PRIMIRJE

11.novembar

1918

Kompijen (Pikardija)

NEMAČKA 1919

POLITIČKE PARTIJE 1918

SOCIJALDEMOKRATI

◦ Većina- predvodi je Fridrih Ebert

◦ Nezavisni - Karl Kaucki

◦ `Spartakovci` (Politička pisma Spartaka) - Karl

Libkneht i Roza Luksemburg

PARTIJA KATOLIČKOG CENTRA

NARODNA PARTIJA (Volkspartei)-

Gustav Štrezeman

KOMUNISTIČKA PARTIJA – 1.1.1919

REVOLUCIJA 1918 28.10 Pobune mornara u Vilhelmshafenu, potom

vojnika. Osnivanje radničkih I vojničkih

sovjeta.

3. 11 Pridružuju se mornari u Kilu

7.11 Revolucija u BAVARSKOJ (Minhenu): Proterana

dinastija Vitelsbah i na vlast dolaze Nezavisni

socijalisti

9. 11 Revolucija u Nemačkoj: Car Vilhelm II abdicira.

U Berlinu proklamovana republika. Kancelar

Maks Badenski predaje vlast Fridrihu Ebertu

10.Nov. –

6.Feb. Vlast provizorne vlade

1919 11-13.

Januar Ustanak Spartakovaca u Berlinu. Nemiri

u kojima gine nekoliko hiljada ljudi.

Uhapšeni i ubijeni Roza Luksemburg I

Karl Libkneht

19.

Januar Izbori

6.

Februar Skupština u Vajmaru. Koaliciona vlada

(SPD, DDP, Centar). Kancelar Filip

Šajdeman

11.

Februar Skupština bira Fridriha Eberta (SPD) za

prvog predsednika Republike.

ROZA

LUKSEMBURG

Karl

Libkneht

KETE KOLVIC – SMRT LIBKNEHTA

Republika veća u Minhenu

Revoluciju u Bavarskoj novembra 1918. predvodi Kurt Ajzner (Nezavisni).

Ajzner ubijen 21. februara 1919. Postaje idol, masa naroda na ulicama...

Komunisti se organizuju, traži se odbrana revolucije.

6/7 aprila 1919 - proglašena REPUBLIKA VEĆA

Vlada organizuje protivudar. Pomaže joj desnica, bavarska provincija, hapse se vođe...

3. maj 1919 – poraz Republike

PROBLEMI VAJMARSKE NEMAČKE

Nemogućnost vraćanja reparacija

11.1.1923 – Francuzi i Belgijanci okupiraju Rur jer Nemačka ne vraća reparacije

1923 - Velika inflacija. Krajem godine stabilizacija i zamena novca 1:3 milijarde

Avgust 1923 – Velika koalicija. Ministar spoljnih poslova Gustav Štrezeman (do 1929) koji će ojačati položaj Nemačke

1926 – prijem u Ligu naroda

’’Vesele dvadesete’’ – umetnost, zabava...

1930/1933 – Velika ekonomska kriza

•Rođen u Braunau na Inu (Austrija) 1889 •Ubio se 30.aprila 1945 •Dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. •Kancelar Nemačke 1933-1945

ADOLF HITLER

NACIONALSOCIJALIZAM 5. januara 1919 - Nemačka radnička partija

Septembra 1919 – priključuje se Adolf Hitler

PRISTALICE:

◦ NACIONALISTI

◦ REVANŠISTI

◦ ANTISEMITI

◦ MONARHISTI

◦ VOJNICI

ZAHTEVI:

◦ Jaka Nemačka

◦ Poništavanje Versajskog ugovora

◦ Vodeće mesto u Evropi

PUT KA VLASTI 24. februara 1920. u Minhenu (Hofbrojhaus)

Hitler iznosi program

Desničarski, rasistički...

Socijalni ali protiv komunista i protiv

kapitalista

Sakupljanje svih Nemaca u veliku Nemačku

Ravnopravnost Nemaca

Povraćaj kolonija

8.avgusta 1920. partija menja ime -

NACIONALSOCIJALISTIČKA NEMAČKA

RADNIČKA PARTIJA (NSDAP)

29.jula 1921 – postaje njen vođa (Führer)

PUČ U MINHENU

8/9. novembar 1923

Plan pohod na Berlin.

Podrška samo od maršala Eriha von

Ludendorfa.

U sukobu sa policijom 14 poginulo.

Stranka zabranjena.

Hitler osuđen na 5 godina (izlazi

krajem 1924)

U zatvoru piše Mein Kampf (Moja borba)

Delom autobiografija sa iznošenjem programa

OSNOVE: Jevrejska zavera da

vladaju svetom; Rasna teorija; Borba rasa; Nemci viša rasa-Arijevci; Rasna čistoća; Komunizam; Antiparlamentarizam;

Nemačka ugrožena od Judeo-Boljševika

ORGANIZACIJA PARTIJE

Princip vođe

Disciplina i organizovanost

Partijski list Völkische Beobahter

SA odredi - jurišni odredi (smeđe košulje)

SS odredi - za zaštitu predsednika stranke (crne uniforme)

Hitlerjugend

PROPAGANDA (Gebels) – sva medijska sredstva (radio, film, plakati), zborovi, putovanja

Nemački

KOMUNISTIČKI PLAKAT

DOLAZAK HITLERA NA VLAST EKONOMSKA KRIZA 1930-1933 - 6 miliona

nezaposlenih

Dve ponude – leva (komunisti) i desna (nacisti)

10.april 1932 - predsednički izbori; Hitler se kandiduje protiv Paula fon Hindenburga (predsednik od 1925) i osvaja 37%

31.maja 1932 - fon Papen postaje kancelar i pokušava da pridobije Hitlera

31. jul 1932 – Vanredni izbori, nacisti 230 mesta

6.novembra 1932 – nacisti 196 mesta. Nastupa dogovor krupnog kapitala da spreče komuniste.

IZBORI ZA RAJHSTAG 1920-1933

Političke partije u

Rajhstagu Jun

1920

Maj

1924

Dec.

1924

Maj

1928

Sep.

1930

Juli

1932

Nov.

1932

Mar.

1933

Komunistička partija

(KPD) 4 62 45 54 77 89 100 81

Socijaldemokratska

partija (SDP) 102 100 131 153 143 133 121 120

Partija Katoličkog

centra (BVP) 65 81 88 78 87 97 90 93

Nacionalistička

partija (DNVP) 71 95 103 73 41 37 52 52

Nacistička partija

(NSDAP) - - - 12 107 230 196 288

Ostali 98 92 73 121 122 22 35 23

30. JANUAR 1933

HITLER I PREDSEDNIK PAUL FON HINDENBURG

VLAST 30. januara 1933 - poveren mu mandat

Hitler formira koalicionu vladu sa desnicom i traži raspisivanje novih izbora

27. februar 1933 – nacisti pale Rajhstag Povod za zabranu svih opozicionih partija. Komunisti uhapšeni

5.mart 1933 – Izbori. Nacisti osvajaju 44%

23. mart 1933 - Nacisti dobijaju sva ovlašćenja na 4 godine

Preuzimanje vlasti

Mart 1933 - Logor Dahau za protivnike

10. maj 1933 – Spaljivanje knjiga – onih koje šire nenemački duh (pacifista, socijalista, Jevreja) – K. Marx, B. Breht, Š.Cvajg, E. Hemingvej, A. Ajnštajn, Hajnih Hajne...

1. april 1933 – prvi zahtev za bojkot Jevreja

JEDNA PARTIJA, JEDAN

NAROD, JEDAN VOĐA

14. jula 1933 – proglašenje

NSPD za jedinu legalnu partiju Avgust 1934 – Hitler spaja

funkcije predsednika i kancelara. Na plebiscitu podrška 88%

1934 – NOĆ DUGIH NOŽEVA (oslobađanje od suparnika, vođe SA Rema)

ŠIRENJE VLASTI 1935 – Početak ubrzanog

naoružavanja. Podrška u narodu 93%

7.mart 1936 – ulazak u Rajnsku oblast

1936 – podrška španskim nacionalistima

1936 – Olimpijske igre – trijumf ‚‚arijevaca’’

19. oktobar 1936 – 4.godišnji plan razvoja

Osnove u 19 veku – Termin Antisemitizam

iz knjige Vilhelma Mara ‚Pobeda Jevreja nad Germanima’ (1880)

Hjuston S.Čemberlen, Osnove 19. veka (uloga rasa u istoriji)

ARIJEVCI – viša rasa, ona koja potiče od

Indoevropljana, na kojoj počiva civilizacija.

Nemačka teorija da je u pitanju narod

poreklom sa severa, potomci Gota,

Vandala...

Alfred Rozenberg , MIT 20. VEKA

RASNA TEORIJA U PRAKSI

Čista rasa bez Jevreja, Slovena, Roma, bolesnih, homoseksualaca, invalida…

Nearijevci se podvrgavaju sterilizaciji, eugenici…

1 aprila 1933 - Nemci pozvani da bojkotuju Jevreje

Nirnberški zakoni 1935 -Nemački građanin je nemačke krvi. Jevreji gube građanska prava

Osnivanje koncentracionih logora 9. novembra 1938 - KRISTALNA NOĆ 1942 – KONAČNO REŠENJE (odluka o

potpunom istrebljenju Jevreja)

JEVREJI 1939

Jozef Gebels

Ministar propagande

Ubio se 1.5.1945

ADOLF AJHMAN

Organizator deportacije Jevreja

i logora smrti

HERMAN GERING

Ministar avijacije

Ubio se u zatvoru u Nirnbergu

PLAKATI: Boljševik i Jevrejin

POBEDA

VERE

TRIJUMF

VOLJE

Leni Rifenštal

NIRNBERG 1934

DAN NACISTIČKE PARTIJE

TREĆA GODIŠNJICA DOLASKA NA VLAST

BOJKOT JEVREJA

NEMAČKE PRIPREME ZA RAT

Plan: rušenje Versajskog sistema i okupljanje Nemaca

1934 - pakt o nenapadanju sa Poljskom na 10 godina

1935 - Plebiscit u Saru u korist Nemačke

1935 – Početak ubrzanog naoružavanja

7.mart 1936 – ulazak u Rajnsku oblast

1935/6 - ITALIJANSKO-NEMAČKO PRIBLIŽAVANJE

Musolini - stvara se evropska OSOVINA.

1936 - ANTIKOMINTERNA PAKT, prilazi Japan.

Pripajanje (anšlus) Austrije

25. 6. 1934 – Ubistvo kancelara

Dolfusa; pokušaj puča nacista

Italijanska vojska izašla na granicu;

nije došlo do pripajanja.

Kancelar Kurt fon Šušnig

1936 – Ugovor sa Nemačkom o

definisanju Austrije kao države

nemačkog naroda

12. marta 1938 – Anšlus. Hitler ulazi u

Beč. Plebiscitom potvrđuje pripajanje

Španski građanski rat 1936-1939

Kraljevina slaba zbog gubitka

kolonija, privredne neefikasnosti,

socijalnih nemira, separatizama

(Katalonija)

1923-1930 - Diktatura Primo de

Rivere, uz saglasnost kralja.

1931 – Izbori. Pobeda Republikanaca,

Alfonso XIII napušta zemlju

Usvojen liberalan ustav i država

postala republika.

Guše se tradicionalni vojni redovi.

Protivnici crkva i vojska

Svetska ekon. kriza produbljuje slabosti

Republike

1936 – Izbori; pobeda Narodnog

fronta (leva koalicija)

18. jula 1936 - pobuna u Španskom

Maroku – generali Franko,Mola,

Sanhurho. Falange –

Musolini šalje 50.000 ljudi, Nemci

avijaciju.

SSSR – oružje i moralna podrška

Republici; Organizuju se Internacionalne

brigade

1938 - Franko odsekao Madrid i padom

Madrida (1939) okončan rat.

Dobrovoljci – E. Hemingvej, A. Marlo,

Džorž Orvel,

Poginulo više od 500.000 Španaca.

Proterani levičari, protestanti.

Španija se pridružuje Antikominterna

paktu

VOJNIK ŠPANSKE REPUBLIKE

GERNIKA

JAPAN Modernizacija od kraja 19.veka

Jaka centralistička država.

Brzi rast stanovništva. 1930- 65 miliona.

Nagli ekonomski razvoj, ali mala razmena sa svetom (3,2%).

1905 – od Rusije dobijaju Sahalin, protektorat nad Korejom i Tajvanom

1918 - Karolinska, Marijanska i Maršalska ostrva

1931-36 prelazi put iz demokratije u vojnu diktaturu (Taišo period)

CAR HIROHITO

JAPANSKA OSVAJANJA

1931 – Izaziva incident u Mukdenu i napada Kinu

Liga naroda protestvuje, ali Japan je napušta

1932 – proglašava MANDŽUKO (satelitsku državu)

Suprostavljaju se KUOMITANG i Čang-Kaj-Šek, vođa kineskih nacionalista

1936 – potpisuje Antikominterna pakt sa Nemačkom

1937-1940 - Rat protiv Kine. Japanci u Nankingu ubijaju 200.000 ljudi

MANDŽUKO

MINHENSKI SPORAZUM

29/30.septembra 1938 Čehoslovačka je uzorna demokratija,

saveznica Francuske Sudetska oblast – deo Čehoslovačke,

naseljen Nemcima (3,2 mil.) Izazivanje nereda pod parolom

okupljanja Nemaca. Posle kongresa u Ninbergu 1938.

dolazi do nemira i uvođenja vanrednog stanja

Čehoslovačka mobiliše trupe Pokušaj miroljubivog rešavanja kriza

Na konferenciji učestvuju: Hitler, Musolini, ministri spoljnih poslova Britanije i Francuske Nevil Čemberlen i Eduar Daladje, bez predstavnika Čehoslovačke

DOGOVORENO: Nemcima veći deo

Sudeta, Poljskoj deo Tješina, Mađarskoj deo prikarpatske Ukrajine.

Hitler podstiče Slovake na nezavisnost – 14.3.1939.

15. marta 1939 – Nemci ušli u Čehoslovačku.