ko puši pet dnevno otklanja osedaj potrebe za nikotinom

u određenim trenutcima u toku dana. Ostatak dana, iako toga nije svestan, on udara glavom u zid i

tako se ponaša vedinu vremena u svom životu. On puši pet dnevno jer ili ne može sebi da priušti više

ili je zabrinut za zdravlje. Lako je ubediti teškog pušača da on ne uživa u tome, ali pokušajte da

ubedite povremenog pušača. Svako ko je pokuašo sa smanji znade da je to najgore mučenje od svih i

da de to učiniti da ostane navučen do kraja svog života.

PUŠAČ KOJI PUŠI SAMO UJUTRU ILI SAMO UVEČE. On kažnjava samog sebe jer pola dana pati - ne

otklanjajudi potrebu za nikotinom, samo da bi u drugoj polovini sana to mogao da uradi. Pitajte i

njega - ako ved uživate u cigareti, zašto onda ne puši ceo dan ili, ako ne uživa u cigareti, zašto onda

uopšte puši.

67

PUŠAČ KOJI 6 MESECI PUŠI, A 6 NE. (Ili "Ja mogu da prestanem kad god to hodu. Uradio sam to ved

hiljadu puta.") Ako uživa u pušenju, zašto prestaje da to radi na 6 meseci? Ako ne uživa, zašto posle

tog vremena ponovo propuši? Istina je da takav pušač i dalje navučen. Iako se reši fizičke zavisnosti,

ostaje mu najvedi problem - ispran mozak. On se nada svaki put da de zauvek prestati i tako upada

ponovo u zamku. Mnogi pušači zavide ovima koji mogu da tako prestanu i ponovo nastave kad hode.

Oni misle u sebi: "Koja je to sreda da mogu to tako da kontrolišu, da puše kad žele i da prestanu kad

žele." Ono što oni previde je činjenica da ti pušači to ne kontrolišu. Jer dok puše, oni razmišljaju kako

bi voleli da su nepušači. Prolaze kroz muku prestajanja pušenja, onda se osete ugroženo, i ponovo

padaju u zamku, želedi da to nije tako. Njima je od svih najgore. Kada su pušači - voleli bi da to nije

tako; kada su nepušači - želeli bi da mogu da puše. Ako porazmislite, ovo se neprestano dešava u

našem životu pušača. Kada nam je dozvoljeno da pušimo, mi to uzmemo ili zdravo za gotovo ili

želimo da nismo pušači. Samo kad ne smemo da pušimo, cigarete nam izgledaju dragoceno. Ovo je

užasna dileme za pušače. Nikad ne mogu da pobede jer kukaju za mitom, za iluzijom. Postoji jedan

način na koji mogu da dobiju i to je ako prestanu da puše i prestanu da kukaju!

PUŠAČ ČIJI JE STIL "PUŠIM SAMO U SPECIJALNIM PRILIKAMA". Da, svi tako počnemo, ali zar nije

fascinantno kako se broj situacija ubrzano povedava i pre nego što postanemo toga svesni mi pušimo

u svim prilikama?

PUŠAČ ČIJI JE STIL "PRESTAO SAM, ALI POVREMENO ZAPALIM". Na neki način ovo je najpatetičniji

primer od svih. Oni ili prolaze kroz život sa osedajem ugroženosti, ili, što je češdi slučaj, jedna

povremena cigareta se pretvara u dve. Oni ostaju na klizavom konopcu, a on samo vuče NA DOLE.

Pre ili kasnije oni su ponovo teški pušači. Ponovo su upali u staru zamku.

Postoje još dve kategorije povremenih pušača. U prvu spadaju oni koji puše samo ponekad ili zapale

cigaru u društvu. Ovi ljudi su ustvari nepušači. Oni ne uživaju u pušenju. Radi se samo o tome da se

oni osedaju kao da nešto propuštaju. Žele da i oni budu u igri. Svi mi ovako počinjemo. Kada neko

ponudi cigaretu, posmatrajte kako posle nekoliko trenutaka pušači uzimaju i pale te cigarete. Čak i

teški pušači jedva čekaju kada de da završe sa njom. Radije bi pušili neku vrstu cigareta koju oni vole.

Što je cigareta skuplja ili veda, to frustracija biva veda - ta prokleta stvar kao da može celu nod da

gori.

U drugu kategoriju retko ko spada, zaista. U stvari, od hiljade ljudi koji su tražili moju pomod, mogu

da se setim samo desetak njih koji u nju spadaju. Najbolje du objasniti o kojoj je kategoriji reč, na

najsvežijem primeru.

Nazvala me je jedna žena i tražila privatnu seansu. Ona je advokat, pušila je oko 12 godina i nikada

nije popušila ni više ni manje od dve cigarete dnevno, za čitavo to vreme. Ona je, ispostavilo se, bila

žena jake volje. Objasnio sam joj da je stepen uspešnosti kod grupnih seansi isti kao i kod privatnih, i

da sam mogao da radim samo sa jednom osobom kada je reč o poznatoj ličnosti čije bi prisustvo

poremetilo rad grupe. Počela je da plače, i ja to nisam mogao da zanemarim.

Seansa je bila skupa; jeste, vedina pušača de se pitati zašto je ona želela uopšte da prestane. Oni bi

rado platili cenu koju sam ja njoj naplatio - kada bi mogli da puše samo dve cigarete dnevno. Oni

greše misledi da su povremeni pušači sredniji i da imaju više samokontrole. Možda imaju

68

samokontrole, ali sredniji nisu. U ovom slučaju, oba roditelja ove žene je umrlo od raka pluda pre

nego što se ona navukla. Kao i ja, i ona je imala ogroman strah od pušenja pre nego što je popušila

prvu cigaretu. Kao i ja, i ona je na kraju postala žrtva ogromnog pritiska i probala je tu prvu cigaretu.

Kao i ja, i ona se seda kako je imal odvratan ukus. Ali ona se, za razliku od mene, koji sam kapitulirao i

postao veoma brzo lančani pušač, oduprla takvom sledu događaja.

Sve u čemu ikada možete da uživate u cigareti je otklanjanje žudnje za njom, bilo da je to blaga

fizička žudnja za nikotinom ili psihička tortura koja je uzrokovana time što ne možete da se počešete

tamo gde vas svrbi. Same cigarete su prljavština i otrov. Zato vam se samo u periodu apstinencije

pričinjava da uživate u njima. Kao kada ste gladni ili žedni, što se duže tako osedate, vede je

zadovoljstvo kad ih utolite. Pušači prave grešku kada misle da je pušenje samo navika. Oni misle:

"Kad bih samo mogao do određene granice da pušim ili samo u posebnim prilikama, moj mozak i teli

bi to prihvatili. Tako bih mogao da se zadržim na nekom nivou ili da smanjim, ako bih to poželeo."

Neka vam ovo bude jasno: "navika" ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge. Prirodna je sklonost da

tu potrebu za nikotinom zadovoljite, ne da je trpite. Čak i kada bi sve ostalo na nivou na kom je sada,

morali biste da vežbate mod volje ili discipline do kraja svog života, jer kako vaše telo postaje imuno

na drogu, ono želi sve više i više, ne manje i manje. Kako vas droga uništava fizički i psihički, kako

vam postepeno uništava nervni sistem, vašu snagu i samopouzdanost, tako ste vi sve manje u stanju

da smanjite interval između svake cigarete. Zbog toga, u ranijim danima, mi jesmo u stanju da

pušimo ili ne. Ako se prehladimo, jednostavno prestanemo. To takođe objašnjava zašto neko poput

mene, koji nikada nije ni bio u iluziji da uživa u cigaretama, lančano puši iako je svaka cigareta fizičko

mučenje.

Nemojte zavideti toj ženi. Kada popušite cigaretu na svakih 12 sati, to stvara osedaj da je ona

najdragocenija stvar na planeti. 12 godina se ta jadna žena borila. Nije bila u stanju da prestane da

puši, a ipak se plašila da poveda unos nikotina da ne bi dobila rak pluda kao njeni roditelji. Ali 23 sata

i 10 minuta svakog dana ona je morala da se bori sa tim izazovom. Trebalo je imati ogromnu snagu

volje da se sa tim izbori, i kao što sam rekao, takvi slučajevi su retki. Ali ona je na kraju bila u suzama.

Pogledajte to sa logične strane: ili postoji istinsko zadovoljstvo u pušenju ili ne. Da postoji, ko bi želeo

da se uzdržava satima, danima, nedeljama? Zašto bi vam to zadovoljstvo bilo uskradeno u

međuvremenu? Ako nema stvarnog zadovoljstva zašto se onda trudite uopšte da pušite?

Sedam se još jednog slučaja, čoveka koji je pušio pet na dan. Započeo je razgovor preko telefona,

hrapavim glasom: "Gospodine Kar, ja samo želim da prestanem da pušim pre nego što umrem."

Ovako je taj čovek opisao svoj život.

"Imam 61 godinu. Dobio sam rak grla od pušenja. Sada moje telo može da izdrži samo pet cigareta na

dan."

"Nekada sam čvrsto spavao tokom nodi. Sada se budim na svakih sat vremena i sve o čemu mislim su

cigarete. Čak i kada spavam, ja sanjam cigarete."

"Ne mogu da popušim prvu cigaretu do 10 sati ujutru. Ustajem u 5 ujutru i beskonačno kuvam

čajeve. Moja žena ustaje u 8, i ne želi da me vidi u kudi, jer sam tako loše volje. Ja onda siđem do

kudice sa biljkama i pokušavam da sebe nečim zabavim, ali moj mozak je opsednut cigaretama. U 9

sati počinjem da rolam svoju prvu cigaretu i to činim dok sve ne bude savršeno. Nije što ja želim da

to bude savršeno, nego se time zabavljam. Onda čekam do 10 sati. Kad dođe 10 sati ruke počnu

69

nekontrolisano da mi drhte. Ne zapalim u tom trenutku. Kada bih zapalio, morao bih da čekam da

prođe 3 sata dok ne zapalim slededu. Naposletku zapalim jednu, uzmem jedan dim i odmah ugasim.

Ovakvim procesom činim da cigareta traje jedan sat. Popušim je skoro do filtera i onda čekam vreme

kad mogu da zapalim slededu."

Uz sve druge muke, ovaj jadni čovek je imao opekotine po svojim usnama jer je pušio cigarete do

filtera. Verovatno sad imate pred sobom sliku kompletnog imbecila. Nije tako. Ovaj čovek je bio

strašno visok i bio je general u Marincima. Bio je sportista i nije želeo da postane pušač. Međutim, za

vreme Drugog Svetskog rata društvo je verovalo da cigarete daju snagu, i ljudima u službi su bile

davane besplatno. Ovom čoveku je virtuelno bilo naređeno da postane pušač. On je onda ispaštao

ceo život zbog toga, i to ga je uništilo fizički i mentalno. Da je životinja, naše društvo bi ga rešilo

muka, no naše društvo i dalje dozvoljava fizički i mentalno zdravim, mladim tinejdžerima da se

navuku.

Možda mislite da je ova priča preterana. Ona je ekstremna ali nije jedna jedina. Postoji hiljade sličnih

priča. Taj čovek mi se potpuno otvorio, ali budite sigurni da su mu neki od prijatelja ili poznanika

zavideli na tome što je pušio pet dnevno. Ako mislite da ovo može i vama da se desi, PRESTANITE DA

SE ZAVARAVATE.

TO VAM SE VED DEŠAVA.

U svakoj prilici pušači su ozloglašeni lažovi, lažu sami sebe. Moraju tako. Vedina povremenih pušača

puši mnogo više cigareta, i u mnogo više prilika, nego što bi to hteli da priznaju. Imao sam mnogo

razgovora sa pušačima koji naizgled puše pet na dan, koji su popušili više od pet cigareta dok sam ja

bio prisutan. Posmatrajte povremene pušače u nekim društvenim prilikama kao na primer na

svadbama ili zabavama. Pušide lančano kao najvedi pušači.

Nema potreba da zavidite povremenim pušačima. Vama nije potrebno da pušite. Život je beskrajno

lepši i slađi bez cigareta.

Tinejdžere je generalno teže izlečiti, ne zato što je to njima teško, ved zato što ili ne veruju da su

navučeni ili su u početnoj fazi bolesti i pate od iluzije da de automatski prestati sa pušenjem pre nego

dospeju u slededu fazu.

Posebno bih želeo da upozorim roditelje koji se gade pušenja da nemaju lažan osedaj sigurnosti. Sva

deca se gade ukusa duvana pre nego što se navuku. I vi ste se gadili jedno vreme. Takođe ne

dozvolite da vas prevare kampanje od strane države koje zaplašuju. Zamka je ista kao što je oduvek

bila. Deca znaju da cigarete ubijaju, ali ona takođe znaju da ih jedna cigareta nede ubiti. U nekom

dobu mogu biti pod uticajem momka ili devojke, druga iz škole ili kolege na poslu. Vi možda mislite

da je njima potrebno da probaju jednu, koja de imati užasan ukus i da de ih to uveriti da se oni nede

nikad anavudi.

Ja smatram da je to što društvo ne može da spreči da naša deca postanu navučena na nikotin jedna

od stvari koje najviše uznemiravaju, pored drugih zavisnosti. Mnogo sam razmišljao o ovom

problemu i napisao sam knjigu koja je specijalno posvedena tome kako sprečiti ovaj problem kod

dece, i kako im pomodi da pobegnu iz svega toga ako su ved navučena na nikotin. Činjenica je da je

velika vedina mladih koja se navuče na teže droge - upoznata sa idejom hemijske zavisnosti, jer oni

prvo upadaju u zamku nikotina. Ako im pomognete da izbegnu nikotinsku zamku značajno dete

70

smanjiti rizik da postanu zavisni od težih droga. Ja vas preklinjem da ne zanemarite ovo. Neophodno

je zaštititi mlade u najranijem dobu, i ako imate dete, ja vas zaista teram da pročitate ovu knjigu. Čak

iako sumnjate da je vaše dete ved navučeno na drogu, ova knjiga de vam poslužiti kao odličan vodič

da biste pomogli svom detetu da se izvuče.

"Koža mi se pročistila! Nema više suve kože niti bubuljica koje iskaču! Samo čista, nežna koža! Ja

zaista sijam! Ne mogu da verujem Obrazi su mi ponovo rozikasti!" Debi S.

Poglavlje 26 - Pušenje u tajnosti

Tajnog pušača bi trebalo grupisati sa povremenim pušačima, ali efekti tajnog pušenja, koje je tako

podlo, zaslužuje posebno poglavlje. To može dovesti do rušenja odnosa među ljudima.

U mom slučaju je skoro dovelo do razvoda.

Ušao sam u tredu nedelju mog neuspelog pokušaja da prestanem. Pokušaj je pokrenulo to što je

moja žena bila zabrinuta zbog mog šištanja i kašljanja. Rekao sam joj da je nisam zabrinut za svoje

zdravlje. Ona je rekla: "Znam da ti nisi, ali kako bi se ti osedao da gledaš kako se neko koga voliš

sistematski uništava?" Taj mi argument bio neodoljiv, i odatle pokušaj da prestanem sa tim. Pokušaj

se završio tri nedelje kasnije, praden žestokom raspravom sa jednim starim prijateljem. Posle mnogo

godina sam shvatio da je moj pokvareni um namerno doveo do te rasprave. Opravdano sam se tada

osedao rastrojeno, ali ne verujem da je to bila slučajnost, jer se nikada ranije sa tim prijateljem nisam

svađao, niti smo se od tada svađali. Jasno mi je da je malo čudovište uzelo maha. Bilo kako bilo, ja

sam imao opravdanje. Očajnički mi je bila potrebna cigareta i ponovo sam propušio.

Nisam mogao da podnesem pomisao na to koliko de to razočarenje biti za moju ženu, pa joj nisam

rekao. Pušio sam samo kad sam bio sam. Onda sam postepeno došao do toga da pušim i u društvu

prijatelja, dok se nije došlo do toga da svi znaju da ja ponovo pušim - izuzev moje žene. Sedam se da

sam tada bio veoma zadovoljan zbog toga. Mislio sam: "Pa, barem tako smanjujem unos nikotina."

Posle nekog vremena ona me je optužila da ponovo pušim. Nisam to shvatao, ali ona mi je rekla da

bih nekada započeo svađu i onda izjurio iz kude. U drugim situacijama bi mi bilo potrebno dva sata

da kupim neke sitnice, a u situacijama kada bih je normalno pozvao da ide samnom, ja bih smišljao

izgovore samo da bih išao sam.

Najgora stvar kod pušenja u tajnosti je što se tako podušire zabluda u glavi pušača, zabluda da je on

ugrožen. U isto vreme, to doprinosi gubitku samopoštovanja u velikoj meri; neko ko je inače iskrena

osoba može da natera sebe da vara svoje prijatelje i porodicu.

To vam se verovatno desilo ili vam se dešava u nekom obliku.

Meni se desilo više puta. Da li ste ikada gledali TV seriju "Kolumbo"? Tema svake epizode je slična.

Negativac, a obično je bogat i cenjen biznismen, učini ono za šta on misli da je - savršen zločin, a

njegova uverenost da de ono što je uraditi ostati neotkriveno je pojačana time što otkriva da na

slučaju radi smotani i ne-baš-impresivnog-izgleda detektiv Kolumbo.

71

Kolumbo ima tu iritirajudu taktiku da zatvori vrata pošto je ispitao osumnjičenog, i time mu stavi do

znanja da je završio sa njim, da je slobodan; ali pre nego se na licu osumnjičenog pojavi izraz

zadovoljstva, Kolumbo se ponovo pojavi sa rečima: "Još samo jedna sitnica, gospodine, ali sigurnan

sam da to možete da objasnite ..." Osumnjičeni počinje da muca, i od tog trenutka mi znamo i on zna

da de ga Kolumbo na kraju imati u šakama.

Ma koliko je zločin bio užasan, od tog trenutka moje simpatije su bile na strani ubice. To je bilo kao

da sam ja kriminalac, a upravo tko sam se i osedao zbog pušenja u tajnosti. Satima mi nije bilo

dozvoljeno da pušim; iskradao bih se u garažu da na brzinu popušim jednu, pritom se deset minuta

smrzavajudi od hladnode, i pitajudi se u čemu je zadovoljstvo svega toga. Pa onda taj strah od toga da

de me uhvatiti na delu. Da li je našla gde sam sakrio cigarete, upaljač i opuške? Osedaj olakšanja kad

se vratim u kudu, a da nisam uhvaden, ali odmah potom strah da ne oseti miris nikotina u mom

zadahu ili na odedi. Što sam više i češde rizikovao, to sam sve više shvatao da de me pre ili kasnije

otkriti. Kakva je to sramota bila kad se to konačno i dogodilo, a onda sam se odmah vratio lančanom

pušenju.

AH, KAKVA JE RADOST BITI PUŠAČ!

"Život je definitivno nešto u čemu se mnogo više uživa bez cigareta. Zanimljivo je to što uopšte ne

mogu da se setim kakav je to osedaj pušiti." Li V.

Poglavlje 27 - Društveno ponašanje

Glavni razlog zašto od 1960. u Velikoj Britaniji ima preko 15 miliona bivših pušača je u socijalnoj

revoluciji koja se dešava.

Da, znam: zdravlje plus novac su glavni razlozi zašto bismo hteli da prestanemo, ali to su oduvek bili

razlozi. Nama nije potrebno da nas neko plaši rakom pluda da bi nam tako ukazao kako cigarete

ošteduju naš život. Ova naša tela su najprefinjenije stavri na ovoj planeti, i svaki pušač zna istog

trenutka kad povuče prvi dim cigarete da su cigarete otrovne.

Jedini razlog zbog koga se upuštamo u sve to je pritisak od strane naših prijatelja u društvu. Jedini

pravi "plus" koje je pušenej ikada imalo je taj što je jedno vreme bilo smatrano savršeno prihvatljivim

društvenim ponašanjem.

Danas se generalno smatra društveno neprihvatljivim, čak i medju samim pušačima.

U prošlosti su pušili jaki ljudi. Ako niste bili pušač, smatrali su vas slabidem, i svi smo veoma naporno

radili na tome da se navučemo. U svakom pabu ili klubu ili baru vedina muškaraca bi ponosno udisala

i izdisala duvanski dim. Stalno je bio prisutan oblak dima, i svi plafoni koji nisu redovno krečeni ubrzo

bi postajali žuti ili brao.

Danas je situacija potpuno obrnuta. Danas - jak čovek nema razloga da puši. Današnji jak čovek nije

zavistan od droge.

72

U korak sa socijalnim revolucijama, danas svi pušači ozbiljno razmišljaju da prestanu, i danas pušače

smatraju slabim osobama.

Najznačajniji trend koji sam ja primetio, otkako sam napisao prvo izdanje ove knjige 1985. je

stavljanje sve vedeg akcenta na antisocijalne aspekte pušenja. Dani kada je cigareta smatrana

ponosnim obeležjem prefinjene žene ili jakog muškarca su zauvek prošli. Danas svi znaju da je jedini

razlog zbog kog ljudi i dalje puše - taj, što ili nisu uspeli da prestanu, ili su suviše uplašeni da uopšte

pokušaju da prestanu.

Kako se svakog dana pušači sredu sa raznoraznim zabranama na poslu, zabranama na javnim

mestima, napadima bivših pušača, tako se i njihovo ponašanje menja. Skoro sam video nešto što sam

viđao kad sam bio mali, ali sam zaboravio, da pušač trese pepeo sebi u ruku ili džepove jer ga je

previše sramota da traži pepeljaru.

Bio sam u jednom restoranu pre nekoliko godina. Bila je ponod. Svi su prestali da jedu. U vreme kada

je uobičajeno da se puši, nijedna osoba nije pušila. Rekao sam konobaru:"Da li je ovo sada restoran u

kome se ne puši?" Odgovor je bio negativan. "To je baš čudno. Znam da mnogo ljudi pokušava da

prestane, ali mora da postoji barem jedan pušač ovde." Na kraju je neko u došku restorana zapalio

cigaretu, i onda su svi lančano počeli da pale. Svi ti ostali pušači su tako sedeli i razmišljali: "Naravno

da ja ne mogu da zapalim i budem jedini koji ovde puši."

Mnogi pušači nede pušiti za vreme obroka ovih dana jer se sada osedaju samosvesno. Mnogi ne

samo da se izvinjavaju ljudima za istim stolom nego i gledaju okolo da vide da li de ih neko mrko

pogledati. Kako svakog dana sve više pušača napušta ovaj brod koji tone, tako oni koji ostaju na

njemu sve više bivaju uplašeni mišlju da de oni biti poslednji koji de se spasiti.

NE DOZVOLITE DA TO BUDETE VI !

Poglavlje 28 - Pravo vreme

Pored toga što je očigledno da vam pušenje ničemu ne koristi i da je trenutak da prestanete, ja

verujem da je tajming veoma važan. Naše društvo pušenje ne sagledava ozbiljno i na to gleda kao na

blago neukusnu naviku koja može da vam ošteti zdravlje. Nije tako. To je zavisnost od droge, bolest

koja je ubica broj jedan u društvu. Najgora stvar koja se desi u životu svakog pušača je što se navuče

na tu odvratnu biljku. Ako ostanu navučeni, strašne stvari se dešavaju. Tajming je važan da biste

sebe na pravi način izlečili.

Prvo, pronađite koje su to situacije ili trenutci u kojima vam je pušenje veoma važno. Ako ste

biznismen i pušite jer vam se pričinjava da vam otklanja stres, odaberite neki period kada nemate

puno posla; dobra ideja je da to bude vaš godišnji odmor. Ako pušite uglavnom kad vam je dosadno

ili kada se opuštate, sada radite suprotno. U svakom slučaju shvatite stvar ozibljno i učinite da to

bude najvažnija stvar u vašem životu.

73

Pogledajte unapred i razmislite šta bi to za tri nedelje moglo da dovede do neuspeha, koji događaj.

Prilike poput svadbi ili Božida ne treba da vas plaše, nemojte se osedati ugroženo. U međuvremenu

ne pokušavajte da smanjite, jer de to stvoriti iluziju da uživate u cigaretama. U stvari, to de doprineti

da pušite u mnogo vedoj meri. Dok pušite tu poslednju cigaretu budite svesni toga kako je lošeg

ukusa i mirisa i pomislite kako de divno biti kada dozvolite sebi da prestanete to da radite.

ALI PAZITE DA NE UPADNETE U ZAMKU I KAŽETE SEBI: „NE SAD. KASNIJE DU.“ I DA TO ODSTRANITE IZ

SVOG UMA. RAZRADITE SAD SVOJ RASPORED I RADUJTE SE TOME. Zapamtite da se ničega ne

odričete. Naprotiv: samo dete dobiti prelepe stvari.

Ja sam godinama govorio da ja znam više o misterijama pušenja nego bilo ko na ovoj planeti.

Problem je u ovome: iako svaki pušač puši samo da bi otklonio hemijsku potrebu za nikotinom, nije

nikotinska zavisnost ta koja navuče pušača nego ispranost mozga koja je rezultatte zavisnosti.

Inteligentna osoba de „pasti“ na trik o tome kako cigareta daje samopouzdanje. Ali samo de budala

nastaviti da pada na to kada shvati da je to trik. Na svu sredu, nisu svi pušači budale; oni samo misle

da jesu. Svakom pušaču pojedinačno je na određeni način ispran mozak. Zato postoji tako širok

spektar pušača, a to ide u prilog misteriji koja se oko toga pravi.

Zahvaljujudi povratnim reakcijama koje sam dobijao godinama posle prvog izdanja ove knjige, i sa

svešdu da svakog dana naučim nešto novo o pušenju, bio sam veoma iznenađen da je moja filozofija

iz prvog izdanja knjige još bila valjana. Znanje koje sam ja sticao tokom godina je poslužilo da to

znanje prenesem svakom pušaču pojedinačno. Činjenica da – ja – znam da svaki pušač ne samo da

može lako da prestane, nego može i da uživa u tom procesu pri tom, može biti bez poente i užasno

frustrirajuda ako ja ne dovedem pušača do toga da sam to shvati.

Mnogo mi je ljudi reklo:“Vi kažete – Nastavite da pušite dok ne završite sa knjigom. To može da

dovede pušača do toga da de mu trebati hiljadu godina dok pročita knjigu ili da je uopšte ne završi. I

zato treba da promenite tu instrukciju.“ Ovo zvuči logično, ali ja znam da kada bi moja instrukcija bila

„Odmah prestanite“, neki pušači ne bi ni počeli da čitaju knjigu.

Davno, jedan pušač je došao da se sa mnom konsultuje. Rekao je: „Zaista me nervira to što moram

kod vas da dođem da zatražim pomod. Ja znam da imam jaku volju. U svim drugim aspektima života

ja držim stavi pod kontrolom. Kako to da svi ostali pušači prestaju da puše koristedi samo svoju mod

volje, a ja moram da dođem kod vas? Ja mislim da ja to mogu sam da uradim, kad bih mogao da

pušim za to vreme.“

Ovo može zazvučati kontradiktorno, ali ja znam na šta je on mislio. Mi gledamo na prestajanje kao na

nešto što je vrlo teško uraditi. Šta nam je potrebno kada imamo nešto teško da uradimo? Treba nam

naš mali prijatelj. Tako da je prestajanje s pušenjem duplo teže. Ne samo da imamo teži zadatak da

ispunimo, što je dovoljno naporno, nego ono za čim inače poežemo u takvim prilikama nam više nije

dostupno.

Još dugo posle susreta s tim čovekom nisam shvatao da je moja instrukcija da se puši dok se čita ova

knjiga ustvari prava poslastica moje metode. Možete da nastavite da pušite dok ste u procesu

prestajanja. Prvo se oslobodite svih strahova i sumnji, i kad ugasite tu poslednju cigaretu vi ste ved

nepušač i uživate u tome. Jedino poglavlje koje me je nateralo da ozbiljno preispitam savete koje

sam davao je ovo poglavlje, i tiče se tajminga. Ja vas gore savetujem da – ako su situacije u kojima

74

vam prija cigareta – na poslu, onda izaberite da vam godišnji odmor bude trenutak kada dete

prestati, i obrnuto. U stvari, to nije najlakši način da to uradite. Najlakši način je da izaberete vreme

koje vi smatrate najtežim, bilo da se radi o stresnom periodu, nekom društvenom dešavanju, bilo da

je vreme kada vam treba koncentracija ili vam je dosadno. Kad dokažete sebi da možete da se

izborite sa najgorim trenutcima u životu, i u njima uživate, u svakoj drugoj situaciji de vam biti lako

bez cigareta. Ali kad bih ja tako postavio stvari, da li biste vi uopšte pokušali da prestanete?

Da pojasnim. Moja žena i ja želimo da plivamo zajedno. Stižemo na bazen u isto vreme, ali retko

plivamo zajedno. Razlog tome je što ona ubaci jedan prst i onda joj treba pola sata da uđe u vodu i

počne da pliva. Ja ne mogu da podnesem tu turturu. Ja unapred znam da, ma koliko je voda

prohladna, pre ili kasnije du morati da uđem unutra. I ja sam tako naučio da to uradim na lakši način:

ja odmah zaronim. E sad, kada bih ja bio u poziciji da insistiram na tome da ako se ona odmah ne

zaroni – ne može uopšte ni da pliva, znam da ona ne bi ni plivala. Sad shvatate problem.

Znam da je mnogo pušača iskoristilo taj moj savet o tajmingu i odložilo ono za šta misle da je sudnji

dan. Moja slededa namera je bila da koristim taktiku iz poglavlja o prednostima pušenja, nešto kao

„tajming je vrlo važan, a u slededem poglavlju du vas savetovati o tome kad je najbolji trenutak za vas

da pokušate“. Vi onda okrenete stranicu i tamo ogromnim slovima piše SADA. To je ustvari, najbolji

savet, ali da li biste ga prihvatili?

To je najsuptilniji aspekt ove zamke pušenja. Kada nam je život stresan, to nije vreme da

prestanemo, a kada nema stresa, nemamo želju da prestanemo.

Zapitajte se sledede.

Kada ste pušili te prve cigarete u životu, da li ste tada odlučili da dete pušiti do kraja života, svaki dan,

po ceo dan, i da nikada nedete biti u stanju da prestanete?

NARAVNO DA NISTE!

Da li dete nastaviti da pušite do kraja svog života, svaki dan, po ceo dan, i nedete modi da

prestanete?

NARAVNO DA NEDETE!

Pa kad dete prestati? Sutra? Sledede godine? One tamo godine?

Zar to nisu pitanja koja sebi postavljate od kako ste se navukli? Da li se nadate da dete se jednog

jutra probuditi probuditi i da više nedete želeti da pušite? Prestanite da se zavaravate. Ja sam čekao

33 godine da se to meni desi. Kod zavisnosti od droga vi se sve više navlačite, a ne sve manje i manje.

Mislite da de vam sutra biti lakše? Prestanite da se zavaravate. Ako možete to da uradite danas, zbog

čega mislite da de vam biti lakše sutra? Hodete da sačekate da stvarno zakačite neku od smrtnih

bolesti? To bi bilo bez poente.

Prva zamka je verovanje da sad nije pravi trenutak – uvek de sutra biti lakše.

Mislimo da su nam životi koje živimo stresni. Ustvari nisu. Više nema vedeg stresa u našim životima.

Kad odete od kude vi nemate strah da de vas napasti divlje životinje. Vedina od nas ne mora da brine

o hrani, ili o krovu nad glavom. Ali pogledajte životinje. Svaki put kad u svom životu zec izađe iz svoje

75

rupe, to je za njega borba k’o u Vijetnamu. Ali zec može sa tim da se izbori. Ima adrenalin i ostale

hormone – slično je i kod nas. Istina je da su najstresniji periodi u našim životima rano detinjstvo i

pubertet. Ali prirodnom selekcijom nam je omogudeno još pre tri biliona godina da se borimo sa

stresom. Ja sam imao pet godina kada je počeo rat. Prošli smo kroz bombardovanje i ja sam dve

godine bio odvojen od roditelja. O meni su se strali ljudi koji se nisu lepo ponašali prema meni. To je

bio neprijatan period mog života, ali ja sam bio u stanju da se sa tim izborim. Ne verujem da je to

ostavilo neke trajne ožiljke; naprotiv, mislim da me je to učinilo jačom osobom. Kad pogledam

unazad na svoj život samo je jedna stvar sa kojom nisam mogao da se izborim a to je ropstvo

prokletoj biljci.

Pre nekoliko godina mislio sam da su me snašle sve muke sveta. Razmišljao sam o smrti – ne da du

skočiti s krova, ved da de me pušenje uskoro ubiti ako nastavim. Moj argument je bio da ako je to

moj život i cigarete su mi oslonac, život nede biti vredan življenja bez njih. Ono što nisam shvatao je

da kada ste fizički i mentalno deprimirani, sve vas deprimira. Sada se ponovo osedam kao dečak.

Samo jedna stvar je doprinela promeni u mom životu – izlazak iz rupe u kojoj sam se krio kao pušač.

Znam da je kliše redi: „Ako nemate zdravlje, nemate ništa“, ali to je apsolutno istinito. Ja sam mislio

da su fitnes fanatici mnogo dosadni. Uvek sam govorio da ima nešto važnije u životu od toga da se

osedate fizički dobro – to su pide i duvan. Kakva glupost. Kada se osedate fizički i mentalno jakim

možete da uživate u onome dobrom što se dešava i da se snalazite sa onim lošim. Mi mešamo

odgovornost sa stresom. Odgovornost postaje stresna samo kada osedate da niste dovoljno jaki da

se sa njom izborite. Svi Ričardi Bartoni ovog sveta su fizički i mentalno jaki. Ono što ih uništava nije

stres, niti posao koji rade, niti starost, nego tzv.zadovoljstva kojima se prepuštaju, koja su iluzorna.

Nažalost, u njegovom slučaju i miliona ljudi poput njega, ta zadovoljstva ubijaju.

Posmatrajte to ovako. Ved ste odlučili da nedete ostati zrobljeni u toj zamci večno. Stoga dete u

nekom trenutku u svom životu, bilo da mislite da je to težak trenutak ili ne, morati da prođete kroz

proces oslobađanja. Pušenje nije navika niti zadovoljstvo. To je zavisnost od droge i bolest. Več smo

ustanovili da de vam sve teže biti da prestanete „sutra“, umesto što mislite da de sutra biti lakše. Kad

je reč o bolesti koja de progresivno da se pogoršava, vreme je da je se rešite SADA – ili čim pre

možete. Samo pomislite kako brzo prolazi svaka nedelja u našem životu. To je sve što je potrebno.

Samo pomislite kako de lepo biti da proživite ostatak života bez toga da vam senka koja se stalno

povedava nadvija nad glavom. I ako pratite moje instrukcije, nedete morati da čekate ni pet dana. Ne

samo da de vam biti lako kada ugasite poslednju cigaretu nego DETE UŽIVATI!

„Više puta sam pokušavala, ali nikada nisam u tome uspela jer sam se uvek osedala ugroženo bez

cigareta. Sada se osedam divno.“ Šila M.

Poglavlje 29 - Da li de mi nedostajati cigarete

Ne! Kad to malo nikotinsko čudovište umre i vaše telo prestane da žudi za nikotinom, sva ispranost

mozga koja preostane de nestati i vi dete biti u stanju da se i fizički i mentalno bolje snađete ne samo

u stresnim situacijama, nego dete biti u stanju da u potpunosti uživate u dobrim trenutcima.

76

Postoji samo jedna opasnost, a to je uticaj osoba koje još uvek puše. Razmišljanje „tuđe slađe“

primenljivo je u svim aspektima našeg života i razumljivo je. Ali zašto kada je o pušenju reč, kada

negativnih strana ima milion, bivši pušači zavide pušaču?

Koliko nam ispiraju mozak u detinjstvu nije ni čudo da upadnemo u zmaku. Zašto kada shvatimo da

je to nešto što je samo za budale, i mnogi od nas uspeju da se reše toga, ponovo upadamo u istu

zamku? Zbog uticaja pušača.

To se obično dešava kada ste u nekom društvu, pogotovu posle obroka. Pušač zapali i bivši pušač

oseda žudnju. To jeste doduše zanimljiv poremedaj, pogotovo ako uzmete u obzir ovo istraživanje

tržišta: ne samo da je svaki nepušač, nego svaki pušač na ovom svetu, čak i oni sa svojim ispranim

mozgovima, navučeni, koji pate od iluzije da ih to opušta ili da u tome uživaju, žali što se navukao. Pa

zašto onda bivši pušači zavide pušačima u ovakvim prilikama? Postoje dva razloga:

„Samo jedna cigareta“. Zapamtite: ne postoji takva cigareta. Nemojte samo razmišljati o tim nekim

prilikama kad biste zapalili „samo jednu“, nego gledajte na to iz ugla pušača. Možda mu vi zavidite,

ali on ne odobrava svoje ponašanje. On zavidi vama. Posmatrajte druge pušače. Oni mogu biti vaša

najveda potpora pri prestanku. Primetite kako čim mu izgori cigareta – odmah pali drugu. Posebno

obratite pažnju na to kako on nije svestan da je puši i čak i samo paljenje cigarete je automatsko.

Zapamtite: on ne uživa u tome; reč je o tome da on ne može da uživa bez cigarete posebno

zapamtite da kada ode iz vašeg društva on de morati da nastavi da puši. Slededeg jutra, kad se

probudi i kad mu u grudima bude odvratan osedaj, on de morati da nastavi da guši sebe. Slededi put

kada ga zaboli u grudima, slededi put kad bude Svetski dan za borbu protiv pušenja, slededi put kad

namerno odbije da pročita upozorenje na paklici cigareta, slededi put kad čuje da postoji rizik od

dobijanja raka, slededi put kad ode u crkvu, u metrou, u bolnici, biblioteci, kod zubara, lekara, u

supermarketu ... slededi put kad bude u društvu napušača, on de morati da nastav ovaj doživotni

lanac samo da bi sebe uništavao fizički i psihički. Suočava se sa doživotnim flekama na zubima, lošim

zadahom, doživotnim ropstvom, doživotnim uništavanjem samog sebe i doživotnim crnim senkama u

pozadini svog mozga. I sve ovo da bi se postiglo – šta? Da bi pušač bio u iluziji da pušenjem postiže

ono stanje u kome je i bio, pre nego se navukao.

Drugi razlog zašto je bivšim pušačima teško kada neko puši pored njih je taj što pušač ima nešto da

radi, tj.da puši cigaretu, a nepušač ne radi ništa, i onda se oseda kao da mu je nešto oduzeto. Utuvite

sebi u glavu pre nego počnete: nije nepušač taj kome je nešto oduzeto, i ko se oseda ugroženo.

Jadnom pušaču nedostaju

x ZDRAVLJE

x ENERGIJA

x NOVAC

x SAMOPOUZDANJE

x SPOKOJ UMA

x HRABROST

x SMIRENOST

77

x SLOBODA

x SAMOPOŠTOVANJE

Prestanite da zavidite pušačima i počnite da ih doživljavate kao jadna, patetična bida jer to i jesu. Ja

bar to znam: ja sam bio najgori. Zato vi čitate ovu knjigu, a oni koji za to nemaju hrabrosti, koji

moraju da nastave da sebe zavaravaju su najpatetičniji od svih.

Ne biste zavideli zavisniku od heroina. Heroin u Velikoj Britaniji ubija oko 100 ljudi godišnje. Nikotin

ubija preko 120.000 godišnje, a 2,5 miliona ljudi širom sveta. Ved je ubio više ljudi nego svi ratovi

ikada vođeni. Kao i kod svih drugih zavisnosti od droga, ni kod vas se nede poboljšati stanje. Svake

godine de biti gore i gore. Ako ne uživate u tome što ste pušač-danas, još manje dete uživati sutra. Ne

zavidite drugim pušačima. Sažaljevajte ih. Verujte mi: NJIMA JE POTREBNO VAŠE SAŽALJENJE.

Poglavlje 30 – Da li du dobiti na kilaži?

Ovo je još jedan mit vezan za pušenje, koji je raširen među pušačima koji kada pokušavaju metodom

modi volje da prestanu, koriste zamene tipa slatkiša, da bi otklonili bol od nedostatka nikotina. Taj

osedaj pri nedostatku nikotina je veoma sličan gladi, i lako je to pomešati jedno sa drugim. Međutim,

dok se glad može zadovoljiti hranom, glad za nikotinom nikada nije u potpunosti zadovoljena.

Kao i kod svake druge droge, posle nekog vremena telo postaje imuno na drogu i droga više ne

zadovoljava našu potrebu u potpunosti. Čim ugasimo cigaretu, nikotin velikom brzinom počinje da

napušta naše telo, i onaj ko je zavistan od nikotina je stalno gladan. Prirodno je da de se desiti da

počnemo sve više da pušimo, lančano. Međutim, vedina pušača biva sprečena da to uradi, iz dva

razloga.

Zbog novca – ne mogu sebi da priušte više da puše.

zbog zdravlja – da bismo otklonili potrebu za nikotinom mi uzimamo taj otrov, što se ponaša kao

automatsko proveravanje broja cigareta koje smemo da popušimo.

I pušač tako oseda konstantnu glad koju nikada ne može da zadovolji. Zato mnogi pušači počnu da se

prežderavaju, da piju ili počnu da koriste teže droge da bi popunili tu prazninu (VEDINA

ALKOHOLIČARA SU TEŠKI PUŠAČI. PITAM SE DA LI JE U STVARI SAMO PUŠENJE NJIHOV PROBLEM?)

Za pušača je normalno da počne nikotin da zamenjuje hranom. Za vreme mojih nodnih mora ja sam

došao u fazu kada uopšte nisam imao doručak ni ručak. Po ceo dan bih pušio jednu za drugom. U

kasnijim godinama sam se radovao večerima, samo zato što tada mogu da prestanem da pušim.

Međutim, celo veče bih nešto grickao. Ja sam mislio da je to zbog gladi, ali to je ustvari bilo jer mi je

nedostajao nikotin. Drugim rečima, ja sam danju zamenjivao hranu nikotinom, a uveče zamenjivao

nikotin hranom.

U tim danima bio sam mnogo kilograma teži nego sad, i nisam mogao ništa protiv toga. Kada to malo

čudovište nestane iz vašeg tela, užasan osedaj nesigurnosti nestaje. Vrada vam se samopouzdanje,

78

zajedno sa veličanstvenim osedajem samopoštovanja. Vrada vam se sigurnost da možete imati

kontrolu nad svojim životom, ne samo kontrolu nad hranom uopšte. To su neke od prednosti kad se

oslobodite biljke.

Kao što sam rekao, mit o dobijanju na kilaži je uzrokovan time što se koriste zamene za nikotin kad

vam on treba u organizmu. U stvari one ne olakšavaju proces prestajanja. One otežavaju. Ovo je više

objašnjeno u kasnijem poglavlju koje se tiče zamena.

Ako pratite uputstva, dobijanje na kilaži ne bi trebalo da bude problem za vas.

Poglavlje 31 – Izbegnite lažne postavke stvari

Mnogi pušači, dok pokušavaju da prestanu pomodu metode modi volje, pokušavaju da povedaju

motivisanost time što naprave lažnu postavku stvari.

Postoji mnogo primera za to. Tipičan je: „Moja porodica i ja možemo da odemo na divan godišnji

odmor sa parama koje du uštedeti.“ Ovo deluje kao logičan i razuman pristup, ali je ustvari lažan, jer

bi svaki pušač koji poštuje sebe radije pušio 52 nedelje godišnje nego da ide na odmor. U svakom

slučaju u njegovom mozgu postoji sumnja jer ne samo da de morati da se uzdržava od pušenja 52

nedelje, nego se pita da li de uopšte modi da uživa u odmoru bez cigareta? Sve to dovodi do toga da

pušač oseda da se on mnogo žrtvuje, i onda cigareta izgleda još dragocenije u njegovom umu.

Umesto da se koncentriše na drugu stranu: „Šta ja time dobijam? Zašto ja moram da pušim?“

Drugi primer: „Mogao bih da kupim sebi bolji automobil.“ To je istina, i uz pomod takvog razmišljanja

dete možda i uspeti da se uzdržavate, dok ne kupite auto, ali kad vas prođe taj osedaj da ste se nečim

ponovili, osetidete se ugroženo, i pre ili kasnije dete ponovo upasti u zamku.

Još jedan tipičan primer su situacije na poslu ili pritisak u porodici. Oni imaju tu prednost otklanjanja

izazova u jednom delu dana. Ali, oni nikada ne uspeju iz slededih razloga:

Lažna je postavka cele priče. Zašto biste vi želeli da prestanete samo zato što su i drugi prestali?

Sve to dodatno stvara stres, što povedava osedaj žrtvovanja. Uredu je ako svi pušači žele da u

jednom određenom trenutku prestanu. Međutim, ne možete pušače naterati da prestanu, i iako svi

pušači potajno to žele, dok ne budu spremni ne treba vršiti pritisak, jer de to samo povedavati

njihovu želju za pušenjem. Taj pritisak ih pretvara u pušače u potaji, što još više stvara osedaj

zavisnosti.

Metoda „kiselo grožđe“, ili zavisnost jednog od drugog. Kada pokušava da prestane metodom

modi volje, pušač prolazi kroz period kažnjavanja za vreme dok čeka da želja za pušenjem nestane.

Ako popusti, imade osedaj neuspeha. Upotrebom te metode neko de pre ili kasnije popustiti. Tako de

drugi učesnici u procesu prestanka imati izgovor koji su tražili. Nije njihova krivica. Oni bi izdržali.

Radi se o tome da ih je Fred izneverio. Istina je da su ustvari vedina njih ved varali.

„Deljenje zasluge“ je obrnut proces od ovog pod 2. U ovoj varjanti to što ste se obrukali jer niste

uspeli da prestanete ne pada tako teško jer to podelite sa nekim. Fenomenalan je osedaj kada

79

prestajete da pušite. Kada ste u tom procesu sami, ona podrška koju primite od kolega, prijatelja,

rođaka može biti od neverovatne pomodi tih prvih dana. Kada svi prestaju da puše u isto vreme, deli

se taj osedaj sa drugima i osedaj koji vi lično imate u znatnoj meri je umanjen.

Još jedan klasični primer lažne postavke stvari je pleme (npr.roditelj nudi detetu novac ako ne bude

pušio ili dođe do opklade „Platidu ti 100 funti ako ne uspem“). Bio je primer na TV-u. Policajac koji

pokušava da prestane da puši stavio je u svoju kutiju novčanicu od 20 dolara. Napravio je dogovor sa

samim sobom. Može ponovo da puši, ali prvo mora da izvadi tu novčanicu od 20 dolara i da je zapali.

I prestao je na par dana, ali na kraju je jednom prilikom ipak zapalio novčanicu.

Prestanite da se zavaravate. Ako ga ne spreče 50.000 funti koje u životu potroši na cigarete, ili rizik

od dobijanja užasnih bolesti, ili doživotni loš zadah; ako ga ne spreče psihička i mentalna tortura i

ropstvo ili to što ga preziru, ili što on prezire samog sebe, nekoliko lažnih postavki stvari nede ništa

značiti. Takve postavke de samo učiniti da žrtvovanje izgleda samo još strašnije. Pogledajte stvari iz

drugog ugla.

Šta pušenjem dobijam? APSOLUTNO NIŠTA.

Zašto mi je pušenje potrebno? NIJE VAM POTREBNO! SAMO KAŽNJAVATE SEBE.

Poglavlje 32 – Lak način da prestanete

Ovo poglavlje sadrži instrukcije kako da lako prestanete da pušite. Ako budete pratili uputstva,

videdete kako se lagano prestaje a zatim se u procesu uživa. Ali ne zaboravite definiciju brinete:

„devojka koja nije pročitala uputstvo sa bočice“.

Smešno je lako prestati sa pušenjem. Treba da uradite samo dve stvari:

1. Donesite odluku da više nikada nedete pušiti.

2.Nemojte zbog toga kukati. Budite sredni.

Verovatno se pitate: „Zašto onda postoji ostatak knjige? Zar niste to mogli da kažete na početku?

Odgovor je da biste u isto vreme i kukali, i onda, zbog toga posle nekog vremena promenili odluku.

To vam se verovatno mnogo puta desilo.

Kao što sam rekao, cela caka sa pušenjem leži u finoj, zloj zamci. Glavni problem kad želite da

prestanete nije hemijska zavisnost nego ispranost mozga, i bilo je neophodno prvo razbiti te iluzije i

porušiti mitove. Morate da upoznate svog neprijatelja. Upoznajte njegove taktike, i lako dete ga

poraziti.

Proveo sam vedinu života pokušavajudi da prestanem i prolazio sam često kroz mnoga stanja

depresije. Kada sam konačno prestao prešao sam sa 100 cigareta dnevno na nijednu, i nijednog

trenutka mi zbog toga nije bilo loše. Uživao sam čak i u trenutcima kad mi je „nedostajao“ nikotin, i

nikada od tada nisam osetio tu potrebu. Naprotiv, prestanak pušenja je najlepša stvar koja mi se u

životu desila.

80

Nije mi bilo jasno zašto mi je to bilo toliko lako, i trebalo mi je mnogo vremena da pronađem razlog

tome. Znao sam zasigurno da više nikada nedu pušiti. Kada sam ranije pokušavao, bez obzira na to

koliko sam bio odlučan, ja sam ustvari samo pokušavao da prestanem, nadajudi se da ako uspem

dovoljno dugo da preživim bez cigarete – da de to uticati da želja za njom nestane. Naravno da želja

nije nestala, jer ja sam čekao da se nešto desi, i što sam više kukao, više sam želeo cigaretu, i žudnja

nikada nije bivala manja.

Moj poslednji pokušaj je bio drugačiji. Kao što i svi pušači danas rade, i ja sam ozbiljno porazmislio o

svemu. Sve do konačnog uspeha, pri svakom neuspehu tešio sam sebe da de mi slededi put biti lakše.

Nikada mi nije palo na pamet da du morati da pušim do kraja života. To me je pzbiljno prestravilo i

nateralo da se veoma duboko upustim u razmišljanje na tu temu.

Umesto podsvesnog paljenja cigareta, počeo sam da analiziram ono što osedam dok pušim te

cigarete. To je potvrdilo ono što sam ved znao. Nisam u njim uživao, i bile su mi prljave i odvratne.

Počeo sam da posmatram nepušače. Do tada sam ih uvek gledao kao nedruštvene, nekarakterne,

kao da su previše ispravni, da cepidlače. Međutim, kada sam ih sada analizirao, izgledali su mi, ako

ništa drugo, jaki i opušteni. Oni su se snalazili sa stresom i mukama života, i uživali su u raznim

društvenim prilikama mnogo više nego pušači. Bili su više živahni i imali više entuzijazma nego

pušači.

Počeo sam da pričam sa bivšim pušačima. Do tog trenutka gledao sam na bivše pušače kao na ljude

koji su naterani da prestanu iz zdravstvenih razloga, a koji su uvek potajno želeli da zapale. Neki od

njih su rekli: „Imam trenutke kad mi ’nedostaje’ nikotin, ali to se tako retko dešava i uopšte nije

zabrinjavajude.“ Ali vedina njih kaže: „Da li mi nedostaje? Mora da se šalite. Nikada se u životu nisam

bolje osedao.“

Razgovor sa bivšim pušačima je srušio još jedan mit koji sam uvek imao u glavi. Mislio sam da u meni

postoji neka nasledna slabost, i odjednom sam shvatio da svi pušači imaju tu nodnu moru. Rekao

sam sebi: „Milioni ljudi prestaju da puše i žive savršeno sredne živote. Meni nisu bile potrebne

cigarete dok nisam počeo, i sedam se da sam naporno radio da se naviknem na njih. Pa zašto su mi

onda uopšte potrebne?“ Ni u jednoj prilici nisam uživao u pušenju. Mrzeo sam celi taj prljavi ritual i

nisam želeo da provedem ostatak svog života robujudi toj odvratnoj biljci.

Tada sam rekao sebi: „Alene, SVIĐALO SE TO TEBI ILI NE, POPUŠIO SI SVOJU POSLEDNJU CIGARETU.“

Znao sam da od tog trenutka više nikada nedu pušiti. Nisam očekivao da bude lako; u stvari, bilo je

upravo obrnuto. Čvrsto sam bio ubeđen da mi sleduju meseci najgore depresije, i da du celog života

patiti. Umesto toga bilo je to apsolutno blaženstvo od samog početka.

Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim zašto je bilo toliko lako i zašto ovaj put nisam patio pri

procesu prestanka. Razlog je što patnja ne postoji, bol od nedostatka nikotina – ne postoji. To su

samo sumnja i nesigurnost koji stvaraju osedaj bola. Prelepa istina je: LAKO JE DA SE PRESTANE SA

PUŠENJEM. Samo neodlučnost i kukanje mogu da učine teškim. Čak i dok su navučeni na nikotin,

pušači mogu relativno dug period da izdrže bez cigareta i da im to uopšte ne smeta. Samo onda kada

žele cigaretu a ne mogu da zapale – samo tada pate.

81

Da bi vem bilo lako da prestanete, morate biti sigurni da želite i da je to konačna odluka. Ne da se

nadate nego da znate da ste se rešili toga, onda kad donesete odluku. Da nikad u tu odluku ne

posumnjate. U stvari, upravo suprotno – uvek da se zbog toga radujete.

Ako ste od početka sigurni, bide lako. Ali kako dete biti sigurni od početka ako ne znate da de biti

lako? Zbog toga je neophodno da pročitate ostatak knjige. Ima nekoliko suštinskih stvari i

neophodno je da to rasčistite sa sobom pre nego krenete:

Shvatite da vi to možete da ostvarite. Vi se ni po čemu ne razlikujete, a jedina osoba koja može da

vas natera da zapalite cigaretu ste vi sami.

Apsolutno ničega se ne odričete. Naprotiv, samo u mnogome možete da dobijete. Ne mislim samo

na to da dete biti zdraviji i bogatiji. Mislim na to da dete uživati u dobrim trenutcima više i manje se

osedati loše – u nekim lošim trenutcima.

Neka vam bude kristalno jasno da samo jedna cigareta ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge i

lančana reakcija. Kukajudi za povremenom cigaretom samo dete sebe nepotrebno kažnjavati.

Ne gledajte na pušenje kao na društvenu naviku koja vam može škoditi, ved kao na zavisnost od

droge. Suočite se sa činjenicom, sviđalo se to vama ili ne, RAZBOLELI STE SE OD TE BOLESTI. Ona

nede nestati ako vi zakopate glavu u pesak. Zapamtite: kao i sve bolesti koje vas čine bogaljem, ne

samo što traje doživotno nego se sve više pogoršava. Najlakši način je da to izlečite sada.

Ne gledajte na bolest (tj. hemijsku zavisnost) iz ugla „ja sam pušač“ ili „nepušač“. Svi pušači, kada

bi im se pružila prilika da se vrate u vreme pre nego su se navukli – zgrabili bi tu šansu da odmah

prestanu. Vi imate tu šansu danas. Ni na tren ne razmišljajte o tome kao o „odricanju od pušenja“.

Kada donesete tu konačnu odluku da dete popušiti svoju poslednju cigaretu ved dete biti nepušač.

Pušači su oni jadnici koji moraju da kroz život sebe uništavaju cigaretama. Nepušač je neko ko to ne

radi. Kada donesete tu odluku, ved ste postigli svoj cilj. Uživajte u toj činjenici. Nemojte sedeti i

kukati čekajudi da nestane hemijska zavisnost. Odmah krenite da uživate u životu. Život je divan čak i

kada ste navučeni na nikotin, a svakim danom de biti sve divniji kad to više ne budete bili.

Da bi vam bilo lako da prestanete da pušite morate biti sigurni da dete uspeti da se u potpunosti

uzdržite za vreme odvikavanja (maksimalno tri nedelje). Ako pravilno gledate na stvari, videdete

koliko je to smešno lako.

U ovoj fazi, ako ste proširili svoje vidike kao što sam tražio na početku, ved ste odlučili da želite da

prestanete. Sad ved treba da se osedate uzbuđeno, i da osedate da jedva čekate da izbacite otrov iz

svog sistema.

Ako se osedate kao da de propast sveta, to je zbog jednog od ovih razloga:

1. Neke kockice u vašem umu se nisu dobro sklopile. Pročitajte ponovo pet tačaka, gore

napomenutih, i zapitajte se da li verujete da je to istina. Ako u bilo šta sumnjate, pročitajte ponovo

određene delove knjige koje se toga tiču.

2.Vi se bojite neuspeha samog po sebi. Ne brinite. Samo čitajte dalje. Cela caka sa pušenjem je trik

sa samopouzdanjem. Inteligentni ljudi padaju na taj trik, ali samo de budala, kad jednom sazna za

trik, da nastavi da zavarava sebe.

82

3.Slažete se sa svim, ali i dalje se osedate jadno. Nemojte! Otvorite oči. Nešto divno se dešava.

Spremite se da pobegnete iz zatvora.

Od suštinske je važnosti da se ubacite u pravi način razmišljanja: zar nije divno što sam nepušač!

Sve što je sada potrebno je da vas zadržimo u takvom razmišljanju dok traje period odvikavanja, i u

slededih nekoliko poglavlja se bavimo specifičnostima koje vam omogudavaju da ostanete u takvom

načinu razmišljanja. Nakon tog perioda nedete više morati da tako razmišljate. Mislidete kako je sve

bilo automatski, i jedina misterija u vašem životu bide: „Bilo je tako očigledno, kako nisam ranije sve

uvideo?“ No, dva važna upozorenja:

Odložite plan da ugasite poslednju cigaretu – do završetka knjige.

pomenuo sam nekoliko puta da taj period odvikavanja traje do tri nedelje. To može prouzrokovati

nesporazum. Prvo, podsvesno dete možda osetiti kako sad treba da patite tri nedelje. Nije tako.

Drugo, izbegnite zamku razmišljanja na ovaj način: „Samo da se nekako uzdržim tri nedelje i onda du

biti slobodan.“ Ništa se zapravo nede desiti posle tri nedelje. Nedete se odjednom osetiti kao

nepušač. Nepušači se ne osedaju ništa drugačije od nepušača. Ako kukate o prestajanju sa pušenjem

za vreme te tri nedelje, velika je verovatnoda da dete kukati i kad prođu te tri nedelje. Ono što hodu

da kažem je: ako odmah krenete u celu priču sa stavom: „Nikada nedu pušiti. Zar to nije sjajno?“,

posle tri nedelje sav izazov i želja de nestati. Ali ako kažete: „Samo kad bih mogao da preživim tri

nedelje bez cigarete“ – umiradete za cigaretom čim isteknu te tri nedelje.

„Pročitao sam knjigu ... sa osedajem ’Kako samo mogao da budem tako glup sve to vreme?’

Osedam da sam uradio nešto veoma dobro za svoju bududnost i bududnost moje troje dece.“ Džon

D.

Poglavlje 33 – Period odvikavanja

U periodu do tri nedelje posle poslednje cigarete koju ste popušili može da se desi da budete

podložni onom osedaju kad ne unosite nikotin. U tome je sadržano dva faktora:

1.Osedaj nedostatka nikotina, taj prazan osedaj nesigurnosti, nalik gladi, koji pušači prepoznaju kao

želju za nečim ili nešto što im zapošljava ruke.

2.Psihološki okidač u određenim situacijama, kao što je telefonski razgovor.

Nemogudnost da se shvati i napravi razlika između ova dva različita faktora je ono što otežava

pušačima da uz pomod metode volje prestanu da puše, i to je takođe razlog zašto mnogi pušači koji

uspeju uz pomod metode volje – ponovo upadnu u zamku.

Iako taj osedaj pri nedostatku nikotina u telu ne uzrokuje fizički bol, ne potcenjujte njegovu mod.

83

Postoji bol od gladi, koja nam se desi ako ceo dan budemo bez hrane; možemo osedati kako nam

„krče creva“, ali nema fizičke boli. Pa ipak, glad je snažna sila, i možemo biti veoma iritirani ako

budemo uskradeni za hranu. Slično je kada naše telo žudi za nikotinom. Razlika je u tome što naše

telo treba hranu ali ne treba otrov i ako pogledate stvari iz pravog ugla videdete da je osedaj koji

imate kad ne unosite nikotin veoma lako prevazidi i da on nestaje veoma brzo.

Ako pušači mogu da se uzdrže nekoliko dana uz pomod metode modi volje, žudnja za nikotinom

ubrzo nestaje. Jedan drugi faktor uzrokuje teškodu. Pušaču prelazi u naviku da puši u određenim

trenutcima ili prilikama, što stvara povezanost ideja (npr. „Ne mogu da uživam u pidu bez cigarete“).

Bilo bi lakše da shvatite uz jedan primer.

Imate automobil nekoliko godina, i recimo komandna tabla je sa leve strane od volana. Na slededem

automobilu koji kupite ona je s desne strane. Sad vi znate da je ona sa desne strane, ali nekoliko

nedelja vi greškom uključujete brisače svaki put kad hodete da date žmigavac.

Kad prestanete da pušite to je slično. U početku odvikavanja, mehanizam koji radi kao okidač nekad

de proraditi. Mislidete: „Ja želim cigaretu.“ Od suštinske je važnosti da uvidite da je to ispranost

mozga, i ovi okidači de brzo nestati. Pri metodi modi volje, kad pušač veruje da se žrtvuje, kuka zbog

toga i čeka da mu nestane želja za cigaretom, umesto da otkloni ove okidač-mehanizme, on ih

povedava.

Uobičajen okidač je obrok, posebno kad je pušač u restoranu sa prijateljima. Bivši pušač se ved oseda

jadno jer mu je uskradena cigareta. Njegovi prijatelji zapale i on se još više oseda loše. Sad on više ne

uživa u jelu ili onome što bi trebalo da bude prijatan boravak u društvu ljudi. Zbog toga što postoji

povezanost između obroka i cigarete i društvenog okupljanja on sad trostruko pati, i još više mu je

ispran mozak. Ako je odlučan i može dovoljno dugo da izdrži, on na kraju prihvata svoju sudbinu i

nastavlja svoj život. Međutim, deo ispranog mozga nastavlja da postoji, i mislim da je druga

najpatetičnija stvar kod pušenja kad pušač prestane zbog zdravlja ili novca, a posle nekoliko godina i

dalje žudi za cigaretom u nekim prilikama. On se drži iluzije koja postoji samo u njegovom umu i

nepotrebno muči sebe.

Čak i uz pomod moje metode – kad se reaguje na te okidače, to uzrokuje neuspeh. Bivši pušač gleda

na cigaretu kao na „lek“ koji nema dejstvo. On misli: „Znam da mi cigareta ništa „ne radi“, ali dok ja

mislim da mi radi, u nekim slučajevima de mi biti od pomodi.“

Takav „lek“, iako ne pomaže, može biti snažna psihološka podrška koja otklanja neke simptome i

tako doprinosi boljitku. Cigarete, međutim, to nisu. One stvaraju simptom koji otklanjaju, a posle

nekog vremena, prestaju i taj simptom da otklanjaju u potpunosti; ovakav „lek“ stvara bolest, i

takođe je otrovni ubica broj 1 u društvu.

Bide vam lakše da shvatite efekte kad se pogledaju na primeru nepušača ili pušača koji je prestao pre

nekoliko godina. Uzmite npr. slučaj žene koja ostaje bez svog muža. Uobičajeno je da u takvim

trenutcima pušač kaže: „Uzmite cigaretu. Pomodi de vam da se smirite.“

Ako žena prihvati cigaretu, ona nede biti umirujude jer ta ista žena nije zavisna od nikotina i ne

postoji osedaj nedostatka nikotina koji mora da se nadoknadi. U najboljem slučaju to de je, u tom

trenutku, u psihološkom smislu, podidi. Ugaside cigaretu, a tragedija koja se desila i dalje je „tu“. U

stvari, sve de biti pojačano, jer de žena početi da oseda da joj nedostaje nikotin, i njen izbor de biti ili

84

da to izdrži ili da to umiri tako što de popušiti još jednu cigaretu, i time započeti lanac bede. Sve što

cigareta može da joj uradi je da je podigne, psihološki, u tom trenutku. Isti efekat je mogao biti

postignut sa par utešnih reči ili pidem. Mnogi nepušači i bivši pušači su postali zavisni od biljke baš

zahvaljujudi ovakvim situacijama.

Veoma je važno da shvatite gde je ispranost mozga, od samog starta. Neka vam bude jasno: cigareta

vam nije potrebna, i samo kažnjavate sebe jer i dalje nastavljate da na njih gledate kao na nešto što

vas „diže“ ili je nekakav oslonac. Nema potrebe da se osedate jadno. Cigarete ne ulepšavaju obroke

niti društveno okupljanje; one ih uništavaju. Takođe zapamtite da pušači za vreme obroka ne puše

jer u tome uživaju. Puše zato što moraju. Oni su zavisni od droge. Ne mogu da uživaju u jelu niti u

životu bez njih.

Izbacite iz glave koncept da je pušenje navika u kojoj se uživa kao takvoj. Mnogi pušači misle: „Samo

kad bi postojala čista cigareta.“ Postoji. Svaki pušač koji proba biljne cigarete uskoro shvati da je to

čisto gubljenje vremena. Neka vam bude jasno da ste vi pušili samo zato da biste uneli nikotin u telo.

Kada se otarasite žudnje za nikotinom nedete imati potrebu da gurnete cigaretu u usta više nego što

dete imati potrebu da gurnete cigaretu u uvo.

Bilo da osedaj nedostatka nikotina dolazi zbog odvikavanja (prazan osedaj) ili je u pitanju neki okidač,

prihvatite to. Fizički bol ne postoji, i ako pravilno gledate na stvari nede biti problema. Ne brinite o

odvikavanju. Osedaj sam po sebi nije gadan. Samo je ta povezanost između toga što želite cigaretu a

ona vam je uskradena – problem.

Umesto da kukate, recite sebi: „Ja znam o čemu je reč. To je osedaj odvikavanja od nikotina. To je

ono šd čega pušači pate ceo svoj život i to je ono što ih tera da puše. Nepušači ne pate od tog

osedaja. To je samo još jedna loša strana ove droge. Zar to nije sjajno? Izbacujem to zlo iz svog tela!“

Drugim rečima, sledede tri nedelje imadete blagu traumu u svom telu, ali za to vreme, i do kraja svog

života, nešto divno de se dešavati. Rešidete se odvratne bolsti. Ono što iz toga dobijate nadjačava to

što dete imati blagu traumu, i uživadete u odvikavanju. To de biti momenti uživanja.

Gledajte na celu stvar kao na uzbudljivu igru. Gledajte na nikotinsko čudovište kao na nekog parazita

unutar vašeg stomaka. Morate da ga izgladnite u naredne tri nedelje, a on de pokušati da vas natera

da zapalite cigaretu da bi tako ostao u životu.

U nekim trenutcima de činiti da se osedate jadno. Nekad dete biti opušteni. Neko de vas možda

ponuditi cigaretom i vi dete možda zaboraviti da ste prestali. Pa dete se onda možda osedati

ugroženo kad se setite svega. Budite spremni na ovakve zamke unapred. Kakav god izazov bio,

shvatite da to vidite kao izazov samo zato što imate čudovište u telu, i svaki put kad odolite tom

izazovu izborili ste se sa još jednom bitkom.

Šta god radili, ne pokušavajte da zaboravite na pušenje. To je jedna od stvari koja čini da pušači koji

koriste mod volje budi depresivni. Trude se da prežive dan nadajudi se da de u jednom trenutku samo

zaboraviti na to.

To je kao kada ne možete da zaspite. Što više brinete, to vam je teže da zaspite.

85

U svakom slučaju nedete modi da na to zaboravite. Prvih dana „malo čudovište“ de vas podsedati, i to

ne možete da izbegnete; dokle god ima pušača oko vas i promocija cigareta – nešto de vas stalno

podsedati.

Suština je – da nema potrebe da zaboravite. Ništa loše se ne dešava. Nešto divno se dešava. Čak i da

mislite o tome hiljadu puta na dan, UHVATITE SVAKI TRENUTAK, PODSETITE SEBE KAKO JE DIVNO

BITI PONOVO SLOBODAN. PODSETITE SE OSEDAJA ČISTE SREDINE JER VIŠE SEBE NEDETE MORATI DA

GUŠITE.

Kao što sam rekao, videdete da dete uživati u momentima odvikavanja, i bidete iznenađeni koliko

brzo dete zaboraviti na pušenje.

Šta god radili – NE SUMNJAJTE U SVOJU ODLUKU. Kad jednom počnete da sumnjate, počedete da

kukate, i to de se pogoršati. Umesto toga iskoristite taj trenutak kao nešto što de vas „podidi“. Ako je

razlog sumnji – depresija, podsetite se da su vas cigarete ustvari činile depresivnim. Ako vas prijatelj

ponudi cigaretom, ponosno recite: „Sredan sam što mogu da kažem da mi one više ne trebaju.“ To de

ga povrediti, ali kad vidi da vama to ne smeta, ved de biti na pola puta da vam se pridruži.

Zapamtite da ste imali jake razloge da prestanete. Podsetite sebe koliko dete novaca potrošiti na

jednu cigaretu, i zapitajte se da li zaista želite da rizikujete sa tim zastrašujudim bolestima. I pre

svega, setite se da je taj osedaj sumnjanja samo privremen i da ste svakog trenutka sve bliže svom

cilju.

Neki pušači se plaše da de morati da ceo život provedu u obrtanju procesa „automatskih okidača“.

Drugim rečima, oni misle da de morati da žive život zavaravajudi sebe da im ustvari nije potrebna

cigareta, korišdenjem psihologije. To nije tako. Zapamtite da optimista vidi da je flaša polupuna a

pesimista da je poluprazna. U slučaju pušenja, flaša je prazna a pušač je vidi kao punu. Pušač je taj

kome je ispran mozak. Kad počnete da govorite sebi da nije potrebno da pušite, za veoma kratko

vreme više nede ni biti potrebe da to govorite, jer prelepa istina je ... da vama nije potrebno da

pušite. To je poslednja stvar koja vam je potrebna; pazite samo da to bude i poslednja stvar koju dete

uraditi.

„Kako dani prolaze, sve mi je teže da zamislim kako to izgleda pušiti. Dešava mi se da u nekom

dužem periodu zaboravim da sam ikada bio pušač.“ Daglas Džejms V.

Poglavlje 34 – Samo jedan dim

Ovo je greška pušača koji koriste metodu modi volje. Prodi de za 3 ili 4 dana pre nego zapale poneku

cigaretu ili uzeti dim ili dva. Oni ne shvataju poražavajudi efekat koji to ima na njihovo

samopouzdanje.

Za vedinu pušača prvi dim nema dobar ukus, i to njihovoj svesti daje podsticaj. Oni pomisle: „Dobro

je. Nisam u tome uživao. Gubim želju za pušenjem.“ U stvari je obrnuto. Neka vam bude jasno: U

86

CIGARETAMA NIKAD NISTE NI UŽIVALI. Uživanje nije razlog zbog koga ste pušili. Da pušači puše zato

što u tome uživaju, nikada ne bi popušili više od jedne cigarete.

Jedini razlog zašto ste pušili jeste da biste nahranili to malo čudovište. Samo pomislite: izgladnjivali

ste ga 4 dana. Koliko li je dragocena bila ta jedna cigareta ili jedan dim za njega. Vi niste toga svesni,

ali fiks koji je vaše telo primilo otidi de do vaše podsvesti i vaša ranije priprema biva oslabljena. Mali

glas u pozadini vaše glave de redi: „Uprkos svoj logici, one su dragocene. Želim još jednu.“

Taj mali dim ima dva efekata koji su oštedujudi.

1.On održava malo čudovište u životu.

2.Što je još gore, on drži veliko čudovište živo u vašem umu. Ako ste ved uvukli jedan dim, bide još

lakše uvudi još jedan.

Zapamtite: uz „samo jednu cigaretu“ ljudi i počnu da puše.

Poglavlje 35 – Da li de meni biti teže?

Kombinacije faktora koji određuju koliko je lako svakom pušaču ponaosob da prestane su

beskonačne. Kao prvo, svi imamo različite karaktere, vrste posla, lične okolnosti, tajming ...

Neke profesije više otežavaju, ali ako se otkloni ispranost mozga to ne mora da bude tako. Nekoliko

individualnih orimera de pomodi.

Posebno teško to pada ljudima iz medicine. Mi mislimo da de lakše biti doktorima jer su oni svesniji

loših efekata po zdravlje i svakodnevno nailaze na činjenice koje to dokazuju. Iako su ovo jaki razlozi

za prestajanje, oni ne olakšavaju sam proces:

1.Stalna svest o rizicima po zdravlje stvara strah, a strah opet stvara potrebu za nikotinom.

2.Posao lekara je ekstremno stresan, i dok radi, nije u stanju da otkloni stres koji stvara potrebu za

nikotinom.

3.Dodatni stres zbog osedaja krivice. On je svestan da bi trebalo da drugima bude primer. To ga još

više optereduje i uvedava osedaj ugroženosti.

Za vreme svojih zasluženih pauza, kada je zapali, cigareta postaje veoma dragocena. To je vid

povremenog pušenja i odnosi se na svaku situaciju kada je pušač primoran da se uzdržava u dugim

vremenskim intervalima. Pri korišdenju metode modi volje pušač se oseda jadno jer se oseda

ugroženo. on ne uživa u pauzi niti u šolji čaja ili kafe koju pije. Tako se osedaj gubitka značajno

povedava, i zbog asocijacije ideja, cigareta preuzima zaslugu za celu situaciju. Međutim, ako prvo

otklonite ispranost mozga i prestanete da kukate za cigaretom, pauza i šolja čaja de i dalje biti

prijatni čak i dok vam telo žudi za nikotinom.

87

Još jedna teška situacija je dosada, posebno kada je iskombinovana sa periodima stresa. Tipični

primeri za to su vozači ili domadice sa malom decom. Posao je stresan, ali je vedina posla koji se

obavlja monoton. Pri pokušaju da se prestane uz pomod metode modi volje, domadica ima dosta

vremena da kuka o svom „gubitku“, što povedava osedaj depresije.

Ovo se takođe može lako prevazidi ako pravilno gledate na stvar. Nemojte brinuti što de vas nešto

stalno podsedati da ste prestali da pušite. Iskoristite takve trenutke da uživate u činjenici da se

rešavate zlog čudovišta. Ako gledate na stvari pozitivno, ovi trenutci odvikavanja mogu postati

trenutci uživanja.

Zapamtite, svaki pušač, nevezano za godine, pol, inteligenciju ili zanimanje može lako da prestane

pod uslovom da SLEDI SVA UPUTSTVA.

Poglavlje 36 – Glavni razlozi za neuspeh

Postoje dva glavna razloga za neuspeh. Prvi je uticaj drugih pušača. U trenutku slabosti ili za vreme

nekih dešavanja u društvu neko de zapaliti. Ja sam se nalazio u takvim situacijama i borio se sa njima.

Iskoristite taj momenat da podsetite sebe da „jedna cigareta“ na postoji. Uživajte u činjenici da ste

prekinuli lanac. Zapamtite da vam pušač zavidi, i neka vam ga bude žao. Verujte mi, njemu je

potrebno vaše sažaljenje.

Drugi glavni razlog za neuspeh su trenutci kad imate loš dan. Neka vam bude jasno pre nego što

počnete, bilo da ste pušač ili nepušač, imadete i loših i dobrih dana. Život je takav, sve je relativno, i

ne možete imati dobre trenutke bez loših.

Problem kada se koristi metoda modi volje pri prestajanju je što pušač, čim mu je loš dan, odmah

kukati za cigaretom, i tako učiniti da loš dan bude još gori. Nepušač je bolje opremljen, ne samo

fizički nego i mentalno, da se snađe sa stresom i teškim situacijama u životu.

Ako vam se desi da imate loš dan dok se odvikavate, zastanite i razmislite. Podsetite se da ste imali

loše trenutke kada ste pušili (inače ne biste odlučili da hodete da prestanete). Umesto da kukate,

recite sebi nešto tipa: „O.K., danas i nije tako dobar dan, ali pušenje to nede srediti. Sutra de biti

bolje, a ja barem imam jednu dobru stvar u životu ovog trenutka. Rešio sam se odvratne navike

pušenja.“

Kada ste pušač vi morate da blokirate u svom mozgu činjenice o lošem uticaju pušenja po zdravlje.

Pušači nikada nemaju „pušački kašalj“, to su samo stalne prehlade. Kada vam se automobil pokvari

usred nedođije, vi zapalite cigaretu, ali da li onda budete sretni i veseli? Naravno da ne. Onda kada

prestanete da pušite, postoji težnja da za sve loše što vam se desi u životu ili krene naopako okrivite

to što ste prestali sa pušenjem. Ako vam se pokvari automobil pomislidete: „U ovakvim trenutcima

bih zapalio cigaretu.“ To je tačno, ali zar ste zaboravili da cigareta nije rešavala problem, i da samo

kažnjavate sebe time što kukate za nekakvim iluzornim osloncem. Stvarate nemogudu situaciju.

Osedate se jadno jer ne možete da zapalite cigaretu, a osedadete se još jadnije ako je zapalite. Vi

znate da ste doneli pravu odluku, i zato nemojte mučiti sebe sumnjajudi u tu odluku.

88

Zapamtite: pozitivan mentalni pristup je od suštinskog značaja, uvek u životu.

Poglavlje 37 – Zamene

Zamene podrazumevaju žvakade gume, slatkiše, pepermint bombone, biljne cigarete i tablete. NE

KORISTITE NIŠTA OD TOGA. One samo otežavaju, ne olakšavaju. Ako imate krizu i iskoristite neku

zamenu, to de produžiti krizu i otežati. Ono što se u vama dešava je: „Moram da zapalim ili moram

da popunim prazninu.“ To de samo doprineti tome da vam se iznova i iznova javljaju krizne i da se

produžava mučenje. U bilo kojoj prilici, zamene ne otklanjaju krizu. Vi žudite za nikotinom, ne za

hranom. Sve što de se desiti je da de vas korišdenje tih zamena naterati da razmišljate o pušenju.

Zapamtite ovo:

1.Ne postoji zamena za nikotin.

2.Vama nije potreban nikotin. To nije hrana, to je otrov. Kada dođe kriza setite se da pušači pate

od toga, nepušači ne. Gledajte na krizu kao na još jedno zlo te droge. Gledajte na krizu kao na smrt

čudovišta.

3.Zapamtite: cigarete stvaraju prazninu; one je ne popunjavaju. Što brže nučite mozak da vam nije

potrebno da pušite, ili radite bilo šta drugo u zamenu za to, to dete pre biti slobodni.

Posebno izbegavajte bilo koji proizvod koji sadrži nikotin u sebi, bilo da su to žvake, flasteri, sprej za

nos ili ono što je najnovije – inhalator koji liči na plastičnu cigaretu. Istina je da mali procenat pušača

koji je pokušaju da prestanu koristedi zamene za nikotin uspe u tome, i to zahvaljujudi upotrebi tih

sredstava. Međutim, oni prestaju da puše upkos tome a ne zahvaljujudi tome. Nažalost, mnogo

lekara još uvek prepisuje terapije sa zamenom za nikotin (NRT – nicotine replacement therapy).

Ovo ne iznenađuje jer, ako u potpunosti shvatite nikotinsku zamku, NRT zvuči veoma logično.

Zasnovana je (terapija) na verovanju da kada pokušate da prestanete da pušite imate dva modna

neprijatelja da porazite:

1.Da se rešite navike.

2.Da preživite užasne fizičke bolove pri odvikavanju od nikotina.

Ako imate dva modna neprijatelja da porazite, logično je da nedete sa oba da se borite u isto vreme.

Tako NRT teorija kaže da prvo prestanete da pušite ali da nastavite da uzimate zamenu za nikotin.

Onda, kada se rešite navike, postepeno smanjujte unos nikotina, i tako se rešavate svakog

neprijatelja pojedinačno.

Zvuči logično, ali je zasnovano na pogrešnim činjenicama. Pušenje nije navika nego nikotinska

zavisnost i bol koji se oseda kada se odvikavate je neprimetan. Kada prestajete da pušite, vi

pokušavate da ubijete i malo nikotinsko čudovište u svom telu i veliko čudovište u svom mozgu, i to

što je brže mogude. NRT terapija produžava život malog čudovišta što zauzvrat produžava život

velikog čudovišta.

89

Zapamtite da EASYWAY metoda čini da lako prestanete odmah. Možete ubiti veliko čudovište

(ispranost mozga) i pre nego što popušite poslednju cigaretu. Malo čudovište de biti mrtvo, i čak i

dok umire, ono nede biti vedi problem nego što je to bilo dok ste bili pušač.

Samo pomislite – kako je mogude da lečite nekoga ko je zavistan od droge tako što dete mu

preporučiti istu tu drogu? Jedan veoma priznat i visoko cenjen lekar je čak na nacionalnoj televiziji

izjavio da su neki pušači toliko zavisni od nikotina da kad bi prestali da puše – morali bi da koriste

zamenu za nikotin do kraja života. Kako doktor može tako da greši i da veruje da je ljudsko telo ne

samo što zavisi od hrane, vode i kiseonika – nego je zavisno od modnog otrova?

Mi imamo pacijente – pušače na našim klinikama koji su prestali da puše ali su navučeni na žvaku od

nikotina. Neki su navučeni na žvaku a i dalje puše. Nemojte da vas prevari činjenica da ta žvaka ima

odvartan ukus – takav je isti ukus imala i prva cigareta.

Sve zamene imaju isti efekat kao i nikotinska žvaka. Ne pričam das o situacijama tipa: „ne mogu da

zapalim cigaretu, pa du uzeti jednu običnu žvaku, ili slatkiš, ili pepermint bombone da bih popunio

prazninu“. Iako se ne može napraviti razlika između osedaja da želite cigaretu i gladi, jedno nede

zadovoljiti drugo. U stvari, ako je nešto napravljeno da učini da vi poželite cigaretu – to su žvakade

gume i pepermint bombone.

Ali glavno zlo tih zamena je što one produžavaju pravi problem, a to je ispranost mozga. Kada kažete:

„Treba mi nešto u zamneu za pušenje“, vi u stvari govorite: „Ja se žrtvujem“. Depresija koja je

povezana sa korišdenjem metode modi volje je uzrokovana činjenicom da pušač veruje da se žrtvuje.

Ono što dete tako uraditi je da dete zameniti jedan problem drugim. Nema užitka u tome da se tovite

slatkišima. Samo dete se udebljati i osedati se jadno, i veoma brzo dete se vratiti duvanu.

Povremenim pušačima je teško da prestanu da veruju da im je oduzeta njihova mala nagrada:

cigareta koja se zapali za vreme pauze u kancelariji ili među radnicima u fabrici kojima nije

dozvoljeno da puše dok rade, ili profesori u zbornici između časova, ili ona koju lekari zapale na

brzinu između primanja pacijenata. Neki od njih kažu: „Ja čak ne bih ni išao na pauzu kad ne bih

pušio.“ To dokazuje poentu: često se na pauzu ide ne zato što je ona pušaču potrebna, nego što

pušač ima očajničku želju da se počeše tamo gde ga svrbi. Zapamtite, te cigarete nikada nisu bile

nikakva nagrada. To vam je isto kao da nosite uske cipele samo radi osedaja olakšanja kad ih skinete.

Znači, ako osedate da vam je potrebna mala nagrada, neka vam to bude zamena – dok radite, nosite

obudu koja je za broj manja od vašeg broja, i onda osetite taj divan osedaj olakšanja i zadovoljstva

kada je skinete. Možda mislite da bi to bilo malčice glupo. Potpuno ste u pravu. To je teško da vidite

na taj način – dok ste još u zamci, ali pušači to rade. Takođe je teško da shvatite da vam uskoro nede

biti potrebna ta „mala nagrada“, i gledadete na svoje prijatelje koji su još u zamci sa iskrenim

žaljenjem i pitadete se kako to da oni ne vide suštinu.

Međutim, ako nastavite da se zavaravate da je cigareta prava nagrada ili da vam je potrebna zamena

za cigaretu, osedadete se jadno i deprimirano, i postoji šansa da ponovo propušite. Ako vam je zaiste

potrebna pauza dok ste na poslu – uskoro dete mnogo više uživati u njoj jer više nedete morati da

gušite sebe.

90

Zapamtite, nije vam potrebna zamena. Ta kriza je samo žudnja za otrovom i uskoro de nestati. Neka

vam to bude glavna misao narednih dana. Uživajte što oslobađate svoje telo od otrova i svoj mozak

od ropstva i zavisnosti.

Ako vam se poveda apetit i počnete malo više da jedete, pa u narednih par dana nabacite koji

kilogram viška, ne brinite zbog toga. Kada budete doživeli „momenat otkrovenja“ koji du opisati

kasnije, imadete samopouzdanja i videdete da dete biti u stanju da rešite svaki problem pozitivnim

razmišljanjem, uključujudi i to kako se hranite. Ali ono što ne smete da radite je da nešto grickate

između obroka. Ako budete to radili, ugojidete se i osedadete se jadno. Tako se nedete rešiti

problema.

„Ja nisam odustao od pušenja: ja sam postao nepušač. To je najvede dostignude u mom životu i

želim da me ceo svet čuje.“ Dejvid O.

Poglavlje 38 – Da li treba da izbegavam situacije koje mogu da me izazovu?

Do sada sam bio kategoričan u svojim savetima i zamolio bih vas da ove savete shvatate kao

uputstva a ne kao predloge. Ja jesam kategoričan jer prvo, postoje čvrsti, praktični razlozi za to i,

drugo, zato što su ti razlozi opravdani hiljadama slučajeva.

Na pitanje da li ili ne da pokušavate da izbegnete situacije koje mogu da vas izazovu za vreme

odvikavanja, žalim što ne mogu da budem kategoričan. Svaki pušač de morati sam o tome da odluči.

Ja mogu, međutim, da dam ono što de, nadam se, biti savet od pomodi.

Ponavljam da je strah taj koji nas drži da pušimo celog života, i taj strah se sastoji od dve različite

faze:

1.Kako da preživim bez cigarete?

- Ovaj strah je panični osedaj koji pušači imaju kada izađu uveče u grad i polako ostaju bez cigareta.

Strah nije uzrokovan krizom nego je to psihološki strah zavisnosti – ne možete da preživite bez

cigarete. To dostiže vrhunac kad apušite poslednju cigaretu; tada su vam krize na najmanjem nivou.

To je strah od nepoznatog, vrsta straha kao kod ljudi koji uče da rone. Treba vam hrabrost da

zaronite. Ubeđeni ste da dete se zakucati na glavu. Uroniti je najteži deo. Ako budete hrabri da to

uradite, ostalo je lako.

To objašnjava zašto mnogi šušači koji su jake volje ili nikada nisu pokušali da prestanu ili mogu da

izdrže samo pra sati kad prestanu. Postoje pušači koji puše 20 na dan, koji kada odluče da prestanu –

popuše cigaretu brže nego da nisu odlučili da prestanu. Ta odluka stvara paniku, koja je stresna. To je

jedna od situacija u kojoj de mozak pokrenuti okidač: „Uzmi cigaretu“, ali vi sada to ne možete. I

onda se osedate ugroženo, što stvara stres. Okidač se ponovo pokrede – polako fitilj dogoreva i vi

zapalite cigaretu.

91

Ne brinite. Panika je samo psihološka. Vi ste zavisni od straha. Prelepa istina je da niste zavisni od

straha, čak i dao ste zavisni od nikotina. Ne paničite. Samo mi verujte i pustite se.

2.Druga faza straha je na duže staze. Misli se na strah da u nekim situacijama u bududnosti nedete

uživati bez cigarete i da nedete modi da se izborite sa tegobama bez cigarete. Ne brinite. Ako se

pustite videdete da je ustvari obrnuto.

Izbegavanje situacija koje mogu da vas izazovu dele se na dve glavne kategorije:

1. „Držadu cigarete pri ruci, ali nedu ih pušiti. Osedadu se sigurnije da znam da su mi tu negde.“

Mislim da je stopa neuspeha kod ljudi koji ovako misle mnogo veda nego kod ljudi koji ih se reše.

Mislim da je to tako uglavnom zbog činjenice da ako imate loš trenutak za vreme odvikavanja, lako je

zapaliti cigaretu koja vam je na dohvat ruke. Ako imate toliko ponosa i ne izađete da kupite paklu

cigareta bide vam lakše da prevaziđete izazov, a ionako de vas kriza prodi i pre nego stignete do

radnje.

Međutim, milim da je glavni razlog za vedi procenat neuspešnosti u ovakvim slučajevima to što pušač

ne oseda potpunu predanost tome da želi da prestane da puši. Zapamtite dve suštinske stvari

neophodne za uspeh:

Potpuno uverenje.

„Zar nije divno to što mi više nije potrebno da pušim?“

U bilo kom slučaju, zašto su vam zaboga potrebne cigarete? Ako i dalje osedate potrebu da držite

cigarete negde u blizini, predlažem da prvo ponovo pročitate knjigu. To samo može da znači da nešto

niste dobro shvatili.

2. „Da li da izbegavam situacije koje mogu da me izazovu dok se odvikavam?“

Moj savet je – da, pokušajte da izbegnete takve situacije. Nije baš razumno da podležete još vedem

pritisku. Kad je reč o nekim društvenim izlascima moj savet je obratan. Ne, ne izbegavajte takve

situacije, izađite i zabavljajte se. Vama nisu potrebne cigarete čak i dok ste zavisni od nikotina. Idite

na neku zabavu, i uživajte u činjenici da vam nije potrebno da pušite. To de vam brzo dokazati kako je

život bolji bez cigareta, a samo pomislite koliko de lepši biti kad malo čudovište više ne bude u vašem

telu, zajedno sa svim tim otrovom.

Poglavlje 39 – Trenutak otkrovenja

Trenutak otkrovenja se obično desi posle otprilike tri nedelje pošto pušač prestane da puši. Nebo

postaje lepše, i to je trenutak kada nestaje ispranost mozga, i kada umesto da kažete sebi da vam

nije potrebno da pušite – vi odjednom osedate da je i poslednja karika prekinuta i da vi možete da

uživate u ostatku svog života i da vam nikada više nede biti potrebno da pušite. Uglavnom od tog

trenutka počinjete da gledate na druge pušače sa sažaljenjem.

92

Oni koji pokušaju da prestanu uz pomod metode volje ne dožive ovaj osedaj, jer iako im je drago što

su bivši pušači, oni nastavljaju svoj život misledi da su napravili neku žrtvu.

Što ste u životu više pušili, to je više veličanstven ovaj osedaj, i on de trajati ceo život.

Ja smatram da sam bio veoma sredan u ovom životu, ali najlepši trenutak je bio trenutak otkrovenja.

Što se tiče nekih drugih velikih dešavanja u mom životu, iako se sedam da ih je dosta bilo srednih,

nikad ne mogu jasno da se setim kako su ti trenutci izgledali. A nikada mi nije dosta radovanja nad

činjenicom što više ne moram da pušim. Ako mi se danas desi da se osedam loše i da mi je potrebno

da me nešto digne, samo pomislim kako je divno što više nisam navučen na tu odvratnu biljku.

Polovina ljudi koji me zovu pošto prestanu kaže isto, da je to bio najveličanstveniji trenutak njihovog

života. O! Kakvo vas zadovoljstvo čeka!

Posle 12 godina od izlaska knjige, i 12 godina kako se bavim konsultovanjem, naučio sam da u vedini

slučajeva momenat otkrovenja ne dođe posle tri nedelje, nego ved posle nekoliko dana.

U mom slučaju desio se pre nego sam ugasio poslednju cigaretu, i mnogo puta, dok sam u početku

držao konsultacije, za vreme nekih od seansi kad sam lice u lice sa čovekom, pre nego što stignem do

kraja seanse pušač bi rekao tipa: „Ne morate više ni reč da kažete Alene. Sve mi je jasno i znam da

više nikad nedu pušiti.“ U grupnim seansama naučio sam da vidim kad taj trenutak dođe a d apušači

sami ništa ne kažu. Iz pisama koje dobijam vidim da knjiga ima isti efekat.

Idealno bi bilo kad biste pratili sve instrukcije i potpuno shvatili psihologiju, i desilo bi vam se odmah.

Danas na svojim konsultacijama ja govorim pušačima da je potrebno pet dana da prođe da se fizički

odviknu i oko tri nedelje da se bivši pušač skroz oslobodi. U neku ruku ja ne volim da dajem takva

uputstva. Mogu d aizazovu dva problema. Prvo, ja na taj način namedem ljudima ideju da moraju

daprođu kroz patnju koja de trajati od pet dana do tri nedelje. Drugo, bivši pušač de misliti: „Ako

mogu da preživim pet dana ili tri nedelje, onda mi sledi super osedaj čim to vreme prođe.“ Međutim,

njemu mogu tih pet dana ili tri nedelje biti prijatni, ali de uslediti jedan od loših dana, koji se dešavaju

i pušačima i nepušačima, koji nede imati veze sa pušenjem nego de biti uzrokovan nekim drugim

faktorom. I tako de, bivši pušač, čekajudi momenat otkrovenja, doživeti ustvari depresiju. To može

uništiti njegovo samopouzdanje.

Međutim, ako ne dam nikakvo uputstvo, buvši pušač bi mogao da provede ceo život čekajudi da se

desi nešto, a ništa se nede desiti. Mislim da je to ono što se događa vedini pušača koji pokušavaju da

prestanu zu pomod metode modi volje.

U jednom trenutku bio sam izazvan da kažem da de se otkrovenje odmah desiti. Ali da sam tako

rekao i da tako ne bude, bivši pušač bi izgubio samopouzdanje i mislio bi da se to nikad nede desiti.

Ljudi me često pitaju o značaju ovih pet dana i tri nedelje. Da li sam ja do tih brojki došao tek onako?

Ne. To, kao što je očigledno, nisu utvrđeni datumi, ali posle godina rada do tih brojki se došlo. Posle

otprilike pet dana po prestanku, bivšem pušaču pušenje više nije glavna preokupacija u glavi. Vedina

bivših pušača doživi otkrovenje baš u tom periodu. Ono što se uglavnom desi je da ste u nekoj

stresnoj situaciji ili u nekom društvu, a nekada u takvim situacijama niste mogli bez cigarete.

Odjednom shvatite da ne samo da uživate ili se uspešno borite sa stresom, nego vam pomisao da

pušite uopšte nije pala na pamet. Od tog trenutka uglavnom sve ide glatko. Tada znate da ste

93

slobodni. Primetio sam pri mojim ranijim pokušajima da prestanem uz pomod metode volje, i iz priče

drugih pušača – da je period od tri nedelje onaj u kom i najozbiljniji pokušaj da se prestane – ne

uspe. Mislim da je ono što se desi činjenica da posle otprilike tri nedelje vi shvatite da više nemate

želju da pušite. Onda imate potrebu da to sebi dokažete, i zapalite cigaretu. Ona bude čudnog ukusa.

Dokazali ste sebi da vam to više ne treba. Ali ste takođe uneli svežu dozu nikotina u svoje telo, a

nikotin je upravo ono za čim je vaše telo žudelo poslednje tri nedelje. Pojavljuje se mali glas koji vam

govori: „Nisi prestao. Želiš još jednu.“ Ne zapalite odmah slededu jer ne želite da se ponovo

navučete. Puštate da prođe bezbedan period pauze između cigareta. Kada slededi put budete

izazvani modi dete da kažete sebi: „Ali nisam se ponovo navukao, tako da nije problem ako zapalim

još jednu.“ To je put ka neuspehu.

Suština problema nije u čekanju da dođe momenat okrovenja nego u shvatanju da onog trenutka

kada ugasite poslednju cigaretu, vi ste sa tim završili. Ved ste time uradili sve što treba da se uradi.

Prestali ste da unosite nikotin. Nijedna sila na svetu vas ne može sprečiti da budete slobodni izuzev

ako vi sami ne budete kukali ili čekali da se desi otkrovenje. Idite i uživajte u životu; snalazite se od

samog početka. Na taj način de vam se desiti otkrovenje.

„...Nikako ne mogu rečima da objasnim koliko sam zahvalna što sam krenula putem koji me je

doveo do toga da se oslobodim nikotina ... a osedaj slobode je neverovatan.“ Edna Dž.

„Shvatila sam po prvi put koliko je pušenje u stvari kontrolisalo moj život ...“ Dona B.

Poglavlje 40 – Poslednja cigareta

Ako ste odlučili kada dete to uraditi, spremni ste za svoju poslednju cigaretu. Pre nego je popušite,

zapitajte se o dve osnovne stvari:

1.Da li ste sigurni u uspeh?

2.Da li imate osedaj propasti sveta ili osedaj uzbuđenja jer dete upravo postidi nešto veličanstveno?

Ako imate nekih sumnji, najpre ponovo pročitajte knjigu. Ako još uvek budete imali nekih pitanja,

neđite primerak knjige Jedini način da zauvek prestanete da pušite ili stupite u kontakt sa vama

najbližom EASYWAY klinikom (detaljna lista na kraju).

Zapamtite da vi nikada niste doneli odluku da dete upasti u zamku sa pušenjem. Ali zamka je tako

napravljena da vas doživotno zarobi. Da biste pobegli potrebno je da donesete pozitrivnu odluku da

dete popušiti svoju poslednju cigaretu.

Zapamtite, jedini razlog zbog koga vi čitate ovu knjigu je zato što biste silno voleli da pobegnete. Zato

donesite tu odluku sada. Čvrsto obedajte, da kada popušite poslednju cigaretu, bilo da vam to padne

lako ili teško, nedete više nikad poušiti.

94

Možda se brinete što ste i ranije u životu ovo sebi obedavali ali ste i dalje pušili, ili da dete prodi kroz

neku blagu traumu. Ne bojte se, najgora stvar koja može da vam se desi je da ne uspete, tako da

nemate ništa da izgubite a možete mnogo da dobijete.

Ali nemojte uopšte da mislite o neuspehu. Prelepa je istina da je smešno lako da se prestane i

možete čak u tom procesu i da uživate. Ovog puta koristidte EASYWAY metodu! Sve što treba je da

pratite uputstva koja du vam dati:

1.Obedajte sebi sada i pri tom to zaista mislite.

2.Popušite poslednju cigaretu svesno, udahnite prljavštinu duboko u svoja pluda i zapitajte se gde je

tu uživanje.

3.Kada je ugasite, uradite to ne sa osedajem: nikad više ne smem da pušim, ili nije mi dozvoljeno da

pušim, nego sa osedajem: zar to nije sjajno! Slobodan sam! Više ne moram da robujem nikotinu! Više

nikad te prljave cigarete ne moram da trpam u svoja usta!

4.Budite svesni da de nekoliko dana nikotinski saboter biti prisutan u vašem stomaku. To dete iskusiti

kroz osedaj: „Želim cigaretu“. Ponekad sam o tom malom nikotinskom čudovištu pričao kao o blagoj

fizičkoj potrebi za nikotinom. To je ustvari netačno, i važno je da shvatite zašto. Zato što je čudovištu

potrebno oko tri nedelje da izumre, bivši pušači veruju da de malo čudovište nastaviti da traži

cigaretu i pošto su ugasili poslednju cigaretu, i da de im onda biti potrebna mod volje da odole tom

izazovu. To nije lako. Telo ne žudi za nikotinom. Samo mozak žudi za nikotinom. Ako budete imali taj

osedaj „želim cigaretu“ u slededih nekoliko dana, vaš mozak ima jednostavan izbor. Može to da

shvati onako kako zaista jeste – da je to samo prazan nesiguran osedaj uzrokovan prvom cigaretom

koju smo u životu zapalili i tako stvarali isti osedaj sa svakom slededom koju smo zapalili, i vi možete

redi: „JUHU! JA SAM NEPUŠAČ!“. Ili mozete početi žudeti za cigaretom i da

od toga patite čitav život. Razmislite na trenutak. Zar to nebi bilo neviđeno glupo? Da kažete sebi:

„Nikad više ne želim da pušim“, a onda provedete ostatak života govoredi: „Što bi mi prijala

cigareta“. To rade pušači koji koriste metodu modi volje. Nije ni čudo što se osedaju tako jadno.

Provode ostatak svog života očajnički kukajudi za onim što nikako ne žele. Nije ni čudo što ih tako

malo uspe a ono malo njih koji uspe nikada se ne oseda potpuno slobodno.

5.Samo sumnja i čekanje otežavaju prestanak. Dakle, nikada nemojte sumnjati u svoju odluku, vi

znate da je to ispravna odluka. Ako počnete da u nju sumnjate, stavidete sebe u poziciju u kojoj

nikako ne možete da dobijete. Osedadete se jadno jer žudite za cigaretom a ne možete da zapalite.

Još više dete se osedati jadno ako zapalite. Kakav god sistem koristili, zapitajte se šta vi želite da

postignete time što prestajete da pušite? Da više nikad ne pušite? Ne! Mnogo bivših pušača to uradi

i ostatak života se oseda ugroženo. koja je prava razlika između pušača i nepušača? Nepušači ne

osedaju potrebu da puše, ne žude za cigaretama i ne moraju da vežbaju mod volje da bi odagnali

želju za pušenjem. To je ono što vi pokušavate da uradite i potpuno ste u stanju da to uradite. Ne

morate da čekate da vas prođe zudnja za cigaretama niti morate da čekate da postanete nepušač. Vi

dete to postidi čim ugasite poslednju cigaretu; prekinuli ste unos nikotina: VI STE SREDAN NEPUŠAČ!

95

I ostadete sredan nepušač ako:

1.Nikad ne posumnjate u svoju odluku.

2.Ne budete čekali da postanete nepušač. Ako budete čekali, čekadete, a nište se nede desiti, što de

stvoriti fobiju.

3.Nemojte pokušavati da ne mislite na pušenje ili čekati da dođe „trenutak otkrovenja“. Ovako ili

onako – stvoridete fobiju.

4.Nemojte koristiti zamene.

5.Gledajte na pušače u pravom svetlu i sažaljevajte ih umesto da im zavidite.

6.Bilo da imate loš dan ili dobar dan, ne manjajte svoj život samo zato što ste prestali da pušite. Ako

ga budete menjali, žrtvovadete se a nema potrebe za tim. Zapamtite, vi se ničega ne odričete.

Naprotiv, izlečili ste sebe od odvratne bolesti i pobegli ste iz zatvora. Kako dani budu tekli, i vaše

fizičko i mentalno zdravlje se bude popravljalo, dobri trenutci de vam biti još bolji a loši trenutci

manje loši nego kad ste bili pušač.

7.Kad god pomislite na pušenje, bilo u narednih nekoliko dana ili ako budete mislili o tome do kraja

života, uvek se setite: „JUHU, JA SAM NEPUŠAČ!“

Poglavlje 41 – Poslednje upozorenje

Nijedan pušač sa znanjem koje ima sada, ne bi se vratio u vreme kada se navukao, da mu se pruži

takva prilika. Mnogi pušači koji mi se obrate za pomod su ubeđeni da ako im ja pomognem da

prestanu da puše nikada više nede pušiti, pa ipak hiljade pušača uspešno prestanu, to potraje

nekoliko godina, a onda se ponovo navuku.

Verujem da de vam ova knjiga pomodi da relativno lako prestanete da pušite. Ali pazite: pušačima

kojima je lako da prestanu, lako je i da ponovo započnu.

NE UPADAJTE U TU ZAMKU.

Bez obzira koliko dugo ved ne pušite, ili koliko ste sigurni da se nikada više nedete navudi, neka vam

postane pravilo u životu da ni zbog jednog razloga nedete pušiti. Odolite milionima funti koje

duvanske kompanije potroše na reklamu, i zapamtite da oni prodržavaju ubistvenu drogu i otrov koji

je ubica broj 1. ne biste bili u iskušenju da probate heroin; a cigarete ubiju stotine hiljada više ljudi

nego heroin.

Zapamtite, prva cigareta koju biste zapalili ne bi imala neki značaj. Nemate krizu koju treba da

smirite, i zato de vam ona imati odvratan ukus. Time dete uneti nikotin u svoje telo, i mali glas u

pozadini mozga de vam redi: „Želiš još jednu“. Tako dete imati izbor da vam malo bude loše ili da

ponovo započnete lanac prljavštine.

96

Poglavlje 42 – 12 godina povratnih reakcija

Prošlo je 12 godina otkako je objavljeno prvo izdanje ove knjige, i sada imam isto toliko godina

povratnih reakcija, što se konsultacija koje sam držao, što od knjige. U početku je to bila borba. Moja

metoda je u početku bila odbijana od strane tzv.stručnjaka. danas pušači dolaze iz svih krajeva sveta

da bi prisustvovali mojim konsultacijama, i među njima je više pripadnika medicine nego bilo koje

druge profesije. Knjigu u Velikoj Britaniji ved smatraju najefektnijom pri prestajanju s pušenjem, a i

širom sveta raste njen ugled.

Nisam ja neki dobrica. Vodim rat i naglašavam: on nije protiv pušača nego protiv nikotinske zamke, iz

čisto sebičnih razloga, jer uživam u tome. Svaki put kad čujem da je neki pušač pobegao iz zatvora je

osetim veliko zadovoljstvo, iako to nema veze sa mnom. ,ožete da zamislite koliko je zadovoljstvo u

tome što sam ovih godina primio hiljade pisama zahvalnosti.

Bilo je tu i frustracija. One su najčešde izazvane dvema kategorijama pušača. U prvoj grupi su oni

pušači koji su, uprkos upozorenju iz prethodnog poglavlja, prestali da puše ali su se ponovo navukli i

misle da slededi put nede uspeti. Ovo se ne odnosi samo na čitaoce ove knjige, nego i na ljude koji su

bili na mojim konsultacijama.

Jedan čovek me je nazvao pre nekoliko godina. Bio je veoma uznemiren; u stvari plakao je. Rekao je:

„Platidu vam 1.000 funti ako možete da mi pomognete da prestanem na nedelju dana. Znam da ako

preživim nedelju dana, modi du da prestanem zauvek.“ Rekao sam mu da ved postoji određena cena

koju napladujem i da je to sve što on treba da plati. Bio je na grupnoj seansi i, na njegovo veliko

iznenađenje, bilo mu je lako da prestane. Poslao mi je veoma lepo pismo zahvalnosti.

Ono što kažem bivšim pušačima koji odlaze sa mojih seansi je: „Zapamtite, nikad više ne smete

popušiti cigaretu.“ Ovaj čovek o kom pričam rekao je: „Ne bojte se Alene. Ako sam uspeo da

prestanem, nikad više sigurno nedu pušiti.“

Video sam da upozorenje nije baš delovalo. Uzvratio sam mu: „Znam da se sada tako osedate, ali

kako dete se osedati za šest meseci?“ rekao je: „Alene, nikada više nedu pušiti.“

Godinu dana kasnije me je ponovo nazvao. „Alene, zapalio sam jednu cigaretu za Božid, a sada

ponovo pušim 40 na dan.“ Pitao sam ga: „Da li se sedate kada ste me prvi put nazvali? Toliko ste

mrzeli pušenje da ste bili spremni da mi platite 1.000 funti samo da pomognem da prestanete na

nedelju dana.“

„Sedam se. Zar to nije glupo?“

„Da li se sedate da ste mi obedali da više nedete pušiti?“

„Znam. Ja sam budala.“

To je kao da nađete nekoga ko je do grla u živom blatu i propada dalje, i vi mu pomognete i izvučete

ga. On vam bude zahvalan i onda, šest meseci kasnije, sam ponovo skoči u to živo blato.

97

Da ironija bude veda, kad aje taj čovek ponovo došao na seansu, rekao je: „Da li možete da

poverujete – ponudio sam svom sinu 1.000 funti ako prestane da puši do svog dvadesetprvog

rođendana. Platio sam mu. Sad ima dvadeset dve i puši više nego ikada. Ne mogu da verujem da

može da bude toliko glup.“

Rekao sam: „Ne znam kako možete da kažete da je on glup. On bar nije upao u zamku 22 godine, i ne

zna u kakvom je problemu. Vi ste dobro znali sve i izdržali ste samo godinu dana.“

Ako vam ne pomogne čitanje ove knjige, pročitajte „ONLYWAY to stop smoking“ ili posetite vama

najbližu EASYWAY kliniku. Pušači kojima je lako da prestanu i koji ponovo propuše su poseban

problem. Kada se vi oslobodite MOLIM VAS, NE PRAVITE ISTU GREŠKU. Pušači veruju da se ti ljudi

ponovo navuku jer su i dalje navučeni i nedostaje im cigareta. Ustvari, njima bude toliko lako da

prestanu da onda izgube strah od pušenja. Pomisle: „Mogu ponekad da zapalim. Čak i ako se ponovo

navučem, bide mi lako da prestanem.“

Bojim se da to ne funkcioniše tako. Lako je prestati sa pušenjem, ali nemogude je pokušati

kontrolisati zavisnost. Na jedan jedini način dete postati nepušač, a to dete postidi samo ako ne

budete pušili.

U drugu kategoriju pušača spadaju oni pušači koji su suviše uplašeni da pokušaju da prestanu, ili,

kada pokušaju, vide to kao veliku borbu. Glavne poteškode su:

1.Strah od neuspeha. Nema sramote u neuspehu, ali ne pokušati znači biti glup. Posmatrajte to

ovako – krijete se ni od čega. Najgore što može da se desi je da ne uspete, i tada vam nede biti ništa

gore nego što vam je sada. Samo pomislite kako bi bilo divno uspeti. Ako ne pokušate, neuspeh vam

je zagarantovan.

2.Strah od panike i strah da dete se osedati jadno. Ne brinite. Samo pomislite: šta vam se strašno

može desiti ako više nikada ne popušite nijednu cigaretu? Apsolutno ništa. Strašne stvari de vam se

desiti ako nastavite da pušite. U svakom slučaju, panika je uzrokovala cigarete i to de ubrzo nestati.

Najveda dobit je što dete se osloboditi tog straha. Da li vi zaista verujete da su pušači spremni na to

da im odseku noge i ruke samo da bi mogli da uživaju u pušenju? Ako paničite, duboko disanje de

pomodi. Ako ste okruženi ljudima koji vas „spuštaju“, sklonite se od njih. Pobegnite u garažu ili

praznu kancelariju ili bilo gde.

Ako vam se plače, neka vas ne bude sramota. Plakanje je prirodan način da se oslobodimo tenzije.

Niko nikada nije plakao a da se posle toga nije bolje osetio. Jedna od užasnih stvari koju možemo da

uradimo mladom dečaku je da ga naučimo da ne plače. Oni pokušavaju da se izbore sa suzama, ali im

podrhtava vilica. Mi Britanci učimo sebe da ukrutimo gornju usnu, da ne pokazujemo osedanja.

Ljudska bida treba da pokazuju osedanja, a ne da ih pakuju unutar sebe. Vrištitie ili vičite. Šutirajte

kartonsku kutiju. Posmatrajte svoju borbu kao bokserski meč koji ne smete da izgubite.

Niko ne može da zaustavi vreme. Sa svakim trenutkom koji prolazi to malo čudovište u vama umire.

Uživajte u svojoj neizbežnoj pobedi.

Ne prate se uputstva. Neverovatno, ali neki pušači mi kažu: „Vaš metod jednostavno samnom nije

uspeo.“ Onda opišu kako ne samo da su ignorisali neke instrukcije, nego skoro sve.

98

Pogrešno shvatanje instrukcija. Glavni problemi su ovi:

1.„Ne mogu da prestanem da mislim na pušenje.“ Naravno da ne možete, i ako pokušate, stvoridete

fobiju i bidete nikakvi. To je kao kada nodu želite da zaspite; što više pokušavate, sve vam je teže da

zaspite. Ja razmišljam o pušenju 99% svog života. Ali važno je na koji način razmišljate. Ako mislite:

„Oh, što bih voleo da zapalim“ ili „Kada du se osloboditi nikotina“, osedadete se jadno. Ako mislite:

„JUHU! Slobodan sam“, bidete sredni.

2.„Kada de umreti to malo čudovište u meni?“ nikotin napušta vaše telo ogromnom brzinom. Ali

nemogude je proceniti kad ade vaše telo prestati da pati od tog osedaja kada se odvikavate od

nikotina. Taj prazan osedaj nesigurnosti je identičan osedaju gladi, depresije ili straha. A sve što

cigareta radi je da doprinosi povedanju tih osedaja. To je razlog zbog kojeg oni koji pokušavaju putem

metode modi volje nikada nisu sigurni da li su se rešili toga. Čak i kada telo prestane da pati od krize

pri odvikavanju od nikotina, ako osete glad ili budu pod stresom, njihov mozak de govoriti: „To znači

da ti treba cigareta.“ Suština je da vi ne treba da čekate da nestane žudnja za nikotinom; to je toliko

blag osedaj da ga nismo ni svesni. Mi to samo prepoznajemo kao osedaj „želim cigaretu“. Kada

odlazite od zubara, da li vi čekate da prestane da vas boli vilica? Naravno da ne. Nastavljate sa svojim

životom. Iako vas vilica još uvek boli, vi se osedate dobro.

3.Čekanje momenta otkrovenja. Ako ga čekate, samo stvarate još jednu fobiju. Ja sam jednom

prestao na tri nedelje uz pomod metode modi volje. Sreo sam tada svog starog prijatelja iz škole,

bivšeg pušača. On me je upitao: „Kako ti ide?“ Rekao sam: „Preživeo sam tri nedelje.“ On je rekao:

„Kako to misliš, preživeo sam tri nedelje?“ Kazao sam mu: „Preživeo sam tri nedelj bez cigarete.“

Odgovorio mi je: „I šta deš sad da radiš? Da preživljavaš do kraja života? Šta ti to čekaš? Uspeo si. Ti si

nepušač.“ Mislio sam tada: „On je potpuno u pravu. Šta ja to čekam?“ Nažalost, tada nisam u

potpunosti shvatao prirodu zamke, i ponovo sam propušio, ali to je poenta – vi postajete nepušač

onog trenutka kad ugasite poslednju cigaretu. Važno je da se osedate kao sredan nepušač od samog

starta.

4.„Još uvek žudim za cigaretom“. Ako je tako, ponašate se veom glupo. Kako možete da tvrdite:

„Želim da budem nepušač“, i onda kažete „želim cigaretu“. To je kontradiktorno. Ako kažete „želim

cigaretu“, vi ustvari govorite „želim da budem pušač“. Nepušači ne žele da puše cigarete. Vi ved

znate da želite da budete, i zato prestanite da kažnjavate sebe.

5.„Propuštam dobre stvari u životu“. Zašto? Sve što treba da uradite je da prestanete da kažnjavate

sebe. Ne treba da prestanete da živite. Pazite, to je veoma lako. Slededih nekoliko dana prolazidete

kroz blagu traumu. Vaše telo de prolaziti kroz skoro neprimetnu krizu pri odvikavanju od nikotina. E

sada, imajte ovo na umu: sad vam nije ništa gore nego što vam je bilo. Od takvog osedaja ste patili

celog života, svaki put dok ste spavali, ili bili u crkvi, supermarketu ili biblioteci. To vam nije smetalo

kad ste bili pušač, i ako ne prestanete, prolazidete kroz ovakve stvari celog života. Cigarete ne

poboljšavaju obroke niti druženja; one ih uništavaju. Čak i dok vam telo još žudi za nikotinom, obroci

i druženja su sjajni. Idite na neka druženja, čak i ako tamo ima 20 pušača. Zapamtite da vama ništa

nije uskradeno; njima jeste. Svako od njih bi voleo da je na vašem mestu. Uživajte što ste primadona i

u centru pažnje. Prestajanje sa pušenjem je sjajna tema za razgovor, pogotovo kada pušači vide da

ste sredni i veseli. Mislide da ste neverovatni. Važno je da od samog starta uživate u životu. Nema

potrebe da im zavidite. Oni de zavideti vama.

99

6.„Osedam se jadno i nervozan sam“. To je zbog toga što niste pratili neke od mojih instrukcija.

Pronađite o kojoj je reč. Neki ljudi shvate i veruju u sve što kažem ali im na početku procesa sve

izgleda kao da je propast sveta. Vi radite ne samo ono što vi želite da uradite, nego što bi svaki pušač

na planeti hteo da uradi. Uz pomod bilo koje metode, ono što bivši pušač pokušava jeste da izgradi

jedan način razmišljanja, tako da kad god pomisli na pušenje kaže sebi: „JUHU! SLOBODAN SAM!“

Ako je to vaš cilj, zašto čekati? Krenite sa takvim načinom razmišljanja i nikada ne gubite to iz vida.

Ostatak knjige je o tome da morate da shvatite da nema drugog načina.

LISTA

Ako budete pratili ova jednostavna uputstva, ne možete da ne uspete.

1.Čvrsto obedajte sebi da nikada više nedete pušiti, žvakati ili upotrebljavati bilo šta slično što sadrži

nikotin, i držite se svog obedanja.

2.Neka vam bude jasno: apsolutno ničega se ne odričete. Time ne mislim samo to da de vam biti

bolje kao nepušaču (to ste i sami znali ceo život); niti mislim da ste, iako nema razumnog razloga za

pušenje, vi u tome uživali, inače to ne biste ni radili. Ono što mislim jeste da nema istinskog

zadovoljstva u pušenju. To je samo iluzija, kao kada biste udarali glavom u zid samo da biste osetili

zadovoljstvo kada to prestanete da radite.

3.Nema zakletih pušača. Vi ste samo jedan od milion ljudi koji su upali u tu zamku. Kao i milioni

bivših pušača koji su nekada mislili da nikada nede pobedi, i vi ste pobegli.

4.Ako biste morali da izvagate razloge za i protiv pušenja, zaključak bi uvek bio: „Prestani to da radiš.

Ti si budala.“ To se nikada nede promeniti. Uvek je bilo tako, i uvek de biti. Kada to tako sagledate,

nadete da ste doneli pravu odluku, i nemojte mučiti sebe sumnjajudi u nju.

5.Nemojte pokušavati da ne mislite na pušenje ili da vas zabrine što o tome stalno mislite. Ali kad

god vam se desi da pomislite – bilo daje to danas, sutra ili do kraja života, pomislite – „JUHU! JA SAM

NEPUŠAČ!“

NE KORISTITE nikakve zamene.

NE ČUVAJTE paklu cigareta pri sebi.

NE IZBEGAVAJTE druge pušače.

NEMOJTE menjati svoj način života ni na koji način samo zato što ste prestali da pušite.

Ako budete pratili ova uputstva, uskoro dete imati momenat otkrovenja. Ali ne čekajte da taj

momenat dođe. Nastavite da živite svoj život. Uživajte u dobrim trenutcima i borite se sa lošim.

Videdete da de brzo taj momenat dodi sam od sebe.

100

Poglavlje 43 – Pomozite pušaču koji je ostao na brodu koji tone

Danas su pušači u panici. Osedaju da se u društvu dešavaju promene. Na pušenje se danas gleda kao

na naviku koja nije društveno prihvatljiva, a to shvataju i sami pušači. Oni takođe osedaju da se

približava skori kraj ere pušenja. Milioni pušača prestaju sa pušenjem, i svi pušači su svesni te

činjenice.

Svaki put kada se neki pušač spase sa broda koji tone, oni koji su ostali na njemu se osedaju loše.

Svaki pušač instiktivno zna da je van pameti davati toliki novac da bi udisao u svoja pluda

kancerogene otrove iz osušenog lišda koje je zamotano u papir. Ako i dalje ne mislite da je to glupo,

pokušajte da gurnete zapaljenu cigaretu u svoje uvo i zapitajte se u čemu je razlika? Samo jedna

razlika postoji. Tako ne mozete uzeti nikotin. Ako možete da prestanete da gurate cigarete u svoja

usta, nede vam biti potreban nikotin.

Pušači ne mogu da nađu razuman razlog za pušenje, ali ako neko drugi to radi, onda se i ne osedaju

toliko glupo da i sami to rade.

Pušači tako providno lažu o svojoj navici, ne samo druge ljude nego i sebe. Moraju. Od suštinske je

važnosti da mozak bude ispran, kako bi drugačije poštovali sebe? Oni osedaju potrebu da opravdaju

svoju naviku, ne samo sebi, nego i nepušačima. Tako ustvari stalno reklamiraju iluzorne prednosti

pušenja.

Ako pušač prestane putem metode modi volje, on se oseda ugroženo i teži da postane neko ko stalno

kuka. To samo dokazuje drugim pušačima koliko su u pravu što puše.

Ako bivši pušač uspe da se reši navike, on je zahvalan što više ne mora da sebe guši niti da utroši

novac na to. Ali on nema potrebu da opravda sebe; on ne govori kako je divno biti nepušač. To de

uraditi samo ako ga neko pita, a pušači ga to nikad anede pitati. Ne bi im se svideo odgovor.

Zapamtite, strah ih tera da puše, i radije de zabadati glavu u pesak. Jedino de pitati kako je to biti

nepušač onda kada vide da je vreme da prestanu.

Pomozite pušaču. Otklonite ove strahove. Recite mu kako je divno što ne morate da gušite sebe,

kako je divno buditi se ujutru i osedati se fizički dobro i zdravo umesto da se budite i da vam iz pluda

šišti i da kašljete, kako je divno osloboditi se ropstva, biti u stanju uživati u punodi života, nemati više

crne senke u glavi. Ili, još bolje, dajte mu da pročita ovu knjigu.

Veoma je važno da ne zastrašujete pušača govoredi mu kako zagađuje atmosferu ili kako je na neki

način nečist. Postoji verovanje da je bivši pušač najgori u tom slučaju. Mislim da to ima veze sa tim

što on koristi metodu modi volje pri prestajanju. Bivši pušač, iako se rešio navike, još uvek ima ispran

mozak, i deo njega i dalje veruje da se on žrtvuje. Osetljiv je, i njegov prirodni odbrambeni

mehanizam je da napadne pušača. To može pomodi bivšem pušaču, ali ne pomaže pušaču. To ga

samo vrada unazad, i čini da se oseda još gore i takođe čini da njegova želja za cigaretom postane još

veda.

Iako su promene u društvu koje se tiču pogleda na pušenje glavni razlog zbog kog milioni pušača

prestaju da puše, to im ne olakšava. U stvari, malo im i otežava. Vedina pušača danas misli da oni

101

prestaju zbog zdravstvenih razloga. To baš i nije tako. Iako je ogroman rizik po zdravlje glavni razlog

da se prestane, pušači godinama ubijaju sebe i to ništa nije značilo. Glavni razlog zbog koga pušači

prestaju da puše je zato što je društvo počelo da tretira pušenje onako kako treba: kao odvratnu

zavisnost od droge. Uživanje je uvek bilo iluzija; ovakav stav otklanja iluziju, i tako pušač nema

„slamku“ da se za nju uhvati.

Zabrana pušenja u Londonskom metrou je klasičan primer dileme pušača. Pušač ili zauzme stav

„O.K., ako ne mogu da pušim u vozu, nadi du neki drugi prevoz“ – št oništa dobro ne donosi ved samo

guvitak za Londonski Transport, ili kaže „Dobro, to de mi pomodi da smanjim pušenje.“ Kao rezultat

se dobija da umesto što bi popušio jednu ili dve cigarete u vozu, a ni u jednoj ne bi uživao, on se

uzdržava čitav sat. Za vreme tog perioda uzdržavanja, ne samo da de se osedati psihički ugroženo i

čekati svoju nagradu nego de njegovo telo žudeti za nikotinom. Kako je dragocena ta cigareta koju bi

onda konačno zapalio!

Prinudne apstinencije ne pomažu da se smanji unos nikotina jer pušač samo više uživa u cigaretama

onda kada mu se dozvoli da puši. To samo urezuje u njegov um da je cigareta dragocena i da je on

zavistan od njih.

Mislim da je najgori uticaj ovakvog nametnutog uzdržavanja na trudnice. Mi dopuštamo da

svakodnevno bombarduju tinejdžere masivnim reklamiranjem a to je ono što ih i navuče na pušenje.

Onda kada su u najstresnijem dobu svog života, i kada im se pričinjava da im je potrebna cigareta,

medicina ih ucenjuje da prestanu jer to škodi bebi. Mnogi ne uspeju da prestanu da puše i naterani

su, ne svojom krivicom, da pate od osedaja krivice do kraja svog života. Mnogi i uspeju, i budu

zadovoljni time, misledi: „Dobro, ja du to učiniti za dobrobit bebe, a za 9 meseci ionako du se izlečiti

od toga.“ Onda dođe strah od porođaja i bol, sve pradeno najvedim doživljajem u njihovim životima –

rođenjem njihove bebe. Straha i bola više nema, i prelepa beba je stigla – a stari okidač se ponovo

aktivira. Još postoji ispranost mozga, i maltene pre nego što se iseče pupčana vrpca, devojčica ved

ima cigaretu u ustima. Ushidenost te prilike blokira u njenoj glavi odvratan ukus cigarete. Ona nema

nameru da se ponovo navuče. „Samo jedna cigareta.“ Prekasno! Ona je ved navučena. Nikotin je

ponovo ušao u njeno telo. Stara žudnja se ponovo javlja, i ako uspe da se ne navuče odmah, post-

natalna depresija de je sigurno dovesti do toga.

Čudno je to da iako zavisnici od heroina krše zakon, stav našeg društva je veoma opravdano slededi:

„Šta možemo učiniti da pomognemo jadnom čoveku?“ Hajde da zauzmemo isti stav prema jadnom

pušaču. On ne puši zato što želi ved zato što misli da mora i za razliku od zavisnika od heroina, obično

prolazi kroz višegodišnje mentalne i fizičke muke. Uvek kažemo da je brza smrt bolja od spore, i zato

– ne zavidite jadnom pušaču. On zaslužuje vaše sažaljenje.

„Moj život trenutno je jedno veliko čudo! Sve mi je novo i fenomenalno. Otvorili ste vrata kroz koja

sam prošla, i beskrajno sam vam zahvalna!“ Debi S.

102

Poglavlje 44 – Savet nepušačima

POMOZITE DA VAŠI PRIJATELJI ILI RODBINA KOJI PUŠE PROČITAJU OVU KNJIGU. Prvo prostudirajte

sadržaj ove knjige i pokušajte da stavite sebe na mesto pušača.

Nemojte ga terati da čita ovu knjigu niti da prestane da puši tako što dete mu pri tom redi da

narušava svoje zdravlje ili tradi novac. On to ved zna bolje od vas. Pušači ne puše zato što u tome

uživaju ili zato što to žele. Oni to samo govore jer su zavisni od cigareta, zato što misle da ih cigareta

opušta i da im daje snagu, sigurnost i zato što misle da nikad više nede uživati u životu bez cigarete.

Ako pokušate da naterate pušača da prestane da puši, on de se osedati kao životinja koja je upala u

zamku i još više de želeti cigaretu. Tako može da postane pušač u potaji i u njegovom mozgu cigareta

de postati još dragocenija. (Vidi poglavlje 26)

Umesto toga, pogledajte drugu stranu svega. Odvedite ga u društvo bivših pušača (ima ih 15 miliona

samo u Britaniji). Neka mu oni kažu kako su i oni mislili da de biti navučeni celog života i koliko je

život bolji kad ste nepušač.

Kad učinite da on u to poveruje, njegov um de početi da se otvara. Onda krenite da objašnjavate

iluzije koje se stvaraju kada je u krizi. Ne samo da ga cigareta ne diže, nego upravo one uništavaju

njegovo samopouzdanje i čine ga nervoznim i neopuštenim.

Tada bi trebalo da bude spreman da sam pročita knjigu. Očekivade da naiđe na stranice teksta o raku

pluda, srčanim bolestima, itd. Objasnite da je pristup potpuno drugačiji i da se jako malo priča o

bolestima i da je to neznatan deo ove knjige.

POMOZITE DOK TRAJE ODVIKAVANJE. Bilo da bivši pušač pati ili ne, vi pretpostavite da je tako. Ne

pokušavajte da umanjite njegovu patnju govoredi mu kako je lako prestati; on to može sam. Umesto

toga recite mu kako ste ponosni, kako on bolje izgleda, kako lepše miriše, kako lakše diše. Veoma je

važno d aovo radite. Kada pušač pokuša da prestane, euforija izazvana tom činjenicom i pažnja koju

dobija od prijatelja i kolega može mnogo da pomogne. Međutim, brzo se zaboravlja, tako da ih

stlano podsedajte na prednosti života kao nepušača.

Samo zato što on ne priča o pušenju, vi možete pomisliti da je on zaboravio na sve to a vi nedete

želeti da ga podsedate. Upravo je suprotno kada se koristi metoda modi volje, jer bivši pušač postaje

samo time opsednut. Zato ne bojte se da pomenete to, i nastavite da ga hvalite; on de vam sam redi

ako ne želi da ga podsedate na pušenje.

Dajte sve od sebe da ga oslobodite pritiska dok je u fazi odvikavanja. Pokušajte da smislite načine da

mu učinite život interesantnijim i lepšim.

Ovo takođe može biti period testiranja i za nepušače. Ako je neko vreme nervozan unutar jedne

grupe ljudi, to može doprineti da svi postanu nervozni. Zato učestvujte u tome ako se bivši pušač

oseti nervozno. On se može istresti na vama, ali ne uzvradajte mu istom merom; to je upravo

trenutak kada mu je najviše potrebna vaša pohvala i razumevanje. Ako ste i vi nervozni, pokušajte da

to ne pokazujete.

103

Jedan od trikova koje sam ja koristio dok sam pokušavao da prestanem pomodu metode modi volje

je da odjednom dobijem takav napad besa, nadajudi se da de moja žena ili prijatelji redi: „Ne mogu

da podnesem da te gledam kako se mučiš. Za ime Boga, zapali cigaretu.“ Tako pušač i dalje ima

obraz, jer nije on „popustio“ – rekli su mu drugi da zapali. Ako bivši pušač koristi ovakav zaplet, ni u

kom slučaju ga ne hrabrite da puši. Umesto toga, recite: „Ako cigarete čine da se tako osedaš, hvala

nebesima što deš uskoro biti slobodan. Kako je divno da si tako snažan i razuman da želiš da

prestaneš.

Finale: Pomozite da se ovaj skandal okonča

Po mom mišljenju, pušenje je najvedi skandal našeg društva, uz nuklearno oružije.

Sigurno je da je ljudski rod toliko napredovao zato što ima sposobnost komunikacije, prenošenja

znanja i iskustva ne samo među pojedincima, nego i bududim generacijama. Čak i niže brste osedaju

da je neophodno da upozore svoje mladunce o opasnosti i zamkama života.

Ako se nuklearno oružije ne upotrebi, nema problema. Ljudi koji podržavaju nuklearno naoružanje

mogu lukavo da kažu: „To oružije čuva mir.“ Ali ako se upotrebi, rešide i proble sa pušenjem i svaki

drugi problem, a bonus političarima je to što nede biti nikog da im kaže: „Niste bili u pravu“. (Pitam

se da li je to razlog zašto ga i podržavaju.)

Međutim, koliko god se ne slažem sa idejom nuklearnog naoružanja, barem su odluke o njegovom

korišdenju donete u veri, iskrenoj veri da de to pomodi ljudskom rodu, dok je sa pušenjem drugačije,

znaju se činjenice. Možda se za vreme poslednjeg rata zaista verovalo da cigarete daju snagu i

pouzdanost. Danas se zna da je to sve iluzija. Pogledajte reklame za cigarete danas. Nema u njima

tvrdnje da cigarete opuštaju ili da su zadovoljstvo. Tu su samo tvrdnje o kvalitetu duvana. Zašto bi

nas zanimao kvalitet otrova?

Neverovatno je to licemerje. Kao društvu, jako nam smetaju duvanje lepka i zavisnici od heroina. Kad

se to uporedi sa pušenjem cigareta, ovi problemi izgledaju sidišno. 60% ljudi je zavisno od nikotina, a

vedina njih potroši najviše novaca na cigarete. Desetinama hiljada ljudi je uništen život jer su

navučeni. Pušenje je bez premca najvedi ubica u društvu i investicija od koje je najviše zaradila

Britanija. Ona zaradi 8.000.000.000 funti godišnje na muci zavisnika od nikotina, a duvanske

industrije troše godišnje 120.000.000 funti na reklamiranje te prljavštine.

Kako pametno te kompanije koje prave duvan štampaju upozorenje na kutijama cigareta, a britanska

vlada potroši jako malo para na TV kampanje, gde se priča o raku, lošem zadahu, odsečenim

nogama, a onda se opravdaju u moralnom smislu i kažu „Mi smo vas upozorili na opasnost. To je vaš

izbor.“ Pušač nema izbor, kao što ni zavisnik od heroina nema izbor. Pušač ne odluči da se navuče; on

biva uvučen u zamku. Da pušači imaju izbor, jedini ljudi koji bi sutra ujutru i dalje pušili bili bi oni

mladi koji veruju da mogu da prestanu kad god to požele.

Odakle ti dvostruki standardi? Zašto se na zavisnike od heroina gleda kao na kriminalce, a ipak oni

mogu da se registruju kao zavisnici u Velikoj Britaniji i da dobiju besplatan heroin i terapiju koja de im

104

pomodi da se izleče? A pokušajte da se registrujete kao nikotinski zavisnik. Ne možete dobiti cigarete

po istoj ceni. Platidete tri puta više za njih.

Ako odete kod lekara za pomod, ili de vam redi: „Prestanite to da radite, to vas ubija“, što ved znate,

ili de vam prepisati nikotin u nekom drugom obliku, što dete platiti nešto malo a sadržade istu onu

drogu u sebi sa koje se pokušavate da skinete.

Kampanje koje zastrašuju ne pomažu pušačima da prestanu. One uplaše pušače, što čini da oni žele

da još više puše. To čak ne sprečava ni tinejdžere da se navuku. Oni znaju da cigarete ubijaju, ali

takođe znaju da ih jedna cigareta nede ubiti. Pošto je ta navika toliko učestala svuda, pre ili kasnije,

tinejdžer de pod pritiskom društva ili iz radoznalosti zapaliti tu jednu cigaretu. I baš zato što de imati

odvratan ukus, on de se navudi.

Zašto mi dozvoljavamo da se ovaj skandal dešava? Zašto vlade država ne smisle odgovarajude

kampanje? Zašto nam ne kažu da je nikotin droga i otrov ubica, koji vas ne opušta niti vam daje

samopouzdanje nego vam ubija nerve i samo sa jednom cigaretom se možete navudi?

Sedam se kada sam čitao knjigu Vremenska mašina H.G. Velsa. Knjiga opisuje incident u dalekoj

bududnosti gde čovek pada u reku. Njegovi drugovi samo sede pored obale, nemaredi za njegove

vapaje. Taj incident mi je bio nehuman i veoma me uznemirio. Mislim da je generalna apatija društva

u vezi sa problemom pušenja veoma slična. Mi dozvoljavamo da se u doba dana kada najviše ljudi

gleda televiziju – prenose turniri sa sportovima koje sponzorišu duvanske industrije. Vidimo igrače

kako pale cigarete. Zamislite kad bi neki takav događaj bio sponzorisan od strane mafije a igrač je

zavisnik od heroina, i da ga prikazuju kako bode sebe iglom!

Zašto dozvoljavamo društvu da mladi ljudi uništavaju sebi život, a život im je bio kompletan pre nego

su počeli da puše, mentalno i psihički, da ceo život žive u prljavštini i bolesti?

Možete pomisliti da ja previše dramatizujem. Nije tako. Moj otac je umro u svojim ranim pedesetim

jer je pušio. Bio je jak čovek i mogao je da poživi do danas.

Verujem da sam ja bio vrlo blizu smrti u svojim četrdesetim, iako bi moja smrt bila pripisana

moždanom udaru a ne pušenju. Sada provodim svoj život u pomaganju ljudima koji su postali bogalji

od neke bolsti ili su u zadnjim stadijumima bolesti. I ako razmislite – i vi ppoznajete dosta takvih ljudi.

Neke promene su se desile u društvu. Jedna grudva se odkotrljala i nadam se da de ova knjiga

doprineti da to postane lavina.

I vi možete da pomognete i prenesete poruku.

FINALNO UPOZORENJE

Sada možete uživati u ostatku svog života kao nepušač. Da biste to osigurali, morate pratiti ove

jednostavne instrukcije:

105

1.Čuvajte ovu knjigu na bezbednom mestu i tamo gde možete u svakom trenutku da dođete do nje.

Nemojte je izgubiti, pozajmiti niti baciti.

2.Ako ikada počnete da zavidite drugom pušaču, shvatite da oni zavide vama. Niste vi ugroženi.

Pušač je ugrožen.

3.Zapamtite da niste uživali u tome što ste pušač. Zato ste prestali. Uživajte u tome što ste nepušač.

4.Zapamtite, „samo jedna cigareta“ ne postoji.

5.Nikada ne sumnjajte u svoju odluku. Vi znate da ste doneli pravu odluku.

6.Ako budete imali ikakvih poteškoda, kontaktirajte najbližu Alen Kar kliniku. Na slededi mstranama

dete nadi listu tih klinika.

Sada konačno možete redi

„JUPI! JA SAM NEPUŠAČ!“

Postigli ste nešto stvarno veličanstveno.

Svaki put kada čujem da je neki pušač napustio brod koji tone – osetim ogromno zadovoljstvo.

Bilo bi mi je veliko zadovoljstvo da čujem da ste se oslobodili nikotina. Molim vas da se potpišete i

napišete svoje komentare, a zatim ih pošaljete na:

Allen Carr USA

1133 Broadway, Suite 706

New York, NY 10010

Tel: (212) 696-6768 ili besplatno na broj 1-866 NO NIC 99 (666-4299)

e-mail: feedback@allencarrusa.com