Alen de Benoa Komunizam i Nacizam

АЛАН ДЕ БЕНОА

КОМУНИЗАМ И НАЦИЗАМ

25 oinega о тоталитаризму y XXвеку (1917-1989)

ПреводСЛОБОДАН ЕРСКИ

БЕОГРАД • MMVII

ПРЕДГОВОР

Алан де Беноа je широј немачкој јавности слабо познат, иако je недавно на немачки преведено једно од његових нај- значајнијих дела, Aufstand der K u lturen О њему ce зна барем толико да je водећи представник француске “Нове деснице”, интелектуалне струје која je развила широку публицистич- ку делатност, и y чијим рукама ce налази неколико часописа, као што су Eléments и Nouvelle Ecole, без којих не може да ce замисли духовни живот како Париза тако ни Француске. Ка- да ce група људи назове “десном”, мора ce имати y виду да ће je политичка и интелектуална “левица” засути дрвљем и камењем, пребацујући joj због “фашизма” Алан де Беноа je такође прошао кроз такво искуство. Међутим, он je одлучно оповргавао оваква пребацивања, служећи ce притом увек ваљано утемељеним аргументима. Када би његово изнад свега обухватно и шаролико дело требало да ce сведе на за- једнички именитељ, то би био “етноплурализам”, односно схватање да “народи”, етницитети, нације, али и културе чи- не фундаменталну вредност историјског постојања и да их одликује властито самопоштовање које подразумева уважа- вање како других народа тако и култура.

To подразумева и одлучно одбацивање оног “национа- лизма” и његове ускогрудости, чија je самосвест тако често

1} A la in de B enoist, A ufstan d der K ulturen. Europaischen M anifest f i i r d as 21. Jahr- hundert, Junge Freiheit, Berlin , 1999, (2. изд. 2003).

5


захтевала владање над другим народима, a која je y крајњим случајевима тежила поробљавању и уништавању суседних народа, као што je то случај са примером немачког национал- социјализма. Али, ово одбацивање истовремено изражава и критику супротног тока који данас називамо “глобализа- цијом”, a која no мишљењу де Беное доводи до уништења народа и која поседује културоцидну природу. Некада je ра- дикална левицауздигла глобализацију, под именом “светске револуције”, на ниво највишег циља, a она je данас y окви- рима неолиберализма постала не само чињенично стање, већ и пожељна норма. Де Беноа je исто тако одлучно, као са националсоцијализмом, морао да ce суочи и са комуни- змом те либерализмом који својим “мондијалистичким” усмерењем доводи y питање чак и представничку демокра- тију националних држава. Де Беноа, поред тога, с пуним правом може да преузме појам “тоталитаризма” и да побије своје “антифашистичке” противнике, ако ce прихвати да je и сам италијански фашизам био тоталитаран. Он je, ипак, и даље изложен приговорима да je његово схватање државне и културне заједнице “органицистичко”, и да ce “народњач- ко” крило национал-социјализма противило Хитлеровом ширењу ван граница Немачке. Међутим, премда де Беноа изричито негира сваку сличност са комунизмом, није ли y оба режима могуће уочити нека заједничка обележја, као, на пример, негативан став према “капиталистичком” глобали- зму те критику апстракције савременог друштва? Ипак, де Бенои није примерена безначајна и секташка полемика, na je он са своје тачке гледишта веома подесан да истовремено проблематизује комунизам и националсоцијализам. Он то управо и чини y књизи која ce појавила 1998. y Паризу под насловом “Communisme et nazisme. 25 réflexions sur le totalitarisme au XXe siècle (1917 - 1989)”. Kao што ce из поднаслова

6

КОМУИНИЗАМ И НАЦИЗАМ

може схватити, није реч о историјском приказу y коме глав- не улоге носе комунизам и националсоцијализам, нити je реч о некој политиколошкој расправи y којој покушава да ce развије нова теорија тоталитаризма, већ je реч о збирци огледа који треба да потакну на промишљање тих феноме- на, подразумевајући основно познавање историјских и поли- тиколошких дела, као што су Извори тотали тари зм а Хане Арент и Прошпост једне илузије Франсоа Фиреа. Ипак, ова књига представља пуно више од просте збирке краћих есеја, пошто прилично богате белешке уз текст потврђују темељи- тост којом ce аутор посветио овом предмету, доста ce кори- стећи и немачком и италијанском литературом.

Немачким читаоцима би, пре свега, требало да буду корисни они делови y којима ce, осликавајући сличности и разлике комунизма и националсоцијализма, аутор хвата y коштац са становиштима француских писаца, углавном ле- вичара. Француска je, поред тога, земља y којој су - одмах no завршетку Другог светског рата - тек назнаке да y СССР-у постоји “Гулаг” будиле велико негодовање које je довело и до познатог судског процеса. To je истовремено и земља y Kojoj je до 1956. али и касније, y интелектуалном животу гото- во y потпуности владала марксистичка идеологија. Управо ce y Француској након 1974. догодио изванредан преокрет y мишљењу када je објављен Солжењицинов Apxuüenaï Fynaï, a y тој земљи je 1997. објављена и Црна књиха комунизма коју je уредио бивши маоист Стефан Куртоа. Ипак, y тој књизи ce комунизам и националсоцијализам не пореде званично, али je број жртава комунистичких режима процењен на T a

ro велик број да то и само no себи намеће поређење. Исто- времено, Француска je земља чији je социјалистички пред- седник владе могао да каже да je поносан на комуннсте р>ји су чланови његовог кабинета, a да није уочио он-

7


од њега засигурно очекује - a то je чињеница да би управо он постао највећи противник те исте Партије само када би она поново поставила стари захтев за самовладом. Зато je y данашњој Француској, једнако као и y Немачкој, мада због различитихразлога, свако поређење комунизмаи национал- социјализма, a да ce притом претходно не нагласе и њихове разлике, готово једнако задирању y неки табу, Стога je за не- мачког читаоца од велике важности да y овој књизи упозна бројне аргументе кој^ша je де Беноа с критичког гледишта и коришћењем појма “тоталитаризам” упоредио комунизам и националсоцијализам, начинивши тако оно поређење које je y Француској често порицано. Један писац тако сматра да y корену националсоцијализма лежи мизантропија, док ce комунизам, напротив темељио на човекољубљу. Други опет тврди да ce нациста постаје због “мржње према људском ро- ду”, a комуниста из сасвим супротних побуда. Трећи опет устврђује да je националсоцијализам сам no себи злочинач- ки, a своју злочиначку природу je показао остваривањем сопственог програма помоћу масовног уништавања људи, док je злочиначка природа комунизма својеврсна грешка произашла, да тако кажемо, из заблуде, јер je комунизам из- дао сопствени програм. Почасни председник Лиге за људска права сматра да су y заблуди сви они који мисле да je кому- низам исто што и нацизам јер заборављају да “СССР никад није ставио изван закона неку групу људи”. Сваком позна- ваоцу чињеничног стања сигурно ce диже коса на глави ка- да чује овакву тврдњу, без обзира на то како ће je схватити, јер y њој лежи покушај да ce створи утисак о безазлености режима који je, већ y свом најранијем периоду, изопштио велике групе људи, баш као што je, нешто касније, могао да за класне непријатеље проглашава и удовице убијених све-

.штеника и да им ускраћује чак и бонове за храну. Алан де


Беноа не уклања само разлику на којој ce темеље такве зло- намерне и неразумне тврдње, он улази y срж проблема где уочава да “обе утопије, утопија бескласног друштва и уто- пија чисте расе, имају заједничко обележје - требало je да обе искључе оне људе који су стајали на путу остварења ‘ве- личанствене’ замисли, плана стварања из темеља бољег дру- штва”. Другим речима, и комунизам и фашизам су идеологи- је “чистки”: комунистичко човекољубље није ce односило на стварног, одређеног човека, већ на идеалног човека којег je тек требало створити; мизантропија националсоцијализма почивала je, с једне стране, ипак на љубави према човеку, не само на љубави према човеку из сопственог народа, већ и према члановима малобројне “чисте” и “више” расе која настаје. Дакле, уништавање “криваца”, no могућству мирно али пре je вероватно уз проливање крви, проистиче из саме сржи оба покрета и режима. Де Беноа не пренебреже раз- лике: комунизам жели да цело човечанство очисти од “пр- љавштине” капитализма, a националсоцијализам, супротно томе, тежи партикуларној стварности, јачању поједине расе преко искључивања слабих, болесних и наравно непријатељ- ских елемената y сврху самоодржања те расе. Комунизам je универзалан, националсоцијализам je партикуларан, и y томе треба тражити рационалну суштину разлика којима покушава да ce докаже недужност појединог режима. Али je де Беноа - тврдњом да “универзализам ојачава тоталитари- зам” - артикулисао тезу која показује ову поједностављену разлику y новом светлу. Он том тврдњом не тврди да je на- ционалсоцијализам бољи или хуманији од комунизма, нити покушава да га неутралише или чак оправда, али ce усуђује да укаже на другу страну медаље коју поседује сваки људски феномен, a коју je комунистичко и фило-комунистичко твр- ђење - да je националсоцијализам оваплоћење “апсолутног

9

АЛАНДЕ БЕНОА

зла” - избацила из видокруга. Није занемарљив број оних који су ce, вођени “вишим идеалима”, борили y редовима SS- а - 400.000 таквих страних добровољаца за десет пута пре- машује број комунистичких и филокомунистичких добро- вољаца y Интернационалним бригадама t o k o m Шпанског грађанског рата.

Поредити комунизам са национал-социјализмом ни- је само допустиво већ ce готово намеће, и то управо кроз призму тоталитаризма, можда најбољег општег појма који повезује оба режима. Алан де Беноа позива ce пре свега на на Хану Арент, a тек y мањој мери на Карла Јоакима Фри- друха и Збигњева Бжежинског, будући да они не обрађују толико формалне и подударне структуре колико конкретне историјске везе. Бави ce и питањима која je поставио Алан Бесансон, који je својим дубокоумним промишљањима по- кушавао да открије узроке “амнезије” наспрам комунизма и “хипермнезије” y случају националсоцијализма. Није тешко приметити да ce и сам наслов књиге, Комунизам u нацизам, темељи на таквом разликовању. У наслову, наиме, један по- крај другог стоје два назива различите врсте. Први назив представља самоименовање, односно, назив који су кому- нисти сами себи наденули, a други je полемички појам не- пријатељске конотације. У Немачкој je познат и један други непријатељски појам, сличан појму нацизам. Реч je о називу “социсти” (Sozis) који ce везивао за социјалдемократе. Књи- ra под насловом “Борба социста за развлашћење кнежева y Вајмарској републици” засигурно би оставила утисак стра- начке и секташке литературе, и због тога би била оштро кри- тикована. Али кад je реч о називу “нацизам”, не вреде исти аршини као за појам “социзам”. У таквим околностима на видело излази чињеница да много снажнија одбојност пре- ма националсоцијализму y односу на комунизам не може

10


бити сведена само на ратну савезничку пропаганду или на слепи совјетизам европске интелектуалне левице.

Не морамо ce да сложимо са свим де Беноаовим тврд- њама. Његово виђење, на пример, комунизма и националсо- цијализма као два режима обележених “месијанизмом”, са тежњом ка коначном стању човечанства “у којем неће бити ни болести ни суза”, не мора бити сасвим тачно, као што није сасвим тачна ни де Беноаова теорија да су оба режи- ма тежила “радикалном убрзању историје како би ce тиме и окончало њено постојање”. Зар не би могло пре да ce каже да ce и комунизам и националсоцијализам могу препознати no милитантности којом je желело да ce остваре две оштро супротстављене и одавно познате тежње - тежња према “светској држави”, односно “светској цивилизацији”, с једне стране, и с друге стране, тежња за очувањем историјске одр- живости сопствене државе и културе. Оваква тврдња не би била y потпуности исправна кад ce не би додало да je y XX веку милитантна жеља за чистком и уништењем увек y се- би садржавала и своју супротност. Другим речима, није ли могуће уочити квази-партикуларизам y оквиру настојања за “совјетском домовином”, као и, с друге стране, квази-универ- зализам y борби за “чисту расу”?

Из тог разлога je, уз неке отклоне, потребно да ce де Беноу да за право. Пожељно je, можда и неизбежно, још ви- ше изнети на чистину дубоко и чврсто утемељено неприја- тељство између комунизма и националсоцијализма те тиме одбацити њихово изједначавање, с обзиром на то да ce кому- нистичком режиму може приписати временско и стварно првенство, a националсоцијализму његово опонашање. Ha самом крају де Беноа наводи тврдњу Елене Карер д’Енкоз: “Оно што je за Лењина била буржоазија, за Хитлера су били Јевреји”. Кад би ce овде успоставио исправан след - да су за


Хитлера били Јевреји оно што je за Лењина била буржоазија- имали бисмо повода да јасније уочимо не само сличност два тоталитаризма, већ би снажније дошла до изражаја и њи- хова различитост. Али баш тада би ce де Беноу требало да ce постави једно важније и питање од горуће важности: Не свр- става ли ce он, на крају, својим оправдавањем плурализма народа и култура на исту страну на којој ce налазио и наци- оналсоцијализам? Нису ли оптужбе оних који му пребацују фашизам ипак утемељене? Оно што ce овде прећутно под- разумева јесте то да напредовање према стварању светске цивилизације и није тако лоша ствар и стога je истоветно са општим и расним мешањем, како наглас тврди не тако мали број оних који верују y напредак. Али када je y задњој четвр- тини XX века дошло до, како изненадне тако и далекосежне, промене, проширила ce и спознаја о наличју напретка, спо- знаја коју су неки мислиоци обликовали y визију пропасти човечанства због незаустављивог напретка, који ће његовог зачетника, на крају да прегази и уништи. Европски “грађан- ски рат” између комунизма и националсоцијализма, na свет- ски грађански рат између комунизма и “капитализма”, који ce на њега надовезао, пропашћу комунистичких и “фаши- стичких” режима готово да je окончан. Али сукобљавање да би ce успоставио исправан однос између универзалног и партикуларног, између светског тржишта и држава и творе- вина сличних државама, између потпуно покретног и негде укорењеног човека, још je веома далеко од краја. Ни y дана- шње време није искључена двосмисленост, али самоодржа- ње народа и култура тешко ће успети да порекне опстанак светске цивилизације; оно пре служи како би joj поставило темељ. Кад je реч о барјактарима “американизма”, не мора обавезно бити реч о поистовећивању са САД-ом као држа- вом. Дакле, Алан де Беноа има право кад одбацује упућене

12


му приговоре као остатке прошлих времена, a себи y прилог износи како управо његова перспектива омогућава јасније сагледавање суштинског питања, како y прошлости, тако и y будућности, питања односа комунизма и националсоција- лизма.

Ернст Нолте, август 2001.

13

УВОД

Алан Финкелкраут je 1993. тачно записао да je мисао, некада слепа за тоталитаризам, данас њиме заслепљена.1 Расправа која je започета y Француској објављивањем Цр- не књше комунизма, добар je пример таквог слепила. Но и други догађаји који наше савременике редовно приморава- ју на суочавање са блиском прошлошћу такође указују на тешкоћу одређења према прошлости. Ta тешкоћа je данас додатно наглашена ставом историјског приступа и “памће- ња”, које веома љубоморно чува своје заслуге, a које од сада настоји да ce наметне као апсолутна вредност (чак ce говори о “задатку памћења”), односно као један алтернативни мо- рал, готово нова религија. Ипак, историја и памћење немају исту природу. По много чему та два појма су чак и крајње су- протстављена. Памћење - ако искључиво настоји да створи идентитет или да гарантује опстанак појединца или групе људи - наравно да поседује своју властиту законитост. Пам- ћење, као често болан однос према прошлости, није ништа мање заљубљено y само себе. Памћење подразумева култ се- ћања и опседнутост прошлошћу. Темељећи ce на сећању на претрпљене патње, памћење подстиче људе који ce на њега позивају да себе прикажу као жртве највеће казне и патње, и то пре свега зато i i i t o ce властита патња увек доживљава болније. (Moja патња и патња мојих ближњих већ je no својој

I) A la in F in kelkrau t, y Le m essager européen, 7 ,1993.

15


дефиницији већа од патње других људи, јер je она једина ко- ју сам ja могао да доживим). Дакле, y опасности да посведо- чимо својеврсно такммчење y памћењу - из чега произилази и такмичење y броју жртава.

Памћење je, према томе, сасвим прикладно за подсти- цање ратних сукоба. Оно je неизбежно пробирљиво јер ce те- мељи на “историјским заплетима” (Пол Рикур) који нужно подразумевају избор - a то je, парадоксално и део његовог заборава. Памћење ce противи номирењу, оно потхрањује мржњу и подстиче сукобе. Укидајући временски размак и контекст, дакле, историзацију, памћење укида и све нијансе, и тиме само институционализује стереотипе. Памћење на- стоји да вртлог века прикаже као рат истих против истих, наглашавајући историјске и друштвене судове, притом негу- јући анахронизме.

Како су то добро запазили Цветан Тодоров и Анри Русо, памћење и историја представљају заправо два супрот- на облика односа према прошлости.1 Однос према прошло- сти, који као пролаз до исте користи и памћење, мора само да створи историјску истину. Довољно му je рећи: Сети ce! Памћење тиме истиче затварање y угао идентитета што ce тиче засебних патњи које ce опет сматрају неупоредивима због тога што ce људи поистовећују са тим жртвама. Исто- ричар, за разлику од тога, мора највише што може да раски- не са било којим обликом субјективизма. Памћење ce чува комеморацијама, док ce историјско истраживање користи стручним радовима. Прво je, no дефиницији, заштићено од сваке сумње и испитивања. Историјски приступ - уколико покушава да одреди чињенице, na макар оне y памћењу би- ле заборављене или саблажњиве, или ce, опет, смештају y

1) C vetan Todorov, Les abu s de la m ém oire, A rléa, Paris, 1995; H enry R ousso , L a hantise du passé. Entretiens avec Philipe P e fr t je x tu e i, Paris, 1998.

16


некакав контекст како би ce избегао анахронизам - y начелу допушта могућност поновног преиспитивања. Другим речи- ма, историјски отклон, да би то и био, мора да ce ослободи идеологија и моралног прекора. Тамо где памћење захтева прилаз, историјски став захтева отклон.

Због свих тих разлога - како je објаснио Пол Рикур на конференцији Памћење u историја, на Међународној ака- демији за културу при UNESCO-y, одржаној 25. и 26. мар- та 1998. - памћење не може да замени историју. У правној држави и y демократској нацији грађана, задатак стварања има историја a не памћење, пише Филип Жутар.1 Ha крају, памћење постаје превелико када жели да присвоји правду. Правда нема за циљ да ублажи бол жртава или да намири претрпљене патње. Правда има за циљ да казни злочинце y сходно објективној тежини злочина и услова y којима су ти злочини почињени. Када правда постане својина памћења, она неминовно води ка освети, иако je правда створена упра- во како би спречила освету.

Након објављивања Црне књше, неки су поново тражи- ли “Нирнбершки процес против комунизма”. Замисао - ко- ју je no први пут изнео руски дисидент Владимир Буковски, a која je затим због чисто политичких разлога и прихваћена y циљу полемике - y најмању je руку двосмислена.2 Због чега судити онима које je историја већ осудила? Бивше комуни- стичке земље сигурно имају времена да, ако то желе, изведу своју стару власт пред суд, јер правичност државе je одређе- на њеним унутрашњим уређењем. Ипак, није иста ствар к са “међународном” правдом, за коју ce показало да почива на сањалачким начелима функције права. У овом случају по-

1) Philipe Jou tard , “ L a ty ran n ie de la m ém oire” y L’H istoire, ма; 1998, стр. 98.2) V lad im ir B ukow ski, Jugem ent à M oscou. Un dissident dans les archives du K remlin, R obert Laffont 1995. (2. и здањ е: H achette, 1996).

17

AJÏAH ДЕ БЕНОА

чива на идеји да правни чин може да ce издвоји из његовог засебног контекста.

Могло би да ce помисли да je улога судова да суде љу- дима, a не идеологијама или уређењима. “Желети да ce суди поретку, вели Хана Арент, значи желети да ce суди људској природи”. Пре четири века, y првом члану едикта из Нанта обзнањен je захтев за потискивањем памћења како би ce yс- поставио грађански мир нарушен верским ратовима: “Нека сећање на догађаје од почетка месеца марта 1585. na до на- шег преузимања круне, како t o k o m ранијих немира, тако и приликом ових, буде утрнуто и успавано и на једној и на другој страни, као да ce нису ни догодили. Ни нашим вели- кодушним повереницима, нити било којим другим јавним или приватним особама неће бити допуштено, никад, ни y каквој прилици нити y било ком поступку, да суд и судске власти подсећају на то

Прошлост мора да прође, али не да би пала y заборав, већ како би нашла место y исправном контексту: историји. Само историзована прошлост може ваљано да укаже на са- дашњост, за разлику од прошлости која ce увек чини акту- елном, и која je зато извор пристрасних полемика и двосми- слености.

18

I

Појава Црне књше комунизма коју je приредила група историчара под палицом Стефана Куртоа, поводом осамдесе- те годишњице Октобарске револуције, подстакла je y Фран- цуској, a потом и другим земљама, велику расправу.1 Дело чи- ји je предговор требало да напише Франсоа Фире, који je пре- минуо неколико месеци пре изласка књиге, покушало je да, преко средстава информисања којима данас располажемо, да тачан и документован број људских живота који су били жртаве комунизма. Процењује ce да број жртава износи 100 милиона мртвих што je четири пута више од броја мртвих које исти аутори приписују национал-социјализму. Ове број- ке заправо и не представљају неко велико откриће. Многи аутори, од Антуна Цилиге и Андреа Жида до Кравченка, од Бориса Суварина до Роберта Конквеста и Солжењицина, су ce већ занимали за совјетски систем концентрационих лого- ра (Гулага), и то започевши од намерно изазване глади, ако je није директно подстакао Кремљ. У Украјини je од 1921. до1922. и од 1932. до 1933. године било најпре пет, a потом шест милиона мртвих. Историчари су истраживали и депортаци- је, и то y раздобљу од 1930-1953, t o k o m којих je y Совјетском Савезу пало седам милиона људских жртава (кулаци, Нем- ци са Волге, Чечени, Ингушети и други кавкаски народи),

1) Stéphane C o u rto is (уредн ик), Le livre noir du comm unism e, R obert Laffont,1997.

19


na све до студија о милионима мртвих y Кинеској културној револуцији и другде. Према ранијим истраживањима, цена коју je понудила Црна књша чини ce поприлично мала: било je чак и пуно већих процена броја жртава.11) Д ок С теф ан К уртоа сам о y С С С Р-у број ж р т а в а процењ ује на 20 м илион а, Zbignew B rzezinski (The G rand Failure, The Birth an d Death o f Com m unism in ihe 20"’ Century, Scribners, New York, 1989, десет година ран и је , ce усудио да број м р тви х проц ен и на 50 м и лиона. Рудолф Џ. Х јум ел са Х ава јск о г у н и вер зи тета процењ ује да je совјетски к ом ун и сти ч ки р еж и м изм еђу 1917-1987. п обио 61.9 м илиона људи (Lethal Politics. Soviet Genocide an d M ass M urders since 1917, T ran saction Pub!, N ew Brusw ick, 1996). Р оберт К он квест, који je сво ји м рад ови м а дуго п р ед стављ ао аутори тет (La gran de terreur, Stock, 1970; 2. и здањ е рев. La grande terreur. Sanglantes m oissons, R obert Laffont, Paris 1995), закљ учује да je било 40 м илиона ж р тав а , без п оги нулих y Д ругом светском рату. Д им итриј В олкогон ов (Le vrai Lénine, d 'après les archives secrètes soviétiques, Robert Laffont, P aris 1995), говори o 35 м и ли он а дмртвих и зм еђу 1917-1953. годи н е ;Ж ак Ж улиар говори о 40 м и ли он а м р т в и х у С С С Р-у (Les p leureuses du com m un ism e, u Nouvel Observateur, 19. септем бра 1991, стр. 58), D im itri Panine говори o 60 милиона ж р- гава , А лексан дар С олж ењ и ц и н y др угом делу A pxuüenaïa ГулаГ такође говори о 66 м и ли он а ж р тав а . Неки и стр аж и вач и сво је рачунице ослањ ају на процену дем ограф ски х губи така руског ст ан о в н и ш тва . Године 1917. С С С Р je и м ао 143.5 м и ли он а стан овн и ка. Ш ирењ ем je 1940. године доби о још 20.1 м илиона ш то укупн о и зноси 163.6 м илиона. Од 1917. до 1940. године, зати м од 1940. до 1959, природни п р и р аш та ј стан о в н и ш тв а од п р осеч н о 1.7 детета no ж ени, довео би до 319 м илиона стан овн и ка. М еђутим , 1959. y С С С Р -у је и збројан о са.мо208 ми- лиона стан овн и ка, ш то ј е “ман>ак” од 102.2 м и ли он а. А ко о д т о г б р о ја од узм ем о број ж р т а в а рата (44 милиона), о статак - a т о je 66.2 м и ли он а м у ш к ар ац а .ж е н а и деце - п редстављ а цену совјетског си стем а y љ удским ж и в о ти м а (види чла- нак дем ограф а К урган ова који je об јављ ен 14. ап рила 1964. y дневнику Novie Rousskoié slova, ф ран ц . п ревод y Est et Ouest, 16. м аја 1977). Kao друга крајност, Џ. А рч Гети je јо ш пре петн аест година тврди о да број погубљ ен их y Стаљ и- ново врем е никад није п р еш ао “ некопико хи љ ад а" (O rigins o f the Great Purges, C am bridge, 1985, стр. 8). Види и Jean Pierre D u jard in , “ C out du com m unism e: 150 m illions de m orts”, y Figaro-M agazine, 18. н о вем бра 1978, стр. 50-51. и 150; Robert W. Thurston, Life an d Teror’s in Stalin's R ussia, 1934-1941, Yaie University Press, New' Haven, 1998. Б ро јзаточ ен и ка л о го р а Г у л а гв е р о в а т н о је п рец ељ ен .М и ш ел Коли- не, y свом делу Tragédie du m arxism e, и з 1948. говори о 20 м илион а затво р ен и к а крајем рата. Ж ак Роси (Le M anuel du Goulag, Cherche-M idi, Paris, 1997) говори o 17 до 20 м илиона затво рен и ка y р аздоб љ у од 1940. до 1950. П рема служ беним а р х и вам а , Н иколас В ерт (“G ouiag: les v ra is ch iffres”, y L'historié, септем бар, 1993) говори да je укупан број стан о в ки к а Гулага крајем С таљ и н о ве ере био око 2.5 м и ли он а. А ли, тр еба придодати и број п р огн ан и х y “посебне колоније”: в и т е од 2.7 м илиона људи 1. јан уара 1953. године. В. и Ј. Arch Getty, G abor Rittersporn

20


Занимљивост књиге лежи y томе што ce она ослања na веродостојну архивску грађу, већином из Москве, a која je данас доступна истраживачима. Због тога, бројке које ce y њој наводе уопште нису претеране, na je одређени број по- сматрача дошао до закључка да цена комунизма представља “најколосалнији случај политичког покољау историји”,1 или да ce истина од сада темељи на “ономе што представља нај- већи, најкрвавији злочиначки систем y историји”.2 Расправа ce, једнако, није толико водила око самих чињеница, колико око њихових тумачења.

Ma где да ce налазе, примећује Стефан Куртоа, сви комунистички режими су “масовни злочин претварали y прави систем власти”. Из тога може логично да ce закључи да комунизам није убијао противно својим начелима, већ y складу са њима - другим речима, да комунистички систем није био само онај који je чинио злочине, него систем чија je сама суштина била злочиначка. “Од сада више нико”, пише Тони Џуд, “не може да доведе y питање злочиначку приро- ду комунизма”.3 Томе ce придружује чињеница да je кому- низам убијао много више него нацизам, да je убијао много дуже и да je почео са убијањем пре нацизма. “Методе које je створио Лењин, a учврстио Стаљин и њему слични”, пише Куртоа, “не само да подсећају на нацистичке методе, него су им често и претходиле”. Сама та чињеница, додаје он, под-

и Victor Zem skov, “ V ictim s o f the Soviet Penal System in the pre-W ar Years. A first approach on the basis o f A rchivai Evidence”, y A m erican H istorical Review, октобар 1993, стр. 1017-1049.1) M artin M alia , “ The L esser Rvil?” , y Tim es Literary Supplém ent, 27. м ар та1998,стр. 3. "2) Pierre C haunu, “Les ju m e au x ‘m ailin s’ du deu xièm e m illén aire”, y Com m entaire, пролеће 1998, стр. 219. “ Од п о ч етк а света , п исао je већ Ж ак Ж улиар, ниједан реж и м , ни једна д и н асти ја , ни један вл адар није успео да учини н и ш та слич- uo. Ч ак ни н ац и зам , кога je на крају, сусти гло врем е.” (“ Les p leureuses du co m m un ism e”, нав. чл. стр. 58)3) Tony Judt, In ternational H erald Tribune, 23 дец ем бар 1997.

21

АЛАН ДЕБЕНОА

стиче на “упоредна разматрања о сличности режима који je од 1945. сматран најзлочиначкијим режимом века и комуни- стичког система, који je до 1991. сачувао своју међународну легитимност, a који je y неким државама и данас на снази са својим присталицама широм света”.

Управо je аутор та два питања покренуо расправу. По- мисао да би комунизам могао да ce сматра апсолутно злочи- начким системом, и no свему судећи угњетавачким, и даље наилази на жесток отпор. To проистиче и из могућег поређе- ња комунизма и нацизма. Пошто je настојао да приближи та два појма, Стефана Куртоа су жестоко напали аутори који су о његовој књизи говорили као о “интелектуалној превари” и “маркетингу” (Жил Перо), “поистовећивању” (Жан-Мари Коломбиани), “поклону дарованом Националном фронту y тренутку процеса Папон” (Лили Марсо), “ужасној прорачу- натости великог трговца” (Данијел Бенсаид), “идеолошком памфлету” (Жан-Жак Мари), “превари” (Морис Надау), “не- гирању историје” (Ален Блум), na чак и о “негационизму” (Адам Рајски).

Значајна je чињеница, поред тога, да ce Стефану Кур- тоау замерало што je написао да je “смрт од глади детета украјинског кулака кога je стаљинистички режим намерно натерао y беду, једнака смрти од глади јеврејског дететау вар- шавском гету, кога je y глад присилио нацистички режим”. Може ce помислити како та реченица заправо и није сканда- лозна, већ je скандалозна сама чињеница да о њој може да ce расправља. Филип Пети je отишао тако далеко да je написао да “ни сви мртви нксу једнакм”1. Међутим, он није прецизи- рао аршине који би омогућили да ce разликују жртве првог и,цругог реда. И сама чињеница да je данас још увек постоји потреба да ce објашњава шта то злочин чини злочином, или да ce доказује да су све жртве једнаке, говори много о духу времена.

1) P h ilipp e Petit, M arian n e , 10. н о вем б ар 1997.

22

II

Комунисти су одувек са згражавањем одбацивали сва- ку помисао да комунистички и нацистички режим могу да ce пореде. Заборавља ce увелико да су то са једнаким негодо- вањем одбацивали и нацисти. Ипак, поређења су одавно на- чинили различити аутори као што су Жак Бенвилеа, Елиеј Халевуј, Џорџ Орвел, Виктор Серж, АндреЖид, Сајмон Вејл, Марсел Мос или Бернар Шо. Од свршетка рата, Валдемар Гу- риан je Хитлера приказивао као “задоцнелог Лењиновог бра- та”, a нацизам као “мрачни бољшевизам”,1 a Троцки je 1938. стаљинизам и нацизам прозвао “складним феноменима”. Они који су имали ту тужну част да буду затвореници и y совјетском и y нацистичком логору, били су y могућности да начине право поређење. Када je 1945. године ослобођена из логора y Равенсбруку, Маргарет Бубер Нојман, припадница групе немачких комуниста коју je НКДВ без оклевања пре- местио из логора смрти y Сибиру y гестапоовске тамнице, изјављује: “Не верујем да je икада постојала нити да и даље

I) W aldem ar G u rian , D er Bolschew ism us als Weltgefahr, 1935. Валдем ар Гуриан (1902-1954) je би вш и учен и к М ак са Ш елера код којег je 1923. и д о ктор и р ао . Јеврејин no п ореклу, п р ео б р ати о ce y к атол и ч ан сгво , a 1933. ем и гр и р ао je y СА Д . Зач етн и к je и зу ч ав ањ а то тал и тар и зм а , и п и сац je п р во г п р и сту п а кон- 1ервати вн о ј револу ц и ји као и н тел ектуал к ом покрету. Taj рад je о б јав и о под исеудоним ом В ал те р Г ерхарт (Um des Reiches Zukunft. N ation ale W iedergeburt oilerpolitische R eaktion?, H erder, Freiburg, 1932) V. H ein z H ürten , W aldem ar Gu- ritin. Ein Zeuge der K rise in unserer Welt in der ersten H alfte des 20. Jahrhun derts, M atth ias-G rün ew ald , M ain z , 1972.

23


лостоји разлика која би ишла y прилог совјетских логора”.1 Њен глас je одмах потом ућуткан.

Исто поређење je послужило као темељ за студију о то- талитаризму, концепт - са којим ћемо ce сусретати нешто ка- сније - који je теоријски засебно изложила Хана Арент. Алан Булок je саставио упоредне биографије Хитлера и Стаљина.2 Франсоа Фире je нешто касније изјавио: “Постаљинчени бољшевизам и национал-соција лизам представљају два при- мера тоталитарних поредака y XX веку. Не само да ce могу упоредити, већ они, сами за себе, чине једну политичку ка- тегорију”.3 Исти аутор je дуго размишљао о дубинским раз- лозима за одбацивање поређења та два система. “Ta забрана коју су сви они који су остали неутешени истицали скоро као верску истину, не дозвољава разумевање истинског ко- мунизма - који je тоталитаран”,4 Пјер Шону je нацизам и комунизам такође описао као “двојајчане близанце”.5 Алан Бесансон их je y свом обраћању на годишњем отвореном заседању на почетку радне године Француског института приказао као“једнако злочиначке” системе.ћ Поређење кому- низма и нацизма заправо не само да je легитимно, већ je и неизбежно, јер без тог поређења оба феномена не могу да ce разумеју. Једини начин да ce схвате - и да ce схвати историја прве половине XX века - јесте да ce “узму заједно” (Фире), и да ce проуче y “њиховом временском контексту” (Нолте), a то значи y заједничком историјском тренутку.

1) M argarete Buber-N eum an, A ls G egangene bei H itler und Stalin, S tu ttgart, 1958.2) A llan B ullock, H itler an d Stalin. Paralle l Lives, Lon don , 1991.3) F ran ço is Furet, Le p assé d 'une illusion. E ssa i su r l ’idée com m uniste au X X é-m e siècle, Robert L affon t-C alm an n -Lévy , 1995, str. 216.4) П и см о Ж ан у Д ан и елу од 23. м а ја 1993. о б јав љ н о y Com m entaire, пролеће1998, стр . 246. В. Т акође Ф р а н с о а Ф и р е , "N a z ism e et co m m u n ism e : la c o m p a ra ison in terd ite" y L’H istoire, м ар т 1995, стр . 18-20.5) P ierre C h an u , нав.6) Т екст о б јављ ен y Com m entaire, зи м а 1997-98, стр . 790. одлом ц и су об јављ е- ни и y Le M onde-y 22. о к то б р а 1997, стр. 17.

24


Један од разлога за такав поступак јесте постојање онога што Ернст Нолте назива “каузалним чвором” (kausa- 1er Nexus) између комунизма и нацизма. Наиме, нацизам ce, с више становишта, показује као симетрична реакција на комунизам: као “антимарксизам”, пише Нолте, “који на- стоји да уништи непријатеља стварањем радикално супрот- стављене, премда сродне идеологије, и коришћењем готово једнаких метода, мада значајно измењених”. Године 1922, за време марша на Рим, Мусолини je већ имао намеру да ce супротстави “црвеној претњи”. Следеће године, y тренутку марша на Фелдернхале, нацизам y настајању ce ослањао на сећање на Баварску комуну и спартаковске побуне. Насу- прот парламентарним уређењима који сусматрани за слабе и неприлагођене, револуционарни “национални” државни удар изгледао je као логичан одговор на бољшевички држав- ни удар, a истовремено je y грађански живот уводио методе деловања које су научене из рововских искустава. Дакле, на- цизам може да ce дефинише као антикомунизам који je од противника преузео форме и методе, почевши од начина те- рора. To je теза коју je 1942. године изнео Сигмунд Нојман,1 a дорадио je Нолте y свом историјско-генетичком виђењу тоталитарног феномена.2 Оно поставља питање односа међу- собног стварања и узајамности, односно међузависности та два система. Гледано с крајње тачке, оно може да доведе и до занемаривања њихових идеолошких корена насталих пре Великог рата, али нема сумње да y томе постоји барем трун- ка истине. To можемо да кажемо и другим речима, питајући ce да ли би нацизам, да совјетски комунизам није постојао, имао одређена обележја. Одговор je, врло je вероватно, нега-1) S igm u n đ N eu m an n , Perm anent Révolution. Totalitarisation in the Age o f In tern ational Civil War, H arper, New York, 1942.2) Види п осебн о, E rn st N olte, D er europaiche Bürgerkrieg, 1917-1945. N ationalsozi- alism u s und Bolshew ism us, U llstein , Berlin , 1987.

25


тиван. “Депортације y радне логоре”, примећује Алан Бесан- сон, “измислио je и уобличио совјетски режим. Нацизам je то само преузео”.

Други мотив који оправдава поређење два система јесте уско дијалектичко испреплетање њихове прошлости. Баш као што je совјетски систем снажно мобилизовао људе y име “антифашизма”, нацистички систем je без престанка проводио мобилизације y име антикомунизма. Нацизам je y либералној демократији видео слабашни поредак који je склон преласку y комунизам, док je први, тј. бољшевизам, y исто време оптуживао ту демократију да je погодна за утира- њепута“фашизму”. Поштојекомунизамбиоусмеренантина- цистички, он je желео да укаже да сваки доследни антинаци- зам води y комунизам. Антикомунистички нацизам трудио ce да на сличан начин инструментализује антикомунизам, оправдавајући ce позивањем на наводног општег непријате- ља. Такав начин нацистичког легитимисања на рачун анти- комунизма, као и комунистичког легитимисања на рачун антинацизма, довео je до одређених последица. Тридесетих година, како je приметио Џорџ Орвел, многи су постајали нацисти због оправданог страха од комунизма, док су исто- времено многи постајали комунисти због оправданог стра- ха од нацизма. Оправдани страх од комунизма подстицао je подршку Хитлеру y “рату против бољшевизма”, a оправдани страх од нацизма подстицао je на виђење последње наде за човечанство y Совјетском Савезу.

Наравно, поређење не значи и изједначавање: поређе- ни режими нису нужно једнаки, мада су неки аутори ука- зивали и на то y случају комунизма и нацизма.1 Упоређи-1) “ И сти н а je да ce ради о јед н ак и м ф ен о м ен и м а”, п и ш е Ренцо де Ф ели че. И н ац и зам и к о м у н и зам , б ез и к ак ве ствар н е р азл и к е , одређује и д е ф и н и ш е т о - та л и та р и за м (С писи са к о л о к ви ју м а “ Le sta lin ism e clans la gauche italien ne”, м арт, 1988).

26


вати значи поставити две различите врсте истог рода, два феномена исте категорије, једну до друге, како би ce зајед- но подвргле одређеном броју сведочанстава. Поређење H u

je банализација или релативизовање. Жртве комунизма не поништавају жртве нацизма, као што ни жртве нацизма не могу да избришу жртве комунизма. Значи, није исправно да ce злочини једног режима користе да би ce оправдала или ублажила важност злочина другог режима: мртви ce не no- ништавају, већ ce збрајају. To што je комунизам био деструк- тивнији од нацизма не значи да je због тога други “бољи” од првог, јер избор никада није сведен на алтернативу између та два режима.

27

III

Комунизам je уништио више људских живота од наци- зма, али и даље влада мишљење како je нацизам ипак био много гори од комунизма. Како je то могуће? Од два једнако уништитељска система како можемо да проценимо да je ма- ње страшан онај систем који je учинио више штете? Како то да ce и даље одбацује помисао о њиховом поређењу? Да би- смо подржали такав став, очигледно морамо да ce удаљимо од таквог вагања двају система, јер нас поређење не води до онога што желимо да откријемо.

Најчешће образложење лежи y разликовању њихових почетнихзаноса: нацизам ce сматраоучењем мржње, a кому- низам слободе. Требало je да комунизам буде вођен љубављу према човечанству (“комуном”, како каже Роберт Хју), док нацизам одбацује и саму помисао на хуманост. Жан-Жак Бекер тврди да je y “основи комунизма хуманизам, a да je нацизам сасвим супротан томе”.1 “Комунизам je”, додаје Ро- џер Мартели, “саставни део хуманистичког, рационалистич- ког концепта једнакости међу људима”.2 У основи нацизма лежи, како каже Роланд Лерој, мржња према људима, док je y основи комунизма љубав према људима”. Гај Конопниц- ки je написао: “Нацистом ce постајало због мржње према

1) Jean -Jacq ues Becker, “ Les fièvres an tico m m u n istes”, y L’Histoire, новем бар , 1997, стр. 7.2) Roger M artelli, “Une différence de nature”, y Avant-garde, децембар 1997, стр. 28.

29


људском роду. Комунистом ce постајало из сасвим других разлога”.1 Ово образложење своди ce на то да не само да циљ оправдава средство, већ и да средство исто тако не може да дискредитује циљ. Расправа остаје отворена како би ce утврдило да ли су нека средства за постизање тог узвишеног циља ипак прихватљивија. Из тога и проистиче закључак да су нацистички злочини били предвидљиви, док то није био случај са комунистичким злочинима. Дакле, Стаљино- ви злочини би требало да буду учинак једне перверзије ко- мунизма, јер je комунизам сам no себи представљао “идеал људске слободе”,2 a Хитлерови злочини проистицали су ди- ректно из нацистичке идеологије, која je отворено деструк- тивна и пуна мржње. Нацизам ce тако може упоредити са серијским убицом, a комунизам са алтруистом кога прати зла срећа и који убија оне којима je заправо хтео да помог- не. Због уништавања људских живота, нацизам je no својој вокацији злочиначки; он ce држао својих обећања и спрово- дио je свој програм. Комунизам je злочиначки грешком јер je прекршио своја обећања и програме. Нацистичка пракса1) G uy K on opn ick i, “ Un n au frage d an s l ’arch ipel du G o u lag ”, y Evénem ent du j e udi, 6. н о вем б р а 1997, стр. 22. Р ејм он д А рон ce и сам п о зи в ао на то обр азл о- ж ењ е кад би, говор ећ и о ком ун и зм у , го во р и о о “ м еш ави н и у зв и ш ен о г ц и љ а и те хн и к е” (види D ém ocratie et to talitarism e, G a llim ard , 1965, стр. 302. Т ак во р азл и к о в ањ е к р и ти к о вао je А лан Б есан сон (Présent soviétique et p assé russe, LG F, 1980, стр . 147-148). А рон je м о р ао да одступи , п р и зн авш и на крају ж и во- та д а га ви ш е ме и м п р еси он и р а те за која “насто ји да тр аж и р азл и к е и зм еђу класног и р асн ог м еси јан и зм а”, (M ém oires. 5 0 an s de réflexion politique, Ju lliard , P aris, 1983, стр . 737).2) R obert H ue, “ N azism e, co m m u n ism e : la co m p ara iso n est od ieu se et in acceptable”, y Evénem ent du jeud i, 13. н о вем б р а 1997, стр. 59. Sim on e K orff-Sausse je тач- НО за п а зи л а да начин на који Р о б ер т Х ју о п ту ж у је Гулаг као “м о н стр у о зн о ст” и м а за јас ан ц и љ да ст аљ и н и зам п р ед стави као п ато л о ш к у и зрасп и н у која н ем а в е зе са “ств ар н и м ” к о м у н и зм о м . "М о н стр у м ” (Гулаг) ce no п рород и раз- ли ку је од н о р м алн ости (ком у н и зм а). “ О во je д о б ар п р и м ер стаљ и н и сти ч к о г ти п а п о сту п ањ а,” п и ш е она, “ у служ би т а к о зв а н е кри ти ке стаљ и н и зм а . Спо- мен ч у д о ви ш та п о јављ у је ce и зн ен ад а a к ако би ce он ем огућ и ла р асп р а в а ”. “M o n stru o sité et m an oeuvre sta lin ien n e”, y Libération, 9. дец ем бра 1997, стр. 5).

30


произилази директно из његовог учења, a пракса совјетског комунизма je “постала неисправна управо због употребе јед- не здраве идеологије”.1 Дакле, комунизам je случајно постао деструктиван, због неопрезности или неумешности. Пошто су његови злочини произашли из погрешног тумачења или успутне грешке, комунистички терор би могао да ce упоре- ди са несрећном пустоловином, са “једном врстом времен- ске непогоде” (Алан Бесансон). Укратко речено, упркос 100 милиона мртвих, комунизам би могао да буде дефинисан као идеја братске љубави која je невољно прешла y мржњу- као частан пројекат који ce изјаловио. Цена комунизма мо- же да ce сведе на “скретање” које нас као такво не би могло научити ничему о природи система. To je тврдио још Клод Лефор 1956. године. Након двадесет година - реагујући на објављивање Apxuüenaïa Гулаï - Жан Елејнштајн je описао стаљинизам као обичну “незгоду”.2 Жан-Жак Бекер данас об- јашњава да совјетски терор пре свега проистиче из потпуне “неспособности његових вођа да другачије устоличе” идеал који остаје “заснован на социјалној правди и на радости жи- вљења”.3 Жил Перо додаје да су комунистички активисти “приступали том пројекту, који je требало да буде свеопшти и ослободилачки. To што je тај идеал кренуо странпутицом не мења њихову мотивацију”. Медлин Реберио, почасни председник лиге за људска права, каже: “Рећи да je комуни- зам исто што и нацизам значи заборавити (...) да СССР ника- да није организовао искључење неке групе људи из заједнич- ког права!"4 Коначно, комунистички злочини циљали су y правцу општег напретка.

Ова расправа заслужује пажљивије проучавање.1) L'Histoire, јан у ар 1998, стр . 3.2) C laude Lefort, Le M onde, 15. ф еб р у ар а 1975.3) Jean-Jacques Becker, и н тер в ју y La Vie, 27. н о вем б р а 1997, стр. 11.4) M adeleine R ebérioux, y Le jo u rn a l du dim anche, 2. новем бра 1997.

31

IV

Ca правом ce питамо, пише Стефан Куртоа, зашто je чин убијања, подстакнут надањем y “боље сутра”, оправда- нији од убиства које je повезано ca расистичким учењем. По чему би једна илузија - или лицемерје - представљала олак- шавајућу околност за масовне злочине.1 Заправо није јасно због чега je мање страшно, или зашто заслужује мању осуду, убијање оних којима je обећавана срећа, од убијања оних ко- јима такво нешто није обећано. Није јасно и због чега би најлажљивија идеологија само због тог јединог разлога била за мању осуду. Чинити лоше y име добра није нимало боље од чињења лошег y име зла. Уништавање слободе y име сло- боде није боље од уништења y име неопходности укидања слободе. Гледајући с више страна, то je још и горе. Теже je опростити зло када га чине учитељи врлине јер би управо они морали више но остали да поштују сопствена начела. Такође може да ce сматра да су злочинци, што ce више пред- стављају као већи доброчинитељи човечанства, заправо опа- снији. “Комунизам je изопаченији од нацизма”, пише Алан Бесансон, “јер ce користи правдом и добротом да би ширио зло”.2 Дакле, логично je строже осуђивати систем чије су на- мере биле добре, али који je “заиста свугде где ce наметнуо

1) Stéphane C o u rto is , “ C om p ren d re la tragéd ie co m m u n iste”, y Le M onde, 20. де- ц ем бра 1997.2) A la in B esan çon , Le M alh eur du siècle, Fayard, P aris, 1998.

33


силом, оставио већи број жртава, него партија чије су наме- ре већ y почетку назване лошим”.1 Речено другим речима, отежавајуће околности нису увек на страни за коју ce то претпоставља.

Затим, на ред долази питање да ли политички порет- ци морају да ce осуде према њиховим намерама или према њиховим деловањима. Напоменућемо да je Маркс први on- тужио морал намера, док je комунизам увек пре свега насто- јао да осмисли делање. Позивати ce на чистоту првобитних намера за комунисту зцачи поновни пад “у нешто слично буржоаском фарисејству које je Маркс толико презирао”.2 “Кад неки идеалиста чини злочине t o k o m луних осамдесет година, и одбија да, због своје оригиналне намере, понесе назив злочинца”, примећује Шантал Делсол, “може да ce по- мисли да су његове намере само лош изговор”.3 “За оне који воле шалу, једна од најсланијих шала с краја овог века биће”, додаје Жак Жулиар, “ разматрати како последњи марксисти ове земље прибегавају моралу намера”.4

Тврдити да неки идеал остаје здрав ако има добру на- меру своди ce, тако, на тврдњу да je истинитост неке идеоло- гије једнака искрености којом ce на њу позива.5 Такав став je данас врло раширен и иде упоредо ca субјективним и морал- ним приближавањем историји идеја. Уместо да ce начине

1) E rn st N olte, писм о Ф р ан со у Ф и реу , y Com m entaire, зи м а 1997-1998, стр. 806. п реп и ска Ф у р е-Н о л те о б јав љ ен а je и као књ и га, п р во y Н ем ачкој, п о то м y Ф р ан ц у ск о ј (Fascism e et com m unism e> Pion, 1998).2) F ran ço is Furet, “ Su r l ’ illusion co m m u n iste ”, y Le D ébat, м ар т-ап р и л 1996, стр. 164.3) C han tai D elsoi, “C rim in els p ar e rreu r”, y V aleurs actuelles, 22. н о вем бра 1997, стр . 31.4) Jacqu es Ju lliard , “N e d ite s p lus ‘ja m a is ’!” , y L eN ou vel Observateur, 20. новем бра 1997, стр . 49.5) “ Н и је в а ж н о да мој го во р буде и сти н и т, него да je и скрен”, до сл овн о пиш е А лбер Ж ак ар (P etitephilosophie â l'usage des non-philosophes, C alm an -Lévy , P ar is , 1997, стр. 205.

34


разлике између исправних и погрешних идеја, радије ce пра- ви разлика између “добрих” и “лоших” идеја, a да ce притом никада не прецизира no чему би оне требало да буду такве. (To je један од разлога због којих мало људи покушава да побије погрешне идеје). Заправо, кад je комунистички иде- ал проглашен “великодушним”, још увек ништа није речено. Одмах ce намећу два питања. Прво, no којим мерилима je комунизам “великодушан”, a друго, да ли je “великодушна” идеја обавезно и исправна? Комунизам и нацизам два су по- литичка система заснована на погрешним идејама. У односу на ту чињеницу та њихова “великодушност” - без обзира да ли je она стварна или само претпостављена - нема ника- кву вредност. Додајмо томе да ће - ако y име “великодушне” идеје може да ce масакрира четири пута више људи него y име доктрине мржње - вероватно доћи и време да ce чува- мо сваке великодушности. Ha крају, треба приметити да то цепидлачење о људској несрећи иде y прилог крвника, a не жртве. Јер, онај ко je жртва неке лепе идеје, није ништа мање жртва. Каква je разлика за оног ко je добио метак y потиљак? Када je инквизиција слала људе на мучење зарад њиховог до- бра, жртвама то није била никаква утеха. Када ce користе иста средства, разлика y резултату ce потире.

35

V

Није довољно рећи да je комунизам лепа идеја која ce спроводила неисправно. Треба да ce објасни како ce она ло- ше спроводила, то јест треба ce запитати како ce лепа идеја, не пруживши никакву заштиту од страхота, развила као ло- ша идеја. Ако претпоставимо да су почетна надахнућа два система била потпуно супротстављена, тешко je објаснити како су ce на крају могла приближити. Како je било могуће y име добра прогонити, отварати логоре y име ослобађања човека, или пак увести терор y име прогреса? Како je нада могла да ce претвори y кошмар? To je философско питање. Одговор, нажалост, који ce намеће y себи нема ничег фило- софског. Одговор ce ограничава само на правдање околно- стима. Сходно том одговору, лењинистичко насиље било би наследник царског насиља. Хранило ce ратним насиљем од 1914. до 1918, односно капиталистичким односима који су y оновременој Русији били y пуном јеку, Родило ce из по- требе бољшевика да ce t o k o m грађанског рата супротставе непријатељском отпору Беле армије. Дочепавши ce власти y земљи која није имала демократску традицију, бољшевици су - против своје воље - “увучени y спиралу насиља коју нису могли да зауставе” (Мишел Драјфус). У извесним грани- цама, то насиље ce наставило. Насупрот томе, стаљинистич- ки терор je представљао одступање или радикално кварење

37


руског комунизма: насиље je променило своју природу, a не само ниво.

Након објављивања Црне књте, међутим, такво об- јашњење више не може да ce одржи. Потирући бајку о “до- бром Лењину” и “злом Стаљину”, износи ce да je систем наси- ља y Совјетском Савезу почео да ce уводи још од Лењиновог доласка на власт.1 Лењин већ 1914. пише: “Суштина нашег за- датка јесте (...) тежња за претварањем рата y грађански рат”, који je и сам само “продужење, развијање и природно нагла- шавање рата међу класама”. Чека je основана 20. децембра 1917. (У марту 1922. добиће назив ГПУ, док ће касније из ње редом да настају НКВД, НКГБ, МГБ и КГБ). Троцки одмах изјављује: “Терор ће за мање од недељу дана попримити вр- ло насилнички облик, попут оног који ce збио за време Вели- ке Француске револуције”. Док je између 1825. и 1917. царски режим досудио 6.321 смртну пресуду, од чега je добар део ублажен на казну присилног рада,2 Лењинов режим je y мар- ту 1918. године - на власти je био тек пет месеци - побио већ 18.000 особа. Лењин 26. јуна 1918. пише Зиновјеву: “Када ce пређе с речи на дела, треба одлучно ударити масовним наси- љем и над совјетским заступницима. Командант Чеке, Ђер- жински, 31. августа наређује депортацију “сваког појединца који ce усуди макар и на најмању пропаганду против совјет- ског режима” Декрет којим ce подстиче стварање концентра- ционих логора објављен je 10. септембра y листу Известија.

1) О оној те м и ви ди : M ichel Heller, “ Lén ine et V etchéka ou le v rai Lén in” , y Libre,2, 1977, стр . 147-170; H éléne C arrére d ’E n cau sse , Lénine, le chef de san g et de fer, Fayard, Paris, 1998.2} О сл ањ ајућ и ce на и зв е ш та је руске казн ен е у п р а в е , Л и рој-Б оли о je 1883. п р оц ен и о да je y р аздоб љ у од 1871. до 1878. из п о л и ти ч к и х р азл о га y у п р авн и егзи л од лази ло y просеку 38 о с о б а го д и ш њ е , угл авн о м Руса и П ољ ака. С тени- ка, један од н а јсу р о ви ји х п р о ти вн и к а царског р е ж и м а , године 1889, у к ази в ао je да je y К ари, највећем за тв о р у y С ибиру, би ло сам о 150 затво р ен и к а . (В. Jocelyne Fenner, Le G oulag des tsars, T allan d ier, P aris, 1986).

38


Троцки појашњава да ce “питање коме ће припасти власт неће решити чланцима Устава, већ употребом свих облика насиља”. 1921. већ je постојало седам концентрационих лого- ра y којима су ce углавном налазиле жене и старци. Године1923. избројано их je 65, a тада je већ убијено 1,8 милиона противника.

Комунистички терор не може, дакле, да ce тумачи као обично настављање предреволуционарне политичке културе, нити, једнако, може да ce појасни тврдњом да je те- рор слика “једног насиља које произилази из народа” или “из традиције руске казнионице”. Коначно, терор не може само да ce сведе на обичан одговор на “бели терор”. Упра- во супротно, репресија ce увелико повећала након завршет- ка грађанског рата. Оправдавање “околностима” позива на контекстуализацију комунистичких злочина, водећи рачу- на о историјском следу узрока и последица, као што je, на пример, неопходност одбране од непријатеља. Када je реч о нацистичким злочинима, такав отклон ce прихвата ретко. Али, акоу комунистичком насиљу нема ничегпосебно кому- нистичког, исто тако може да ce каже да y нацистичком на- сиљу нема ништа посебно нацистичког. Упркос свом настоја- њу према универзалности - no томе испада да je комунизам географски условљен. Али чињеница je да je комунизам, где год je дошао на власт, ипак био деструктиван, указује на од- ређени скептицизам y вези географске контекстуализације. A k o ce позивамо на околности, треба да ce запитамо како су ce оне свугде једнако рашириле. У насиљу je једнако тешко увидети учинак неке “девијације” ако ce она јавља y систему већ на самом почетку. Ако je Стаљин само систематизовао Лењинов систем насиља, комунистички идеал тешко може да ce одвоји од своје стварне примене. Ha крају, ако Лењин није био комуниста, ко јесте?

39

VI

“По чему су злочинци који ce позивају на добро мање кажњиви од оних који ce позивају на зло?” пита ce Жак Жу- лиар.1 Питање je на месту, али je лоше уобличено. Нацизам ce уистину никада није “позивао на зло” више но комуни- зам. Позивао ce на идеје које ca пуним правом могу да ce сма- трају погрешним, na и лошим - a то je веома различито. Али не можемо да полазимо од претпоставке да наше мишљење о нацизму одговара мишљењу које je нацизам имао о самом себи. У супротном, могли бисмо исто тако да кажемо да ce комунизам није позивао на добро, него на зло, с обзиром на ужас који y нама изазивају његове идеје.

Расуђивање које покушава да нацистичку доктрину мржње супротстави комунистичком идеалу људске еман- ципације y том смислу je предрасуда. To доводи до супрот- стављања дефиниције комунизма, коју су поставиле његове присталице, дефиницији нацизма коју су поставили његови противници. У таквим условима није тешко y првом систе- му видети мање зло. Извештаченим нескладом произлази и не мање прикладан закључак: non sequitur. Нацизам суштин- ски није ништа мање од комунизма покушавао да “усрећи” оне којима ce обраћао. Својим активистима он je такође нудио “сјајну” перспективу. Тврдити супротно - као што je Даниел Линденберг писао да су нацисти “задобили мно-

!) Jacques Ju lliard , L'année des fan tôm es. G rasset, Paris, 1998, стр. 342.

41

AJ1AH ДЕ БЕНОА

ге присталице на основу свог хвалоспева ужасу”1 - не обја- шњава, дакле, подршку коју je нацизам нашао међу масама. Говорити да неки политички систем може да изазове усхи- ћење тиме што ce приказује као носилац “доктрине мржње” подразумева то да ce његове присталице оцене као лудаци, болесници, злочинци или перверзни људи. Дакле, треба да ce објасни како то да цео народ може да полуди. Ако je народ такав no природи, какво мишљење можемо имати о људској природи? A k o je народ такав случајно, како он постаје или престаје бити такав?

Нацизам и комунизам заводили су масе различитим идеалима, који су могли да изгледају једнако привлачно. Али, проблем je y томе што je остварење тих идеала y оба случаја подразумевало уништење једног дела човечанства. Разлика између искорењивања као начина остварења поли- тичког циља и искорењивања као циља самог no себи са тог гледишта je дискутабилна. Ниједан режим никада није на масакре гледао као на сврху саму no себи. Стефан Куртоа назива “расни” и “класни” геноцид двема подкатегоријама “злочина против човечности”. Поступак je y сваком случају исти. И утопија бескласног друштва и утопија чисте расе траже уклањање појединаца који ce сматрају препрекама за остварење “грандиозног” пројекта, y овом случају настанак радикално бољег друштва. Идеологија - расна или класна борба - je y оба случаја довела до искључивања једног лошег начела које je уграђено y категоријама (“инфериорних” раса или “штетних” класа), a које чине појединци чији je једини злочин њихова припадност, односно њихово постојање. У оба случаја, означен je коначни непријатељ, са којим je било незамисливо погађати ce. Учинак je y оба случаја било јед-

1) D an iel U n d en b erg , "R em ou s au tou r d u L ivre n o ir du co m m n ism e”, y E sprit, ја н у а р 1998, стр.192.

42


нако испланирано насиље. Класна или расна мржња, соци- јална или расна профилакса - нема разлике. “Класа” y том смислу није погоднија нити мање трајна категорија од “pače”. Обе су једнако есенцијализоване. Мартин Латсис, један од првих шефова Чеке, 1. новембра 1918. године, обзњањује: “Не водимо рат ни против једне особе посебно. Искорењује- мо буржоазију као класу. Не тражите y истрази документе и доказе о томе шта je оптужени учинио (...) Прво питање које треба да ce постави јесте којој класи припада”. Централни Комитет КПСС je 24. јануара 1919. наредио да Козаци “сви до једног буду истребљени и физички ликвидирани”. “Кулаци нису људска бића”, рече Стаљин. Максим Горки je 1932. до- дао: “Класна мржња мора да ce негује органским одбијањем непријатеља као нижег бића. Лично сам уверен да неприја- тељ заиста јесте инфериорно биће, изрод y телесном, али и моралном смислу”. Црвена армија након доласка y балтичке земље 1940. објављује да ће освојеним народима бити суђено због њихове “прошлости и деловања претходних нарашта- ја”. Ca становишта Лишченка који je подржавао теорију о на- слеђивању научених својстава, људски недостаци тако могу генетски да ce преносе,

43

VII

Франсоа Фире je записао да су нацизам и комунизам “супротни као особеност y односу на универзалност”. (Morao je да забележи да je та супротност добила и одређен ди- јалектички значај: y Стаљиновом случају, од интернациона- лизма до “социјализма y само једној земљи”, na до немачког национализма и светског расизма y Хитлеровом случају). Други су ce уздали y комунизам јер je он барем био покренут универзалистичком потребом. Али, и то схватање je пробле- матично. To што je нацизам настојао да усрећи само део чове- чанства - немачки народ - док je комунизам настојао да усре- ћи цело човечанство не иде y прилог овом другом систему. Када ce неко бори y име једне нације, тај може да искључује само из те нације. “Очистити расу” ce барем ограничава на оно што je најгоре за ту расу. Али очистити човечанство?

Нацизам je, на основу сопствених претпоставки, неке противнике могао да опише као “подљуде”, a комунизам je, на основу својих начела, могао из човечанства да искључи све својенепријатеље. Потреба за препородом целогчовечан- ства, уз жељу да оно поприми објективна начела, неизбежно води до избацивања из категорије човечанства свих оних ко- ји ту обнову спречавају. “Када ce боримо за човечанство”, пи- ше Клод Полин, “боримо ce против непријатеља човечанства- дакле, против бића која му не припадају”.1 Совјетски про-

1) C laude Polin , L’esprit totalitaire, Sirey, P aris, 1977, стр. 132.

45


пагандиста, A. Арошев, 1927. иде тако далеко да je написао: “Непријатељ je свако за кога ce чини да ce телесно, психич- ки, друштвено, морално или било како другачије, не слаже ca идеалом људске среће” (sic).1 Према тим дефиницијама, ca пуним правом може да ce уклони цео свет. Универзализам појачава тоталитаризам, не само зато што претвара цео свет y ратно поље, већ и зато што на исти начин пооштрава “бор- бу свих против свих”. “Још отвореније од нацизма”, поново примећује Клод Полин, “комунистички деспотизам користи малог тиранина који чучи y сваком човеку, и на тај начин усмерава све против свих - непријатељ више није неко дру- ги, него неко сличан, баш због тога што je сличан”.2 Баш због тежње комунизма да ce од самог почетка бори y име човечан- ства, његов деструктивни значај ce проширио на цело чове- чанство. Његове универзалне тежње не могу ни мало да му користе као олакшавајућа околност. Управо супротно, оне објашњавају његов универзално погубан значај.

Жеља за еманципацијом целог света не представља, дакле, препреку за терор, него му, супротно, y великој мери пружа још веће оправдање. Бранити један апсолутни идеал оправдава и апсолутна средства. У гласнику Чеке из Кијева Црвени ман, из августа 1919, могло ce прочитати: “Наш мо- рал je без преседана, наша човечност je апсолутна јер почи- ва на новом идеалу: уништењу сваког облика потлачености и насиља. Нама je све допуштено јер смо први y свету поди- гли мач, не да бисмо угњетавали и присил>авали на ропство, него да бисмо човечанство ослободили окова (...) A крв? Крв нека тече y потоцима!”

1) Н авед ен о и з књ иге: M ichael Heller, L a M achine et les rouages. La fo rm ation de l ’hom m e soviétique, C alm an -L évy , P aris, 1985, стр. 21.2) C laud e Polin, L’esprit totalitaire, н ав . стр . 121.

46

VIII

Неки аутори су, противећи ce сваком поређењу кому- низма и нацизма, желели да, сем претпостављене разлике y полазишту два режима, пронађу и разлику y њиховој моти- вацијЏ и понашању. “Млад човек, надахнут комунизмом”, пише Жан Даниел, “у најмању руку тражи заједништво. Док je млади фашиста опчињен само доминацијом. A y томе и лежи основна разлика”.1 “Увек ће постојати разлика”, дода- је Жан-Мари Коломбани, “између човека који ce политички ангажује верујући y идеал који ce надовезује на мисли о де- мократском очекивању, и човека кога привлачи систем који почива на искључивости и који подстиче најопасније нагоне појединца”.2 Ha сличан начин Жан-Жак Бекер тумачи “чист образ” совјетског система: “Милиони и милиони комуниста, обичних присталица, који су били спремни да ce жртвују за оно y шта су веровали носили су чист образ комунизма (...) И због тог чистог образа, између осталог, комунизам ce ни y ком случају не може поредити са нацизмом”.3

Te оцене су потпуно субјективне. Kao што je добро приметио Алан Бесансон, нацизам и комунизам су, запра- во, застунали “узвишене идеје” погодне за “стварање занесе-

1) Jean D aniel, y Le N ouvel Observateur, 30. о к то б р а 1997, стр . 51.2) Jean -M arie C o lom ban i, “ Le co m m u n ism e et n o u s”, y Le M onde , 5. децем бра 1997.3) Jean -Jacq ues Becker, “ L a ven gean ce du co m m u n ism e”, y Le M on de , 28. децем- б р а 1996.

47


њачке пожртвованости и јуначких дела”. Оба су, исто тако завела велика имена и врхунске интелектуалце. Оба су про- узроковала несебична дела и доводила до самопожртвовано- сти, и то y ретко виђеним размерама. Немачки народ je до самог краја подржавао свог Фирера, упркос рушевинама и мртвима, док je совјетска власт y тренутку властитог расула потрошила сав свој углед y народу. Међутим, комунизам je представљао и велику наду за милионе људи. Често je пру- жао надахнуће за исправне и неопходне борбе. Рећи, попут Жан-Жака Бекера, да “нацизам или фашизам никада нису изазивали једнако усхићење” као комунизам,1 значи забора- вити да je y Waffen-SS било 368.000 страних добровољаца, a свега 35.000 y интернационалним бригадама.

Премда су тоталитарни системи сами организовали мобилизацију маса, једнако стоји да су, макар t o k o m једног временског периода, користили добровољно масовно при- ступање, што ce очитавало y понашању које je вредно дивље- ња. Уместо да ce негирају или не схватају, треба ce запитати како су ти политички системи, који су ce показали најразор- нијима y историји, могли да изазову толику приврженост, јунаштво и пожртвованост. Ha први поглед, одговор би M o

r a o бити тај да су, y мери y којој су тежили ка апсолутном, они наводили и на апсолутно понашање - било y добру, би- ло y злу. Чињеница да неки систем може истовремено да бу- де злочиначки и да изазива дивљење, једино може да смета наивнима или пристрасним духовима, било да они из тога извлаче (погрешан) закључак да тај систем није био толико злочиначки, или да закључују (поново погрешно) да таква понашања баш и нису вредна дивљења. To што су првобор- ци неког тоталитарног система могли да покажу јуначко понашање нимало не улепшава идеју коју су они бранили.

1) И сто, “ Les fièvres an tico m m u n iste s”, нав. чл, стр. 6.

48


Баш напротив; природа идеје не потире ништа од њиховог јунаштва. Људске врлине не чине врлим и учења на које ce позивају. Паскал греши када каже да треба веровати само сведоцима који су били припремљени на жртву јер то само говори о снази њихових уверења, a не и о исправности њи- хових идеја.

49

IX

Рожер Мартели ce на бизаран начин ослонио на чиње- ницу да je Стаљин увећавао број чистки унутар своје парти- је, na пише: “Било je антистаљинистичких комуниста, али никада нису постојали антихитлеровски нацисти”.1 Taj аргу- мент користи и Николас Верт, који тврди да нацистички ак- тивисти никад нису критиковали хитлеризам или “ce потру- дили да реформишу систем изнутра”. Постојање комуниста који су били жртве стаљинистичког система, или пак оних који су ce успротивили совјетском режиму због “изоблича- вања” њихових идеја, требало би да на тај начин посведоче издају “службеног” комунизма комунистичких идеала.

Taj аргумент je патетичан. Гиљотиназа време Францу- ске револуције није значила напуштање револуционарних идеала. И сам Робеспјер je био жртва Терора. Али, то га уоп- ште не ослобађа одговорности коју сноси као покретач Те- рора. Сваком политичком систему je својствено стварање различитих расцепа унутар себе. Али то не значи да су ње- гови дисиденти одмах y праву y односу на своје некадашње другове. Мишљење да никад није било “антихитлеровских нациста”, потпуно je погрешно. Поред људи који су 1933. го- дине желели “националну револуцију” y Немачкој, и који су били не само разочарани, већ их je Трећи Рајх веома често и прогонио, такође може да ce помене пример браће Ота и

1) Roger M artelli, нав . чл, стр. 28.

51


Грегора Штрасера или жртава чистке y јануару 1934. године. Можемо да поменемо и Хермана Раушнинга - чија je књига Die Révolution des Nihilismus објављена уочи рата - потврђује поређење са књигом Стањин Бориса Суваринеа.’ Коначно, можемо да ce присетимо и средишта отпора која су ce y вре- ме рата стварала унутар редова SS-a или SD-a. Да je Трећи Рајх потрајао више од дванаест година t o k o m којих je владао, такви расцепи би ce вероватно продубили и постали пуно чешћи, a да притом не може да ce предвиди којим би прав- цем кренули касније.

Па ипак, може ce рећи да je нацизам заиста убио мање нациста, него што je комунизам убио комуниста. Иде ли то y прилог комунизма? Једна од најзначајнијих особина совјет- ског система,- насупрот нацистичком, јесте да присталице режима нису биле ништа мање сумњиве нити y мањој ona- сности од противника режима. У совјетском систему слика завере лежала je y самом систему, a на љегове присталице ce гледало као на потенцијалне издајнике. Апарат није спро- водио само чистке против друштва, већ једнако и против друштва и против апарата. Због тога je надгледаље станов- ништва било још систематичније, a подстицање на поткази- вање још снажније. Гестапо je 1939. запошљавао 6.900 људи, a НКВД 350.000. Године 1939,18. Конгресу КПСС присуство- вало je само 35 учесника претходног конгреса (од укупно њих 1.966), од којих je y међувремену 1.108 затворено због “контрареволуционарних злочина”. Две године раније, y вре- ме афере Тухачевски, чишћење Црвене армије завршило je ликвидацијом 30.000 официра, од тога 90 одсто генерала и 80 одсто пуковника, док je y Паризу L’Humanité честитала на тој чистки “издајника y служби Хитлерове шпијунаже”!

I) H erm an n R au sch n in g , L a Révolution du nihilism e, G a ilim ard , 1939, (2. и здањ е: G allim ard , 1980); B oris Souvarin e, Staline, Aperçu historique du bolchevisme, G é rard Lebovici, 1985. (1. и здањ е 1935)

52


Друга специфичност комунистичког насиља добро ce видела y московским процесима, a то je била одлука да диси- денти “признају” злочине које нису починили, односно да ce наведу да ce одрекну сами себе. Класичнетираније ce задово- љавају ућуткавањем противника. Тоталитарни режими же- ле и да привуку присталице и да надзиру не само дела, већ и мисли. Совјетски комунизам хтео je да надгледа и оно што ce помисли. Лењин и Стаљин су тако уклонили велики број својих сабораца, што Хитлер није чинио, изузевши чистку y јануару 1934.' Разумљиво je да je то шокирало преживеле. Али je необично ослањати ce на пораст нехуманости да би ce потом закључило како je комунизам био хуманији. Утвр- ђено je и да je нацизам Немце третирао сасвим другачије од народа освојених земаља, док Стаљин није третирао ништа мање брутално руско друштво од друштава земаља које je освојио.

У нацистичким концентрационим логорима само je малобројна мањина била немачка, док je 15 милиона Руса послато y Гулаге између 1934. и 1947. године. Нацистички режим ce углавном усмеравао на стране народе, док су ко- мунистички системи пре свега убијали припаднике својих народа - a то не иде y прилог другима. У кривичном праву, посебно отежавајућом околношћу сматра ce чињеница да je злочин почињен y сопственој породици, a не на неком дру- гом месту.1) “З а р азл и к у од С таљ и н а”, п и ш е Јан К ерш о, “y Х и тл ер о во м сл учају чистке нису биле сво јствен е реж и м у, је р би y н ац и сти ч ки м ел и там а ство р и л е неси- гурн ост м ањ е-ви ш е сли чну оној к о ја је в л а д а л а у владајућ и м со в јетск и м ре- до ви м а y С таљ и н о во врем е. Н е м огу да ce упоређ у ју аф ер а “ ReM” из 1934. и ди вљ е о свете п р о ти в и здајн и к а и з 1944. ca стаљ и н и сти чк ом техн и ком влада- н.а п ом оћу чи стки , н аси љ а и с т р а х а ” ( “R etour su r le to talitarism e. Le nacism e et le sta lin ism e d an s une perspective co m parative”, y Esprit, јан у ар -ф еб р у ар 1996, стр. 116). To je јед ан од р азл о га зб о г којих н ац и зам н и када није успео да y п о тп ун о сти за в л а д а нем ачки м д р у ш тво м . П осебне к о н зер вати вн е елите су о стал е д о вољ н о јак е д а би y ју л у 1944. о р ган и зо вал е атен тат на Х и тлера.

53

X

Жан-Мари Коломбани ce, потврђујући y једном увод- нику, који заслужује да ce уврсти y антологију књижевне фантастике, како ce садржај Црне књше комунизма излаже “поигравању крајње деснице”, послужио стратешким обра- зложењем. Говорећи о “идеолошкој предрасуди”, “поједно- стављењу” и “поређењима”, он пише како je права опасност књиге да “буде алиби онима који желе да докажу да ce, пу- тем изједначавања злочина, укидају последње бране које нас штите од озакоњења крајње деснице”.1 Из тога можемо да за- кључимо да би једини начин “обезакоњења” крајње деснице било подржавање мишљења да сви злочини нису једнаки, дакле, да су неки злочини мање кажњиви. Према којим то мерилима?

Образложење према коме би критика комунистичких злочина отворила врата крајњој десници јесте свеукупно преузимање стаљинистичке реторике за мобилизацију про- тив онога који представља заједничког непријатеља. Ta ре- торика почива на једноставном силогизму: пошто су неки антикомунисти неподобни, комунизам не треба критикова- ти како им ce не би пружали аргументи које би они могли да искористе. У питању je чисти телеолошки утилитаризам: постоје, значи, непожељне истине, a постоје и нужне лажи. Поставља ce, онда, питање одакле долази вредност истине?

1) Jean-M arie C o lo m b an i, н ав . чл.

55


Одатле што она исказује истинитост, или одатле што y не- ким околностима из ње може да ce извуче нека корист? Ако истина не вреди сама no себи, већ само зато што може да послужи зарад одређеног циља, или веровања, онда истина и не постоји. Штавише, ако прилика за изношење истине за- виси од њене примене, тада више не може да ce говори да je једна доктрина истинитија од друге. Због тога ce више не рачуна истинска вредност идеја. Више ce не просуђује исти- нито и неистинито, већ добро и лоше, при чему добро нема никакве везе ca истинитим.

Следећи Коломбанија, очигледно морамо да ускрати- мо свако историјско истраживање које би могло да подупре лоше мисли. Коломбани je дакле на трагу Жан-Пол Сартра, који je сматрао да треба ћутати о совјетским логорима “да ce Биланкор не би бацио y очај”. Стефан Куртоа примећује: “Ти људи још увек нису раскрстили ca културом политичких ко- месара која трује уређивачку политику”.1

1) Stéphane C ou rto is, “ Le co m m u n ism e reet a p rod u it un cau ch em ar”, y La Vue, јан у ар 1998, стр. 18.

XI

Хтело ce довести y питање поређење комунистичког и нацистичког режима и то ce правдало стравичним прогони- ма Јевреја од стране Трећег Рајха. Taj прогон би, проглашен “јединственим”, no природи био неизмеран, a притом још и “незамислив”. To je догађај који нема премца - како y про- шлости, тако и y садашњости и будућности. Реч “геноцид” не би смела да има множину, a нацизам би требал-о да буде црна звезда чија би тамна светлост засенила све остале. Не- гирати ту “јединственост” довело би до његовог банализова- ња, a препознати je, то би нас натерало да y нацизму видимо апсолутно зло, дакле зло које заправо не може да ce упореди са било којим другим.

Са тачке гледишта историчара, јасно je ипак да прогла- шаваље нацистичког феномена “јединственим” не омогућава истовремено и његово разумевање. Оно чак забрањује њего- ву анализу, која je y први мах изједначена са “банализова- њем”. Догађај који ce не доводи ни y какав однос са другим догађајима заправо постаје неразумљив и престаје да буде историјски догађај, који je нужно смештен y контекст, те ce претвара y чисту идеју. Сем тога, “јединственим” га прогла- шавамо no противречном поступку, јер поређење два систе- ма може да ce одбаци само тражењем “апсолутне” разлике међу њима, која, ипак, може да ce тачно одреди само ако их упоредимо. “Како сазнати да ce нека ствар разликује од оста-

57


лих ако je никад ни ca чим нисмо упоредили?”, примећује no том питању Цветан Тодоров.1 Идеја да би ce нацисгички зло- чини банализовали тиме што би ce одбило да ce y њима пре- позна “јединствен” догађај, једнако je неприхватљива. Она подразумева да ce злочини поништавају, или да убиства, из- нова враћена y свој контекст, постају мање страшна. Исти- на je да ниједан злочин не може да оправдава други. Сем тога, та идеја y себи крије лош учинак, који ствара могућ- ност преокрета: од једног система начинити “апсолутно зло” значи релативизовање деловања свих осталих система. Ако указивање на комунистичке злочине води до банализовања нацистичких, подсећање на нацистичке злочине засигурно банализује све остале злочине. Како ce не би банализовао са- мо поједини случај, на крају долази до опште банализације. Али можемо да ce запитамо да ли je “банализовање” одгова- рајућа реч. Данас je познато да постоји “баналност зла” (Ха- на Арент), јер зло je део људске природе баш као и добро. Дог- матски доказивати апсолутну специфичност неког догађаја доводи до брисања сваког значаја тог догађаја као посебног примера. Учење лекције из прошлости, no дефиницији, под- разумева чињеницу да je та прошлост макар једним делом поновљива, због чега покушај извлачења поука ничему не служи. Тодоров пише: “Оно што je посебно не учи нас ниче- му за будућност”.2 Исти они које срди помисао на поређење комунизма и нацизма, и сами придају нацизму разне идеје које им ce не свиђају. Овде je реч о недоследности. Исти они који тврде да je нацизам “јединствен” феномен тврде и како1) Ц ветан Т о доров , “ Ja с ам завер е н и к , Х ан а А рен т je била завер е н и к , Рејм онд А рон такође...” , y Le M onde, 31. јан у ар 1998. “ О н и м а који од б ац у ју с в ак у вред- н о ст у п о р еђ и в ањ а, уз о б јаш њ ењ е к ако ce и стор и ја зан и м а с а м о за јсди н стве- но,” п и ш е Јан К ер ш о, “од говор и ћ ем о да је д н о с тав н о сам о поре1)еп.см м ож е да ce устан ови јед и н ствен о ст д о гађ аја”. (“ N az ism e et sta lin ism e. L im ites d ’une co m p ara iso n ”, y Le D ébat, м ар т-ап р и л 1996, стр . 180)2) Ц ветан Т о д о р о в , Les abu s de la mém oire, A rléa, Paris, 1995.

58


ce нацизам поново рађа. To je друга недоследност. Не може истовремено да ce тврди да je нацизам “јединствен” и са дру- ге стране да je могуће да он буде посвуда раширен. По дефи- ницији, “јединствен” догађај не може да ce понови. Уколико ce тврди супротно - да би он могао да ce понови, тада он више није “јединствен”.

Теза о “јединствености” je заправо метафизичко обја- шњење, тим пре што - будући да мучитељи не могу да ce пореде ни са ким другим - она нужно произилази из жр- тава. Будући да апсолутно зло указује на апсолутно добро, апсолутна посебност једних указује на апсолутне посебно- сти других. Прогон ce тако објашњава избором. Хитлер je y уосталом сматрао да не могу да постоје два изабрана народа. Коначно, патња Јевреја не би била део “историје, већ прови- ђења y супротном смеру, према ком су Јевреји месијански народ Исуса Христа”.1 Жан Данијел, Едгар Морин и Анри Русо су, како би одредили такво виђење, говорили о “јудео- центризму”.2 Али, представљање мучитеља као представни- ка апсолутног зла, једнако je бесмислено као приказиваље жртве као представника апсолутног добра. У противном, ва- љало би подржати тезу no којој je теже опростиво уклањање неких живота (оних који представљају апсолутно добро) од живота неких других. Управо су ту идеју подржавали наци- сти говорећи о “животима без животне вредности”. Таква идеја je неприхватљива. Ниједан народ, ниједна људска ка- тегорија не поседује природно егзистенцијални статус или узвишеност. Нико не може да захтева да ce онтолошки наме- ће као бољи или “незамењивији” од другог само због своје

1) B ernard-H enry I.évy, y Le Point, 13. дец ем бра 1997, стр. 146.2) “(a личн о”, п и ш е Ж ан Д ани јел , “ не осећ ам н и к акву п р еп р еку y процени да y то м к в ази м и сти ч н о м н а п у ш т а љ у јудеоц ен три сти ч ког ви ђењ а и м а р азн и х оп асн о сти ” (“ S u r un texte d ’A lain B esan ço n ”, y Com m entaire, пролеће 1998, стр. 228).

59

АЛАНДЕБЕНОА

вере, порекла, друштвеног доприноса или прошлости. Про- шлост не може да ce разуме са становишта моралног суда. Придодат историји, морал je осуђен на немоћ јер je утемељен на љутњи - коју Аристотел дефинише као облик љубоморе и јер, поступајући неповерљиво, љутња забрањује анализу оног што би могло да буде дискредитујуће. “Искључење због моралних разлога”, пише Клемент Росет, “омогућава избега- вање било каквог напора да ce разуме искључени предмет, тако да морална осуда и даље значи одбијање анализе na чак и промишљања”.1 Сем тога, морални прекор комунизма или нацизма не види чињеницу да су ce ти системи посебно поносили моралом. Они нису покушавали да укину морал, него да измисле нови, или да свој морал супротставе други- ма.2 “Они којима je стало до етичке идеологије”, примећује Алан Бадиу, “толико настоје да посебност људског уништа- вања директно сместе y Зло тако да, најчешће, категорички негирају да je нацизам био било каква политика. Такав став je слаб и јадан. Присталице ‘демократије људских права’ во- ле - заједно са Ханом Арент - да политику дефинишу као сцену ‘заједничког бића’ (...) Али нико није желео више од самог Хитлера заједничко биће свих Немаца”.3 Тоталитар- на друштва су политичка друштва. Да би ce таква друштва осудила, довољно би било да ce препозна да су политички лоша - то je довољно да постану неприхватљива. Појам ап- солутног зла, приписан људском деловању, заправо нема смисла јер апсолутност не припада овом свету. Према пра- вилима позитивне свести, више нема неизмерних злочина,1) C lém ent R osset, Le dem on de la tautologie. Su ivi de C inq petites pieces m orales, M in uit, P aris, 1997, стр . 68.2) “О п ту ж и ти м орал који je н ам етн ул а н ац и о н ал -со ц и јал и сти ч к а Н ем ачка t o k o m св о је м учн е вл ад ави н е”, п и ш е о п ет К л ем ен т Росет, “ и д аљ е јесте сам о сп асон осн а р еак ц и ја ако, и сам о ако, та о п ту ж б а ни је у двостр у ч ен а и сам о м м о р ал н о м о п ту ж б о м , која ће да п о н и ш ти п оделу” (исто, стр. 66-69}.3) A lain Badiou, L'éthique. Essai sur la conscience du mal, Hatier, Paris, 1993, стр. 58.

60


као што нема ни “неизмерних” патњи. Средства коришћена за извршење злочина не морају бити оглашена, али то ипак не чини злочин “јединственим”. Злочиначки значај неког чи- на проистиче из његове природе, a не из начина на који ce он извршава. Сваки догађај je истовремено и јединствен и универзалан, веома посебан и веома упоредив. Издвајање тоталитарног система да би ce приказао као апсолутно зло води, коначно, до заборава да су управо сами тоталитарни системи своје противнике означавали као апсолутно зло. У њима препознати апсолутно зло значи прихватити учинак огледала. Избацити их из човечанства значи преузети њихо- ву школу.

61

XII

Упорно одбијање да ce комунизам и нацизам пореде које je изражено y Црној књизи, има за директну последицу различит став y односу на два тоталитарна система и пре- ма свему што би могло да им буде сродно. Док ce нацизам сматра најзлочиначкијим режимом века, комунизам - који je проузроковао смрт много већег броја људи - ce и даље сматра, наравно проблематичним, али ипак савршено одбра- њивим, како на политичком, тако и на интелектуалном или моралном плану.

Бројни су примери таквог различитог става. Тичу ce и људи идеја, и залазе y подручје политике. Национализам ce обично поистовећује ca фашизмом, који ce опет пиоисто- већује ca нацизмом, док ce социјализам никад не сматра по- тенцијално стаљинистичким. Десница ce вазда сумњичи за “фашизам”, док ce комунизам, упркос својим грешкама, сма- тра делом “снага напретка”. Пуштање y продају нацистичке књиге изазива жестоке осуде (и законом ce забрањује), док једна комунистичка књига не изазива никакав посебан ко- ментар. Некадашњи нациста заувек остаје неподобан, док чињеница да je неко био комуниста не подразумева никакав губитак угледа или друштвеног статуса, na чак ни код поје- динаца који ce никада нису покајали. И најмања сличност- без обзира да ли je она стварна или претпостављена - ca идеологијом која ce сматра за мање-више сродну нацизму,

63

AJIAH ДЕ БЕНОА

предзнак je вечног бешчашћа које ce завршава оптужбама и изопштавањем из друштва. Колаборационистички писац заувек припада “проклетима”, али стаљинистичком писцу или уметнику ce не брани никакво промовисање стаљини- зма. Пабло Неруда, Бертолд Брехт или Ајнштајн с разлогом су били славни због своје даровитости. Дрије ла Рошел, Се- лин или Лени Рифенштал, чија je даровитост непорецива, остали су обавијени мрачном ауром, која подсећа на то да “даровитост није изговор”. Фашистичком писцу не може би- ти опроштено што je написао химнуу славу Гестапоа (уоста- лом, она никада није изведена), међутим, то што je Арагон опевао врлине ГПУ никада ни y чему није сметало његовом угледу.1 Удара ce на “примитивни антикомунизам”, али ce одаје признање комунистима што су ce борили против Хи- тлера, a никоме не пада на памет да осуди “примитивни ан- тинацизам” или да похвали нацисте јер су ce борили против Стаљина. Стаљинизам одређујемо као “девијацију” комуни- стичког идеала, док y нацизму нико не жели да види “деви- јацију” фашистичког идеала. Исправно je погрешити због комунизма, али не и због нацизма.2 Укратко речено, сваки компромис са нацизмом y потпуности ce дискредитује, док ce компромиси с комунизмом и даље држе за заједничке и безопасне грешке. Оптужба нацизма не само да надмашује оптужбе комунизма, већ, парадоксално, с протоком времена тежи и да ce повећа. Након више од педесет година од пада Трећег Рајха> нацистички, али не и комунистички злочини, предмет су непрестане плиме књига, филмова, радијских и телевизијских емисија. “Чини ce да ce damnation memoriae

1) “ П евам Ге-пе-у к ео п х о д н о м Ф р ан ц уско ј. Т р а ж и т е јед ан Ге-пе-у. Т р еба вам Ге-пе-у. Ж и вео Ге-пе-у, та ди јал ек ти ч ка ф и гу р а ју н а ш т в а !” (sic!).2) “A k o je М орис П ап он м ор ао да сп озн а ст в ар н о ст А у ш ви ц а за вр ем е рата, како р азу м е ти то да М ар ш аи с ни је у п о зн ао Гулаг за вр ем е м и р а?”, п ита Ж ак Ж улиар (L’année des fan tôm es, on. н ав , стр. 434).

64


нацизма,” како примећује Алан Бесансон, “сваким даном све више повећава, премда не постоје никаква правила”.1 Након више од пола века од смрти, Хитлер наставља добру каријеру y медијима, док je Стаљин већ готово потпуно забо- рављен.

Комунистички систем ce 1989. урушио сам, и то на из- ненађење свих оних који су неколико месеци раније јамчи- ли да je совјетски блок јачи него икада и да ce Црвена армија спрема да освоји Западну Европу.2 Ta имплозија - чије пра- ве последице ни до данас нису добро проучене - одиграла ce не изазвавши велику осуду јавности. Не само да претежна већина некадашњих владајућих комуниста нигде није изве- дена пред суд, већ им je готово свугде (осим y Немачкој и Чешкој), на овај или онај начин, било допуштено да наста- ве политичку каријеру, a понекад би успевали и да дођу на власт.3

Бивши аустријски председник, Курт Валдхајм, нека- дашњи генерални секретар УН-а, je био жртва свеопштег прогона када je откривена његова “нацистичка прошлост”.1) A lain B esan ço n , и зл агањ е на седниц и Ф р ан ц уско г и н сти ту та , нав. чл, стр. 790.2) С а м о п ет годи на п р е п ад а Б ерли н ског зи да, Рејм онд Арон je и зн ео хи п о - те зу п р ем а којој С о в јетск о м С а в е зу п рети “ н еоби чн а” п ропаст. (Les dernières années du siècle, Ju illa rd , P aris, 1984, стр . 119). О н додаје: “А ко С о в јети ж еле да осво је З ап ад н у Е в р о п у a да je не у н и ш те у п о тр е б о м н уклеар н ог о р у ж ја , на- редие осам д есете и д евед есете године за то изгледају као н а јб о љ е”. (исто , стр . 139). С о в јетск а моћ н и је у н и ш тен а “ побун ом иарода”, ш т о je п о гр е ш н о прог- н о зи р ал а Елена К ар ер д ’Е н к о з ( L’empire éclaté. La révolte des nation s de l ’URSS, Flam m ario n , 1978). Ф р а н с о а Ф и р е je 1995. так о ђ е п р и зн ао да, б ез и к ак ви х илу- зи ја о С С С Р -у од 1956, н и к ад а ни је п ом и сли о на њ егову так о бр зу п ропаст.3) А лексан дар К в а ш њ е в с к и , н екад аш њ и члан владе генерала Јарузелског, не- д авн о je y П ољ ској и за б р а к за п редсед н и ка, н ас у п р о т Л еху Вален си . У М ађар - ској je актуелн и п р ем и јер 'ђула Х орн и , члан последњ е ком ун и сти ч ке владе y зем љ и . К ом ун и сти y Русији - који 1917. нису добили ни 20% гл асо ва - 1998. ство р и л и н ајзн ач ајн и ји клуб y парлам енту . О неп р огон у н екад аш њ и х кому- н и сти ч ки х во ђ а , ви ди : T im oth y G arto n Ash, “ Les séquelles du p assé en E urope de l 'E st”, y Esprit, о к то б а р 1998, стр . 45-66.

65


Његова амнестија на Западу није изазвала никакву посебну реакцију или чуђење. Данас нико ни не помишља на претва- рање старих совјетских логора y музеје na чак ни на поди- зање споменика жртвама стаљинистичкогтерора.1 У Фран- цуској, где je нацистичка партија одмах забрањена, нико не оспорава легитимитет, ако већ не и поштење Комунистичке партије - коју je некада финансирао Стаљин, и која je готово пола века остала подуправом Москве - упркос свему што ce зна о њеној коминтерновској прошлости. Лионел Жоспен, кога je десница критиковала због повезаности са Комуни- стичком партијом, je чак изјавио како je “поносан што ce y његовој влади налазе министри комунисти”.2 Ниједан фран- цуски фашиста себе никада није прозвао “хитлеровцем”, a шефови Комунистичке партије Француске хвалили су ce као “стаљинисти”.3 Жан Франсоа Форж притом запажа да ce “на гробљу Père Lachaise y Паризугу близини споменика Зид савезника, споменици жртвама хитлеровских логора на- лазе веома близу гробова првака француске Комунистичке партије, оних људи који својевремено нису осуђивали ни са- мо начело стаљинистичких логора”,'1

Антифашистима ce y прошлости унапред веровало, док ce на оне који су нападали комунизам често гледало као1) Један од р етк и х и зузетака je кам ен који je донесен из логор а С оловка, из аркти чког круга, a који je п о стављ ен y М оскви на тр гу Л убјанка, на м есту нека- д аш њ и х у р е д а К ГБ-а. Л огор “ П ерм-36” y којем су до 1987. б и л и см еш тен и поли- ти ч ки за т в о р е н и ц и ,т а к о ђ е је п р е т в о р е н у М узеј репресије. А л ексан дарС ол ж е- њ ицин и губернатор П ерм а Генандиј И гум н о в су члан ови њ его в е у п р ав е .2) Реч je о истој П арти ји која je y н о вем бру 1949. о п ту ж и л а за “и зн ош ењ е неи- сти н е” оне који су подсећали на к о н ц ен тр ац и о н е логоре y С С С Р -у ; оној истој П арти ји која je п ре неколико година п р и х в а ти л а зако н Гејсот, П о зн ато je да Н ем ц и y Ф р ан ц уско ј нису хтели да и м ен ују у л и ц у Х а јн р и х а Х и м л ер а, али je п осто јал а к ом ун и сти ч ка о п ш ти н а к о ја je y П ан ти н у ули ц и дала и м еТ )ерж и н - ски , y ч аст у тем ељ и тељ а Чеке.3) К ом ун и сти чки недељ ник France nouvelle 28. ап р и л а 1951. оцељ ује М ориса Т о р еза з а “ најбољ ег стаљ и н и сту y Ф р а н ц у с к о ј”.4) Jean -F ran ço is Forges, E duquer contre A uschw itz , ESF, P aris, 1997, стр. 18.

66


на бајкописце или креаторе предрасуда. Дана 13. новембра 1947. након што je Виктор Кравченко y раду I choose freeđom открио стварност совјетског концентрационог система, y комунистичким новинама Les letters françaises одмах je про- зван “плагијатором” и “пијаницом”. Уследио je поступак због клевете, који ce одвијао y Паризу од 24. јануара до 4. априла 1949. године на којем je 23. фебруара сведочила и Маргарет Бубер Нојман. Када je, на основу проживљеног ис- куства, објаснила да према њеном мишљењу нема разлике између совјетских и нацистичких логора, прозвана je наци- стичком сарадницом. Пјер Дај je за “оснивање совјетских логора” оптужио некадашњег затвореника и члана покрета отпора Давида Русета, који je такође подржавао Кравченка.1 Ha процесу који je 1950. покренуо против Lettres françaises, Мари-Клод Велан Кутурје je изјавио следеће: “Знам да y Со- вјетском Савезу не постоје концентрациони логори и сма- трам да je совјетски казнени систем без сумње најбољи y све- ту”.2 Кад je Солжењицин 1973. објавио Архипелт Гулап днев- ник Le Monde га je оптужио да жали “што je Запад подржао СССР против нацистичке Немачке.” Аутор чланка Бернард Шапуи, упоредио га je ca Пјером Лавалом, Марселом Деатом и Жаком Дориотом - који уз то не оклева y ширењу лажне вести о његовом боравку y Чилеу код генерала Пиночеа.3 Го- дину дана касније, немачки издавач који je откупио права

]) P ierre D aix , Les Lettres fran çaises, 21. ап р и л а 1949; види : В и к тор К равченко, J 'a i choisi la liberté, Serf, П ар и з 1947; G u illau m e M alaurie , L’affaire Kravtchenko, R obert Laffont, P aris, 1982.2) Види: A lfred grosser, Le crime et la mémoire, стр . 166-173.3) Види; Pierre G rém ion, “ E crivain s et intelSectuals à Paris. U ne esqu isse”, y. French Politics an d Society, пролеће 1998, стр. 1-29. О пису јући “ п оли ти ч ку и интелекту- алну борбу око A pxuûenaia Г у лаГ ау тор пиш е: “ Le M onde и њ егова у п р ав а су ce од почетка приклони ли п р о ти вн и ц и м а руског писца. Taj лист je дуги низ годи на био сли ка и п рили ка једне тен д ен ц и о зн ости и м ед и окр и тетства , кад год би било речи о A л ександ ру С олж ењ и ц и н у и њ егови м к њ и гам а.” (стр. 5)

67


за објављивање књиге Пјера Шануа Le refus de la vie, одбио je да након завршетка целокупног превода објави књигу јер je аутор y њој помињао комунистичке злочине. Масакр y Ка- тину, који je открила немачка војска, такође ce није сматрао совјетским злочином, и то све дотле док сам Кремљ није од- лучио да га призна.

Други важан показатељ: антикомунистички говор по- чиње да ce сматра веродостојним тек онда када ra користе некадашњи разочарани комунисти.1 Њихови стари поступ- ци сматрали су ce на неки начин подлогом за њихову ново- откривену луцидност, док ce чињеница да je неко то могао бити од почетка одувек сматрала сумњивом. Такви људи ce сматрају уверљивим само према угледу стеченом y време њи- хових некадашњих грешака. Данас ce стање делимично про- менило y неким појединим случајев^ма. Две године након пада Берлинског зида, Ги Ситбон пише: “Ha крају, јесмо ли ми сигурни да ће ce комунизам постидети (sic) свог учинка y Русији, y свом царству, или y Кини?”.2 Значајан je и начин на који су медији оценили филм о немачко-совјетском пакту и подели Пољске редитеља Жан-Франсоа Деласуа и Тибал- та д’Ориона:3 упркос очигледном квалитету, y L’Historie ce могло прочитати да je филм погрешио што je no сваку цену хтео да покаже да je совјетски систем највећа невоља нашег века” и што ce бавио упоређивањем два система, комуни- стичког и нацистичког, a “што иде на штету Стаљина” (sic).

И даље ce избегава да ce злочини комунизма одреде као такви. Жан Данијел je, на пример, написао да je стаљини-1) To je п осебн о случај Ени К ригел, Ф р а н с о а Ф и р еа , Е м ануела Л ирој-Л адур- јеа , К лода Л еф ор а, С теф ан а К уртоа, итд . В е р о ватн о јо ш пре сам о петн аест година већи н а ау то р а Ц рне KH>uie и сам а ни је хтела да nepyje y он о ш то дан ас тврде.2) G uy Sitbon, y Jeune A frique, 11. се п тем б р а 1991.3) “ H itler et Stalin e , lia ison s d an g ereu ses”, ф и л м je прикапан на Ф Р-3, 31. новем- б р а , 7. и 14. дец ем бра 1996.

68


стички комунизам прибегавао “нацистичким средствима”,1 док je историјској истини вероватно ближе да ce нацизам користио “комунистичким средствима” јер je комунизам од Лењина, и према његовом изричитом наређењу, одлучно сту- пио на пут злочина против човечности као на пут методе владања.2

“Иако je чудовиште као политички феномен мртво”, пише Жан-Франсоа Ревел, “ оно je као културни феномен и даље веома живо. Зид y Берлину je срушен, али не и онај y људ- ским главама. Описати стварни комунизам остаје вербални деликт (...) Зашто ce негационизам одређује као деликт када je реч о нацизму, a не када je реч о комунистичком злочину? Међутим, y очима левице постоје добри и лоши крвници”.3 “Истрајно подсећање на злочине комунизма”, примећује пак Жак Жулиар, “мења ce према дубини наших напредњачких уверења”.4 И данас, додаје Стефан Куртоа, “злочини комуни- зма нису подвргнути легитимном и нормалном суду како са историјског, тако ни са моралног гледишта”.

Све те чињенице, које би могле да ce набрајају на много страна, потврђују да нацизам и данас изазива страх који ко- мунизам, упркос својим злочинима, не изазива. Намеће ce питање због чега. To питање поставља Алан Бесансон када,1) Je an D aniel, y Le Nouvel Observateur, 13. н о вем б р а 1997.2) У блиском духу, Jean d ’O rm e sso n м о г а о је да н ап и ш е да “м еђу л еви ч ар ек о ји су, t o k o m ви ш е-м ањ е д у го г вр ем ен ског р азд о б љ а , у спеш н о водили п оли ти ку десн иц е, н аж ал о ст , м о ж ем о да у в р с т и м о М усоли ни ја и С таљ и н а”. (Le Figaro, 14. ап р и л а 1998).3) Jean F ran çois Revel, “ 85 m illion s m o rts !" , y Le Point, 15. н о вем б р а 1997, стр. 65. И сти ау тор н едавн о je закљ у ч и о : “ П осто ји п р о ко м у н и сти ч к и н егац и о н и зам који je м н ого лиц ем ерн и ји , м н ого делотвор н и ји и р асп р о стр ањ ен и ји од про- н ац и сти ч к о гн егац и о н и зм а , који о ста је п о вр ш ан и се к таш к и (...). О р ган и зо ва- но н ека јаљ е зб о г к о м у н и зм а п р е д с тав љ ал о je о сн овн у п оли ти ч ку делатн ост п оследњ е децен ије века , као ш то je њ его во о р ган и зо ван о н еп о зн авањ е било t o k o m седам п р етх о д н и х дец ен и ја”. (“N azism e-com m u n ism e . L’eterne! retour des tab o u s”, y Le Point, 10. о к то б р а 1998, стр . 118).4) Jacqu es Ju lliard , “ Les p leu reu ses du co m m u n ism e ", нав. чл, стр. 59.

69


након што je приметио да “заборав комунизма тера на јако сећање на нацизам и обрнуто, када обично и исправно сећа- ње води до осуде оба система”. Он каже: “Како то да ce данас (...) историјско сећање неједнако односи према њима (та два режима) тако да ce заборавља комунизам?”1 Како објаснити намерно ћутање и казнено слепило којима су ce тако дуго користили комунистички злочини? Зашто чињенице које су одавно познате тек данас почињу да ce прихватају? Зашто ce на једној страни налази “сећање” na чак и хипермнезија, a на другој толика равнодушност и амнезија?

!

1) A lain B esan ço n , нав. чл, c rp . 793. и 790. В алери М он ш и y Jewtsh Chronicle (11. сеп тем б р а 1998) оцењ ује: “ К уртоа и Б есансон су y п р а в у кад ce ж але да ce сећ ањ е не односи јед н ако п рем а к о м у н и зм у и н а ц и зм у ”.

70

XIII

Како бисмо дали одговоре на та питања, позвали смо ce на различите узроке. Истакли смо чињеницу да je интели- генција западних земаља масовно попуштала комунистич- кој обмани и да данас не намерава да призна своју кривицу, a још мање да препусти своје апанаже, настављајући исто- времено - директно или индиректно - даутиче на колектив- но мишљење. Присетили смо ce такође страха од замерања совјетској сили, што je дуго доприносило цинизму послов- них људи и политичара. Франсоа Фире je опет истицао по- вољне предрасуде које y Француској нису могле да спрече бољшевичку револуцију, која je и сама тежила да ce стане y ред Револуције из 1793. Али та разматрања ce односе само на делимичне узорке. Она сама не могу да сведоче о “необич- ном слепилу” које спомиње Стефан Куртоа.

Још важнији разлог лежи y савезу стаљинизма и запад- них демократија. Савез je склопљен t o k o m Другог светског рата и њиме je постављен темељ међународног поретка про- изашлог из немачког пораза 1945. СССР je од 1941. на страни савезника суделовао y рушењу нацизма. Из тога je извукао моралну гаранцију коју касније није престајао да користи. Победа над нацизмом 1945. забранила je свако испитивање победничког тоталитаризма, свако довођење y питање ње- гове политичке и моралне легитимности. Омогућила je ко- мунистичком сећању стварање властите легенде која није

71


наилазила на приговоре. Западне демократије су 1939. обја- виле рат Хитлеру како би ra спречиле y освајању средње и источне Европе. Стаљин je 1945. године на ту исту средњу и источну Европу могао да спусти гвоздену завесу, a да нико није ни помислио да га y томе спречи. У складу с тиме, сваки комунистички покрет je y западњачком схватању уживао по- вољан суд. “Склапањем војног савеза између демократија и Совјетског Савеза, рат je”, бележи даље Алан Бесансон, “осла- био имунитет западњачке одбране од комунистичке идеје”.1 Тони Џут исто тако објашњава тишину која je тако дуго оба- вијала комунистичке злочине: “To ce делимично односи на чињеницу да смо и даље следбеници победоносног савеза K o

ju су склопили комунисти против Хитлера”.2 “Година 1945. je вероватно комунизму дала y закуп педесет година”, тврди опет Франсоа Фире.3

Ту заправо наилазимо на бажан кључ објашњења. Управо због заједничке борбе Совјетског Савеза и западних демократија t o k o m рата, неизбежно je да je Хитлер био гори од Стаљина, те je, дакле, Стаљин морао бити бољи. И обр- нуто, ако je нацизам заиста био апсолутно зло и ако му ce могло стати на крај само повезивањем са Стаљином, стаљи- нистички систем био je објективно користан, што умањује толике замерке које можемо да му припишемо. Ha проце- су Кравченко 1949, Жан Касу објашњава да je “рат против Хитлера створио један блок”: критиковање Стаљина води, дакле, до умањивања значаја борбе за Стаљинград, na тако и до искључења Веркроса. Једнако тако, када je Солжењицин објавио ApxuüenaïГулаи покушало ce, управо y име “стаљин- градског доказа” (Даниел Линденберг), утишати његов глас.1) A lain B esan ço n , исто, стр. 7912) Tony Judt, y In ternational H erald Tribune, 23. дец ем бра 1997.3) F rançois Furet, “ Le to ta litarism e co m m u n ism e et les Sufis” , Inform ation ju ive, април 1995, erp . 9.

72


Жан-Мари Домена 1945. пише: “Престиж Комунистич- ке партије, која je од 1941. суделовала y Покрету отпора и Црвеној армији, која je победила нацисте, толики je да ce било каква оптужба СССР-а чини као израз сусретљивости према “фашистичком варварству” које умало није завлада- ло Европом.1 У таквим условима би, признати постојање со- вјетског концентрационог система било готово непојмљиво. Домена надодаје како, након сусрета с Маргарет Бубер Ној- ман 1947, није “посумњао y њене изјаве о Гулагу. Међутим, no мом мишљењу, била je реч о феномену на прагу нестаја- ња, о аномалији коју би покренута револуција исправила. Заправо, људима који су ce душом и телом посветили борби против нацизма било je тешко да схвате да сличне страхоте владају и y логорима њихових савезника”.2 Парадоксално je да je Совјетски Савез тако могао да ужива свој најјачи мо- рални углед y тренутку када je стаљинистички терор досе- зао свој врхунац. Кад ce одвијала и битка за Стаљинград 1942. година, смртност y Гулагу - где сваки пети затвореник умире од глади - потукла je све рекорде. У логорима je 1945. забележен највећи број затвореника - међу којима je било око два милиона Руса које су савезници предали Стаљину, и које je он одмах потом депортовао. Друга страна тог парадок- са јесте да ће ce истина о Гулагу y јавном мњењу прихватити тек y тренутку када совјетски концентрациони систем буде делимично срушен. Прва значајна ослобођења затвореника забележена су y раздобљу од 1954. до 1958. године. To доводи до закључка, бележи Рене Жирар, да “престиж стаљинизма, посебно међу западњачким интелектуалцима, опада од тре- нутка када ce смањио степен његовог насиља”.

1) Jean-M arie D om en ach , “ L’ m teligentsia fran çaise et la perception de l ’E st co m m u n iste”, y C adm o s, п ролеће 1981, стр. 19.2) И сто, стр. 20.

73


Ослобођење западне Европе y тренутку када je запеча- ћена зависност источне Европе, дакле победа из 1945. године, омогућава пораз једног тоталитарног система, наменивши Европи истовремено други. Концепт тоталитаризма - без обзира да ли je реч о победничком или побеђеном - дошао je на зао глас. Рушење нацизма je y исто време од “антифаши- зма” начинило дискурзивну категорију која je минималном идеолошком савезу Совјетског Савеза и западних демокра- тија дала непренагљено оправдан темељ. “Суделовање кому- ниста y рату и победи над нацизмом”, пише Стефан Куртоа, “коначно je довело до победе појма антифашизма као крите- ријума истине на левици. Комунисти су ce, јасно, поставили као најбољи представници и најбољи браниоци таквог анти- фашизма. За комунисте je антифашизам постао константни заштитни знак. Комунизам je, y име антифашизма, могао лакше да утиша непослушне”. Taj м^еханизам ce ипак облико- вао тек касније. Комунисти су с почетка y фашизму видели само “диктаторски” облик капитализма, објашњавајући га као политички облик преко ког je капитализам на неки на- чин кршио своју праву природу (и обрнуто, капитализам може да ce дефинише и као недиктаторски облик фашизма). Ha XI Пленарној седници Интернационале 1939. године, Димитри Манулски изјављује да je “разлика између фаши- зма и грађанске демократије само y степену”. Морис Торез фебруара 1934. изјављује: “Међународно искуство показује да нема разлике y природи између грађанске демократије и фашизма. To су два облика диктатуре капитала. Фашизам ce рађа из грађанске демократије. Између колере и куге не може да ce бира”. Фашизам ce, дакле, описује као систем кога финансира крупни капитал на умору, и који нема другог из- лаза него да успостави диктатуру да би ce супротставио не- задрживом налету пролетаријата. To je време када Бертолд

74


Брехт пише: “Национал-социјализам може да ce сруши са- мо рушењем капитализма. У тој борби савезник je радничка класа”.' Пошто ce сматрало да СССР управља борбом проле- таријата и на тај начин представља најснажнији отпор капи- тализму, испада да je свака критика совјетске моћи “ишла на руку” фашизму те да je најбољи начин борбе против фаши- зма био да ce постане комуниста. Парадоксална последица интерпретације фашизма као еманације капитализма била je навођење Интернационале на, барем индиректну, скло- ност ка победи фашизма. Ако je фашизам само други облик капитализма, нема никаквог разлога бранити га ако ce чини да га угрожава први. Што ce тога тиче, за долазак фашизма на власт 1922. и национал-социјализма 1933. године јасна je комунистичка одговорност. У оба случаја, секташтво кому- нистичких партија довело je до њиховог одлучног одбијања стварања заједничког фронта с грађанским странкама. Taj положај je радикализован 1928, tokom VI Конгреса Комин- терне, која je потврдила правило “класа против класе” и на- пала социјал-демократију као alter ego фашизма.

Тек од 1934-35. то правило брутално je замењено стра- тегијама “народног фронта”. Будући да je Стаљин од тог тренутка сматрао нужним добијање подршке либералних демократија и напредњачких грађанских странака како би избегао стварање антисовјетског блока, “антифашизам” je замишљен као заједнички фронт који истовремено постаје најбољи начин одбране идеолошких користи, али и ресур- са и подручја Совјетског Савеза. Потписивање немачко-со- вјетског пакта о ненападању 23. августа 1939. показаће да je антифашистичка стратегија - до које ће Кремљ доћи две године касније - за СССР била само средство његове спољ-

1) Bertold Brecht, “ P late-form e p ou r les in te llectuals de gauche” , y Ecrits su r la po litique et la société, Arche, 1970, стр. 184.

75


не моћи.1 “Антифашизам je”, пише Пјер-Жан Мартине, “за комунистичку Интернационалу био више политички и ди- пломатски инструмент y служби јединственог циља - одбра- не СССР-а - него што je то била једна доктрина”.2 Франсоа Фире je одлично показао на који начин je антифашизам пре рата био инструментализован од стране комунизма како би ce створила слика о односу политичких снага y којој би стварност совјетског терора чудесно нестала, док je систем који га je успостављао озакоњен због истакнутог суделова- ња y борби против “фашизма”.3

Од друге половине тридесетих година, антифашизам какав дефинише Кремљ заправо надилази борбу против стварног фашизма. Његова основна улога je да ce тоталитар- ни феномен уништи. Антифашизам, с једне стране, брише специфичности национал-социјализма који ce - заједно са осталим толико различитим ре>&имима, попут Франковог или Мусолинијевог - од тада уврштава y појам “фашизма”. С друге стране, брише и специфичност совјетског режима, стављајући га y исти кош са западним демократијама. Срод- ност нацизма и комунизма тако нестаје y потпуности. Свет почиње да ce дели на “фашисте”, на чијем челу стоји Немач- ка, и “антифашисте”, од којих je најзначајнији представник Совјетски Савез. Савез склопљен за време рата потврдиће ту вештачку дихотомију, која ће на крају да пише сопствену историју. Таква стратегија je очигледно била најисплативија. Замаглити специфичност нацизма дало je могућност да ce

1) И п ак, ч есто ce за б о р а в љ а да je С о в јетск и С а в е з 29. н о вем бра 1932. већ пот- п и сао п акт о н ен ап ад ањ у са Ф р ан ц у ск о м , коме je п ридодат и “ сп о р азум о у за јам н о ј п ом оћ и ” п о тп и сан 2. м аја 1935. п р ем а ком е би, y сл учају агр еси је на Ф р ан ц у ск у или ССС Р, те две зе м љ е јед на д р уго ј тр еб ал о о д м ах да п р уж е пом оћ и п отпору.2) Jean P ierre M artin eau , “ L’an tifasc ism e: g ran d e u r et m an ipu lation ”, y L’Histoire, ју л -ав гу ст 1998, стр . 52.3) F ran ço is Furet, Le p a ssé d 'une illusion , on . нав.

76


час представља као облик ауторитативне деснице, a час да ce оптужи за било какву сличност с десницом која je y вези или истоветна ca фашизмом. Такво комотно понашање до- вешће, опет, до његове све шире употребе y узастопним кон- центричним таласима. За “фашизам” ће ce, на крају, оптужи- вати било ко. "Комунисти своје непријатеље увек називају фашистима”, приметио je већ Андре Малро. Исто као што антикомунизам, као највиша ознака, омогућава оптужива- ње за “комунисту” било кога ко од њега зазире, једнако та- ко антифашизам омогућава називање “фашистом” свакога против кога ce он бори. Фашизам ce више не дефинише као одређена друштвена и политичка структура. Кравченко и Солжењицин су, због разоткривања Гулага, no аутоматизму били прозвани “фашистима”. Чак и данас, “ко год наглашава постојање фашизма и социјализматај припада десници, a ко год припада десници, углавном припада крајњој десници, значи - он je “фашиста”.1

Мит о СССР-у као “тврђави антифашизма” омогућио je, с друге стране, поистовећивање комунизма, како на наци- оналном, тако и на интернационалном плану, с одбраном де- мократских вредности. Заступала ce и замисао да je комуни- зам био узвишени или савршени облик демократије. Анти- фашизам je коначно омогућио и дискредитовање антикому- низма. A k o ce комунисти супротстављају фашизму можда и снажније од других, сваки антикомунизам објективно je

1) Jean -F ran ço is Reve!, “ L’essentie lle identité du fascism e rouge et du fasc ism e n o ir”, y Com m entaire, п ролеће 1998, стр . 233. К ори ш ћ ена м етода л еж и y он ом е ш т о je Јо зеф Габел н а зв а о “си л о ги зм о м п огр еш н ог и д ен ти тета”. Taj псеудо- л оги чки п о сту п ак састо ји ce од о д ва јањ а ствар н и х целина п р ед стављ ен и х y гр ан и ц ам а јед н ог поређен>а, так о да ce једнак елем ент н ам ер н о и зб ац и и тај делим ични и д ен ти тет у зд и гн е на ниво ц еловитог и ден ти тета: “Де Гол je п р о ти в к о м у н и зм а , Х и тл ер je био такође, дакле Де Гол je и сто ш т о и Х и тл ер ” (Joseph G abel, Idéologies, A n th ro p o s, П ар и з 1974, стр. 84). И зд р ж љ и в а м ето д а чи ја зл о у п о тр еб а ни је п р естал а .

77


заправо играње с фашизмом (си логизам y састављању алтер- нативне оптужбе). И будући да je нацизам антикомунистич- ки, лако je извући закључак да je сваки антикомунизам y служби нацизма, a самим тиме и да je сваки антикомунизам веће зло од самог комунизма. Кремљ je исто тако од анти- фашизма могао да створи “врсту излога комунизма, сходно идеји да je, како би ce био добар антифашиста, требало бити филосовјет, na истовремено не може да ce буде антисовјет и антифашиста. Таква врста политичке уцене страшно je поја- чала привлачну моћ стаљинизма”.1

Док ce сваки противник комунизма сматрао потен- цијалним нацистом, совјетски случајеви насиља, које je ис- тицао антифашизам, истовремено су били опростиви или разумљивији. Године 1936. на захтев свог председника Вик- тора Баша, Лига за љу^ска права оснива истражни орган за московске процесе. Након повратка из СССР-а, орган je за- кључио да су оптужени криви. Бертолд Брехт y то време пи- ше: “Кад je реч о (московским) процесима, било би сасвим неумесно прихватити, да тако кажемо, непријатељско пона- шање према влади СССР-а, која их организује, na макар и зато што би ce такво понашање брзо, аутоматски и нужно претворило y непријатељско понашање према руском про- летаријату коме светски фашизам прети ратом, a и према социјализму, који сеуправо остварује”.2 Антифашизам, она- кав какав je утемељио и изградио Стаљин, пре свега je послу- жио за озакоњење совјетизма. Дајући “фашизму” довољно широк оквир да ce y њега уброји сваки облик антикомуни- зма - y време хладног рата, “фашистичке” фигуре Хитлера и Мусолинија наследиће Ајзенхауер, Фостер Дулс, Де Гол и

1) François Furet, “ Le to ta litarism e co m m u n iste et les Ju ifs” , нав. чл, стр. 9.2) Bertold Brecht, “O м осковски м п р о ц еси м а”, у з Ecrits su r la politique et la so c iété, on. н ав , стр. 89.

78


Аденауер - створио je илузију заједничког именитеља Со- вјетског Савеза и западних демократија, на тај начин подсти- чући новувештачкукатегорију.1 “Антифашистичка” мобили- зација je касније натерала Мусолинија на склапање савеза ca Хитлером, што y почетку он нипошто није желео. Тако je, као што je рекао Џорџ Орвел, левица постала “много више антифашистичка, него антитоталитарна”. “Један од великих успеха совјетског режима”, пише Алан Бесансон, “јесте што je проширио и, мало no мало, наметнуо сопствену идеоло- шку класификацију модерних политичких поредака”.2

1) “ П реф и кс а н т и - ”, бележ и Ени К ригел, “даје си гу р н о ст да ce п осед у је оно ш то je н ајн еоп ход н и је и н ајвред н и је з а п о сто јањ е , за егзистенцију , за оп рав- д ањ е вл асти те егзи стен ц и је : п р у ж а си гу р н о ст о п осто јањ у непри јатељ а” (раз- го во р на састан к у y ап р и л у 1989, y К ортон и , коју je о р ган и зо вал а зад у ж б и н а Feltrinellio “М и ту С С С Р -а у зап ад н о ј к у л ту р и ”. Т е к с т је об јављ ен y C om m entaire, л ето 1990, стр. 299-302).2) A la in B esançon , нав. чл, стр . 792.

79

XIV

Друга последица антифашистичке манипулације Кре- мља било je прикривање њеног циља: a то je сам фашизам. Антифашизам je, сврставаши под исти појам прилично различите политичке и идеолошке системе, допринео оте- жавању дефиниције која je и данас остала проблематична. Стручњаци за фашизам ce не слажу ни кад je реч о њего- вим изворима, нити основним особинама. Ернст Нолте je фашистичке покрете објаснио као одговор на бољшевичку претњу. Ренцо де Феличе пише да фашизам пре свега може да ce дефинише као засебан начин уласка y модерно доба. Зев Стерхел каже да “фашизам y Француској има своје из- воре и људе и међу левичарима и међу десничарима, a врло често много више на левици, него на десници”.1 Он говори о томе како je фашистичка идеологија y својим основним еле- ментима створена још пре Првог светског рата. Још увек ce води расправа о питањима да ли фашизам представља “вој- нички” и волунтаристички преокрет контрареволуционар- не, хијерархизоване и антимодерне идеологије (Нолте), и да ли, противно томе, чини модернистичку и револуционарну доктрину, отворену за једно ново друштво које ce надовезује на окончану прошлост (Фире), или je он производ ревизије социјализма y антиматеријалистичком и антиинтернацио- налистичком смислу (Стерхел). Најобухватније мишљење је-

1) R enzo de Felice, N i droite, ni gauche, C om plexe, Brisel, 1987, с т р 43.

81


сте да фашизам, као општа категорија, чини мешани систем који јакобинском национализму придружује социјализам очишћен од материјализма, који ce опет темељи на средњој класи, сећању на Велики рат и ерупцији модерности.

У најужем смислу, na тако и најмање пренагљеном, реч ce, напротив, легитимно користи да би ce означио Мусоли- нијев Ventennio. A италијански фашизам je увелико изостао из Црне књше, и то зато што no питању друштвеног насиља и политичке репресије не може да ce упореди ca тоталитар- ним режимима. Данас располажемо ca врло прецизним број- кама о учинку италијанског фашистичког режима. Учинак je израчунат y односу на девет смртних казни извршених између 1922. и 1940. (већином за словенскетерористе), након чега je уследило седамнаест других t o k o m ратних година, од 1940. до 1943, a укупан број политичких затвореника никад није прешао неколико хиљада.1 Италијански фашизам, који je Пјетро Барселона одлучно описао као “врсту ауторитар- не социјалдемокЈЈатије”, сигурно je ограничавао слободе. Ta ограничења,ипак,нисуувезисатоталитарнимнасиљем. Реј- монд Арон je чврсто нагласио: “Мусолинијев режим никад није био тоталитаран: факултети и интелектуалци - премда су имали мању слободу изражавања - никада нису позива- ни на ред”.2 Жак Вилкет примећује да ће “између Мусолини- ја и Хитлера увек да постоји провалија која одваја политич-1) V. S tan ley G . Payne, Franco y José Antonio. El extrano caso del fa sc ism o espanol, Planeta, B arce lon a, 1997. Beh je Х ан а А р ен т устан о ви л а да ф аш и с ти ч к а дик- т а т у р а није т о тал и тар н а , је р je y њ ој било врло м ало п о л и ти ч ки х пресуда”, (Le sytèm e totalitaire, Seuil, 1972). Њ ен о о б р азл о ж е њ е н азв ао je “д е ти њ ар и јо м ” (sic), (La Q uinzaine littéraire, 16. м а р т а 1973, стр. 28)2) “E xiste-t-il un m ystère nazi?” , y C om m entaire , јесен 1979, стр. 346. “Л ично ћу п р о зв а ти ф а т и с т и ч к и м ”, додаје А рон , п о кр ет или р еж и м који о д б ац у је ви- ш естр ан ач је , који једној п ар ти ји даје м он опол за п оли ти ч ко деловањ е и који ce зан о си н ац и јом и д р ж ав о м . И тал и јан ски ф а ш и за м о д го в ар а то ј дефини- ци ји али не и ф р а н к и за м (...) М ор ас ће у ти ц ати на С а л а за р а који ни када није био ф а ш и с та , барем не већи од Ф р а н к а " (ibid).

82


ки затвор од концентрационог логора”.1 Сврставати отпор нацистичком тоталитаризму под појам “антифашизма” y овом случају je лажно. “To поистовећивање”, изјављује Пјер Шуну, “део je комунистичке лажи која настоји да фашизам супротстави демократији, омогућујући му да ce тако намет- не као најдемократскији систем јер je најдаљи од фашизма. To je најсавршенији облик лажи”.2

Реч фашизам ce данас узима као заједнички именитељ за све стварне или нестварне тоталитаризме и служи као “универзални прекор” (де Феличе). Жан Лакутур говори о “тропском фашизму” како би означио режим Пола Пота, a други говоре о “зеленом фашизму” којим означавају ислами- зам. Жан Франсоа Ревел ce не устручава да и стаљинизам означи као “црвени фашизам”. Ta реторичка употреба јесте преостатак стаљинистичке концепције антифашизма. Одр- жава оптичку варку која не одговара чињеницама. Kao што je нагласила Хана Арент, политички режими ce не деле на фашистичке и антифашистичке, већ пре свега на либерал- не, демократске, ауторитарне и тоталитарне режиме. Иако je сам Мусолини користио реч totalitario,} италијански фаши-

1) Jacqu es W illeqet, “ Le fascism e: au topsie , constat de décès”, y Res Publica, 1971, стр. 252.2) Pierre C hau n u , y La Une, јан у ар 1998, стр. 63) П р о ти в н о у вр еж ен о м м и ш љ ењ у, и тал и јан ски ан ти ф аш и сти су и п ак уве- ли ова ј п о јам y у п о тр е б у к ак о би р азо тк р и л и ф аш и зам y настајањ у. Т јован и А м енд ола y ч лан ку о б јав љ ен о м 12. м аја 1923. y дн евн ом л и с ту II M ondo п рви je о п и сао ф а ш и за м као “то тал и тар н и си стем ”. П ридев je зати м y и м ен иц у п р етв о р и о Лелио Б асо , y тексту и з Rivoluzione liberale 2. јан у ар а 1925. В. П етер- сен, “L a n asc ita del concetto d i ‘Stato to ta litario ’ in Italia” , y A n n ali dell’Istitutio storico italo-germ anico in Trento, 1, 1975. М усолини п р еузи м а реч y п о зн ато м г о во р у од р ж ан о м 22. ју н а 1925. y Teatro A ugusteo , на 4. К он гр есу Н ац и он ал н е ф аш и с ти ч к е стр ан к е (PN F): “С в е y д р ж ави , н и ш та и зван д р ж аве , то je н аш а д и вљ а, н еугаси ва и то та л и т а р н а ж ељ а !” To ће п он ови ти y јед н ом ч лан ку y И тали јан ско ј е н ц и к л о п ед и ји о б јављ ен о м 1 9 3 2 .го д и н е .К о н тек ст јасн о п о к азу - је д ар еч ју “т о т а л и т а р и за м ” М усолини п о д р а зу м е в а са м о н а ч и н п р евази л аж е- њ а дем ократске поделе изм еђу д р у ш т в а и д р ж аве . У зем љ и где je јед и н ство ,

83


стички режим не може да ce уврсти y тоталитарне системе, баш као ни режими који су произишли из класичних катего- рија деспотизма или тираније. Већина политиколога данас признаје да су разлике између фашистичког и нацистичког режима много веће од њихових сличности.1

Kao режим, нацизам je сасвим другачији од фашизма, исто као што je комунизам сасвим другачији од социјализма. Сврстати их под исти појам значило би y исти кош ставити Леона Блума и Стаљина, Лионела Жоспена и Пола Пота. При- казати нацизам као национал^у верзију једног конфузног покрета који ce зове “фашизам” представља тек закаснели уступак совјетизму. Онај ко синтагму “немачки фашизам” користи за нацизам говори Стаљиновим језиком.

до ког je д о ш л о касно , и даљ е о ста је сп у т ан о зб о г п оследи ц а д р ж авн е кризе и неједнаког р а зв и тк а ју та и се вер а , он д р ж и да сам о ја к а д р ж а в а м о ж а да дове- де до о д го в а р а ју ћ е гу је д и њ а в а њ а и м о д ер н и зац и је п р аве н ац и о н алн е заједни- це. “З а ф а ш и з а м ”, к азаћ е он, “све je y д р ж ав и и не посто ји н и ш та љ удско или ду хо вн о - lUTaVniiie, он о и зван д р ж а в е и м а м ањ у в р е д н о ст”. T a та јн о ви то ст д р ж а в е п рои сти ч е из с т а то л а т р и је ,а не из то та л и т а р и зм а . О н а служ и за зб л и - ж а в а њ е те о р и ја о “п о тп ун о ј д р ж а в и ” које je р азв и о К арл Ш м и т (“ D er totale Staat", y D er H üder der V erfassun g , J.C .B . M ohr, T ib in gen , 1931; “ D ie W eiterent- w ickiun g des to talen staats in D e u tsch lan d ”, y Positionen und Bergiffe im K am p f m it W eim ar - G en f - Versailles 1923-1939, H an seatisch e V eralgsan sta lt, H am bu rg , 1940, стр. 185, текст je y и звор н и к у о б јављ ен 1933. y Europàische Revue), и посеб- но Е рнст Ф о р с т х о ф (D er totale S ta a t , H an seatisch e B uchgesellschaft, H am burg , 1933). Н ац и ст и ћ е б р зо одбац и ти те те о р и је , је р ћ е њ и хови м ау тор и м а бити за- м ер ен о да п одлеж у “латинској стато л атр и ји ", В аж н о ст к о ја ce прид аје др ж ави y ф а ш и зм у тр еб а д о вести y ве зу са р а зм ер н о др уго р азр ед н о ј улози парти је , ш т о je на видело изнео Ренцо де Ф ел и ч е ( M ussolin i, il Duce. Lo stato totalitario 1936-1940, E in audi, Т орин о, 1981). B. и М ар к о Т ар ш и , Partito unico e d inam ica au to ritaria , A crop o lis, N apoli, 1981. К ад а ce све у зм е y о б зи р , и тал и јан ски фа- ш и за м je би о то тал и тар ан сам о y см и сл у у п о тр е б е те р еч и ”. (C laude Polin , Le Totalitarism e, PUF, 1983, стр. 61)1) Види: Ренцо де Ф еличе, Clefs p o u r com prendre le fasc ism e, Seghers, 1975; Le f a scism e, un totalitarism e à l ’ italienne?, P resses de la Fondation nation ale des sciences politiqu es 1988. У Н ем ачкој je К арл Д и три х Б р ах ер (Zeitgeschichtliche Kontrover- sen. Um Faschism us, T otalitarism us, D em okratie, M in hen , 1976) увек одби јао да прим ени генерички конц епт ф а ш и зм а на н ем ачки н ац и о н ал -соц и јал и зам .

84

XV

A k o прихватимо чињеницу да комунистички и наци- стички злочини нису настали несрећом или случајем, онда ваља да ce разјасни природа њихове логике или потребе из које произилазе. Да бисмо то учинили, не можемо да ce ограничимо на истраживања y којој мери je сваки од њих чињењем злочина деловао y складу ca својом доктрином. Управо супротно, треба ce окренути ономе што им je зајед- ничко. Зато треба да ce вратимо на концепт тоталитаризма који, упркос својој несавршености, остаје најоперативнији за разумевање тог феномена.

Појам тоталитаризма никад није наишао на истомиш- љенике међу политичарима, што не мора да чуди, јер његова употреба произилази тек ех post његовог стварања: ослони- ли смо ce на постојање тоталитарних система да бисмо изми- слили појам који je, y неко друго време, омогућио да ce они тако оцене зависно од тога колико одговарају дефиницији насталој према њиховом постојању. Такав метод ипак je био неизбежан утолико што тоталитарни политички системи чине феномен једног потпуно другачијег типа. Тоталита- ризам, заправо, може да ce схвати само ако ce разликује од свих класичних облика тираније, апсолутизма, диктатуре или ауторитаризма, дакле почевши од његове радикалне но- вине. Тоталитаризам није безвременски облик, али садржи потпуно нови облик власти. Не представља само динамич-

85

АЛАН ДН БЕНОА

нију или пооштрену слику ауторитарних режима. За раз- лику од тога, он кристалише политички облик y контексту одређеног раздобља.1 Управо његов значај омогућава да ce схвати зашто он не може да ce објасни само преко психоло- гије, антропологије или историје философије.2 Тоталитарни системи сигурно су искористили страсти својствене људској природи, али су их комбиновали на до тада невиђен начин. Једнако тако и из тих разлога није могуће оправдати совјет- ски систем “руским менталитетом” или нацизам нехмачким Sonderweg-ом, мада je сваки од та два режима несумњиво имао “националну” димензију. Такав приступ довео би до банализовања тоталитаризама, који, баш напротив, морају бити строго враћени на место y свом контексту.3

Појмови “тоталитаран” и “тоталитаризам” почели су да ce кроз англосаксонски свет шире између два рата. Тота- литарни режими нису их, наравно никада користили како би описали сами себе.4 Пишући за једну америчку ревију од 1935. године, Ханс Кон, немачки социолог y емиграцији, потрудио ce да повеже “модерне диктатуре” с феноменима попут HQpe месијанске концепције света, хрљења маса y по-

1) V. Ju an Ј. L in z , “ T o ta litarian an d A uth oritarian R eg im es’’, y F.I. G reenstein и N.W. P olsby (yp), M acropolitical Vieory. V ie H andbook o fP o litic a l Science, vol. 3, A ddison W esley, R ead in g 1975, стр. 175-453, к о ја врло д о бр о п р и к азу је р азл и к у y су ш ти н и , a не y н и јан сам а , изм еђу ау то р и тар н и х и то т а л и т а р н и х р еж и м а.2) К арл П о п е р о д т о та л и та р и зм а п рави ст ал н у м о ћ зап ад н е ц и ви л и зац и је , чи- ји би осн овн и п ред ставн и ц и били П латон , Х егел, и М аркс (L a société ouverte et ses ennem is, vol. 2 , Seu il, 1 9 7 9 ,1 и здањ е 1962).3) И сто као ш то , на п рим ер , чини Д аниел Л инденберг кад а п ри зн аје да je , за р азл и к у од н ац и зм а , “к о м у н и зам , с с т а н о в и ш т а о п ш те и стори је , врл о бана- л а н ”, (“rem ous au tou r du “ Livre noir du co m m u n ism e” 11, y Esprit, јан у ар 1998, стр. 192)4) Реч “то т а л и т а р а н ” je , ш то je значајн о , и збачен а из со в јетск и х реч н и ка три-д е се т и х и ч етр д есети х година. Ја в љ а с е тек 1953, п раћена следећом деф иници-јо м : “ Т о тал и тар ан : ф аш и сти ч к и , који ce служ и ф а ш и с ти ч к и м м е т о д а м а " ! Да-љ е м ож е д а с е п р очи та: “ Т о тал и тар н а д р ж ав а : гр ађ ан ска д р ж ав а с ф аш и сти ч -ким р е ж и м о м ”. В. M ichel Heller, L a m achine et les rouages, on. нав, стр. 97-98.

86


литички живот, политичке свести настале с Француском ре- волуцијом, и улоге модерне технике. Петер Друкер je 1939. објавио дело The End of Economie Man. The Origins of Totalitari- anism, чији ће поднаслов, неколико година касније, послужи- ти Хани Арент као наслов за њену књигу. Карлтон X. Хејс je 1940. нагласио посебност облика тоталитарних власти.1 Две године касније, концепт je поново проучио Сигмунд Ној- ман.2 Једну од првих y потреба речи “тоталитаран” y Францу- ској наилазимо код Жака Маритена, тада блиског Емануелу Муниеру и групи окупљеној око ревије Esprit.3

Затим следи чувена књига Хане Арент, The Origins of Totalitarianism> објављена y САД 1951. која je y Француској преведенатек 1972.4 Она je до данас дала најдубљи допринос

1) C arlton H . H ayes, “ The N ovelty o f To ta litarism in the H istory o f w estern Civi- liyation” , н а Sym posium on the Totalitarian State, P roceed in gs o f the A m erican P hilo soph ical Society, 19402) B. S igm u n d N eu m an n , on. нав, стр. 108-115.3) Jacqu es M arita in , H um an ism e intégral, П ар и з 1936. V. Jacqu es и R aïsa M ari- tain , Oeuvres complètes, vol. 9. (1935-1938), накл . U n iversitaries, Friburg , 1985.4) H an n ah A rendt, The O rigins o f T otalitarian ism , H arco u rt Brace, N ew York, 1951. П р во и здањ е књ и ге je д о вр ш ен о 1949. и сад р ж и п р ед го во р н а тр и стр ан е и јед ан аест б е л е т к и н а крају. У д р угом издањ у (1958), Х ан а А рент je додала и п о го в о р о м ађ ар ско ј р ево лу ц и ји , a белеш ке и з п р о ш л о г и зд ањ а су укл опљ ен е y главн у п р и ч у и зам ењ ен е ч лан ко м “ Idéologie et terreu r”. H a крају , за и здањ е 1966. сас тав љ ен а су тр и р азл и ч и та п ред го во р а. У том издањ у су три вели ка дела књ иге о б јав љ ен а од во јен о . Рејм онд А рон и х je изнео 1954, y члан ку y коме ни је о д о б р авао све њ ене те зе (“ L’essence du to ta litarism e", y C ritique,80, стр. 51-70, п р еу зет y M achiavel et les Tyrannies m odernes, Fallo is, 1993, стр . 195213. ). С веск а о б јав љ е н а y Ф р ан ц уско ј 1972. (Le systèm e totalitaire, Seuil) тек je п ревод п оследњ ег дела, О стал а д в а п реведен а су 1973. (Su r l'antisém itism e, C alm an n -L évy) и 1982. (Les origins du capitalism e. L’im périalism e, Fayard), да би зати м три свеске биле п о н о во об јављ ен е y библиотеци “ Points”. Р азлог ти х к аш њ ењ а с п р евод ом je јасан . “ T a за в е р а ћ у таљ а”, п и ш е М иреил М арк-Ли- п јан ски , “о б ја ш њ а в а ce ф асц и н ац и јо м коју су м ар к си зам и С С С Р и зази вал и м еђу париском и н тел и ген ц и јом све до краја ш езд есети х годи на” (“ T o talitarism e”, y Europe en fo rm atio n , зи м а 1990 - пролеће 1991, стр. 82). To м и ш љ ењ е дели и К лод Л еф ор : “ Ч и н и ce д а незн ањ е, нем ар, т ј. н еп р и јатељ ство п рем а Х ан и А рент y Ф р ан ц у ск о ј п р ои сти ч е из сн аж н ог у ти ц а ја м ар к си зм а који je п р ед стављ ао очи гледну п р еп р е к у y п р и х ватањ у њ ен и х идеја” , (“ H. A rent et

87


проучавању тог феномена. Потирући либералне теорије K o

je су настојале да y тоталитарним системима виде “архаич- не” изворе y основи ирационалне природе, она напротив, доказује да суштина тих система - који ce врло несаврше- но објашњавају кроз антисемитизам, социјализам, или им- перијализам претходног столећа - може да ce спозна само критичком анализом генеалогије модерности. Коначно, 1956. студија Карла Фридриха и Збигњева Брзезинског, 7b- talitarian Dictatorship and Autocracy, имаће велики утицај на Сједињене Америчке Државе, Енглеску и Немачку, јер je y њој побројано шест формалних критеријума за тоталитар- не режиме: службена идеологија која покрива сва подручја друштвеног живота, јединствена партија која окупља масе, полицијски систем који спроводи терор, монополистички надзор над средствима информисања и комуникације, моно- пол над средствима присиле и централизована држава.1 Тео- рије тоталитаризма, које ce, за разлику од теорија фашизма, баве искључиво режимима, a не фазом “покрета” која им je претходила, умножиле су ce, изазивавши низ расправа које ce наставхЈ>ају и данас.2 Једна од основних замерки које су им

la questio n d u politiqu e”, y C ahiers du Forum p o u r l'indépendance et la p a ix , м арт 1985, стр . 24). Види и C laude Lefort, L’Invention dém ocratique. L es lim ites de la dom ination totalitaire, Fayard, P aris, 1981, стр . 237-241; Jean -M arie D om en ach , “ L’in telligentsia fran ça ise et la perception de l’E st co m m u n iste ”, нав . чл. стр . 18-27; Pierre G rém ion , L ’intelligence de l ’anticom m unism e, Fayard, P aris, 1995. O у ти ц а ју књ иге, V. S. J. W hitfield, Into the D ark. H . A rendt an d the Totalitarian ism , Tem ple U n iversity Press, Philadelphia, 1980; R obert N isbet, “A rendt on T o ta litar ian ism ”, y The N ation al Interest, пролеће 1992, стр . 85-91.1) C art F riedrich и Zbignew B rzezin sk i, T otalitarian D ictatorsh ip an d Autocracy, H arv ard U n iversity Press, C am b rid ge , 1956. (2. изд.: H arper, Њ ујорк, 1966)2) Види: R aym ond A ron, D ém ocratie et to talitarism e, on . нав ; D om en ico Fisichel- la, A n alisi del to talitarism e, D ’A n n a, 1976 (2. изд. 1978); C laude Letort, L’invention dém ocratique, on. н ав ; K arl D ietrich Bracher, D ie totalitare Erfahrung, М инхен , 1987; D om en ico Fisichella, Totalitarism o. Un regim e del nostro tempo, N uov a Italia scientifica, R om a, 1987; Pierre B ouretz , “ Penser au X X e siècle; la place de l ’én igm e to ta lita ire”, y Esprit, јан у ар -ф еб р у ар 1996, стр. 122-139; F ran ço is Furet, “ Les dif-

88


упућене, посебно она од Мартина Бросата y Немачкој,1 јесте “недостатак историјског смисла”, што их je довело до занима- ња само за суштину тоталитарних система, без бављења раз- витком или пропашћу њихових времена. Када ce поредају према њиховој суштини, добија ce само монолитна визија тих система. Њихов развој стога не може да ce објасни. Бу- дући да не може да произведе промене, модел би био само идеал који не одговара стварности. Ta замерка je посебно ис- казана y тренутку мађарске револуције 1956. потом y шезде- сетим годинама, кад ce јасно видело да СССР, на пример под Хрушчовом, више не може да ce назива “тоталитарним” као y време Стаљина. Шездесетих година концепт тоталитари- зма критикован je и као маркетиншко оружјеу случају Хлад- ног рата, изазивајући поновни утицај “ревизионистичке” школе, чији je главни представник Моше Левин.2 Коначно,

férencts a sp ects du concept de to ta litarism e", y Com m unism e, 47-48, 1996; A lfons Soiner, R a lf W aiken haus и K arin W ieland, T otalitarism us. Eine Ideengeschichte des 20. Jahrhun derts, A k adem ie, Берлин, 1997; W olfgan g W ipperm an, Totalitari- sm ustheorien . D ie Entw icklung 1997; M arco Tarch i, “ 11 to ta litarism e nel debattito p olito logico”, y Filosofia po littca , ап р и л 1997, стр. 63-79; A chim Siegel, Totalita- rian Paradigm After the E n d o f C om m unism . Towards a Theoretical R eassessm ent, R odopi, A m sterd am , 1998; E ck h ard ]esse, “D ie T otal itarism usforsch un g und ihre R epràsentanten . K on zeption en von C ari J. D ietrich , H an n ah A rendt, E ric Voege- lin, E rn st N olte und K arl D ietrich B racher” , y A u s Politik und Zeitgeschichte, 8. м аја 1998, стр. 3-18.1) M artin Broszat, L’E tat h itlérien , Fayard, П ар и з 1985. У истом духу, в. Pierre Ayçoberry, L a question nazie. Les interprétations du national-socialism e , 1922-1975, Seuil, P aris, 1979.2) Види: M oshe Levin , “ The Social B ack grou n d o f S ta lin ism ", y R obert C . Tucker, Stalin ism . Essays in H istorical In terprétation , W. W. N orton , Њ ујорк 1977; La Form ation du systèm esoviétique , G a llim ard , P aris, 1987; Ian K ershaw и M oshe Levin, D ictature Unleashed. H istorical A pproaches to N azism an d Stalin ism , C am bridge U n iversity Press, C am b rid ge , 1996. (2. изд.: Stalin ism an d N azism . D ictatorship an d Com parizon, К ем бриџ , 1997). “Р еви зи он и сти ч ка” ш кол а о б ја ш њ а в а ста- љ и н и сти чки те р о р као п лод чисте сл учајн ости , на прим ер, слабош ћ у руског д р у ш тв а на крају гр ађ ан ско г р ата и д о м и н и р ал а je ам ер и ч ки м ун и верзи тети - м а t o k o m готово п етн аест година. В. M ichael C u rtis , “ Retreat froin T o ta litar ian ism ”, y Cari Friedrich, M . C u rtis и B en jam in Barber, T otalitarian ism in Perspecti-

89


теоријама тоталитаризма замерало ce да прецењују моћ то- талитарних система y радикалном мењању људске природе, na тако и друштва. Савршени тоталитаризам, као што je мо- гло да ce примети, могао je да постоји само y машти, што je Мајкла Волцера навело да иронично примети како je “свакистварно постојећи тоталитаризам промашени тоталитари-

» 1 зам .Иако теорије тоталитаризма од пада совјетског систе-

ма доживљавају несумњиви процват, недавно су ce појави- ле сличне замерке код аутора попут Џорца Моса, Дениса Пешанског или Јана Кершоа. “Какав год бмо приступ”, пи- ше Кершо, “тоталитаризам ће увек бити само концепт, a не теорија. Он нуди интелектуални преглед, a не објашњење. Он описује технике и слична средства моћи. Не може да нас научи много чему, ако уопште и може ичему, о начину и раз- логу његове појаве”.2

Такве критике нису оправдане. Оне доводе до мешања политичке науке, која ce пре свега бави општим концептом, и историјске науке, која проучава њихове особине. Ако ce схвате дословно, могле би да изазову одбацивање појма де- мократије, ca образложењем да никад није постојао савршен демократск^ систем. Kao што пише Лешек Колаковски, “оп- ште je прихваћено да већина концепата које употребљавамо за описивање друштвених феномена широког спектра нема савршених емпиријских еквивалената”3 - али зато нису ма-

ve. Three Views, Praeger, New York, 1969.1) M ichaei W alzer, “ 1984” Revisited. Totalitarian ism in our Century, H arper, New York, 1983. B. так о ђ е M ichaei W alzer, “O n F ailed T o ta litar ian ism ”, y D issent, neT o , 1983.2) la n Kershaw , “ N az ism e et sta lin ism e. L im ites d ’une co m p ara iso n ”, нав. чл , стр. 181. B. так о ђ е lan Kershaw , Q u’est-ce que le nazism e? Problèm es et perspectives d ’in terprétation , G a llim ard , П ар и з 1992; “ R etour su r le to talitarism e. Le nazism e et le sta lin ism e d an s une perspective co m p aratiste ’’, нав. чл, стр. 101-121.3) Laszek Kolakow ski, “ Totalitarianism and the Lie”, y Commentary, мај 1983, стр. 33.

90


ње употребљиви. Више нема “савршено” демократских или либералних друштава као што нема ни “апсолутно” тотали- тарних друштава, али то никако не спречава проучавање тоталитаризма, либерализма и демократије, или њихово ме- ђусобно упоређивање. Чињеница да y њима никад не може да постоји апсолутна слобода исто тако није препрека y раз- ликовању режима y којима има више слободе од оних где je има мање. To што ce ниједан идеал не остварује савршено, y емпиријском подручју не умањује његову вредност за проу- чавање стварности. Хуан Ј. Линз no том питању примећује: “За историчара je сваки случај јединствен. Али, политико- лог мора пронаћи заједничке елементе, приказати их, и тај велики број политичких режима ограничити на одређене главне типове”.1 Критика коју заузврат можемо да упутимо теоријама тоталитаризма јесте да пречесто теже да дефини- шу политичке системе које проучавају према формалним дефиницијама (култ врховног вође произашлог из народа, јединствена партија која надзире целокупан друштвени живот, идеологија изван сваке расправе створена на држав- ној истини, мобилизација маса без одвајања од приватног живота, општи терор уперен против “непријатеља народа”, апсолутан монопол над средствима информисања, управља- ње свим установама и правом и др.) пуно више него према њиховом дубоком уверењу, разлогу због ког углавном остају неми на последице свог порекла и развоја. Стога их je, за- право, лакше описати него објаснити. Мада, тај недостатак, који спомињу амерички аутори попут Карла. Ј. Фридриха и Збигњева Бжежинског, није заједнички свим теоријама. Не ограничавајући ce на структурални и статични опис тотали- тарних режима, Хана Арент, на пример, покушава да обја-

1) П ри лог Гају Х ер м ету , Totalitarism es, E conom ica, 1984, стр . 242.

91


сни њихово настајање, што ју je навело да не предложи само обичан модел, већ праву теорију.

Тоталитаризам ce заправо не своди на сличности y структури и начину деловања. Сем заједничких облика, ко- ји су подложни одређеном броју варијација,1 сродност тота- литарних режима лежи пре свега y њиховим надахнућима и циљевима, чији облици увек представљају само средства. To надахнуће и тај циљ немају толико заједничку идеју y доктринарном смислу речи (напротив, могу бити вођени потпуно различитим идејама), колико ментално понашање које je могло да ce уништи и развије само y тачно одређеном времену. Такво ментално понашање почива на мешању два различита елемента: с једне стране, манихејска и месијанска визија “верске” природе, a с друге крајњи волунтаризам, no- везан с безрезервним прихватањем вредности модерности.

1) С тр у к ту р а и п р и р о да владајуће п ар ти је (К П С С Р и Н С Д А П ), на прим ер, н и су били јед н аки y С о в јетск о м С а в е зу и y н ац и о н ал -соц и ја листи чкој Н емач- кој. У С С С Р-у ни је било ни д р у ш тве н е ст р у к ту р е ни поли ти ке која би одгова- рал а SS-y за вр ем е Т рећ ег Р ајха . О дн оси и зм еђу стр ан к е и д р ж аве так о ђ е су били р азл и ч и ти . “ Н ац и сти ч к а с т р а н к а ”, п и ш е Јан К ер ш о, “у поређењ у ca ко- м у н и сти ч к о м п ар ти јо м С С С Р -а н и к ада ни је и м ала ни п рибли ж ан у ти ц ај на д р ж авн и ап ар ат” . (“N az ism e et sta lin ism e. L im ites d ’une co m p ara iso n ”, нав. чл, стр . 184). К оначно, угл авн о м б и р о к р атск и значај стаљ и н и сти чк е д и к тату р е п о тп ун о ce р азл и к у је од н ајм ањ е м огућ е б и р о к р атс к о гХ и тл е р о в о г аутори те- та . П реко т и х за п а ж а њ а je Рејм онд А рон при кр ају ж и в о т а с х в а т и о да придев “то та л и т а р а н ” y н ајуж ем см и слу м о ж е д а ce прим ени сам о на со в јетск и ре- ж и м . Л еш ек К ол ако вски и ск азао je и сто м и ш љ е њ е (“ T o talitarian ism an d the L ie”, н ав . чл, стр. 34). Јан К ер ш о н а гл а ш а в а д а je х ар и зм ати ч н и ау то р и те т вр- ховн ог вође под н ац и зм о м био осн овн и елем ен т који ce не ја в љ а y С С С Р -у где je већи н а вођа била б е з х ар и зм е (С таљ и н о в култ л и ч н ости неће ce пренети и н а њ егове наследнике). Х и тл ер je п р и сво ји о др угачи ју “ ц е н тр ал н о ст” од С та- љ и н ове: “ Х и тл ер није био п р о и зв о д си стем а, он je би о си стем ”. (Hitler. E ssa i su r le charism a en po litique, G a llim ard , P aris, 1995). К ер ш о je п р ер ан о закљ у ч и о да je за н ац и зам Х и тл ер био н е зам ењ и в , док je п р е ж и в љ ав ањ е со в јетск ог си- стем а, за р азл и к у од то га, з а х т е в а л о за м е н у С таљ и н а. О б р азло ж ењ е je чисто те о р и јск о -ап с тр ак тн е п ри ро де је р je с ав е зн и ч к а п обеда 1945. ом о гућ и л а со- вјетск ом си стем у да ce од рж и и н акон С таљ и н а , док je сп реч и ла н ац и зам да ce од рж и н акон Х и тл ер а.

92

XVI

Модерне идеологије су световне религије. Ослањају ce на лаицизиране теолошке концепте. Ова тврдња ce посебно односи на тоталитарне системе, чију су милеанаристичко и месијанско одређење y прошлости проводиле хришћанске јереси. Попут неких других аутора, (Валдемар Гуриан, Ерик Вегелин, Жан-Пјер Сироне), Рејмонд Арон je описао модер- не тоталитаризме као “политичке религије” или “световне религије”, дакле као “доктрине које y душама наших савре- меника заузимају место вере и y ту дубину - y даљини су- трашњице - и уз ново друштвено уређење које треба да ce створи, смештају спас човечанства”.1

Идеологија овде очигледно заузима главну улогу. Ви- ше проучавалаца тоталитарних система, као што су Алан Бесансон, Мајкл Хелер или Франсоа Фире, описали су их као “идеократске режиме”. Taj опис одговара пре свега со- вјетском систему.2 Тоталитаризам није тоталитаран само зато што ce позива на идеологију, за разлику од тога што мисле либерални аутори (који сматрају да могу да говоре са неидеолошког становишта). Све људске заједнице, уколико1) R aym on d A ron “ E xiste-t-il un m ystère n az i?” , нав . чл, стр. 342.2) “ К ада je реч о и деологи ји ”, п и ш е Рејм онд А р о н , “н ац и о н ал -соц и јал и зам н и кад није био си стем атски , до гм атски обли к м аркси зм а-лењ и н и зм а. Н ије п о сто јал а х и тл ер о вск а ве р о н ау ка к о ја би м огла да ce пореди са С таљ и н о во м Histoire du p arti com uniste de l ’Union soviétique. Р аси зам , срж Х и тл ер о ве вере, ни је и сквари о целу м и сао као ш то je то чинио стал>инизам y најгорем раздо- бљу". (Les dernières annés du siècle , on. н ав , стр . 218).

93


кристалишу одређено схватање света, заправо имају осно- ву за идеолошко озакоњење, било оно експлицитно или за- држано y себи. Ни садржај идеологије, да тако кажемо, не игра главну улогу y тоталитарним системима.1 Ha тај начин je садржај намерно постављен као систем истине, службено ијавно признат те ослобођен сваке расправе. Монтескјејего- ворио да сваки политички режим има своју природу (“оно што га чини таквим”) и своје начело (“оно за шта делује”). Једна од важних особина тоталитаризма јесте да су његово начело и природа једнаки, управо зато што ce за њих мисли да су делови “целовите” идеологије, која тежи да “објасни све до најситнијег догађаја, изводећи то из једне једине преми- се”.2 Ta идеологија ce попут верских доктрина представља као суштина догматске структуре, носилац апсолутних си- гурности, која другим идејама приписује улогу лоше савести или мистификације, која има за циљ да заташка стварност “основних улога”. Kao таква, наставља ce на последњу науку о историји или животу, a њени концепти и основна начела постају истине које искључују све остале.

У тоталитарним системима, најочигледније “верске” особине јесу двострука визија света, месијанско чекање не- ке нове ере и бескрајна жеља за стварањем новог, до тада непостојећег друштва. Д.С. Рапопорт пише: “Шта нам гово- ри месијански осећај? To je осећај према коме ће доћи дан када ће историја и живот на овој земљи бити потпуно и не- повратно промењени, прелазећи из стадијума вечне борбе, који смо сви искусили, y стадијум савршеног склада, о коме многи сањају, и где неће бити болести нити суза, где ћемо

1) Х ан а А р ен т no то м п и тањ у н агл аш ав а да ни со ц и јал и зам , р аси зам или ан- ти се м и ти зам сам и no себи нису то тал и тар н и ; то су т о п остал и чи м су то тал и - тар и зм и на њ их “бац и л и око” (Lesystèm e totalitaire, on. нав , стр . 218).2) Х ан а А рент, исто, стр . 215.

94


бити потпуно слободни од свих правила, a то je услов савр- шене слободе”.1

Дуалистичко схватање састоји ce од виђења радикалне поделе света: ми и они, снаге добра и снаге зла. Свет ce дели искључиво на пријатеље и непријатеље, и ту није могућ тре- ћи положај: “Који није ca мном, против мене je”, записано je већ y Јеванђењу (Матеј, 12,30). Код Лењина je то начело поста- ло: “Или буржоаска идеологија, или социјалистичка идеоло- гија. Нема средине”. Колаковски je о стаљинизму говорио као о “шеми јединствене алтернативе”; Алан Финкелкраут о “радикалном симплицизму који једном детерминизму при- дружује необуздани морализам”. У комунизму, такво виђе- ње света подељеног на два дела одговара суочавању проле- таријата и израбљивачких класа; y нацизму y супротности између Немаца (или Аријеваца) и Јевреја, што ce види y слици сукоба Христа и сотонског Антихриста.2 У оба случа- ја, партија представља суштину доброг начела јер ce поисто- већује ca (социјално или радикално) најздравијим делом на- рода - “изабраним” делом, који мора да испуни историјску и метафизичку мисију, уколико носи савест више расе или представља предводницу пролетаријата - и уколико, као таква најављује цео један народ будућности. Ha њој ће ce, дакле, свим средствима водити борба против лошег начела. Политика тако постаје верски рат апокалиптичног значаја против сила зла. У оба случаја, постоји теорија као “спасоно- сна доктрина y корист изабране заједнице, немачке расе или совјетског пролетаријата” (Филип Бурин).

Ta свеопшта битка једнако je, y оба случаја, озакоњена приказом света заснованом на метафизици субјективности1) “ Pourquoi le m ess ian ism e relig ieux engendre-t-il la tereeur?”, y Statégique, 2-3, 1997, стр . 69.2) “Б у р ж о а зи ја је з а Л ењ и на он о ш то су Јевреји за Х и тл ер а” , п рим ећ ује Hélène C arrère d ’E n cau sse (Lénine , on. нав).

95


која je прерушена y објективну историјску нужност. Хитлер уверава да je борба Аријеваца, тог “Прометеја човечанства”, y складу са “вечним законима природе”, који ce описују као борба свих против свих y схватању друштвеног дарвини- зма. Свеопштом борбом врши ce одабир најбољих, изврша- вајући тако “одлуку природе која настоји да бића подигне на виши ниво”. Задатак ce затим природно ремети: ако нај- бољи нужно опстају, следи да je доминација најснажнијих y складу са историјом. Лењин исто тако тврди да je долазак комунизма y складу са историјском нужношћу, приказаном као стални напредак. У оба случаја, историја чини узвише- ни суд који процењује основаност теорије. Борба вреди као селективно начело које омогућава победу оних који су y праву: ко победи, показује да je био y праву. Ту наилазимо на одјек модерног историцизма, лаичке верзије веровања y линеарну историју усмерене према Царству Божјем. Класа je, као и раса, конкретизована y посебном субјекту, чувару историјског разума, који више не може да ce правно дели ако њено постојање и даље представља проблем. Волунтари- зам ce, парадоксално, везује за веровање y један апсолутни закон, који не дугује ништа људској интерпретацији, него joj ce, наЛротив, намеће: Закон историје или Закон живота, који радикално ограничава слободну вољу и свако питање о слободи потчињава једнаким сумњама као и класичне обли- ке детерминизма или предодређења. Уздигнут изнад свега и свакога, тај “закон кретања једне надљудске снаге, Приро- де или Историје”1 има за стварну последицу укидање сваке ваљаности позитивних закона, a који ce прихватају само y оној мери y којој су y складу са њим, и бучно ширење кри- теријума дозволе и забране. Он je основни извор фантазије и потпуне надмоћи која означава тоталитаризме. Будући да

1) H an n ah A rendt, Le système totalitaire, on. нав , стр. 210.

96


тоталитаризмитежеквазионтолошкомпрекидуисторије чо- вечанства, они страст за нечим новим доводе до врхунца. Они желе да од друштава начине досад невиђен облик. “Но- ви Рајх”, “нови човек”, “нова epa”, формуле су за обележава- ње апсолутне границе између пре и после, где novum лежи y пројекту рационалног планирања узвишеног заједничког циља.

Након Ђованија ^ентилеа који je од 1898. указивао на “западни метафизички” карактер марксизма, Ернст Блох je указао на улогу “потпуно другачије” тежње комунизма, као световног облика земаљског раја: тежња да ce “од историје начини tabula rasa” представља жељу за потпуним преки- дом, који једини може да створи потпуно нови свет којим ће управљати неки нови човек. “У нацизму као и y комуни- зму”, наглашава Алан Бесансон, “реч je о стварању саврше- ног друштва и новог човека искорењивањем зла”.1 Јавља ce двострука опседнутост затварањем (коначно завршеног раз- добља) и отварањем (потпуно новог раздобља). Тоталитари- зам je управо стога директни наследник модерности, која ce од почетка описује као tabula rasa, дакле, као одбацивање начела, одбацивање свега што ce пре сматрало обавезним да ce сачува и пренесе даље. Правило узето из модерности значи да непрестано треба истраживати “границе могућег” (Арент) узимајући y обзир да je све што je могуће заправо и пожељно. To сасвим одговара “безграничном ширењу”, што Хана Арент прецизније назива телосом модернитета,2 или чак световној употреби онога што Хајдегер назива “концеп- том бескраја”. Он подразумева и преиспитивање самог пој- ма границе, коју су људска воља или “напредак” призивали како би могли да je бескрајно померају. Тоталитаризам je,

1) Р азго в о р y Le Spectacle du m onde, дец ем бар 1997, стр. 64.2) Les origins du cap italism e , on. нав, стр. 56.

97


no дефиницији, систем који не познаје границе, систем који тежи за потпуном мобилизацијом људи и света, онај који врши преглед, опамећује цео свет који, као такав, развија “у великој снази сазива” (Жан-Лик Нанси и Жан Кристоф Беј- ли). To je систем који не само да верује да je све могуће (јер je његова воља безгранична), него и да je све допуштено (јер представља апсолутну истину).

Ta потпуна мобилизација неодвојива je од тежње за једноличношћу. Тоталитаризам пре свега настоји да умањи разлике међу људима на рачун јединственог модела. Тако из- ражава изопаченост начела јединства, које ce састоји y уки- дању противничке партије, многострукости, на основу поли- тичког позивања на универзалност. У том смислу, он изра- жава одбацивање “двозначности света”,1 бесомучан покушај претварања свих главних људских особина y јединство како би ce поништила удаљеност између многострукости ствар- ности и јединствености концепта, и како би ce no сваку це- ну то јединство успоставило овде и сада. Због тога све што разликује појединце једне од других, све што представља препреку између појединаца и власти y тоталитарним режи- мима мора да буде укинуто. To може бити утолико лакше, јер “чим постоји монолитност, јединственост je једноставно занемарива: укидање из целине једног или било ког броја је- динствености, не утиче на целину као такву”.2

Такво виђење блиско je, наравно, идеји краја историје, то јест крајњем стадијуму људске историје која ce реторич- ки коначно изједначава с “новом историјом” ослобођеном од свих значајности историјског живота. Међутим, та идеја je разматрана из истовремено волунтаристичке и дијалек- тичке перспективе. С једне стране, тај процес не може да

1) Peter F iđeliu s, “ La pen sée to ta lita ire”, u Com m entaire, jesen , 1984, str. 372.2) C laude Polin , L’esprit totalitaire, on. нав, стр. 110.

98


ce одвија сам од себе: напротив, човек треба да учествује y њему како би убрзао његов крај. С друге стране, док год ce сматра да je значајност тог крајњег тренутка нестанак тензи- ја и ратова, до њега ce може доћи једино повећавањем тен- зија и покретањем апсолутног рата. Дакле, излазак из ста- дијума непријатељства и супротстављања пре свега захтева њихово погоршање. To je тема “последње битке” (Endkampf) одлучне мањине окупљене око јединствене Партије чији je циљ да, уништавањем противника, доведе историју до кра- ја. Тоталитарни системи јесу системи који убрзавањем исто- рије желе да окончају историјски живот. Тоталитарни систе- ми y том смислу никад не могу да буду “десничарски”, јер je главна особина читаве “десничарске” политике пре свега пажња: она имплицира постизање циљева који могу бити само ограничени. Може да ce ослони на неку идеологију или доктрину, али резултат ce никада не сматра унапред сигур- ним. У њој ce води рачуна о људској природи, na не може да ce мисли како je све могуће. Ha будућност ce никада не гледа као на потпуни прекид с прошлошћу. Њено je основно пра- вило поштовање људских разлика, с оним што она из кон- текста имплицира. Тоталитарни системи ce, супротно томе, на први поглед сматрају апсолутним. Пажљиво одбацујући политику, ти системи je схватају истовремено као науку и као замену за веру која би сачувала праву истину y свим људ- ским делатностима.

99

XVII

Класичне тираније задовољавају ce присвајањем тела и надгледањем над изражавањем мисли тамо где тоталита- ризам - и то je још једна особина која га повезује ca верским темама - подразумева и поседовање душа. Зато, мада укида- ју политички плурализам, и даље остајуускладиве ca одређе- ним нивоом друштвеног плурализма. Тоталитаризам, опет, тежи да сваку друштвену стварност сведе на јединство, тежи да укине велике могућности изражавања друштва, тј. сло- бодно изражавање суттротности које су резултатљудске раз- личитости и могућност њиховог решавања демократским суочавањем. Илузија о друштвеној ураниловци овде je дове- дена до крајности: реч je, заиста, о укидању несигурности, непредвиђености, спонтане ирационалности, које стварају препреку ономе што друштвено управљање y потпуности уздиже изнад људске прорачунатости.

Хана Арент je приметила очигледну повезаност ато- мизације појединца створене порастом егалитарног инди- видуализма и тоталитарног дела. Тоталитаризам je за њу био одговор на “обесвећење” света, на распадање посред- ничких тела, културно и друштвено пропадање модерних индустријских удружења, где je повећање државног развоја избрисало начине живота везане уз оригиналне, основне скупине (породице, заједнице сељака, итд). Његово појављи- вање joj ce зато чини повезано ca порастом искорењених

101


“маса” (mob), које je нестанак традиционалних заједница, удружења и “сталежа” (Stànde) учинио послушнијима и рањивијима него икада. Анонимни појединац, пише један од њених ученика, Доменико Физикела, “личи на рупу без дна”.1 “Коначно, тоталитарна група”, додаје Клод Полин, “не одржава ce никаквом другом снагом, осим својом вла- ститом једнакошћу: зрно песка издвојено за себе више не вреди ништа”.2 Дефинишући тоталитаризам, поменули смо и брисање или потпунио прекривање грађанског друштва јавном и институционалном сфером од стране државе или централизованог хијерархизованог апарата који ce не меша нужно са државном управом. У тоталитарним поретДима ван власти заправо не постоји ниједно друго жариште леги- тимитета, што наводи на закључак да je цело друштво про- жето влашћу, чијим ce оваплоћењем сматра. Ако ce држимо тог запажања, постоји велика опасност од упадања y замку тумачења према коме je тоталитаризам учинак обичног “успона до крајности” y вежби политичке моћи. У том сми- слу, за либералне ауторе “тоталитаризам je гола моћ”.3 Али, тоталитаризам ce не своди - као класичне тираније, као што je већ речено - на супротности, ма колико да су супротно- сти наглашене, између доминантне мањине и потчињене ве- ћине. Не ради ce толико о моћној држави, колико о систему

1) О вој ан ал и зи с у п р о тстави л и см о р езу л тате неки х ем п и р и јски х и страж и - ван>а. П о зн ато je да je , на прим ер, за в р е м е В ајм ар ске реп убли ке нем ачко дру- ш т в о било далеко од н еф ор м алн ог и ато м и зи р ан о г д р у ш тве н о г агр егата како га оп и су је Арент. П о зн ато je д а н астајућ и н ац и зам св о је одреде п ри стал и ц а није н ал ази о на п ер и ф ер и јам а ве л и к и х м етр о п о л а већ y м ал и м руралн и м ср ед и н ам а, где je јо ш увек п о сто јал а јак а д р у ш тве н а ствар н о ст . H a ову при- медбу м ож ем о од говори ти да су јо ш н е ато м и зи р ан е д р у ш тве н е среди н е биле у п р а в о оне које су ce бо јале да та к в е постану. Т у т р е б а да п о стави м о п и тањ ео кризи ср едњ и х класа за вр ем е В а јм ар а , о њ и х о во м ст р а х у од “п р олетари за- ци је” и њ и х овог п оли ти ч ко г н е у к љ у ч и вањ а y д р у ш тво .2) C laude Polin, L’esprit totalitaire, on. н ав , стр . 109.3) C laude Polin , Le totalitarism e, PU F, 1983, стр . 33.

102


који структурално обухвата све функције друштва, и који je одговоран за рушење облика традиционалне друштвене делатности. С ове тачке, не би било ништа праведније ако бисмо тоталитарне системе описали као системе који вели- чају тиранију мањине над већином, већ тоталитаризам, баш као y Хобсовој перспективи, представља доминацију свих над свима. Посебно ce ослањајући на запажања Александра Зиновјева, Клод Полин пише: “Тоталитарна власт je пре све- га тиранија свих над свима. Истинска основа моћи оних на врху хијерархије јесте y онима који су y подножју хијерар- хије” 1 Тоталитаризам ce, тако, може дефинисати као “нова врста тираније која, зачудо, комбинује принуду над свима, и y којој учествују сви”.2

Снага политичке сфере над друштвеном сфером не сме да нас збуни. Кад ce све исполитизује, тада нестаје по- литика и то баш y тренутку када изгледа да побеђује. Поли- тичка сфера може да постоји само ако ce више не поистове- ћује ca друштвеном сфером. Она може да постоји заједно с нагонима друштвене установе - која суделује y симболич- ном раду самог друштва. Али, политика не може да ce заме- ни друштвеном сфером. Клод Лефор каже: “Политика ce на- лази само тамо где ce увиђа разлика између простора y ком људи једни друге препознају као грађане који ce заједно на- лазе на хоризонту заједничког света, и правог друштвеног живота, и y коме само доказују своју међусобну зависност поделом посла и нужношћу задовољавања својих потреба”.3

1) И сто, стр . 117. А л ек сан дар З и н о в јев закљ у ч у је да je у п р а в о со в јетск и си- стем п осебн о у н и ш ти о д р у ш тв е н у о сн о ви ц у зем љ е. “М ож ем о о д б ац и ти не- м ач ки т о тал и тар и зам ч у в а ју ћ и д р у ш тве н и систем y зем љ и , Н ем огуће je на и сти начин п о сту п и ти ca со в јетск и м то тал и тар и зм о м , a д а п ри том не ризи- к у је м о у н и ш та в а њ е с а м и х т е м е љ а со ц и јалн ог п о р е тк а у зем љ и ” (Le com m unism e comme réalité, L’A ge d 'h o m m e-Jtü liard , 1981, стр. 55-56).2) И сто, стр. 100.3) C laude Lefort, “ H .A ren d t et la question du politiqu e ’’, нав. чл, стр. 26.

103

Баш као што завршава историју, тврдећи да je спознао ду- бљи историјски смисао, тоталитаризам укида политику али je и шири свугде.


104

XVIII

Очигледан je покретачки значај дихотомног погледа на свет - што je још једна значајност тоталитарних система. Према таквом погледу, свет обавезно мора бити очишћен од оних који су унапред одређени не само као обични против- ници, већ као и онтолошки непријатељи који морају бити уништени. Д. С. Рапопорт каже: “Свети терор - ма какво да je време y коме ce он јавио - обично ce повезује са месијани- змом”.1 Месијанизам je заправо смислен само ако добри и лоши имају потпуно супротну судбину. Дакле, произлази да je најбољи начин укидања супротности, уклањање једне од те две крајности. За Лењина и Хитлера, укидање лошег наче- ла - неједнакости класа или јеврејске доминације - услов je за прихватање заједничког спасења, дакле не прилаз изван и након живота, већ прилаз y мање-више далекој будућно- сти. To je немилосрдна борба, без застајања и могућег поми- рења, која може да ce заврши само потпуним уклањањем једног од два табора. “Непријатељ представља целокупно и вазда опасно зло. Укратко, нешто нељудско. Немогући су било какви договори, јер забране које непријатељ прихвата или предлаже, искључиво теже нашем заваравању. Снажно ce жели показати да je пред таквим противником све дозво- љено.”2 Апсолутни циљ, дакле, оправдава коришћење свих

1) Н ав . чл, стр. 66.2) И сто, стр. 86.

105


средстава. Ma колико да су страшна, с обзиром на узвише- но обележје и неизмеран идеал y трагању за тим циљем, та средства постају прихватљива. Важност циља оправдава не- задрживост према свакоме ко представља препреку y пости- зању циља, баш као и потпуну мржњу према таквој особи- без застајања и без нијансирања. Видели смо да борба y име “човечности” још више појачава такво стање духа: k o ce опире човечности обавезно није човек.

Исто je тако широко распрострањено уверење да зло не живи y човеку, већ y друштву: једнако као што y егалитар- ној клими свака неједнакост постаје неподношљива. Ако je човек y суштини добар, “и најмањи грешник постаје неверо- ватна наказа”.1 Државно насиље ce може, тако, доживљавати као етичка обавеза јер делује под залогом узвишеног, чему, опет, одговара друштво будућности. Када câM историјски по- крет намеће такав циљ као нужност, крвник постаје оруђе те историје, a уклањање противника услов њеног одвијања. У таквој манихејској визији - y којој je “разноликост унутар јединственог света замењена непомирљивом супротстав- љеношћу два света” - “сабирање добра налаже сабирање зла, дакле јединственост која није мање својевољна од свега што ce из различитих разлога супротставља ‘јединственом добру”’.2 Дакле, противник ce смешта одмах до не-бића. Он je страно тело које обавезно нарушава “Истост”; тело које y победи спречава логички предодређено биће; тело које je препрека за довршетак великог циља уједињења. To je раз- лог због ког мора да буде сведен на ништавило које увек из- нова прети. Његова ликвидација није само нужност према правилима борбе, већ и према начелима: јер онај ко je бољи мора да однесе победу. Ако противник није уништен, теори- ја ce показује као погрешна.

1) M aurice C lavel, Ce que je crois, G ra sse t , P aris, 1975, стр. 100.2) Peter F idelius, “ La pen see to talitaire”, нав. чл, стр. 473.

106


Хана Арент je прва показала да тоталитарни системи тлаче људе не само због онога што они чине, већ и због тога шта они јесу. Непријатељи, раса и класа једнако су дефини- сани као “објективни непријатељи историје или природе” (Арент), дакле као људи који морају да буду депортовани или уклоњени, јер je њихово постојање исто што и непријатељски чин. По дефиницији, они су “сувишни Одговор на лош, бунтовни, na тако и радикално сувишни део човечанства> односно на део чије je постојање y свету одувек било узрок свих зала, јесте да он не треба само да буде кажњен, већ ис- корењен, као да je реч о болести, зарази или микробу. Отуда бројне био-медицинске, превентивне или зоолошке метафо- ре: “фашистички вирус”, “јеврејски микроб”, “прљава звер”. Лењин говори о “чишћењу” Русије од “паразита” и других “штетних инсеката”. Жан-Пол Сартр ће рећи да je “сваки антикомуниста псето”. Лош део човечанства мора да буде искорењен јер - према објективном закону постанка света који би требало да представља апсолутну истину - он мо- же да представља само апсолутну лаж. Логика тамањења и планирани терор тако постају неизбежни. Зато y тоталитар- ним системима репресија увек мора да превазилази реални отпор с којим ce сусреће власт y друштву. Засебна особина тоталитарног терора јесте да je врхунац достигнут онда ка- да режиму понестане непријатеља. Терор ce удвостручује онда када више не би ни требало да постоји. Уистину, тим системима није довољно уклањање свих непријатеља. Па- радоксално, њима je потребно укидање једног те стварање новог непријатеља, na чак и измишљеног противника, како би систем могао да одржи властито постојање и како би му дао смисао, односно, како би могло да ce настави провође-

L) В. C laude Lefort, Un hom e en trop. Réflexions sur l ’archipel du G o u lag , Seuil, Paris, 1976.

107


ње мисије. Кад више нема противника, уместо да престану ca надзирањем, они поново стварају противнике додељу- јући ту улогу оним (бившим) присталицама y чије повере- ње помало сумњају или које сматрају недовољно “јасним”.1 Замишљена слика завере (“јеврејско-масонска завера” или “завера капитала против радника”) јесте моћна снага тог општег поступка сумњичавости: лукавство Тзавола јесте y томе што je уверио свет да не постоји; најопаснији неприја- тељи вазда су “прикривени”. Управо та истрајност y терору, који je изгубио сваку своју нормалну “улогу”, објашњава за- што тоталитарни режими не могу да ce стабилизују и зашто увек морају да иду напред. Морис Вејемберг вели: “У првом стадијуму (политичка полиција) ce задовољава уклањањем противника режима; y другом стадијуму, пребацује криви- цу на ‘објективне непријатеље’, a ‘сумњиву грешку’ замењује ‘могућим злочином’. У трећем стадијуму, y коме кулмини- ра терор, стварни непријатељ замењен je било киме”.2 Ha тај начин, тоталитаризам институционализује грађански рат. Будући да непријатељи врло брзо постају метафизички про- тивници, могућности чишћења су истовремено немерљиве. “У правом смислу речи”, пише Клод Полин, “терор почИ' ње када сви y сваком тренутку могу постати кривци, иако нису прекршили ниједан закон”.3 Само начело тоталитари- зма јесте чишћење y једном управном поступку. Полин још1) К ада je реч о нац изм у , Ж ан -М ари В и н сен т го во р и о ди р ектн ом поистове- ћ и вањ у ca “ м и тском за јед н и ц ом која н е п р е стан о м о р а да ce и зн о ва п отврђ у је и в а с п о с та в љ а негирајући он о ш то je рем ети . З а јед н и ц а ce неп рестан о ствар а и о б н ављ а п р о ти в л аж н и х н еп ри јатељ а, ш то значи да она неп рестан о м ора да ств а р а н епри јатељ е као н еи зб еж н у п р етњ у ”. (“ D ém ocratie et to talitarism e revisités. La dém ocratie et C laude L efort”, y G érard D u prat, L'ignorance du people. E ssays sur la dém ocratie, PU F, P aris, 1998, стр . 71)2) M aurice W eyem bergh, “ La spécificité du to ta litarism e selon H . A rendt. A n alyse et critique” , y Y an nis T h an assek o s и H ein z W ism an n , Révision de î ’h istorie, Cerf, P aris, 1990, стр. 68.3) C laud e Polin, Le totalitarism e, н ав . on, стр. 75.

108

КОМУИИИЗАМ И НАЦИЗАМ

каже да je тоталитаризам облик државног уређења “које не користи терор, већ чија суштина јесте терор”.1

Главна карактеристика Лењина и његових наследни- ка јесте управо схватање политике као грађанског рата. Ta карактеристика нуди више од нацистичке логике, y оној ме- ри y којој ce бори против спољних непријатеља. У комуни- стичком систему, непријатељ je превасходно унутрашњи, и зато je тај систем посвећен непрестаном чишћењу. У јуну 1919. Лењин je изјавио: “Каква би срамота била кад би ce по- казали неодлучним и кад би престали са стрељањем због недостатка окривљених”.2 Реченица je веома значајна. Она сведочи да je недостатак непријатеља опаснији за систем него постојање непријатеља. Непријатеље треба стварати непрестано како би сам систем могао да ce оправда због те константне претње. Совјетска власт je 1937-38. године одре- дила квоте појединаца за депортацију и то на невиђено. Од 1934. до 1953. године y казнену колонију или логор протеран je сваки пети човек. Комунистичка политика ce тиме пока- зује као непријатељска према целом једном друштву, кога истовремено гони на борбу против ње саме, a које учествује y државном насиљу. У таквој клими могућност деловања имају само репресивна тела - потпуну слободу имају само они који су задужени за њено уништење.

1) C laud e Polin , L’esprit totalitaire, н ав . on , стр . 44.2) Б елеш ка од 8. јун а 1919, насловљ ен а на Е. С лан скога , аген та Чеке.

XIX

Премда ce истовремено ослања на нетолеранцију ре- лигиозног типа, тоталитарни фанатизам делује y смислу поретка који je дубоко одређен модерношћу. Taj значај мо- дерности одмах ce увиђа y совјетском комунизму. Потакнут радикалним оптимизмом теорије прогреса и идејом да je могуће створити новог човека који ће владати светом пре- твореним y свет какав би требало да буде, он ce, уистину, потпуно везује за рационализам и сцијентизам из доба про- светитељства. У њему налазимо прометејску тврдњу да не постоји људска природа, да je свет само човеков објекат, na зато цела земља може да буде подложна царству разума. И сама колективизација, са својом неизбежном последицом- индустријализацијом - врло je модерна: уништење кулака тежи понајви^пе да присили “архаичну” сељачку класу да прихвати начела модерности.

Али, та модерност - колико то савремено истражива- ње омогућава да ce установи - једнако ce уочава и y нацизму.1

1) Види: M ichael P rinz и R ain er Z ite lm ann, N azio n alsozialism us und M odernisi- erung, W issen sch aftlich e Buch gesellschaft, D arm stad î, 1991. (“ D ie to talitàre Seite der M odern e”, стр. 1-20); R a in er Z ite lm ann, Hitler. Selbstverstàndnis eittes Revo- lutionàrs, H am b u rg , 1987. Joui јед ан в а ж а н учи н ак п р о у ч ав ањ а н ац и зм а јесте р асв е тљ ав ањ е њ еговог п о ли то кр атск о г значаја. И за Fiihrerstaat-a, вл аст под Т р ећ и м Рајхом ш и р и л а ce п осебн о из гом иле “л ичн их н еоф еуд алн ости ”, које ш и р о к о д о п р и н о сео б јаш њ аван > у недостатака к о о р д и н ац и јеи зм е ђ у различи - т и х сас тав н и х делова р еж и м а. Јан К ер ш о каж е: “ П осебн о о л ак ш ањ е, које ce ск о р о гр ан и ч и л о са о бл и ком м одерне ф еудалне ан ар хи је , засе н и л о је служ бе-

111


Иза архаичне слике и службене идеологије која никад није била истински јединствена,1 хитлеровски режим увелико те- жи довршењу модернизације Немачке. Он je, као и комуни- зам, масовно увео методе тејлоризма и фордизма - ca том разликом да ce СССР никад није ослободио неимаштине, док je немачко друштво под Трећим Рајхом већ осећало по- четак масовне потрошње. Он рационализује производњу, на прво место ставља технику, фаворизује масовни туризам, вожење аутомобила и развој великих градова. Позивао ce на мистику “тла и крви”, али увелико доприноси нестајању немачког сељаштва. Опевавао je врлине жена-домаћица, али их je масовно терао на рад. Дакле, и он je “изневерио свој

не, односно, влади н е положаЈе и ст во р и л о ств ар н у осн ову за наси лн е односе y н ац и сти ч ко ј Н ем ачкој”. (N az ism e et sta lin ism e. L im ites d ’une co m p araison , нав. чл, стр . 187. ). М ар ти н Б р о сат je м о гао д а говор и , y и стом духу, о “ам ор ф - н ом ” зн ачају н ац и сти ч ко г р еж и м а. Р а јн х ар т Б олм ус je о т и ш а о так о далеко да ce п одсети о “у п р а в љ а ју ћ е г х а о с а y Ф и р е р о в о ј д р ж а в и ” (D as A m t Rosenberg und seine Gegner. Zum M ach tk am p f im n ation alsozialistichen Herrschaftsystem , D eutsche V eralgs-A n stalt, Ш ту тгар т 1970, стр. 236). B. и R obert K oehl, “ Feudal A spects o f N atio n a l S o c ia lism ”, y H en ry A. Turner, N azism an d the Third Reich, 'N ew York, 1972, стр . 151-174; R. H ildebran dt, “ M on okratie o d er Polykratie? Hi- tters H errsch aft u n d d as D ritte R eich”, y K arl D ietrich Bracher, M . Fun ke и H ans- A d o lf Jacobsen (yp), N ationolsozialistiche D ik tatu r 1933-1945. Eine B ilanz, Bon, 1983, стр. 73. J1) О си м слоган а који cy подељ ени м асам а , н ац и сти ч к а идеологи ја предста- вљ ал а je к он гло м ерат п ри ли чн о р азл и ч и ти х те ж њ и и п о кр ета . К од нац ио- н ал -со ц и јал и сти ч ки х ау то р а м огли см о о тк р и ти го то в о пет р азл и ч и ти х тео- ри ја д р ж аве . А п о к ал и п ти ч н и со ц и јалн и д а р в и н и за м и учењ е о “р асн о ј бор- би”, к ак во je и злож ен о код Х и тл ер а , не о д го в ар а ни екол ош ком , норди јски н ад ахн уто м р у р ал и зм у Д ареа, ни м етаф и зи ч к о м н ац и о н ал и зм у засн о ван о м на пнеум атологи ји “ расн е д у ш е” јед н о г Р озен берга, ни ти а гр еси вн о модер- ни сти чкој р еал-п оли ти ц и Гебелса, ни ти р асн ом сх ватањ у п рои стекл ом и з Х и м л е р о в и х “ п р еи сто р и јс к и х ” буни ла. Н и к ад ни је п осто јал а ни ч вр ста наци- о н ал-со ц и јал и сти ч ка д р ж ав н а те о р и ја , ни ти je било п р ав е п о сто јан о сти на п одручју сп ољ н е п оли ти ке. H a ф и л о с о ф с к о м плану, н ац и о н ал и сти ч ки еле- м ен ат и р аси сти ч ки елем енат (н уж н о тр ан сн ац и о н ал ан ) били су, ш тави ш е, потен ц и јал н о п р о ти вр еч н и . О еклектичкој особи н и н ац и сти ч ке идеологије, види: “ T h om as K lepsch , T o talitarism e: u n con cept pertinent p ou r le 111.' Reich?”, y Y an nis T h an assek o s и H ein z W ism an n (yp), on. нав, стр. 45-54.

112


идеал”. Франсоа Фире je с пуним правом могао да каже да je “нацистичка диктатура ваистину отргла Немачку из њене традиције, инструментализујући неке елементе те традици- је y своју корист”.1

По том питању, франкфуртска школа није грешила када je сматрала да национализам не би био могућ без про- светитељског рационализма, против кога ce наводно борио. Предност технике (све већа доминација човека над светом) и превласт буржоаске субјективности стварају - према Тео- дору Адорноу и Максу Хоркхајмеру2 - неразрешиву целину разумевања и концентрационог система. Тоталитаризам мо- же да ce појави само уколмко ce свест поистовећује са “про- рачунатошћу света”, и уколико ce укину све “мрачне” струк- Tÿpe које су раније спречавале незадржив марш према пот- пуној надмоћи. Хоркхајмер je од 1939. писао да je “поредак, који je 1789. створен као пут прогреса, са собом носио скло- ност ка нацизму”. Додао je да je нацизам “истина модерног друштва” и да ce његово рушење “путем позивања на либе- ралну мисао само своди на прихватање оног што га je ство- рило”. Аугусто Дел Ноче je, такође, описао модерност као “апсолутно тоталитарну”3 културу, док je притом Мишел Фуко говорио о нацизму као о “рационалности ужаса”. И Сигмунд Бауман тврди да je “то рационалан свет модерне цивилизације” који je истовремено омогућио и учинио ра- зумљивим антисемитске прогоне који нису представљали само технолошко остварење индустријског друштва, већ и систематско достигнуће бирократских друштава4. Покољи

1) François Furet, “ Su r le fascism e, le co m m u n ism e et Thistorie du X X e siècle” , допи- си вањ е ca Е рнстом Н олтеом , 2. део, y Com m entaire , зи м а 1997-1998, стр . 804.2) Theodor Adorno, M ax Horkheimer, DieDialektik der Aufklarung, Frankfurt-M, 1947.3) A u gu sto Del N oce, I'epoca délia secolarizzazione, A . G iuffrè, M ilan o , 1990.4) Z ygm unt B au m an n , M odernity an d the H olocaust, Polity Press, C am bridge, 1989, стр. 13.

113


тоталитарних режима представљали су крајње форме ин- струменталне рационалности, које проистичу директно из модерне трансформације човека y објекат. Управо ce y томе тоталитарни масакри разликују од свих других пређашњих масакара.

114

XX

Управо je Француска револуција - означивши службе- но рођење модерности - прва од масакра начинила рацио- налну последицу исказивања једног политичког начела. Пр- ви покушај геноцида y модерној историји догодио ce y реги- ји Вандеје: 180.000 мушкараца, жена и деце било je убијено сАмо због тога што су ce родили. Говорећи о Вандејцима, Ку- тон je 10. јуна 1794. године изјавио: “Не ради ce толико о њи- ховом кажњавању, колико о њиховом уништавању”. Тотали- таризми XX века су према датим непријатељима, стварним или умишљеним, реаговали као француски револуционари: жељом за уништењем, увек с истом идејом, да пораз неприја- теља условљава спасење света. Француска револуција je пр- ва мобилисала масе и наметнула својим политичким приста- лицама прекид свих других веза. Прва je довршила процес уништења посредничких тела, желећи да уклони све што би могло да створи препреке између централне власти и атоми- зиранихпојединаца.На крају, првајејавнопризналаунивер- зализам који ce брутално изметнуо y мржњу према стран- цима. Од тада онај ко није Француз - a појмови француског и "универзалног” постали су синоними - мора ce логички сматрати избаченим из човечанства. Поређење између фран- цуске и совјетске револуције, јакобинског и бољшевичког терора, прихватили су и сами руски комунисти. Лењин je први поистоветио Козаке са Вандејцима и говорио да 1917.

115


довршава 1789. годину,указујући тако напомисао даје Окто- барска револуција на неки начин била освета Робеспјера.1 У западним земљама, вође комунистичких партија и њихови другови такође су користили исто поређење како би оправ- дали совјетизам, што je добро приметио Франсоа Фире, који говори о “јакобинској ммагинацији” y француском одобрава- њу комунизма и о прихватању француских интелектуалаца најпогубнијих поступака совјетске власти.2

Неће ли Марсел Кашин након повратка из СССР-а рећи: “Француз нема шта да негира y Руској револуцији јер y њеним методама и процесу поново започиње Француска револуција”. Ернст Нолте je приметио да француску левицу пре свега не означава само њено настојање да Француску револуцију смести на узвишени положај основне етапе y историји људске еманципације, већ и њено стварање пози- тивног односа између Француске и Руске револуције.3 Чак и данас, додаје Кристог Помјан, “француски интелектуални кругови нису заиста ‘дестаљинизовани’. Остају дубоко веза- ни за митологију народног фронта, a још дубље за мисао да

1) Види: Luc Pauw els, “ Lenin en D zerjin sk i, voorzetters van de Fran se Revolutie”, y TeKos, 3/1998, str. 3-9. Види так о ђ е и C rân e Brinton , The Anatom y o f Révolution, 2. изд. Prentice H alî, N ew York, 1952, y којој ce со в јетск и к ом ун и зам р аш члањ у- je као п р о д у ж е так и р азр ад а ф р ан ц у ск о г р ево л у ц и о н ар н о г ф еном ена.2) Ф р а н с о а Ф и р е , П р о ш л о ст једне илузије, on. н ав . Види и Jacob. L. T alm on , D ie Ùrsprünge der totalitàren D em okratie, 1961. Ф и р е je , за р азл и к у од ste ra , ма- њ е у вер љ и в кад од “бу р ж оаске м р ж њ е ” ч и ни осн овн и заједни чки и м ен итељ то т а л и т а р н п х и деологи ја. К о м у н и сти ч к а к р и ти ка гр ађ ан ске дем о кр ати је не з а м е р а јо ј то ли ко њ ено гр ађ ан ско п орекл о , к о л и к о т о ш то je и зневери ла сво- је вл асти те идеале: и стор и јск а слика б у р ж о ази је п р о ти вр еч и јед н ак ости коју за х т е в а б у р ж о аск а идеологи ја која je, п р ем а М арксу, била засл у ж н а за уки да- ње последњРЈХ о с т а та к а ф еудалн е п р о и зво д њ е. Т ада ce б у р ж о ази ја дефини- ш е као кл аса која je, како би м а к си м а л и зо в а л а п роф и т, зга зи л а сво је идеале. Ф р ан ц у ск а р ев о л у ц и ја , којом ce Л ењин, к ак о je п р и зн ао , н ад ахњ и вао , била je сем то га и угл авн ом бурж оаска р ево лу ц и ја .3) E rn st N olte, "S u r la théorie du to ta litarism e", y Le D ébat, м ар т-ап р и л 1996, стр . 139.

116


je Француска револуција била ‘блок’ који je легитимизовао Терор”.1

Неки аутори су одмах после рата знали да на свој на- чин савршено тумаче нацистичку револуцију као немачку верзију “јакобинскогтренутка”, који je y Француској предста- вљала Револуција из 1789. године. У свом дневнику Journal d’Allemagne, који je писао од октобра 1935. до јуна 1936. a док je био лектор на Франкфуртском универзитету, Дени де Ру- жмон je врло прецизно одредио национал-социјализам и ја- кобински дух. Описавши нацизам као “смеђи јакобинизам”, a његове присталице као “смеђокошуљаше sans culottes (без панталона)”, указао je y којој je мери Трећи Рајх, y својим те- жњама као и методама, дуговао “духу из 1789. године”, свему оном што je нацизам критиковао y својим говорима: “Исти централистички дух; иста опсесијазацелином-блоком; исто уздизање нације која ce сматра мисионаром једне идеје; исти смисао за симболистичке прославе, за образовање човека”.2 Баш као што су француски револуционари укинули старе покрајине, Хитлер je уништио стару Прусију, централизовао Рајх и y свим подручјима тежио присилној унификацији. Од фебруара 1934. распуштени су сви регионални парламенти и поништене све регионалне “националности”.3 Александар1) K rty sto g P om ian , “ C o m m u n ism e et nazism e: les tragédie du siècle", y L’Histoire, ју л -авгу ст 1998, стр . 101.2) D enis de R ougem ont, Jo u rn a l d 'A llem agne , G allim ard , Paris, 1938. О длом ци ce п ојављ у ју под н а Јл о в о м “ V ues su r le n ation al-soc ia lism e”, y N ouveaux C ahiers од 1. ју н а 1938. Д ело je п р и м е ти о и Б орис С увар и н који je 1939. године н ап и сао и п о хвал н у рец ензи ју , која je о б јав љ ен а након њ егове см р ти (“ La parenté du régim e nazi et du sy stèm e soviétique” , y Com m entaire , л ето 1993, стр . 259-264). У Н ем ачкој je дело п р евед ен о тек скоро: Jou rn al au s D eutschland, 1935-1936, Paul Zsolnay, W ienn a, 1998, c п о го в о р о м Jü rga A ltw egga.3) П оређењ е Ф р ан ц у ск е и н ац и сти ч ке револуц и је je , y врем е н ем ачке окупа- ц и је Ф р ан ц уске , зн ач ајн о обн ови о М арсел Деат, б и вш и со ц и јали сти чк и вођ а који ce п ри кљ учи о кол аб о р ац и о н и сти м а. Он каж е: “ Јакоби н ска д р ж ав а je на сво ј начин то тал и тар н а као и Рајх. Ж и рон д и н ски ф едер али зам je те ш к о по- р аж ен , a у н и ф и к ац и ја зем љ е ен ергичн о ce ближ и крају, чак и на подручју

117


Кожев je приметио да je “Хитлеров слоган: Ein Reich, ein Volk, ein Führer само лош немачки превод слогана Француске ре- волуције: ‘Република једна и недељива”’. Жил Монеро каже: “Лењин уопште није скривао оно што дугује јакобинцима, a Хитлер оно што дугује Лењину”.1

Из тога проистиче да сваки покушај оправдавања ко- мунизма његовим дубоким надахнућем y складу ca идеали- ма модерности, замагљује чињеницу да то надахнуће пред- ставља корен, не само његових, него и нацистичкихзлочина. Далеко од тога да je нацизам, за разлику од комунизма, био злочиначки y складу ca својом идеологијом. Баш супротно, такав je могао бити позивајући ce на надахнуће које je делио с комунизмом. To закључује Франсоа Рувило, кад пише о на- цизму да га “оно што га чини злочиначким, не разликује од марксизма, већ им je, насупрот, баш то заједничко”. “Ако су марксизам и национал-социјализам једнако тоталитарни, додаје он, то je управо због елемента који их повезује, јер су оба произашла из те радикалне модерности која je својим историјским и антрополошким претпоставкама могла само да заврши y ужасу”.2

је зи к а . Да ли je случајн о Х и тл ер 1933. т р а ж и о и сту сн агу?” (Pensée allem ande et pensée fran ça ise . A ux A rm es de France, ју н 1944, стр. 21).1) Iules M on nerot, sociologie de la Révolution. M ythologies politiques du X X e siècle, Fayard, Paris, 1969, 603.2) “ C o m p are r serait-il sc an d a leu x ?”, y C ath olica , пролеће 1998, стр . 29.

118

XXI

Сем савеза са Стаљином за време последњег рата, изгледа да прави узрок неспособности западних демокра- тија y санкционисању комунизма лежи y никад призна- том сродству које их за њега веже, a које проистиче из ге- неалогије модерности. Баш мање-више чисти доживљај тог сродства објашњава чињеницу да je совјетизам могао да ce сматра наставком социјализма, односно, једном оштријом применом демократије. Kao што je приметио Ернст Нолте, разлика између добронамерног комунизма и лошег нацизма имплицитно показује идеју да либералне демократије и ко- мунизам, коначно, деле исти идеал, a да ce разликују само y његовом остварењу.1 Другим речима, либералне демократи- је могу да ce препознају y егалитарно-универзалистичким тежњама комунизма. Оне су због тога - ма колико да осуђу- ју методе којима прибегава комунизам - склоне размишља- њу да je идеал комунизма y најмању руку добар, те да разот- кривање комунистичких злочина иде y корист оних који не деле тај заједнички идеал. Сва двосмисленост ce јавља кад либерална демократија осуђује совјетски тоталитаризам, a притом ce попут њега проглашава наследницом Француске револуције. Из тога закључујемо да либерална демократија и комунизам иредстављају два различита покрета произа- шла из једне те исте идеологије просветитељства: први тежи

1) Види: Д ругм с в е зак п р еп и ске са Ф р а н с о а Ф и р е о м , нав. чл. цит, стр. 796.

119

АЛАН ДН БЕНОА

“прогресу” који ће бити иодстакнут сам од себе, поштујући људска права, a други, који ће убрзати револуционарно дело- вање y оваплоћењу историјског смисла који je окренут пре- ма “прогресу”.

Џејкоб Л. Талмон y својој значајној књизи управо по- држава такву тврдњу.1 Рушећи мит о ослободилачкој Фран- цуској револуцији и видљивој супротности између тотали- таризма и либералне демократије, Талмон показује да je то- талитаризам заснован “на једнаким премисама” као и ова последња, те да он представља “другу од две могуће варија- ције на тему демократске идеологије”, и да je основни део његовог надахнућа “великим делом садржан y изворној и општој мисли XVIII века”, односно, y философији просвети- тељства. Међу идеолошким елементима који су заједнички тоталитаризму и либералним демократијама, Талмон спо- миње првенство разума који, кад ce примени на јавно дело- вање, допушта да ce наслути да политика, вођена "науком”, нужно мора да заврши y једино могућим “техничким” ре шењима: “Ha спомињање традиција, критеријума установа и друштвених вредности, рационализам установљава крите- ријуме јавне користи. Он претпоставља облик друштвеног детерминизма ка коме људи неодољиво теже, и који ће они ̂једног дана неизбежно да прихвате. Ha тај начин он загова- ра јединствен и једини исправан систем који ће ce родити кад нестане све што разум и корист не оправдавају”.2 Дру- га заједничка тачка јесте историцизам, идеја да историја има глобални смисао. Талмон овде говори о “непрекидном напретку y правцу расплета историјске драме”. To je осно- ва идеологије напретка: завршена историја наставља ce на

1) Jacob L. T alm on , The O rigins o f Totalitarian Democracy, Secker & W arburg, Lon don , 1952.2) И сто, стр . 14.

120


есхатологију, односно, недокучив план божанског спасења постаје рационално разумљив план историје. A идеологи- ja напретка, ма колико потцењивала прошлост и уочавала увек бољу будућност, истовремено обезвређује пређашње човечанство. Kao што примећује Алан Финкелкраут, ко год верује y напредак, обавезно верује y релативну вредност чо- вечанства с обзиром на будуће нараштаје. Из тога je лако за- кључити да je законито жртвовати прве нараштаје y корист других. Клод Лефор, такође, рашчлањује тоталитарне и де- мократске либералне поретке као два лица која би могла да доврше “демократске револуције”. Лефор пише: “Тоталита- ризам ce пред мојим очима разоткрива само под условом да могу да схватим његов однос према демократији (...) Тотали- тарна држава може да ce схвати само y поређењу са демокра- тијом и y односу на њене недоречености. Тоталитаризам je оповргавање сваког њеног корака, али ипак, њиховој актуел- ности доприноси својим виртуелним моделима”.1 Модерна демократија je, за Лефора, политички облик y коме власт не одражава никакав виши, божански или традиционални из- вор, већ ce представља као чисти одраз људске воље. Дакле, потврда чисто људског значаја друштва приморава њен садр- жај на трансформацију y сопствени жељени облик. Са Про- светитељством друштво уистину добија знање о самом себи коме треба да ce придруже средства да ce обликује према сопственој жељи, односно, да оствари прави поредак и то само према сопственим начелима. Тоталитаризам поново y своју корист прихвата и до пароксизма доводи перспекти- ву о бескрајном самостваралаштву друштва које ce облику-

1) C laude Lefort, L'invention dém ocratique, on. н ав , стр . 167. B. и ]ean /M arie V in cent, “ D ém ocratie et to ta lita rism e revisités. L a dém ocratie et C laude L efort”, нав . чл; H ugu es Poltier, P assion du politique. L a pensée de C laude Lefort, labor et Fides, G en eva, 1998. (“ La révolution dém ocratiqu e entre to ta litarism e et d ém o cratie”, стр . 227-274).

121


je само no себи. Поистовећујући постављену људску власт и власт засновану на друштву (за разлику од “класичне” де- мократије која увек чува разлику између реалног и симбо- личног), између спонтане друштвене сфере и смишљеног преузимања које je осмислила власт, он доводи до крајности појам аутономије, исказујући на тај начин моћну жељу за неограниченом трансформацијом.1 “Разумети тоталитари- зам”, пише Клод Полин, “можда значи да ce схвати на који су начин индустријска друштва као демократски режими погодовали двема супротностима: либерализму и тоталита- ризму”.2 Ту двосмисленост je користио комунизам када je ин- струментализовао антифашизам како би ce на тај начин сме-1) Н ећем о следити Л е ф о р а кад а т о та л и т а р и за м ту м ач и к ао м од ерни поку- ш ај в а с п о с т а в љ а њ а п редм одерн ог д р у ш тве н о г јед и н ства (“н епод ељ ен ог” д р у ш тв а ), ч и ја би к ар ак тер и сти к а би л а и о сп о р авањ е р аск о р ак а и зм еђу сим - боли чн ог и стварн ог. Т ак в а кон ц епц и ја п р ем а н аш ем м и ш љ ењ у леж и y по- греш ној ан ал и зи тр ад и ц и о н ал н и х д р у ш т а в а која су си гурн о “непод ељ ен а”, али не и хом оген а. Л е ф о р јед н ако та к о м еш а орган ско јед и н ство д р у ш тве н о г и то тал и тар н о д р у ш тв о када п и ш е д а т о та л и т а р и за м теж и д а од д р у ш т в а ство р и “ вели ко тело” : осн овн а к ар актер и сти к а о р ган ск и х и л и “ х о л и сти ч к и х ” д р у ш т а в а л еж и у п р а в о y јед и н ствен о сти и м еђусобној зав и сн о ст и сви х дело- ва “ тела” и y чи њ ен и ц и да “гл ава” у п р а в љ а не подм ећући ce на м есто д р уги х д елова, док je y то та л и т а р и зм у ставл .ањ е y ред “о р ган а" осн о вн и п р ед м е т де- л о вањ а власти . Х ол и сти ч к а д р у ш т в а н и к ако нису д р у ш тв а где би поједи н ци били сведени на д р у ш тве н и то тал и тет , већ д р у ш т в а где за јед н и ч ко д обро н ад и лази поједи н ачн е и н тересе. Не м ож ем о , д акл е и сто вр ем ен о го во р и ти да то та л и т а р и за м теж и да уки н е с в а к у сп о н т ан у д р у ш тв е н о ст и го во р и ти да ж ели од д р у ш т в а да ство р и вели ко тело. “ У опш тено речен о” , п ри м ећ ује К лод П олин, “н и је тачно да сваки то тал и те т за х т е в а п о тп у н у н еодређен о ст сва- ког дела увек и y св ем у (разли ка y ред ови м а); није тач н о да св ак и то тал и те т и м п л и ц и р а да би ло који њ егов део д у гу је сво ј н астан ак то м то та л и т е т у (слу- чајна или о сн о вн а целина); н и је тач н о да св ак и то тал и те т н ам ећ е сх ватањ е да je крајњ и циљ св ак о г дела сам то та л и т е т (хи јер ар х и ја кр ајњ и х ц и љ ева) (...) О р ган и ц и те т д р у ш тв а не значи јед н о став н о да je ц е л о к уп н о ст дела ап солут- но п одређен а ц елокуп н ости целине" (L’esprit totalitaire , on. н ав , стр. 106. ). То- тал и тар и зам и сто так о не м ож е да ce м еш а ca ф и л о с о ф и јам а то та л и т е т а врло ди јал ек ти ч ког п о јм а који je и сам Ђ е рђ Лукач см атр ао “осн овн ом категори- јо м с т в ар н о сти ”. Л еф ор, с др уге стр ан е , у о п ш те не вод и р ач ун а о м есијанској и и сто р и ц и сти ч ко ј ди м ензи ји т о тал и тар н и х си стем а.2) C laude Polin , Le totalitarism e, on. нав.

122


стио y исти табор с грађанским демократијама, којима, исто тако, пребацује “формални” значај. Комунизам je притом истовремено и лагао и говорио истину. Говорио je истину, јер грађанска демократија и совјетски комунизам произила- зе из исте идеолошке матрице. Лагао je јер није довољно из матрице извести да грађанска демократија мора уједно бити и демократска. Исто надахнуће може да створи и потпуно другачије режиме.

123

XXII

Осветљавање сродства тоталитаризма и грађанских демократија има једну значајну последицу: показује да де- мократски либерална уређења no природи никако нису от- порна на тоталитаризам. Шта год о њима говорили њихови представници, они суједнакоу опасности да склизнуутота- литаризам на начин на који je 1789. завршила y 1793. години. Демократије једним делом увек могу да користие антидемо- кратска средства: либералне демократије ce нису двоумиле t o k o m Другог светског рата, a зарад уништења царског Ja- пана и нацистичке Немачке, око промишљеног и масовног покоља цивилног становништва (Дрезден, Хирошима, Нага- саки).1 С друге стране, ако ce њихови облици очигледно раз-

1) Н едавн о je Ф р а н ц у с к а јав н о оп ту ж е н а за су д ело вањ е y геноц иду y Р уанди .У К ам боџ и су 1979. Ц р вен и К м ери м огли и зн о ва да ce васк р сн у уз п отп ор у З ап ад а , тачн и је А м е р и к ан ац а , који су ти м е ж елели да о слабе ви јетн ам ску владу. “С једи њ ене А м ер и чк е Д р ж аве не ж еле п роц ес о геноц иду y К ам б о џ и ”, м огло je недавн о д а ce п р о ч и та y Le M onde-y (2, мај 1998). С друге стран е , ви к то р и јан ск а Енглеска je за врем е Б урског р ата озн ач и л а п о ч етак си стем а к о н ц ен тр ац и о н и х л о го р а (ниди: A n drzej Ј. K am in sk i, I cam pi d i concretam ento d al 1896 a oggri, B o llati B orin gh ieri, Torino, 1997). О н а je и 1847. године п окре- нула вели ку глад која je у см р т и л а свако г п етог И рца. Ж и л П ерол подсећа да укол и ко у р ач у н ам о к олон и јалн у експ анзи ју , и у коли ко “број њ ени х ж р т а в а п р и д р уж и м о ср ед љ ем б р о ју њ ен и х стан о в н и к а , Ф р ан ц у ск а стоји y водећој груп и џ елатски х зе м а љ а др уге п олови н е о во г ве к а” (Le M onde diplom atique, дец ем бар 1997, стр , 22). Te речен и ц е je н ав ео из Lettres d ’un so ldat (Pion, Paris, 1885), које je крајем X JX века о б јав и о п ук о вн и к М о н тањ ак : “С ви народи који не п р и х вата ју н аш е у слове м о р а ју бити и стребљ ен и . С ве м о р а бити опусто- ш ено, н езави сн о од стар о сти или пола. Где п р ођ е ф р ан ц у ск а во јск а ви ш е ни

125


ликују од облика тоталитарних режима, њихов првобитни повод ce, као што смо управо видели, y основи не разликује. Кад ce једном препозна модерна димензија тоталитаризма, није забрањено да ce помисли како постоји и тоталитарна димензија модерности. Ако с друге стране признамо да ce тоталитаризам огледа пре свега y свом циљу, a не методама употребљеним да би ce до тог циља дошло, разумљиво je да он исто тако може да поприми и облике битно различите од оних које смо упознали. Ta могућност je утолико разумљи- вија што ce тоталитарни режими, y мери y којој теже хомо- гености, односно, претварању света y идентичност, одлично уклапају y модерну концепцију слободе за коју су Адорно и Хоркхајмер показали да увек даје предност Истости. Дакле, треба ce запитати y којој су мери крајња средства репресије (“терор”) неодвојива од тог циља. Сократ je говорио да ни- ко не чини зло намерно. Тоталитарне режиме нису нужно водили људи који су волели да чине зло и да убијају из задо- вољства, већ људи који су мислили да je то најједноставнији начин да ce стигне до циља. Да су им на располагању била нека друга и мање репресивна средства, није искључено да ce не би прихватили њих. У суштини, тоталитаризам не под- разумева аутоматско прибегавање овом или неком другом средству. Ништа не искључује да и безболним методама мо- гу да ce постигну исти резултати.

т р а в а не см е р асти . Е то к ако тр еб а р ато в ати ca А р ап и м а. [едном речју, тр еб а у н и ш ти ти с в е ш т о нам неће да н а м ш е н и око ногу п о п у т п с а ” . K ao ш т о je при- м ети о један број к ом ен татор а, с то г ст а н о в и ш т а не би било ап сур дн о написа- ти “ц рн у к њ и гу " л и б ер ал н ог к ап и тал и зм а , чи ја je ек сп ан зи ја у зр о к о в а л а , и јо ш увек то чини, значајн е љ удске губи тке (види: Le livre noir du cap italism e , T em ps des cerises, P aris , 1998). М ож е ce нар авн о п р и го во р и ти да п осто ји основ- на и в а ж н а р азл и к а изм еђу случајн о и н ам ерн о и зазв ан е см р ти , см р ти наста- ле зб о г н аредбе за уби јањ е и см р ти н астал е и н д и р ектн о зб о г стр у к ту р ал н е или си туац и јске п рисиле. М еђутим , т у р а зл и к у не осећ ају и они који ум чру.

126


Пад тоталитарних система y XX веку не удаљава нас од авети тоталитаризма. Пре нас позива да ce запитамо о новим облицима које тоталитаризам y будућности може да поприми. Познато нам je чувено поглавље из Токвилеове књиге О демократији y Америци: “Мислим да начин тлаче- ња који прети демократским народима, не личи на онај ко- ји смо познавали y свету прошлости; наши савременици не могу да створе његову слику према својим сећањима. И ja сам узалуд покушавам да пронађем израз који би тачно по- вратио моју идеју о томе и поново je уоквирио. Некадашње речи деспотизам и тиранија, томе не одговарају”. Де Токвил y том тексту није мислио на систем потлачености заснован на насиљу, већ пре на нови облик ропства, где je човек “не- жно” лишен своје хуманости, и то уз властити пристанак. Није то нова тема, na није случајно да je Расправа о добро- вољном ропству Етјена де ла Ботјеа привукла толику пажњу Клода Лефора или Марсела Гошета. Генијални Џорџ Орвел ce y 1984. доказао y промишљању друштва y које долази Ве- лики Брат, не само како би натерао на послушност, већ како би натерао да га воле и они које je свео на ниво роба.

Многи аутори су закључили да укидање разлика ме- ђу људима и идејама, мишљењима и сензибилитетима, y ко- рист хомогеног унитаристичког модела и друштва, једнако тако може да ce постгне уверавањем и условљавањем, баш као и грубим насиљем.1 Често су ce и сами, позивајући ce на предосећајна упозорења Токвила, трудили да потраже за-

1) Види посебн о: Philippe B raud, Le suffrage universel contre le dém ocratie, PUF, П ар и з 1980; A lexan dre M arc, “ La dém ocratie contre le peu p le”, y L’Europe en fo r m ation, м ај-јун 1981; Jean-Pierre G raber, Les périls totalitaires en Occident, Pensée u n iverselle , Paris, 1983, K lau s H orn un g, “ M etam orp ho sen des T o ta litarism us. Von der totalitaren D ik tatu r zu r totalitàren dem okratie?”, y Criticôn, ап рил-јун 1995, стр. 71-74. Ж ак Елул п и ш е да ће 'а п с т р а к т н а и д о б р о ч и н и тељ ска техн и ц и - сти ч к а д и к тату р а бити м н ого то тал и т ар н и ја од п р етх о д н и х ” {Le systèm e tec- hnician , C alm an n -L évy , P aris, 1977, str. 223).

127


четак тоталитаризма y неким деловима савремених друшта- ва: битно прометејска природа научног деловања, аутоном- ност технике (“све што може бити учињено технички, биће учињенопрактично”), повећањеиндустријске концентраци- је, стварање монопола, униформизација обичаја и све више конформистичка усмереност мисли, друштвена аномалија која произилази из парадоксалне повезаности индивидуали- зма и анонимности масе, повећање “културне самовоље” K o

ja условљава социјализацију појединаца путем медија.Либералне демократије, наравно, бране људска права,

али тај став je двосмислен, јер борба y име људских права значи наставак поистовећивања с човечанством - што опет носи ризик да ce из човечанства искључе сви они који би ос- поравали утемељеност тог усмерења или борбе. Ha основи људских права, либерална друштва с разних становишта за- право јавно признају само свој привидни плурализам. Не ве- рују озбиљно y “политеизам вредности” као саставни део сва- ког правог демократског живота и умишљају да једино разум као “целина сваког човека” може да flâ заједничке одговоре на сва политичка и морална питања. Либерална друштва пози- вају ce на идеологију права, не водећи рачуна о чињеници да користи, коначни циљеви, тежње и људска поимања “доброг живота” нису само различити, већ и немерљиви. Верују да je рационалним путем могуће стићи да сагласности о правним или уставним нормама, што их приморава на одбацивање свега што чини расцеп y том сагласју. Попут јучерашњих то- талитаризама, либерална друштва нису склона лрихватању чињенице да њихове норме нису обавезно и увек исправне. Настоје да ce наметну као једини универзално могући си- стем y име идеологије која, иако ce назива “хуманистичком”, отвара пут свим злоупотребама, представљајући тако сваку “очигледност” која мора да ce наметне свима.

128


Трговина, техника и комуникација данас другим мето- дама потврђују оно што су јуче потврђивале држава, идеоло- гија и војна сила: законитост потпуне доминације светом. Ту можемо да видимо и фантазију о потпуном усавршавању друштва. Либерално друштво, опредмећујући друштвене односе, претварајући грађане-потрошаче y робове тргови- не, дајући вредност критеријумима трговинске корисности, човека и даље своди на објекат. Државна сфера преузима политичку сферу приказујући ce као последња истина y ме- ђуљудским односима. Постепено долази до “приватизације” јавне сфере, којој прети исти учинак као и поводом поступ- не“национализације” приватнесфереутоталитарним систе- мима. Пјер Росанвалон je након Луиса Димона добро указао које место, парадоксално, заузима Марксова мисао y истори- ји индивидуализма. “С тог становишта”, пише он, “‘утопија комунистичког богатог друштва, која настоји да осигура пу- ни процват појединца, добро ce поклапа с либералним схва- тањем”.1 Од тада није апсурдно поредити тежње једне науч- не или рационалне владе, својствене тоталитарном режиму, с другим облицима владајуће рационалности, “посебно на индустријском плану, односно, идеја системске, научне ор- ганизације рада, или планификације, односно, ставови који су веома развијени y земљама либералне владе”.2 Жан-Мари Винсент пише: “Када ce живот условљава дисциплинским решењима и облицима потчињености, он представља искљу- чиво материјал за радну снагу; он вреди тек онолико колико може да допринесе капиталу. Наравно, постоји, квалитатив- ни скок између шкртарења обезвређене радне снаге насу- прот системског уништавања милиона људи, али људски

1) Pierre R osanvailon , Le M onde, 12 м ај 1998.2) Yves C ohen, “ L ivre n o ir du co m m u n ism e : â p ro p o s d ’un débat m al p a r t i” , y M, мај-јун 1998, erp . 19.

129


живот y оба случаја служи као храна за друштвене машине-■ 1риЈе .

Закључујемо и да y либералним друштвима нормали- зација није нестала, већ je само променила облик. Цензура наметнута трговином надоместила je политичку цензуру. Дисиденти ce више не депортују и убијају, већ маргинали- зују и држе no страни, или ce пак ућуткавају. Публицитет je заменио рекламу, a конформизам задобија облик једноу- мља. Изједначавање услова - због чега ce Токвил бојао да не изазове нови деспотизам - аутоматски порађа стандарди- зацију укуса, осећаја и понашања. Обичаји униформисаног начина потрошње, рађају нове друштвене односе. Лагано нестају специфични начини живота. Понавља ce скретање свих политичких странака ка политичком центру, што во- ди до успоставе режима само једне странке. Постојеће ста- начко уређење више не представља тежње које би биле су- протстављене y крајњим циљевима, већ ce само разликују y методама које треба да ce користе како би ce рашириле исте вредности те постигао исти циљ. Дакле, циљ ce није проме- нио: вазда je реч о свођењу разлика на Истост.

“Тоталитарни свет технолошке рационалности послед- ње je оваплоћење идеје разума”, тврдио je већ Херберт Map- кузе.2 Ернст Нолте ce y својој последњој књизи не устручава да прикаже нацрт “тоталитарног либерализма”.3 Расправа no којој би либерализам требало да буде крајња супротност тоталитаризму, може бити оспорена. Ha крају, као што ка- же Аугусто Дел Ноче, пад комунистичког система доказује

1) Jean -M arie V incent, “ D ém ocratie et to ta lita rism e revisités. L a d ém ocratie et C laud e L e fo rt” , н ав . чл, стр. 70.2) H erbert M arcu se , L’hom m e unid im ension nel Etude sur l ’ idéologie de la société industrielle, M in uit, 1968.3) E rn st N olte, H istorische E xisten t. Zwischen A n fang und F.nde der Geschichte, Piper, M ünchen, 1998.

130


само да je либсрални Запад био способнији за поостварење комунистичког идеала. Падом комунизма, либерализам je изгубио ског најбољег “заговорника”. Либерализам данас тежи да канитализује сећање на тоталитарне режиме како би ce сам прсдстанио као једини достојан, једини могући си- стем, и како би na тај начин извукао корист из супротности, односно, када ce њему спочитавају његови властити недоста- ци. Али, ако je пад совјетског система без сумње означио no- беду капитализма,јоштребадоказатиукојој мерије тоипо- беда демократије. Антифашизам ce y прошлости користио за доказивање легитимитета комунизма, a антикомунизам за доказивање легитимитета нацизма. Ta ce критика и пози- вање на тоталитаризам данас инструментализује, a како би ce прихватио либерализам и свака трговачка штетност. Taj процес, који je узрок очајања многих појединаца и народа- који виде једино избор између либерализма и ужаса - није прихватљивији. Kao што ни позитивне стране неког тотали- тарног поретка не смеју да оправдају његове злочине, тако ни злочини неког тоталитарног режима не смеју да оправ- дају злочине неког другог тоталитарног режима. Ни сећање на тоталитарне системе не сме да нас наведе да y данашњем друштву прихватамо оно што je y том друштву најдеструк- тивније и нељудско. Не смемо да прихватимо неправедну судбину под изговором да бисмо могли трпети и гору суд- бину. Политичким системима треба да ce суди према ономе што јесу, a не y поређењу ca другим системима, чије грешке наводно ублажавају грешке првог система. Свако поређење престаје бити ваљно кад постане изговор. Свака друштвена патологија треба да ce проучава засебно.

131

XXIII

Нема сагласности no питању тога шта би ce y полити- ци могло назвати “злом”. Због тога, морамо да ce уопштено слажимо са мишљењем да су масакри и уништавање добар показатељ тог зла. Поредак који y великим размерама си- стемски уништава људске животе не може бити добар. Ипак, коначни учинак, чак и злочиначког режима, не изводи ce према димензији мучења и репресије, барем не више него што може да ce осуди за патње које он изазива. Сама Фран- цуска револуција ce не своди само на Терор, што важи и за модерне тоталитаризме. Чак и најзлочиначкији режими могли су да чине корисне ствари или да забележе позитивно искуство y одређеним областима. Стога би било погрешно веровати да су ти режими ради тога били мање злочиначки, или да њихови злочини постају оправданији. Али, ако y об- зир не узмемо њихове позитивне стране, тада не можемо да схватимо зашто су они једнако и предмет носталгија које некад изазивају.1 Како прихватити чињеницу да je још y де- цембру 1996. године 40 одсто Руса гласало за Комунистичку партију? Солжењицин каже да “линија поделе на добро и

1) T a н о сталги ја накн адн о п оказу је да слобода није увек добро које ггојединац цени ви ш с од свега другог. Ч ак и y најгорим часовим а стаљ и ни зм а, ком ун изам je п редстављ ао м огућ н ост д р уш твен е п ром оц и је за немали број С о в јета . У вре- ме Б реж њ ева та ce у лазн а п о к р етљ и во ст успорила све док ce п ракти ч н о није заустави ла. “Н ем ер љ и во ст злочи н а не бри ш е засл уге”, писао je недавно Тјери де М онбриал, (“N azism e et co m m u n ism e”, y Le Figaro , 20. децем бра 1997, стр. 2).

133

зло пресеца срце сваког човека”. Веровати да je Добро само на једној страни, a Зло на другој, значи поново прихватити доктрину тоталитаризма.


134

XXIV

Преостаје још да проучимо проблем односа идеоло- гије и праксе. Нацистички злочини би, no некима, требало да буду доказ апсолутно злочиначке природе идеологије на- цизма, a злочини комунизма, иако су били деструктивнији, не могу ce узети као доказ ни за шта. Николас Верт пише да “нацизам представља потпуну истоветност доктрине и стнарности”, док je “комунизам раскорак између доктрине и стиарности”.1 Таква тврдња je, очито, пуко понављање не- доказиве претпоставке. “Ако 25 милиона мртвиху нацизму ynyhyje на његову суштину”, примећује Жак Жулиар, “за- што 75 милиона мртвиху комунизму мора да ce схвата само као обичан несрећан случај?”2 Из две ствари заправо ce рађа једна: било да je разарајуће обележје једног система y потпу- ности слика његове праксе (што y том случају значи да о комунизму не сме да ce суди другачије од нацизма), било да je ono upe свега слика доктрине. Али y том случају не треба тражити мању слику - без обзира да ли je реч о првом или другом режиму. Неки аутори сматрају да je био могућ “дру- ш ” комунизам, који не би имао никакве везе с оним који смо уиознали. Дакле, исто тако бисмо могли да тврдимо да јс био могућ и један “други” национал-социјализам, који би био иогпуно другачији од оног успостављеног y време Тре-

1) N ico las W erth, “C o m m u n ism e: l ’h eure du b ilan ”, L ’H istoire, мај 1998, стр . 8.2) liin jiu 's lu lliard , L ’année des fan tôm es, on. нав, стр. 342.

135


ћег Рајха. Систем увек може да ce тумачи као представник једног застрањивања или издајства његових оригиналних стремљења. Али, такав поступак никако не може да дока- же како би другачија примена била боља - управо зато јер та примена не може да ce прикаже. Бити y стању сазнати y коликој мери један систем верно постварује неку идеју, или je, опет, издаје, највећим делом не може да ce одреди, јер, no дефиницији, предмети поређења не постоје. Историјски гле- дано, нацизам није био ништа друго него оно што je био, a комунизам није био ништа друго него оно што je под тим именом настало y земљама “реалног социјализма”.

Боље би било да ce запитамо y којој мери je доктрину могуће верно пресликати y стварност. Такво питање води до прилично баналног истицања раскорака између теорије и праксе. Taj раскорак je видљив и за то постоји више разлога. Један разлог je и тај да људи никад y потпуности не чине оно шта желе, јер никада не могу тачно да предвиде последице својих дела: између њихових намера и резултата њихових дела неизбежно стоје и “перверзни резултати”, које смо поне- кад називали “хетеротеличким”. Пракса политичке власти ce увек одвија систематски: идеологија која покушава да ce успостави јесте неодвојива од чина који ce идеологизује и око кога, повратним учинком, настављамо да градимо или обнављамо ту идеологију. Ha крају, разумљиво je да, ако; ce гледа апстрактно, свака идеја ствара много могућности jép je увек подложна другачијим интерпретацијама. To што Фран- цуска револуција може истовремено да буде део генеалогије либералних демократија и модерних тоталитаризама, већ je врло значајно. Али, ако пракса никад не може бити хомоте- тија теорије, појам идеологије y пракси нужно постаје дво- смислен. Схватања која теже да за једну идеју кажу “да ce зна куда она води”, или која уверавају да постоје “идеје које

136


убијају”, с тог гледишта ствар су чисте полемике. Истина je да ce то никад неће тачно знати, јер никад не убијају идеје: убијају људи. To што ce злочинац позива на идеју како би оправдао свој злочин, није довољно да би ce тврдило како тај злочин подразумева и ту идеју. “Нема идеје коју je ство- рио човек, a због које није потекла крв”, говорио je Шарл Мо- рас. Заправо нема идеје која je no својој природи отпорна на лошу употребу. Али, најстроже речено, лоша употреба неке идеје не дискредитује идеју, већ само њену употребу. Једина веза између идеје и праксе није идеја, већ њено деловање. To наравно не значи да нема одговорности и код ствараоца иде- ja. To само значи да идеја није чин (као што то не може бити ни неки став или понашање), те да je чин оправдан идејом другачији од чина који настоји да ce оправда позивајући ce на ту идеју.

Тврдити y оваквим условима да политичка пракса одсликава “потпуну једнакост” теорије и праксе, или напро- тив, да открива “раскорак” између теорије и праксе, почива на ретроспективној интерпретацији или на кажњивој опту- жби. Гобино није био претеча убилачког расизма, као што ни Демокрит није одговоран за атомску бомбу. Кад je реч о вези између марксизма и комунизма, истина нас приморава да кажемо да ни та веза није тако очигледна. Колико год да je Маркс y Комунистичком манифесту из 1848. хвалио “ма- ње-више скривени грађански рат који притиска друштво све до тренутка кад ће тај рат прећи y отворену револуци- ју, a y коме пролетаријат поставља темеље своје владавине насилним рушењем буржоазије”, то нам још ништа не го- вори о ономе што би требало да буде, конкретно, један век касније, Марксов лични став о Гулагу.1 У том ce подручју

1) М аркс чак говор и о “д и к тату р и п р о л е тар и јата”, a не о д и к тату р и К ом уни - еги чке п ар ти је , која код њ ега н и је стр у к ту и еан а о р ган и зац и ја као код Лењи-

137


намеће опрезност. Рећи да су ce људи који су успоставили терор y Совјетском Савезу позивали на Маркса јесте једна ствар, али рећи да су Марксове идеје морале да ce заврше само оваквим терором (или да je то Маркс изричито хтео и одобравао) нешто je сасвим друго. Ни о једној доктрини не може ce да суди позивајући ce искључиво на чињење оних који су ce на њу позивали. И супротно, ниједан злочин који je почињен y име неке идеје никад не може бити довољан за потпуно дискредитовање те идеје. To je разлог због кога, како бисмо вредновали неку идеју историјским искуством, треба да ce пође од самих чињеница, a не од морала наших намера.

i\

на. У L a Sain te Fam ille он к ри ти ку је и јак о б и н ск и т е р о р .т е о т к р и в а њ его во м а- л о гр ађ ан ск о обележ је. С теф ан К уртоа je п рви р ек ао да би било “ неи справно п о и сто већ и вати к ом ун и сти ч ку и деологи ју ca м ар к си сти ч к ом и деологи јом ” (“C om prehen dre la tragéd ie co m m u n iste” , н ав . чл, стр . 16).

138

XXV

Нацизам и комунизам данас не постоје. Први je, пре више од пола века, збрисан оружјем, a други je иструнуо као жртва властите ентропије, након што ce деценијама умарао y покушају да придобије западни свет помоћу “лоше копије” (Николај Берђајев). Од њих су, ту и тамо, остали само траго- ви. Али, док ce антикомунизам готово сасвим угасио падом совјетског система, и док су фашизам и нацизам потонули још много раније, “антифашизам” je и даље на дневном ре- ду. Било због једноставности, или тактике, за неке сваки по- вод изгледа добар зарад откривања хипотетичких “извора” фашизма. Франсоа Фире закључује: “Антифашизам никад није био толико распрострањен и толико моћан као након победе над фашизмом 1945”.' Стаљинизам би требало да бу- де мртав занавек, док ce, кад je реч о “фашизму”, увек упозо- рава како ce историја понавља.

Taj постхумни антифашизам je и сам застарио. И он je преостао само y траговима. Веома ce разликује од оног што je инструментализовао Кремљ тридесетих или чак пе- десетих година, y време Хладног рата. Пре свега, данас je добио на ширини јер му je претило губљење сваког значаја услед сопственог растакања. Док фашизам више нико не же- ли - већ га сви само примећују y другима, (тим пре што ce

t) F rançois Furet, “ Su r l ’ illu sion co m m u n iste”, нав . чл, стр . 172. Биди такође: “ N azism e et co m m u n ism e : la co m p ara iso n in terd ite”, нав. чл, стр . 19.

139


на њега нико не позива) - антифашизам ce више не заснива на објективном чињеничном стању, већ на обичној подвали. Будући да више не представља стваран историјски феномен, сада ce своди на увреду, односно, на средство дисквалифика- ције која лови y мутном, преко позива на замишљено које ce обухвата том речју, као нека врста неразвијеног мита који мо- ра да изазове одбојност. Настојећи да капитализујемо одбој- ни учинак речи “фашизам”, ми ce боримо против фантазме коју сад проглашавамо свеприсутном. С друге стране, реч “фашизам” више не означава прецизно одређени део јавног мњења, већ je постала део опште сагласности, чак и кад ce кривица сваљује на непријатеља ca којим више нико не жели да ce поистовећује. Ha крају, из истог разлога, променио ce и његов корисник. Појам фашизма не служи за оправдавање совјетизма, већ напротив, за једно готово друштво и грађан- ску идеологију, коју je јучерашњи антифашизам настојао да уништи или одбаци. У том смислу, “политичка коректност” представља утолико исплативије улагање, колико она сама не представља никакав ризик. У време стварних фашизама, антифашизам je могао да некога одведе y логор или пред стрељачки вод, a нови антифашизам само je једно од многих средстава, али не и најбезначајније, којим ce отварају врата медија и телевизијских мрежа. ■

Премда га je Тјери Волтон дефинисао као “највеће за- једничко окупљалиште једне носталгичне левице маркси- зма-лењинизма”,1 савремени антифашизам заправо откри- ва, пре свега, интелектуалну лењост. Лакше je препознати зло из прошлости, него приметити зло из садашњости. У свету који je научио да буде на опрезу због апсолутног до- бра, али који више него икад и даље вапије за једним апсо- лутним злом, “антифашизам” представља покајнички на~

L) T hierry W olton, L’histoire interdite, Jean -C lau d e Lattès, Paris, 1998.

140


‘гии изрицања минималног морала. Ернст Нолте закључује: “Данашње супротстављање национал-социјализму, закасне- ло и без икакве опасности, замена je за религију”.1 Коначно, он има и очигледан утилитарни значај. “Следећи нараштаји he ce несумњиво чудити”, писао je Франсоа Фире, “што су демократије измислиле толико фашизама и фашистичких претњи, и то након што je фашизам већ давно побеђен. To je због тога што, ако демократија произилази из фашизма, она мора да победи непријатеља који ce увек изнова рађа”.2 Од замишљеног фашизма стварати свеприсутну претњу омогућава прихватање свих неделовања, свих патологија да- нашњег света као мањег зла y односу на “апсолутно зло”.3 Фашизам и антифашизам, комунизам и антикомунизам, данас проистичу из исте носталгије и немогућности рашчла- њивања садашњости. Напетости које су деловале y тотали-

1) Р азго в о р са Junge Freiheit, 3. ју л а 1998, етр. 5.2) F ran ço is Furet, “ Su r l ’illu sion co m m u n iste”, нав . чл, стр . 176.3) О “ н е о а н т и ф а ш и зм у ”, ви ди и ч лан ак P ierre-A n d réT agu ie ffa , “ L es écran s de la v ig ilan ce” , о б јав љ ен y п осебн ом и здањ у р еви је Panoram iques посвећеном “м ед и јском л и н ч у ” (4. тр о м . 1998, стр. 65-78). “(...) Н ео ан ти ф аш и зам je де- м он ологи ја (...) Т р аги ч н и п арад окс п р и к азан то м и деолош ком коруп ц и јом а н т и ф аш и зм а јесте д а , сво ји м м ето д ам а и н егати вн и м стр асти м а које он а носи, све ви ш е личи н а “ф а ш и за м ” п р о ти в кога ж ели да ce б о р и ”. У истом броју А лан Ф и н к ел к р ау т и зр а ж а в а го то в о исти став : “О пседн ути идејом да не п р о п у сте су ср е т са и сто р и јо м , савр ем ен и а н т и ф а ш и с т и у п р а в о п р о п у ш та- ју су ср е т са п оли ти к ом и, y крајњ ем обли ку лин ча, неки од њ и х подлеж у искуш ењ у д в о стр у к е м и сли . ‘Л еви ц а je ан ти ф аш и сти ч к а ’, говор и о je О рвел . ‘Н ије ан т и то т а л и т а р н а ’. П оследњ и х годи на к о м у н и зм а ве р о вал о ce да je т а гр еш к а и сп р ављ ен а. Д анас т о т р е б а да ce од бац и , м ак ар кад je реч о интелек- ту ал н о ј левици . П оред то г и ск о р и ш ћ ав ањ а од стр ан е ли б ер ал н и х д р у ш т а в а он ог ш то je било, со ц и јал и зам и успон к рајњ е десн иц е п оново о ж и в љ ав а ју ш ем у јед и н ствен о г и зб о р а . Јавн а, у н у тр а ш њ а и светска сц ена сведена je на с у п р о т ст а в љ а њ е д ва ју сн ага : А в ељ ев о плем е и К аи н о во племе, н ар од y борби и о с татак д р у ш т в а на тр а гу ф а ш и за ц и је . П л у р ал и зам je п ри ви д ан , a поли- ти к а je б о р б а без м и л о сти која м о р а да ce за в р ш и и стребљ ењ ем (...) у кр атко , О р вел о ву речен и ц у тр е б а д о вр ш и ти : кад леви ц а п р еста је да буде ан ти то тал и - тар н а к ако би била сам о а н ти ф аш и ст и ч к а , он а и зн ова п остаје то тал и тар н а” (стр. 85-86).

141


таризмима XX века заправо су и даље овде. Оне су ту само зато што су ce овде налазиле и раније - дакле зато што су, коначно, део људске природе. Сместити комунизам и наци- зам y њихово време, значи схватити да су оба система пред- стављала “одговоре” на неку врсту околности: на политичку и друштвену проблематику која ce радикално разликује од оне коју ми познајемо данас. Модерни тоталитаризми били су израз модерности која ce од тада и сама довршила. Раздо- бље отворено 1917. годином затворено je 1989. Постмодерна оцртава проблематику без заједничких оквира који су joj претходили. Истрајавање y томе да ce будућност сагледава и разумева само као понављање прошлости и помама за ула- ском унатрашке y XXI век, онемогућују, дакле, предочавање будућег тоталитаризма. Ернст Нолте каже: “Примећујем ка- ко ce појављује стварна опасност: потпуно необуздани “ка- питализам”, који управља целим светом, и који допушта да ce празнина, коју вуче за собом, испуни “антифашизмом” који поједностављује и нагрђује историју, баш као што привредни систем униформише цео свет”.1 За посматрача нема горе грешке од тога да не буде y праву y вези ca власти- тим историјским тренутком.

1) П реп и ска ca Ф р а н со а Ф и р ео м , нав . чл, стр. 809.

142

Documents

Alen de Benoa Komunizam i Nacizam