Aleksandar Galin - Audicija

Aleksandar Galin

Audicija

Preveo: Novica Antić

Komedija u dva čina

LICA: NINA KARNAUHOVA VARVARA VOLKOVA KAĆA VOLKOVA LIZA VOLKOVA TAMARA BOK OLGA PUHOVA ALBERT TECUDZIN AOKI BORIS KARNAUHOV VASILIJ BOK VIKTOR PUHOV

Bioskop "Kosmos ", izgrañen u sovjetsko doba, razmetljivo, u stilu tog vremena, sada zapušten. S one strane platna, zatrpanog starim, polomljenim, prašnjavim stolovima, dopire nerazumljivi muški glas koji nešto priča u mikrofon. Najzad se iza platna pojavljuje NINA KARNAUHOVA, smrtno bleda oduzbuñenja, u crnom školskom trikou. Za njom idu KAĆA i LIZA. Devojke drhte od hladnoće ili, možda, od uzbuñenja. Osvrćući se, iza OLGE PUHOVE ulazi TAMARA BOK. Poslednji se pojavljuje ALBERT. ALBERT (brzo) Molim vas, lepo vas molim... ovuda... pričekajte tu, sa strane... Molim vas. Odmah ću vam sve objasniti... (Odlazi) TAMARA: Šta ti je rekao? KAĆA: Obećao mi, objasniće... (Ćutanje) TAMARA (uzbuñeno tumara, prilazi OLGI) Jesi li videla, doneli su vagu? Neće valjda da nas mere? OLGA: Hoće. TAMARA: A što da nas mere? (Pauza) Da možda ne znaš, koju težinsku kategoriju najviše cene? OLGA: Moju. (TAMARA od Glave do pete premerava OLGU.) Šta gledaš? TAMARA: Ne boj se, neću da te ureknem... OLGA: Nikad se ne zna... TAMARA: Ma, koji ti je...

Page 1

Aleksandar Galin - AudicijaOLGA: Ništa. Skloni se. TAMARA (KAĆI) Jesi videla, oko Japanaca nareñali grejalice?! KAĆA: Videla. NINA: Naravno, osnovni red je bio da zagreju prostorije u kojima borave žene. KAĆA: I nama su ovde mogli da donesu neku grejalicu. LIZA: Uostalom, već sat ovde dreždimo skoro gole. KAĆA: Da, obezbedili su nam super uslove... naše, domaće, pseća hladnoća! LIZA: Pa, ovo su naša živa tela, a ne nekakvi dimljeni butovi! TAMARA: Uterali nas, kao stado, u bioskop... i ništa ne govore. Niko ni da bekne. LIZA: I zašto nas biraju baš ovde, u "Kosmosu", niko ne zna. KAĆA: Zato što će posle, tamo, da nas lansiraju u orbitu i to bez skafandera. NINA: Japanci su se obratili i bioskopu "Pobeda", ali tamo tek što su završili rekonstrukciju, pretvorili ga u salon nameštaja. U galeriji je izložba "Pivo u tradiciji evropskih naroda". U Domu kulture su im rekli: "Ne želimo da učestvujemo u trgovini belim robljem". U konkretnom slučaju, pravilnije je reći "belim robinjama"... KAĆA: Znači, mi smo robinje? LIZA: Pa, mi smo slobodnije od svih! NINA: Od kada su objavili vest o toj audiciji, čitav grad kao da je poludeo. Jeste li primetile gomilu kraj ulaza? Prošla sam kao kroz kordon. Bilo me je sramota... TAMARA: Ženo, a što vas je bilo sramota? NINA: Upali ste mi u reč. TAMARA: Čega ste se stideli? KAĆA: Ako vas je sramota, idite kod onih babaca napolju i dreždite sa njima! NINA: Odakle tolika agresivnost? TATJANA: I ja sam prošla kroz taj kordon i uopšte me nije bilo stid. KAĆA: Naprotiv! LIZA: Takoje! TAMARA: Ako se stidite, idite odavde! NINA: Shvatila sam da vi nemate nikakvih problema sa stidom. Shvatam! TAMARA: I ne trpajte se u tuñ razgovor! NINA: Molim, izvolite obratiti svoju pažnju na nekog drugog... KAĆA: Čuče zlobne bakute... Da su samo malo mlañe, sve bi bile ovde! TAMARA: Pričaju da ti Japančići jedu sa zemlje, kao kučići! Kažu, naučiće naše devojke da štapićima skupljaju pirinač sa poda, zrno po zrno... NINA: Japan je predivna zemlja. Zemlja čuda! Tamo možeš da ustaneš rano, rano, na ozebla pleća da ogrneš laki kimono i prva na čitavoj planeti dočekaš rañanje sunca. Interesantna je i neobična kultura Zemlje izlazećeg sunca. To jezemlja dece i cveća. Tamo se svi, od malog do velikog, bave umetnošću ikebane. Tamo ne samo da vole ikebanu, tamo vlada kult umeća ikebane... (Ćutanje) TATJANA: Šta ova priča? KAĆA: K'o o čemu, krava o senu... LIZA: A zašto nisu organizovali ovu audiciju u Moskvi?

Page 2

Aleksandar Galin - AudicijaKAĆA: Moskovljanke su odavno zapalile u Pariz, polivaju se po glavi "šanelom" iz kofe, mažu se "niveom" po dupetu. TAMARA: Gotovo, znači, očistili prestonicu. Došlo vreme provincije? KAĆA: I do nas došao talas civilizacije. LIZA: Dovukli se... NINA: Talas? Pre bih rekla da se na naš grad obrušio cunami... TAMARA: Kol'ko sam samo novih reči naučila od ove! Šta se to obrušilo na naš grad? NINA: Na obale Japana obrušavaju se gigantski talasi Tihog okeana, cunami. Cunami nanosi ogromnu štetu narodnoj privredi i umanjuje društveni proizvod te čarobne zemlje, čija je površina znatno manja od površine naše gubernije. (Ćutanje) KAĆA: Ko zna šta ti Japanci konkretno traže. Pa... kakve devojke skupljaju? NINA: Vi želite da znate kakav... tip žene traže? TAMARA: Tip žene? O čemu opet ova priča? OLGA: Ona misli na eksterijer. TAMARA: Eksterijer... šta ti je sad pa to? LIZA: To ti je trup. TAMARA: A glava? LIZA: A šta će im glava? Na Istoku niko, uopšte, ne gleda glavu, nose feredže... KAĆA: To su na Bliskom Istoku feredže. A mi se spremamo na Daleki... LIZA: A na Dalekom će ti dati veo... da se pokriješ. NINA: Japanci su očaravajuće taktični i pažljivi prema ženama. Japan, to je zemlja u kojoj vlada kult žene! LIZA: Kako vi sve to znate? NINA: Ozbiljno sam se pripremala za audiciju. Mnogo sam čitala o životu i običajima tog sjajnog naroda. TAMARA: A ja sam slušala da kod tog sjajnog naroda žena uopšte ne može da uñe u kuću dok je muškarac unutra. Spava na ulici, na ponjavi, k'o pas. (OLGI)Svima je rečeno da doñu u kupaćim kostimima, jesam li dobro shvatila? OLGA: Jesi... NINA: Ja sam za tu priliku pripremila crni gimnastički triko, tanke helanke, bluzu. Mislim da je to sasvim dovoljno? TAMARA: Koga ona to pita? OLGA: Meni je to dovoljno. A da li je Japancima, ne znam. Ja mislim da će oni poželeti da vide sve. NINA (začuñeno) Sve? Na šta vi to ciljate? OLGA: Ženo, ja stvarno ne razumem... zašto ste vi došli ovde? Stalno se nešto stidite, muka mi je od toga. NINA: A vi ste spremne na to? OLGA: Bolje bi bilo Japancima da se spreme! NINA: Ne, dragi drugovi, ja sam rešila: nastupiću samo u crnom trikou. KAĆA: Neće oni da te mole. Nisi spremna, molim, sledeća na podijum! Zar ne vidiš koliko ima kandidatkinja? TAMARA: Navalile, k'o sa lanca puštene!

Page 3

Aleksandar Galin - AudicijaNINA: Meni je još uvek teško da zamislim sebe negližiranu pred nepoznatim muškarcima. (Ćutanje) TAMARA: "Negližirana"... Al' si našla reč, k'o da me je struja opalila. Negližirana... OLGA (NINI) Niste valjda rešili da tamo povedete sa sobom prijatelje? NINA: Ja sam odlučila da sa sobom povedem svog genijalnog muža. (Ćutanje) TAMARA: To, o mužu, to se ti šališ? NINA: I on je, do danas, mislio da se šalim. TAMARA: Muž zna da ste ovde? NINA: Naravno. TAMARA: I kako vas je pustio da doñete? NINA: Ja sam ovde zbog njega! TAMARA: Ja sam mom rekla da idem u Moskvu, kod sestre... da kupim čizme. Sestra mi radi na buvljaku. Rekla sam mu: "Kupiću od nje nekoliko pari čizama, kod nas ću ih preprodati duplo skuplje". Mahnula sam rukom i za sve pare koje sam imala promenila sam imidž! LIZ A: A kakav ti je bio pre toga? TAMARA: Imala sam, tako, nekako, orahov imidž... sa riñkastim prelivom. LIZA: A kakav je sada? TAMARA: Stilista mi je rekao da se ovaj moj novi imidž zove "maslačak". KAĆA: Nisam baš sigurna da je trebalo da bacaš pare na taj maslačak. LIZA: Kako ti se zove muž? TAMARA: Vasilije... se zove. LIZA: Reći ćeš mu: "Vasja, u Moskvi nisam našla čizme, pa sam po njih otišla u... Zemlju izlazeće ekibane". KAĆA: Sada u Moskvi ima svega. LIZA: Tamo nema nas! (Pojavljuju se ALBERT i VARVARA VOLKOVA, obučena uiznošen, prljav mantil, na glavi joj štrikana kapa. Brzo korača izmeñu odrpanih bioskopskih sedišta.) ALBERT: Ko je vas, uopšte, ovde pustio? VOLKOVA: Polako, šefe! ALBERT: Šta hoćete od mene? Sve sam vam već rekao! VOLKOVA: Nisam zapamtila! ALBERT: Vaša pitanja nisu za mene, već za Boga! Ako se on vama nije pozabavio, njemu se i žalite! NJima ne treba cirkus... niti pokretna izložba strašila! VOLKOVA: Ma, čuješ li ti mene, šefe?! ALBERT: Nema to veze sa mnom! Sve to ti kaži njemu, gore! VOLKOV A: Stani, tebi se obraćam, stani! OLGA (VOLKOVOJ) O, Gospode! Pazi gde ideš! TAMARA: Kud si navrla! VARVARA: Tamo, na vratima bioskopa lepo piše "Pozivaju se devojke". A šta sam ja, da nisam možda muško, a? Šefe! Pomozi mi da popričam s njim! ALBERT: O čemu to? Pogledajte se u ogledalo! VOLKOVA: Pogledaću se, svakako ću se pogledati. Bilo je ogledalo u hodniku, ali naroda oko njega gomila! I svi se guraju. Kao ove ovde, gole devojke se

Page 4

Aleksandar Galin - Audicijaguraju laktovima. Nikoga ne puštaju Japancima, ništa ne možeš da pitaš. Postavili oko njih one šifonjere, čuvare! (ostalima) Došla milicija. A ja jedva čekala, kada će se oni, naši, pojaviti. Mislila, doleteće, sokolovi, zaštitiće nas od japanskih okupatora! Kad, izgleda da se ovi dosetili, gurnuli im lovu, eno ih,jure ženske oko bioskopa! Ženske vrište: "Mi smo bolje, kod nas je sve pravo pravcato, mi smo prirodne, ekološki čiste! I naši muškarci su bolji! Gde ste se",viču, "vi, kučke, zaputile!" (ALBERTU) Gde? ALBERT: Ne pitajte mene! Ne mene! VOLKOVA: Šta si zapeo: "Ne mene, ne mene!" (KAĆI i LIZI) Devojke, vi još niste nastupale? KAĆA (tiho) Idi odavde! LIZA (isto) Briši! VOLKOVA: Liza, kako to razgovaraš sa mnom! ALBERT: Molim vas, udaljite ovu ženu! VOLKOVA (NINI) A šta vam Japanci predlažu u zamenu? NINA: Baš kao i vi, ni ja ništa ne znam. (Ćutanje) VOLKOVA (ALBERTU) Slušaj, ti radiš sa Japancima, saznaj šta nameravaju sa devojkama. Od ovih okolo nisam izvukla ništa. Niko ništa ne zna! Po gradu se priča da traže nekakve talente. NINA: Tako je pisalo i u novinama: "Solidna japanska firma nudi dobar posao uelitnom noćnom šou-programu!" I dalje: "Traže se talentovane žene sa umetničkim sposobnostima. Prvenstvo imaju ples i vokal". TAMARA: Ja sam ponela harmoniku! VOLKOVA: Izgleda da Japanci osnivaju orkestar, putujući? (ALBERTU) Jesam li dobro razumela? ALBERT: Ovde biraju devojke za rad u Singapuru. NINA: U Singapuru? A ne u Japanu? VOLKOVA: Ženo, vi biste u Japan? Vama se ne sviña Singapur? NINA: Sigurni ste? ALBERT: Sve koje budu prošle konkurs putuju u Singapur! NINA: Kako to, u Singapur? ALBERT: Eto tako! U Singapur. Postoji takva zemlja, tamo svi pevaju i igraju! KAĆA: Suier! Liza, Singapur, super! VOLKOVA: A gde mu doñe, taj Singapur? TAMARA: Stani, ne trpaj se sa svojim Singapurom! VOLKOVA: Šta je, ne smem ni da pitam! Kaži, šefe, je l' taj Singapur u Africi? ALBERT: Singapur se nalazi u Aziji. VOLKOVA: Singapurci su, znači, Azijati? Azijati? ALBERT: Da, Azijati, sa "kosim i pohotnim očima". VOLKOVA: Liza! Kaća! Pa, šta ćete onda tamo? Imamo i mi svoje Azijate. Tatari... Kakve samo Tatari imaju šargarepe, znam ih dobro, nisam jednom s njima sačekala zoru... ALBERT: Mogu li ja nešto da kažem? VOLKOVA: A Mongoli, evo, oovoliki.... TAMARA: Umukni! VOLKOVA: Po gradu i onako pričaju da ovo i nisu pravi Japanci, to su naši

Page 5

Aleksandar Galin - AudicijaKazahstanci koji se prodaju za Japance! KAĆA: Jesu li ovo pravi Japanci? ALBERT: Pitajte svoje kupce. NINA: Kakve kupce? ALBERT: Poslodavce... (Ćutanje) NINA: Zaista, želela bih da znam, šta nas očekuje? (Ćutanje) ALBERT: Šta nas očekuje? Globalno otopljavanje, topljenje Antarktika, ponovniVeliki potop... (Ćutanje) NINA: Rekla bih, mladiću, da vas, osim Velikog potopa, ne more nikakve druge, konkretnije brige? LIZA: Da, mi ovde... načisto propadosmo.... KAĆA: Uskoro će morati da nas odmrzavaju... ALBERT: Tišina! (svima) Oni veoma cene to što ste se odazvale na njihov poziv. Oni vam zahvaljuju i zamolili su me da se, u njihovo ime, oprostim sa vama. TAMARA: Kome on to? ALBERT: Svima, to se odnosi i na vas! Nadam se da ćete sledeći put imati više sreće. (s naporom) Ko nije prošao audiciju može posle da pogleda film... besplatno. TAMARA: Ko nije prošao? ALBERT: Vi. NINA: Nisam razumela, oprostite... ALBERT: Oni, mislim na Japance, oni su me zamolili da vam prenesem: sve, koje oni ne budu gledali... uopšte, idite, uzmite svoje stvari i lične karte, obucite se. Ko neće kući, može da pogleda film, besplatno. (svima) Rekli su da udate žene mogu da idu kući, svojim muževima. (Ćutanje)

TAMARA: Kako to, kući? OLGA: Čekajte! Tišina! Mi nemamo pravo da učestvujemo na audiciji? Znači, otpisane smo? ALBERT: Može se i tako reći. Oni ne žele da vas uznemiravaju, hteli bi da vas poštede suvišnog stresa... jer su vaše šanse, praktično, ravne nuli... oni su pregledali vaša dokumenta. OLGA: Šutnuli nas, a da nas nisu ni pogledali? (Ćutanje) KAĆA: Šta, zar smo baš toliki akrepi? LIZA: Stani malo! VOLKOVA (pokazuje na KAĆU i LIZU) Pa zar su one udate? Otkud njima muževi? OLGA: Pa, dobro! Ja sam, recimo, danas udata, a šta ako se sutra razvedem?! ALBERT: Ja samo prenosim njihove reči: ne trebaju im žene, izvinite, ne baš mlade... udate, sa decom, sa telesnim manama, na primer, sa štakama... NINA Pa ko je ovde na štakama? ALBERT: Ponavljam: gledaće samo slobodne... lepe... i prevodim doslovno, dvaputa su mi ponovili... audicija je samo za mlade... devojke. (Ćutanje) OLGA: Oprostite, ja nisam napunila trinaestu i neću uskoro. (Ćutanje) TAMARA: Uopšte nisam razumela ono o filmu...

Page 6

Aleksandar Galin - AudicijaLIZA: Nisam ni ja. TAMARA: Za koga? Za nas film?! KAĆA: Za nas. TAMARA: Ma, je l' se oni to zajebavaju?! Šta smo mi, lude, došle ovde da gledamo film! KAĆA: Zar zbog filma dreždimo ovde tri sata gole, na ovoj hladnoći?! NINA: Pričekajte! (ALBERTU) Šta, nije vam odgovarao moj anketni listić? ALBERT: Ponavljam: ne možete na audiciju jer oni traže mlade i lepe devojke! Mlade! NINA: Čini mi se da nisam baš toliko stara... ALBERT: Onda, imate muža... ili decu. NINA: Ja nemam dece! TAMARA: Ženo, a koliko vam je zaista godina? NINA: Šta to znači? Kakva su to pitanja?! TAMARA: Ne! Stvarno... Baš me zanima! NINA: Ne toliko mnogo koliko bi želeli moji neprijatelji i moje prijateljice! ALBERT (LIZI) A pošto ste vi... sasvim mlade devojke, morate da donesete svoje lične karte. Rekli su da bez toga ne može... Možda ste još uvek maloletne... KAĆA: Nismo. TAMARA: I kakve to veze ima s mojim mužem! Da imam normalnog muža, šta bih tražila ovde?! NINA: Prestanite da galamite! Prestanite! Prestanite!... OLGA: Sami galamite. NINA: Nemoguće je ovako voditi dijalog! Recite, zar smo zaista odbačene! Zaista? Niko nas neće ni pogledati? ALBERT: Neće! KAĆA: U zamenu nam nude besplatan film! VOLKOVA: To mora da je neko samurajsko mučenje. ALBERT: Žao mi je. Niste imale sreće. Kada se vratite svojim kućama, obradovaćete muževe. Gotovo! Ako sam nekoga uvredio, ili nešto pogrešno rekao, oprostite mi... NINA (ALBERTU) Ja sam šokirana! Mi smo se odazvale na poziv da učestvujemo u časnom, napornom takmičenju u kome pobećuju lepota i talenat. Napisali ste da tražite talentovane žene! ALBERT: Pre vašeg grada smo bili u mnogim mestima i svuda je bilo sve u redu. A ovde došle sve koje nije mrzelo. Dovuklo se celo seosko kulturno-umetničko društvo! NINA: Pa rekli ste da je poželjan vokal! ALBERT: Molim vas, idite kućama, nemojte da smetate ostalima! KAĆA: On to nama? ALBERT: Ponavljam: molim vas, idite kućama, zbog vas ne možemo da počnemo! OLGA: Ne mrdam odavde dok me Japanci ne pogledaju! ALBERT: Ponavljam: žao mi je... OLGA: Ako me ne pogledaju na osnovu zajednički utvrñenih principa i

Page 7

Aleksandar Galin - Audicijakriterijuma, ja ostajem ovde gola, dok me ne odnese bela smrt! ALBERT: Možete da ostanete koliko vam je volja, gola ili obučena, kako hoćete.Recimo, pomešali ste godišnja doba... TAMARA: Trunućeš ti zbog nas na robiji! ALBERT: Molim vas, idite kućama, ne smstajte ostalima. NINA: Kako se zovete? ALBERT: Zovem se Albert! Kakve to veze ima? Ja sam samo prevodilac, prenosim ono što su vam oni poručili. OLGA: Idi tamo i prenesi: zahtevamo da se Japanci smesta pojave! Mi smo platile kao i ostale! TAMARA: Zar su mi zato uzeli pare, da proučavaju moju krštenicu! NINA: Zašto na ovom svetu uvek pobeñuje onaj koji nema duše ni savesti? Zašto? Zašto?! OLGA (NINI) Smanji doživljaj! KAĆA: Dale smo poslednju kintu... ALBERT: Ponavljam, žao mi je. OLGA: Prenesi Japancima... idi i reci im: mi moramo da učestvujemo na konkursu! Ne mičemo se odavde! Lom ćemo da napravimo! Umrećemo ovde gole od hladnoće! (ALBERT odlazi) LIZA: Takoje! TAMARA: Ja nemam izlaza... nema mi povratka... VOLKOVA: Teraju nas da gledamo film! Šta smo im to uradile? TAMARA: Slušaj, a kako bi bilo da se ti čistiš odavde! Zbog takvih kao što si ti, i prema nama se tako odnose: takve nam obaraju prolazne poene! Pa, ko će, tebe, takvu, da uzme?! VOLKOVA: Ti mora da si luda, a? Šta sam vam ja kriva? NINA (TAMARI) Kako možete?! Vas sigurno neće uzeti, znate li to? Zbog vaše vulgarnosti! VOLKOVA: Pustite je. Nisam se uvredila. NINA (VOLKOVOJ) Od vas zrači... vrlo pozitivna aura... VOLKOVA: Šta zrači od mene? NINA: Vaše polje... osećam ga. Grejem se na vašoj energetskoj auri. VOLKOVA: Izvolite... grejte se... Znači, tako stoje stvari, gejše! Kakva aura? Imam ja ovde nešto drugo za grejanje, flašu "crnog"! Treba ojačati slabi ženskiorganizam! Imam i čaše. Moj nadimak je, znate, Varja Podrumdžijka! Svi me znaju na Drugoj ranžirnoj stanici! Zbog mene su tu stanicu prozvali "Kod Podrumdžijke"... Ne žcvim ja tamo u nekoj kolibi, ne, smestila sam se lepo, u kotlarnici, kod mašinovoña. Kirija: dva deci za sve koji žele. Malo skuplje nego u radnji ali zato komiletna usluga!...Čaše su čiste. Ugrejte se, devojke! KAĆA (LIZI) Kapiraš zašto je došla ovde? OLGA (pruža VOLKOVOJ novac) Uzmi, sipaj svima. Pijte, ja častim. VOLKOVA: Nemam da ti vratim kusur od tako krupne novčanice. OLGA: Kusur zadrži. Sipaj svima. Pijte, inače ćemo zaista da umremo od hladnoće. VOLKOVA: Pa, obucite se... OLGA: Nikako! Inače nikada nećemo namamiti Japance!

Page 8

Aleksandar Galin - AudicijaKAĆA: Sipaj mi. LIZA: I meni. VOLKOVA: A čarobna reč? KAĆA: Sipaj! Brzo, bre! VOLKOVA: Nemoj ti meni "bre"! NINA: I ja ću gutljajčić... da otklonim stres... (Piju) VOLKOVA: Još jednu, ne zaustavljajte dah, još jednu! OLGA: Kakvu ja ovo strahotu pijem? VOLKOVA: Od ovoga će odmah da vam bude tako lepo, da vam neće trebati nikakav Singapur! (NINI) Ženo, a šta je to aura? NINA: Najvažnije kod žene za japanskog muškarca je njena aura. Ne sama žena, već ono oko nje. VOLKOVA: Oko nje? NINA: Oko. Pesnik iz epohe Sin, car Nakakama je smatrao da aura žene liči na svetleći nimb. NJega može da vidi svaki muškarac, samo ako pažljivo pogleda ženu. VOLKOVA: To jest, prosto rečeno, ako se muškarac jako napne, pogleda me, i kod mene će da spazi... NINA: Srebrnasti nimb... VOLKOVA: Nimb? NINA: Da! VOLKOVA: Znači tako, devojke! Nateraćemo samuraje da nas pažljivo pogledaju! Gde su vam čaše? (Sipa) Evo, ovde ima i malo hleba, pregrizite. NINA (plače) Mene više niko neće da pogleda... ni ovde, ni tamo... Vreme je dato kažem sebi... vreme je... Oni su u pravu: moje vreme je prošlo... prošlo... VOLKOVA: Ne tuguj, ženo, nemoj. Šta vam je? Svaka žena misli da je najmlaña i najlepša. Vi, na primer, niste ništa gora od nekih ovde prisutnih. TAMARA: O kome ti to? VOLKOVA: Pa o tebi! Tamo u Singapuru svim se Japankama već gaće tresu zato što ti dolaziš! TAMARA: Sad ću tako da te opičim da ni onaj tvoj podrum nećeš moći da pronañeš! KAĆA: Slušaj, smiri se malo, a! TAMARA: Šta? LIZA: Čula si! OLGA: Molim vas, devojke, prestanite! Mi moramo da se držimo zajedno. (Pojavljuje se ALBERT i, pored njega, majušni, nasmejani JAPAPAC. Klanja se, nešto šapuće ALBERTU.) VOLKOVA (uplašeno) Sakrijte čaše! Brzo, čaše... dajte čaše! ALBERT (prevodi) Šta se dogaña? On pita, šta se dogaña. Ja prevodim, odgovorite! (Pauza) Recite mu šta ste htele. OLGA (uzbuñeno) Zar ne znate šta je trebalo da mu prenesete? (Ćutanje) ALBERT: Šta? (Pauza) Pa, govorite! NINA Kako se zovete? ALBERT: Zovem se Albert. NINA: Vi me ne zanimate, hoću da znam kako se zove japanski drug, oh,

Page 9

Aleksandar Galin - Audicijapardon, gospodin... kako se zove Japanac? (ALBERT prevodi na uvo JAPANCU, ovaj sluša, klanja se, odgovara, neprestano se smeškajući.) ALBERT: Zove se Tecudzin Aoki. NINA: Gospodine Tecudzin! Ja imam moralno pravo da učestvujem na audiciji! Muž i ja smo ovoj zemlji dali sve, a ona je od nas napravila prosjake! ALBERT: Neću da prevodim ovo buncanje... VOLKOVA: Nina... nemoj... NINA: Pričekajte! VOLKOVA: Nemoj, Nina, nemoj! Treba imati ponosa! NINA: Shvatate... ja ne znam šta da uradim... Zar sam mogla pre deset godinada pretpostavim da ćemo dočekati ovakvu sudbinu? (JAPANAC se i dalje osmehuje, mahne, pozove ALBERTA.) ALBERT (naklonio se ka njemu) Aokisan pita šta vi, zapravo, želite? NINA: Gospodine Tecudzin, naša porodica ima četiri fakulteta! Moj muž ima tri društvena fakulteta! ALBERT: Zašto vi to njemu govorite? Zar muž koji ima tri fakulteta mora da šalje ženu na rad u Singapur? Ja ovo neću da prevodim! NINA: Gospodine... Tecudzin! Toliko puta sam padala u očaj zbog toga što moj muž i ja ovde nikome nismo potrebni. A sada hoću svega da se oslobodim! Hoću da budem kao ostali, tupa, bezosećajna... ALBERT: Pričekajte! Dajte da mu prevedem da želite da budete tupi! (Prevodi, sluša odgovor) Aokisan je začućen. On ne razume vašu želju. NINA: Teško mi je bilo da donesem tu odluku, ja sam je otpatila, otpatila! ALBERT: On pokušava da vas razume. OLGA: Kakve veze sa ovim imaju vaše patnje! Niko ih ne prisiljava da nas uzmu! Oni mogu nas i da ne uzmu, to je njihovo pravo! Molim! Ali neka nas prvo vide. To je minimum! Uslovi audicije moraju da budu isti za sve. Hoćemo da nam podele, kao i ostalima, redne brojeve! (ALBERT prevodi, JAPANAC klima.) KAĆA: Zar smo mi gore od ostalih? LIZA: Takoje! VOLKOVA: Ma, vi ste bolje od njih! (ALBERTU) Kaži, iskreno, zar ne da moje devojčice imaju šansu? Kaži? TAMARA: Moj muž je budala! (ALBERTU) Kaži mu, kaži! Zato sam ja ovde! ALBERT (prevodi) On je ubeñen da vaš muž nije budala. TAMARA: Kad bi ga video, odmah bi mi poverovao. Ima u njemu kila za pet takvih kao vi, a mozak, k'o u kokoške! ALBERT (prevodi) "Kao u petla", Aokisan vas ispravlja. TAMARA: Petao je petao, zna se i zašto, a kokoška je kokoška. ALBERT (prevodi) Slaže se sa vama da izmeñu petla i kokoške postoje izvesne razlike. NINA: Aokisan, moj muž nije budala, on je redak stručnjak za kažnjavanje... (JAPANAC uplašeno podiže ruke i smeje se.) ALBERT (prevodi) DŽelat? Aokisan pita da li je on dželat? NINA: On je pravnik i autor knjiga o našoj zemlji... "Strelci i epoha Petra"... ALBERT (prevodi) Aokisan veoma poštuje Lava Tolstoja.

Page 10

Aleksandar Galin - AudicijaTAMARA: Da su naši muževi normalni, mi bismo sedele kod kuće! Razumete, gos'n Japanac? VOLKOVA: Tecudzin... zove se Tecudzin. (JAPANAC poziva ALBERTA.) ALBERT (nagnuo se ka njemu) Recite mi svoja prezimena. OLGA: Šta? ALBERT: Recite prezimena, ja beležim za njega. TAMARA: Zašto? VOLKOVA: Pa, kažite kako se prezivate, Gospode, kakve glupače! OLGA: Olga... Puhova. ALBERT (TAMARI) Vaše prezime? TAMARA: Bok! (Ćutanje) Šta gledate? Bok, tako se prezivam! Tako mi piše u ličnoj karti. Objasnite Japancu, moj muž u svemu sluša mamicu, ona mu je rekla: "Ona se udaje za Boka, znači i ona je Bok, a ne Bokova". ALBERT: Nije razumeo o čijoj vi to mami? Možete li da ponovite tu krvavu sagu? OLGA: Nije potrebno. TAMARA: Što da ne? Bok, to je prezime.... njegov otac se dvaput lečio u sanatorijumu... (Ne izdržava, plane) Čitav moj život se prevalio na bok! ALBERT: Japanci nemaju tu frazu, ne znam kako da prevedem "prevalio se na bok". VOLKOVA: I ne treba! Zašto da mu govoriš o našem životu? (JAPANAC ponovo mahne ALBERTU, ovaj se nagne prema njemu.) ALBERT: Postavljeno je pitanje: zašto žena plače? VOLKOVA: Neka ne obraća pažnju, to nju žulja čmičak na levom oku! NINA: To su emocije! Recite mu: ona je uzbuñena... sve smo mi uzbuñene... mladiću! VOLKOVA: Ti si Tamara? TAMARA (plače) Tamara! VOLKOVA: Pljuni na njih, pljuni na te samuraje, Tamarka! Ti si stvarno već u godinama, šta ti to treba, da sevaš butinama pred njima? To je za moje devojčice, pogledaj, pred njima je budućnost! Kaća! Liza! Šta velite?! NINA: Nina Karnauhova. Profesor estetike... u šnajderskoj školi. Ukinuli su me... objasnili mi... prošlo je vreme Lomonosova... ALBERT (prevodi) On ne zna ko je Lomonosov. On pita, ko je Lomonosov? Ko je to, Lomonosov? NINA: "... i duh sjedini Platonov i brzi NJutnov um..." ALBERT (NINI) Ne trudite se, on ne zna ni za Platona. On je zapeo za Lomonosova. Recite mu ko je Lomonosov! VOLKOVA: Šta je, Aoki? Ne znaš ko je Lomonosov? Lomonosov je peške došao do Severnog ledenog mora, treba malo knjižice čitati! Mi, Rusi, sve dugujemo njemu, Lomonosovu... ALBERT (VOLKOVOJ) Vaše prezime? VOLKOVA: Moje? A šta će vam moje prezime? Ne treba... ALBERT: Prezime? VOLKOVA: Nemojte.. ALBERT: On insistira.

Page 11

Aleksandar Galin - AudicijaVOLKOVA: Prezivam se Volkova, Vera. U prošlosti, geolog... Zašto me tako gleda, Alberte? (Zbunila se) Shvataš, Aoki... Nije strašno što ga zovem po prezimenu... zaboravila sam mu ime... ALBERT: Tecudzin... VOLKOVA: Shvataš, Tecudzin... ALBERT: Tecudzin Aoki... VOLKOVA: Aoki... Ja sam došla ovde da se pobrinem za moje devojčice! Ove dve su moje kćerke, Kaća i Liza. Znaš, Aoki, moje kćerke nećete moći da zaobiñete! Neće moći! Zapamti moje reči, Aoki, kad vidiš kako igraju, odmah ćeš ih uzeti! Kaća! Liza! Šta ste se tu spetljale! KAĆA: Ja sam Kaća Volkova! LIZA: Ja sam Volkova Liza... VOLKOVA: Ja imam opanak umesto kože, a Lizu je Bog nagradio kožom!... A vi, znači, sakupljate devojke za rad u singapurskim klubovima, ako sam dobro razumela? ALBERT: Sačekajte da prevedem. VOLKOVA: Šta će tamo, u Singapuru da se radi, nešto kao amaterski kulturno-umetnički program, a? ALBERT: Pričekajte da mu objasnim šta je to amaterski kulturno-umetnički program... (Prevodi, sluša odgovor) Da, to liči na amaterski kulturno-umetničkiprogram. U Singapuru pobednice očekuje zanimljiv posao u, kako se on izrazio,"industriji zabave". On želi da pomogne ruskim devojkama da pronañu sebe... da pokažu svoj talenat... i lepotu... (Ćutanje) VOLKOVA: Hvala. ALBERT: Volkova, on je spreman da vas sve sasluša i vidi vaše numere! Izvolite, Volkova! VOLKOVA: Jaa? Šta sam ja, luda Nasta? Možete da me koristite kao tajno oružje, da plašite agresora sa mnom! Neću! Aoki, ne teraj me da crvenim! Nemoj tako da me gledaš... Šta, on to, stvarno... hoće da me čuje? Naravno, mogu ja. Dajte mi češalj, da bar kosu doteram... Nisam se pripremala... Je l' treba da se svlačim na toj vašoj audiciji? (Ćutanje) Skinuću mantil i to je sve od mene. Mogu li da mu otpevam pesmu o geolozima? ALBERT: Rekao je: može... VOLKOVA: Hvala. (Ćutanje) ALBERT: Pa, pevajte... VOLKOVA: Evo. Tamara, možeš li da me pratiš... na tamburi... (TAMARA uzimaharmoniku. VOLKOVA peva pesmu o Geolozima. Glas joj je promukao, ali se u njemu osećaju nekadašnji sjaj i snaga. Ćutanje) Pa, kako je bilo? KAĆA: Super. ALBERT: Aokisan nije razumeo reči, ali pesma ga je istinski potresla. VOLKOVA: Tu pesmu sam nekada pevala u Kremaljskoj kongresnoj sali, na završnoj smotri... ALBERT: Aokisan voli ruske pesme. (Ćutanje) Molim, sledeća! (NINI) Vi? NINA: Aokisan! Ja sam glumila u amaterskom studentskom teatru pantomime. Imala sam svoju tačku pod nazivom "Ples zmije". Setila sam je se i pripremila je za audiciju. Plesala sam sa partnerom. On je igrao ukrotitelja, a ja sam bila

Page 12

Aleksandar Galin - Audicijazmija... U ovom trenutku nemam partnera... (ALBERT prevodi, JAPANAC živahno klima.)

ALBERT: On pita gde je partner? Šta je sa vašim partnerom? Da li je partner umro od zmijskog otrova? NINA: Moj partner je živ! Ja sam ta koja, svakoga dana, malo po malo umire zbog njegove bespomoćnosti... odbijanja da bilo šta učini. Moj muž je u našoj studentskoj predstavi igrao ukrotitelja zmija. Svirao je frulu i njome me mamio. (užurbano) Potreban mi je partner. Moram da imam partnera, Alberte! Mogu li da zamolim vas da mirno stojite? Jedina neprijatnost je što morate neprestano da me gledate! ALBERT: Bojim se da neću moći neprestano da vas gledam. VOLKOVA (uzbuñeno) Nina, Tamara će ti biti muzička pratnja! Ona će tako da te sludi da će tvoja zmija da zaboravi zašto se ustobočila! TAMARA (sa harmonikom) Šta je svirao tvoj ukrotitelj? NINA: Temu iz "Dinastije"... TAMARA: Podseti me. (NINA pevuši temu. TAMARA odmah ulovi melodiju.) NINA: Uzdam se u vašu maštu... (Igra pantomimu. Tamara svira, trudeći se daje ne gleda.) KAĆA: Koje sranje! LIZA: Uši otpadaju! ALBERT (sluša komentar JAPANCA) Japanac kaže da on uvažava ruski balet i zato mu se ova košmarna scena dopala! VOLKOVA I meni se dopala! Uopšte, očarana sam Ninom! K'o da nije žena, prava statua! Nina, oni te neće zaobići, videćeš! NINA (uzbuñeno) Tu je potreban muškarac! Muškarac koji pogledom može da parališe ženu! ALBERT: Da prevedem? TAMARA: Ne treba! LIZA: Bolje ne prevodi, sve će nas šutnuti! VOLKOVA: Slažem se sa Ninom: šta bismo mi bile bez muškaraca?! Je l' tako, samurajčiću? Devojke, pa on nije za bacanje. Naš Tecudzin! Jedino, malo je oniži, ñavolak jedan... OLGA: Aokisan, ja čekam kada ćete i na mene da obratite pažnju. ALBERT:Obratio je. (Ćutanje) On primećuje da ste vi vrlo lepa žena. VOLKOVA: Za njega smo sve lepotice. Ti bi nas sve pustio u Singapur, je li, Aoki? ALBERT: On bi morao da se posavetuje sa prijateljima... VOLKOVA: Hvala. OLGA: Moj muž mi je bio partner u numeri. Ali sada je on... najbogatiji čovek ugradu... Puhov praktično ne živi sa mnom, od njega mi je samo ostalo prezime u ličnoj karti. I kćerkica, tri i po godine. ALBERT: Zašto mu to govorite? Koga to zanima? OLGA: Puhov ne živi sa mnom. Rekao mi je: ako podnesem za razvod, tako će ga odrati za alimentaciju da bi mu se više isplatilo da unajmi plaćenog ubicu koji će me...

Page 13

Aleksandar Galin - AudicijaALBERT: Shvatili smo. Ako želite, pokažite nešto. (OLGA obilazi ALBERTA, i iz njegovih leña vadi čitav buket šarenih marama. Žene je podržavaju aplauzom.)

OLGA: Nije to ništa. Da mi je Puhov sada pri ruci, pred vama bih mogla da ga pretesterišem načetvoro! (JAPANCU) Mogla bih pred vašim očima da testerom prepolovim muškarca. (ALBERT prevodi, JAPANAC govori.) Alberte, reci mu, ja mogu, tamo, kod njih, da testerišem muškarce! ALBERT: Aokisan se pita: zašto čerečiti muškarca? Žena može muškarcu da pruži mnogobrojna zadovoljstva. Zašto ga testerisati postavlja pitanje. Zašto testerisati? VOLKOVA: Aoki! Kod nas, u Rusiji, žena testeriše muža, to nam je tradicija! ALBERT: On je iznenañen. "Žena je izvor naslade", veli on. A ja prevodim ovo lupetanje... OLGA (kroz plač) On ne veruje da sam ja cirkuska artistkinja! NINA: Olja, pa vi ste tako ubedljivo to dokazali! VOLKOVA: Olja! Trikovi su ti prva liga! Olja!... OLGA: Šta je, Japanac mi ne veruje? Ja sam cirkuska artistkinja! ALBERT: Svi vam verujemo! Smirite se! VOLKOVA (tiho) Zasviraj, Tamara! Sviraj, nešto veselo! Nekakav cirkuski marš,sviraj! (TAMARA svira. OLGA se odjednom, pred njihovom očima, transformiše.) ALBERT: Stop! Dovoljno! On vam veruje! (brzo) Koja će sledeća? OLGA: Alberte, hajde da te pretesterišem! ALBERT: Hvala, ne bih. OLGA: To je sitnica, ne boj se... ALBERT: Hvala... više se sebi dopadam u jednom komadu. OLGA: Dolazi ovamo! ALBERT: Hvala, ja ne bih! VOLKOVA: Olja, evo, ako hoćeš... pretesteriši mene... hoćeš, Olja? Samo, kaži,kako ćeš da me testerišeš, preko pupka, da posle znam kako da me sastave? (Ćutanje) ALBERT: Stoop! Dosta je bilo trikova! (brzo) Koja je sledeća? Sledeća, molim! VOLKOVA: Pa, šta ste se skupile, Kaća, Liza? Šta je bilo?! Hajde... KAĆA (uzbuñeno) I mi smo pripremile tačku za audiciju... VOLKOVA: One su igrale u KUD "Železničar". One mi od malih nogu igraju... KAĆA (uzbuñeno) Naša tačka je... ovde nema normalnih uslova... LIZA: Tamara, sviraj nešto lagano. VOLKOVA: Sviraj im, Tamara. TAMARA: Znam ja šta treba. (Svira. Devojke u početku plešu, nevešto mičući telima, imitiraju strast i uzbuñenost, zatim počinju polagano da se svlače.) NINA (šokirano) Šta se to dešava? VOLKOVA: Kaća! Liza! Šta to izvodite?! (Devojke postepeno odbacuju grudnjake.) Šta je to?! Odmah da ste prestale! Prestanite! (Ćutanje. Devojke svojim pokretima pokazuju da glavno tek sledi.) NINA: Devojke... prestanite... VOLKOVA: Odmah da ste se obukle!

Page 14

Aleksandar Galin - AudicijaNINA: Mada... (KAĆA i LIZA nastavljaju striptiz.) NINA (tiho) Recite, koliko im je godina... VOLKOVA: Ma, još su balavice! NINA: Prekinite ovo, Alberte! ALBERT (ne previše glasno) Dovoljno je, devojke... (Striptiz dostiže svoju kulminaciju: na vitkim devojačkim telima, koja se tresu od uzbuñenja, ne ostaje ništa.) OLGA (VOLKOVOJ) Ne mešaj se! Tiho! VOLKOVA (potresena) Olga, pusti me! Daću im po tim ljihovim bestidnim njuškama! Stanite! Šta to radite?! OLGA: Sedi i ćuti! Ne talasaj!... Ne mešaj se! Japanci samo ovo i traže! NINA: Šta vi to govorite?! OLGA (uzbuñeno) Ućutite! Ne mešajte se! VOLKOVA: Aoki, čuješ?... Alberte... kaži mu... ALBERT (ne izdržava) Devojke,dosta. Aokisan vas moli da se zaustavite. On vas je razumeo. VOLKOVA: Dosta je, čujete? Da ste se bar majke postidele... Kaća! Liza! Zar vas je tome učio Jefim Natanovič? Aoki! To je bio njihov koreograf u KUD-u, Jefim Natanovič, pre nego što je umro... nagovarao me da ih odvedem u Moskvu... devojke. A kako sam mogla da ih odvedem? Muž mi umro od votke... onda... sam se... i sama lečila. Čitavog života sam se trudila da... NINA: "Zdravo, pleme mlado, nepoznato"... (KAĆA i LIZA se brzo oblače. JAPANAC nešto govori ALBERTU.) ALBERT: Devojke su mu se dopale... One mogu da učestvuju na audiciji. VOLKOVA: Pa kako može ova bruka da mu se dopadne! Aoki, one su mi rasle bez oca, shvataš, Aoki? Izvini u njihovo ime... ALBERT (nagnuo se, zatim se uspravlja) Aokisan moli za tišinu! On je pomalo umoran. Previše je bilo estetskih šokova. VOLKOVA: Objasni mu, rasle su mi bez oca, razumeš... ALBERT: Svima vam zahvaljuje... NINA: Tamara, a vi? TAMARA: Ja sam već nastupala. Pa nije, valjda, gluv... NINA: Odsvirajte nam još nešto. TAMARA: Ma, pusti! Ako njima trebaju samo ovakva otkrića, što da sviram zabadava! A ja dovukla i harmoniku... ALBERT: Vi ste mu se veoma dopale. On će pokušati da nagovori svoje kolege da vam dopuste učešće na audiciji. U svakom slučaju, moraćete da pričekate, dok on pogleda ostale, koje nemaju problema sa muževima, ličnim kartama i godinama. VOLKOVA: Zahvali mu se, mi se ne žurimo, kaži mu... NINA: Hvala vam za nadu, mili Tecudzin Aoki! KAĆA: A šta je sa grejanjem? VOLKOVA: Nemoj da prevodiš, ne treba... strpećemo se mi... NINA: Recite mu: ima divne oči! ALBERT: Reći ću mu... nije mi baš sasvim jasno kako ste ih videli kroz te njegove proreze, ali nema veze, reći ću mu...

Page 15

Aleksandar Galin - AudicijaVOLKOVA: I meni se dopao... reci mu... tako je mlad... Aoki! (JAPANAC sluša ALBERTA, smeje se i preti ženama prstićem.) ALBERT: On vam preti prstom. VOLKOVA: Pa vidimo. Kakav je to Japanac... živa vatra... ALBERT: On vas napušta. NINA: Mi ostajemo, nadajući se skorom susretu. VOLKOVA: Alberte, hvala ti. ALBERT: Zašto? VOLKOVA: Hvala ti što si pomogao mojim devojčicama. Mogu da doñem da ti besplatno operem veš. Ja lepo perem... sve na ruke... (ALBERT i JAPANAC odlaze. Žene izvesno vreme ćute.) Sve sam shvatila: oni će vas uzeti, zapamtite moje reči! NINA: I meni se učinilo... on se nije dosañivao... VOLKOVA: Uzeće, uzeće! OLGA: Prerano se raduješ. Ja mislim da oni hoće jednostavno da nas se oslobode. TAMARA (pokazuje na NINU) A ova počela da mu slini o muškarcima. NINA: Ako vam se ne dopadaju muškarci, slobodno menjajte orijentaciju! Sadasu te stvari potpuno dostupne! TAMARA: Slušajte, Nina! Molim vas da me ne dirate, jasno? Meni su, na vaš račun, takve reči na vrh jezika, da bi bilo bolje da se smirite! VOLKOVA: Ja se potpuno slažem sa Ninom! Šta bismo mi bez muškaraca! Ja sam žena sa sela i dobro znam, postoji brava, a postoji i ključ... KAĆA: Sipaj, "bravo"! VOLKOVA: Bez primedbi, manekenko! Samo to i radim, sipam. Nećete čak ni da poljubite majku... LIZA: Ne trpaj se. VOLKOVA: To sad takve stvari u klubu učite, a?! KAĆA: A šta se to tebe tiče? VOLKOVA: Kaća, kako to sa mnom sve vreme govoriš?! Pa ja sam ti majka!... LIZA: Uh, pazi, boga ti, majka! VOLKOVA: Eto, tako one sa mnom, tako... NINA: Nemojte, devojke. KAĆA: Neka ona prestane da se meša u naše poslove! NINA: Nemojte, devojke! VOLKOVA: Dobro, devojčice. Prestanite. Nina, zatrebaće još njima majka! (ostalima) Evo, još jedne flaše "crnog"! OLGA: Uzmite novac. VOLKOVA: Sve je u redu. Olja! Pa nisam ja crnoberzijanka! Ionako si mi već platila za pola sanduka. OLGA: Uzmi! VOLKOVA: Duša me boli za vas! Gde ste se to zaputile, devojke? U inostranstvu je sve veštačko! Pričao mi jedan milicajac o epruveti sa... onim... Uzeli od jednog nobelovca i, ako, recimo, tebi finansijske mogućnosti dozvoljavaju, možeš sebi da obezbediš jedno nobelovče. KAĆA: Ti to pričaš o ovci?... Na televiziji su prikazivali... ovcu...

Page 16

Aleksandar Galin - AudicijaNINA: Kako se samo neke žene brinu o svojoj deci! Čitala sam da neke žene dolaze kod lekara zajedno sa muževima, tamo im predlažu, pa nešto kao... jelovnik... mogu da ti "obezbede" kako vi to kažete, fizičara ili, recimo, liričara... OLGA: A šta da radiš sa "liričarima"?! KAĆA: U današnje vreme ni fizičari nisu baš neki provod. LIZA: I uopšte, kakvo je vreme u našoj otadžbini nastalo, ne možeš ni s kim dase obezbediš! Sve sami banditi i inkasanti! NINA: Ja sam prestala bilo čemuda se čudim. TAMARA: Dolaze sa muževima? Nije nego! OLGA: I u pravu su! Ako već nisi nobelovac, ustupi mesto onom koji jeste! Tamo žene imaju karakter. NINA: Avaj, novac diktira sve! Avaj! Već postoji tržište te robe. I to perspektivno... VOKLOVA: Tržište. Znači, možemo i kod nas uskoro da očekujemo tu robu! Štasmo dočekale! LIZA: Odavno je bilo vreme! KAĆA: A ovde, sve kreten do kretena... LIZA: Zamisli: vraća se naša iz dućana, donosi to u tegli od majoneza i kaže: Vanja, tu kod nas, u zadruzi davali uvozne spermiće, uzela sam teglu, nešto razmišljam, da l' sam ih skupo platila? NINA: Ne, ne! Zapad je hladan i jalov! Kao krajnji rezultat, gde god da pogledaš, sa svakog prozora te gleda transseksualac! Ansolutno je nemoguće odrediti polnu pripadnost čitavih naroda koji naseljavaju neke evroiske zemlje! Gde su hrabri Huni? Šta je sa moćnim Rimljanima? Atila je umro u zagrljaju žene! Od čega umiru naši muškarci, naši slavni varvari... naši sibirski medvedi?Od kompleksa manje vrednosti! TAMARA: Opet cvili o ekibani! NINA: Ja prihvatam liberalne ideje ali ne do te mere! Ti zapadni liberali su jednostavno rešili da se otarase svojih žena, njihove stalne, neutoljene želje: radite šta god hoćete, samo nas ne dirajte! Shvatila sam: izvor liberalizma je uiskonskom strahu muškarca od žene! VOLKOVA: Potpuno se slažem sa Ninom! NINA: Sve češće mi misli obuzima živ, vreo, strastai, totalitarni muškarac! TAMARA (ne može da izdrži) Znaš šta! Znaš gde te taj tvoj "vreli" čeka? U krematorijumu! VOLKOVA (kikoće se) Tamarka, pa ti ćeš pre nje otegnuti papke... TAMARA: Ma, crkla bih odmah, samo da je ne gledam! VOLKOVA: Dajte čaše! (Sipa) Jedna opasna ženska mi pričala, živele smo jedno vreme zajedno u podrumu kada mi je švaler propio stan: ona je, dakle, nekada bila agent osiguranja i tako je sebe osigurala da je dvaput godišnje bežala od muža, išla u banje u one... one.. vruće tačke, tamo se sada ratuje. Gde sad da odeš? TAMARA: Meni, lično, muškarac nije potreban sledećih sto godina. Ponekad, kad se vraćam sa nosla, u tramvaju mi se prilepi neka budala: razmišljam, na šta li to zaudara? Nekakva mešavina neopera i terpentina sa dodatkom

Page 17

Aleksandar Galin - Audicijaimalina... NINA: Nemojte! Nemojte tako da govorite o muškarcu! Muškarac divno miriše! TAMARA: Oh, Nina, bolje bi ti bilo da ćutiš. VOLKOVA: Kakav je da je, ja mislim da je muškarac neophodan. A njihove mirise, Tamara, poznajem ništa gore od tebe. Normalno razvijen muškarac počinje da zaudara od dvadeset pete. Jedan zadah posteieno naleže na drugi: ja mogu da pogodim šta su pili pre nedelju dana. Ima i takvih vonjeva koji dugo kruže oko njega, kao, kao... ona Ninina aura! Na primer, jedno nedelju i po do dve se oseća prokislo kupinovo vino... OLGA: U Rusiji sada ima raznih muškaraca! Bogati se neguju! Moj Puhov i u kolima ima dezodorans. LIZA: Pravi karanfil na četiri točka! KAĆA: Vozio nas jedan u "volvou", nije mi se izlazilo, miriše, miriše... TAMARA: A šta će bogatima dezodorans, pare ne smrde! VOLKOVA: Devojke, predlažem da popijemo za njega, za našeg Rusa! (Pojavljuje se ALBERT.) Stoj, Alberte! Pričekaj! Pogledaj me pažljivo! (Pauza) Pažljivo pogledaj... Šta vidiš? ALBERT: Vidim da u rukama držite flašu. VOLKOVA: I šta još? Ne gledaj flašu. Zar ne vidiš ništa iza mojih leña? Iza leña mi ništa ne svetluca? Pažljivo pogledaj... ALBERT: Iza vaših leña se nalaze vaše koleginice ... iz noćne more. VOLKOVA: Alberte, možda ti treba pospremiti kuću, oribati podove... mogu da doñem da ti properem veš... besplatio... Jesi li ti naš domaći ili Moskovljanin? ALBERT: Moskovljanin. VOLKOV A: A imaš li ženu? Ili je ona već u Singapuru? OLGA: Mi vas slušamo, šta imate da nam kažete? (Ćutanje)

VOLKOVA: Stanite, čekajte da mu sipam! Albertiću, nemoj da se gadiš, pij sa nama! Oni samurajčići se nas gade, nemoj i ti da nas nabijaš u blato! Molim te,popij! ALBERT: Smirite se, Volkova. VOLKOVA: A zašto me ne zoveš Varja? ALBERT: Varja, smirite se. VOLKOVA: Kako to da tako dobro znaš japanski? Ja ne znam ni ruski, a on, takva mudrica! Oh, kako si pametan, Albertiću! Kaži, šta oni piju u tom Japanu? ALBERT: Sake. VOLKOVA: Sake? NINA Recite već jednom! VOLKOVA: Čekaj, Alberte! Mi ćemo te ovde oženiti! Znaš li ti kakve mi ovde devojke imamo! Takve prepelice se po gradu šetkaju, perjem mašu! Pogledaj moje... Kaća, doći! KAĆA: Umukni! NINA: Progovorite, zaboga! VOLKOVA: Ne vičite na njega, opajdare! Pred Japancem ste spremne i košulju sa leća da skinete, a na našeg se derete...

Page 18

Aleksandar Galin - AudicijaALBERT: Aokisan mi je naredio da vam prenesem da sve vi... ukoliko insistirate... naravno... možete da učestvujete na audiciji... (Opšte oduševljenje.) OLGA: Ti si genije! Genije! Hvala ti! NINA: Kako da vam se odužimo za sve?! VOLKOVA: Bravo, Alberte, bravo! OLGA: Dobro, dobro, tiho, dosta je bilo! ALBERT: Najviše mu se dopala pesma o geolozima... VOLKOVA: Ma, dobro... ALBG.GG: Čekajte! Aokisan je spreman... da vam pomogne... da se nekako dokopate Singapura... Volkova, zamolio me je da vam objasnim: tamo ima raznih poslova... VOLKOVA: Ma, dobro, nema veze... ALBERT: Možete tamo u restoranu... da perete sudove. Neće vam mnogo platiti, ali ako ovde nemate ništa bolje.... VOLKOVA: Dobro, de. (Pauza) Ti to ozbiljno? Ne šališ se? ALBERT: Ne. (Ćutanje) NINA: Pa, kažite nešto... VOLKOVA: Čekajte! Alberte, šta ti to govoriš? Ne razumem, Alberte, da li da seradujem ili ne? ALBERT: Kako hoćete. Ja samo prevodim, ne znam. VOLKOVA: I ja ne znam... (Ćutanje) ALBERT: I zmija... nije ostavila loš utisak. NINA: Gospode, nije valjda da prvi put u životu imam srsće! ALBERT: Nina Andrejevna, ja moram da vam prenesem... NINA: Da... Šta hoćete da mi kažete? OLGA: Samo malo! A meni nemate ništa da kažete? ALBERT: Na vas nema nikakve primedbe, možete da učestvujete na audiciji. OLGA: Hvala! KAĆA: A mi? ALBERT: Mislim da će vas uzeti... LIZA: Uzeće nas? ALBERT: Hoće! LIZA: Nas uzimaju?! Uzimaju! VOLKOVA: Liza, da li je to moguće... uzimaju vas?! Alberte, stvarno ih uzimaju?! Ne šališ se? ALBERT: Čekajte! Tišina! Sa svima vama ovako stoje stvari: sve vi morate da podnesete dokaze da... da... pa, da ovde nikome niste potrebne! NINA: Dokaze? VOLKOVA: A kome ja pa to trebam? Pa, devojke, sada imate šansu... Veliku šansu! Kada sam ja nekome bila potrebna?! Kada? ALBERT: Stanite malo, Volkova. OLGA: Tišina! NINA: Zar su u mom slučaju potrebni bilo kakvi dokazi? Recite im da Nina Karnauhova, ruska intelektualka, nikome nije potrebna! Primetila sam da me u poslednje vreme čak i komarci zaobilaze.

Page 19

Aleksandar Galin - AudicijaOLGA: Tišina! ALBERT: Tamo su se pojavili muževi. Jedan, neobuzdan, protestuje protiv ovogvašeg... angažmana. Zato su Japanci odlučili: bez pristanka muževa ne mogu da vas uzmu. (Ćutanje) TAMARA: Čiji muževi?! NINA: Kakav je, Bože moj? Da nije plavokos?! ALBERT: Ima kapu... ne vidi mu se kosa... VOLKOVA: Da nije tvoj, Olja? OLJA: Moj čitave godine ide bez kape, luftira mozak. VOLKOVA: Tvoj, Nina? NINA: Boris nije mogao da doñe! To je nemoguće! ALBERT (NINI) Boris Aleksandrovič me je zamolio da vam... predam... ovaj lek... NINA (uzvikne) Boris?! On je tu?! ALBERT: On je doneo vaše lekove... "Ja sam", veli, "običan gledalac, naišao sam... na bioskop... Mislio sam da pogledam film..."Onda mi je rekao: "Molim vas da pozdravite Ninu"... Pobledeo... ruke pola sata nije mogao da umiri. "Kako je ona?", pita. "Živa", odgovorio sam mu. Da nisam nešto pogrešno rekao? NINA: Ne, ne... OLGA: Dobro ste rekli, ona je živa. Ovde niko nema nameru da umire. ALBERT: Zamolio sam ga da ostaie tu. "Možda ćete zatrebati Nini Andrejevnoj",rekao sam mu. Jesam li dobro rekao? NINA: Hvala vam, Alberte! ALBERT (predaje joj lekove) Rekao je da su ovde sedativi i hipnotici... NINA: Toliko sam ih popila u poslednje vreme, teško da će mi pomoći. On je hteo da me sačuva od tog užasnog iskušenja... (Ćutanje) Izlazeći iz kuće, reklasam mu: "Zbogom, udovče!" VOLKOVA: E, pa, Nina, baš si našla šta ćeš da mu kažeš! NINA: Gde je? ALBERT: On vas čeka... NINA: Zašto je došao? Zašto, zašto muči i sebe i mene... zašto? OLGA: Prestanite da cvilite! TAMARA (ALBERTU) A stoji li i tamo jedan kosati? Je li krupan? Krupan? ALBERT: Nije mali... Vama bi odgovarao. (Ćutanje) VOLKOVA: Po opisu bi se reklo da je tvoj, a, Tamara? ALBERT: Vaš muž se zove Vasilij? TAMARA: Vasilij... ALBERT: On je odlučio... da vas sve postrelja... bez suda i presude! Pokušao jeda upadne u bioskop... i milicioneri nisu najbolje prošli... TAMARA: Da nije pijan? VOLKOVA: Stani... nemoj da se nerviraš, sedi. Pij. Sedi! Ti si svoje već obavila.

ALBERT: Prvo su ga vezali... On je, očigledno, milicionerima objasnio da je njegova žena u pitanju... i oni su muškarci, razumeju, pustili ga... Ali, on se bacio u potragu za vama. Upao u salu, video na sceni tačku "Erotski bolero"...

Page 20

Aleksandar Galin - Audicijaeno ga, tumara po bioskopu, traži vas... OLGA: Ne boj se, Tamara! Zapamti, pobednicima ne sude! TAMARA: Koga sam ja pobedila! Oni traže pristanak od Boka... OLGA: Pristaće, ništa mu drugo ne preostaje! TAMARA: Svekrva mu, sigurno, napunila uši, da sam ja ovde gola... A ja došla sa harmonikom! VOLKOVA: Tamarka, bolje bi ti bilo da se brzo obučeš! TAMARA: Ja došla sa harmonikom! VOLKOVA: Ja ću da ispadnem kriva za sve! OLGA: Nisi ti ništa kriva! ALBERT: A, možda... da sve odustanete... i odete kućama... (Ćutanje) TAMARA: Muževi moraju da daju pristanak? ALBERT: Da! Oni su rekli... ako su žene udate... Tecudzin je molio da vam prenesem... VOLKOVA: Pa to mu doñe kao neka audicija muževa, je li? TAMARA: Znaš li ti koliku pesnicu onaj moj ima? On da pristane?! Pa on će onom Tecudzinu glavu da otkine! VOLKOVA: Slušaj, Alberte, a da ja dovedem jednog mog poznanika, ložača? Onće me pustiti za četvrt flaše. Shvataš, ja trenutno nemam muža! Koga da im dovedem?! ALBERT: Muža... roćaka... ložača. Svejedno. KAĆA: A šta je sa nama? ALBERT: Oni žele da budu sigurni da vas tamo niko neće tražiti i zato zahtevaju da vaši roditelji to potvrde napismeno... majka ili otac. KAĆA: A gde da naćemo oca? ALBERT: Ponavljam: morate da im dokažete da ovde niste nikome potrebne... Volkova, jeste li vi njihova majka? VOLKOVA: Majka... ALBERT: Volkova, da li ih puštate? (Pauza) Volkova, vi ste njihova majka? LIZA: Jaka nam je ona majka! NINA: Nemojte tako, devojke! KAĆA: Šta se vi mešate! (VOLKOVOJ) Idi odavde! Zašto si, uopšte, dolazila?! TAMARA: Prestanite da se derete na nju! VOLKOVA: Kaćin otac je umro... nije mu bilo ni četrdeset... A Lizin... ALBERT: Znate li šta će one tamo morati da rade? KAĆA: Znamo... VOLKOVA: Šta? Nastupaće u klubovima. ALBERT: U muškim klubovima... VOLKOVA: U kakvim klubovima? KAĆA: Znamo mi u kakvim! ALBERT: Devojke, ja sada razgovaram sa vašom majkom! KAĆA: Zašto razgovarate s njom? Sa nama razgovarajte! ALBERT: Vi nemate lične karte. KAĆA: Moja lična karta je kod naše tetke... ona nam je svodnica. LIZA: Ma, to se ona šali, šali se! KAĆA: Ne šalim se! I njenaje kod makroa... Sada živimo u Rostovu. LJudmila

Page 21

Aleksandar Galin - AudicijaIvanovna, očeva sestra nas je dovela kod sebe... Ona je naš makro... Radi kao recepcionerka u hotelu. Obećala nam je, ako proćemo audiciju, predaće naše lične karte Japancima. VOLKOVA: A ja trunem po podrumima... Moj brat dolazio, hteo da ih odvede u Vučji Do! KAĆA: U Vučji Do neka idu kretenuše! VOLKOVA: One pobegle tetki... u Rostov... LIZA: Rekla nam je da ti je dala pare za nas! VOLKOVA: Kakve pare? LJudmila je ñubre! Rekla mi je, radićete u hotelu. Po sobama ćete raditi! Spremaćete! A onda će vas dati u Pedagošku školu! Gledala sam u nju, kao u ikonu! LIZA: Nemoj da se nerviraš. Mi zaista radimo u hotelu! VOLKOVA: A šta radite? KAĆA: Radimo po sobama, ne sekiraj se! VOLKOVA: Pomozi mi, Alberte! KAĆA: Ali Singapur nije što i Rostov! (Ćutanje) TAMARA: Eto ti ga, šta isiade od kulta ekibane! (Odjednom, svom snagom, pocepa mehove harmonike) Ničega se više ne bojim, nema mi povratka nazad!(I, iznenada, bioskopsko platno oživi, grune muzika. Svi se okrenu i gledaju kako se po ekranu miču svetle senke.) LIZA: Počelo je! Krenule su kokoške! KAĆA: Mi se ovde smrzavamo, čekamo... a tamo već odabiraju devojke. LIZA: I lajt šou im, kučkama, obezbedili! NINA: Zašto moj muž mora bilo šta da odlučuje u moje ime? Ja sam napravila svoj izbor! Mi smo sada slobodne žene u slobodnoj zemlji! ALBERT: Gotovo! Tišina! Tamo počinje audicija! TAMARA: Odoh ja tamo! Neka me onaj moj ubije, pred očima žirija! NINA: Tamara, nemojte! Alberte, čekajte... pomozite! ALBERT: Tiho! Preklinjem vas, ne vičite! OLGA: Nemamo izlaza. Nemamo izlaza, devojke! Alberte, dovedi ih ovamo! Kaži im da su bednici, da su depresivci! Ja sam mog jutros namerno pozvala telefonom, htela sam da me, skot, vidi ovde, da se uveri da ne umirem bez njega!... NINA: Ja moram da molim Borisa? Pa on je ionako preživeo užasan stres dok me je preklinjao da ostanem. Toliko noći nismo spavali... On je ridao... preda mnom na kolenima... Zar treba da ga ubijem? ALBERT: Čini mi se da neko dolazi! NINA: Bože moj, čujete li muške glasove?! OLGA: To je onaj tvoj, Tamara! Tvoj! TAMARA: Pustite mene! Evo, ovako, sa ovim instrumentom ću da krenem! ALBERT: Molim vas, obucite se! Još će ovde neko i da me prikolje! TAMARA: Ne! Ja se više nikada neću obući! ALBERT: Ne priliči vam, Tamara, da budete tako goli! Preklinjem vas, obucite se! OLJA: Ne oblači se, Tamara! Neka vidi! ALBERT: On će je ubiti!

Page 22

Aleksandar Galin - AudicijaOLGA: Ne bojte se! VOLKOVA: Oh, devojke, što ste se tako prepale! Seti se, Tamara, pa ti si završila elektrotehničku školu! Videla sam ovde negde prekidače... Sad ćemo mi tvom mužu da otežamo uslove rada! ALBERT: Ne smete! U sali počinje audicija! KAĆA: Tako je! Hajde, gasi svetlo! Gasi! LIZA: Tamo će na svetlu da izaberu sve one seljanke, za nas neće biti mesta! OLGA: Neka pipanjem odaberu svoj kordbale! ALBERT: Stanite!!! (Žene se, predvoñene VOLKOVOM, probijaju izmeñu nabacanih sedišta, prebiraju po razvodnoj tabli sa prekidačima. ALBERT na trenostaje sam. Pojavljuje se VASILIJ, o njega se okačio BORIS KARNAUHOV. Ovaj nešto govori grmalju VASILIJU, ali u tom trenutku iza platna nestane svetla, a muzika staje.)

DRUGI ČIN

(Prošlo je pola sata. VASILIJ, crven u licu, hoda tamo-amo izmeñu stolica: na jednoj od njih, okamenjen od tuge, sedi BORIS KARNAUHOV.) VASILIJ: Tamo je vaša kćerka? BORIS: Žena! VASILIJ: Žena? A ja mislio kćerka. I ostavićete je da živi? BORIS: Vasilij, vi niste u pravu... VASILIJ: Onaj balavac... Albert... motao mi se ovde negde oko nogu... ne znaš gde je? BORIS: Ne poznajem tog mladića. V ASILIJE: Pitam te: gde je on? Gde je? BORIS: On je obećao da će pronaći vašu ženu. Nije prošlo mnogo vremena... popravljali su svetlo... (Ćutanje) Znate šta je začuñujuće? Do dana današnjeg nikada nisam pio kod kioska. VASILIJ: Iza kioska... BORIS: Vi smatrate da je geografska odrednica tog dogañaja tako bitna? VASILIJ: Utabavali smo sneg iza kioska... bolje bi bilo da smo nabavili granatu!Prilazio mi potpukovnik, nudio kašikaru za pola litre moldavskog konjaka! BORIS: Vasilij! Treba prestati sa surovošću i nasšvem nad ljudskom prirodom! Dosta je bilo! VASILIJ: Čoveče, ja je nikad ni prstom nisam takao! BORIS: Bolje bi bilo da razmislite zašto su one u tako velikom broju došle ovamo? Šta traže ovde? VASILIJ: Šta imam ja tu da razmišljam? Imaju one svoje očeve, svoju braću, nek oni razmišljaju! BORIS: A sve su te devojke potencijalni nosioci našeg genetskog fonda! VASILIJE: Nije trebalo da pijete pivo posle votke. Sve što je slabije, treba piti pre. I onda je sve u redu, može da se pojavi jedino štucanje. BORIS: Vi mi otkrivate zakone ovoga sveta! VASILIJ: Ma, koji zakoni?! Ovu našu "rusku votku" prave balije i transportuju je ovamo naftovodom!

Page 23

Aleksandar Galin - AudicijaBORIS: O, Bože, svuda prevara... VASILIJ: Svuda, druže, svuda... (Ćutanje) BORIS: Lice i telo žene naslikao je najveći umetnik... VASILIJ: Čoveče, ne znam ti ja umetnike. BORIS: Jedni tog umetnika nazivaju Bogom, drugi Prirodom, treći Višim razumom... VASILIJ: Odakle njima razum? BORIS: Vasilij! Pa zašto smo onda ukidali kmetstvo, preživljavali revolucije, ratove... milioni rañanja i umiranja?! Zbog čega?! VASILIJ: Nemam ja ništa protiv... Kad joj naspelo da promeni televizor, pola godine sam grbačio kod šuraka u garaži, kupio sam joj veliki ekran. Gledaj, ako ti se sviña šta oni noću prikazuju... Ja popijem svoje i legnem, a ona sedi, bulji u ekran... BORIS: Vasilij, one veruju da ih tamo nešto očekuje! NJima je bolje nego nama. Ja više ništa ne očekujem i ničemu se ne nadam. Naivno sam verovao da će proteći sasvim malo vremena, pet, deset godina i da će naši ljudi postati srećni... Svi ovi ubogi domovi, šupe, prljavština, beda, psi lutalice, pijanstvo... divljaštvo... ta kužna rana na telu zemlje će zaceliti i jednoga dana se iretvoriti u rajski vrt. Pa, meni se činilo da sam to dočekao. Pozdravljao sam slobodu, plakao od sreće... od ponosa... Shvatate? VASILIJ: Lepo sam govorio kevi: "U kući mora da postoji jedna domaćica! Majko, ti si svoje odradila". Bilo nas je četvoro braće... i nijedan nije bio na robiji... BORIS: Neka mi neko kaže, ko smo mi?! VASILIJ: Stani malo, brate! Sve ćemo mi njih da ispitamo! BORIS: Prišla mi je danas... jutros... sa usnama modrim od plača i rekla: "Ja, Karnauhove, više ništa nemam da prodam, preostaje mi jedino moje telo..." VASILIJ: Kamenjarke! BORIS: Ne! Mi to moramo da razumemo! VASILIJ: Razumem te, čoveče: ti si uvrećen! BORIS: Kada je otišla, uzeo sam njenu fotografiju i znate šta sam video? Ne možete ni da zamislite... VASILIJ: Zašto, mogu da zamislim... BORIS: Kada gledate fotografiju svoje žene, koga vidite na njoj? VASILIJ: Ranije sam video samo sebe, a sada mogu da vidim koga god hoćeš! BORIS: Niste me razumeli. VASILIJ: Ma, razumeo sam vas! Ni na njoj, ni pored nje nisam nikoga video... Ja nju nisam nikada proveravao! Dok nisu zatvorili fabriku, radio sam, radila je i ona... Uveče se vraćali... Majka nešto spremi, kaže: "Nek se snajka odmori..."Trebalo je da je svako veče oderem od batina! BORIS: Opet vi svoje! (Ulazi VOLKOVA.) VOLKOVA (meko) Dobar dan... BORIS (malo začuñen) Dobar dan... VOLKOVA: Zdravo, momci! Zdravo, Borjenka! BORIS: Zar se mi poznajemo? VOLKOVA: Pa, kako si mi, Vasjenka?

Page 24

Aleksandar Galin - AudicijaVASILIJ: Ko si ti? Šta 'oćeš? VOLKOVA: Ja se prezivam Kamikaza! Danas sam sebi odabrala umetničko ime:Izabela... BORIS: Ko je ovo? Priviñenje? VOLKOVA: Nemoj tako o meni, Borja! BORIS: Nisam imao čast da vas upoznam... VOLKOVA: Napolju me zovu jednostavno Varja Volkova. Mi smo ovde većale, koja da izaće pred vas... birale, koja da bude kamikaza! Ispalo je da je za mene najmanja šteta. Ostale su sve mlaće, treba još da žive, staiu na noge... BORIS: Početak je zanimljiv, da vidimo kakav će biti nastavak... VASILIJ: Pa? VOLKOVA: Nemoj ti meni "pa"! Da li je svraćao ovde muž sa prezimenom Puhov? BORIS: Bio je... VOLKOVA: I gde je sada? BORIS: U sali. Gleda druge kandidatkinje... VOLKOVA: Pametno! Našao se makar jedan normalan muškarac. A šta vi ovde tražite? Bolje bi vam bilo da i vi odete tamo... VASILIJ: A šta ti hoćeš? VOLKOVA: Došla sam da vam kažem koliko nam je ovde, siroticama, bilo teškobez vas. Tamara došla sa harmonikom. Olja donela testeru. Nina se obmotala krpama, k'o kalućerica. I viče: "Treba mi partner!" Plače! Zove svog Borisa! Tamara je, umesto vas, Borise, bila njen ukrotitelj. Ja sam im predložila: za flašu "crnog" dovešću im takvu količinu partnera, za svaku po četiri! Ne! Nisu nikoga, osim vas, htele da vide. Mnogo im nedostajete... VASILIJ: Šta 'oćeš? 'Oćeš da popiješ? VOLKOVA: Imate? VASILIJ: Ne... VOLKOVA: Pa što me onda nudiš? A ja vama donela! VASILIJ: A, zašto ti da nas pojiš? VOLKOVA: A, koga ja, ruska žena, da pojim? Neću valjda one, što jedu žabe i crviće, je l' tako? VASILIJ: Ide sa svojim čašama, da, prava Izabela... VOLKOVA: Slušaj, Vasja, tvoja Tamara je čisto zlato! Tecudzin je od oduševljenja pao s nogu! VASILIJ (preteće) Ko je pao? VOLKOVA: Oh, pa onaj... Aoki Tecudzin! Aoki, to ti je ime, Tecudzin, prezime. Ona, tvoja Tamarka, izašla je, zakopčana do grla... uredna i veli Japancima: "Imajte u vidu, gadovi, ja sam ovde došla sa harmonikom!" VASILIJ: Sa harmonikom? VOLKOVA: Evo, devojke vam poslale i meze... ribu... Brinu se: kako je njima, tamo, gladnima... Tamara stalno viče: "Hoće li naći u frižideru ono, hoće li naćiu frižideru ovo!" VASILIJ: Prazan frižider, šta tamo da tražim... VOLKOVA: Tamara je dragulj... Pljunuti Lomonosov... Japanci se tresu oko nje:"Elitni šou! Elitni šou!" Pristaju na sve uslove... A ona, hladno, onako, sa

Page 25

Aleksandar Galin - Audicijaprezirom: "Vi morate da vidite mog muža... bez mog voljenog muža ja ne smem ništa da vam obećam!..." BORIS: Albert nas je upozorio, upravo smo o tome govorili... VOLKOVA: I sve žene su čvrsto odgovorile: "Imamo mi svoje zakonite muževe!... Pre svega smo žene, pa tek onda umetnice u vašem putujućem orkestru. Mi moramo da ih molimo za pristanak, bez toga nigde ne idemo!" Japanci krše ruke, ma kakvi, ne pomaže! Vaše, čvrste k'o stene: "Tražite od naših muževa pismenu dozvolu!" (Ulaze ALBERT i PUHOV.) PUHOV: Samo da si mi rekao, znaš kakve devojke bih ti ja našao! ALBERT: Ja ih ne tražim. Ja sam prevodilac sa japanskog i obratno... PUHOV: Nešto mi nije jasno! Kaži mi, momak... Pogledao sam na scenu i, samo što nisam zaplakao! Ko će one bedevije tamo da gleda? Jedino ako ne planiraju prisilni šou kao sredstvo za mučenje! Ne, reci mi, neće valjda Singapurci da ilaćaju ulaznice da bi gledali one tamo?! ALBERT: Ja s tim nemam nikakve veze! PUHOV: Šta će im ona menažerija, pojma nemam! ALBERT: Ja nemam veze. PUHOV: Ne, stvarno, objasni mi! ALBERT: Japanci žele da vam pomognu... PUHOV: Kome da pomognu? ALBERT: Vašoj ženi, vama... meni... našim ljudima... PUHOV: Kome da pomognu? Meeni?! A, možda je njima potrebna pomoć? Idi, pitaj ih: Kako je kod njih, u Japanu, sada sa hranom? Idi, idi, pitaj! ALBERT: Pitaću! PUHOV: Pitaj Japance, da li hoće da im dam malo para? Pitaj. Daću im! ALBERT: Ako baš tako jako želite dajte ih meni... VOLKOVA: Je li to Puhov? PUHOV: Puhov! VOLKOVA: Sivi soko! Soko! Kako ti je ime? PUHOV: Viktor Ivanovič! VOLKOVA: A na našem, francuskom, vi ste Viktooor! Spominjala sam te kada mi je tvoja Olja zamalo napravila harikiri! Sve sam shvatila! I ne krivim te, Vitja! Ne krivim te! PUHOV: Šta to brbljaš? VOLKOVA: Znaš šta sam rekla Olji: "Ti si svog muža testerisala na komade, a druga ih je polako .skupljala i od ljih sastavila pravog muškarca!" Eno je tamo, trese se, lupa glavom o zid, viče: "Pogrešila sam sa Vitjom, pogrešila!" Plače, suza suzu pretiče, cvili: "Gde mi je bila pamet, sada bih pred njim na kolenima puzala... noge mu prala... i vodu iz lavora pila..." ALBERT: Čekajte, Volkova! PUHOV: Profesore, kaži Japancima: spreman sam da im platim samo da onu moju odvedu odavde! ALBERT: Ja nisam profesor, već student. PUHOV (ALBERTU) Šta ona hoće od mene, uopšte ne kapiram! ALVERT: Žene traže vaš pristanak za učešće na audiciji. Japanci insistiraju na vašem pristanku, jer ovde ima muževa koji se protive... to jest, negoduju... i

Page 26

Aleksandar Galin - Audicijaprave scene... BORIS (skače) Alberte, prenesite Nini da je ja neću sprečavati! ALBERT: Borise Aleksandroviču, trebalo bi da svoju ženu odvedete kući. I vi, ostali, povedite svoje žene! Zbog njih ne možemo da počnemo! VOLKOVA: Alberte, idem da obradujem Ninu: Boris pristaje!... BORIS: Ja ne pristajem! Ja ne mogu da pristanem na to što se ovde dešava! Ali, ako njena lična sloboda zavisi samo od mog potpisa, ja ću potpisati bilo šta! Čovek, pre svega, treba da bude slobodan! Ako on sam želi da bude tako ponižen i uvreñen, niko nema pravo da mu smeta. Znači, kroz to mora da proće. Evo, ja sam sastavio izjavu. Na tri jezika. Na engleskom, francuskom i dole je prevod na ruski: "Ja, Karnauhov Boris Aleksandrovič, snažno dižem svojglas protiv pretvaranja Rusije u sirovinsku bazu planete Zemlje. Ja protestujemjoš snažnije kada takvu sirovinu predstavljaju mlade žene. Ali, neću da stojim na putu svojoj supruzi, Nini Andrejevnoj Karnauhovoj, devojački Snegovaja, danapravi svoj sopstveni, slobodni izbor!!" Evo, dajte joj, a ja se gubim odavde! VOLKOVA: Borja, nemoj da ideš! ALBERT: Čekajte, Borise Aleksandroviču! BORIS: Pustite me! VASILIJ: Stani malo... BORIS: Molim vas, pustite me da odem! Molim vas! VOLKOVA: Ne pravi tu grešku, Boriss. Nina... ona je tamo na ivici izdržljivosti. Samo suze i histerija. BORIS: Razmišljao sam, zašto me je pozvala. Mislio sam da želi da me vidi... VOLKOVA: Želi, želi! BORIS: Ne znam šta je Albert vama rekao, gospodo, ali meni je rekao da moja žena želi da me vidi. I ja sam došao! Sedim ovde i čekam je... A, ispada, njoj je potreban samo moj potpis! VASILIJ: Ja dremao kod kuće, otac me drma, viče: "Gde se ona tvoja zaputila?" Videle je komšinice kad je krenula... VOLKOVA: A ti odmah dotrčao? I još se raspomamio! (Ćutanje) BORIS: Do viñenja, Vasilij! VASILIJ: Čekaj! BORIS: Ne mogu! I neću! ALBERT: Borise Aleksandroviču, preklinjem vas, odvedite ženu odavde! I vi, povedite svoje žene! Ponavljam: zbog njih ne možemo da radimo! VOLKOVA: Gospode, pa on se jedva drži na nogama! Pridrži ga, Alberte, idem da pozovem Ninu! BORIS: Nemojte. Ne želim da je vidim! VOLKOVA: Borja, pa ona je ovde zbog tebe! Došla je zbog tebe! BORIS: Šta? VOLKOVA: Pa, maltene je klečala pred onim Tecudzinom: "Pomozite mome mužu, on je genije!" BORIS: Štaa? Bože moj, kakva sramota! Kakva sramota! Neka me neko ubije! PUHOV: Šta ovaj slini? Čoveče, šta ti je?! BORIS: Sramota! Sramota! PUHOV (BORISU) Hajde, sedi. Sedi!

Page 27

Aleksandar Galin - AudicijaVASILIJ: Borise, nemoj da se nerviraš. Ja ću da te odvedem kući. Nemoj, Borise! BORIS: Ja više nemam kuću. Mene su zdrobili. Ja poznajem sve vrste kazni koje su postojale na ovome svetu, ali ovako nikada, nikoga nisu kaznili! VOLKOVA: Borise, dragi, ne plači! Borja, pa Nina te voli! ALBERT: Molim vas, ne vičite, tamo kreće audicija! PUHOV: Audicija? Dečko, objasni mi, šta oni tamo biraju? Šta gledaju? VOLKOVA: Oni gledaju ples sa vokalom! Alberte, reci mi: oni ništa više ne gledaju, a? ALBERT: Volkova, idite odavde! VOLKOVA: Borja, ne muči sebe! Borja! Vasja, drži ga... njega i Ninu treba svezati zajedno, pa nek se tuku! BORIS: Pustite me! VOLKOVA: Borja, Nina te voli! Booorja! PUHOV: Ma, ne deri se, kolero! Svi vi, tišina! (BORISU) A ti, sedi. Sedi! VASILIJ: Malo pažljivije s njim, da te ne bih istres'o iz gaća. PUHOV: Kome ti to, džiberu?! VOLKOVA: Momci, samo bez tuče! Bez tuče! ALBERT: Slušajte me! Japanci su mi rekli: neka ih muževi odvedu! Neka već jednom idu svojim porodicama! Molim vas, pokupite svoje žene i idite! VOLKOVA: Alberte, reci momcima kako su se devojke ponašale... ALBERT: Volkova, a gde su one? VOLKOVA: E, pa ne sede ni one skrštenih ruku. Ja sam im dala još jednu flašu "crnog". Eno ih, škrguću zubima, spremaju se za okršaj! ALBERT: Zašto ja moram ovde da zavodim red? Zašto ja moram da jurcam po bioskopu i mirim žene i muževe? Mene su unajmili kao prevodioca! (Izlazi) VOLKOVA: Momci, časna reč: ti Japanci uopšte nisu loši. To su vas one babetine na ulici našalile! Nema ovde nikakvog razvrata! Nikakvog! Evo, mene,na primer, niko nije svlačio, nije me pipkao. Otievala sam pesmu i, gotovo! Oniskupljaju umetničku trupu, putujući orkestar... rusku ekibanu! VASILIJE: Šta skupljaju? VOLKOVA: I ja nisam znala šta je ekibana. Objasnili mi: ekibana, to ti je buket!Je l' tako, Borja? BORIS: Mi smo na ivici provalije! Mi tonemo u ambis! VOLKOVA: Borja, neka Vasja obeća da će biti dobar, inače neću da ih dovedem! BORIS: Vi tražite moratorijum? To hoćete? VOLKOVA: Nisam baš sigurna šta to beše moratorijum. BORIS: Jeste li vi pijani ili se meni to samo čini? VOLKOVA: Ni ja ne znam, Borja, da li se to ti ljuljaš ili se ja ljuljam? Šta je to moratorijum? PUHOV: Ućutite, lakrdijaši! VOLKOVA: Stvarno, Vitja, ne znam šta je taj moratorijum. Došlo takvo vreme, više ne razumem polovinu reči. Kada sam ja učila školu, nije ih bilo! Znam šta je krematorijum, šta je profilaktorijum, ali taj moratorijum... PUHOV: To ti je kad niko nikoga ne mlati.

Page 28

Aleksandar Galin - AudicijaBORIS: Ja vam obećavam: u mom prisustvu niko ruku neće podići na ženu... VASILIJ: I neće. Ja ću moju nogom. PUHOV: Tišina! Prestanite, svi! (Ćutanje) Tako, momci, za početak, da rešimo, ko će da ode po piće? (VOLKOVOJ) Ti, otkačena, doñi ovamo! VOLKOVA: Moram da vam kažem: jedini pravi muškarac meñu vama je Viktor! Tako je, žensko ne treba dugo slušati, treba je odmah poslati po flašu! PUHOV (daje joj novac) Donesi nekoliko flaša... VOLKOVA: Ne treba nigde da idem! Ono je uvek sa mnom, moje "crno"! Evo ga! Ja častim! PUHOV: Uzmi! VOLKOVA: Ne treba, Vitja! Malo mi je neprijatno. Tvoja Olga mi je platila unapred za pola godine. Uvek možeš da doñeš kod mene, na Drugu ranžirnu, uvek ću te počastiti. PUHOV: Možda i doñem. Ko zna kako će se život preokrenuti? VOLKOVA: Takav muškarac kao što si ti, od mene uvek ima piće džabe! PUHOV: Ozbiljan kompliment. VOLKOVA: Na ulici kapitalizam jača, narod trguje k'o s lanca pušten, zato sam se i ja rešila da krenem u biznis. PUHOV: Bravo! Posluješ pozitivno? VOLKOVA: Ne žalim se. Moram da otkupim moje devojčice od jedne krvopije. PUHOV: Hoćeš tezgu da otvoriš? VOLKOVA: Vitja, ja imam višu školsku spremu. Nisi ti poznavao Varju u najboljem izdanju! PUHOV (daje joj vizit-kartu) Javi se, smisliću ja nešto za tebe. (VOLKOVA sipa, muškarci piju.) VOLKOVA: A za meze, momci, imamo riblji asortiman. Plašila sam se da ponudim devojkama, a vi možete, neće vam biti ništa. Jutros je moj mačak probao i dopalo mu se. Životinja neće nikada da pojede ono što joj šteti... Jedite, jedite, momci. I ja sam je jutros jela i, vidite, još mrdam... (Posle izvesnog kolebanja, prvi proba VASILIJ. BORIS ga sledi. PUHOV pali cigaretu. Pojavljuju se NINA, TAMARA, OLGA, KAĆA i LIZA. Promenile su se: oseća se dasu već na putu za Singapur. Dugo ćutanje) VOLKOVA (ženama) Devojke, vaši momci bi bez vas presvisli od gladi! Šta je, momci, pružite ruke, šta čekate! (Ćutanje. Muškarci ne gledaju žene.) PUHOV (ne previše glasno) Pa, da se upoznamo! Ti si Vasilij? VASILIJ (istim tonom) Vasilij... PUHOV: A ti si, znači, taj Karnauhov? BORIS: Taj... PUHOV: Poznata ličnost u gradu! VOLKOVA: Hajde, još po jednu! (Muškarci piju.) NINA (uzbuñeno) Karnauhove, ti se to praviš da me ne poznaješ? BORIS: Da, Nina, nisam te prepoznao. NINA: Zaboravio si kako izgledam? (BORIS joj prilazi.) BORIS (tiho) Nina... šta se to dešava sa tobom? Ti si gola! NINA: Ja učestvujem u audiciji. BORIS: Šta je sa tobom, Nina?

Page 29

Aleksandar Galin - AudicijaNINA: Sa mnom ništa. Ko je taj čovek pored tebe? BORIS: Moj drug, Vasilij. NINA: Dobar dan, Vasilij. Drago mi je što smo se upoznali... VASILIJ: A meni nije... BORIS: Vasilij! VASILIJ: Ja ćutim... nikoga ne diram... samo odgovaram... LIZA: Još bi samo trebalo nekoga da diraš! OLGA (iznenada) Ustajte, svi! VOLKOVA: O, Gospode, šta ti je, Olja?! OLGA: Dižite se! VOLKOVA: U redu je, Olja, pusti ih da popiju. OLGA: Rekla sam: odmah da ste ustali! Gospodine Puhov, ustajte! PUHOV: Da nismo, možda, na sudu? OLGA: Ustanite! Ovde su došle žene! PUHOV: Ludnica! Momci, dajte čaše... OLGA: Ustanite svi! PUHOV: Sedite, momci... (VASILIJ, ćutke, posadi BORISA na mesto. BORIS se podiže.) VASILIJ (opet ga posadi na mesto) Borise, sedi! NINA: Molim vas, samo bez ruku! PUHOV (BORISU) Sedite... NINA: To je vaš muž, Olja? Zamolite ga da bude pažljiviji. BORIS: Ne, gospodo... dozvolite... ja ću da stojim. (VASILIJ i PUHOV drže BORISA. On se otima) VOLKOVA: Mirno, mirno! Sedite, momci... I vi, devojke. Treba sve lepo, na miru. Mirno. Rekli su nam da čekamo Aokija. Takav nam je današnji program: čekamo šta će reći Tecudzin Aoki... Aoki Tecudzin! (Ćutanje)

TAMARA (tiho) Vasja... VOLKOVA: Barem se odazovi! TAMARA: Vasja, čuješ li me? VASILIJ: Ne čujem... TAMARA: A, da li me vidiš? VASILIJ: Ne vidim... NINA: Ne čuje, ne vidi... Tamara, pa on mora da je novi Homer! TAMARA: Pozabavi se ti sa svojim, a mog pusti na miru! (Dugo ćutanje. OLGA prilazi PUHOVU.) OLGA (uzbuñeno) Puhov... PUHOV (teško) Šta je? OLGA: Potreban si mi, Puhove. Da popričamo? PUHOV (seda) Zašto me cimaš za svaku glupost? OLGA (ženama) Čujete? Moji problemi su za njega glupost! Ništa drugo nisam ni očekivala! Puhove, moram da razgovaram s tobom, molim te! PUHOV: I, šta je bilo? (Ćutanje) Zašto me uznemiravaš svakoga dana zbog tvojih besmislica? Svakog dana mi nešto pretiš! Te ćeš omču oko vrata, te ćeš u Singapur!... Svaki moj minut košta para!

Page 30

Aleksandar Galin - AudicijaOLGA: Neće ti osiromašiti ljubavnica. Jedino možda ostane bez novog brilijanta! PUHOV: Ukratko, šta treba da potpišem? OLGA (uzbuñeno) Puhov, ti razgovaraš sa mnom poslednji put! Ja sam praktično već u Singapuru! PUHOV: U, što si me uplašila! Mi ćemo ovde bez vas... već nekako da se snañemo. Je l' tako, momci? OLGA: Pa, onda... zbogom. PUHOV: " Zbogom, zbogom, i pamti me dugo...." (Ćutanje) NINA: Rekli su mi, Karnauhove, da si se i ti prilično lako složio da se rastaneš od mene? BORIS: Nina, teško mi je da vodim ovaj razgovor. Zar ne možeš da se obučeš?

NINA: Zašto te to pogaña? BORIS: Molim te, ipak... obuci se! LIZA: E, baš neće da se obuče! NINA: Dozvolite mi da to sama odlučim. LIZA: Neće se obući! KAĆA: Tako je! NINA: Borise, druže moj... shvati me pravilno... mi nemamo izbora. BORIS: Imamo! Ja ga imam, u svakom slučaju... NINA: Na šta to ciljaš? BORIS (ustaje) Bez obzira na sve, gospodo... ja mislim... pred nama su, ipak, žene! I ja ću stajati u njihovom prisustvu, ali ću misliti o Danteu, o Rafaelu, Mocartu! Ja ću misliti o Puškinu. Niko ne može da mi zabrani da mislim na ženekoje su oni ovekovečili! NINA: A mi, ispada, nismo takve žene. PUHOV (ne može da se uzdrži) Vi, žene?! Prošlog leta sam bio u Majamiju, na farmi krokodila isti efekat! Samo od njih bar prave tašne! OLGA: Šta hoćeš da kažeš, Puhove? Ja za tebe nisam žena? A ko je žena?! Onabivša pankerica koja te je naučila da trguješ haringom? PUHOV: A ti ne jedeš haringu? A ona od jutra do večeri rmbači, dok se ti izležavaš na divanu i cmizdriš, "artistkinjo"! OLGA: Ja sam ostala bez posla. Bila mi je potrebna tvoja moralna podrška! I ništa više! PUHOV: Lepo sam ti predložio da radiš sa nama. Šta si mi rekla: "Nisam ja roñena za to!" Za šta si roñena? Za ovo?! OLGA: Za ovo! Za ovo! Ja ništa drugo ne umem... šta sam vam skrivila?... PUHOV: A ona je moj poslovni partner! Ja je poštujem! OLGA: Ne, mili moj! Mi smo žene! Žene, sa velikim "Ž"! VASILIJ: Ma, kakve ste vi žene! Ulične pacovke! BORIS: Vasilij! Ne smeš! NINA: Kako ste me to nazvali? BORIS: Vasilij, vi morate da se izvinite! KAĆA: Moron! LIZA: Šupčina!

Page 31

Aleksandar Galin - AudicijaVOLKOVA: Šta se vi mešate! Sklanjajte se odavde! Vi ste, za sada, neudate! NINA: Hvala, devojke! Ne treba mi vaša zaštita! Imam ja zaštitnika. Karnauhove, izvini, o kome trenutno razmišljaš, o Dulčineji ili, možda, o Beatriče? BORIS: Da, Nina, zamisli, ja mislim na Beatriče! Neprestano! NINA: Ah, tako, znači! Nemoj tako da me gledaš! Ti misliš da mene nije stid? Stid me je! TAMARA: NJu je svega stid! NINA: Da! Stid me je! Ali ja se neću obući iz principa! VASILIJ: Radodajke! BORIS: Vasilij! Pa vi ste obećali! VASILIJ: Pitam ostale: i vi nemate nameru da se obučete? (Ćutanje) Pitam vas hoćete li da se obučete? BORIS: Vasilij! OLGA: Tamara se neće obući! VOLKOVA: Tamara, oblači se! OLGA: Ona se neće obući! VOLKOVA: Olga, zašto pravite ovde koridu? Oni su muškarci, ne sme se tako! Iovako su napeti! TAMARA (plače) A šta da obučem, Vasja? Deset godina sebi nisam kupila novu haljinu... Tvoja majka mi prigovorila kad sam prošle godine kupila sandale od skaja... Ja ih vratila. A ti otišao i umesto njih mi doneo zepe! Šta si mi rekao dok sam plakala u kuhinji, držeći te proklete zepe u rukama? "Majka posle rataostala sa ocem invalidom, pa nije plakala!" A znaš li zašto sam plakala? Sećaš li se šta si mi odgovorio kad sam te pitala da li si mi te zepe kupio da bi me sahranio u njima? Sećaš li se... VASILIJ: Jesam li ti važniji ja ili ta... ekibana?! BORIS: Vasilij! VOLKOVA: Vasilij, nije ekibana to što ti misliš! TAMARA: Šta si mi odgovorio? VASILIJ: Ko ti je važniji? TAMARA: Rekao si mi: "Za sahranu ćemo kupiti nešto jeftinije, a ove možeš da nosiš". VASILIJ: Sve pare koje sam imao dao sam za te papuče! TAMARA: Tako, znači na sandale ne mogu da računam? Ja nisam dostojna sandala! Meni su dodeljene zepe!!! VOLKOVA: Tamarka, ne diraj ga! TAMARA: Vasja! Shvati me! (Ćutanje) Oprosti mi, Vasja. OLGA: Ti nisi ništa kriva! TAMARA: Kriva sam! Vasja! Oprosti mi! Evo, spremna sam da klečim pred tobom! Ali, šta da uradimo?! Kaži! Ti ne možeš više da zaradiš, ne možeš da izdržavaš porodicu! Ja ću da odem tamo, malo ću raditi u njihovom šou-programu, doneću nešto para kući... VOLKOVA: Vasja! Oprosti joj, čuješ?! Neka ide u taj Singapur! (VASILIJ pogne glavu. Ćuti.) TAMARA: Vasja! Šta ti je, Vasja! Ja sam kriva za sve! (Plače) On nikada nije

Page 32

Aleksandar Galin - Audicijabio takav... Vasja! VOLKOVA: Pusti ga! Ne diraj ga! Ne diraj! Zar mislite da je muškarcu lako da se povuče, da da ono što je njegovo?! Tamara, pa on te voli! Glupača si ti, glupača, šta to radiš?! TAMARA (plače) Ne znam... više ništa ne znam... BORIS: Vasilij... mili... dragi... Vi morate da izdržite to iskušenje! Pustite je u Singapur! Pustite je! VASILIJ: Sve su mi uzeli. Na kraju mi uzimaju i ženu! BORIS: Vasja! Druže... drži se... I ja više ništa nemam! Meni su uzeli čitav život! Šta da se radi? Znači, više nismo potrebni. Svi mi to moramo da razumemo... i da proćemo kroz to! PUHOV: Momci... Smirite se! Nije vreme za umiranje! Mirno! LJudi! Neka idu u taj Singapur! Lakše magarcu bez samara! Evo, vodim vas sve kod mene! Otvorio sam kafanicu u bivšem partijskom sanatorijumu. Znate kakvu zabavu usolarijumu ima da vam priredim!... Na svakog po osam ribetina! OLGA: Konačno si se pokazao! To je tvoj ideal, osam ribetina! PUHOV: Moj ideal?! Momci, kad biste samo znali koliko sam je voleo! Obožavaoje, ponižavao se! Trpeo svašta od nje. (OLGI) Nikada me nisi smatrala za čoveka... A ja sam dokazao da nešto mogu da nanravim u životu! I to te razjeda. Iavikla si da je uspeh samo tvoj. Mene testerišu na parčiće i odnose me, a ti ostaješ i klanjaš se... Misliš da ne znam zašto si došla ovamo? Da bi posle po gradu pričali: Viktorova žena se šetkala gola po sceni. Žena uglednog grañanina. Poslanika! Nećeš se ti maći od mog buñelara! Kakav Singapur? Bio sam ja u tim klubovima. (LIZI neočekvano) Ti, balavice, kud si krenula? Znaš liti kako je to gola igrati čitavu noć, za sitniš? LIZA: Znam! PUHOV: Šta ti znaš? LIZA: Znam! VASILIJ: Kučke... KAĆA: Šta smo mi? LIZA: Kreten! KAĆA: Smrad! LIZA: Bok! KAĆA: Bik! TAMARA: Umuknite, vas dve! LIZA: Probaj samo da nas pipneš! Hajde, doći, ako si muško! PUHOV: Pustite ih, momci! Neka idu! Neka probaju sve same, ako im mi smetamo. Idemo kod mene, momci! Idemo! NINA: Karnauhove! Izvini, čini mi se da te odvlačim od razgovora sa Beatriče...

BORIS: Nemoguće je odvući me od razgovora sa Beatriče! Mislim da Dante teško da je pronašao Beatriče na audiciji za najbolje kukove i kolena... NINA: Borise, gde te to zove ovaj čovek? BORIS: O čemu se radi, Nina? Ti si napravila svoj izbor, pusti me da i ja napravim svoj! PUHOV: Bravo! Zbog ovog postupka... ja ću te sponzorisati!

Page 33

Aleksandar Galin - AudicijaNINA: Ah, tako znači! Pa, šta da se radi... U Singapuru ću napokon moći mirno da zaspim ... Neću morati da te držim za ruku, strahujući se da ne baciš kroz prozor. Neću morati da ti svakoga jutra zagledam u oči: jesi li depresivan ili ne.Konačno ću prestati da razmišljam o prozorskim oknima i omčama. Čestitam ti,najzad si pronašao nju, svoju Beatriče, kojoj neprestano možeš da ponavljaš kako ne želiš da živiš! BORIS (sa bolom) Ja želim da živim! PUHOV: Majstore! Osam ribetina! NINA: Karnauhove, mili, ti još nisi shvatio da živimo u novom dobu! BORIS: Živite! Živite! Živite! A ja ću za sebe da izaberem neko pristojnije doba! U kome neću neprestano, duboko u svom umu, da se pitam koliko koštam, da li sam nekome potreban... PUHOV: Borise... osam mladih... bez fakulteta! BORIS: Dragi moji zemljaci! Potrošio sam svoj život na to da vam ispričam kakve su sve kazne i mučenja postojali, jer se naša istorija uglavnom i sastojala samo od njih. Uostalom, i mnogi drugi narodi u tome nisu ništa manjeuspešni od nas. Ali sada niko više neće da sluša o tome... Istorija se ponavlja...

NINA: Karnauhove! LJudi žele da žive, a ne da slušaju o tome kako su ih mučili! BORIS: Živite!!! VASILIJ: Pokazaću vam ja, kučke, vi ćete, meni, na traumatologiji da učestvujete na audiciji za najlepšu frakturu lobanje! (VASILIJ se, uz riku, baca na red starih stolica. Lomi nameštaj koji mu ništa nije skrivio. Opšti metež i vika. Ulaze ALBERT i JAPANAC. JAPANAC se klanja i smeši, ALBERT je mračan.)

OLGA: Evo ih! Pogledajte ih! Alberte, kaži Japancu: evo, u čije ruke predaje našu sudbinu! PUHOV: Momci! Neka one zabavljaju Azijate, ja ću da javim da nam zagreju saunu! OLGA: Aoki, čuješ? Na nas su već zaboravili. A mi se lomile: hoćemo li ih iovrediti... NINA: Aoki, mili, mi ovde nikome nismo potrebne! ALBERT: Polako, ne mogu sve da prevedem! VOLKOVA: Ono o Azijatima nemoj da prevodiš! Nemoj, još će se uvrediti. OLGA: Prevedite sve! NINA: Žene su uvek osvajali u borbi! Ginuli su vojnici, osvajači su odvodili ženekao plen. Naše žene su odvozili... išli su vagoni na Zapad... OLGA: A sada su krenuli na Istok! NINA: Ali njihova braća i muževi su se borili do poslednjeg! OLGA: A ovi nas predaju bez borbe! NINA: Ja postavljam pitanje: šta rade današnji muškarci? S kim ratuju? ALBERT: Kome je postavljeno pitanje? NINA: Svima! Šta svi vi radite? Zašto mi tako patimo? Ko će mi odgovoriti, zašto sam došla na ovaj svet? VOLKOVA: Nina, zašto njima postavljaš to pitanje? Bolje pitaj svog tatu zašto

Page 34

Aleksandar Galin - Audicijase tako svojski trudio. ALBERT: Tišina! Prestanite! Odmah prestanite i slušajte! Aokisan će vam sada sve objasniti! Već dva sata zbog vas ne može da počne audicija! VOLKOVA: Kako si mi sladak, Aoki! Pa trebalo je odavno da te ponudim! Aoki, uzmi naš sake! Imam ja za tebe crni sake... ALBERT: Ućutite, Volkova! (Ćutanje) Aokisan je rekao da je imao sreću da vidi,kako se izrazio, lepšu polovinu čovečanstva... i drago mu je što vidi i onu drugu... OLGA: Prostačku... TAMARA: Dobro, de! Nisu prostiji od njega... ALBERT: Ne prekidajte. Želi da ga razumete. Oni su već potrošili dosta novca. Aokisan i njegov brat, Unosan su došli ovamo iz dalekog Singapura. Oni rade u Singapuru... u restoranu svoga oca... OLGA: U restoranu? ALBERT: Vi, ste, verovatno mislile da vam je dopao holivudski producent? Drugi put. NJihov otac ima noćni klub. Ruskinje su sada veoma popularne u Aziji. Odlučili su da naprave ruski šou. Dugo su tražili partnera i našli su firmu "Šansa"... grad Podolsk, Moskovska oblast... PUHOV: Nešto ne znam te, iz Podolska... ALBERT: Niste mnogo propustili. Svuda je bilo mirno, dolazile su devojke, hodale tamo-amo uz muziku... Devojkama koje su imale sreće obećali su da ćeim poslati poziv za rad i išli su dalje. Ali, evo, došli su do vašeg grada u kome, očigledno, žive sve sami kreteni! VOLKOVA: Aokisan, sve je to zbog ovdašnjeg lokalnog sakea... ALBERT: Stanite, Volkova, ne prekidajte me! Sve sami kreteni... Kreteni! Pogrešno su napisali oglas u novinama. Umesto "devojke" napisali su "žene", nireči o godinama, lepoti... (Ćutanje) Zato se Aoki... izvinjava... za nepotrebno uznemiravanje žena koje, kako se on prefinjeno izrazio, ne odgovaraju starosnim standardima, i koje su, što je najvažnije, udate. Ipak, Aokisan je spreman da iskreno pomogne i vama i vašim muževima. PUHOV: Pazi, Boga ti! ALBERT: On je spreman da se zauzme za vas. Za sve, koji su spremni da rade,u Singapuru će se naći posao. Mogu da čiste ulice... nose nameštaj... On ponavlja da veoma želi da vam pomogne... PUHOV: Kome da pomogne? ALBERT: Vama. PUHOV: Meni?! (Pauza) Pitaj ti njega: kako stoje sa hranom? Jesi li pitao?! (Albert prevodi.) ALBERT: Aokisan nije razumeo pitanje i nikada ga neće razumeti! PUHOV: Da li mu trebaju pare? Pitaj ga: hoće li pare? ALBERT: Aokisan je začuñen, ali je novac spreman da primi sa zahvalnošću. PUHOV: Kaži mu: sutra kupujem kartu za Tokio, tamo skupljam Japanke, dovodim ih ovamo, svlačim i besplatno pokazujem našima! Besplatno! VOLKOVA: Alberte, nemoj da prevodiš! PUHOV: Nema veze! Raširiće one ovde svoja kimona! VASILIJ (ispod pazuha vadi metalnu štanglu) 'Ajde, 'ajde, dovedi ga ovamo!

Page 35

Aleksandar Galin - AudicijaDoñi ovamo! Vidiš ovu štanglu? Sad ćemo da vidimo Aokijev ples sa vokalom! (Metež. Žene opkolile JAPANCA. PUHOV i KARNAUHOV drže VASILIJA.) BORIS: Dajte mi tu šipku, odmah! NINA: Borise, skloni se od... njega! Borise! VOLKOVA (VASILIJU) Budalo! Pa ako ga samo prstom takneš, nećeš živ izaći odavde. One devojke tamo će te raskomadati zbog Aokija! On je za njih poslednja nada! Shvataš? On je svetlo na kraju tunela! PUHOV: Tišina! Ludnica! Zemlja budala!... Tišinaaaa! ALBERT: Volkova, ne vičite! BORIS: Vasilij! Dosta je bilo revolucija! Dosta je bilo krvi! NINA: Borenjka... makni se od njega! BORIS: Vasilij! Pa ti si dao reč! Smiri se, Vasilij, smiri se!... VASILIJ: Rekao sam, doñi ovamo... samuraju! Smeješ se? Samo se ti cerekaj! OLGA: Samo ih pogledajte! VASILIJ: Samuraj! Doñi ovamo, rekao sam! Evo ti, odvedi je!!! TAMARA: Vasja! Šta ću im ja, ovakva! VASILIJ: Vodi je! A one papuče ću da zapalim! VOLKOVA: Zašto da ih zapališ, bolje ih daj meni! TAMARA: Vasja, ja hoću kući! Vodi me, hoću kući! Kući!!! VASILIJ (pati) Neću ti kupiti sandale, neću... TAMARA: Ma, ići ću bosa, ako treba!... PUHOV: Zbog ovog postupka, ja je sponzorišem. Sutra idem u Moskvu, oblačimTamaru od glave do pete. (VASIJJIJU) Kakva obuća odgovara tvojoj ženi? Italijanska ili francuska? VASILIJ: Kakva ti odgovara? TAMARA: Ništa ne razumem,Vasja! Vrti mi se u glavi!... PUHOV: Rešeno je! Garderoba francuska, cipele italijanske! Večeras šaljem pomoćnika da uzme meru. VOLKOVA (likuje) Puhov! Puhov! Doći da te poljubim! Mili! Pa ti si car! Devojke!On je car! PUHOV (OLGI) A ti, idi kući. OLGA: Puhove, ja se kući ne vraćam! PUHOV: Ti ideš kući. Pa došla si ovamo sa šoferom! OLGA: Puhove, mene su primili na audiciju i ja idem na nju! Hoću da prvo shvatiš da ne zavisim od tvog novca, pa tek onda možemo da razgovaramo! NINA: Borise, šta da radim? Odluči umesto mene! BORIS: Ne, Nina. Odluči sama. NINA: Znaš šta sam shvatila, Borise? Znaš li šta ti nedostaje? Tebi nedostaje totalitarizam! Ja ne mogu da budem i žena i muškarac u isto vreme. Ne polazi mi za rukom. Odluči šta da radim ili ja idem i prolazim audiciju. Otići ću tamo i pobediću! Aokisan, pa nama je dozvoljeno da idemo na audiciju, zar ne? (JAPANAC se nagne ka ALBERTU. Ovaj prevodi.) ALBERT: Aokisan već dva sata pokušava da vam objasni: naravno da možete da učestvujete na audiciji, ali vi je nikada nećete proći! Nikada! Sve vi imate previše godina. (Ćutanje) OLGA: Šta?

Page 36

Aleksandar Galin - AudicijaPUHOV: Koliko je godina mojoj ženi, nije njegova stvar... Hajde, reci mu! ALBERT: Aokisan se oprašta sa vama. On mora da se vrati u salu i konačno počne audiciju. Kao što ste i sami videli, tamo ima mnogo kandidatkinja, a mesta pod žarkim singapurskim, kao, uostalom, i pod svakim drugim suncem, znatno je manje.... VOLKOVA: Šta, Aoki odlazi? ALBERT: Odlazi... VOLKOVA: Čekaj, Aoki! (uzbuñeno) Aoki, a šta da kažem mojim devojčicama?... Čini mi se da ih uzimate? Alberte, da li odmah moraju da otputuju? Ili da se vrate u Rostov i čekaju? ALBERT: Aokisan obećava da će audicija biti krajnje korektna i da će biti primljene najlepše... i... najtalentovanije.. VOLKOVA: Molim te, podrži me, Alberte. Neka čekaju ovde, a ne u Rostovu. A ja ću razjasniti ono sa ličnim kartama... kaži mu... naći ću pare... (Ćutanje) ALBERT: Aokisan predlaže da ja ostanem i saslušam vaše primedbe, ali preneću ih ne njemu, već partnerskoj firmi "Šansa", grad Podolsk, moskovska oblast... Sve primedbe uputite njima. Ja ću, očigledno, ostatak života provesti ovde, sa vama... VOLKOVA: Hvala ti, Aoki... Mnogo sam ti zahvalna, Aoki. Alberte, predaj mu ovu flašu, ostala mi još ta jedna, "crni" sake... ALBERT: Aokisan je duboko dirnut... VOLKOVA: Kaži mu: "Nisi ti, Aoki, sreo Varju Volkovu u najboljem izdanju!" ALBERT: Rekao sam mu. On će vam pomoći, kao što je obećao, dajte mu svojuadresu... VOLKOVA: Adresu? Evo: podrum, Druga ranžirna stanica, Varja Volkova. (JAPAPAC odlazi. Ćutanje) A šta vi još radite ovde? Kaća! Liza! Brzo, tamo, idite na audiciju. I da ste stalno Aokiju pred očima! Stojte pred njim, neka vas stalno gleda! NINA: Idite, devojke! I, neka vam je sa srećom! (KAĆA i LIZA odlaze.) BORIS: Koliko vam je godina, mladiću? ALBERT: Ja sam mlad, svež... izvanredan! Zašto vas to zanima? Šta će vam moje godine? Zašto me gledate kao dušmanina! Pa, oni su mi predložili posao, hteo sam da zaradim... BORIS: Vi ste pametan mladić. Zar vam nije žao samoga sebe? (Ćutanje) Uskoro ćemo otići... nećemo više da vam smetamo. (Ćutanje) Nina... predlažem ti da idemo kući. NINA: Razmotriću tvoj predlog, ali čini mi se da se muško društvo spremalo u avanturu? Čini mi se, na izložbu prehrambenih proizvoda? BORIS: Zar? NINA: Ovaj čovek je spominjao nekakve ribe ili ribetine. Drago mi je da ti se dopala takva zabava, to mi uliva izvesnu nadu. Spremna sam da poñem sa tobom, mada nisam stručnjak za prehrambene proizvode. VOLKOVA: Alberte, neću da se moje devojčice vraćaju u Rostov. Reći ću im da će od Aokija brzo stići odgovor... Ne može se živeti bez nade. Evo, našoj generaciji su rekli: živećete u komunizmu, a njima su rekli: živećete u kapitalizmu. Neka se nadaju. Nije dobro da deci bude gore nego što je nama,

Page 37

Aleksandar Galin - Audicijazar ne? ALBERT: Volkova! Da sam vas odmah oterao, sve bi se završilo drugačije! Zbog vas mi Japanci neće platiti ni kopejku! VOLKOVA: Zašto zbog mene? ALBERT: Oni iz Podolska su mi poručili: "Ne vraćaj se u Moskvu, otkinućemo ti glavu!" VOLKOVA: Čiju glavu? Zašto? ALBERT: Moju glavu. Zato što sam se sažalio na vas. Na vas je izgubljeno toliko vremena! Već je trebalo odavno da završimo u vašem gradu i do večeri da stignemo u Belgorod. Panično zovu odande: gomila samo što ne porazbija izloge. A mi ovde nismo još ni počeli. Ko je kriv? Naravno, ja. Rekli su mi da vas sve oteram, a ja vas ostavio... VOLKOV A: Moja današnja zarada od "crnog" je veća od godišnje. (neodlučno) Daću ti je... ALBERT (zahvalno) Ostavite... ne treba.... VOLKOVA (sa olakšanjem) Hvala... Alberte. Baš lepo što ste svratili i kod nas. Zar ne, devojke? (Ćutanje je odgovor.) Nina, ne tuguj! Nisi se uzalud spremala za Singapur. Borja je počeo da pije, bar je počeo da liči na čoveka. A i ti, Tamara, nisi uzalud menjala imidž: sada ćeš imati sandale. A i meni je Puhov obećao pomoć. (Smeje se) Proći će godina, dve. Tamarka će reći svom Vasiliju: "Eto, nisi me pustio u Singapur, u elitni šou... Možda bi mi sada čitav svet aplaudiraostojećki..." (Odjednom ponovo grune muški glas iz mikrofona. Odjekuje muzika, koja najavljuje početak audicije.) Da pogledam kako će se one moje snaći? Da ih, možda, ne zbunim? (ostalima) A šta vi sedite? Hajde, da pogledamo, kako nastupa naša omladina!... (Priñe platnu, stoji, zatim se vrati. Sedne) Dobro, posedeću malo ovde... Zašto ne idete kući? Ne ide vam se? (Svićutke sede. Zavesa.)

KRAJ

Page 38