Alija - ja izdati ne znam (govori i intervjui)

7/30/2019 Alija - ja izdati ne znam (govori i intervjui)

http://slidepdf.com/reader/full/alija-ja-izdati-ne-znam-govori-i-intervjui 1/121





Al ija I ze tbeg ov i ć

J A IZ D A T I N E Z N A M

Izdanje: NIPP »L j i lj an «

Za izdava č a : M e n s u r B r d a r

Bibl io teka: Kraj milen ija

Pripremil i : F a h ru d i n Đ apo i Z e hr ud i n I sako v i ć

Redakcija : F a h ru d i n Đ apo, Fahira Fejz i ć , H a d ž e m H a j d a r e v ić ,

Z e hr ud i n I sako v i ć , D ž e m a l u d i n L a t i ć , N e d ž a d L a t i ć , Musta fa S pahi ć

Recenzent i : Dž e mal ud i n L at i ć i M u s t a fa S p a h i ć

Lektor : Lej l a M eša nov i ć

Korektor : A l m e di n a A l ispahić

Naslovna s t rana: I s m a r M u jez inov i ć

Fotograf i ja na naslovno j s t rani : A l e x i s D u c l o s / G a m a

design 8 c com puter l ayout: I P C , S a ra jevo

S a ra j evo , j u l i / s rpa nj 1996.

N A P O M E N A : u pr ipremi p ub l ikac i je ko r i š ten i su govor i ,

č l anc i i in te rv ju i ob jav l jen i u dom a ć i m i i n o z e m n i m m e d i ji m a .

Publ ikaci ja Ja izdati ne znam j e lek to r i rana p rema bosansk om jez i č k o m s t anda rdu .Izuzetak su pi tanja u intervjuim a, gdje je poštova n jezik osobe

koja j e in ten ju napravi la .

Tisak: Delo-Tisk č asopisov in revi j d . d . , Ljubl jana

D irektor: Alojz Zibeln ik, oec.

Tiraž prvo g izdanja : 10 000

CIP - K atalogizac ija u publ ikaci j i

Naciona lna i un iverz i te t ska b ib l io teka B osne i Hercegovine , Sara jevoUD K 323.12:355.45(497.6)(042.5)(081)

I Z E T B E G O V IĆ , ALIJA

Ja i zda t i ne znam / Al i ja Ize tbegovi ć , [pr i redi l i Fahrudin Đ apo i Zehrud in I sakovi ć 1. - /1. izd ./. -Sarajev o : Lji l jan, 1996. - 116 str. : i lustr. ; 30 cm . - (Bib lioteka K raj milenija)



A li ja Iz e tb e g o v i ć

P R O M 1 J E N I T S E N E M O G U

JA IZ D A T IN E Z N A M



I J A : J A I Z D A T I N E Z N A M

S A D R Ž A J :Por tre t melanholi č nog vojskovo đ e6Predanosti , tvoje irne je is lam8

Slabi muslimani s laba Bosna i Hercegovina s laba Jugoslavija

1 0M i s m one cvi je ć e1 3

Potpuno sam samouv jeren1 8

G ra đ anska republ ikara đ anski rat!20Bo s na ne ć e os ta t i u krnjo j lugos lavi j i24Bošnjac i su prekrupan zalogaj30

Ram azan je, i ja postim33

Za poli t i č are l judi su samo bro jevi36

Vjerske s lobode u gra đ anskoj državi39

Druga s t rana s lobode4 1

Odb io b ih ponovi t i svo j ž ivo t46Bo rba duha i mater i j le49

Slobod a se ne proda je54

Pravedan ra tepraveclan mir?56

Eksperiment p ol i ti č ke vivisekcije57

Crni p lodovi Tu đ m a nove u c je ne59

Pobi jedi t ć emo j e r smo d ruk č i j i od njih6 2

L i č i te na narod iz kojeg pol i č ete68

Č in jen ice druk č i je govore73

Rat bez pobjednika

74Bosn a ć e biti boljaora, al i ć e bi t i d ruk č ij a7 5

Lo še i lošije80

Federac i ja se "ne pom i č e", Bošnjaci za to nisu krivi8 2

Tm ast i oblac i ne s lu te na dobro8 3

Što je m oje, to je moje, a ' š to je tvoje, to je i moje85Do datni e lement i za teor i ju zavje re88Cinizam Zapada8 9Nisam n ezamjenj iv90

On i š to prave h is tor iju ne vo le da je p išu94

M ir u 12 ta č aka99Go rki okus nl i ra1 0 0

Osnov ni pr inc ipi Zeneve0 1

Bosna izme đ u i s toka i zapada1 0 2

Do c jelovi teuverene B osne, pregovor ima i l i ra tomi 10 4

U svijetu kakav je danas postigli smo m aksimum1 0 6

Brže ć e se izgradi ti mos tovi preko R i jeka nego mos tovi u dušama1 1 0

1993. je bi la naša najteža god ina1 1 2O no u Podg ore l ic i kod Fo jnice b i la je naša krupna greška1 1 3



A L I J A : J A I Z D A T I N E Z N A

D R Ž A V N IK K O JIL IČ I N A N A R O D

I Z K O JE G P O T IČ

E

"Z am is li te se nadh a r to m B o s n e i H e r c e-

go v in e i r e c i te m o že

bi t i do brog i t ra jnog

i ješenja za sve uko l iko

je d n a k a p r a v a n e

va že za s ve n je n es tanovnike"

ovosunjei A l i j e Iz e t b e g o v i ć a i z g o v o r e n e u j u n u 1 9 9 1 . g o d i n e . S a m o d e s e t a k d a n a k a s n ij e

t e n k o v i t z v . J N A z a p a r a t ć e s l o v e n a č k e c e s t e , č i m e ć e z a p o č e t i k rv a v i p o h o d z a s t v a r a n j e " v e -

l i k e S rb i j e " , a d v a m j e s e c a r a n i j e u K a r a d o r d e v u S l o b o d a n M i l o š e v i ć i Fran jo Tudman pru-

ž i li s u j e d a n d r u g o m e r u k u s l o ž i o š i se s a m o u j e d n o m : p o d i j e li ti B o s n u i H e r c e g o v i n u . N a -

g n u t i " n a d k a r t o m 1 3 o s n e i H e r c e g o v i n e " s r p s k i i h r v a t s k i p r e d s j e d n i k r a z m i š l j a li s u s a m o o

t o m e k a k o u s p o s t a v it i n o v u g r a n i c u i z m e d u z a m i š lj e n i h e t n ia i či s t ih d r ž a v a .

I z e t b e g o v i ć j e t a d a u z a lu d u p o z o r a v a o : " N i j e m o g u ć, e p o n a v l j a n j e s p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a č e k . P o z n a t o

j e d a j e o d g o v a r n a p i t a nj e k a k o s u n j e š il i p r o b l e m M u s li m a n a u B o s n i i H e r c , e g o v i n i d o k s u p o v l a č i l i g r a n i c e

g l a s i o d a s u n a t r e n u t a k p r e t p o s t a v i l i d a M u s l i m a n i n e p o s t o j e . A M u s l i m a n i p o s t o j e , d a n a s p o g o t o v o , i h i s to -

r i j sk i l u m t e k s t j e d r u k č i j i, p a t a k v i k o n c , e p t i n e b i m o g l i i m a t i p e r s p e k t i v u . D a n a s s e g o l o m s i lo m n i š t a n e m o ž e

uraditi ."

U g l a v a m a p r o j e k t a n a t a d ru k č i j e g g e a p o l i ti č k o g p o r e t k a u o v o m d i j e l u E v r o p e b i l i s u , v e ć tada, drug i pla-

n o v i . N a p u t u s t v a ra n j a " n o v o g b a l k a n s k o g p o r e t k a " , k a k o s u g a z a m i š lj a l i M i l o š e v i ćevi i Tudmanovi crta č i

k a r a ta - " g o l o m s i lo m " - s t a ja l a j e B o s n a i H e r c e g o v i n a .

K a k o " n e s n o š l j i v o s t i n i s u t r a j n o u g r a d e n e u p s i h u l j u d i k o j i ž iv e u B o s n i " ( M a l c o l m ) , v a l j a l o j e v j e š t a č k i

p r o d u c i r a t i " a r g u m e n t e z a g e n o c i d " . T e m e l j n u p o v e l j u m r ž n j e o s m i s l i l i s u ( v e l i k o ) sr p s k i a k a d e m i c i , a p o s v e t i l i

n a j v e ć i d u h o v n i a u t a r i t e t i u s r p s k o j P r a v o s l a v n o j c r k v i . P i s c i , h i s t o r i č an, politi č a r i , i n t e l e k t u a l c i o p ć e p r a k s e i

n o v i n a r i m o b i l iz i r a n i s u u o d r e d e l a ž i i f a l s if i c i r a n j a p o o l j e s t i k a k o b i s e u s r p s k o m n o r o d u s t v o r i o v j e š t a a i u t i -

s a k o s t o l j e t n o j u g r o ž e n o s t i " o d T u r a k a " , č i m e b i s e o p r a v d a o p o z i v n a i s tr e b l je n j e n a r o d a B o š n j a k a .

" I z e t b e g o v i ć e v e k u m e n s k i p r i s tu p v l a d a n j u u B o s n i n a t je r a o j e s r p s k e n a c i o n a l i s t e d a p o t r a ž e d r u g e a r g u -

m e n t e k a k o b i a p r a v d a l i s v o ju a g r e s i j u . P o s e g n u l i s u z a s t a r o m k r i l a ti c o m o u g r o ž e n o s t i o d m u s l i m a n s k o g r a -

z m n o ž a v a n j a , k o j o m s u s e o b i č n o s l u ž i li k a d s u o l j a šn j a v a l i z a št o n a K o s o v u , u t o m s r p s k o m J e r u z a l e m u , A l b a -

n c i i v o r e d e v e d e s e t p o s t o o d u k u p n o g s t a n o v n i š tv a " , p i š e b i v š i a m e r i čk i a m b a s a d o r u B e o g r a d u W a r r e n Z im m e -

rmann.

U i s t u r a v a n s p a d a i o p t u žb a I z e t b e g o v i ć a z a f u n d a m a n t a l iz a m . A r g u m e n t t u , ži t e lj i m a b i l a j e I s l a m s k a d e , k l a -

r a c i j a . N o e l M a l c o l m , b r i t a n s k i p o v j e s n i ča r k c j i j e n a p i s a o k n j i g u B o s n i a - a s h o r t h i s t o r y , s u p r o t st a v i o s e t a k v i m

o p t u , žb a m a t o r d e ć i d a t a k n j i g a t e š k o m o ž e u g r o z i t i b i l o k o g a , i z u z e v n j e z i n a a u t o r a , k c j i je z b o g t e " p o m a l o s a n j a -

r s k e r a s p r a v e o s t a n j u i s l a m a u s v i j e t u " o s a m d e s e t i t reć e g o d i n e o s u đen na če t r n a e s t g o d i n a z a l v a r a .

" I m a o s a m v i š e p u t a p r i l i k u p r a t i ti I z e t b e g o v i ć e v e p o l i t i č k e i d r u š t v e n e s k l o n o s t i . P o n a š a s e o t m j e n o , g o t o -

v o s m j e r n o . N e p i j e , a l i n u d i g o s t e v i n a m - n e š t o š t o n e b i u č i n i o č a k n i z a p a d n i t r e z v e n j o , k , a k a m o l i m u l a i l i

ajatolar, piše Warren Zimmermann.

A l i j a I z e tb e g o v ić

j e p o l i t ič

a r k o j i l iči na svoj naro d, sa svim njegovim arlinama i mahanama, povijesnim

t r a u m a m a , u s p o n i m a i p a d o v i m a . N e u k l a p a s e u s u v r e m e n u s h e m u j u g o - b a l k a n sk o g p o l i t i č ara stvaranog u

k o m u n i s t i a i m l a b o r a t o n j a m a , a k a s n i j e , s t u p a n j e m n a s c e n u d e m o k r a c i j e , p r e o b r a ž e n o g u š o v i n i s t i č k o g s a t r a -

pa. Po mnogima, usp io je u sebi pominti zov vjernika i povijesnu zada ć u l a i c k o g d r ž a v n i k a . O d s u v r e m e n i h

d r ž a v n i ka n a n j e g a , m o ž d a , p o n a j v i š e l i č i če š k i p r e d s je d n i k V a c l a v H a v e l .

I n t e m j u i , g o v o r i i d r ž a v n i č k a k o r e s p o n d , e n c i j a s a k u p l j e n i u o v c j p u b l i k a c i j i p r e d s t a v l ja j u s v o j e v r s n u p o i i -

t i ć k u h r o n i k u p o s l j e d n ji h s e d a m g o d i n a b o s a n s k o h , e r c e g o v a č k e p o v i j e s t i . I z n j i h s e č ita drama jednog naro da

o s u d e n o g n a t e š k u b o r b u z a a p s t a n a k a l i i d i s k u rs d i ž a v n i k a č i j a b i s e p o l i t i č k a f i l o z o f ij a m o g l a s a ž e t i u r e č e n i -

c u : " V e l i k im B o g o m s e k u n e m o d a r o b o v i b i t i n e će m o !

P r i r eđ i v a č i



P O R T R E TM E L A N H O L I C N O G

V O J S K O V O D EMuslimanski nacionalizam?

SDA, n je gov a s t ra n k a s i v a -

rno j e »mus l imansk a s t ra -

nka‹‹ . Ipak , ne v jeru jem da

m o ž e t e u o p č e c i t i r a ti b a r e m j e -

da n važan tekst te Stranke u k o j e m s e zalažu za či-

s tu mus l imansku držav u . I kada su o to j idej i p ro -

gov o r i l i p r eds tavn ic i naroda , j anuara 1994 . , na

p r imje r Ku pu so v i ć i M ura tov i t, u Pa r la me n tu B iH

odbijena je sa ve ć inom glasova. P reds jednik se s la-

gao sa tom ve ć inom.

Integrizam? Fu ndamentalizam o k o j e m , po mi -

š l jenj ima nekih , sanja i žel i da njego ve v njednos t i

prev ladaju na Balkanu? T a j eks t remis t u s vojo j v la -

di ima katolike i pravo stavce. Nikada ne prop usti da

se pokloni vrlo staroj i uglednoj židovskci zajednici

u Sa ra je v u . T i p ' j e e v rop s k og mus l ima n a , lai č ko g

musl imana. To je čovjek koji mi je rekao kada sam

mu d on io s v o j u Opa sn u ` i s t o ću da i on mis l i da je

muslimanski ekstremizam, posebno u Alžiru, jedna

od pnjetnji u narednom stolje ću. I na pamet mi pa-

da, dok ov o p išem da sam cijele dane i portekada ci-

jele no ć i preživio po red njega, a da ga nitko nije vi-dio da je razvuk ao serdžadu i p o č e o s e moliti...

šta je sa razvikanom »muslimanskom deklara-

ci jam«? Naravno da sam je proč i tao. I, ne bih rekao

da se s lažem sa teks tom, koj i , usprkos s vemu, hva l i

d ru š t v a k o ja se t e mel j e n a mora lu i p ra v u Ku ra -

na . Ali ako uvaž imo činjenice da je taj tekst plo d

ra ladost i , da danas na n jega ak i au tor g leda tako

i nikada ga ne spom inje, bit ć e dovoljno da se u nje-

ga s tvarno uronimo, pa da o tknjemo - s ob z irom na

mult iku l turnu tradic i ju države - zna ča j p ravo s la -

vne i katol i č ke zajednice, t e p r i rod u sa mog bo sa -

nskog islama, kcj i bi zajedno ne samo zaustavi li, ne-go i za b ra n il i a p l i k ac i j u k u ra n sk og za k on ik a d a -

sup rotno od pr i jedloga za utemeljenje vjerske države

- u B osni zaht ijeva upravo supro tno . I s tina je s tva-

rno mnogo jednos tavnija . A lya ke tkov i č nije ni-

kakav ekstremist , nego konzervativac.

U državi kakva je Francuska on b i b io t radici -

onalni desničar, pri je umjerenog usmjerenja, naslo-

njen na obiteljske vri jednosti i pro šlost . Da kažem i

to da je jedini od predsjednika bivše Jugo slavije ko-

j i nije bio ko munist i možda jedini koji je u to nov o

razclob l je ušao imun od mo dernih ob l ika

nac i ona l izma, kakav j e , r ec imo , nac i -o n a l -k o m u n i z am M i la š ev U e v o g T u d m a -

not iogt ipa.

Sta će se sa nj im des i ti nakon rcaa? Kak vi po -

s tanu ta k v i l j ud i u m iru? I kako će vodit i malu

Bosnu - jer ć e Bosna sko ro sigu rno b iti mala (i to

ne po njegov v o l j i , nego vo l jo in vel ikih ko j i su g a

prisi li li da pap ušta)? Ne znam. Z nam ipalt da se po-

Injest u svo jim intenzivnim i dramati čnim trenuci-

ma uvi jek ut je lov i u jednom čo t eku . P o p u t D e

u P a ns u , D u k e l la Če h o s l o v a ć koj , nepozna-

tog mladog Kineza usred pekinškog pr olje ć a. Tako se

desi lo da se četiri godine trajajuć a bosanska drama,

taj beskonačni i gro zni ra t , zaprav o ut je lov i u je -

dnom ča* k u . I t a j čo v j e k j e I z e tb e g v v i ć .

S je ć am ga s e u S ara j evu kada smo s e p r o i p u t

s rel i . Na P reds jedniš tvo su p adale granate. Fasada

je bita probušena mecima. Pometnja vojnika koji su

neprestarto u lazili i iz lazili iz njegove kancelanje. I

ta j čo*k, jednos tavan, un,eko l iko žalos tan, u sme-

dem prugastom o di jelu u kome sam g a kasni je to l i -

ko p u ta v i d i o , ta j čov jek ko j i je govo rio t ih im, aodlu čnim, vr lo mehkim g lasom, s koro šap ću ć i: »Re-

cite predsjedniku A f i t t e r r a n d u . . . ovdje smo u novorn

varšavskom g etu. .. » To je bi la s lavna, po t resna po -

ruka ko ju sam prenio M itterrandu i radi koga se o n

usred l i sabonskog sas tanka na vrhu odlu č io za ne-

najavl jeno pu tovanje u Sarajevo .

Prisjeć am ga se nekoliko mjeseci kasni je u Pari-

su . N a to rn nenajavl jenom putovanju ko je sam, ne

po š t u j u ć i ob i čaje i p ro tok o le , o rg anizi rao za njega.

» N i s t e pozvani? Pa šta! Franciois Mitterrrand tako-

der ni je bio po zvan kada je došao u Sarajevo. U zvra-

tite mu posjet, to je sve. Primitć

e V a s k a k o s t e V i p r i -mili n jega. . . »Mit terrand ga je s tvarno pr imio . On

je apet u svom hotelu primio naše najuglednije poli-

tičare, koji su sv i , baš svi , tom prilikom izrazili po-

dršku v ojnoj intervenciji. Još u vi jek nije vidio da su

mu laga li . Ni je znao da su g a t i Tartuf f l došl i po-

gledati kao neku zv jer u cirku su: »P redsjednik u ne-

vo l j i . . . novi Al lende. . . Al lende je u Parisu . . . pog le-

dajmo ga . . . N i j e to mo gu ćnost ni o kakvit

ci jenu ne smijemo prapu stiti? Allende je u Parisu .. .

pogledajmo g a. . . i skar is t imo pr i l i ku . .. su djelu jmo u

J A I Z D A T I N E Z N A M



A L I J A J A I Z D A T I N E Z N A M

l e , g e n d i , o s i g u r a j m o s e b i n a š e V e r b a t i r n . .. » N e , n i š t a

n i j e z n a o o t o r n e . B i o j e č ak dosta zadovo ljan da su

m u p r i d a l i t o l i k u p o z o r n o s t , n e n j e g o v o j l i č n o s t i , n e -

go n jegovoj državi . Ipak , neš to se u n jemu o piralo

ništavilu. Nešto u njemu je shv atilo po drugu jud ni-

v o t o g m a l o g p a r i šk o g z v j e r i n ja k a , k o g a s a m č ak i ja

gdeškoin tretirao kao suh o zlato. Izetbegovi ć e v a b i -

s t ro u m n o s t . I z e t b e g o v i ćeva tuga, jer je nesumnjivo

v e ćznao da je H a i k S e l a , s si e k r a j o v o g s t o l j e ć a . S j e -

ć am ga se ponovo u Sarajevu, usr ed najgor e zimske

o f a n z i v e , u t r z j e k ž a l o s n o g , u v i j e k m r a č nog, kada je

v j e r o v a t n o v e ć shv at io da Zap ad neć e p o s r e d o v a t i ,

i a k o b i s e m o g l o d o g o d i t i d a I 3 o s n a s a č uva svo ju su-

v e r e n o s t i s v o j e g r a n i c e . N j e g o v o g b l i j e d o g i p r e p r e d e -

n o g o s m j e h a k a d a m u j e R o u c h n e r p r e d la g a o z a m j e -

n u z a t v o r e n i ka : » T o j e d o b r o z a g o s p o d i n a K o u c h n e -

ra. Da li ste uvjereni da je dobro i za Sarajevo?«

O nda o p e t u P a r i s u , j u na 1 9 93 . , na tu rn ikoja ga je po slije Parisa, Londona, Bonna i Vatika-

na vodi la u M adrid . Označ io sam je - tada nisam

z n a o k o l i k o t ačno - za »turneju zadnje nade«. Mno -go šta se pro mijendo. I ton. Isti političari su ga p r i -

mali - ali sada manje da bi ga s aslušali , ohr alrri li ,p o m a g a l i m u , n e g o c l a b i p r o p o v i j e d a li i z a p ra v o g a

kudili. Mor ali biste u č initi to. . . Mor ali biste prihva-

t i ti ono.. . P azite da se, u slu č aju da ne p rihvatite,

m e d u n a r o d n a z a j e d n i c a n e o k r e n e p r o t i v v a s . .. C c t k

i I V . a r g a r e t T h a t c h e r , n j e g o v a p r z j a t e l j i c a , sa n j i m j e

p o s t u p c d a k a o s a p o m o ć nikom.. . Trp io sam radi tih

scena. On nije rekao ništa. Zapažao je. Slušao. I ka-

da je Thatcherova završila i sjela kao stara cura b ez

kostiju, nastavio je istim mehkim glasom ko ga nije

povisivao, svoju ustrajnu i beznadnu odbranu.. .

S je ć am ga s jedne no ć i u G e n e v i . U p r a v o j e z a -

vršeno još jed o ponižavaju ć e pogadanie sa lordom

(e

O w e n o r n . Bi je iscrp l jen. Želioje napraviti nekoliko

korak a. U šetnji mi je priznao da je umor an, žalo-

stan i z g r o ž e n o d t o g a r a t a , u ko m e j e b i o v o j s k o v o -

d a i k o j i je i s t o v r e m e n o m r z i o . B i l o j e v r i j e m e k a r n e -

vala. Obalu rijeke su na našem putu izmedu ho tela

President i Rich mond p replavi le mase l judi. Na-jrazli č itijih. Go mile razdragane djece koja su trč a l a ,

plakala, igrala se.

Kada su zapazili tog č udnog, s a snažnim l judi-

m a o k r u že n o g s t a r o g č o v j e k a , k o j i je m a l o š e p a o i z a -

ustav l jao s e u razmiš l janju i l i razgovoru , po č e l i s u

plesati oko njega. Najhrabr iji su mu p o č, e l i p r i j e t i t i

gumenim pu škama i l i p las t i č nim sabl jama. To jeu z n e m i r i l o n j e g o v e s t r a ž a r e .

U m i d o i h j e p o k r e to m r u k e . R e k a o j e d a g a s c e -

na zabavlja.

Nastavili smo šetnju - djeca su nas još uv ijek

p r a t i l a , o n j e n a s t a v i o g o v o r i t i o s v o j o j m r ž n j i p r e m a

ratu koji ub i ja .

P o s t o j e l ju d i k o j e m o ć o p i j e . N j e g a m o ć č ini tu-

ž n i m .

Da to znač i d a j e l o š e v o d i o r a t ? N e d o v o l j n o

zainteresirano? N e. Upravo ob ratno. Jer tom sanja-

l ici , tom melanholiku je, t tprkos svemu, skoro sa-

mom uspio podv ig - po krenuo je u napad na srpske

fašiste i njihove neostrojive po ložaje vojsku k oju je

sam okup io. Stvarno je bio tu bitku. Ipak sunznjam

c l a s e n i j e n i k a d a o d t r o j i o o d u v j e r e n j a d a n i j e s t v o -

ren za to: naravno da je trebalo dob ro o digrati uto-

g u k o j u m u j e o d r e d i l a s u d b i n a i k o d k o j e d o o d r e c l e -n e m j e r e n ij e im a o m o g u ć n o s t i z b o r a . M e d u t i m , m i -

s l io je da je sudbina pog r i ješ i la, š to se č e s t o d e s i .

O v a j r a t m u s e d e s i o o n a k o k a k o s e d o g o d i n e s r e ć a...

J e d n e v e čeri u Parisu, januara 1993., na njegovom

p r v o m p o s j e t u , m o l i o m e d a s e p r o š e t a m s a n j i m a p o

Znam da se p oznjest u

svo jim tenzivnim i dramati č nim

trenucima uv ijek

j e -d n o m č oz jeku . Po put De Ga-

u l lea u P arisu , Dub č eka u Č e -

hos lova č koj , nepoznatog mladog

Kineza usred pekinškog p rolje-

č a. Tako se desilo da se č etiri

go dine trajajuč a bos anska dra-

m a , t a j b e s k o n a c z z i i gr o zni rat ,zapravo u t jelovi u jednom

č ovjeku . I taj č o z j e l z

je Izetbegovi č .

E l i z q ' s k im p o l j i m a . K a d a s m o d o š l i d o S l a v o l u k a p o -

b j e d e , posve t io se popisu N a p o l e o n o v i h p o e d a .onda je nenadano, kao da mu se javila loša s avije-

s t , p r o g o v o r i o o D e G a u l k u , o č i j o j k g e n d i i l i k u s m o

upravo razgovaral i: »De Gaul je b io vo jnik , s t vo-

ren za tu ulo gu. Ja. . . Tako je! Tako te č e p o u i j e s t ! N e

dozvoljava u tnjek izbor ! I kada nam naredi - najva-žnije je da smo š to više pos lušni njenoj naredbi. . . »

Odkad ga poznam, v iše puta su g a poredil i sa

A l l e n d e o m . U p r a v o s a t im s a m n a p o č e t k u p r i v u k a o

M itterranda. Ipak se pi tam da pri je ne pods jeć a

na Biuma. Onoga Bluma o kome je R o g w G a i ll o is

napisao u nekom malo p oznatom, al i poš tovanja

v r i je d n o m t e k s tu , d a j e n j e g o v p r o b k m b i o , a u j e d n o

i l i č na drama, u tome da ga vladanje uop ć e n i j e p r o -

mijenilo. T o je go dina 1938. Odlaze ć i ministarski

predsjednik objavi opis državnih intervencija pod

nazivonz Vladanje i zbirku li terarnih esa pod na-

s lo v o m N o v i r a z g o v o n . G o e t h e a s a E c h e r m a n n o m . I

C a i l l o i s o v k o m e n t a r : » B l u m u n i j e u s p j e l o , j e r v l a d a -

nje nije nimalo promijenik ovoga profinjenoga č o -

vjeka kakav je b io. Ostao je l iterarni kriti č a r , d r ž a -

vl janin republike l iterature, slo bo dnih nazora i do-

stojanstvenih manira. Nikada nije potegao oružje

kada bi č u o r z j e č kultur a.. .«. Kao i Blum, i on je do

k ra ja os tao pravn ik . Nasupro t mu j e s ta jao p s i -h i j a t a r . T r e b a l o s e b o r i t i s a b a r a b o m b e z p r e d r a s u d a .

O s t a o j e č o v j e k n e p i s a n e r i j e č i i pravde. Istrajao je u

po št ivanju vr i jednost i sporazuma, doku menata,

o b e ć anja. Vjerovao je da je M itterrandova riječ o b a -

v e z i v a l a F r a n c u s k u , d a i z a r z j e č i B i l la a i n t o n a s t o -

j i A m e r i k a . V j e r o v a o j e u r i j e č d r ž a v a . J o š u v i j e k i m

vjeruje . Nesu mnjivo je zato pr i s tao na ovu dto-

n s k u l a k r d i j u . J o š j e d n a s c e n c t k o j e s e p r i s j e ć a m , j e -

dnostavna, ali tako de č ita. Profide 1993. Bos anski

o t p o r p o k a z u j e z n a k o v e i s c r p l j e n o s t i . K a o i s ta n o v n i -

š t v o , t a k o d e r . U g r a d u j e p r o š i r e n a p o k v a r e n o s t , k o -

ja je jedna od c zjena rata. Mafije trijumfiraju, via-daju mjestom. Još ju č 'er su se hvali li napaclom na

p o l i c i j s k u s t a n i c u , p r i je t o g a j e d o š l o d o p r a v e u f i č n e

b i t ke i z m e c l u s u k o b l j e n i h g r u p a C a c i n e i d d i n e . Će -

l o j e u h a p š e n .

S t v a r j e o č i g l e d n o d o v o l j n o o z b i l j n a d a g a o k r u -

ž u j u g radonačelnik , minis tar unu tarnjih p os lava,

n e k i g e n e r a l , s a v j e t n i k S o m u n , sadašnji ambasado r

u Ankari , H a r i s tada još ministar va-n j s k i h p o s l o v a .

Pitanft je, naravno, š la u raditi sa takvim p oje-

d i n c i m a . V e č ina je za strogos t. Neki su mišfienja da

j e j e d i n o d e š e n j e s t c t v i t i ih p r e d z i d . I z e tb e g o v i ć s l u -

ša. Raznzišlja. Usne mu s e više puta saviju, što je

k o d n j e g a u v i j e k znak vel i kog ko lebanja. kona č n o

donese odluku da je Će l o , u p r k o s s v e n z u , b i o m e d u

pw im branioc ima grada i da ga ne može kazniti na

taj nač in . Taj č ovjek je dijete Sarajeva. On sam je

D e d o , d j e d S a r a je v a .

A l i j a Iz e t b e g o v i ć nije , naravno , svetac . Ipak

n j e g o v e s l i k e s u m i s e u t i s n u l e u s j e ć a n j e . S j e ć a m s e

- j oš jedne s l ike, Pro a s tvar ko ju je uradio nakon

p r o o g s u s re t a s a M i t te r r a n d o m j e p o s j e ta s p o m e n i k u

p r o g n a n i c i m z a N o t r e D a m e . S je ć a m s e n j e g o v o g s v i -

j etlo -s i vog , vr lo mehko g po gleda ko j i je toga ju t ra

odmarao na kamenu mrtvih. Sje ć a m g a s e m a l o p r i -

je t o g a n a p l o č n i k u u E l i z e j s k o j p a l a č i k a d a j e s v e č a -

n o p r o l a z i o p o r e d j e d i n ic e r e p u b l i ka n s k e g a r c l e . V i -

d i m n j e g o v t e š k i, m a l o š e p a v i k o r a k . V i d i m n j e g o v u

v o j n i c k u b e r e t k u , t o li k o m a l o r a t o b o r n u , s a o n i m b i -

jelim l jil janima koji su simbo l Bosne. Otada ima ta

b e r e t k a u m o j o j m a š t i s v o j e n e o t u d i v o m j e s t o p o r e d

neprobojnog prsluka Salvadora Alkndea i Gandhi-

jevog sarija od bzjelog platna. Da, to ima pred oč i-

ma. I znam, taj č o v j e k n i j e b i l o k o .

B e n n a r d H e n r y L e o y





A L I J A : J A I Z D A T I N E Z N A I

P R E D A N O S T I ,T V O J E I N I E y I S L A M

Islam kao napo rz a u r e c t e n j e s v i j e t a pomo ć u

odgo ja i zakona je u,ži,

pr edanos t je

plan rješenja.

i ndividualna pravda ne može se nikada

potpuno zad ovol l i t i u uvjetima egzis te-nci je . Mi m ožemo sl i jedi t i sve- i s lamske

prop i se , ko j i n am, u k ra jn jem rezu l t a-tu , t reba d a os igura ju s r e ć u » n a o b a

svi jeta« ; mi , š taviše, možemo sl i jedid i sve dru-

g e n o r m e m e d i c i n s k e , d r u š tv e n e i m o r a l n e ,patla, ipak, uslijed stravi č ne isprepletenos t i su-

dbina, svjesnog ht i jen ja i nekontrol i ranog s lu-č a j a , d u š e v n o i j e le s n o s t r a d a m o . Š t a m o ž eueši t i majku koja je izgubi la jed inca s ina? Ka-kvu u t jehu možem o n a ć i č mjeku, ko ji je u ne-kom n epred v id lj i vom in c id en tu os tao boga l i ?» O s j e d o č imo se u naš l judski položaj . Mi smo

uvi jek u s i tuaci jama.. . Ja mogu dje lovat i da ses i tuac i ja i zm i jen i . A l i ima s i tuac i ja ko je su usvojoj su.štini nepromjenjli ive č ak I tada nj ihova

pojava d ob iva d ru g i v id i kad a se n j ihova po-b j e d o n o sn a m o ć skrije v-alovima: moram umri-

j e t i, moram pa t i ti , moram se bor i t i , pod re đ en

sam s lu č aju , neizbježno se saph ć em u kr iv icu.

Te osnovne s i tuacFje našeg pos tojanja naziva-m o » g r a n i č n i m s i t ua c i j a m a « ( K a r l J a s p e r s ,Uvo d u f i lozof i ju) . »Cmjek t reba u s tva rn om

sv i jetu popravi t i sve š to se mo že popravi t i : Po-s l i je toga d jeca ć e i d a l j e u mi ra t i n ep raved n o ,

č ak i u savršenom druš tvu. U svome najve ć em

napo ru , č ovjek mo že samom sebi s tav i t i u za-

da tak da a r i tme t i č ki smanjuje bol svi je ta . Ali

nepravda i pa tn j e ć e os ta t i i , m a ko l iko b i leogran i č e n e , o n e n e ć e presta t i bi t i sablazart«(A lber t C amus , L-Homme revol te) . Pred n os ti l i pobuna - to su dva opre č na odgovora na i s tud i l emu .

U predan os t i se na laz i poneš to od svakel ju d ske mu d ros t i , os im jed n e : p l i tkog op t imi -

zma. Ona je pr i č a o l judskoj sudbini i s toga ne-izbježno odiše pesimizmo m, jer »svaka sudbi-na je t ragi č n a i d rama t i č na, ako se ide do n je-zina dna« (Gasset) .

Pred an os t su d b in i po t re san je od govor n aveliku č ovje č ansku temu o s t radanju koje se nemože izb je ć i , Ona je spoznaja ž ivota kakav jes ti s j esna o đ luka da sve t reba izdržat i i pret rpje-t i . U ovoj ta č ki is lam se bi tno razl ikuje od pl i -tkog opt imizm a evropske f i lozofi je i njene na-ivne pr i č e o »Na jbo l jem od sv ih mogu ć ih svje-

tova«. Predano st je blaga sv jet los t s one s t rane

pes imizmaAli , došla kao rezul ta t osje ć a n j a n e m o ć i i

nes igurnos t i , p redanost sama p os ta . j e jednan o v a m o ć , jedna nova s igurnos t . Vjera u Bo ga

i Njegovu promisao daje nam takav osje ć aj si-

gurnost i koji se n i č im d ru g im n e b i d ao zami -jeni t i n i t i nadoknadi t i . Sve juna č ke rase \ jero-vale su u sudbinu - tvrd i Emerson. Jer, preda-nost ne zna č i pas ivnos t , kao š to to mnogi u po -tpu n oj zab lu d i mis le . Ne rad i s e o tome d a se»prepust imo sudbini«, jer naš odnos prem a su-d b i n i i m a s a m o m o r a l n i zn a č aj . Predanost je

č mjekov u n u ta rn j i s tav p rem a c je l in i sv i je t a iprema rezul ta t ima svoga vlast i tog d je lovanjaPredanost vol j i Boži joj zna č i nezavisnos t i pre-

ma v ol j i l judskoj . Pokoravanje B ogu iskl ju č ujepokorav an je č ovjeku. To je novi odnos izme đ uč mjeka i Bo ga , pa s toga i n ov i od n os i zme đ uč mjeka i č mjeka .

Zbo g toga, pr ihvat i ti sudbinu zna č i osje ć a -

t i se, u najve ć oj mjer i , s lobodnim. A l i to je s lo-bod a ko ja se s t ič e izvršavanjem svoje sudbine,s l a g a n je m s a t o m s u d b in o m . O n o š t o n a š e

a n g a ž i r a n j e i n a š u b o r b u l j u d s k o m i r a z u -m n o m , o n o š t o j o j d a j e p e č a t odmjerenos t i is m i r e n o s t i , to j e m j e r e n je d a k o n a č ni i shodsvega ni je u naš im rukam a. Naše je da nas toj i -

mo i d je lu jemo, rezul ta t je u Boži j im rukam a.Predan ost - to j e jed in i l j udsk i , dos to j a -

nstveni iz laz iz nerješ ivost i i besmisla života ,i z laz bez pobune, o č aja , n ihi l izma, samoubi-stva. To je hero jsko osje ć anj e , ne hero j a , t igoob i č n o g č ovjeka u neizbježnim životnim nevo-ljama, tragi č k o o s j e ć a n j e š e h i d a k o j i j eizvrš io svoju duanost i koj i prihvata svoju su-

d b in u .Is lam ni je dobio ime prema svoj im zakoni-

m a , p r e m a s v o j i m n a r e d b a m a i z a b r a n a m a ,prema naporu t i jela i duše koj i zaht i jeva, negop r e m a n e č emu š to obu hva ta i n ad mašu je sveto , p rema jednom m omen tu spozna je , p remas n a z i d u š e d a s e m j e r i s a v r e m e n o m , p r e m asp remn os t i d a se pod n ese sve š to u op ć e m o ž eponudi t i jedno postojanje : prema is t in i preda-nosti .

Predanost i , tvoje ime je i s lam!



A J A I Z D A T I N E Z N A M

I M U S I S AB O S N A I E G O V I N A -S A JUG O S L A V I JAO d 18 . j u l a d o 2 0 . a v g u s t a 198 3 . g o d in e u S a r a j e v u j e in s c e n i r a n o s u d e n je d v a d e s e to r i-c i m u s l im a n s k ih i nt el e k tu a l a c a , k o j e č e o s t a ti zap i s ano u i s to r i ji kao a r h e t ip eg z em p l a -r n o g p r o g a n ja n ja z b o g r eč i i m i s l i. P r a v n i k a A l ij u I ze tb e g o v i ča , p r v o o p t u ž e n o g n a to mprocesu, koji je bio osuden na 14 godina zatvora, najpre smo upitali da su mu danas

- n a k o n š e s t g o d in a - j a s n i r a zl o z i s c e n a r is t a p r o c e s a i k o j e d a o i n ic i j a tiv u za to ?

p rije svega, moram Vama re ć i da nera-

do g o v o r im o s u đ e n ju . Ne s pa da m ul j ude k o j i su o k r enu t i p r o š l o s t i , a iuspomene su nepri ja tne . Ali zbog ja -vn os t i n e m ogu od b i j a t i od govor n a

takva i sl i č na pi tanja .Ko su inic i ja tor i sudenja? Vi i sam i zna te da

p o t p u n o s i g u r a n o d g o v o r n i j e m o g u ć e d a t i .Ipak, prili č no pouzdan e indic i je ukazuju na tada-šnj i sam vrh republ ike: Branka Mikul i ć a i Hamdi-

ju Pozderca . O bojica su se , još u faz i is t rage - su-pro tno i mo ra lu i z a k o nu - v r lo a k t i v no uk l ju č ili

u pro ce s . M ik u l i ć j e u M os ta r u 22 . m a r ta 1983 .godine u nekom gov oru na jav io "energi č an obra-

č un s a no s io c ima mus l ima ns k o g na c io na l i zma " ,a v e ć su t r a d a n p o č ela su masovna hapšenja i pr i -

vod e n j a , d a b i n a s se z a t im , op e t u f a z i i s t ra ge( m j e s e c d a n a p r i je p o d i z a n j a o p t u ž n ic e i d v amjesec a p r i j e po č e t k a su đ enja) , tako đ e r u j a -vnom is tupanju, optuži lo za č i tav niz zlo č ina , odnepr i ja te ljskog ud ruž ivanja, kontrarevo luc i je , na-

pada na b ra ts tvo i jedins tvo, suradnju sa nepri ja -te l jskom emigrac i jom, pa sve do špi junaže. Tako

se ponaša še f države (preds jednik Preds jedniš tvaSR B iH) , a njegov part i jsk i kolega , Hamdija Po-

zderac ( tadašnji preds jednik part i jskog Preds je -dništva) , preuzima na sebe da dokaže kako su ra-

z li č iti č i s to ‘ je rski teks tov i u s tvari nepri ja te l jsk inapis i . Tako , napr imjer , Islamska deklaracija, k o -

j a n e m a a m a ba š n ika kve ve z e sa r uše n j e m z e -mlje. Ovom oc jenom , s obzi rom na svo ju funkc i -

j u , P o z d e r a c p r a k t i č k i d a j e n a l o g i s t r a ž n im iop tužn im or ga n im a i p o tp un o ve z uj e r uke sud uu utvr đ ivanju s tvarnog karak tera ovog teks ta , ko-

j i je, ina č e , b io g lavna ta č ka optužbe . Uosta lom,mis l im da je u svemu o vom e sud, naža los t, igraona jsporedni ju ulogu.

U ne k o j d rug o j p r i l ic i o v a dv o j i ca ć e grla to

govor i t i o d e m ok r a c i ji , z a kon i tos t i , us ta vn os t i,nezavisnom suds tvu , š to su sve na tako f lagrantan

n a č in sami kršil i .

Što se t i č e raz loga za o rganiz iranje procesa ,mo g u re ć i da su b i l i svi drugi samo ne oni ko j i suu javnosti iznošeni. Niti smo mi bili neprijateljska

gr up a , n i t i sm o r a d i l i p r o t iv J ugos la v i j e . D ugosa m m is l io d a j e to b io obr a č un m i l i ta n tn ih ko -munista sa vjernicima koji nisu krili svoje vjerskoopredjel jen je , ko j i su b i l i to l iko "drsk i" pa su ga ijavno m an i festi ra li . Kada sam , nakon iz laska iz za-

tvora , to svoje miš l jenje iznio jednom pozna tomnovinaru, rekao mi je da sam na ivan i da o inspi-ra to r ima procesa imam više m išl jen je nego što ga

zas lužuju . Pr iznajem im nekakve idejne m ot ive, a

ovi su mno go pr izemni j i . U pi tan ju je č i s ta borba

za vlast i l i č nu pro mo c i ju , r e k a o j e , " a do k o m u-nizma nj ima je s ta lo kao do lan jskoga sn i jega" .

U pripremi i u samom procesu bi lo je mno-go nezakonitosd - odioupotrebe vlasti d.o nasiljanad svedocima, op tužen ima n j ihovom rodb i -n o m . D a n a m m o ž e t e u k r a t k o n a v e s t i n te ž e

povrede zakona?- Z b o g o g ra n i č enog pros tora , ja ć u ih sa m o

nabroja t i , bez mnogo komentara :Lišavanje s lobod e , pre tres i s tana , sas lušanja

op tuže n ih i sv j e d oka oba v l j a j u se be z p r i sustvaadvokata .

O d b r a n e ( p r a v n e p o m o ć i a d voka ta ) uop ć e

nema u fazi i s trage.Optuženi upozn a ju svoje brani te l je tek kada

im je uru č e n a o p t u h ic a .Na optužene i svjedoke, posebno ove po s l je-

dnje, vrši se prit isak da potpišu izjave koje nisu di-r e k ta n sn im a k sa s luša n j a ( p i ta n j a i od gov or a ) ,nego ih je sas tavio i s l jednik na osnovu razgovora.M nogi s )7jedoc i drže se danima u nedefin i ranoms ta tusu sedoka-zatvoren ika i u pan ici potp isujuzapisn ike ko j ih ć e se n a sud u od r e ć i (od 60 sv je-

doka, samo nj ih 15 os taje na sudu pr i svome iska-zu iz is t rage) . U nek im s lu č a jev ima primijenjenaj e d irektna s i la , pr i je tn ja i ucjena, o č e m u s u t isvjedoc i govor i l i na sudu.

Iako je najve ć i b ro j svjedoka pred sudom po-vukao svo je iz jave da te u i s t razi , sud je u sv im slu-

č ajevima kao mjerodavno uzeo sam o n j ihove iz ja-

ve da te u is t raz i . I još mnogo toga .G r ubo j e p o v r i je đ en pr incip javnosti sude-

n j a . O d a b i r a n je m p ub l ike ko j a ć e b i t i propuš ta -na u sudnic i ( sud je za ulaz u sa lu podi je l io ula -znice na ime) s tvoren je ekran izme đ u s udn ice i

0




j avnosti , pa je ovoj - uz svesrdana dopr inos š ta-m p e - b i l o m o g u ć e se r v i r a t i s liku o p r oce su p ovolj i scenaris ta . Pom o ć u ovog nezakoni tog " izu-ma" - u laznica (!) - javn os t je l i šena neposrednog

uvida u to š ta se s tvarno doga đ a u sudnici, za štase optuženi s tvarno optužuju, š ta iznose u svojuodbranu, š ta iz jav l juju sv jedoci , i td . Na jteža i zao p tuže ne na j s udb o no s n i ja ne z a k o n i to s t p ro ce s a

bi lo je svakako ve ć s po me nu to o tv o re no m i je ša -nje dva na jmo ć nija č cnjel ta u Republ ic i u i s t ragu

i samo sudenje .O p ć eni to se može re ć i da je nezakonitost su-

denja u pol i t i č kim s tvar ima uvi jek u obrnuto j s ra-zmjer i sa s tvarnom kr ivicom optuženih. U proce-su Andri j i Artukovi ć u , na p r i mje r , n i i s t r ag a n isud n isu posezal i za s l i č nim s reds tvima i nezako-ni tos t ima. Nije im treba lo .

Kao prvooptuierd, sud Vas je osudio na 14godina zatvora, od č ega ste - i nakon svih skra č i-v a n j a - s k o r o š e s t g o d i n a . D a s t e z a v r e -me izdsžavanja kam e bili psihicid

Da s te , imaju ć 1 u v i d u n a r u š e n o z d r a v l j eI V a š e g o d i n e , n e k a d a r a z m i M j a li o t o m e d a n e č e -te izać i iz z a t v o r a ?

- N e b i h m o g a o r e ć i d a sa m ka o p o j e d in a cbio iz ložen z losta lan ju, mada je robija sama posebi fizi č ko i ps ihi č k o m u č enje . Ovdje t reba spo-menu t i j ednu č in j e n icu , n a im e , d a p o l i t i č ki za-

tvo r e n ic i kod n a s i z d r ža va j u ka z n u z a j e d n o saosta l im osu đ e n ic ima . J a v no s t i j e o v o ug la v no mnepozna to , je r su komunis t i u s ta roj Jugos lav i j i ,kao pol i t i č ki zatvorenic i , b i l i odvo jeni i imal i po-

voljni j i rež im. Me đ ut im , ka d a su d oš l i n a v la s t ,oni su tu priv i legi ju svojim po l i f ič ldm pro t ivnic i -

ma uk inul i . Š tav iše , položa j pol i t i č kih zatvoreni -ka kod nas je ne povol jn i j i nego os ta l ih zatvoreni -ka. Naime, m an je-v iše , sva osu đ ena l ica , os im po-liti č kih, imaju pravo na s lobodne p os je te van za -tvora , odsus tva i godišnje odmore kod porodice .Za tih šest godina ja nisam iza:s'ao iz zatvorskih zi-

d in a , a z a to v r i j e m e m oj e "ko le ge " osud e n e z akrade , pr ivredni kr imina l , drumska razbojniš tva is li č no, su po više puta ku ć i n a od sus tvoodmor. V al jda s toga što je po uvjerenju vlas t i nastrebalo u to. Inač e , ja sam imao "sre ć u"pa sam kaznu izdržavao sa ub icam a. Ovo sa "s re-ć om " ć e Vam zazyu č at i č udno, a l i je tako. Na ime,za raz l iku od os ta l ih krivaca , ubice su uglavnomkorek tn i l judi i ja sa n j ima n isam imao prob lema .

š to se t i č e drugog di je la V ašeg pi tanja , neken a d e sa m im a o d o od luke V r h ovn og sud a BiH .Isprva n isam vjerovao da za jedan teks t - ma šta unjemu p isa lo - t reba umri je t i u za tvoru. Ali kadaje na k o u g o d inu da na V rho v n i s ud pra k t i č n o p o -tv r d io ka z n u ( ta d a sa m osu đ e n n a 1 2 g o d i n a ) ,shva t io sam da je v rag odnio ša lu i da to oni mi-s l e o z b i lj n o . Š ta s a m m o g a o ? D o b r o s a m u d a -h n uo i k r e n uo tom d ugom s ta z om k o j o j s e n 4evid io k raj . Moram pr iznat i da sam se os je ć ao kao

osud e n ik n a d ož ivo tn u r ob i j u . Me đ utim, n isamp a o u o č ajanje, ć' a l t sam pon ekad b io i vedar . Ni-sa m n ika k a v h e r o j , r a d ilo se o j e d n o j m j e r i d o -sljednosti . Č i tav ž ivot govo ri te neš to , mis l i te da

vjeru jete u to , a onda za vas do đ e trenutak istine.U is lamu ima jedan pr incip , u s tvar i , j edno u č e -

n je ( mno g i g a s ma t ra ju na jv a žn ij im) , p re ma k o -j e m u sve š to va m se d oga đ a treba da pr ihvati te

kao Bo ži ju vol ju. Iskreno govore ć i , n isam rani jemnogo o tome razmišl jao , a l i kada sam se suo č io

sa izgledom da os ta tak ž ivota provedem u za tvo-r u i um r e m m e đ u rob4ašima, pods jet io sam sebena o sno v n i r ed : na neš t o ma l o do s l j edno s t i . I,kao š to v idi te , os tao sam duševno zdrav , l jekarikažu da sam uglavnom i f iz i č ki . To mogu zahval i -

t i t o j \ j e r i jo š j edno j č injenic i : odanost i i mora-In o j p od r k i m oj e d j e ce .

"Sko ro š est godina nikada

nisam napu stio zatvors ku ć eliju,

medutim, moje 'ko lege' koj i su

os udeni za krade, pro nevjeru i

s lično, u tom periodu v i še pu ta

su dob i ja l i odmor - do pu s t .

Imao sam ' sre ć u ' da kaznu

izdržavam zajedno sa ub icama.

Oni su u g lavnom ko rek tni l jud i

i sa njima nisam imao

prob lema."

Još jedno kratko pitanje o sudenju, pa ć em opr e ć ina druge teme. U zavdnoj re č i , p r e d i z r i c a -nje presude, pored ostalog, izjavili ste da voliteJugoslaviju , da ne vol ite vlas t . Je se u medu-vremenu u tim ose č anjima što promenilo?

- Osje ć an ja su osta la i s ta , samo su se m alo po-

ja č a la : još v iše vol im Jugo slavi ju, još manje vol im

vlast.

Pripadate bosanskohercegovaclom naroduislamske kultume tradicije. Na ko ji na č i n s h v a t a -te posebnost i samastalnost Muslimana-Bass k a ?

- Najlu-a ć e re č e n o : m is l im d a sm o m i j e d n aod še s t a u toh ton ih j ugos la ve n sk ih n a r od a , ko j isu , b i t r eb a l o b i t i , jednak i i r avno pr avn i .

P o s t c j e o s p o r a v a n j a e t n i č k e p o s e b n o s t i M u -dimana u tom smis lu da su oni Srbi , odnosnoH r v a d . opet, govore o "mladostr , t j . n e -z r e lo s d m u d i m a n s k e n a c i je i d i č no.

- Neko je rekao da se osporava t i može sam oono što pos to j i . Navod im ovo kao z animlj ivu mi-

sao, a sam b ih h tio re ć i da iza t ih osporavanja u

suš't ini stoji svojatanje Bosne. Pritom i jedni i dru-

g i po la žu pra v o na č i tavu Bosnu i Hercegovinu,sa z a d n j om m iš l ju d a j e p od i j e le m e đ u s o b o m ,ka o š to su to u č in i l i 1939 . god in e Tv r d im d a b iprva Jugo slav i ja , i da ni je doš lo do ra ta , propa lazbog one s ramne i neodržive podje le .

I s t in a j e d a i m e đ u Mus l im a n im a im a on ihkoj i se iz jaš 'n javaju kao Srb i , odnosno Hrvat i , a l i

to je potpuno zanem arl j iv broj , uglavnom inte le -k tua laca . Naciona lnos t ni je m iš l jenje , nego os je -

ć anje, a za osje ć anje n isu mjerodavni "ško lc i", ne-

g o o b i č a n n a r od . P r o đ i te kroz se la i manje gra -

dove i pi ta j te Musl iman e š ta su po naciona lnos t i .

Odg o v o r i t ć e v a m l is t o m d a s u M u s l im a n i B o -šnjaci. Neld ć e re ć i da su Bosanc i i l i Hercegovc i ,a l i n i ko od n j i h ne ć e od gov or i t i d a j e Sr b inHrva t M ožda ne zna ju, pa ih t reba nau č iti šta su?

Al i na c io na lno s t s e ne u č i , a "nau č ena” nac iona-I no s t j e nam et nu t a nac i o na l no s t , b aš k ao k o do no g m a l o g b r o j a i n t e l ek tua l ac a k o j i su svo j e"s rps tvo" , odnosno "hrvats tvo" n au č i li , a ne poni-

je l i iz svog dom a od oca i majke .Što se t i č e "mlados t i" m oje naci je ( "naci ja u

procesu nas tajanja") , to tvrde oni ko j i rn is le da se

naciona lnos t uspos tav l ja dekre tom. Po nj ihovommjišl jen ju , Mus l imani pos to je o tkako se kao takvi

pojav l juju u Ustavu 1974. godine , odnosno neš tor a n 4 e u u s t av n i m a m a n d m a n i m a . T r e b a o b j a -šnjava t i da je to b i lo samo zakasnje lo (vrlo zaka-sn je lo) formalno pr iznanje jedne č injenice kojaje odavno pos to jala u realnos t i . Skoro t r ideset go-d ina M us l ima n i s u s a o n im upo rn iM "ne o pre d i -j e l jen" izražavali svoje ve liko NE apeti t ima i saisto č ne i sa zapadne s trane , i tom upo rnoš ć u obi -

č a n n a r od ( n e in te le k tua lc i ) i z vo j e va o j e p r a vona na c io na lno pr i z na n je.

Nism o, da lde , mlad narod, naprot iv , mis l imda smo dos ta s ta r narod. Naš i kori jeni , preko na-š ih b o g o mi l s k ih pre da k a , dub o k o s u i o d d a v n i -na ovdje u Bosni .

S p o m e n u l i st e p o g r e in ua b i s ten a m r e l d i š t a p o d t im p o d r a z u m j e v a t e ?

- Um j e s to d a se od m a h p os l i je os lobod e n j aprizna č injenica posebnost i musl imanskog naro-da, rješenje se razvla č i i odla ;e skoro t r idese t go-dina. Č e k a s e d a s e o p r e d i j e l i m o k a o S r b iH r va t i . N a r od to od b i j a . O s ta j e n e op r e d i j e l je n .N e z n a m d a i m a s l i č nog pr imjera u sv i je tu: dvo-

m il ion sk i n a r od be z im e n a . K on a č n o , n e m a s ek ud pre d o v o m upo rno m s v e na ro dno m š u t ri jo m,do b iv a mo im e , a li n i o no , po miš l j e n ju mno g ih ,n i je sasvi rn adekvatno. Kroz svu h is tori ju bi l i smo

Bošnjac i , sada to ne možemo b i t i . Al i os im imena

nemamo pravo ništa tražiti. pet naroda

im a j u svo j e n a c ion a ln e d r ža ve , m i im a m o z a j e -d n i č k u . U B iH d ruk č i je i ne može biti jer je izmi-j e š a n o s t z a i s ta v r l o v e l i k a . A l i , tr e b a z a t o d an a m se d oga đ a da o s t a ne mo b e z pre ds ta v n ik a unajvišem t i je lu zemlje? Sada se u PrecLs jedništvu

1




SFR J n a la z e , p or e d os ta l ih , tr i S r b in a i n i j e d a nM usl iman. Jedan narod, tre ć i po veli č ini u zemlji ,

ni je uop ć e preds tavl jen . Kažu da je preds tavl jenarepubl ika, š to n i je ob jašnjenje . Narod je izvor su-

ve r e n os t i , re p ub l ika j e s a m o iz r a z toga . A ko j eovo ravno pravnost , ja ne znam š ta ta r ije č z n a č i.

Zat im, ins t i tuc i je? O dgovaraju - n i Srb i n i H rvat iu B o s n i ih ne m a ju . T o j e t a č no, a l i se zaboravha

( d a j e u p i ta n j u s a m o z a b o r a v ? ) d a i h S r b i iH r v a t i im a j u u s v o j i m m a t i č n im r e p ub l ika m a .( Uz gr e d , n a c ion a ln e in s t i tud j e im a j u n a r od n o-sti - Albanci i Ma đ ar i ) . Mus l imani su , dalde, os ta-l i bez naciona lnih ins t i tuci ja , a bez nj ih n4e m o-gu ć e odrzati identitet, niti razvijati narodnu svije-s t i kul turu. Ako pos tav i te ova l tav , sasv im razu-man zahj tev, proglašavaju vas nac ional istom.

Da je to b i la pogrešna ( i nepravi č na) pol i t ikapre ma M us l ima n ima , to j e da na s o č i to , Manje je

o č igledno da je to bila i za Jugoslaviju štetna poli-t ika. Naime, " i rna neka ta ina veza" izmedu M us l i -mana kao naroda, BiH i Jugos lavi je . Ja tu poveza-

nost vidim ovako: slabi M ushmani - slaba BiH - sla-

ba Jugoslavi ja . Naime, danas se u sv i je t lu na jnovi -

j i h do g a đ aja jasno vic l i da b i ev entualna nes tab i -lnos t u BiH m ogla iz ravno ugroz i t i ops tanak ze -mlje kao c je l ine. Snažan i osvi ješten m us l imansk ina ro d b io b i j e dna o d s ig u rn ih s tub o v a B iH k a održave, a preko ove i stabilnosti Jugoslavije.

Poslednj i popisi stanovništva u Bo sni He-rcegovini poordili su snahla migra.dona kretanja

H r v a t a p e .m a H r v a t s k o j i S r b a p r e m ač

im eol:jakjavate ovu pojavu?

- Pos l jednji popis s tanovn iš tva s ta r je prekoosa m god in a ko l iko se s j e ć am, on ne p o tvrc lu jeneka iz raz i ta kre tanja Hrva ta prema Hrva tskoj iSrba prema Srb i j i . M is l im da o tom e govore nekeankete, ali one su za ovakv e zaldju č ke nedovoljnopouzdane . Naredn i s lužbeni popis je 1991. godi-ne i ja ne o č ekujeni da ć e on potvrdi t i takve pre -tpo s ta v k e . U v je re n s a m, m e du thn , da ć e p od a c ipopisa pokaza t i jednu s tvar koja b i m ogla pruži t iob j a šn j e n ja m igr a c ion ih k r e ta n j a u Bo sn i i H e -rcegovini. To migracija Muslimana prema

Hrva tskoj i ;posebno, Sloveni j i . Hoć

u kazati da se

n e r a d i o k r e ta n jim a m ot iv i r a n im n a c ion a ln imrazlozima, nego ekonom skim i po l i t i č kim, ako ihtako mogu nazv at i . Niko ne progoni Srbe i Hrva-te iz Bosne i He rcegovine. To je apsurd . Ljudi sek re ć u iz pravca m anje u pravcu v iše razvi jene sre-dine i iz pravca rnanje u pravcu ve ć e slobocle. Po-sao i s loboda pr ivla č e l jude. Vid i te ove najnovi jemigrac i je u Njema č koj . Sa ob je s t rane granice su

Nijemci . Nac ionaln i razlozi n isu mot iv, pa pr ima-r n o n i e kon om sk i . G la vn i m a gn e t j e ve ć a li č nas loboda.

I s t ina j e da j e i z B iH u to k u j e dno g pe r io daodšao ve ć i broj inte lektua laca . Srbi su, pr i rodno,išh u Beograd, Hrva t i u Zagreb, a l i to ni je b io b i -j e g Sr ba H r va ta od M us l im a n a , n e go b i j e g s lo -b o d n i h l j u d i o d t a d a j o š n e o g r a n i ć ene i nek o -ntrol i rane v lasd jednoga broja bosanskohercego-va č k i h m o ć n ika , i s t ih on ih od ko j ih su p ob j e g l iM eša Selimovi ć , E s ad C i m i ć , Nerkez Smai lagi ć i

dr ug i . I j a svo j evr emeno po b j eg ao o d M i k u l i-ć a d a s am i m ao gd je .

1 8 . 1 1 . 1 9 8 9 .



A L I J A : J A I Z D A T I N E Z N A M

M I S M OA N E C V I J E C EN a š e is k u s t v o s u ž iv o ta m n o g o j eo j am o d t o l e r anc i je . T o l e r ir a t i v i m o ž e t e i ne š tos h - ano , a u B o s n i n ij edan o d o va t r i nac i o na l na e l em en ta n i je s t r ano t ij e lo

Nd a v n o j e u S a r a j e v u o s n o v a n a

Stranka demokra tske akci je , kojau g l a v n o m o k u p l i a m u s l i m a n s k os tanovništvo Bosne i Hercegovinei t r e ba la b i p os ta t i g la vn om sn a -

gom poli t i č kog okupl ianja i po l i t i č kih težnj i togav i šemi l l j unsk o g na r o da . Z a p r eds j edn i k a Gl a -vnog odbora s tranke izabran je dugogodišnji bo-rac za prava M us l imana, pravnik i pub l ic is t Al i jaIze tbegovi ć . Zbog pol i t i č kog dje lovanja u uNeti -ma fam ozne jugos lavenske part i jske države , Ize -tbegovi ć je proveo po zatvor ima više od osam go-d ina . J o š k a o mla d i ć , davne 1946 . , bio je su đ en

k a o M la d i M us l ima n n a t r i g o d ine . P r ij e ne k o l i -ko godina, zbog poznate Islamske deldaracije, z a -

j edno s grupom is tomišlien ika , u procesu protiv»islamskog fundamenta l izma<‹ , o su đ e n j e n a 1 4godina (u zatvoru proveo pe t) . S lovi kao izvanre-dni poznav alac teor i je i s lama, o č emu je napisaonekoliko lmj iga , od koj ih je na jzna č ajnija Is lam

izme đ u I s toka i Zapada, gdje raspravl ia o prob le-mu re l ig i je u na jš i rem sm is lu r i je č i te o aspke t i -ma b ipo larnos t i i s lama.

Najnoviji poli t i č ld angažman u s t ranc i pr iba-v io mu je , ug la v no m u b e o g ra ds k o m t i s k u , no v iepi te t - musl imanski Tu đ man ( i po tvrd io karak te-

r i s tiku mus l imanskog f imdamental i s te) . Njegovus t r a n ku n a p r e d s to j e ć i m i zb o r i ma u s t udeno msmatra ju na jve ć i m favo r i t o m - sm a t r a se da ć eosvoji t i na jv iše mjes ta u bosanskohercegova č ko jskupštini.

Č I J A J E B O S N A

Z a B o s n u s e g o v o r i l o d a j e i m u s l im a n s k a , is r p s k a , i h r v a t s k a , n o u O V O d o b a v i š e s t r a n A a č e -s t o s e č uj e da n i j e n i m us l im an s ka , n i ups ka ,n i b r r a t s k a n e g o k o m u n i s t i č k a .

- Nikada B osna r i l je pr ipadala ovim t r ima na-

rod ima, ve ć je pripadala p artijskoj biroltraciji i bi-la njeno v lasniš tvo Htje l i su s tvori t i anaciona lnuBo sn u, be z id e n t i te ta . U tom e su d j e lom i č n o iuspjel i , jer mi da nas pr i je možem o odredi t i š to toBosna n i je , nego što ona jes t . Bosna je t ime izgu-b i l a , je r s t va r an j em j edne anac i o na l ne s r ed i nedobiva te s redinu s onu s tranu kulture .

Postoj i jedan, prepoznadj iv identitetsne i Hercegovine je on još uvijek trostruk?

M usliman doslozmo zna č i

č ovjek ko j i je predan Bogu .

M uslinianski narod, kako ga ja

vidim, jest vjerni č ki narod. Bez

ob zira na osob na uvjerenja,

ne mo žete igno rirati jednu

takvu č i n j e n i c u .

- Još uv i jek t ros t ruk . Bi lo b i požel ino s tvor i t ij e d a n p r e p oz n a t l i iv bosa n sk i id e n t i t e t , a l i to j es tvar budu ć nost i . Put tome vodi preko os lobada-

nja naciona lnih kul tura , a njegov zameta l t može-mo , mo žda , na ć i u zb i l ja razvi jenom os je ć aju za-

j e d n i č kog života . Naše i skustvo suživota mnogo ješ i r i p o j a m od to le r a n c i je . To le r i r a ti v i m ože te in e š to s t r a n o , a u Bosn i n i j e d a n od ova t r i n a c i -o na lna e l e me n ta n i j e s t r a no t i j e lo . M i o v d je ne -mam o put ka nac iona lnoj držav i , jedini iz laz je us lobodnoj gra đ ansko j zajednic i . To je budu ć nos t .

Nam jeravaju MusB m.ani formirad Bosnukao svoju n acionaku d rža vu, bud u č i da ostalad v a n a r o d a i m a j u s v o je m a t i č n e d r ž a v e ?

- Kod ne ldh, možda, takve žel ie i pos to je , a linisu rea lne . Iako su M usl imani na jbrojni j i na rod

u r epub l i c i , nem a i h do vo l j no za o no š t o b i semoglo nazva t i pre ras tom »kva l i te ta u kva l i tem«.Ta Atrit i č na« masa b i la b i negdje oko 70 pos to . AM u s l i m an i u B i H č ine tek neš to v iše od polov ine

stanovništva.

P o n o v n o j e a k t u a l n a t e m a b o r t n j a ž tv a , t e m an a c i o n a l n o g i a l a l j a v a n j a M t p d i m m t a p o d n o v i mn a c i o n a ln i m i m e n o m - B o l a r j ac i .

- Koliko ja pozna jem teori ju zagovornika teide je , B o š n ja c i s u o no š to da na s z o v e mo M us l i -mani . U pi tan ju je i s t i nac ionaln i en t ite t , samo su

nazivi razli č i t i . Neki smatra ju da je to adek va tni j inaziv jer dub l ie zas i jeca u his to r i ju ovog naroda i

o dre đ uje ga historijski, a i po zvuku naziv je naci-ona lni (a ne v je rski) . To nl ie , kako ga neki I t r ivotuma č e , integra lno, t j. t rokonfes iona lno b ošnja -š tvo . O n o sa d r ž i j asn u m us l im a n sku ko m p on e -ntu .

D a b i t o b i l o t o č nije odredenje nego ovod a nd nje M i s l i m a n i ?

- Mislim da je Bošnjak adekvatniji naziv iz ra-

z loga koje sam naveo, a l i ne t reba ga agres ivnonameta t i .

Da b i s e t t n az iv odn otdo n a M us l im an ei z S a n d ž a k a i C r n e G o r e ?

- Kako im a Hrvata izvan Urvatske , tako ima i

Bošnjaka izvan Bosne. Naziv b i , po mom e mišl ie-nju, pokr ivao i zna tan d io M usl imana izvan Bosne

i Hercegovine. Jer M us l imana s lavenskog por i je-

k la ima i u M a k e do n i j i, na Ko s o v u , u S a ndža k u ,C r n o j G o r i . In a č e, pr iznajem da bih razgovor oovoj temi na jradi je odgodio za go dinu-dvi je . Na-ime, mis l im da b i na ovom e preds to je ć e m po pi s ut rebalo da se svi iz jašnjavamo kao M us l imani . Neb i b i lo dobro s tvarat i svega godinu dana pred po -pi s o v o m ra s pra v o m z a b unu me đ u l judima. Ima-mo do voljno di lema, ne t reba nam još jedna . Na-kon popisa i kada u đ emo u dem okratsku fazu d i -

jaloga, situacija ć e za ovaj razgovor biti povoljnija.



I J A : J A I Z D A T I N E Z N A M

Neld bobjažtvo shva. ć aju kao nekakav bosa-nsld integralizam, kao put ka straranju jecine no-v e n a c i je .

- M is l im da j e z a t a k o š to h i s to r ij s k a mo g u-ć nos t zauvi jek prošla . Formiranje nac ionalne svi -je s t i kod Hrva ta i Srba u Bo sni zavden je proces .Hrva t i i Srbi nisu spremni b i l i Bošnjaci . A š to se

tič

e M usl imana, naz iv Bo šn jaci za tvor io bi , na ne-ki na č in , k rug i o tk lonio rasprave o tom e jesmomi S r b i Hr v a t i . U s t v r d i l a b i se naša p r i padno -s t , je r n a z iv M us l im a n i ka o d a p i ta n j e os ta v l iaotvorenim. M i smo po vjer i mus l imani , a š to smona c io na lno ? T im o dre de n je m k o na č no bi se s ta -vila ta č ka na ov u d i lernu, ako ta d i lema uop ć e po-stoji.

M E H M E O S P A H O I J M O

Z a v a š u Stranku demokrauke akc i je kažu daj e nas tavak s taro jugos lavenske SpahinejM O.

- D i r e k tn ih ve z a n e m a . J M O j e p r e s ta la fu -n kc ion i r a t i p r e d r a t, Sp a h in im od la skom . Sm r tM e h m e d a S p a h e 1 9 3 9. o m o g u ć i la je sporazumCvetkov i ć - M a č e k . D ok j e Sp a h o b io ž iv , t a ka vsp or a z urn b io j e n e m ogu ć . Taj sporazum Musl i -m a n i s p o m i n ju s n a j v e ć i m p r e z i r o m . T o j e z anas b io s raman akt podje le Bosne i negaci je mu-s l ima ns k o g b i ć a u Bosn i . M ože se r e ć i d a S D A ,po ci l jevima koje zastupa, predstavlia izvjestannas tavak JM O-a. Ci l j SDA jes t , pr i je svega, sa č u -

va t i Bosn u i H e r ce gov in u i sp r i j e č i t i još jedand o g o v o r n a g o d b u n a r a č un B o s ne . B udu ć i daj e J M O č uva la m us l im a n sk i id e n t i t e t u Bosn i i

Herceg ov i n i i izv an n je , m i s e , u t om s m i s lu ,osje ć a mo na s ta v li a č i ma t e t r ad i c l i e . Rad i s e uoba s lu č a ja o his torl iskom zada tku o č uvanja na-

šega nacionalnog iden ti te ta i o nastojan ju da ses tvori jedna suverena snaga , nezav isno od Srba iHrvata . Ina č e , J MO ka o o r ga n iz a c l ia , d a vn o seuga s i la , a i oko ln os t i su se sa sv im p r om l ie n i le ,a l i j e os ta lo j e d n o p oz i t ivn o s j e ć a n j e n a n j u unarodu. Spaho je velika nacionalna figura.

M nogi ne zna ju da je za JMO na tadašnjim izbo-r ima g la s a lo v i še o d 9 0 po s to M us l ima na . N i je -d n a n a c ion a ln a s t r a n ka n i j e s e m o gla p oh va l i t it a k v o m po drš k o m na ro da .

Za razliku od Radi ć a, vode Hrvata, koji jeuglavnom bio u opozidj i , relimu pa i sistemu,Spaho, voda M uslimana, bio je u mnogim viada-ma. Rak v i su n jegov i pogled i raz ioz i?

- Pr i je svega, u jugos lavensk im relac l iama ton i je bi la ve l ika snaga. Uob i č aji lo se re ć i da su Mu-

slimani bili jezi č ak na vagi ondašnj ih po l i t i č kih si-l a . M i n i s mo mo g l i i g ra t i ne k u do mina n t r iu u lo -gu, n i t i bimo utjeca ti na suštinske odnose tada-šnje jugos lavenske države . Hrva t i i Srbi su odre -dival i karak ter Jugos lavi je , pa ć e j e i ub udu ć e uvel iko j mjer i odre đ iva t i . Mora l i smo se pr i lago đ a -

vati i u č i tavoj toj s ituaciji balansirati da tako o č u-

vamo neki svoj naciona lni inte res . Spaho se mo-r a o od r e đ ivati od slu č a ja do s lu č aja . To je sudb i -na malih narod a . Spaho je znao š ta ho ć e i u svim

t im oko ln os t im a u sp i j e va o se od d a t i . N a r a vn o ,n e m o g u r e ć i da je Spaho uv i jek vukao na jbol iepoteze, ali jest č injenica da je radio u koris t ovognaroda . Iz današnje perspekt ive , č in i se da je na -

prav io na jv iše š to je u pos to jeć

im pri l ika rna mo-g a o , O n i m a z a g a r a n t ir a n o m j e s to u h i s to r i jiovog naroda.

P O K O L J U S A H O V I Ć I M A

U staroj Jugoslaviji zbio se jedan, do danasne sasvim pov ijesno obraden doga.daj - pokoljmuslimana u Sandžaku, u selu Šahovid. Možete

m o ž d a , n e š to v i š 'e r e ć i o tom dogadaju?- To je b io jedan užasan doga đ aj iz ko jeg b i ,

mo žda , ne k i i z v la č i li zaldju č k e da se za j edn i č ki

Č

ak ni za vladavine Tur skeov im krajevima, M uslimani se

nisu o sjeć ali Turc ima. To su p o -

z n j e s n e č injenice. M edutim, na

drug oj s trani, tvrdilo se da smo

mi Tu rci . Do po koja u Sict' h o v i -

ć inza nije došlo zato što su s e

M uslimani ondje osje ć ali Tu rci-

m a s e p o n a ša li k a o T u r c i,dog odilo se to zato što s u ih

ko ji su im to napravili , smatrct-Turcima.

uo p ć e ne m ože ž iv je t i . č i t a o sa m op i s d oga đ aj a

koj i je dao Mi lovan Đ ilas (u Besudnoj zemlji) i neb i h p r epo r u č i o da g a č i ta ju l iudi s labih nerava .D o g a đ a j se zbio 1924. , dakle , šes t godina nakonosnivanja stare Jugoslavije. Slu č aj je stravi č an, nesamo zbog ogromnog broja žr tava , č iji 13roj nika-

da ni je ta č no u tv rđ en, i zbog popa l ienih se la ne -go, posebno , s toga što na k raju n iko n i je odgova-

rao. Č in j e n ica š to se to z b i lo p un ih še s t god in anakon Prvog sv je tskog ra ta na jbol ie i lus tr i ra te -ža k po lo ža j mus l ima na u no v o s tv o re no j d rža v i .Po zna t o j e da j e nak o n t o g do g a đ a ja ve l ik brojl i ud i i s e li o Turs ku .

Taj podatak o isel javanju muslimana u T u-taku neši uzimaju kao doka z nj ihove nepr ipa-d n o s d o v o m p o d n e b l j u , p a k , b . o n e s i g u -most u o č itovanju naciortabog idendteta.

- D i le m a p r ip a d n os t i ovom t lu n i je n ika d apos to jala kod Mus l imana. Č ak ni za vladavine Tu-

rske ov im kra jev ima, Musl imani se nisu os je ć aliTurc ima. To su pov i jesne č injenice . Medutim, nadr ug o j s t r an i, t v r d i lo se da smo T ur c i . Do p o -kol ja u Šahovi ć ima nije clošlo zato što su se musli-m a n i on d j e os j e ć a l i T u r c i m a s e p o n a š a l i k a oTurci , dogodi lo se to za to š to su ih ov i koji su imto napravil i smatra l i Turcima. Pokoli su, ina č e ,

izvrši le neke c rnogorskeč

e te po d k o ma ndo m de -mob il iz i ranih of ic i ra , us tvari, os tac i s ta re kra l je -vske c rnogorske v o jske. Bi l i su to l judi ko j i su se

od ga j a l i n a t r a d ic i ji n a c ion a ln ih e p ova , o bor b ik rs t a i po lumje s e ca , o b o rb i C rno g o ra ca i T ura -k a . Nepo s r edn i po vo d b i l a j e po g i b i j a jedno gCrnogorca , a kr iv ica je s tav l iena na M usl imane ipo č ela je osveta, Kasnije je utvr đ eno da za n jego-v u s mr t M us l ima n i ne s no s e o dg o v o rno s t . R u l iakoja je 1crenula napravila je stravi č a n p oko l j n a dne dužn im l jud ima .

N e k i s m a . tr a j u d a je d o p o k o l j a d o š a o z a t o š t oje dio t ih sandiaadh muslimana k ražavao hrra-

tsku nadonahm sv ijest- Ne b ih rekao da je to razlog i takvo tuma č e -

nje nisam nikad č uo. Mis l im da se rad i lo o gleda-n j u n a m us l im a n e ka o n a s t r a n o t i j e lo ko j e , je -dnostavno, t reba o č ist i t i . Kao što z nate, Gorsk ij enac je pri č ao o istreblienju poturica, a ovo u Ša-hovi ć ima bio je na s tavak toga , te pr i č e, »uživo«.

Naravno, Musl imani nisu poturice , za to ima be-zbro j dokaza i po tvrda his to r l i sk ih č injenica . Onisu oduvijek bili tu... No, nije dovoljno da se vi ta-ko osje ć ate, ako vas drugi, bez obzira na to što stevi tvrd i l i , shvata i pr ihvata druk č ije.

Spomeneuli ste G o r s k i v i j e n a c i odgajnu tra-

d i c i ju e p i k e u S r b a i C a z o g o r a c a . N o ,postojala je i jaka muslimanska bosan ska epika.Spomenimo samo M uju Hmjicu. .. Je ta tradid-ja pala u zaborav?

- Raz log je jasan, b io je to sas tavni dio pot i -skivan ja Musl imana. Rad i lo se o s i s tematskom ne-

g i ra n ju k u l tu rno - na c io na lno g b i ć a M us l ima na uob j e J ugos la v i j e . N e ke p j e sm e p r og la ša va n e sune po do b n im, u m no g im p je s ma m a re tuši ra le s use i zb ac i va l e p o j ed i ne r i j e č i , npr. Bog i beg. č i-

t a ve ge n e r a c i j e Mus l im a n a od r a s le su u p o tp u-norn nepoznavanju v las t i te proš los t i , ident i te ta ,kul ture , his tor i je .e b i o j a san : ak o ne znaš

od a k le d o la z i š , n e ć e š z n a t ia m o t r e b a d aideš .. . Bi l ika bez kori jena lahko se č upa. Sada ses i tuaci ja mijenja , a l i t reba t ć e d os ta v r e m e n a d astvari do đ u na svo je mjes to .

Nije jedna od strategija te poli t ike o kojojgovorite bila i teza o Muslimanima kao m la.dojnadji?

- M i imamo s to l ie tnu t rad ic i ju , a l i imamo č u-

dnu sudb inu. Za v r i jeme rata , kad je t rebalo k rva-r i t i, b i l i smo p r iznat i kao narod. U AV N0J-sk im iZ A V N O B i H - sk i m d o l c u m e n t im a M u s l i m a n i s esporninju, ali ve ć 1946.-1947. nestajemo iz službe-n ih d okum e n a ta . I n e gd je sve d o p o e e tka se d a -

4




mdese t ih godina nigdje se ne spominjem o, a akonema naroda - nema ni njegove kul ture .

S A M O S T A L N O S T UO D N O S U N A H R V A T E I S R B E

M nogi p isc i Mus l iman i »podhehen i« su

izmedu luvatske i srpske knj iževnast i . Je to,možda, bilo njihovo stvamo nadonalno opredje-l j e n j e ?

- M isl im da je sve to bi lo nametnuto. Ustvar i,sve je b io rezul ta t repres ivne k l ime u ko jo j se za-hevi jedne dik ta ture v iše ne pojav l juju kao dire -k tni dik ta t , nego, š to i je s t na jpogubn i je , kao v la -sti t i izbor. Jer i sloboda i ropstvo, prije svega, unu-

trašnja su stvar, to je stvar stanja svijesti . Kod M u-slimana je to bilo najizraženije. Srbi i Hrvatd ima-

su svoje nacionaolne kul ture , bez obz ira na to

š to su i one b i le dobro ko ntro l i rane . Kad su Mu-s l imani dobi l i pravo na ime, v las todršci su sma-

tra l i da su t ime r i ješ i li problem . Svaka težnja zajoš ne č im os im tog imena ozna č avala se kao naci-onalizam i l judi su išli u zatvor. Kad ve ć spominje-te slu č aj knjfževnos t i , spomenuo b ih i pr imjer je-dno g a o z b i l ino g udž b en i k a k n j i ž evno s t i naš i hn a r od a gd j e n e m a te sp om e n utog n i j e d n oga j e -dinog mus l imanskog knj iževnika, č ak n i kao s rp-skog i l i hrvatskog pisca. Mus l imana knj iževnika,j e dno s ta v no , t a mo ne ma !

U k a k v o j j e v e z ž p r e š u ć ivanje nacionalnog ij u g o s la v e n s t v o ? M n o g i s m a t r a j u d a je B o s n a i H e -rcegovina republika u kojoj se najvišedrži do ju -g o s l a v e n s t v a . . .

- T a č in jen ica - prešu ć i v a n je na c io na lno g -m ogla j e ue ca t i n a t a kvo š to . A l i sve to p om a lospada u ob las t ps iho logi je .

Kakav j e V d odnos p rema pro jugos l ave -n s k i m s t r a n k a m a u B o s n i , p o s e b n o p r e m a i n ic i -

j a t i v i k o j a s e v e z u j e u z D o m p i s a c a i F , m i r a K u s t u -r i c u ?

- Musl im ani , pr i je nego š to budu Jugoslave-n i , tr e ba j u sh va t i t i d a su M us l im a n i . Te k on d amog u bi t i , ako ho ć e , i Jugoslaven i . Stepen ica oveid e n t i f il t a c i j e n e m ože se , p o m o m e m iš l ie n j u ,presko č i t i bez štete.

Smatra se da u toj jugoslavensk oj inicijativiizlaz v ide Mushm ani ateisti, a da se SDA, kaoi Forum akademika Hipovi ć a, obra ć a j u M u . s li m a -n i m a v j e r n i c im a .

- T o j e m o gu ć e . Vi zna te da je s intagma m u-s l iman-a te is t neka vrs ta contradict io in adjecto .Musliman, dos lovno, zna č i č ovjek koji je predanBogu. M us l imansk i narod, kako ga ja vid im, a neznam kako ga v id i Kustur ica , jes t Njemi č ki narod.Bez obz ira na osobna uvje renja , ne može te igno-r i ra t i jednu ta l tvu č injenicu. Mis l im da a te is t ič ka

koncepci ja musl imanskog naroda ne može pro ć i.

P ogle d a j te j e d n u s tva r : m a r ks iz a m n igd j e n i j e

uspio uhva t i t i kori jen međ

u musl imanskim naro-

d im a . I s la m j e to l iko p r ož i r n a o b i ć e mus l ima na

da nikakva a te is t i č k a m i s a o k o d m u s li m a n a n emože im ati uspjeha . Ne znam zaš to b i jugos lave-ns t vo i ma l o nek u a t e i s t i č k u k o m p o n e n t u , a l i,dok je ima, n jegove šanse kod mus l imanskog na-ro da v r lo s u ma le . U to m s lu č a j u , on o b i m og loprivu ć i m a n j i b r o j i n t e l e k t u a lc a k o j i n e r n a j u

mno go veze s narodom . Pri torne t reba naglas i t ida naš SD A n i je vjerska, a li n i a te is t i č ka s t ranka .

Da b i s e m og lo reč i d a j e S D A n e k a k a v m u -s l i m a n s k i p a n d a n d e m o k r š č a n s k i m s t r a n k s m a ?

- Takva para le la ne b i se mogla pov u ć i. Bila

je ide ja da se s tvori jedn a ta l tva s tranka , a l i je taide ja o tk lo n je na . M i s m o s t r a nk a mus l ima ns k o g

F o r m i r a n j e n a c i a n a l n e s z n j e s t i

ko d Hrvata i Srba u Bosni za-

vršen je pro ces. Hro ati i Srbi ni-s u s p r e m n i b i t i B o š n j a c i . A š t o

s e t i č e M us limana, naziv Bo-šnjaci zatvorio bi, na neki na-

č in, krug i otklonio rasp rave o

t ome j e smo m i Srb i Hrv a ti .Us tvrdila bi se naša pripadno-st, jer luzziv M us limani kao da

pitanje ostavl ja otvorenim. M is m o po zjeri mus limani, a što

s m o n a c i o n a l n o ? T i m o d r e d e -

n j e m k o n a č no b i se sktvila ta-dta na ozru dilemu, ako ta dile-

ma uop č e p o s t o j i .

naroda ovd je , a ako sve to skupa imajedan Njern i -

č ki prizvult, onda je to zato što smo mi stranka je-dnog Njerni č kog n a r od a . Re l ig i j a u s t r a n c i n i j eprogram, nego s tvar kul ture i s lobode .

Ima u tradici ji Musl imana nešto od bogu-m i ls k e t r a d i d j e ? P o s t o j e t e o r i je d a s u b a š b o g u -

n a l a z e d u i s l a m u d o d i m e t o c i c e s a s v o ji mv j e r o v a n ji m a , u n a j v e č e m b r o j u p r i h v a t a f i i s la m .

- O sob n o v j e r u j e m d a j e n e ka t r a d ic i j a p re -uze ta . Nisam his tori č a r d a o t o m e m o g u m j e ro -davno gov or i t i, a l i ponešto znam. Mis l im da jeć lna današnjih bh Musl imana nas ta la pre laskom-b o g o mi la na i s l a m. O n i s u b i l i p ro g o n je na s e k tai u i s lamu su preopozna l i nešto što im je b i lo vr loblisko i sl i č no . U z mimo s a mo č injenicu da su bo-

gomi l i b i l i p rot iv svakog pr ikaz ivan ja l ikova , d rža-

su se - kao i m usl iman i - one s tarozavje tne : »Ne

prikazuj l i l ta svojega«. Mo žda je ta vanjska sli č n o-s t v iše presudi la nego neke suš t inske podudarno-sti . Sama č in jen ica nepr ikazivanja l ikova odigralaje o č i to p r e sud n u u logu, m a d a b i d a n a s n e ko terazloge mogao na.zvat i fo rmaln ima. Znate , mus l i -mani se danas u neko j adven t is ti č koj crkvi osje ć a -

ju s a s v im pr i j a tno z b o g s a me č injenice odsus tvas l i lta i ldpova. M is l im da je gr lo današnj im M us l i -m a n a b o g o m i l s k o g p o r i je k l a , m a d a , n a r a v n o ,ima i drugih - jedan dio dose l io se Bosnu iz Sla -voni je i S rb i je , kada su se odanc le povukl i Turc i .

K a d a v e č s p o m i n j e m t a j p r e la z a k n a i s l a m ,ne možemo re č i c i a t o u n a š o j s l u ž b e n o j h i s t o r i -o g r a f i j i n i j e č, e s t o p r i k a r iv a n o k a o n e š t o n a s i ln o ,pa i ruko i ned ostojno.

- Postoji kod nas č udna navika da pjesme i le-ge n d e p r ih va ta m o ka o p ov i j e s t . Uz m im o le ge -ndu o M ati j i Gup cu. Is tina je sasv im druk č ija, alije legenda l iepša za n ac ionalnu samosvi jes t , pa se

radi je pr ihva ta i pamti . Č in j e n ica j e d a j e n p sk inarod, ko j i je ž ivio pod Turc ima č etiri s totine go-d i na , o ps t ao , da su o ps t a l i n j eg o v i spo m en i c i ,crkva, jezik, pismo. Sve je to Turska, za ta č etiri vi-

jeka , mogla uniš t i ti da je b i lo onako k ako govo reda je b i lo . Turska je v ladala Srb i jom i Bugarskomkad je b i la u naponu snage i kad je ugrožava la iB e č . U tom t r e n utku , m og la j e p o tp un o un iš t i t it e n a r od e . S d r uge s t r a n e , v i uop ć e ne nalaz i temuslimanske spom enike u Beogradu, u kojem jenekad b i lo šezdeset džamija . Danas ima samo je-dna , i to u jadnom s tanju, a Ravan ica , Sopo ć ani ,S tudenica i td . pos to je . Osobno ne Njeru jem da suTurci naturali islam, jer da su za tolike go-

cl ine b i ga i nametnuli . Da je to mogu ć e, svjedo-

č i p r i m j e r Š p a n l ie . B a š u v r i j e m e k a d T u r s k aosvaja la Balkan , rekon lwista je osvaja la Span i ju u

kojo j su A rapi s tvor i l i neproc jenj iva d jela kul turei c iv i l izacije . Arapa danas ondje nem a, pa ako suŠp a n c i m og l i p o tp un o un iš t it i A r a p e , ko j i su uŠp a n i j i im a l i svo j u ku l tur u , b ib l io te ke i s l a vn egr a d e v in e ka o š to j e A lh a m br a , on d a su i Tur c imo g l i na B a lk a nu na me tnu t i i s la m. Al i , na s po -menutim mitov ima, pjesmama, ba jkama, s tvore -na je ant imusl imanska sv i jes t koja se i danas o č i-

tuje.

T a s v i je s t i a n t im u s l im a n s k o r a s p o l o ž e n j e s i -gumo su prouzro č i li i k rv a v e s u k o b e n a n a c i o n a -lano.vjerskom osnovu za vri jeme Drugog svje-tskog rata. čin i se da je za Muslimane p o s e b n ob o l n o p i t a n j e F o č e, odnosno, č e t n i č l c o g p o k o l j au t o m k r a j u .

-0 tom e se m a lo z n a . A l to M us l im a n i n i sumogli govor i t i o svo j im ak tualn im pravima, onda

su još manje mogl i govor i t i o svo j im žr tvama. Ni-smo , k a l t o k až e p r o feso r M uhamed F i l i po v i ć ,

imali pravo na žr tve . Fo č a je neš to š to se ne mo-že z a o b i ć i . O n d j e j e , p o n a j sk r om n i j im p od a c i -

ma, pobijeno više od 2000 Takve procjene



J A I Z O A T I N E Z N A M

daje Č olakovi ć . Ta j doga đ a j ni je obi l iežen nika-k v im o b i l j ež je m, n i s po me n ik o m . No , t a j z lo č in

se p a m t i i z bog toga ć e to s tra t iš te jednog danabi t i ob i l ježeno .

Jeukob na liniji pravoslavije - islam idoveo do opredjelj ivanja muslimana, barem je-d n o g d i je l a , z a N D H ?

0 o pre d je l j iv a n ju na ro da ne m o že s e g o v o -riti . Muslimani su č ak izdal i neko l iko dokumen a-

t a ko j im a se ogr a đ uj u od ta d a šn je v la s t i N D H iosuduju progone s rpskog i v jerskog s tanovništva.To su one poznate rezo luc i je iz 1941. godine, ko-j e je Knj i ževna rev i ja tek nedavno objav i la i kojesu š i ro j javnos t i uglavnom nepozna te . O č i to, ko-

munis t ima n l ie odgovaralo da se to zna, jer - Bo-

že moj - his tor i ja i sve dobro po č inje od nj ih. Za

č injenicu š to su neki Musl imani prihva t i l i NDH,objašnjenje t reba t raži t i u tadašnjoj po l i t i č koj si-

tuaci j i - zemlia se raspa la , narod dezori jent i ran ineorganiz iran, svugdje haos i nedoumica . Usta -

ške su se v las ti dodvorava le M usl imanima pri č a -ma o »hrvatskom cv i je ć u«, na što su neki svjesni-j i l iudi odgovaral i : Mi sm o l judi , a ne cvi je ć e .

Za M uslimane je u Drugom wdetskom mtuvezan i jedan dosa.d nedovoljno istražen f e n o -men, autonomnih muslimansk ih milidja koje aenisu borile ni na č i j o j s t r a n i .

- T o j e f e no me n v e z a n z a B o s nu , i z n ik a o i zžel je da se os tane po s t ran i sukoba. Bi lo je najm a-nje deset takvih vo jn ih fo rmacl ia . Jedna vel ika fo -rmacl ia b i la je u Tuzl i - ona ć e se kasn l ie , pod vo-

ds tv o m M uha me da Ha dž ie fe nd i ć a, priklju č i t i pa-

r t izan ima - pa M i l jkovi ć a u Kra jini , pa na podru-

č ju Bje lašnice - Treskav ice pod vods tvom nekogG r č i ć a. Sve one lavi rale su izme đ u partizana i ta-dašnj ih s lužbenih vlast i , a za par t izane su bi le iizvor oružja . Neke jasne ideološke odrednice ni-su imale, a glavni ci l i bio im je da zašti te Muslima-n e o d č e tni č k o g n o ž a o d l a s k a u n e k u o d v o -jsk i . To je b io iz raz un utrašnje sv i jes t i , koja nl ied o k r a j a id e o lošk i d e f in i ra n a , d a su M us l im a n iipak neš to drugo od svega š to im se nudi i name-ć e .

Danas iz Srbije povremeno stižu optužbe daBosnom vla.da muslimansko-Invatska koalicija.Postoje povijesne anjenice na tem elju koj ih bise moglo tuditi da su Mudimm i s Hrvatima lakše z a j e d n i a d j e z i k n e go l i s a S r b i ma ?

- Pametni i svjesni ljudi u Bosni žele zadržatinezav i snu po z i c l i u i p r ema H r va t sk o j i p remaSrb i j i. M us l imansko nac ionalno osvješ ć ivanje je-

d n a k j e od govo r n a ve l ikod r ža vn e p r e te n z l i e so b je s t r a ne . M i n i s mo n i S rb i n i Hrv a t i , to m o rabi t i ja sno. No, pos to je neke č injenice i one se nem ogu p r e šu ć iva t i . Nedavno sam, u inte rv juu zaN I N , r e k a o da v e ć d uže od d v i j e god in e p os to j ikampanja beogradsk ih l i s tova pro t iv i s lama i M u-s l ima na . S uk o b e na Ko s o v u upo rno p o k uš a v a jupreds tav i t i kao sukob Srba s is lamom , protura se

n e ka kva te z a o i s la m skom f un d a m e n ta l i z m u. . .Nas to zabrinjava i pi tamo se ni je to , možda , ne -kakva ps ihološka priprema za obra č un .

S R P S K E P O D V A L E

Srpski ministrar vanjskih poslova, Prlja, i po-

tpredsjednik Izvršnog već

a Sr b i j e , Ra d m i lov ić ,

idu u Izrael i tamošnj i narod uv jeravaju i uzimajuga za saveznike, u borb i pro t iv nekakve is lamskezavjere pro t iv Jugos lavi je i Evrope. To je , po me-

ni , nev je rova tno pol i t i č ko sliepilo. Mi to doživlja-

vamo ka o t raženje saveznika 2000 k i lometara da-

leko protiv v last i t ih sugra đ ana. Niš ta s l i č n o n eprimje ć u j e m o u Z a g r e b u . P l a n o v i S N O V u k aDraškovi ć a izaz iva ju zebnju kod M usl imana . Ne-ra do g o v o r im o to me , a l i k o ns ta ti r a m da u p i s a -nju beogradske š tampe ima i previše an timusli-manstva , dok u Zagrebu takv ih napisa nema. Ne

Za č injenicu što su neki

M usl imani pr ivhat il i NDH,

ob jašnjenje treba tražiti u tada-šnjoj p olitiekoj situactji - zemlja

se ras pala, narod dezorijentiran

i neorg aniziran, svug dje haos i

nedou mica. Ustctške su se vlasti

i dodvo ravale M usl imanima

p r ič ama o »hrv atsko m cvi je ć u « ,

na što su neki svjesniji ljudi

odgovara l i: M i smo l judi ,

a ne cvije ć e .

bih iz toga, za sada, izvla č io neke dalekosežne za-

kliu č ke . Bosn a je v r lo s ložena zem lia i ht je l i b i -s mo , r a d i mi ra , da t a k a mpa n ja p re s t a ne . Z a na su Bosni ipak je važno pon ašanje naš ih bosanskihS rb a i u to m po g le du ne ma mo pr imje db i .

Vala stranka, SDA., u Beogm du predstale-na j e kao mus l imanski HDZ, a osobno,ste epitet bosanskog Tudm ana.

- Prikaz ivanje naše osniva č ke skupš t ine pri -

m j e r j e s p o m e n u t e k a m p a n j e . U s v i m b e o g r a -dsk im l i s tovima na te levizi j i pr ikazi su negat ivni .Nepres tano se ponavl ia la iz java jednog gos ta , ona

Brozov ić eva , o b r an j en ju Hr va t sk e na D r i n i , aprešu ć uju se suštinske i kapita lne iz jave o naci-ona lnom pi tanju iz s trana č kog programa.

Da V as j e Brozov ić z b o g t e s v o j e i z j a v e d o -veo u neugodnu situa.dju?

- Pa, osim što je to b ilo zloupotri jeblieno, nlie.

Kakavje bio Vaš odnos spram izjave HDia upredizbomoj bmpanji koja se t icala Bome i H e-r c e g o v i n e i M u s l im a n a ?

- M i s m o u neko l iko mahov a izrazi l i nes laga-n je s ne k im i z ja v a ma k o je s u do la z i l e i z r edo v aHD Z-a . Bi lo je neujedna č enih i nekonz is tentnihizjava. Izgleda da se to u HDZ -u shvati lo i došlo je

do po jašnjavanja i objašnjavanja dh s tavova , š tos mo mi do b ro pr imi l i . Z a na s j e b i tno pr i z na n jesamobi tnos t i Bosne i Hercegovine i samobi tnos t iMusl i m a n a .

Zamjemju Vam to da spomin je te Bosnu ,b e z o n o g a » i H e r c e g o v i n a « , iz č e g a , o n d a , i z v la č ezakljuace o Vašem ochicanju od Hercegovine.

- To su besmisl ice! Kad kažem Bosna, svaka-k o m is lim i na H e rce g o v inu . B o že s a č uva j da seodri č e m o d a n e k o m e n u d i m o H e r c e g o v i n u !Bosna je h is to ri jsk i po jam ko j i je oduvi jek podra-z um i j e va o i H e r ce gov in u . U n a š im d okum e n t i -ma, svugdje govor imo o B osni i Hercegovin i , dok

u g o v o ru č es to upotrebl javamo kra ć i obl ik - Bo-sna.

Ima nekih raz l ika izmedu Hercegov ine iB o s n e ?

- To je jedna zeml ia Razl ika n i je ve ć a o d o ne

izme đ u Slavon l ie i Dalmac i je .

P I T A N J E J E Z I K A

Š t o m o ž , e te r e a o j e z ik u k o j i m g o v o r e M u s li -mani? To pitanje jezika posebno je zanimljivo uH r v a t s k o j , g d j e je d o s t a ž u a p r o l iv e n o o k o t o g p i -t a n j a .

- Za sa d j e to s r p sko-h r va t sk i ( i l i h rva t sko-srpski) jez ik . Ne mo žemo sv e r i ješi t i odjednom.A li e p oh a d e m okr a c i j e, ko j a , n a d a m se , d o la z i ,stavit ć e i t o p i t a n je na dne v n i r e d . Ono ć e se ra-

s prav l j a t i bez s t r as ti , u jedno m to l e ran tno m iargumentiranom di ja logu. Sve treba razmotri t i ,uklju č uj u ć i i on u op c i j u d a ( l i ) p os to j i s a m o j e -dan jez ik . Uosta lom, možda i pos to j i samo jednajezik , ko j i mi svi samo razl i č i to naz ivamo.

Iran, kao NarnRka R e p u b l i k a , n a l a z i s e u s r e -d i š t u pažnje zbog svoga karaktem , pozivanja nabratstvo svih muslimana svajeta... Rako ovdašnjiM o g l ima n i p r ima ju t e do g a da je t e po z iv e ?

- Iranci su šiiti , a ostali muslimani suniti . Ra-z l ik a i z me đ u njih manja je nego u razli č id m

kr š ć ansk im crkvam a. Kol iko ja znam, i ranska re-

vo luc l i a b i la j e ovd j e op ć e n i to p r im l ie n a sa s i -mpati jam a, je r je preds tav l ia la spektakula rni do-gada j u musl iman skom sv i je tu. Bi la je to i jednaod r i je tk ih revolucl ia rea l iz i ranih u mirno v ri je -me . Go lo ru ld na ro d uk inuo j e j e dnu do z ub a na -oružanu despotsku v last . Kasn i je je došlo do raz l i-ka u g ledanju na tu revoluci ju. Neki su zamjera l ii r a n sko j v la s t i n a s tr og im i p r i j e k im m e tod a m akoje je pr imjenj ivala , a l i ne znam ko l iko su te za-

mjerke na mjestu. Valia uzeti u obzir da je Iran



svega dvi je godine nakon rev o luc i je uvu č en u je -dan dugi i i scrpl iuju ć i rat. Prakti č no je jedno vri -jeme vo dio ra t prot iv os ta tka sv i je ta , je r Traku su

pomagal i i A merikanc i , i Rus i , i Francuzi , a i dru-ge zapadne i arapske zem lie . Ta č in jen ica i spr i č a -

va I r a n z a m n oge u č injene stvari. f 'ostoje i izvje-sna pre t je r ivanja u tv rdnjama kako je I ran pos tu-pao k ak o po s t upa . I r ansk a r evo l uc i j a s i g u r non i j e b i l a k r vav i j a o d f r anc usk e r u sk e . A š t o seti č e poz iva na jedins tvo , ne znam zaš to b i to b i l iop a sn i loš i p oz iv i . Ev r op a se u j e d in j u j e , p os to -jao je Bolivarov pokre t u Južnoj Americ i , pa po-kret za jedinstvo Afrike. Pakistanski poltret jedna-

k o j e d o b a r l o š k a o p a n a f r i č ki panevropski.

A priori ga ne b ih odbacio .-I r a n s k i r e ž i m i m a d o s t a t o t a l it a r i s d a a l o s o b i n a .

- To je jedan revolucionarn i i postrevoluci-o n a r n i r e ž im k a o t a k a v , v j e r o j a t n o i m a d o s t ae lemena ta dik ta ture . Neposredno p os l i je revolu-

c l ie , s tvari su u unutrašnjem razvoju b i le krenuleu poz i t ivnom p ravcu. A onda je ta j ra t izmijenio

situaciju, što se i moglo o č ekivati , a možda je i je-

da n o d c i l ie v a na me tnu to g ra t a b io da o ne mo g u-ć i n o r m a la n d e m okr a t sk i p r oce s . Mus l im a n s ldsvi je t nalazi se u fazi iz laska iz dekadenc i je , ko jaje v lada la v jekovima. I t raž i svoj put , a to izaz ivanerazumlievanje i sumnje. A svako ima pravo ž i -vjed onako kako n jemu odgovara. Evropa i Ame-

r ika nisu, u tom pogledu, uzor.Kalav je Vaš odnos Feema Hrvatskom isla-

mskom centru Kerima R eisa njegovim tezama,ka.o op ć e n i to p r e m a b r a ž a v a n j u l u v a t s k e n a d o n a -

1 n e s v i j e st i k o d m u s t im a n a u S o s n i i H e r c e g o v i n i- Iskreno govore ć i , n e p oz n a j e m te n j ih ove

teze. Nismo imal i sus ret n i t i razgovor s n j ima. M i

smatramo da Jugoslav i ju t reba ju uredi t i njeni su-vereni narodi i n j ihove republike . Što se d č e dru-gog d i je la pi tan ja , egzak tna i spi t ivanja o tome ne

postoje . Moja je procjena da nema mnogo m usl i -mana k oj i se iz jašn javaju kao H rvat i . Za to je , mo-

žd a , n a j bo l ji p oka z a te l i on o v r i j e m e ka d a se m inismo mogl i izražavat i kao M us l imani . I tada, na-jv e ć i broj nas izjašnjavao se kao »neopredijeljen«.MogIi smo se opredijeli t i kao Hrvati i l i Srbi, ali to

n i s m o u č in i l i. N e ka i j e d n i i d r ug i ( i z va n BiH )ana l iz i ra ju o ve č in j e n ice i i z vuku od go va r a j u ć e

zaldju č ke iz n j ih .7 . 7 . 1 9 9 0 .


1




P O TP UN O SA MS A M OJ a k o j e te š k o s a s t a v i ti H D Z i S D S , o t p r i li k e k a o d r ž a t i s a s t a v l j e n i m u l j e i s i r ć e , p a m o -

r a t e s v a k i č a s m u ćk a t i

l i ja Izetbegovi ć , l ide r S t r ank e d e -mokra tske akci je , medi jsk i je v r lop r i su t a n n a b o s a n s k o h e r c e g o v a -čkoj pol i t i

čkoj sceni . Ovaj 65-godi-

šnji Sara j l i ja iz Bosanskog Samcadva puta je u svom ž ivo tu žeke do lazio u sukob sv l a š ć u. P r v i p u t ka o go lobr a d i m la d i ć o su đ en jena 1946. godine na t r i godine zatvora. Po kuloar i -ma i danas ko la pr i č a da je ta osuda b i la u temel je-

na na saznanju ( i l i »saznanjw) da je A li ja Ize tbe-govi ć u toku rata sakupljao dobrovlice za SS-divi-zije (?!?) . A drugi, 1983. , kada po č in je poznatiproces is lamskim fundam enta l is tima u Sara jevu.Tem elj ove optužbe na laz io se u Islamskoj delda-raciji, napisanoj 1970. godine . Odrobi jao je zbogtoga Alija Izetbegovi ć pet godina i osam mjesec i .

Svo j u lazak u p o l i t iku (kona čno i f o rma lno )

zapo č eo je kra jem 1989. godine , kada je inic i raof o r m i r a n je J ugos la ve n ske m us l im a n ske s t r a n ke(sadašnje SDA), č i j i je prvi predsjednik. Alija Ize-

tbegovi ć s lov i z a p r vog op oz ic ion a r a u Bosn i , amnogi b i ga njegovi obožavaoci na jradi je v idje l ina č elu same Bosne i Hercegovine.

S m a t r a ju V a s f a v o r it im a n a i z b o r im a l s a m ik a ž e t e d a n i je p r o b l e m u o s v a j a n j u v l a s t i, p r o -b l e m j e » š t o s n j o m « . O t k u d a t a s a m o u v j e r e n o s t ?

- Da s te sa m nom iš l i ov ih mjesec i neš to v iše

dana Bo snom, i Vi b is te b i l i »samouvjereni« . Na-

ime , bez pre t je r ivanja , u pi tanju je nezaus tavf i iv

ta las . Imam o os je ć a j n e d a ko la gur a m o, ve ć d asu nam se ona otrgla i jure n izbrdo, a mi tr č im o

za n j ima.

N o , d o k s e d o v l a s t i n e d o d e , i m a t e p o s l a i us a m o j S t r a n d . R i je č j e o e v i d £ n t n o m m i r n o il a ie -n j u i z m e d u V a s i A d i la Z u l ff ic a r p a š i č a . N i j e l i Z u -l f i k m p a š ić n e u m j e r en , m o ž d a i m a l o ek s t r em a n ?

- Da Va m o dm a h o dg o v o r im na o v o po s l je -dnje pi tan je . Mis l im da A di l Zulf ikarpaši ć nije n in e u m j e r e n n i e k s t re m a n . O n j e m a l o , m o ž d a ,oštar u svo j im izjavam a. Al i eks t remnos t i ošt r inasu dvije razli č i te stvari . Adil Zulfikarpaši ć je za ni-

jansu, možda , tv r đ i u ne k im p i t a n j ima o d m e ne ,

a to poti č e , v j e r o j a tn o , od n j e gov og » e v r op e -i z m a < ‹ i v e ć e s lobode ko ju je gore imao . Ja sam ž i -

vio u Bosni iči n i mi s e da ne š to b o l j e po z na je m

s i t uac i ju o vd j e , sam v i še p r i l ag o đ e n o v im na -

šim pr i l ikama. M e đ utim, nema nekih b i tni j ih ra -zilaženja. Adil je vrlo razložan č ovjek, i ako imate

argumente , on je spreman d a ih uvaži i da se ko-r igi ra . Izvjesne razl ike su se b i le po javi le izm e đ unas u dvije stvari . Prva se t i č e bošnjaštva-muslima-nstva, a druga konfederacije-federacije. Stav stra-nke u p rvoj s tvari je jasan: bošnjaš tvo je s tvar l i -č nog op red je ljen ja , a Stranka ga n i t i propag ira ,n i t i z a br a n ju j e . U tom p og le d u n e t r e ba n a m n ipozi t ivna n i negat ivna agi tac i ja .

R a k o s e V ij a v a t e ?

- Ja se iz jašnjavam kao M usl iman. Vjerujemda ć emo jedn og dana to pi tanje i sami aktua l iz i -ra t i , a l i sada žel im »umir i t i loptw. Ne radi se , da-k le , o s t ra tegi j i , nego o tak t ic i .

U p o g l e d u f e d e r a c i j e ( k o n f e d e r a c i j e ), j asam u nekoj pr i l ic i iz jav io da je mome ukusu bl i -ža ide ja konfederaci je , a l i da ona ni je rea lna . Ni-je za line ukuse i s impati je . Ja pokuša-vam b i t i real is t ko l iko god je to mogu ć e, a kao ta-

kav ne m ogu ovdje u Bosni zas tupat i bezrezervnukonfederac i ju . Jer to izaziva os je ć aj f ieskobe kodj ednog, za nas, vr lo važnog naroda, naroda koj ič in i kons t i tut ivni e lemena t ove republike i doda-

tn o op te r e ć uje ionako tešku s i tuac i ju .

F I L I P O V I Ć B L I Z A KS O A - u , M U N I Ć NIJE

Tvrde s tavove Sloveni je i Hrva tske o konfe -deraciji i is to tako tvrde stavove Srbije o federaci-j i ja uz imam kao uspos tav l janje maksimalis t i č k ih

z a h f ie va d a b i s e u bud u ć oj federaci j i os igura loš to v iše konfedera tivn ih e lemenata , odnosno, ubud u ć oj kon federaci j i f edera tivnih. Ali ja s j e ru-jem da je , na konc u, konca r ješen je u jednoj ra-

ciona lnoj federaci j i , odnosno, federaci j i sa do s takonfedera t ivnih e lemena ta .

Prim j etan j e m a č a j a n a n g a ž m a n p r o f e s o r a

d r . M u h a m e d a F d i p o v ić

a u V a š b n p r o m o t iv n i ma k t i v n o s t im a , a u n j i m a n e z a . o b f i a r n o i v r lo z n a -č a j n o m j e s to z a u z i m . a i p r o f . d r . F u a . d M u h i ć . O n

j e V a š s a v j e t n ik i z o b l a s t i u s ta v n o g p m v a . I s to d o -bno, on je pokreta č R e p u b l i k a n s k e st r a n k e . K a -k v a j e , d a 1 d e , p o z i c i ja d r . a k a k v a d r .M u h i ć a u S trand i posto j i mogub ost da se sR e p u b l i k a n s k o m s t r a n k o m u d e u k o a l ic i ju ?

-Što se profesora F i l ipov i ć a ti č e, b i lo je odpo č etka jasno da su n aši stavovi bliski. Jer, zapaža-

le su se izvjesne male rezerve od strane Filipovi ć a

prema pol i t i č koj inicijativi, ali i to da č ovjek, kaošto je on , ne može dugo os tat i izvan n je . On je č o -

vjek ko j i se skoro dos lovno bo r io za ono za šta seStranka danas za laže . Mis l im, pri je svega , na de-mokrac i ju i prob lem Musl imana u Bosni i Herce-

govini i Jugoslaviji . Č injenica da je on jedan l i je -vo ori jent i rani inte lektua lac - je s te ono š to ga jemalo odvajalo od nas .

U po g le du pro f e s o ra M uhi ć a, si tuacija je ne-š to d r uk č i ja . Is t ina , on je sk lon našoj s t ranci , a l io n n e ć e , v je rova tno, pos ta t i č lan Stranke. Našistavovi nisu tako blizu kao što je to slu č aj kod pro-fesora Filipovi ć a . š to se m o g u ć nost i koa l ic i je saM u h i ć evom s t rankom t i č e , on tu s tranku još ni jeni osnovao , ona je tek najavfiena. Mi ć emo vid je-

t i š ta je to. Pada u o č i za naše pri l ike naglašenahrva tska nota u njo j , a l i mi s to j imo v iše na poz i-c i j i jednake b l iskos t i i jednake uda l jenos t i premas rpsk im i hrvatsk im mat icama.

S a r a j e v s k a p o d r u ž i t r a n k e J u g o s l a v e n an e d a v n o j e n a j a v il a d a ć e u p u t i t i a p e l B i Hn a z b 4 a n j u r e d o v a . L i j e v a k o a f i c ij a j e , č i n i s e , n ap o m o l u . L s to v r e m e n o , v r l o s e č esto spominje ik a l k u l ir a u j a v n o s t i s m o g u ć n o š ć u da se vod.eć en a c i o n a l n e s tr a n k e u B i H u j e d i n e . T a k v o š t o o č e -k u j e d r . D a v o r P e r i n o v i ć , p r e d s j e d n ik H D Z 71

B i H , 1 o n j e t o n e k o l ik o p u t aa o m r .

8




Vladimir Srebrov iz Srpske demo kratske strankeBiH, koji je ovu mogu ć nast otvoreno najavio uin tenjuu P o l i t i c i . K o l i k o je m o g u ć a t a k - v a b h . n a -cionalna koalicija i koliko je to prihvadjivo rješe-nje za Basnu i Hercegovinu?

P IJ E M O N T S K A U L O G A S D A

- Ja misl im da je to jed ino pravo r ješen je , ada ć e o no b i t i mo g u ć e, to je druga s tvar . Jed ino

pravo r ješenje za Bosnu i Hercegov inu b i la b i je -dna m us l imansko-sprsko-hrvatska koal ic i ja i onabi se mogla sas to ja t i , na jv je rova tni je , u tome dase s lož im o o ko n e k ih te m e l j n ih s tva r i : to j e d e -mok raci ja i suverena Bosna i Hercegovina . Alcobismo se oko te dvije stvari s ložili , mislim da dru-ge raz l ike ne b i b i le smetnja .N e p os to j i , p o m om e m iš l i e -n j u , r a c ion a la n r a z log d a d otakve koalc i je ne do đ e, ali po-s t o j e s m e t n j e p s i h o l o š k e ie m oc ion a ln e n a r a v i . V e om aje teško sas tav i t i HDZ i SDS,otpr i l ike, kao držat i sas tavl je-nim ulje i sirć e , p a m o r a t es v a l c i č a s m u ć lcat i . Al i ako b ise takva koa licija sastavila, bi-

lo b i to v r lo d obr o r j e še n je ive l ik i d a n z a Bosn u i H e r ce -g o v i n u . T o b i z n a č i l o d a j eBiH pobi jed i la , ops tala .

I m a l i, d a l d e , S tr a n k a d e -m o k r a t s k e a k c i j e neku pije-montsku ulogu u BiH?

- M is lim da im a . Na l ine ,č in jen ica je - a mi iz toga nemislimo izvla č i t i neke za ldju-č k e - da mi M us l ima n i ne ma -mo ne k a k v e d ruge do mo v ineosim Bosne i Hercegovine. Svidrugi narod i imaju još jednudomo vinu, b i lo da je smatra juprvom drugom domovi-

no m, a m i ne ma m o , i u to me je na š po lo ža j d ru -k č i j i u odnosu na položaj Hrva ta i Srba. Za sve nasje pr i tome i jed in i . Za n j ih to n i je . I to je razl ika.

O č

ito je vrlo t ij e s n a s u r a d n j a s H r v a t s k o mdemokratskom zajednicom. Nju, č in i se, ne mo-že pomutiti ni ratniad Šime Đo c i a n , k o j i je j o š d a -vnih dana podbo batjak na R omaniji , a ovih da-n a v e ć iscrtao obrambene linije na Drini.

- Za sa d a n e m a m o sa r a d n j e sa H D Z . Mi z aĐ odanove r i je č i ne odgovaramo, odgovaramo zasvo je. Mi žel imo zadržat i nezavisnu pozic i ju i za-drža v a mo je i da l j e . T o n ik a k o n e z na č i da sa ra -dnje ne ć e i ne treba biti, bit ć e je i treba da je bu-de , a l i je do sada nema.

I sa izjavama Dahlora Brozovi č ae pro-b l e m a . N a j p r ij e o o d b r a n i n a D r i n i, a z a t im n j e -

govo izlaganje na skupu »Bosna i bašnjaštvo«,g d j e j e B r o z o v i ć ustvrdio da basanskohercegova-ad Hrvad i M uslimani govore istim jezikoml

- Imamo, na žalost, prijetriji o napadu sa Dri-ne, a Brozovi ć tvrd i da ć e nas b rani t i na Drin i . Ne

ž e l i mo n i j edno n i d r ug o . M e đ utim, povla č im o

raz l iku izm e đ u toga da nas neko brani , odnosno,napada . Lakše je podno si t i da vas neko brani , ia -

ko - hva la im - ne t reba da nas brane . Nadarn seda se mo žemo odb rani t i i sami . A što se t i č e Bro-

zovi ć eve iz jave o jeziku , ona se, u izvjesnom smi-s lu , može pr ihvat i t i. M eni se uvi jek daje toipak jedan jez ik koji im a raz l i č i te naz ive . Premat o m e , m o ž e Bro zo v i ć ta j jezik zvat i hrvatsk im, ja

b i h g a m o g a o n a z v a t i b o s a n s k i m a k o h o ć ete,

mus l ima ns k im, S rb in s rps k im, Crno g o ra c c rno -

gorskim, ali je to, najvjerojatnije, jedan jezik sa vi-še imena . Ja nisam s tru č njak za jez ike , a l i ne b ihod jezika pravio vel iko po l i t i č ko pi tanje . Ipak, mi

se i na t im »raz l ič

i t im« jezic ima sasvim dobro ra-zumijemo, ako se ho ć emo razumje t i .

s t e s e o s v m u l i na intervju dr. FranjeTudmana u S p i e g e l u ?

- Da , nakon š to mi se č in i lo da su raš č i k e n eneke ne jasno ć e u s tavovima HDZ-a o BiH i musl i -manskoj naciji , usli jedio je taj intervju u Spiege lu .

Dr T udm a n g o v o r io j e o to me k a k o ć e Musl ima-

n i m a b i t i d a t a m o g u ć no s t da se o pr ed i j e l e . T aizjava mi se nije baš svidjela pa sam odgovo rio pri-

li č no suho da se Musl imani ra đ aju o predi je l ien i .

K a k o t u m a č i t e t r e č i s ta v i z b o m o g p r o g l a s aH D Z - a , u k o m e s e B i H s p o m i n je k a o n e d j e l ji v a

g e o p o l i d a t a c j e l i n a k o j a j e n a z a j e d n i š t v o s l i t v a -t s k o m u p u ć e n a » p o v i je s n o m s u A b i n o m « ?

-Taj stav može se razli č i to tuma č i t i . Mo gu vam

re ć i š ta u n jemu ne vid im. N e vic l im u n jemu, akona to cil ja vaše pitanje, svojatanje Bosne i H ercego-

vine. Vidim viziju o zajedni č kom životu. Misl im da

su pogrešna tuma č enja da ovaj stav zna č i neko svo-ja tan je Bosne . Takv o š to ja u tome ne v id im.

V U K O V A P R E K R A J A N J A

V u k D r a s lc o v i ć ponajviše prekraja Basnu iH e r ce g o v in u . V i s t e se n e k o l ik o pu ta d ać e t e j e b r a n it i s v i m s r e d s t v im a . K a k o B i H o b r a n i -ti od Draslović a ?

- U ovom momentu , n i t i je Draškovi ć sila ko-ja bi mogla ugroz i t i Bosnu n i -

ti smo mi si la koja bi je mo gla

o d b r a n i t i k a d a b i j o j n e k aozbiljna sila zaprijetila. To jes a d a š n j e s t a n j e s t v a r i . N e

z n a m h o ć e V u k D r a šk o v i ć

p o s t a t i s i la k r o z n e k o l i k om j e se c i ko j a m ože ugr oz i t iBosnu, a l i ć emo mi sasvim si -

gurno posta t i s i la koja ć e jem o ć i odbrani t i .Kako gledate na Markovi ć akao even tua lnog konkure -nta? Usput, kako ocjenjujetenjegov program?- Dobrodošao Ante Markovi ć

n a b o s a n s k u v i š e s t ra n a č k us c e n u ! N o , n e v j e r u j e m d amo ž e o vd j e b i t i o pasan k o -nkurent nac ionaln im s t ranka-ma, ni SDA-u , ni drugima. Ali

mis l im da b i n jegova pozic i jabila ja č a nego ondašnjeg Soci-

jalisti č k o g s a v e z a . K a o p a -r tner , takva jedn a s tranka bid o b r o d o š l a . S a n j o m b i s em oglo sa r a đ iva t i , s obz irom

na to da o na ne bi b i la i z raz ito nacionalno obojena

i da ima jedan ev ropsk i pr istup prob lemima.A š to se t i č e Ma r kov i ć e v o g pro g ra ma , u na -

šoj Programskoj de ldaraci j i smo ga ve ć oci jeni l ikao pozi t ivan. Za nas je on samo prva etapa u re-

konstrukci j i na rodne privrede . Re ldi smo, ako ses je ć a te , da je on potreban, a l i nedovoljan.

Interesira me na kraju V aš stav prema Ntja-zu Durakovi ć u. Reformirani komunisti su vamg l a v n i ta k m a c ?

- Ne m is l im d a s u na m o z b i l j a n t a luna c , a opo je d in im l i č nos t ima ne vo l im dav at i sudove. Sa-m o m o g u r e ć i da je d r . Dura lcovi ć u j e d n om t r e -nutku ispus t io šansu da bude bosansk i l ider , ko juj e ima o . .. T a m o g u ć nost se ne vra ć a...

5 . 8 . 1 9 9 0 .

1



A : J A I Z D A T I N E Z N A N I

G R A D A N S K A R E P U B L I K AI L I G R A D A N S K I R A T !L i č n o n e m i sl im d a s u n a c i o n a l n a o r g a n i zi ra n a p o s lj e d n ja n j e č p o l i t i čk e t e o r i j e i

k s e ; n c t k lo n j e n i ji s a m n e k o j v r s t i g r a d a n s k e d e m o k r a c i jej t e 1 1 h r a b a r č o v e k , g o s p o d i n e I z e t b e g o -v iču?- U li č nom sm is lu , jesam!

Potrebna je ogromna koli č ina hrabrosdd a s e č ovek danas upusti u politiku, zarn e ?- Ovo jesu opasna i teška vremena za ba-

vljenje pol i t ikom pa je , za men e , hrabros t kad seč ovjek u n ju upus t i a zadrž i razum.

K a d s m o v e ć kod razwna, je li usud Bosne 1Hercegovine da njome tako dugo dadaju »vezi-r i«, nasiln ici i neupitani pred l judima i sudbi-n o m ?

- Pa do sada , uglavnom, nismo imali mn ogosr e ć e s »vezir ima«.

M ože se ipak dogodid da ponovite kla.siimiput komun istiadh paša: posle devetogodišnjegzatvora, osvajanje dasti Imate li u sebi gor č ine iliželje da u zatvor pošaljete one koji su Vas tamos W i ?

- Nemand Ponekad se pi tam je l i mi to nedo-s ta ta k? N e m a u m e n i j a la , n it i že l j e d a v r a ć amo n o č ime su me zaduži l i.

U č tivo moram napomenuti da je Branko 26k u l i ć na ovom m estu odahnuo, ali se tako pomi-djivo uvek govo ri pre dolaska na viast

- A ja v a ma mo ra m re ć i kako do v las t i našapart i ja va l ja prvo da pobi jedi na izborim a i da jap r e lom im od luku h o ć u l i pr ihvati t i kandidaturuza neko mjes to na vrhu. Nedavno sam izjavio ka-ko se ne ć u kandidira t i mis le ć i da je došao red nam la đ e l jude . Po re d to g a , ima m u s e b i o db d jno s t

prema funkc i jama, pa mi je nezam is l ivo da se d a-nas-sutra na đ em u rez idenci j i , opkoljenoj č uvari-

m a i m e r ce d e s im a , n a kon č e t i r i deceni je odvra -tnos t i ko ja se kod m ene s tvarala prema takvim s i -m b o l im a m o ć i.

M nogi su se na to navikli, zato bih Vas una-pred pitao: jeste li Vi č ovek od ko jeg bih, sa pu-nim poverenjem, mogao da k aipim polovni auto-m o b i l , n e r a z z a f f i ja j u ć i jeste li me obmanuli?

- Jesam!

Koliko je religioznost, oni koji Vas poznaju,kažu da je duboka i iskrena, spojiva sa politikomk a o » d r u g i m n a j s ta r i ji m z a n a t o m n a s v e t u « ?

- Ne mora svaka po l i t ika tako izgledat i , Vid i -

te, recimo, na:s 'u rijeku Bosnu. Na vrelu je č ista an a n j e n om kr a j u , u č amcu, jako pr l java. M i smon a p o č e đ tu p o l i t ike i n e m or a sva k z a v r š it i ka o»drugi najstariji zanat na svijetu«.

Koliko dugo poznajete gospodina Adila Zu-I f i k a r p a š ić a ?

- Upoznali smo se u Švicarskoj ima nešto više

o d g o d inu da na .

Z a : s 't o s t e g a p o s e t i l i?- G le da o s a m u n je mu č ovjeka koj i se bor i za

i s lam, za Bosnu. Takve sam informaci je o njem uimao . Pored toga , ht io sam m u i zahva l i t i , je r jeza vr i jeme našeg za tvora objavio kn j igu S a r a j e v s k i

p ro ces , koja je u svijetu proširila našu istinu o su-đ enju . Objavio je zat im knj ige pjesn ika Džemalu-d ina La t i ć a i Mel ike Sal ihbegovi ć , a po mo g a o jei š tampanje m oje knjige . Na lu-a ju, finans i jsk i jedoprin io da se ko l iko- to liko o tkr i je i s t ina o A gro-komercu, ko ja još do kraja n i je o tk r ivena, pa samu n j emu g l edao i n t e r esan t no g č ovjeka , jednogod onih koji su u emigraci j i os ta l i borc i za s tvarkoja je pravi č na .

L j u d i k o j i p r ip ada ju i s l amu ,

pr ipadaju mu u c i j elos t i , j er j e

i s lam takva m isao da ni jedno

po lje ž ivo ta ne os tavl ja netaknu -

t im; ne m ožete bi t i mus liman a

da niste definirani u

s vako m p i tan ju .

Jeste bili prijatelji?- Radi je b ih naš odnos nazvao lo ja lnim dru-

garstvom, jer smo previše da bismo mogli

bi t i pr i ja te l j i. M ožda je i na meni k r ivica.

Medusobni rasIdd, koji ima politiace okvire,ob ič no ostavlja i neku vrstu ose ć aja lič nog gubi-t k a , a k o d V a s ?

- Ko d m e ne do min i ra o s je ć a j ogromn e š te tekoja je u č in jena. Putovao sam B osnom i vid io ka-ko je naš raskid užasno odjeknuo . Ina č e, svald mi

r a s t anak , mak ar i p r o mjena s t ana , t e šk o pada .

Ov aj je , na žalos t , b io neizb ježan.

Sada ste jedan od nadonalnih lidera; trebač o v e k d a o s e ć a s t r a h p r e d s v e v e ć im brojem ljudik o j i tv r d e k a k o k r o z n j i h p r o g o v a r a N a c i ja , R a s a ,I s t o r ij a , J e z ik , P i s m o i V e r a ?

- M isl im da ta j s t rah ne b i b io neosnovan, a l im o r a m o p r o ć i k roz fazu s t raha. Li č no ne m is l imd a su n a c ion a ln a o r ga n iz i r a n j a p os l j e d n j a r i je č

poli t i č ke teori je i pakse ; na ldonjeni j i sam nekojvrsd gra đ anske demokrac i je . Al i , faza o ko jo j go-vorimo, pos l jedica je ne samo his tor i je ve ć i re-pres i je nad naciona lnim i v je rskim , pa se ona nemo že z a o b i ć i . N a r od u se ko n a č n o m o r a p r už i tipri l ika da doku č i svo j id e n t i t e t k r oz n a c i j u v j e -ru. Govor im V am iz i skustva ; ako na javi te d i skusi-j u o dem o k r ac i j i , sk up i t ć e te s to t injak rac iona-Inih, recite da ć ete govor i t i o prob lemima na c i je ,do ć i ć e dese tine h i l jada . To je č i n je n ica o k o jo jprvaci danas vode ra č una .

M U J E Z I N N A A J F E L UA l e k s a n d a r Z i n o v j e v , s o v j e t sk i d i s id e n t , t v r d i

kako ć e z a k o j u d e c e n i ju s a v r h a A j fe l o v o g t o r n j a ,uč i ti m u j e z i n . O n k a ž e k a k o ć e t o b i d p o r a z e v r o -pocentri č nog hrišhnstva i sukob koji ć e, nakonumiranja k lasnog i sm rti boljševizma, obelež it ivek pred nama. Šta kalete na Zinatjeva?

- Što se samog is lama t i č e , obradovao b ih semujezinu sa Ajfe love kule . Me đ utim, nisam ubije-đ e n u ta č nost ove teori je i pored priznanja da jeis lam jedina religija koja doživljava ekspanziju.

N a p i s a l i s t e i I s lam innedu ly toka i Z a-

p a d a . Z a š t o je , p o v a m a , o b o d i s la m s k o g s v e t a , o dK a š m i ra , p re k o Azerbejd 'fana , B u g a r s k e , K a s o v a ,Sandžaka pa do Zapadne Evrope, u vremenimakolapsa boljševizrna, potraž io Kuran? Jesu sviti nendri deo jedinstvenog talasa?

- M is l im da b i se to moglo posm atrat i kao je-

d in s tve n i t a la s , p o r e d os ta log , i z a to š to i s la m ,ka o m isa o i f i loz of i ja , j e s t u z n a ku p r e p or od a .Ljudi koji pr ipada ju is lamu, pripada ju mu u

je r je is lam takva m isao da ni jedno pol je ž i -v o ta ne o s t a v l j a ne ta k nu tim; ne m o že te b i t i mu-s l iman a da n is te defmirani u sval tom pi tan ju . Na-rodi su po obodu is lamskog svi je ta b i l i pod dom i-




nacijom stran ihka d a vod e os lobod i la č k ub o rb u , o n i t o r e do v no č ine pod zas tavom is lama.

N a i v n o p i t a n j e : Z a š t o ?- Za to š to jea mus l ima ne , ne ć u re ć i,

poli t ič ld sistem, ali, u svakom slu č a ju, uputs tvo ukojemu pravcu valja rješavati poli t i č k e pro b le me .K on a č n o , i s la m j e uv i j e k p oz iva o n a bo r bu , n aslobodu za sv e koji ga sli jede. Poznat je stav u Ku-

r a n u , gd j e se n a br a j a ju svo j s tva m us l im a n a , d aj e mus l ima n »o na j k o j i , k a d mu s e k a k a v z u lumdogodi , pruži o tpor«. Tu je raz l ika od k rš ć anstvai n jegova propovi jedanja nepro t ivl jen ja z1u.

Da V am, onda, i ja c i t i ram suru iz Kurana:»Postki ć e šta onaj koji se o č isti«. O č istimose pi tanjem da b iste stvaranje dru:s ' tva, u ovo mveku, usred Evrop e, bazi ranog na rel ig i j i, u ko-n k r e t n o m s lu č a j u r e č je o smatrali dru-

š t v e n im n a p r e t k o m ? N e g o v o r im , d a k le , sa m o oB OS IL

- D a ! Smatram! Svakako, pod uvjetom da jeto druš tvo za is ta musl imansk o. Is t ina , is lam ni jeicleologija, ve ć mie re n je i z a to s i st e m u k o je m b il j ud i p r i hva t i li i s l am k ao uv j e r en j e , k ao \ j e r u ,t o m d ruš tv u b i u s po s ta v lj a n je i s la ms k ih no rm i is tandarda ž ivo ta , za mene preds tavl ja l i napredak .

Vredi to i za Bosnu i Hercegovinu?- Ne, naša pard ja zauzima se za s tvaran je gra-

danske republ ike. Ništa nas ne može boFje pove-

zati od gra đ anske republike , je r ne M O Ž C M 0 o dBosn e p r a v i t i n a c ion a ln u c l i ža vu . N e ka Sr b i ja iHrvatska idu na s tvaranje takvih država, mi uvje-t a z a to n e m a m o I m a m o s a m o m o g u ć nost ostva-

riti ideal gra đ ansk e r epub l i k e g r adansk i r a t !

S r a j S r b a i H r v a t a , u B o s n i , d a k l e , n ij e m o -g ać i s la m s k i s i st e m ?

- Is lamski poredak ni je mogu ć !

K o l ik o # u d i u V a š o j s tr a n d d e l i o v a k a v s t a v ?- V e ć ina! Na skupov ima pažI j ivo prat im s i tu-

ac i ju me đ u l judima i nisam primije t io da eks tre -mne i s lamske iz jave doživ l java ju burno odobrava-nje . Kad bi neki , na skupu s todna hi l jada Musl i -mana , rekao da t reba uves t i neku vrs tu še r i ja ta uBosni , vid jel i b i da to ne nai lazi na eho kod l judi .

Š T A M I S L I L A T I Ć

A l i p e s n ik D š e m a l u d i n L a t i ć , k o j i j e n a s t r a -d a o u o n o m p r o c e s u , n e d a v n o j e j a v n o p r i p r e ti ok a k o b i i z v e s n a o s o b a i z o v d a š n n o v i n a m o g l au s k o r o b i t i s u d e n a , z b o g s v o g p i s a n j a , p o š e r i j a -

t sk o m p m v u ?-Misl im da Lat i ć t akvu iz javu n i je dao. Rekao

j e to m a lo d r uk č i je , spomenuvši i s lamsku pravdu.Vaša v erzija predstavlja tvr đ u varijantu izjave. Pra-vda je š i r i po jam.

Vaša uporno s t da odbrani te g . Lat i ć a jeah b ih ipak ostao pr i svom tuma č enju zna-

č en ja n jegove opom en e . Da b i s t e , in a č'e, zbog

gra.dana koj i nisu musl imani koj i jesu, a ne de-le takvo ubede nje, javno rašclanili šta zna č e ljudikoj i na vašim skupovima nose arapsku ode ć u, kli-

č u Sadamu Huseinu, nose brojne arapske zas ta-v e ?

- UNjemvam Vas da bih to uč in io da sam č uoskandiranje Sadamu. U K laduš i je b i lo 300 hi l ja -da l judi , masa u kojoj ima raz l i č i t ih usmjerenja .Naravno , po s to j i i agres ivna s t ru ja , a l i to n i je mi-l i tan tria i s lamska grupac i ja . č in i mi se da je ska-ndirala grupa iz Sand žaka. . .

Ipak je, dakle, bilo »Sadama H useina«?- Tako sam ob aviješten od svojih ljudi. Ali , ne

isldju č u j e m n i m o g u ć nos t ubac ivanja provokato -ra koji b i nas tako uvukli u nov ine .

Da ste bi l i na tom skupu u K l a d d ?

Sve j e d n o . N e kor e k tn o j e od izvješta č a da

2




skup koji sav' odiše tolerancijom svodi na izclvoje-

inc ident . Meni je Sadam H usein odvratan i po-j a m n e č eg satanskoga. Al i , medu s to t inama hi l ja-d a l j ud i im a i n e k ih ko j im a j e on » bor a c p r o t ivameri č kog imp eri ja lizma«. Tu je za t im b io jedanj ed i n i č ovjek sa arapskom nošnjom. K ao što l judii na skupove h rva tskih i s rpskih s tranaka dolazesa narodnim odi je l ima, tako je i ova j va l jda ht io

cla se obu č e n a n e ob i č an , d ruk č i ji , tradicionalni-j i na č in kako b i se pokazao da je ovaj dan za n je-ga sve č an .

Galabija ipak nije stara bokjaata. nošn ja, alim a n i m o d i z a j n . K a l c o v i d i t e v la s t i tu s i t u a c i ju : v o -di te laiacu, gradansku pol i t iacu part i ju, s to-j ite na č e l u v e r s k o g p o k r e t a ?

- Ni jedno, ni drugo!pakk, l d a s ič na bosanska »tre ć a v a r i j a n t a « ?- Ovo je mus l imanska par t i ja , ko ja veoma l i č i

na svoj naro d iz kojeg regrut i ra pris ta l ice . To je

v je rni č ld narod. Na n jegovoj l jes tvic i vr i jednos t i,vjera preds tavl ja sam vrh. Nemogu ć e j e d a to n e

os tavi odraz i na op ć e raspo loženje ko je vlada naskupovima SD A. Vjera je za mnoge l jude s inon im

za moral, e t iku; za druge, na č in da se raz l ikuje -m o o d o s t a l ih , d a i h m a l o g u r a m o o d s e b e . Uprvom s lu č aju govor im o pozi t ivno j s t ran i , u dru-gom, o nega t ivnom predznaku. Ovdje se to deša-v a n a p l e m e n i t n a č in . Narod izražava svoja je -r ska osje ć anja pa i t ime š to ć e se javno pomoli t ina skupu ispod brojnih ze lenih zas tava , Pravo daVam kažem, meni to l ič i na bezazleno izražavanjel jub a v i p re ma ne č e m u, t i l j ud i m i l i č e na ve l ikudjecu.

O P Ć A T U Č A U

B O S A N S K O M D V O R I Š T U

Pribojavam se jedino op ć e tu č e u »kolskomd v o r i š tu « s v i h b e z a z l e n i h d e č ala ispod raznih za-s t a v a ?

- Što se nas t i č e, najviše aplauza na skupovi-ma uv i jek su dob i ja le dvi je s tvar i: kad se govor i lo

o tome kako je mus l imansk i narod svo j , da n ismon i H r va t i n i S r b i , i d r ugo , d a ć emo ov d je žiNje ti

za jedno sa Srbima i Hrva t ima i oni ravnopravo sn am a .

Deli Vaše mif i jenje g . Omer Behmen i ko-l ik o s e o n j e m u m o ž e g o v o r it i k a o o v o d i p a r a m i -litarne strukture ekstremista unutar SDA ?

- N e m ože n i ka ko ! Č in jen ica je da nek im l ju-d im a sm e ta n j e gov , m ožd a , m a lo k r i t i č niji stavprema b ivšim č lanovima komunis t i č ke par t i je ko-j i do la z e k o d na s u ruk o v o ds tv a s t r ank e . Al i B e -hme n je puno v i š e p repa t io o d me ne , uk upno 1 7godina proveo je u za tvoru, pa ima ugra đ e no ne -povje renje prema takv im l iudima.

Ipak ga smatraju »islamiziranim Kertesom«,č ovekom koji se bavi diferenciranjem nepodo-bnih, kadrovskih lista, ispitivanjem verske podo-

bnosti kažu, planovima o prikupljanju oružja?- Bez osnove je sve to.

Zašto je Zulfikarpašić , donedavno drugi č o -v e k SDA, optužio Salema Šabi ć .a, takoder, po-tpredsednika Stranke, za špijunažu u korist neke» s a v e z n e o b a v e š t a j n e s l u z ix . ?

- Iskreno govore ć i , n e m o g u d o k u č i t i praverazloge. Č in i mi se da su l i č ne pr irode.

N e b i h r e k a o -č ne, ve č inozemne p r i r o d e .Naime, šabič j e u g l e d n i z a g r e b a c i d m o d n i k r e -a t o r , k f O d b o r a z a i z g r a d n j u z a g r e b a čh

sva finansijska sreclstva za taj objekat ifia suprelco njega i vedna kontakata sa SaudijskomArabijom, Egiptom, F,miratima, Libijom i S u v a -jtom, poč i v a la j e n a n j e g o v o m z b i r u p a m a n s t a v ai veza. 7mlimbivo d a je u sukobu sa njim, ali pounutzšnj im problemima, dolazi Z ulf ikarpara ć ,a je je pol j e rada t akode r inozems tvo, a napa -d a S a b i ć , k o j i j e u t i c a j n a l i č n o s t u i z v e s n im z a g r e -baadm krugovima.

N ajv iše aplau za na

s ku po v ima uznjek su dob i ja le

dznje s tvar i: kad se go vo r i lo o

tome kako je mus limanski na-

r o da n ismo n i H rv at i n i

S rb i , i d rug o , da ć emo ovdje

žizje t i zajedno sa Srb ima

i Hrva t ima i on i ra vno -

p ravno s nc tma

- N e b ih r e ka o d a Ša b i ć kod n ove h r va t skevlasti uživa neki status, iz prostog razloga što inje-

sn i k rugovi HDZ-a smatraju M us l imane »Hrvat i -ma muskmanske vjere« pa šab i ć u, koji je deldari-ran i Mus l iman, zamjeraju takvo nac ionalno opre-djeljenje.

M ok s e , on da , govorid o n ovom fen om e-n u , izvesnom zahladenju odnosa izmedu Musli-mana i Hrvata i je li dr. Tudman, izbacivanjemM u s l it m n a i z s a r a je v s k o g o d b o r a H E D Z 4 z a j e d n os P e r i n o v i ć em, doveo u pitanje ono što se obi č t

n a z i v a » s r d a č nim odnosima«?- N e b i h r e k a o d a j a m i s l im , v e ć mi s l i m

d a j e M i l o še v i ć o v d j e s t v o r i o s tr a h k o c l M u -s l i mana .

Pitao s a m d i r e k m o z a T u d m a n a j e r o c e n e oI f d o š e v i č u p o s t o je o d r a u i j e ?

-Ako je i došlo do izv jesnog, pr l ie svega , psi -

ho lo š k o g uda l j a v a n ja M us l ima na i Hrv a ta o ndaje to rezultat s ituacije u kojoj Hrvati rad naše stra-nke , na izgradnji nezav isne poz ic i je Musl imana i

stava »ni Srbi ni Hrvad«, doživliavaju kao udalia-vanje.

Nasuparot ovo m »udal javanjua, imateambici ju da postanete panmuslimanska strankaunutar atave Jugoslavije. Da ujedninite, politiad,s v e d o m a ć e m u s li m a n e ?

- Sa m o u on o j m j e r i u ko j o j sr p ske s t r a n keosje ć a ju potrebu za okupljanjem svog naroda .

j e s u s v i d om a č i mushmani jedan na-rod , recimo, mogu se Alb and podvesd podu s l o v n i te r m i n B o i n j a d ?

- Ne, naravno! Kad govor im o M us l imanima,mis l im pr i je svega, na s lavenske mus l imane. A l i ,

kod nas , os im c iv i l izacijskbg za laganja za demo-kraci ju na Kosovu, postoj i i dodatn i osje ć aj vje-rske sol idarnos t i , ps ihološ ld os je ć a j d a se r a d i onarodu ko j i je , uglavom, m us l imansk i . Me đ ut im,u našoj Dekla raci j i n ismo proš l i od te č in jen ice,

ve ć s mo s e p re m a Ko s o v u o dre d i l i r e k a v š i da s eradi o sukobu dva naroda i o problemu demokra-c i je , a ne, kako M iloševi ć voli re ć i , problemu se -

parat izma.Uz slaganje kako se na K osovu, prije svega,

radi o problemu demošsatije i njenog izostankaza sve koji tam o žive, da biste podriali ishod ko-sovskog problema ko ji se ove sedmice, prvi puto d r a t a n a . o v a m o , u o b l i č ava u mogu ć nost, prekoiava nekih albanskih prvaka, da Kosovo ude uu n i j u sa A l b a n i jo m ?

- To ć e b i t i jedino pi tanje na koje Vam ne ć uodgovor i t i .

M U S L I M A N I

B R A N I T I B O S N UDob ro, Koliko je Vaša religioznost poduda-

ma sa pri č o m o o r u ž j u š to s t e g a s p o m e n u l i u p o -s l je d n j e m g o v o r u ?

- Muslimanima oružje nije strana stvar, pa ve-

ć mjesec dana p režvakujem u seb i tu r i je č . Cinilo

m i s e d a n e k o j g o p o d i u Z a g r e b u B e o g r a d ut reba s tav i t i do znanja da do po dje le Bosne ne ć e

ba š la h ko d o ć i , t e da ć e M us l ima n i b ra n i t i o ru -žjem Bo snu, ako bude treba lo . Tada sam, na tomv e l i k o m s k u p u , d o d a o k a k o ć e j e b ran i t i » i s adrug im na ro d ima «

Zbilja misl i te da b i Srbi pucali , zajedno sa

muslimanim .a, na došijake iz Srbije Hrvati naone koji hrvatsld badak nose na D rinu?

- Re ka o sa m d a m is l im d a ć e o tp or t a kv ima m b ic i j a m a d a t i sv i ra z um n i l jud i u s r p skom ihrv a t s k o m na ro du k o j ima n i j e do a v a n tu r i z ma i

da ć e Bo sna ops ta t i us l i jed s traha od gra đ anskog

rata.

Strah, me đ utim, nije dovoljan razlog za sre-ć u opstanak neke države?

- Na ra v no da n i j e , a l i r a zumne F jude t r e nu -tno s a mo s t r a h o d o p ć e pogib i je može m ot ivi ra t id a se od up r u kom a d a n j im a Bo sn e i H e r ce gov i -

2 2




ne . Ljudi inora ju b i t i sv jesni , mada neki b ježe odtakve pomiSli , da podje la Bosne zna č i gradansk irat.

Alto do njega ne do đ e, a mislim da još ne ć e ,mo g u ć e je da se za koj i mjesec na dete za i s t ims to lom s a T udmanom, Ku č anom, M iloševi ć em ios tal im l ider ima, na nekoj vrs t i »unutrašnje Ja-lte«. Kakav ć ete stav zauzeti?

- Pri je svega , kao pol i t i č ki na jmla đ i , ne na -jmladi po godinama, više b ih s lušao , manje govo-

r io posljednj i bih uzeo r i je č . Proc i jen io b ih tadakakav je odnos snaga u Jugoslaviji i kakvu je opci-j u r e a l n o z a s t u p a t i . A p s o l u t n o b i h z a s t u p a oodržanje Bosne i H ercegovine i njen suvereni te t ,š to je i osnovni c i l j naše s tranke . Nikakvim dru-gim c i l jevima ne dajemo prednos t . Al i , kada je r i -je č o Jugoslavij i , kada su me pi tal i , davao sam clvo-

s mis le nu f o rmu o dg o v o ra , j e r n ik o ž iv da na s nezna što b i to zna č i lo f e d e r a c i j a kon f e d e r a c i ja ?

N E V J E R U J E M O U

D E M O K R A T S K U J U G O S L A V IJ U

Na takve dilem e uvijek kaž'em: ni fecleracijani konfederacija, ve ć Jugaslavija k a o širold okvirdemokra tddh s i s t e m a .

- S k o r o d a b i h s e s a V a m a m o g a o s l o ž it i.Smatram, tako đ er , da centaln i jugos lavensk i pro-

b le m n i j e f e d e r a c i ja k on f e d e r a c i ja , ve ć č injeni-ca da ne N je ru je mo u J ug o s la v iju k a o de mo k ra -t s k u z e ml ju , k a k v a j e , r e c imo , da na s N je ma č ka ,

pa sv i sa to l iko o š tr ine i i sk l ju č ivost i postavl jamo

p r o b l e m f e d e r a c i j a o n o d r u g o .hfisli te da biste u pregovorima ravnopra-

vno razgovard sa Tudm anom kfiloševi č e m ?- B i lo b i ne mo g u ć e ravnopravno razgovarat i

ako do sus reta do đ e po lovinom s l i jede ć e godine ,po š to B o s na s t a ne na s v o je no g e . Do t a da b i s mouradi l i sve da Bo sna kona č no pos tane država , je rdo sada to n i je b i la . Kakva je to država o ko jo j seiz dana u dan pri č a ko j i n jen i d i je lovi t rebaju pr i -pasti na sve č e t i r i s trane . Gospod a ne mogu ra č u -

na t i da ć e je podi je l i t i u kabine t ima, mora t ć e do-ć i ovdje i d i je l it i je na l icu m jes ta .

Z U L F I K A R P A Š I Ć

N E M A Š A N S Eš t o b i , V a sd o b r i « r e z u h a t i iz b o r a ?-Ako izbor i budu korek tr ii , bez podvala u b i -

ra č kim sp iskovi rna , bez dvost rukog glasan ja i p re-l a že n j a D r in e i Un e , s a z a j e d n i č k im b ro ja n je mglasova , moja je prognoza da b ismo bi l i zadovo-l jn i sa 35 procenata b i ra č kog ti jela. Što se glasovaM u s li m an a t i č e, zadovol j i l i b ismo se sa 80 n j iho-vih procena ta .

O d g o v o m t ih 35 procenata u delu M usl i -mana u na.donalnom sastavu Bosne i Hercegovi-ne ?

- N iko to n e z n a ta č n o r e ć i . Ne k e pro c je neidu i do polov ine s tanovnika republike .

Z a k o g a č e , p o V a l e m m i Š l je n j u , glasati pre-ostaii m i l d i m a n i ?

- Najviše ć e uzet i reformis t i Ante M arkovi ć a .

zat im, komunis t i i veoma malo HDZ.

N o v o j s t r a n c i Z u f f ik a r p a r i č a ne dajete ve č ei z g l e d e ?

Strank a je tačno toliko v jerni-

čka ko l iko je naš narodo b o j e n v j e r s k i

- Do b i t ć e m a n j e oc l p e t p os to . N a m a p r e -o s ta je b o rb a da do g o rumo do pre k o 4 0 pro ce na -ta , š to b ismo pr imi l i kao odl i č an rezultat. Ali , sva-

k i p r oce n a t p r e ko t r e ć ine osva ja se teškom mu-

k o m .

M oram V as pi ta ti odalde anal i ti č ar ima u b e -denje da unutar vaše s t ranke po s toj i »ideološ lakomisija« za ispitivanje moralno-poli t iace podo-bnosti, za brojanje obavljenih dnevnih i

pridržavanje propisa Kurana?

- S t ran ka je t a č n o t o l i k o v j e r n i č k a k o l i -ko je naš narod obojen vjerski. To je Srbiji

n e š t o d r u k č i j e , a l i mus l i man sk i na r o d j e v j e -rn i č ki i to ne može a da ne ostavi traga na

S t r a n c i , S m a t r a m d a u t o m p r a v c u s l i je d i m onarod u svemu što u njemu valja, pa, mo-

žda, i u onome što ponekad nije dobro, ali

bitno je da naša narod nije sklon ekstremi-

z m u .Kol iko je budi iz Vaše grupe, sudeno 1983.

zbog »islamskog fundamentalizma«, sada u vrhuS D A ?

- Troj ica od jedanaest č lanova centra lnoga ,Izvršnog odbora.

Sada s te javna l i č n os t , pod ložn a i j avn om

procenjivanju. Kalco se V aša religioraost i politi-ata uverenja slažu sa poluglasnim optulbama zabigandju?

- Znam š ta zna č i b igamija , a li Vas mo lim da

za l jude koji to ne zna ju, pos tav i te pi tanje na na-rodnom jez iku.

Bigamija Vam je, gaspodine Izetbegovicu,kada č ovek ima dve žene.

- Im a m sa m o j e d n u že n u , z ove sa H a l id a imajka je t ro je na,še odras le d jece.

š e r i j a ts k o i g r a d a n s k o b r a č n o p r a v o i n t e r e -s o v a l o j e V a š e k r i t ič a r e , m e n e p a k , i n t e r e su j e s l e -di te l iders ku m odu i j es te okružen i n aorula -n o m t e le s n o m g a r d o m ?

- Imam pra t ioce mimo svoje vol je , a l i samoka d id e m n a m a sovn e skup ove . To j e g r up a d o-brovo l jaca, me đ u njima m oj s in, ro đ ak i neki pri-j a te l j i , koj i su došli i s tavi l i se na raspolaganje .In a č e , h o d a m p o t p u n o s l o b o d n o , m o ž e t e m esres t i na pi jac i , u gradu i nimalo se ne bojim ni-kakvog atentata .

S v a k i a t e n t a t n a n a c i o n a l n o g l i d e r a , b i -lo ko jeg , b io b i kon t raproduk t ivan , a l i u s lu -č a j u k o n f e d e r a c i j e , B o s n a b i m o r a l a im a t ineku vrstu sopstvene armije, da bi njene

j ed in ice b i l e za jedn i č k e s a s t a v l j e n e o d s v at r i naroda?

- M orale b i b i t i zajedni č ke .

A k o d o d e t e n a v i a st , h o č e te m o č i d a i zm e -n i t e t r a d i c o n a l n i s te r e o t i p o B o s n i , c h ž a v i č i j i j en a i s t a b i l n i j i k v a l i t e t s t a b i l n a k o l e b l j i v o s t ?

- Ima u toj tvrdnji is tine! Ali, kako je re č e no ,

niko nikada ni je v ladao Bosnom, samo je mis l iod a n j om e v la d a ! D r ž im d a ž iv im o u v r e m e n u ukojem se svi je t po tresao do samog dna. Zašto se iB o s na ne b i p ro m i je n il a ? Pa j a ima m o s je ć a j dahistorija i ovdje te č e .

Jeste opdmista u pogledu opstanka jugo-

s l a v i j e ?- L i č no vjerujem u postojan je rekonstruira-ne Jugos lavi je . Možda sam utopis t , još uvi jek vje-r u j em da ć e z e m l j a op s ta t i , a l i ka o b i tn o r e ko-nstruirana .

I m a t e u t i s a k d a s v e b r ž i d o g a d a j i m e s e V a sd a i h V i m e s i t e ?

- O b o s t r a n o , m a d a m i s e č in i is t in i t i j e re ć ik a k o do g a đ a j i m i j e se m e n e , a l i i j a tu n e š to č i-

n im. R e c imo , mo j l i č n i i z bor b io j e d a n e id e mna funkci je , mada os je ć a m d a m e d o g a đ aji gura-

ju u to m pra v cu .2 8 . 9 . 1 9 9 0 .

2



I J A : J A I Z D A T I N E

B O S N A N E Ć E O S T A T I

" J O J I U G O S L A V I J IM is l im d a p r a v a p o l i tik a n i je n e s p o j iv a s a m o r a l n i m n a č e l ima

ada s te o razlozhna raskola uSDA do sada više puta govorili,n e m i n o v n o j e ip a k r a z g o -vor zapo č e t i p i ta n j e m: d a j eSDA kao jedan op č enacionalni

muslimansld pokret dovoljno jaka da se možep r i s u s t v a l j u d i k a o što su dr. Muhamed Fdi-

p o v ić i A d i l Z u l f ik a i p a k c ?

- Svaki č o \ j e k j e u j e d n om ta kvom p okr e tupotreban, a l i nekih l judi mora te se l iš id. Mada janerado v iše govorim o ov om raskolu, ipak, poš tose ovo pi tan je , na nek i na č in , odnos i na budu ć no -

s t S tranke, mogu re ć i da je SDA ovo uspješno pre-vaz iš la. M oram kazat i jednu č in jen icu ko ju n isam

ni ja donedavno znao, a to je da unutar Strankepostoj i ve l ik broj m ladih, doduše još neaf i rmira -nih inte lektua laca i da s tasava jedna mlada gene-raci ja . Tako, Stranka ima, barem, 1.000 mlad ihin te lek tualaca ko j i mogu zamileni t i one l jude ko-

j i su o t iš l i . Kon a č no, i u Tešnju, gdje je b i lo 238de lega ta , b i lo je 159 m ladih l jekara , ekonomis ta ,advokata. Bosna nije neškolovana zemlja i nije za-

v isna od dva č ovjeka. Opet da kažem , ja rastankene vo l im, a l i nek i ras tan ic i su neminovni .

Priznao sam pravo sv om

narodu , ko jemu i sam pr ipa-dam, da nako n 40 godina op ć e

presije, pritiska i nemogu ć n o s t i

da kaže što i kako se osje ć a

Niste pomalo ne tak t i č ni neuldjuč i v a n j e md r . M u h a m e d a F d i p o v i č a u l z w ž m i o d b o r S D A , j e rm i s li m d a b i s e n j e g o v i h u s l u g a n e r a . d o bilo

k o i a P a r d i a ?

- V i s te o tom p i tan ju malo neobavi ješ ten i . Sar ješenjem tog pi tan ja odugovla č i lo se iz jednosta-vnog razloga - n i je pos to jala s ta tu tarna mog u ć no -s t za tako neš to pri je skupš t ine . Skupš t ina je b i laz a ka z a n a z a 22 . , od n osn o , 23 . ( se p te m ba r ) i s at im je b io upoznat i dr . Muham ed Fi l ipovi ć . On jet raž io da se , s obz irom na njegov ve l ik i ugled, testvari tzv. formalne pril ike presko č e, na šta mnogi

l judi, koji nemaju tako visoko mišljenje o Filipovi-ć u, n isu b i l i spremni . Pošto n i je po s to jala op ć a s a -

glasnost, nije bilo mogu ć e pravid nes tatu tarn i po-t ez da bi se on pr imio u Izvršn i odbor SD A. U pr i -l o g t o m e i d e i č in j e n ica d a sm o m i to j e d a n p uti znosi l i pred Izvršni odbor , a l i je ta j pr i jedlogimao dos ta jaku opo zic i ju .

Pošto s t e i s t ic a l i d a V i l ič n o n i s t e z a i t e r e s i r a n ifunkciju pred*dnika Pre4edniš tva Bosne i

Hercegovine, normaino je b i lo da to m j e s to z a -u z m e A d i l Z u f f i k a r p a š k , je r t re ć. e g konkurenta ni-



je bilo. Ipak, postoji dovoljan razlog zbog ko jegbiste se Vi odreldi kandidature za šefa bosansko-h e r c e g o v a a c e c l iž a v e ?

I Z N O Š E N J E P R L J A V O G V E Š A

- Prije svega, sada nisu izbori za šefa države,ve ć č lana Predsjedništva. Smatram da bi šefa drža-ve t rebalo izabrat i konsenzusom, odnosno , da bu-de izabran ona j ko dobi je na jv iše g lasova od t ihkoji ć e č init i Predsjedništvo. Prema sastavu stano-

v n i š tv a , b i lo b i no rma lno da to b ude M us l ima n ,ma da i ne mo ra . Do duš e i po ne k o m tu rnus u re -dos l i jeda vr i jeme je da bude M us l iman.

U pogledu A di la Zulf ikarpašić a, u S tranc i n i -je pos to ja la jednodušnost , kako se to Vama č ini.

Isprva je izazvao i r jesno poštovanje kod č lanova ikod naroda , a l i je njegov re j t ing snažno opadaokako je v r i jeme prolaz i lo . Zbog svog ponašanja ,po ma lo a ro g a n tno g i p re po te n tno g , u ne k imč ajevima, on n i je už ivao is t i ugled kao u po č e tku.

Ja l i č no, što sam više radio, s njim, imao sam sve n i-

i nfže mišljenje o njemu ltao intelektualcu,polit i č aru i kao č ovjeku. To je nešto što je bilo pre-

sudno u mojo j l i č noj opozici j i za n jegovo kand id i -ranje , je r sam se sam pi tao da b ih smio, kada b ihmogao, takvom č ovjeku povjeri t i državu. Odgovorje b io negat ivan. Š to se moje l i č ne kandida ture t i -č e, i s takao b ih da se i dal je ne namjeravam kandi-dira t i te se nadam da ć e m o p r o n a ć i n e ku osobukoja ć e žebet i i mo ć i to dobro o bavl ja t i.

U im oše n j u prIjavog veša i meduso-bnom optužiranju, daleko ispred Vas su če ln idMuslimanske bošnjaace organizadje. Da je toizbjeg-avanje verbahh sukob a rezultat Vaše stra-tegije nejednakog t re tmana u m e d i j i m a ?

- M o ž d a ć e zyu č a t i neskromno, a l i , za mene ,

to je stvar li č ne k u l tu re . M e n i j e b i lo v e o ma ža oš to se n i smo mo gl i raz ić i kao ljudi koji razli č ito ra-

zm i š ba ju o po l i t i c i , bez l i č nog vr i jedanja. Mo-r a m pr i z na t i da s a m b io š o k i ra n ne o dmje re no k uiz java i spremnoku da se zada ju l i č ni udarci . Ni-

sam b io spreman uzvrat i ti i mis l im da n isam ništaizgubio u o č ima javno s t i , poš to l judi , ipak, zna juda oci jene š ta je laž a š ta is t ina . U tom konteks tunapada na m ene je i Fi l ipovi ć eva izjava objavbena

u As u u kojoj spomin je i automobi l »volvo«, kojeg

je meni , navodno, kupio Šabi ć , da bi tom izjavom

k o mpro m i t ir a o m o ju pr inc ip i je lnu po drš k u to m

B o s n a n i j e s a m o m u s li m a n s k a

i s v i o n i k o j i t a k o m i s le i m e d u

M u s l i m a n i m a - p o d r i v a ju B o -

s n u . U V e l i k o j K l a d u š i i s ta k a o

s c zm d a m i n e ć e m o I s la m s k u

R e p u b l ik u B o s n u i H e r c e g o v i -

nu, ve ć g r a d a n s k u r e p u b l i k u

B o s n u i H e r c e g o v i n u

č ovjeku, mada i on dobro zna da su ta ko la v lasn i -štvo Emina Švraki ć a . Naravno, tu su i A d i love pr i -č e o mojim ze tov ima ko ji v lada ju Strankom, ma-da se oni u njoj i ne pojavrjuju. Tu je samo m oj sinkoj i mi s luži kao l i č ni sekretar , a l i on n i je n i u ka-kvim organima.

S D A , naroato meclu nennollimanitm, slovikao .jernicica stranka. Da V am smeta takvo m i-M jenje o vašoj s trand i da je , možda, taj imidž '

n j e s n o i z a z v a n ?

- P r i z na o s a m pra v o s v o m na ro du , k o je mu is a m pr ipa da m, da na k o n 4 0 g o d ina o p ć e presije,

prif iska i nemogu ć nosti se kaže što i kako se

osje ć a, da odu:s'ka svojim vjerskim osje ć anjima najavnim skupovima, a l i , na ravno, na kul turan na-č in. Sve to svodi se na to da neko k aže bismillah

da ponese zastavu, a l i bez ikakvoga pr imi t iv izma.M i, prema tome, nismo na.šli razloga da to suzbije-mo , a l i n ismo ni ohrabriva l i , je r ipak,zas tupamon a č elo o odvo jenosti vjere i države. U tom duhu je

napravl jena i D ek laracr ja , ko ja n i je s igurno naru-

šena time što ć e ne k o na po č etku svoga govora re-ć i b i smi l lah . Osim toga , polovina govorn ika se na-

ro du o b ra ć a la sa » d a m e i gosp od o« » br a ć o«, pa

im to n iko n i je zam jer io , kao n i Fi l ipovi ć u koji je

na ta j na č in po č injao svoje govore. Jedino bivši č e -

ln ic i Stranke govore o nekim mil i tantnim grupa-ma, Nierskom karak teru skupova i tome s l i č n o p au tom smislu približavaju se Draškovi ć u koji iznosi

s li č ne optužbe . Ina č e, svi ostali priznaju nam da sena:s 'i skupovi odvijaju dostojanstveno.

I V Z N A S T R A N I S D A

Z b o g č ega je IVZ u ovom sukobu na Valojs t r a n i ?

- Nrje samo IV Z na n a:s 'o j s t ran i ve ć i ve l ik ibroj inte lektua laca koji su okupljeni oko »Prepo-roda« i ko ji su oci jeni l i da su is tupanja b ivš ih č e -

ln ika i č l an o va S D A n epr im je ren n a č in da se rije-še stvari. Č ak n i fo rmalno , Fi l ipovi ć i Z ulfikarpaši-ć nisu bili u pravu, jer su trebali ispoštovati lega-l n e m o g u ć nosti da se s tvar raš č i s t i a ko su im a l iprigovora. Na č eln ih pr igovora i n isu im al i , pr igo-vori su se t icali njihovih li č nosti .

Na putu izmedu V ilegrada i Ro gatice, poredn a t p is a S D A , n a k o n r a s k o la u s t ra n c i , d o p i sa n o j e




Idamska Republika Bosna i Hercegovina. šta mi-s l it e o t o m e ?

- Ja sam više puta rekao š ta misl im o tome, odOsniva č ke skupš t ine , preko niza skupova , pa i naposljednjem u Velikoj K laduši. Ali re ć i ć u još jeda-nput da Bosna n i je samo mus l imanska i da svi onikoji tako mis le i me đ u Musl imanima - podriva juBosnu. U V el ikoj Kladuši i s takao sam da mi ne ć e -

mo Islamsku R epubl iku Bosnu i Hercegovinu, ve-ć gr a d a n sku r e p ub l iku B osn u i H e r ce gov in u , J ane znam k ako se jasnije mož e izraziti taj stav, a štose ti č e te paro le , ko kaže da to n i je mo gao i pro t i -vnik napisa t i da b i kom promit i rao Stranku. Sigu-ran sam da to n i je napisao pr i ja te l j ove s t ranke.

V i s te b i l i m e đ u p r v i m a k o j i s u j u g o s l a v e n s k o jjavnosti predo č i l i problem Sau"k2, Koj i su bil iV a k m o t iv i z a o t v a r a n j e t o g p i t a n ja ?

- Nedavno sam pr i sustvovao skupu u Sandža-

ku na ko jem su izneseni vr lo žalosni podac i o po-

loža ju Musl imana u tom podru č j u . 0 tom e su ta -da govorili dr. Ugljanin i drugi govornici . Vi znate

da iseljavanje stanovništva u Sandžaku traje, sa ma-njim već im in tenzi te tom, ve ć s to t in jaka godina.

M i u Sarajevu imamo č i t ave ul ice koje su sandža-

č ke , a l judi ne b ježe uza lud iz tog k ra ja . Još pri jet r i - č etiri godine u N I N - u č i t ao sam da je bruto pro-

i z v o d n a c i o n a l n i d o h o d a k u T u t i n u , S j e n i c i ,Novo m Pazaru , t r i- č etir i puta manj i od prošjekaSrbi je . Dakle , Sandžak je bio ve l iko zapušteno po-d ru č j e u n e k u r u k u , p a s t o r č e Srbije. I pored to-ga, Sandžak se preds tavl ja kao podru č j e u kojemse Srb i i se ljavaju pod pr i t i skom. M i imamo po da-tak da Sandžakom n isu vladali Muslimani, dodu:s'e ,

vje rova tno nisu ni Srbi , ve ć Part i ja , a l i su na g la -

vn im m jest ima, ipak, preovladavala srpska imena.U Sandžak u ž iv i narod koji se smatra sas ta -

vnim di je lom m us l imanskog naroda i kao što Srb iu Srbi j i n isu ravnodušni prema prob lemima Srbau Kninu i tako ni mi ne možemo biti ra-

v n o d u š n i p re m a p r o b l e m i m a M u s l im a n a u S a -ndžaku. Ja sam svo j govor tada po č eo iz javom dasmo do š l i o da t i po č as t s lobodarskome srpskomnarodu, a l i i da uput imo prezi r onima k o j i poziva-

ju na ra t prot iv nas .L i č no m is l im d a j e k u l tu rna a u to no mi ja mi -

nimum koji t reba t raži t i a š to b i , u s tvari , t reba lo

da s e po dra z umi je v a a k o b i s e p ra v i lno tuma č io

zakon, obaveze koje je preuze la Jugoslav i ja , pač ak i s rpski Ustav takav-kakav je . Tada m i ne b i-smo m orali postavljati te zahtjeve, ali o č i to je da seono š to je napisano, ne poš tuje .

U Srbiji se, uglavnom, angailranje SDA naproblemima Muslimana u Sandžaku tuma č i kaop o k u š aj destabilizacije te republike. Eako V i gle-date na to?

- U posl jednje vr i jeme, svaki pokuša j nekogd r ugog n a r od a , z va o se , on : a lba n sk i , m us l im a -nski hrvatski , da ostvar i nek a prava, u Srbij i setuma č i kao podr ivanje s rpske države. S t i č e se uti-

sak da se u nekom centru izmis l i la ta teza o ugro-

že no s t i za k o jo m s e po s e z a o d D e v đ el i je do Lju-bljane. Ja li č no ne v idim tu ugroženost , ne v idimje konkrento u Bosni i ako se o svjedo č im da je ne-

što o č e m u se p r i č a p i š e u B o s n i , k o n k r e n t o ,laž, tada po č in jem sumnjat i u č i tavu propagandu.Bila je pri č a u j e dn im b e o g ra ds k im no v ina ma daSrbi u Sara jevu ne sm iju pos l i je 8 sa t i še tat i gra -

dom, što je apsurdno . Kroz takve i skaze i natpisepo č i n je m pro ma t ra t i i d rug e do g a đ a je u drugimdi je lovima zemlje te po č injem sumn ja t i da je sveto jedna takt ika laž i koja tež i da s rpski narod po-svada sa sv ima. Zais ta ne znam u in teresu koje ra -

č unice , pa mi se ponekad č in i da se radi o potpu-no i rac ionaln im razlozima. Zar b i se , ina č e , dogo-d i l o da s r psk i na r o d i ma l o še o dno se sa a l b a -nskim, musl imanskim, makedonskim, hrva tskimnarodom, pa i sa c i je lom Ev ropom.

Postoj i neki scenad o rasplet pol it icice d-t u a c ij e u z e m l ji z b o g k o j e g b i b o s a n s k o h e r c e g o v a -a c a S D A » z a b o r a v i l a « S a n f fi R k ?

- M is l im da ne pos to j i .Kak o ocjenjuje te dosadakaju saradnju sa

S D A u S a n f f i a l n i ?

SDA Sandžaka postoj i svega mjesec-dva i re -

gistrirana je kao nezavisna„ stranka, prema zakonuSrbije. Što se t i č e n j ihovog rada i pol i t ike koju vo-

de, možda b ismo m i to malo elas t i č nije radili . Č i-

ni mi se da su neke n j ihove iz jave pretvrde pone-kad, a l i mi to tuma č imo n j ihovim djelovanjem nal icu mjesta, iz č ega pro izlazi da oni bo l je poznaju

situaciju, ali isto tako su i više po go đ eni prob lemi-m a n ego m i o vd je .

S t a r ij e s t a n o v n i š tv o S a n d š a l a s a d a i n j e p o n a : s a -n j e v i a s d , p r e tr e s e p o k u ć ama u potrad 71 o r u A e m ,p o r e d i s a p e r i o đ o m R a n k o v i ć e v o g d j e l o v a n j a . K o l i -ko je ta prič a , k o j a j e , i n a č e , p o t e k l a i z S a r a j e v a , onavodnom naondavanju Sandlaka - ta č n a ?

-0 oružju nema nikakvoga govora , mada je ,naža los t , i s t ina da su u toku pre tres i ku ć a. Vlast i

dobro znaju šta mi rad imo i davno b i nas zabrani -li kada bi i jednog trenutka vjerovali u te optužbe.Ali, ža losno je da su sve te optužbe proizašle izizjava bivših č elnika SDA. Njih sada javno pozivam

da kažu ko , gdje i kada je t raž io o ruž je , jer b ismomi sa takvim ljudima raš č is ti li , pošto smatramo dase s tvari ne r ješava ju oružjem. Sandža č ke

m a n e n i k a d a n e b i s m o u p u ć iva l i t im putem je r ,

rea lno g leda ju ć i , on i ne b i imal i n ikakve šanse da

na ta j na č in ostvare svoja prava do k oj ih mogu do-

ć i jedino pol i t i č im sredstv ima.

Vaše istupanje u Velikoj Kladuk na najve-ć e m p o s l i je r a t n o m s k u p u M u s B m a n a u J u g o s la v i -

j i , i z a z v a l o je r a z l i a t e k o m e n t a r e . T o m p r i l ik o mr e k l i s t e d a č ete Bosnu i H ercegovinu b raniti io r u ž j e m , a k o b u d e t r e b a l o , k a o i to d a ć e i s tu p a -n j e m S l o v e n i j e H r v a t s k e i z j u g o a l a v i j e i B o s n aH e r c e g o v i n a p o s t a t i s u v e r e n a d r i r a v a . M o ž e t e

j o š m a l o p o j a s n i t i t e s ta v o v e ?

- To su dva p i tan ja - p rvo p i tan je odnosi se na

o ru žan u o d b ran u Bo s n e . M o ram V am re ć i d a m eveom a i r i t i ra ju iz jave i ponašanje izvjesnog bro jal jud i izvan Bo sne i Hercegovine . U Zagrebu, a na-ro č i t o u B e o g ra du , k o j i mi s l e da ć e m o ć i dijelitiBosnu, svoja ta t i Bosnu. Htio sam im poru č i ti da,a k o ho ć e uze t i Bosnu, to ne ć e m o ć i u č initi u ka-b inet ima, ve ć ć e morat i do ć i po n ju, a ovd je ć em o

i h do č e ka t i , ba r e m sa m ot ika m a a k o n e m a d r u-gog n a č ina . Ovd je je r i je č o sa m ood b r a n i p ra vana v las t i tu domovinu, je r musl imanski narod ne-ma drugu domov inu os im ove. Naravno , to je pre-teška izjava koja je sa ve ć om zabr inutoš ć u primlje-na izvan Bosne nego o vdje gdje se ve l ika ve ć in anaroda s laže da Bo snu n iko ne m ože d i je l i ti u ka-b ine t ima B e o g ra da i Z a g re b a . S ig urno da j a mi -slim da su politi č ka sredstva i poli t i č ke snage onošto ć e odbrani t i Bosnu. A ko se uspi je kons t i tu i ra-t i u jednu snažnu i s ložnu part i ju , sama č in jen icada ona tu pos to j i , odbrani t ć e Bosnu. Ako se SDA

uspi je kons t i tuira ti u jednu snažnu i s ložnu part i -

j u , s a m a č in j e n ica d a on a tu p os to j i , m n o ge ć eobeshrabr i t i da napadaju i svo jataju Bosnu.

Što se t i č e d r ugog p i ta n j a , m ogu r e ć i da t amo ja iz java vri jedi u s lu č a ju seces i je Sloveni je iHrvatske. Ja sam tada rekao da Bosna ne ć e ostatiu krnjo j Jugos lavi j i ko ja ne b i b i la n išta drugo do

ve l ika Sr b i j a . P oš to n a m a to n e od gov a r a , re k l ismo , Jugoslavija - da, velika Srbija - ne. Tom prili-kom, u Vel iko j Kladuši rekao sam da Bosna i He-rcegovina mo že os ta t i i u federalnoj i u konfede-ra lnoj Jugoslavi j i . Mi B osnu i Hercegovinu v id imo

u Jugoslav i j i i že l imo da ona op s tane , je r b i t imes igurnos t Bosne i Hercegovine b i la ve ć a no u ne -kakvim nov im konst rukci jama, a l i misl imo da imam j e s ta Bosn i i H e r ce gov in i i u kon f e d e r a ln omodnosu. Za nas b i , mo žda , ipak na jbol je r ješenjeb i la n e ka r a c ion a ln a f e d e r a c i ja s a m in im um omovla.štenja centralnih organa.

B i l o j e d o s t a k o m e n t a r a u j a v n o s t i u v e z i s ap r i s t u p a n j e m i r i k r e t a A b d i č a S D A . K a k o V i g l ed a -t e n a n j e g o v o a a n s t v o ?

- Ja sam Fikre ta Abd i ć a zvao tek 12 dana na-kon raskola u Stranci , namjerno ne rani je , da toon ne b i dož ivio kao nek u vrs tu pr i t iskavan ja v jernost i ovoj s t ranci . On je tom pr i likom ja-sno rekao da je pristupio Stranci jer je njegov, kra-

j iški narod , koj i on s l i jed i , uz ovu s tranku. Tad asmo se dogovo ri l i da grupa ekonomis ta razmotriprob leme Agrokom erca i inkopor i ra ih u naš eko-nomski program. 0 n jegovoj pozic i j i u S tranc i ne-ma n ik a k v e s umnje . On l i č no ne ref lektira n i nakakvu funkci ju u budu ć oj vlasti i želi ostati gene-

r a ln i d ir e k to r A gr okom e r ca , m a d a b i sm o ga m irado vid jel i kao č lana Preds jedništva Bosne i He-rcegovine .

Ov o p i t an je j e , na ne ld na č in, digresija uodnosu na dosadašnji razgovor, ali ipak ć u V a s p i -tati: da Vi uvijek govorite ono što mislite i koli-

6




k o j e p o l i t ik a z a V a s , k a o v j e r n i k a , s p o j i v a s a n e -m o r a ln i m n a č e l im a v j e r e ?- Ja m isl im da prava pol i t ika in je nespoj iva sa

moraln i rn na č e l ima, govor im o pol i t i c i , a ne o po -

li t ikanstvu, što je nešto sasvim drugo. Ko laže, ne-

valjao je č ovjek, ali prešunen istinu dopušteno jeu iz jesnom smis lu, to je s tav s je re . Prema tome,ono što kažem, trebalo bi biti is tina, s tim što mo-gu mnoge s tvad ne kazat i . Mada se ja odnedavnobavim po l inkom direk tno , neposredno , n isam pr i -mije t io da je ona nespoj iva sa mora ln im na č elima.

M n o g i s u p r im i j e t il i d a u V a E m g o v o r i m a n e -m a n i tn m ke revan š iz m a. N#e to pom alo č u -d n o , s o b zi r o m n a V d t r e tm a n u o v o m d r u š t v u uproEosti ratvorsko iskustvo, i mogu ć n o s t d a ,d o b r i m d i j e lo m , u č e s t v u j e t e u v ia s t i B o m e i H e -m e g o v i n e ?

- Ja vas zais ta mjeravam da to rn je glumfjenas tvar , a l i u men i nema n i t runke že l je da se b i lo

k o me o s v e t im. Ne ma m n ik a k v o g a o s je ć aja jala i

po ne k a d mi s eč

in i da je to sve ne ld drugič

osjekdoživ io, a ne ja .

S j e d n e s t r a n e , o V a m a p a s t o j i m i g j e n je l ta . oo č o s j e k u k o j i s e te s I t o o d r i č e s v o j i h p r i j a t e l j a , s ak o j i r a a s t e , i z m e d u o s t a l o g , ta m n o v a l i , a s d r u g es t r a n e , o d a m o v a S t r a n k e d o l a z e o p t u ž b ez a n e p o d z a m ?

Sto se t i č e n e p o t i z m a , n e m a ga , ba r e m z amene. V i znate sas tav izvršnih t i je la u ko j ima ne-ma n i je dno g mo g ro đ aka, dok po lovinu l judi č in eo n i l jud i k o je n i s a m n i po z na v a o do k n i s mo o f o -rmil i Stranku. Ovo je dob rovoljna organizaci ja ukojo j je vr lo malo pla ć e n ih l jud i i m i ne m o že mo

b r an i t i lj ud i ma da d o b r o vo l j no r ade . N a k r a jukra jeva , ovo je pomalo i musl imanska s tvar i no-

rmalno je da nam n aši ro đ aci koji su isto tako mu-

s l imansk i or i jent i rani , nude svoje us luge . 0 tomne po t i z mu ć e s e m o ć i govori t i samo onog trenu-

tk a k a da do b i je mo v la s t i k a da b ude mo po la g a l iispit, tada ć e se vidjeti ho ć e m o s v o j e ro đ ake do-

vodit i na v last l jude ko j i su to zasluž ' i l i svojomsposobnoš ć u i odanoku o voj s tvar i . Za sada je ovo

još uvi jek davanje, a ne uzimanje. Š to se t i č e m o -

j ih pri ja te l ja , ja se s tvarno teško o dri č em pr i ja te-

l jstva, naro č i to onih koja se stvaraju u teškim situ-

aci jama. Savršeni l judi ne pos to je , a l i n isam ipaknašao neke krup ne greške kod sv ojih pri ja te l ja uStranci . Ne kažem da oni na jsavršernje vode po-s lov e da ju na j t ak t i č nije izjave, ali ako bih pravioneku skalu vr i jednos t i , ipak b ih poštenje i odano-s t jedno j s tvar i s tavio u vrh. S toga i n j ihovu neku

grešku ne mo gu tako teško oc i jen i t i s obzi rom daimam u vidu da do lazi od l judi ko j i su s t radaval i ijoš uvijek stradaju za ovu stvar, To su idealisti i kao

svi idealisti - pomalo naivni.

N a S k u p š t i n i u T e k j u d i p l o m a t s l d s t e za o b i -E i u s v a j a n j e p r i j ec l lo g a d e k k r a c i j e o K o s o v u . K a -k a v j e V a š s t a v o to m p i t a n j u ?

- M i u pogledu Kosova možemo re ć i šta misli-

mo, mada ne možemo sve re ć i pošto ne žel imo dajoš više problematiziramo odnose svojim izjavama i

samim Albancima ne otežavamo situaciju. Mi sma-

t r a m o d a se , p r vo , n a K osov u n e r a d i o sukobudržave i nek ih terorista, ve ć srpskog i albanskog na-

roda. Zatim, mislim da je na Kosovu na djelu drža-vna repres i ja prema A lbanc ima, izražena kroz pr i -sustvo vo jske, policije, kroz suspenziju niza insti tu-

c i ja ko je je a lbansk i narod pos jedovao , tako da je

on iz dana u dan sve više l išen građ

anskih i l judskihprava . Problem Ko sova ne mo že se r i ješ id s i lom,

v e ć samo putem dijaloga, Kao prijatelji Srba, ono-l iko koliko mo žemo b iti prijatelji u ovakvo j si tuaci-

ji na Kosovu, mi im sai,jetujemo da stvari pokušajur i ješit i na jedan jed in i mo gu ć i na č in - a to je k rozd i ja log. Ne može se dvom i l ionski narod pr i s il i ti nanešto , š to pokazuje i p raksa, i s toga je bo l je mimor ješavat i p robleme. Zahnevi Albanaca se iz dana u

dan radikaliziraju, s t im što tamo još uvijek ima lju-di koji prihvataju jugoslavensku opciju, al i nisam si-

guran da ć e ih b i t i i na redne godine . Dok još im arazumnih treba ić i na priznavanje legitimnih

prava Albanaca na Kosovu. Rekoh, legitimnih pra-

va, jer nisu legitimna prava k oja traže cijepanje Ju-

goslavije i prisajedinjenje Mi nismo za ru-

šenje Jugoslavije i u tome stojimo n a strani Jugosla-

vi je, al i smo za to da svaki narod ostvari svoja prava.

D a p o d l e g it im n i m p r a v im a A l b a n a c a . p o -d r a z u m i j e sa t e i p r a v o n a r e p u b l i k u ?

- M isl im da a lbanski narod ima pravo na sma-

ood r e d e n j e i to j e sve š to b ih u ovom m om e n tu

mo g a o reć

i o tome.N a d a n k a d a v o d i m o o v a j i n t er v j u ( 3 . o k t o -b a r ) J u g o s l a v i j a je d o v e d e n a n a i v i c u g r a d a n . s k o gr a t a z b iv a n j i m a u H r v a t s k o j , u o n i m d j e lc r v i m ag d j e E v i u p s k i n a r o d . K a k o V i d o l iv h a v a t e i k o -mentirate ove doga4e?

- M o g u s a mo dv i je s tv a ri k a z a d . Po na š a n jesrpskog stanovništva prema legalnoj hrvatskoj vla-

s t i n i je u redu, je r niko nema pravo upada t i u m i-l ici jske stanice i uzimati oružje i to nijedna državane b i to ler i ra la . S druge s t rane, kada se to ve ć do -god i lo , m i b i sm o r a d o v id j e l i ve l iko s t r p l j e n j eh r va t sk ih v la s ti ko j e b i t r e ba le m i r n im p ute m i

politič

kim s reds tvima r i ješin ta j prob lem.3.10. 1990

Š I R O K O G R U D O S T N I J E N A , Sv A S L A I 3 O S Ta , v i s te dobro v idje l i , uz našu musl imansk u zas tavu, mi smo po digl i i s rpsku i hrva tsku. Odlu č uju ć i se za ovu, za naše pri l ike malo neuobi č a jenu

ges tu, mi nismo imali mnogo di lema. Razmiš l ja l i smo: m oramo živ je t i za jedno, pa kada moramo, da j te da ž iv imo kao l judi . Da jte da đ avolu slomi-

m o n o gu i d a to č ak zla, koji se vrd sve brže, prijete ć i da uniš t i mir , a sa nj im i one nade i v r i jednos t i koje ta j m ir zna č i , zaus tavimo. To je naša po-

ruka, danas sa ovoga vel i č ans tvenog skupa . Bez te poruke , koja prois t i č e iz našeg na jdubljeg uv je renja i i skrenos t i , ove zas tave b i le b i samo kom adi krpe .

A one nisu kom ad krpe , nego uzv išeni s imbo li ,Prot iv imo se upotrebi s i le b i lo gdje , os im kada je ona neop hodna radi zaš t i te s igurnos t i ž ivota l judi , imovine i radi suzbi janja nas i l ja a rmije koja nem a

pravo m i ješat i se u demokratsk i proces ko j i je u toku, a l i ima pravo suzb i ja t i svak i pokušaj da se s i lom i pr i t i sc ima mijenjaju unutrašnje granice i Jugos lavi -j a p re k ra ja p rema ne č i j im parc i ja inim inte res ima i m ega lomanskim zam is l ima. Obrnuto , s t ranke i part i je imaju pravo sv im d opuš tenim pol i t i č kim sredstvi-

m a u č es tvovat i u demokratskom procesu i u t icat i na javno m išl jen je , a l i nemaju pravo oruž jem i nas i f iem podržavat i os tvar ivanje svo j ih ideja i zamis l i . Mikao s tranka ograni č it ć emo se i sk i ju č ivo na po l i t ič ka sredstva za ostvarivanje naših ciljeva. Oružje i s ila tu nemaju mjesta. Zato se energi č no pro t ivimo s tva-ranju b i lo kakvih oružanih formaci ja , raz l i č i tih dinarskih i s li č nih odreda , koji b i b i l i pod kontro lom i komandom s tranaka i nj ihovih vo đ a. Zar nam tragi -č ni primjer Libana ni je dov oljna pouka i za r spadamo u o nu vrs tu lu đ aka koj i ć e se u č i t i na vlas t i tom iskus tvu , umjes to da se u č e na tu đ em .

C i n i m o i č in i t ć emo sve d a se naša d jeca ne s t ide svoga imena, svo je odje ć e , svojih his tor i jsk ih, epskih i kul tum ih l i č nost i kojih odavno nema u naš imbukvar ima, u našim č i tankama, ni t i u univerz i te tsk im udžbenic ima. že l imo v idje t i naše s tru č n j a ke i n a k um j e tn ike u a ka d e m i j a m a n a uka , u n a c ion a ln imins t i tut ima, u diplom atskoj s lužbi , u vanjsIdm jugoslavensk im kulturnim c entr ima, svuda gdje im je b i lo mjes to prema po s to je ć oj naciona lnoj s trukturi isvuda gdje ih suprotno to j s t rukturi ni je b i lo .

M usl imanski narod krvavo je pla t io svoju na ivnos t , svoju lahkovje rnos t , svoju neobavi ješ tenos t i neangažiranos t . M usl imanski narod ni je proizveo niustaše ni č etnike, ali ih je, u najve ć oj mjer i , os je t io na svo jo j kož i . Nažalos t , jugos lavenska javnos t pravi se da sve to ne zna. M i ć emo upotreb l javat i teške r i -ječ i, ne ć emo iz r ica t i optužbe , ni sudi ti , a l i ponavljam - ova j put još jednom : pogri ješ i t ć e ona j ko n ašu š i rokogrudnost shva ta kao našu s labos t .

S T A D I O N » K O Š E V O « - S A R A J E V O , 1 6 . 1 0 . 1 9 9 0 .

2





1 9 9 '




B O Š N I A C I S U

P UPAN OGAIŠto s e m en e ti č e, ne znam ko je to ovdje toliko krupan da bi mogao progutati dvomili-

o n s k i m u s l i m a n s k i n a r o d , k o j i j e to l i k o o d l u č an da ne dopusti da bude progutan. Malo

smo prekrupni da bismo bilo progutani

v aša je ocjena, iznesena u razgovori-

ma delegacije BiH s vodsM ma dru-gih republika, kalto Jugoslav ija »nemože opstad bez Sloveni je i Htva-tske« i kako »nilto u BiH nije ovia-

šten bez njih daziti u neku drugu Jugaslav iju«, tekako je »nešto druk č i ja s i tuadja ako bi iz sada-šnje jugoslavenske zajednice istupila samo Slove-n i j a « 1

- Izlazak Slovenije svakako bi bio nepoželjan.N o , a k o b i n j e z i n im o d l a s k o m d o š l o d o n o v o godnosa snaga, tada valja re ć i da Jugoslav i ja bezHrvatske više uop ć e ni b i b i la u opci j i . Bio b i topo t puno no v r a spo r ed snag a , sudb o no sna p r e -kre tnica . Konzultac i je s narodom u tom bi s lu č a -

ju b i le neophodne , a za takvu vrs tu odm jeravanjanarodne volje svijet dosad nije ništa bolje izmislio

od r e f e r e n d um a . U n j e m u b i i g r a c la n i B iH b i l ipo z v a n i o dg o v o r i ti na ne k o l ik o s udb ins k ih p i t a -n j a . P r ij e sve ga - gd j e b i B osa n c i i H e r ce gov c ihdeli živjeti . M eni se č ini da za takvu situaciju po-

s to je t r i va ri jante . Po jednoj, va l ja lo v idje t i dab i s e B i H u t o m s l u č aju pr i lđ ju č i la »otcijeplje-

n im « r e p ubh l ta m a . P o d r ugo j , d a b i s e , m ožd a ,stvarala č etvero č l ana federac i j a konfederac i j a ,š to b i , uv je tno re č eno, bio »isto č an dp r ješenja«bosanskohercegova č kog pi tan ja . Kona č no, tre ć e,

makar teore tski , t reba uze ti u obz ir da b i B iH ži-vjela i sama, s tim što bi u budu ć nosti ušla u fede-r a l n e k o n f e d e r a ln e o d n o s e . D r u g i h m o g u ć n o-

s t i nema. . . os im o nih koje , po m eni , nisu rea lne .J e r , on e ug la vn om p o la z e od m ogu ć nosti cijepa-

- n j a Bosn e i H e r ce gov in e . A l i , m is l im d a su n e -os tvar ive. Premda, pos to je snage, ne samo ovdje,ne g o i v a n i , k o je mi s l e da j e to m o g u ć e . No, š tose m e n e t i č e , ne z na m k o j e to o v d je to l ik o k ru -p a n d a b i m oga o p r oguta t i d vom i l ion sk i m us l i -manski narod , koji je to l iko odlu č a n da ne do pu-s t i da bude progutan. Malo smo p re l t rupni da b i-smo bi lo progutani .

Ipak, valja priznati da je podloga za svaku o dspomenut ih v ar i jant i u tvrden i pr iznat suvereni -te t na temel ju kojeg se donosi neka odluka - ka-ko s t ime stoje stvari u Bosni Hercegovini?

- Utvrđ en i pr izna t - to su dv i je raz l i č ite stva-

0




r i . Tako jepo s to je ć em Ustavu def iniranak ao suver ena r epub l i k a , a o d Kl ub a po s l an i k aSDA potek la je Deklarac l ia o suverenos t i i nedje-liivosti naše Republike. Ta je deklaracija bila pre-

d m e t o m r a s p r a v e n a p o s l i e d n j e m z a s j e d a n j uSkupšt ine SR BiH. I nes laganje s njom pokazuje

s ta vove p o j e d in ih g r up a u d a n a šn j e m BiH d r u-

š tvu . Mi uv i j e k p o la z im o o d toga d a j e B iH , usv im p r e govor im a te v r s te , suve re n a r e p ub l ika .N ek i n e u v i đ aju važnost toga .

S U V E R E N O S T N I J E N A T A N J I R U

- Uos talom, svi smo m i u Jugos lavi j i došli dopozicija suverenosti . Svaka republika. Bez te č inje-nice ne b i se n i mo glo govor i t i o razl i č i t im pogle-dima pojedinih rapublika na v las t i to mjes to uizvan Jugos lavi je , kao što je s lovena č ko otcjeplje-nje , h rva tska i m akedonska k onfederaci ja i td . Sve-

inu je preduvjet b io da se pos t igne suverenos t re-

publika. I to ječ

in jen ica ko ja se više ne može po-re ć i . Ne mo že se v iše na trag. Niko v iše ni je s ta -M u vr a t i t i u p od r e đ enost . Č in j e n ice su to ko j emoraju pr ihvat i t i i on i ko j i se s n j ima teško m ire.Suverenos t se os igurava, ne dono s i se na tan j i ru .

Išad je dječ o suverenitetu, BiH je ušla u se-r i ju razgovora s ostalim republiaim, odnosno ,dižavno-republiaim vodstvima, iako ona samanije izglasala ni novi ustav, niti je deklaradjama

plebiscitima formalno u č v r s t il a t a j s u v e r e n i t e tk a o p o l a z iš te z a r a z g o v o r e ?

- U te je razgovore BiH ušla , č ak u nj ima po-č ela imati pozi t ivnu ulogu kata l iza tora , a da još

uv i j e k p os to j i up i tn os t n j e z in a suve r e n i te ta n a -spram ostalih strana u Jugoslaviji . Ali , uloga kata-

l iza tora je i bi la mogu ć a za to š to sv i , bez obz iraka l to pol i t i č ki , u sadašnjim okolnos t ima, g leda l ina s uv e re n i t e t B iH, z na ju da o g ro m a n b ro j l i ud iu ovoj republici s toji iza njezina suvereniteta. Svesumnje i rezerve ko je se s tvaraju zanemarl i ive sui ne mo g u p r o ml i en i t i t o k do g a đ anja i položajBosne i Hercegovine . A razni disonantni tonovi ,tamo gdje ih ima, u vezi su s pozic l iom B iH u bu-d u ć oj federaci j i , ipak se ne p ojav l juju o tvoreno ifo r ma l no , j e r uza sve ma l o k o i ma h r ab r o s t t oo tv o re no re ć i . Suverenos t , pr i je svega , podržava

musl i ma nsk i na r o d i sp r eman j e na ž i vo t smr tboriti se za tu svoju jedinu državu koju ima. Osimtoga, ne treba zanemariti da i broj i Srba

i Hrvata dobro zna da b i syal ta druga opc i ja vodi -la u neizyjesnost.

Z A U S T A V I T I A K C I J U V O J S K E

U povodu naredbe Pre4eclništva SFRj o ra-zoružavanju paravojnih formacija, ste bil ič id u ocjeni da ste »protiv postojanja ilegaJ.nihgrupa na Bosovu u Bninu«?

- M i u B i H n e m o ž e m o d r u k č l ie misli t i i go-

vori t i . Kad je doš lo do toga da se ta naredba p ro-ve d e , r e k l i sm o d a j e n e op h od n o tum a č enje. Pi-smeno sm o se obrat i l i Preds jedništvu SFRJ, os ta-ju ć i na našim pozic i jama. I Hrvat i su se za to iz ja-

snili . I M esi ć . Za n jega je , vjerovatno , naredba b i -la dvosmis lena i on se plašio n jene neprec iznos t i .

U n a č e lu, ni je b io prot iv , a l i je v je rova tno s lut io

da neprecizna formulaci ja omoguć

uje da Armliatuma č i na redbu na svoj na č in . Tad smo m i i s tup i-

li, traže ć i da se zaus tav i svaka akci ja vojske do k

Pre ds je dn i štv o o c ig o v o rno i j a s no ne p ro tuma č i

smisao naredbe i na koga se odnos i . Mi smo u ve-

z i s naredbom iš l i i korak da l ie i ape l i ra l i da , bezobz i r a n a to d a p os to j e s ta n ov i t i n e d oz vo l i e n i inezakoni t i pos tupc i , sve t reba podves t i pod redo-vnu zakonsku proceduru, pred sudove koji mora-ju b i t i samos taln i , a li da u ob zi r ne do lazi n ikakvavojna akc i ja . Bi l i smo u tom pogledu jasn i i pr ido-n i je l i smo, uz druge, da se izb jegne sudar o ruž ja ,legalnog, i legalnog, b i lo kakvog. Pos l i je sus reta s

K i r o m G l ig o r o v im u S a r a je v u r e k a o s a m d a utom trenutku n i je n i bi lo važno koja je s trana upravu, a koja nlie. Najve ć a bi krivica, siguran sam,

bi la u č injena da je doš lo do su dara i žr tava . Za-m e tn ut i sukob i d o ve s t i s e u s i tua c l iu u k o j o j b iJ N A b i la i z r a v rio kon f r on t i r a n a s n e k im or uža -nim grup ama u Jugo slav i j i , u Hrva tskoj. . . b i la b i

to nesre ć a koja b i zna č i l a ne samo kra j Jugoslavi -

j e ve ć i n e š to m n ogo go r e - g ra đ anski ra t . A mim or a m o b i t i sv j esn i d a , a ko n e m a n ika kva d r u-gog i z l aza i z t ad a j e u i g r i i k ra j Jugos l av i j e ,tada t reba razmiš l ia t i da svako ž iv i sam, za sebe .Al i b e z ra t a . Ne m o ra mo s e tu ć i da b ismo se ra -

s ta l i . Uosta lom , rekl i smo pri je da se tuć i može-

mo. Ako se ve ć mo ra mo ra z i ć i, onda uradimo

kao c ivilizirani l judi, a to, naravno , isklju č uje o ru-

ža n i sukob . N e t r e ba n a m or uža n i sukob d a b i -smo se razišli .

Svjedod smo razl i č it ih interpretacija tog,uvjetno reč eno, postignutog primirja. Hrvatskaje nakon sv ega i danas n a optuženiaoj k lupi , iztvrdnje da je »kovala zav jeru«, na tzv. razbija-nje Jugoslavije i inzisdrala na sukobu. Na tom seprimjeru, č i n i s e , p o n a v l j a j u n e k i v e ć v i d e n i o b r a -sd .

- Bi tno je da n l ie došlo do sukoba. L i č no mi-

s l im d a v i š e n ika d n e ć e m O d o ž h j et i o n u n o ć u

kojo j smo o č ekiva l i da jut ro može osvanut i s v i je -Stima da je došlo dO odre đ enog o t i ježnjenja . Kao

posl l ie sva lcog ve l ikog po tresa - uv i jek ga pra tem a n j i , p op r a tn i . ć e sada o p t už i van j a k o j e

ko je pob jednik , ko je poražan. . . Afi , ipak ć e

sve to b i t i d io smir ivanja da. G lavni udar je izb je-gnut. Nesre ć a j e š to j e on us l i j e d io u n a j n e z go-dni je yri jeme. Je r , mene na jv iše zanima zaš to jedo svega doš lo upravo u vri jeme kad su b i l i I t re -n ul i m e d ur e p ub l i č ki razgovori. Č in i mi se č ak daj e t a j ud a r m in i r a o bo j im se , m ožd a d e f in i tivn ou č i n i o b e s p r e d m e t n i m i o n e d o s a d o b a y l i e n e

m e đ urepubli č ke razgovore.nam kako. ć e ses tvar i odvi ja t i dal je . Pos l i je svega imam o jmno v i -še r a z loga z a p e s im iz a m . N e p ov j e r e n je i z m e đ un a r od a j e p or a s lo , u ovom s lu č a ju, izme đ u srp-skog i hrva tskog n aroda . S druge s trane , podigaose nivo nepoi . je renja izmedu JNA i hrva tske v la -s t i , pa su i pregovori veom a otežani , mada iona-

ko nisu im ali ve l ika izgleda . Ža losno je š to je tod oš lo u ovom t r e n utku . M ožd a se i s t in e , u on o jm j e r i u ko j o j su to i b i l e , m og le o s ta v id z a n e k id r ug i t r e n u ta l t . N e b i sv i j e t p r op a o . Mo žd a n e -kim l judima, a ko zn a ko iza svega s to j i , t i odgo-

vor i i ne odgovaraju .

I na bosanskohercegova.clom du ima nekih»trusnih« podru č ja , pr imjerice na Ozz enu, i uisto č noj Hercegovini , gdje ima raznih pok reta iz a h t j e v a ?

- Rije č j e o n e o b i č n im p okuša j im a n e oz b i -l in ih l judi za ko je ne b ih rekao da imaju zna č ajni-

ju podršku u Bosni i Hercegovin i . To su eks t remi-

s t i , Njih ima svugd je . Oni neć

e dobi t i ve l iku po-d r šku , ia ko tu i t a m o p os to j i sum n j a d a ih n e kopodržava. Drž im da ć e mo s mi re n im to no m , idu -ć i mirnim tok om, takV e eks tremis te preduhi tr it i .Zna te , niz br i jeg se može pre č icom i se rpent ina -ma. Prvo je b rže, drugo spor i je . No, drugo je i s i -gurni je . U B osni se žuri t i ne smije . To je ono š tose č es to zove »orl ienta lna mud ros t« , ponekad i sp e žor a t ivn im p r iz yukom . A l i , t a m ud r os t ov d j eni je mahana , ve ć vrl ina. U ovom se s lu č aju poka-z u je k a o pro duk t iv na s tv a r . N i je mo je da da je msudove, ali mi se č in i da je i hrvatsko rukovods tvou nek im s tvar ima m alo žur i lo i samo seb i s tvor i lo

nek e nepo t r eb e t e šk oć

e . M o g l o s e , p o m o m eshva ć anju, i ć i ma l o spo r t je . N i su se t ak o h i t not reba le r ješava t i disproporcl ie kadrov a , s imboli -ka, zastave, grbovi, spomenici, nazivi ulica... KodUstava se moglo i ć i o dma h n a to da s e S rb i s po -menu. Nikom ne b i pala k runa s glave zbog toga.Što se Bosne i Hercegovine d č e , n e sp or im d a uBiH po s toje eks tremne grupe , a l i mi nj ih svojomm i m o ć om, us tvar i , demoral iz iramo. Da žur imo, isami b ismo zahuktava l i ta j to č alt i stvarali velikeprob lerne.

Z n a , č I to da misl ite kako su neki po tezi uZ a g r e b u i z a z i v a l i re a k c i j e o b m u t e o d p r iž e l jk i v a -

nih?- J a im a m d o j a m d a su u god in i d a n a

mno g o š to š ta u ra d i t i. P ro mje ne s u m o g le i ć i ne-što sporije, razyu č eni je , da ih jamost može lakšeprimi t i, da se im a vremena ob jasni t i ih . Tako , akoima te po t re b u pro m i je n it i j e da n ne o dg o v a ra ju ć i

kval i f i l tac l i sk i sas tav, vi to možete uradi t i h i tn im

dekre t ima, smjenjivanjem , a to ona druga s tranad ož iv i ka o p o t i sk iva n j e . N o , to s e m ože r a d i t i imnogo spori je . Tako ć e i druga strana shv atiti claje ona b i la malo predim enz ionirana , da su potre -bn e ko r e kc i j e i d a p r i tom im a te r a z um n e l i t id ena svojo j s tran i . Jer , ovalto i razumn e i nerazu-

3




mne pogurate u i s tom pravcu. To je ono što mi uBiH nazivamo isto č nj a č k o m m u d ro š ć u, koje jeovdje još nešto malo ostalo.

Hoja je, dakle, polidčka srž te »tre ć e opaje«o kojoj se govori u posljednje doba kao o bosa-n s k o h e r c e g o v a c k o j f o r m u l i2

- Neki b i zlonamjerni l judi to mogli nazvat ihibridom. Ali, Bože moj, i hibridi žive. Čistih ka-

tegor i ja ionako nema, osim u knj igama. Zato m ipred l ažemo j edan h ib r idn i model ko j i b i u s eb iimao dos t a konf edera ln ih e l eme na ta . R eakc i jena njega zasad ovise uglavnom o tome odalde seg l eda , o tome da li ste č vrsti zagovornik jednogmodela ili drugog, da li ste pesimist i li optimist.Ali , že l imo b i t i u pr il ic i da svoj model državnogustrojstva iznesemo na jednom sastanku u Saraje-

vu, a ne u Zagrebu i Beogradu. Premda se c je l ina

naše ideje do kraja tek razra đuje, mogu ć e je go-

vorit i o srži . Radni joj je naslov »Jug oslavija«. Tomož e ostat i u kona č nom tekstu, a l i b i to bi la je-dna potpuno nova Jugoslavija. Taj je naslov stogada bismo našu koncepci ju , u dobroj mjer i , odvo-jili od svega što pojam Jugoslavija vu č e za sobom,s obzirom na jedan ogroman povijesni talog i ne-ke konotacije. Jer, Jugoslavija je jedno vrijeme bi-

la unitaristi č ka, potom federat ivna i zat im - ze-mlja u rasulu . Nikad, izgleda, n i je bi la s lobodnademokratska država slobodnih naroda.

T R E ĆA O P C I J A

-Mi, stoga, radi je upotrebljavam o drugi te-rmin. Taj se sasvim ne svi đa isto č nom di je lu ze-mlje, a u izvjesnoj m jer i , č in i nam se , n i zapa-dnom. Isto č nom se ne sviđa što nije Jugoslavija, a

zapadnom što ipak uključ uje jedan element zaje-dn i č ke državnosti. Po shva ć anju »zapadnjaka«, tone bi trebala biti država, nego savez država. Ali,po nama, problem je u tome što savez država ne-m a m e đunarodnoprav ni subjekt ivi tet . Eto, to jeve ć element koj im niko ni je sasvim zadovo l jan.Najbimije je od č ega polazimo, da su sve republi-ke suverene . To je , da se odmah razumi jemo, ko-nfederalni pr is tup. A dosadašnj i federalni je po-lazio od tog a da je n osilac suvereniti ta federacija,a republike ga irhajti toliko koliko im federacija

daje . Međ

ut im, mi danas imam oč

injenič

no sta-nje konfederaci je, jer imamo suverene republ i -ke. Sada je, dakle, rije č o tome da se u jedinimo uj ednu za jedn icu ko jo j b i da l i iz vj e s ne dr žavnekvalitete. Zbog stotinu razloga: na primjer, ta biJugoslavija mo gla postati pravni sljednik sadašnjeko ja nes ta je , nas l jedn ik on ih oko dv i je t i su ć e

ugovora i konvencija, pa i dugova koje neko mo-ra poni je t i. Medunarodna javnost od nas t raž i dapred sobom ima jednu državu, a ne šest , koje neznaju koja za što odg ovara. Ni okorjeli federalisti,

a ni okorjeli konfederalisti ne bi do kraja i u po-tpunost i b i l i iadovoljn i takvom koncepci jom, a l i

ona u vel ikoj mjer i zadovol java i jedne i drugeinterese. Naravno, ostaje ustavno-pravni problem

kako su to suverene republike, a istodobno je su-verena i zajedni č ka država. A li , to m ogu r i ješi t ipravnici.

M e d u t im , iz o v o g m o d e l a , o k o j e m g o v o r i te ,p r o i z l a z i n e k a v r s t a » p a r a l e l n o g « s u v e r e n i te t a p o -jedinahlh država-republika i njihove zajedni ćlt ed t ž a v e ?

- Rješenje je da republike prenesu dio suve-reni te ta na tu b udu ć u zajednicu nekakvim svojimustavnim aktom, i to postaje obaveza...

...Pa zar to nije neki spoj izmedu U stave $197 4 godine i koncepta kotizacije?

- J a vjerujem da on o š to je dobrovoljno i ugwvorno u r ađeno, i š to ni je iznu đeno, ne krnj i su-verenitet . Stvorila bi se jedna zajednica u kojoj b i,precizno, u svim oblastima, bilo defmirano što bisuverene repub l ike preni jele na zajedni č ku. Mi-

s l im, naravno, na neki par lament koj i bi bio za-s novan na par i t e tnom i n ikako ve ć inskom siste-mu.. . dakle, n ikako savezno v i je ć e ko je b i ve ć i-

nski odlu č ivalo. Mislim, zatim, na neko predsje-

dništvo, tako đer na par i tetnom s is temu. Zat im,na disperziju institucija po republikama..

Kakav predvidate položaj annije u t a k v o mm o d e l u ?

-U odnosu na sadašnje s tanje, funkci je JNAb i l e b i ogran i č ene. Eto, sada Arm ija ima pravobraniti ustavni poredak zemlje. Što to zna č i? Pra-

vo na in terveniranje u demokratskom procesuze ml je . On a to , p o n a še m miš l j e n ju , n e mo že .Armija ć e imat obavezu odbrane od vanjskog ne-

prijatelja. Što se nas u BiH tič

e, mi bismo dodali- i od unutrašnjeg. Ali, to ć e bit i stvar nekih dalj ihdogovora. Mi bismo joj dali tu funkciju pod uvje-tom da je to nova armija, depolitizirana, stvatnoi pravno. Ona je to sada sam o pravno i n i je s tva-rno. Treba biti i racionalizirana, svedena u okvi-r e ekonoms kih mogu ć nos t i zeml je i potreba. I ,konač no, komandni bi vrh bio izbalansi ran u na-c ionahiom smislu.

Kako gledate na provedivost tog modelaa uvrijeme kad se, preko pitanja oko Bogi ć a B o g ić e -vua, Deklaracije SDS u parlamentu, iseljavanja uHercegovini... sporadi čno testira sama sposobno-

st konstituiranja BiH u suverenu republiku?- Što se toga t i č e , mogu ć a su još radikalnija

t um ač enja. Na pr imjer , neko ć e tvrditi da je sve

to dio scenarija za destabilizaciju Bosne i Herce-govine. Takva bi tuma č en ja mogl a na ć i pristaše ;

č ak bi neko m ogao sastaviti mozaik koji bi vrlo 10-

gi č no djelovao. Ali , ako se radi o ne č i joj ugrože-nos t i u BiH, t reba re ć i da smo pozvali muslima-nski narod da š t i t i druge, nj ihova iman ja i č as tkao svoje vlasti te, posebice Srb a i Hrvata. Ja sam

šokiran, koliko su ljudi, uldju č uj u ć i i mnoge vo-de ć e poli t i č are, neobaviješteni i č ak dezinformi-rani o stanju u Bosni i Hercegovini. Ima ih i u Za-

grebu i u Beo gradu, koj i drže da je problem sa-mo u tome kako BiH podijeliti i dogovoriti kakobi ta linija išla. Uop ć e ne shva ćaju da je to apsu-rd i nemogu ć e. Govo rim o onim a koji misle da jes amo prob l em nago dbe kako b i b i la povu č en a»demarkaciona« linija i kako bi se postigla pogo-dba oko » p l i jena« . Moglo se tako razmiš l ja t i1939. godine. Ali, od tada je prošlo pola stolje ć a .

Nije ovo više ista ona Bosna . Niti je to ista ona Ju-goslavija. Pa ni Evropa. Bosna se ne može dijeliti.Ona je svoja i na svome.

T R O K U T S T R A N A K A

Imate li dojam da » trokut stranaka« u BiHna neki nač in postaje vlasnik države i om eta nje-zino funkdoniranje, odnosno da i to m ože utje-c a t i n a p o l o ž a j B o s n e i H e r c e g o v i n e ?

- Taj dojam n ije bez osnove. A li, to je poslje-dica i z borne i pob jedn i čke euforije. Či m s e m iposvet imo stvarnim problemim a, sve ć e do ć i n asvoje mjesto. Mi državu de facto tek sada stvara-mo. D osad smo se mogl i izgovarat i da i tnamo s ta-

ru vlast. Sada je na nama puna odgovornost. Isti-na, dogovor i o s tvaranju nove vlade obavlja l i suse u s t rana č kim kabinet ima. A li , i ne znam g djebi drugdje .

K a k v i u d a n a s o d n o s i B B i e p r a m H i v at e k e ?- Optuž ivan i s mo z a neku v r s tu koa l i c i je s

Hrv a tsko m, u z tv rdn je da g a j imo p o se bn u n a -klonost prema njoj . Ja sam ob jašnjavao kako seradi o s impat i j i bosanskoh ercegova č ke javnostiza jedan t ip dem okraci je, koj i je uspos tavl jen irazvija se_ u Hrvatskoj danas. On, mož da, nije sa-vršen, al i se pokušava unapr i jedi t i . Taj nam jet ip demokracije bliži i imamo više poštovanja zanjega nego za onaj drugi . Prema tom e, n i je r i je-č o pol i t i č koj koaliciji . Sto se, pak, toga ti če, mis mo u B iH dr žava t r i ju naroda , pa moramo vo-diti ra č u n a o to m e da , me ta fo r i č n o r e č eno, tenaše simp atije-antipatije, ljubavi i rezerve svim apodjednako po di j e limo, ina č e ć emo im at i p ro -b lem e .

U h r v a t s k o j i a l o v e n s k o j j a v n o s d n e r i j e t k o s ed a n a s v j e r u j e k a k o j e B i H p r e v i š e p o p u s t lj iv a p r e -ma onom is to čnom tipu politiacog ponašanja i

pogleda na uredenje Jugoslavije.- Ako je ri ječ o demokraciji, to ne stoji . Me-

đutim, ako je posrijedi odnos prema Jugoslaviji,m i o v d j e n e m o ž e m o i ć i n a č i s t i konfederalniprestup, jer bismo bili suo č eni s destabilizacijom,

mož da i s pobunama B os na i H ercegov ina je uposebnoj si tuacij i . A što se jugoslavenskih razgo-

vora o novom dogovoru t i č e, bojim se da b i sepregovara č i mogli po č eti ponavljati. Mislim da sen e ć u prevariti . Ne o č ekujem da ć e neko napravi -t i nekakav prodor. Možda je u tome šansa za nas ,Bosance i Hercegovice.

3 . 2 .1991 .




J E ,I J A P O S T I MNaši pregovori, koji traju već tri mjeseca, neodoljivo mi sli če na onaj narodni sport

natezanja konopa

ka sn im p o p o dn e v n im sa t ima ra -zgovaramo u Predsjedništvu Bosnei Hercegovine. I pored vrlo nabije-ne dnevne s a tn i ce i napornog da-na, djeluje svježe i odmoreno.

Gospodine Izetbegović u, poznato je da stevjernik, a vrijeme je Ramazana i posta. OdakleVam snage da po ao dan bez hrane i vode izchia-v a t e v e l i k e n a p o r e ?

- D a, sada je Ramazan i ja post im. I mnogoputa prije sam se uvjerio da se za Ramazana bitno

ne sm anjuju radne sposob nosti. Istina, to je indi-

vidualno, a neki ljudi u Ramazanu n alaze, štaviše,nove inspiracije i motive za koristan rad.

F E D E R A L N O ,K O N F E D E R A L N O , F E D E R A L N O . ..

U p r a v o s t e s e v r a ti li iz B e o g r a d a s a r a z g o v o r au P r e d s j e d n iš tv u S F R J i p r e g o v o r a i z m e d u č elnikanaših republika. Kakvi su V aši dojmovi nakond v o d n e v n e s e s i j e ?

- Naši pregovori, koji traju ve ć tri mjeseca, ne-odoljivo mi li č e na onaj na rodni spor t natezanjakonopa. To ne zna č i da se stvari ne ć e riješiti, ali je

sadašnji utisak da se snage izjednač

ene i da spo-menu to uže go tovo miruje. Ipak, prije i li kasnije,neko ć e mo rati popusti t i . I to, vjerujem, prije sve-ga, pod prit iskom u nutrašnjih pri lika koje, č ini mise, neki u č esnic i pregovoro ne shvata ju dovoljnoozbi l jno. Odre đen i u č inak ć e vjerovatno imat i imnogobrojni apeli me đunarodne zajednice i re-levantnih spoljnopoli t i č kih faktora . Mada, mo-ram re ć i , t i inozem ni apeli, za sada,nailaze ugla-vnom na gluhe uši . Ustvari, imaju puno manji efe-

kat nego što bih mogao i pretpostaviti prije negosa m po č eo radit i ovaj posao.

Zn ač i li to da dio jugoslavenakih pregovara-ča, prakticid, ne uvažava stavove medunarodnezajednice o na č i n u a j e š a v a n j a j u g o s l a v e n s k e k r i -z e ?

- Mo glo bi se i tako re ć i . Ali , ne bih m ogao

tvrditi da ljudi koji pregovaraju, u nekom dijelusvoga mozga to nisu memorirali . Ipak, što se ti č e

konkre tnog ponaš an ja , ima s e u t i s ak r avnodu-šnog odno sa prema t im ap el ima. Is t ina, t i apel iizvana ni za mene n isu najvažni ja s tvar u našimpregovor ima. Doma ć e pri like su najvažn ije i više

D uhovno opredjeljenje stvar je

izbora i, kao takvo, na ljestvici

z y r i j e d n o s t i s v a k a k o s t o j i v i s o č i j e

od nacionalnog

upozoravaju ć e. Zato i o č ekujem da ć e se pregova-

ra č i t rgnut i ponajpr i je ponukani unutrašnj im te-šk o ć ama i nadolaze ć im ta lasom soci ja ln ih nemi-

ra , č ij i se tutanj izdaleka ve ć č uje. No, trenutno seponašatrio kao da toga nema i kao da je sve u tom

pogledu u najboljem redu. Ponekad se p i tam dali je potrebno s l i jede ć i pu t uop ć e ić i na sastanaki li bi bilo dovoljno obaviti telefonski razgovor dabismo ustanovili kako je svako ostao na svojoj po-

ziciji. Sve u svemu, bit ć e potrebno i nama i naro-du još mnogo strpljenja.

U B e o g r a d u s t e i z n i j e l i n e k o l i k o p r i j e d l o g a onadležnosti budu ć i h s a v e z n i h v l a s t i . O n i s u i m a f ip r i z v u k f e d e r a l n e o p c i j e , a s d r u g e s e s t r a n e z a l a -žete za konfederalni koncept?

- Naizgled ja i zastupam jedan prot ivr je č ankoncept. Ipak, u svom e ste pitanju upotri jebili po-

grešan izraz. Nije rije č o nekakvim saveznim orga-

nima, nego o kompetenci jama budu ć e jugoslave-

nske integracije, koja . ne ć e bi t i savezna država,svakako ne onakva za kakvu se zalažu Miloševi ć iBulatovi ć . N e ć e to, dakle, bit i savezni, nego zaje-dnič ki organi budu ć e jugo-integracije. Ako uop ć e

do đe do nekog r j ešen ja , budu ć a zajednica ne ć a

b i t i n i č ista konfederacija, niti č ista federacija.

Ona ć e m orat i sadržavati e lemente i jedne i dru-ge i to je ta naša dvojna form ula. Iz konfedera-Inog koncepta t reba preuzet i pr incip suverenihrepublika, a iz federalnog princip državnosti bu-

duć

e integracije. Drugim riječ

ima, suverene repu-blike gradit ć e jednu zajednicu koja ć e imati kara-

kter države, ali sa minimalnim konpetencijama uoblas t i obrane i vanjskih pos lova , dok bi te ko-mpetencije i»zajedništvo« u oblasti ekonomije bi-

li mnogo širi. Da smo racionalan svijet - što, naža-

lost , n ismo - m i bismo po č eli od privrednih pita-

n ja i ekonom ije , kako su to u č inili Evropljani.

Znamo da je stvaranje današnje Evropske zajedni-

ce po č e lo od Moneove Zajednice uglja i če l i k a .

To je bio n ukleus koji se kasnije razvijao i širio ukoncentr ič nim krugov im a. prvo na p r iv r ednomplanu, da bi se kasni je nad t im, kao nadgradnja,

stvorila politič ka struktura. Mi, me đutim, ho ć em ogradit i na jpri je tu pol i t i č ku s t ruk tu ru i odmahkao najvažnija postavljamo politi č ka pitanja. Takoje to na Balkanu. No, da bi se uop ć e stiglo do ka-kvog-takvog dogovora, pregovara č i b i morali ma-kar na trenutak pokušati da se zamisle u kož i ono- `

ga drugoga i da sagledaju argumente iz n jegovaugla . Ja sam pokušao upravo to : da za mom enatbudem Hrvat i Srbin i da što objekt ivni je sagle-dam njihove situacije.

Imate li povjerenja u pregovara ćlm iakrenostM t l o s e v ić a i Tudm ana , nakon Baradordeva?

3



y 11•0f::+axe•

49\i{ttt/!fale9s fta^!*

4 p a 1 t9

1t 1e+a xR a p i a R •aat a+ ,y

• a

•\ «•

••a•tratjN 1•1xtlf•a! RI•r!a a r• qtff^ tar\•a• •/a1^âtr/

l^

tt•rar• •• x ! \ •Ia!\tš # 1!i•O /• • ••Ii

t/i••,• a ^ ^ / 1144fNt •0• • •41111+111I••• 1111i 1 a „

x,a••1 ••1 a rtlRR R• 11 .

1i• •,aa111 a••a\xitltlaiFtl+aail /1 \l a thlka\*llpatlhtlrz^• \a 1 ^ s x\•t • g ^r ^ r r c

^ \ \•f t { i , a• i i "- °aR^^\a7atra• ±•os

, •iiit/lirfml / j `^ t ^ t i n a ; . .:. raiiiilai•i ^šo• aat• u

iiw • • '•ats\r i•+ ^• r t •î iiiš ^4iw s / • i / M ^yw '

a

t :om

••• •s Ai B M / r:: • !t! • s t sa 1

, /^ '•o• r rl a • '+ f šll

a• arrrW. . .±l frtr• sf.^

•o•sa•aswo +aalat*• at a•ay4R•1•/a a 1 1 Y ^

a R : i t i t w A•RaM • q +apr ;• It•srt:aanati ^s a 1 +! ,^Î.rxrararaltttrraw r+:tttrarr+es.xa.a14 iRRtusr a^+txir

Rersea«arlK•rlea rrM

=

r itpa+l/t f 4 1 ; 9 [ 4 a t t 4 t , Î t Y

* w ^• itt rt

$f s

•

mtp'..aeascets.txQv*àt9MlY

'aFf!

- U poli t ici ta vrsta povjerenja ne postoji . Ri-

je č je o nizu prostih č injenica koje realni poli t i č a -

r i ne mogu z anemar i ti . Spomenut ć u onu naj je-dnostavniju: ni Srbija ni Hrvatska nisu dovoljnovelike da bi m ogle progutati tr i miliona ljudi. Ni-ko, val jda, de bi h t io, kao smrtne n epr i jatel je unekakvoj nemetnutoj državnoj tvorevini, ima, tr imiliona Muslimana .

I V f i s li te d a B o s n a i H e r c e g o v n a n e m o ž e p o -s t a ti ž r c v o m s t p s k o g i h r v a t s k o g i n t e g r a l iz m a ?

- Ne, apsolutno. Takva opci ja postoj i samo u

glavama nekih ekstremista u koje, i pored nekogsvoga radikalizma, ne spadaju ni Miloševi ć ni Tu-

dman, ovaj posljednji svakako ne. Istina je da suobojica u svojim stavovima prili č ano tvrdokorni ibeskomprom isni . Možda im je ovo posljednje, umoj im o č ima, najve ć a mah ana. Ni jedan ni drugiu ovima jugos lavenskim pregovorima ne da ne že-

le kompromis, nego su nesposob ni do njega do ć i.

Nije to stvar znanja i li obrazovanja, naprosto radise o takvoj duhovn oj konst i tuci j i . To ih, možda,

č ini uspješnim vo đama, a l i neuspješnim pregova-

ra č ima, Iako, da ponovim, vjerujem da b i uslijedbrojnih razloga, unu trašnjeg i vanjskog karaktera,kompro mis bio i jeste jedino logi č no rješenje u si-

tuaciji kakva jest. Za ljude druk č i jeg mentalnogsklopa to bi bilo potpuno razumljivo i sve bi se da-

lo relativno brzo dogovorit i .

N i j e li to o d v e ć o p t i m i s t i c k i u s i t u a c i ji k a d a s ep r o j e k t » v e l ik e S r b i j e « i n j e n e a m b i a j e p r e m a B o -sni i Hercegovini, da se ne govori o drug ima, na-veliko ekoponiraju a, primjerice, Radovan K ara-d ž i ć , l i d e r s l d , i s t iče spremnost bosanskih Srba za

P T i P a j an j e s a v e z u s r p s H h d r ž a v a ?- Naž alost, takve se izjave č uju. Al i , one ne

predstavljaju ozbiljnu i realnu politiku. To je sa-mo verbalna, radikalnija strana jedne druge poli-

tike č iji su ciljevi mnogo skromniji. Te izjave spa-

daju u maksim alist ič ke zahtjeve u periodu ko ji se

mož e naz va t i v remenom po l i ti č kog pogadanja .Ovo je vrijeme velikih poga đanja, u kojim se pla-

siraju teze i utopije samo radi toga da bi se priti-snula druga strana i na kraju postiglo nešto mno-go manje i skromni je . Ne mislim da neko danasmože voditi ozbiljnu poli t iku koja se sastoji u ra-zbijanju Bosne i Hercegovine, jer bi t ime sigurno

na svoju štetu zapo č eo dugo trajni gradanski rat . A

to narod ne ć e .

Ipak, te su verbalne uvertire prethodile po-k u š a j i m a t e r it o r i ja l n o g r a z b i j a n j a H r v a t s k e . H o ć el i s e s v e p o n o v i t i i u B o s n i i H e r c e g o v i n i l

- N e m o g u r e ć i da takva opasnost apsolutnone postoji, jer jedan b roj ekstremista sigurno djelu-je. Ali, kao što sam rekao, m islim da takva politika

nema realnog izgleda. Siguran sam da srpsko stanovništvo u BiH, od kojeg bi to o visi lo, nije spro-

mno, i ne ć e u ć i, u razbijanje države koja je i njiho-

va država. Oni koji su pokušali srpski narod vu ć i z a

nos, dobili su lekciju u Beogradu P okazalo se da suslobodarski potencijali u onom narodu i živi i sna

žni. Vjerujem da bi sli č nu lekciju dobili i oni koji bi

u ime nekih mi tova pokuša l i s rpski narod uvu ć i u

avanturu gra đanskog rata. Ovdje u Bosni ne m ožese igrati na kartu ugroženosti srpskog naroda, jer je

to o č ita laž. U takvoj situaciji dolazi do razdvajanjarazumnih ljudi, u koje spada velika ve ć ina naroda,

i ekstremista. Ovi posljednji su u m anjini i ne mo-

gu realno ništa u č initi.

Pripadnia srpske nacionalnosti strahuju das e o d B o s n e i H e r c e g o v i n e ž e l i s t v o r i t i i s l a m s k a r e -p u b l i k a ?

- D a, i tako se pokušava isprepadati i izmani-puli ra t i srpski narod za ideju » velike Srbi je« , Jatvrdim da niko ovdje nema namjeru stvarati isla-

msku Bosnu. Naš cilj je, i želim u tome dobiti sa-glasnost srpskog i hrvatskog naroda, da od BiHpostepeno stvaramo gra đansku dr`zavu.

Uz C rnu Goru, Bosna i Hercegovina je jedi-na republika koja nem a novousvojeni strateškid o k u m e n t o s v o j o j s u v e r e n o s ti . Š t o j e s D e k l a r a d -jom o suverenosti koju je inidiala SDA?

Po postoje ć em U stavu, BiH je suverena repu-

blika. Medut im, ta j U stav vrvi od soci ja l i s t i č ki hstereotipija, na koje se, kao i n a druge pravn e re-gule u soci ja l izmu, n i je ozb i l jno g ledalo, n i ti suone nekoga, a najmanje vlast, istinski obavezivale.Otuda po t r eba z a j edn im j as n im dokum entomkojim bi se nedvosmisleno potvrdila ta suvereno-s t . Deklaraci jom se ne uspostavl ja suverenite tBiH, suverena BiH postoj i , D eklaraci ja to samo

proklamira.

Na konferen ć iji za štampu u S pfitu n a j a v i l iste da ć e D eklaiacija biti uavojena na idu ć em za-4 e d a n . N P a r l a m e n t a ?

- Ta in terpretaci ja n i je sasvim ta č na. Nisamrekao da ć e to bi t i na narednom zas jedan ju, jerD eklaraci ja je u uobi č ajenoj proceduri . Tom prili -kom sam samo kazao da ć e D eklaracija bit i done-sena sa i li bez SD S-a. Nisam to vezao n i za kakav



A L I J A : J A I Z D A T I N E Z N

konkretan rok.

U m u a i i m a n a k i m l a v g o v i m a r a d i a m i je k r i loz a h t ij e v a d a s e D e k l a r a aj a u s v o j i o d m a h , » d o k n eb u d e k a s m o « , a s a d r u g e s t r an e s u o č a v a t e s e s u l t i-m a t iv n i m p o n a š a n j e m S D S a , k o j a p r i j e ti s ip s . k imo t c j e p 4 e n j e m o d B i l L L N a l a z i te s e i z m e đu č e k ića i

n a k o v n j a ?- Ako se SDS odlu č i na takav poli t i č ki potez,

ona bi ga mogla povu ć i ne č ekaju ć i usvajanje D e-

klaracije. Takav korak, u koji ne vjerujem, bio b i

neustavan akt prema važe ć em, i republi č kom i sa-veznom us tavu. Ako bi u SD S bi l i u s tanju pogaz i-ti ta dva ustava, na kojima su položili zakletvu, ne-ć e ih zaustaviti ni D eklaracija. Ina č e, kao što je po-znato, Deklaiacija je upu ć ena Savjetu za naciona-lnu ravn opravn ost, koji još nije konsti tuiran i sve

ide propisanom procedurom . Znate, u Bosni suopasne »olahko obe ć ane brzine«.

S a o i d r u g d j e u z e m l j i, i u B o s n i i H e r c e g o v i -n i p o s t o j i n e k a v r s t a P o l i t z a c i j e p o p i s a s t a n o v n i -

š t v a . v a š a j e s tr a n k a t i m p o v o d o m š h a m p a ) • a p l a k a tk o j im s u g e r n a M u s l im a n i m a d a s o o l m a t e m . P j e z i ln a z i v a j u » b o s a n s i d m « . N e k r i j e f i s e u t o j te r m i n o -t a š k o j o d n d n i c a d r I a w t P O r n i k a r a k t e r j e z ik a ?

- Nisam stru č njak zajezik i nerado govorim otim pitanjima. Rekao bih samo da imam utisak dami svi na ovim prostor ima govor imo, prakt i č no ,i s t im jez ikom , a da ga samo raz l i č i to nazivamo.

Ako ga Srbi mogu nazivati srpskim, Hrvat i hrva-tskim, mogu i Mu slimani bosanskim ili , ako ho ć e,Cm ogorci crnogorskim.

A š h a j e s a dča v o tw m o m d ' m a e n z i g o m » b o e an s k o g j e z a a « ?

- Mislim da su motivi bi li sasvim druge nara-vi. Kao Muslimani, mi smo postavili pitanje: zašto

moramo govorit i srpski i li hrvatski? Bliže nam jebi lo da govor imo b osanskim jezikom. M islim dato pitanje još nije dovoljno izu č eno, ali sigurno je

da nazivjezika, o kojem je rije č , ne sadrži neku za-

dnju misao i namjeru koja mu se pripisuje.P o j e d i n i m u s t i m a n s l a i n b e l e k tu a l c i V a m s p o -

či t a v a j u d a j e k o d V a s a s o b n o p r i o r i t e m o v j e r s k o ,a n e n a c ion a ln o a s je ć a nj e . U tm i s e p r i l ik a m a

s p o m i n . j u i i z j a v e P o j e đm i h c l a n o v a S D A d a ć e p o

n o v o m p o p i s u b i ti a e st m B i o n a m u s l im a n a u J u g o -d a d j i ?

- P o č eo bih s kraja. Ocjena o tih šest milionaje pril i č no realna, ali samo ako je ri je č o musl ima-

nima u vjerskom smislu. Ina č e, jeste istina da sam

najpr ije bio m usliman vjernik i moram kazat i daj e u mome l i č nom razvoju m usl imansko nac iona-hno osje ć anje došlo mnogo kasnije. Vjersko osje-ć anje je u m eni s tar ije i pr imarni je , a prema m o-me ub jeđenju, duhovno opredjeljenje je uvijek ivrjednije. U kon kurencij i ta dva osje ć a ja za meneje nacionalno opredjel jenje niže, jer je, da takokažem, b io l oškog karak te r a . Bez ikakvog s vogudjela neko je N ijemac, Srbin i li Hrvat, i td. i to nebi t rebalo da bude ni prednos t ni hendikep. Du -hovno opredjeljenje s tvar je izbora i , kao takvo,na ljestvici vrijednosti svakako stoji više.

P n i g o q a z a V a m s e d a 1 > u s t e z b o g v j e is } a lh u v j e -r e n j a m o g l i z a b o r a v i b i m u s l i m a n s i i n a c io n a l n ii n t e r e s ?

- Ne znam zaš to bi to na takav na č in uvjetova-

lo jedno drugo. Na protiv, kod velike ve ć ine ljudimuslimansko vjersko uvjerenje rezultualo je muslimanskim nacionalnim opredjeljenjem. Možda u

svemu tome za nekoga postoji skriveno pitanje: dali bih ja mogao zaboraviti muslimanske nacionalne

interese na ra čun onih vjerskih? T o ni je mogu ć e ,

jer b i to odmah došlo u kolizi ju s in teresima dru-gih naroda koji žive u Bosni i Herceg ovini. Mislimda se iz mojih izjava i po litič kog po našanja nikadani je moglo zaklju č i t i tako nešto . K ao uvjerenomdemokrati, meni je strana bilo kakva deskriminaci-

j a me đu ljudima, narodima ili konfesijama.

U d a s a d a š n p m p r e g o v o r i m a o b u d u ć n a s l iJ u g o s l a v i j e b ' l i s t e to l e r a n t a n i s a P i v P r e B o v a r a č •

M e d u t i m , št o ć e s e d o g o d i t i a k o , r e c i m o , S k u p š i i-n a S r b a j e u s k o r o p r i h v a t i d a j o j s e p r i k lj u ći t z v .S A O K r a j in a ? M o ž e f i p o t o m i B o s n a p n l i v a ti ti a fi-

ču u p o n u d u S a n d r " a k a ?- Ako b i b io u č injen takav presedan - u što ja

ne vjerujem - i kad bismo se zaista našli u Krleži-noj balkanskoj kr č mi s pogašenim svjetlima, ondabi tako nešto sa Sandžakom bi lo apsolutno m ogu-ć e i logi č no. Znate, igrati korektnu igru sa neko-rek tnim p artnerima b i lo b i odve ć glupo i nedopu-st ivo. Medut im, i dalje inzist iramo na neprom je-njivosti republič kih granica. Miloševi ć evoj tezi okvalitetu granica mi suprotstavljamo tezu kv aliteta

odnosa B itan je kval i tet ž ivota s obje s t rane t ihgranica, odnosno, dometi nacionalnih, vjerskih ili č nih sloboda i normalan ekonomski ž ivot . Kadbi se to ostvar i lo , granice bi izgubi le zna č aj kojiim m i sada prida jemo.

Z a k r a j , J u g o s l a v g a s e o či t o r a s p a d a . I N ' s l i t e fid a B o s n a i H e r c e g o v i n a , k a o n j e n e m o f il iz a n a c ,u h e k w m r a s p le t u m a ^ e o p s h a t i?

- Kad je rije č o BiH, ja sam optimist, a u odno-su na Jugoslaviju - mnogo manje. Pri tome, moramre ći da u tom odnosu Jugo slavija više ovisi o Bosni

i Hercegovini, nego BiH od Ju goslavije. 9 . 4 .1991 .

đlR+r.u^st:1s/rr !t4irtR.r„

•

+t4XY = , 1 1 q

trt^t^ ^^ ^ A A S «rit fii*e# ii Ri!

! R\ _\ Û ri R r#i\R r t ►tlt,gg 4i

1 s f

•=i\

#®^„: A '1 itls ^ ^\9 . R

ts

\\\ / \ .l\\‘\!9

\[.`"1\

: >[t11111199,

9i:\\.914.a*

iw 1199•\

\rt w^^ ^t

▪.414,';w \ rlif/

rt . tti:R• ,. /••rttt a r

^\ • gater -tt

t1\i * R...srw•.<_rsa:aêâ ^ s s +tr s

šašš^taaaleaqrR i +te=I4Yfrs..r..•A • a a

I ' - _ . . .if t i , M 1_

_-.

:, ; . . ; w . , "::+ °' îe

f

1 • aEaat• wai

A 9lt . ft•.af.r!►r/FI*tlfi?-

. .

M i1%ii f{fIf>,fAŠ1 liš js^ .

A t i ' f . t if! / I f iRl4 siM , + . .•t rf.rut[/faaflr,vf..y

P ! tlgf s ft s tY ,t.tlfyf

s\ /iqpdili4 +e

^ /!f s ltftY liflf„y-< A.tt,rN rtsscaw_*

.!/\/til/f(k.fs i' ^ a/.rd4ltfridf. svfnrae #

!r

• * • •f1

ffitfit

11 9f! `

•# ^ ^ ^:M Yad ° .

f - •..f\ [

. .1f

� 'i/ liqfifiš .- s} r

� *f•f.fati>;O+a,e

1R -t +fars.t.iY-„» 7rII.,

f. a ;, iiii:

'Hta::a iRtfR^ y^ ^ * f ^

a a wIfifif4fl*

•^ ^ ^ s 're

â<fR6 ,

_ ° _ •ii;fff.Y

lfyfi/t*ttdlHtf*f j ii i ' f 7yq. à f •effa u r^ " rtn..r ,t

I IIf/f s ft,lrr r eafl fI,Ii Itt ll3,_

: / /.tirt¢ Y i1f 1

. ftqt,r,l

`*^.

I t , ' 1 'sr^r.č

Ji r ^ i : i

rfrir

rn.n.. .;

i;



J A : J A IZ D A T I N E Z N A N I

ZAPOIITIČA R EL J L J D I S U S A M O B R O J E V INa rasplet u vidu sukoba sam, nararm o, kao i svaki realan čovjek, ra čunao

Gospodine Izetbegovi ć u, za ovaj ra-zgovor nismo unaprijed pripremi-l i p i ta n j a , j e r s u u o v o j z e m l j i o b r t it a k o č esti da svako pitanje danasmož e izgledati druk č ije nego što

je bilo juč e r i l i š t o ć e biti sutra. Sticajem okolno-s t i o v a j r a z g o v o r v o d i m o 4 . j u la , n a D a n b o r c a , n apedesetogodiš^njicu ustanka. Ovih dana u Jugo-s l a v i ji p a l e s u n o v e z " r t v e , n e k i n o v i b o r d z a n e k u

n o v u J u g o s l a v i ju . K a k o V i , i z o v e p e r s p e k t i v e , p o -smatrate borbu za novu jugoslaviju?

- Pada mi na um onaj poznat i problem st ra-s t i i razum a u pokretanju his tor i jskih zbivanja.Najvažniji događaji u Jugoslaviji o č i to to potvrđu-ju , samo su kontrast i u tom pogledu, mož da, ma-lo više izraženi: suviše malo razuma, suviše mno-go strasti . Valjda je to u prirodi historijskih doga-đaja . Da b i se pokrenula masa l judi u nešto gdjesu ulozi ljudski životi , druk č i je, izgleda, ne mož ebiti . Neko ć e pr i tome, mož da, kao suprotan pr i -

mjer naves t i današnju Evropu i da zais ta u tompogledu predstavlja slu č aj bez presedana. AIi, na-

ma se ni je posre ć i lo da to bude tako i na Balka-nu su na sceni u pravo strasti . Pitanje je, dakle, štać e se iz tih događa ja i z rod it i . Uprkos s vem u,dr ž im da ne ć emo krenut i nat rag . Ovako i l i ona-ko, ić i ć emo jednom demokratskijem svijetu. Mo-

žda ne j ednom pravom l in i jom, ve ć nekakvomcik-cak putanjom, ali i ć i ć emo ka jednom takvom

svi jetu. A u Sloveni j i , gdje se sada vode borbe ,o č ig ledno su dva sukoba prava: pravo naroda nasamoop redjeljenje, s jedne st rane, i pravo jednedržave da b rani svoj integritet, s druge strane. Su-kob dva prav a, nažalost, rješava se silom.

D a f i s t e V i o č e k i v a l i o v a k a v r a s p l e t U p r e t h o -dnim izjavama ste ga, na neki na č in, nasluć i v a l i .

- D a, na rasple t u vidu sukoba sam, naravno,kao i svaki realan č ovjek, ra č unao . Znao s am daje to jedna od va rijanti. Ali, ne u Sloven iji . Iskre-no sam za č uđen da se to dogodi lo baš tamo.

Jeste l i na takav rasplet, recimo, ra č unalionog trenutka kada ste poslije razgovora sa Ki-r o m G l ig o r o v i m u S a r a j e v u p r e d n o v i n a r n im a k a -zafi da Jugoslavija može postojati bez Slovenije?N e b e z H r v a t s k e , a l i b e z S l o v e n i j e - d a .

- Mislio sam da će se problem Slovenije ri je-ši t i na racionalan na č in, odnosno, da ono š to semora dogoditi, da ć e se dogoditi dogovorno. Uvi-jek smo, naime, ra č unali da situaciju kod nas ko-

mplic i ra nacionalna izmiješanost . Ta kom pone-nta problema u Hrvatskoj je izražena u izvjesnojmjeri, u Bosni i Hercegovini u velikoj mjeri, a uSloveni j i je n ikako nema. Otuda i o č ekivanja dau Sloveniji nasilje ne mora biti pa, prema tome, ine ć e bi t i . Mi smo uvi jek govor i li o opasnost i odgr ađanskog rata. U Sloveniji nije u pitanju gra đa

nski rat . To je, na neki na č in, klasi č an rat, reci-mo, između Sloven ije i JNA, ali to nije gra đanskirat. Gra đanski ra t b i , možda, mogli ima t i i li ve ć

imamo, dje l imi č no u Hrvatskoj, ali bi ga u njego-

6




vu na jgorem izdanju mo gli vid je t i - ne da j Bože -ovdje u Bosni i Hercegov ini. Zato sam uvijek vje-rovao da ve ć ih sukoba u S loveni j i ne ć e biti, pose-bno n e u v ezi sa razdruživanjem. Takav se ut i sak

s tekao posebno pos l i je razgovora s lovena č k e isrpske delegacije, mislim na o naj prije tr i mjese-ca. Medutim, tu postoji jedna tre ć a sila - jugosla-

venska opcija - u vidu JNA - koja se u to umiješa-la . Ho ć u kazat i da bi se , možda, Srbi i S lovencisporazumjeli, ali se »Jugoslaveni« nisu složili saovakvim razvojem stvari.

Recimo, da je g. Mesi ć 15. m aja izabran zapredsjednika Predsjedništva, da li bi došlo doo v a k v o g r a z v o j a s i t u a c i je u J u g o s l a v i j i , o d n o s n o ,do rata?

- Teško je re ć i posigurno, ali je vrlo mogu ć e

da ne bi došlo do ovakvog razvoja situacije. Nijerije č o odsustvu na jvišega državnog organa, on jepostojao, a l i on ni je normalno funkcionirao. Bo-l je re č eno, b lokada tog organa u č ini la je da su

povuč

eni neki potezi koji, vidjeli ste, ranije nisubi l i mogu ć i . Armija je imala pokri ć e da sama dje-luje po v lastitoj inicijativi i odlu č i la je kao što jeodlu č ila.

Javnost je zbunjena ovim pokretom jedinicaiz Beograda. Pravog objašnjenja nema. D a li Vi,kao šef republike, imate neke podrob nije info-rm aaje ?

- Informaci ja , nažalost , nemam, ako m isli tena ove najnovije vojne pokrete koji su se dogodi-l i prethodne no ć i . Pretpostavljam da se ipak radisamo o pšiholb škom pr i t i sku, da bi se udcalo naslovena č ko rukovods tvo da ne naprav i n ikakav

neprom išljeni korak. I da se, mož da, popravi uti-sak, odnosno, podigne moral kod komandnogkadra JNA , koji je, o č ig ledno, bio snažno polju-ljan.

Z a p r a v o , r a z li č ito se gleda na internndju Ju-goslavenske narodne armije. Neki je nazivajuo k u p a t o r s k o m v o j s k o m , d r u g i d a o n a r a d i u o k v i -rima ovlaštenja. Sako V i gledate na intervencijuA r m i j e ?

- To j e p ro b l e m su š t in e i fo rme , o dn o sn o ,onoga šta i kako č ini , moglo b i se re ć i da ona vrši

svoj ustavni zadatak u okviru ustavne nadležnosti.S druge strane, sa stanovišta forme, njenaistupa-

nje oč

ig ledno ni je bi lo ustavno. Jer ovakvu akt i -vnost i ovih razmjera Arm ija je mogla preduzet is a rno uz odobren je V rhovne komande . T akvogodobren ja o č igledno ni je bi lo. Rekao sam vamna po č etku da se radilo o sukobu dva prava. Ne o

sukobu prava i neprava, nego o sukobu dva pra-va i , naravno, zbog tog a dolaz i do raz l i č itih re-akcija u svjetskoj javnosti i do razli č i t ih opredje-ljenja kod nas. Ako je rije č o samoop redjel jenjunaroda, onda je akci ja Slovenaca bi la legi t imna.Isto tako, legit imna je akcija Armfje ako je ri je č oodbrani integreteta Jugos lavi je. U suko bu su senaš la ta dva pr incipa. Otuda ć emo još z adugo ,

mož da z auv i j ek , imat i dva r az l i č i t a tuma č enjaovoga š to se o vih dana dogodi lo u S loveni j i .

M O Ć N O - N E M O ĆN A A M E R I K A

Razgovarajua sa majkama i o č e v i m a d j e č akakoji su u JN A zarobljeni, sugerirali ste, kolikoznamo, da se svi dje čaci vrate. lz drugih republi-ka, isto tako, stižu zahgevi da se vojnid prlradni-d JNA koji su zarobljeni vrate u svoje republike itamo dosluže vojni rok. U dogovoru o novoj Ju-g o s l a v i j i , p o a t o j a l a j e o p d j a o r e p u b l i č k i m a r m i ja -m a . D a l i o v o š to s e s a d čini, vodi upravo ka stvaranju republickih arm ija?

- Pr i je nego što odgovor im na V aše pi tanje,iznio bih jedno svoje razm išljanje u vezi sa pokre-

tom majki koje je na sceni u Jugoslaviji . Kao štovidite, protesti o kojima je ri je č - nisu izoliran slu-

č aj . Oni nisu ni nacionalni ni po l i ti č ki podijelje-ni . Majke š i rom zemlje protes tuju prot iv rata i

A u S loveniji, gdje se sada

vode borbe, o č igledno su dva

sukoba prava: pravo naroda na

sapoopredjeljenje, s jedne stra-

ne, i pravo jedne države da bra-

ni svoj integritet, s drug e stra-

ne. Sukob dva prava, na žalost,

rješava se silom

t raže da im se sinovi vrate . Tu sam bezrezervnona strani majki. Zašto? Zato što je to reakcija.nanerazumno ponašanje odgovornih l judi u Jugo-slaviji . Stoga bih iskoristio priliku pozvati majkeneka vrše pr i t i sak: Mo žda ć e nj ihova os je ć anja

unijeti nešto više svjetla i .ljudskosti u našu mra-č nu svakodnevicu. Neka nas upozoravaju da ljudiginu jer, ponekad, politi č ari to zaborave. Za oneč i j i je sin poginuo ; borba i za Sloven iju i za Jugo-slaviju je završena. Za njih je to sudnji dan. Mo-ž da nam m a j ke m ogu pom o ć i da iz jednoga dru-

gog ugla v idimo stvar i , jer za poli t ič

are l judi suob i č no brojevi, pa se č itava stvar završava na tome

da se utvrdi da je, eto, na svu sre ć u, poginulo sve-

ga pet , a ni je pedeset l judi . K ona č no , po t r ebannam je jedan ženski , maj č inski pr incip u posm a-tranju stvari. Drugi dio Vašeg pitanja odnosio sena to da li je ovo stvaranje reprbli č ke vojske. Ma-

jke, naravno, na to m isle, a efekti njihovih zahtje-

va objektivno vode u tom pravcu. Majkama je na-jma n je s t a lo do to g a da li ć e b i t i to r e p u b l i č ke

armije. Ali, kada se to prevede na p oliti č ki jezik i

u kontekstu naših politi č kih zbivanja, onda je pri-

li č no jasno da bi n j ihovi protest i mogli b i t i upra-

vo upotr i jebljeni u tom smjeru .

U predve č e r j e o v e p o s l j e d n j e e s k a l a c i j e u J u -g o s l a v i j i , d o l a z i o j e B a c k e r . S t a je B a c k e r V a s p i -tao i šta ste V i njemu rekli? S ako ste jel i tajs u s r e t ?

- D a prvo po č nem o tome kako sam ga doži -vio. Kad smo završili razgovor, ja sam g a upitao dal i je nešto post ignuto kod prethodnih sagovorni -ka, pošto sam ja bio posljednji u tom nizu. On jerekao da mu se č ini da nije ništa ili vrlo malo. Jasam odgov orio da je to jedna vrlo ružna vijest, ali,

u izvjesnom smislu, za mene li č no, u nekom smi-

slu utješna, jer - zalažu ć i se za sli č ne stvari - ja ni-

sam u toku pet mjeseci ništa postigao. Mislio samda je s tvar do mene. AI i , ako tako jedan snažanč ovjek, iza kojega stoji bogata i mo ć na Am erika ,ne m ože u r ad i t i baš n i š t a , onda o č i to nije stvardo men e, nego do nj ih i l i do objekt ivnih okolno-st i . To sam m u i rekao. Ostalo što sam ja s n j imrazgovarao manje-više je poznato, os im ovog de-

talja koji navodim jer i nije bio poli t ič

ke prirode,nego se ti č e dvojice ljudi - jednoga mo ć nog drža-

vnika i jednog predstavnika male državice sa Ba-

lkana. Obojica nj ih suo č eni sa našom nevoljomili zagonetkom, bili su, dakle, podjednako nemo-ć ni .

U zadnj ih nekol iko dana, prema pisanjusvjetske štampe, iskrsla je pukotina u Evropskojzajednici Na jednoj strani je stav roman skih, a nadrugoj germanskih zemalja, kako se to u štampiinterpretira, jer Nem a č k a . i A u s t r ij a s a d a u v j e t u -ju priznavanje suvereniteta Hcvatske i Slovenije.B a k o V i tu m a či t e t a j d o g a d a j ?

- D o g ađ

aji su, oč

i to, povezani, pitanje je sa-mo š ta je ovdje uzrok, a š ta pos l jedica. Neko jesprema n tvrditi da postoje neki scenariji , planovii td. Naravno, planovi i scen ar i j i uvi jek pos toje,postoje rezervne varijante i još mnogo štošta dru-gog. Pone kad se jedna var i janta od druge ne vi -di. Jedna je u prvom planu, a iz nekih razloga bi-va potisnuta u pozadinu, a do izražaja dolazi dru-ga. Na sceni je, svakako, sukob razli č i t ih interesa.

D akle, šta je ovdje uzrok, a šta je posljedica? Na-

ravno da Nijemcirr ia može odg ovarat i izvjesnoolabavljenje Jugoslavije radi eventualnog ostvare-

nja sna o izlasku na Jadransko more preko A ustri-

je i Slovenije, itd. Riječ

o tome da li je, kao što toneki ho ć e tuma č i t i , Njema č ka u tom pravcu in i -cirala slovena č ke događaje i l i ih ho ć e samo isko-

ristit i kada su se oni ve ć dogodi l i . Ja l i č no sklonsam ovom e d r ugom t um a č enju. Naravno, ako ta-

kvi planovi uop ć e pos toje. D odao bih još neš to.Evropa je razvijeno intelektualno, kuJturno i po-liti č ko središte, sa razvijenim javnim mišljenjem.Upotreba si le u vlasti toj zemlji tamo se teško pri-hvata. Za mnoge u Evropi sukob u Slovenij i je ne-o č ekivana stvar. Možda je Armija to mogla izvesti

na j edan drug i na č in, na šalju ć i tenkove. Znate,

one č eli č ne grdosije ostavljaju težak utisak. Tada

3




bi reakcija bila puno manja. Javno mišljenje u svi-

jetu postoji . Mi Jugoslaveni u to mnogo ne vjeru-jemo, jer nemamo razvijeno javno mišljenje.

J u t r o s j e u š t a m p i o b j a v l j e n a j e d n a k r a t k a v i -j e s t d a s t e s e 1 . j u l a s r e l i s a G e n š e r o m n a v e č e r i .

- D a. To je objavl jeno sa zakašnjenjem. Ju č ersu me ovdje neki krit izirali kako u posljednje vri-jeme nisam dovoljno pr isutan na poli t ič koj sceni.

Potvrdi lo se ono š to kažu: š to ne piše u n ovina-ma, ni je se n i dogodi lo . Ali ja sam b io na to j ve-č er i od pola deset do oko dvana es t sat i, u pone-djeljak 1. jula.

G E N C H E R J E , I P A K , N I J E M A C

I m a l i n e š t o š to j u g o s l a v e n s k o j j a v n o s d i z t o gr a z g o v o r a n i j e p o z n a t o , a š t o b i s a d b i la v a ž n a p o -liflcka anjenica?

- D akle, moj je utisak da Gencher zaista rri je

p r e k i n u o s a n a g l a š a v a n j e m p o t r e b e z a j e d i -nstvom Jugoslav ije. Pitao m e je da li je, ipak, ovogore u Sloveniji legitimno, jer se zasniva na pri-ncipu sam oopredjel jenja naroda koj i je utvr đen

m eđu n a ro dn im ko n v e n c i ja ma i do ku me n t imaUN, K EBS-a, i td. Akcenat mu je bio na ovom e, izč ega sam ja mo gao zakl ju č i t i da on ne inzis t iramnog o na cje lovi tosti Jugoslavi je , za razliku odnekih drugih iz Evropske zajednice. Mogla se tani jansa osje ti t i. Mož da sam ja malo i b io pr ipre-ml jen na to , j e r sam im ao i z ves ne p r edodžbe on j em a č kom po našan ju , iako Gen cher n i je b ioovdje u svojstvu ministra inozemnih poslova Nje-m ač ke, nego u svojstvu predsjedavaju ć e g K E B S - a .

Ali, naravno, ljudi smo. On je i dalje ostao Nije-

mac. Ja sam mu rekao da ć e Jugoslavija ili opsta-

t i 'kao'šesto č lana zajednica, i li ć e se raspasti . Sre-dine tu nem a, i što više razmišljam, to je sve višemoj e č vrs to ubjeđenje. Nije komentirao ovu mo-ju izjavu.

Z a p r a v o , a k o p o s t o j i v o l j a z a d i ja l o g o b u d u -ć nosti Jugoslavije, a vjerovatno bi trebala, posto-jati, i s obzirom kako su ne ki analiti č ari rekli - katastrofalan u č inak šesterice do sada - šta mislite,gdje i ko treba dalje voditi dijalog o budu ć nostiJ u g o s l a v i j e ?

- Nairne, mislim da vam je pretpostavka po-

grešna. Vi govorite o volj i , a po svoj pri lici , upra-vo ne po stoj i volja - n i je postoja la volja . Ja sam,naime, sa tom i s tom i luzi jom po č eo u januaru darazgovaram i jedva sam je se oslobodio . Posli jeizvjesnog vremena sam shvat io da je upravo toproblem. Ne postoj i vol ja da do đe do dogovora o

nekakvoj jugoslavenskoj zajednici . Naime, Slove-nci i Hrvati uvijek imali su vrlo jasnu rezervnu va-

rijantu - potpuna samostalnost. Miloševi ć i drugisu imali rezervnu var i jantu u jednoj maloj Jug o-slaviji ili velikoj Srbiji, kako ho ć ete. Jedino nama,Bos anc ima, u ob je var i j an te b i l o j e v r l o t eš ko .H o ć u kazat i da su to objekt ivne teško ć e Bosne.

Situacija Bosne i Hercegov ine je objektivno teškai bila bi teška da se ovdje nalaze ljudi kapacitetaD e Gaullea i li Bismarka. Beskrajno je teško u da-našnjim prilikama voditi Bosnu.

B o b i , d a l d e , t r e b a o s a d v o d i t i d i j a lo g o J u g o -s l av i j i ?

- Postoje pr i jedlozi da to vode nekakve sku-pštinske ekipe, skupštinske komisije, Ja mislim da

ć e njihov rezultat bit i još manji . Ali, naravno, svet reba isprobat i . Ono š to ne m ogu šes ter ica, jošma nj e mogu ve ć a t i jela. Problem se t ime, da upo-tri jebim jedan mrzak glagol, usložnjava. Svi zna-mo da bi deset l judi iz srpske Skupšt ine govor i liono što govori Miloševi ć , odnosno, Miloševi ć go -vor i ono š to oni m is le, i l i obrnuto, kako vam sev i š e s v iđa. U č eš ć e v e ć eg broja l jud i samo smanju-

je ef ikasnos t , usporava rad. Sjet i te se nekih ru-žnih scena iz naše B iH Skupšt ine . Problem je š to

su u sukobu potpuno razli č i te koncepcije, a naro-

D anas postoje snage uB osni koje mogu garantirati

n j e n o p s ta n a k . O n a m o ž e d o ž i -

v j e t i v r lo t e š k e d a n e , a l i s e v i š e

n i k a d n e m o ž e d o g o d i t i o n o o d

prije 5 0 godina. B ez pristanka

M uslimana, Bosnom se vladati

n e m o ž e . Z n a t e k a k o s u g o v o r i l i

stari G rci: sa mač

e m s v e m o ž e -t e , o s i m j e d n e s t v a r i - n e m o ž e t e

sjediti na njemu.

č i to š to pos toje neke rezervne v ar i jante koje seintimno priželjkuju. Govori se o jednoj varijantikoja je tu javno n a s to lu , a ispod s to la se kri judruge karte, i td. Mi govo rimo o Ju goslavij i , a dvi-je republike sa zapada imaju jasne ž elje da se osa-mostale. U Srbiji to ne kažu, ali svakom č ovjekukoji imalo politi č ki misli, jasna je ideja: ako one

odu, imatć

emo jednu m alu Jugoslavi ju i u n jojnam n i š t a ne f a l i. Samo nama B os anc ima to neodgovara. Otuda naše sta lno nastojanje da se na

neki na č in ta pukotina za l i jep i i da se do đe donekog rješenja.

U igri je mnogo opaja. Definitivna je, malte-ne, stvar da ć e s e S l o v e n i j a o t a j e p i ti . P o s t a v l j a s epitanje ostatka. Spominje se varijanta da bi, utom sluč aju, recimo, ktajine dobile status auto-nomije. Soliko je to realno?

-Ako je rije č o nekim autonomijama u Hrva-tskoj, koliko znam hrvatska razmišljanja, oni nato i ne pomišljaju. I mislim da se uop ć e ne ć e slo-

žit i s t im. Njihovaje koncepcija jedinstvena Hrva-t ska. A kad je B iH u pi tanju, postoji samo jedandiplomatsko-polit i č ki odgovor na to p i tanje - mić em o u t om s lu č aju pozvati građane Bosne i He-rcegovine da odrede koj im ć e p u t e m i ć i . Našaprva opcija je jugoslavenska zajednica. Rezervna

j e : Bosna i Hercegov ina jednako uda l jena odnjih. To je on a teorija ekvidistance koja je jedino

p r imje re n a r e a ln o m s ta n ju u n a šo j Re p u b l ic i.Sve drugo v odi u sukob i ne izvjesnost .

H I S T O R I J A S E N E P O N A V L J A

U romanu Hodža strah g l a v n i j u n a k g o v o r i :»Bosna je bila sitan krvav kusur izmedu Be č a . iStambola«. Jer su Bosana ratovali za tudi ra čun .Da li je mogu ć e da se historija ponovi pa da Bo-s n a b u d e t a j n e k i k r v a v i k u s u r u s r p s k o - h r v a t s k i modnosima ho ji su ipak ključ r a z r j e še n j a j u g o s l a v e -nskog pitanja.

- Svakako ne . Mislim da se suviše eksploatira

to ponavljanje historije. Historija se ne ponavlja.Nikada, Bosna nije bila ono što je danas. N i svijetnije is t i , n i his tor i jski kontekst . D anas posto jesnage u B osni koje mogu garant ira t i n jen opsta-nak. Ona mo že dož ivjeti vrlo teške dane, ali se vi-še nikad ne mož e_dogodi ti , ono od pri je 50 godi -

na. Bez pr istanka Muslimana, Bosnom se v ladat ine može. M ože, ako ć ete s talno držat i pušku nagotovs. A možete li to? Znate kako su govorili sta-ri Grci: sa ma č em sve mož ete , os im jedne s tvari -ne mo žete s jed it i na njemu. Bosna i Hercegovinaje klju č mira u Jugo slaviji, a preko toga klju č m i-ra u Evropi i svijetu. Znat ć emo iskoristiti tu č inje-nicu. A evo, vidite, na č uđenje mnogih Bosna je ,hvala Bogu, mirna .

Vaš l ičn i a l j j e m i r n a B o s n a . D a li e i p o l i t i-čk i p r i o r i t e t m i tn a B o e n a ?

To je ona poznata dflema izme đu mira i slo-

bode: M ožete razmiš l jat i i ovako: ci jela Bosna,makar i porobljena, vratit ć e jednog dana slobo-du. Razbi jena Bosna ne ć e nikada više dobi t i nis lobodu ni mir . Ako dozvolimo da se on a razbi je,tu par č ad nikad više ne bismo sakupi l i u jedno.To je j e da n n a č in razmišljanja, uosta lom, dostalogi č an. Pitanje je samo koliko je logika dobar sa-

vjetnik kada se radi o sudbini naroda, što se me-ne t i č e, ja bih ovoj logici dodao i jedan m oralnizahtjev, a to je odanost slobodi, bez obzira na ci-jenu, jer sloboda ci jene ne ma. Lahko je, naime»pobje ć i« od s lobode, predat i se. Is to tako, ni jeteško uval i t i narod u sukob i ne sre ć u . Za obo jene t reba mnogo pamet i . Mudrost je sa č uvati i mir

i slobodu, i li , realnije, dovoljno mira uz dov oljno

slobode. Tako g lasi protivrje č ni zadatak koji valja

riješiti i u odgovoru na to sudb onosno p itanje sa-bijana je sva mudrost trenutka kroz koji prolazi-m o.

7 . 7 .1991 .

8




K E S L O B O D E

U G A B A N S K O J DUmjesto islamske repu b like, tražimo p otpune vjerske slobode za sve, jednako za mu sli-

mane, kršćane i druge

edavno ste izjavil i: Ako pu kneBosna, puknut ć e i E v r o p a ?U pi tanju je č i tav uzro čno-poslje-

dič ni l anac . Naime, pokuš a j po -djele BiH b i , sasvim sigurno, vo-

dio u gradanski rat u koji bi, vrlo vjerovatno, bi-li u v a z č eni Jugoslaveni i Balkan, a mogu ć e i Evro-

pa . Spom enuo s am , dak le , s amo prvu i pos l j e -dnju kar iku u lancu.

Sad je posrijedi Vaša sugestija predsjednikuRepublike Turske Ozalu da se i BiH ukljua uSonferendju islamskih zemalja, dr. Saradži ć na -vodi kako nemate ovlaštenja svih clanova Pre-dsjedništva BiH i sprskog naroda da 'govorite unjihovo ime.

-11 i gospodin Karadži ć n e zn a o ka kv o j s eorganizaciji radi, i li zna, a vjeruje da javnost nezna. Nije rije č ni o kakvoj vjerskoj organizaci j i

v e ć o znač ajnoj regionalnoj organizaci j i , kojaokuplja muslimanske zemlje. To je vladina orga-nizci ja i ona je u tom pog ledu potpuno jednakaonima kakv e su Organizaci ja af ri č kog jedinstvaili Evropska zajednica. Naravno, n i je tako boga-ta i ut jecajna kao po tonja. No, jes te is te vrs te.Onaje i s todobno , š to gos podinu K aradž i ć u vje-

rovatno ni je pozn ato, kao cjel ina i č lanica UN .Sve njezine č lanice prijateljski su naklonjene Ju-




goslaviji. Nadalje, naša namjera nije u č lanjenje,nego ob ra ć anje toj organizaciji . Ho ć emo upo-znati ne samo zapadnu javnost s problemima uJugoslaviji. I isto č ni dio svi je ta jednako t rebaznati što se kod nas radi. Ta univerzalna obavije-štenost mora pridonijeti da se o č uva mir u ovomdi jelu svi jeta. To je m ot iv našega eventualnog

obrać

anja K onferenciji islamskih zemalja.N a V ašu ad r e s u u p u ć uj u se optužb e d a že l i

t e f o r m i r a t i is l a m s k u d r ž a v u .- Optužb e je lahko iznositi. Niko, me đutim,

ne nudi nikakve dokaze za njih. Postoje suprotni.Mi smo vrlo jasno, u svim našim dokumentima,izjavili da želimo gra đansku republiku Bosnu iHercegovinu. Tako se i ponašamo Prvi smo sve-zali one tri zastave. Nažalost, jednu od njih suodvezali, ali ne s naše, ve ć s njihove strane. I u na-jnovijem dokumentu što smo ga nedavno donije-li na velikom skupu muslimanskih intelektualacau Sarajevu, vrlo su jasno izražena naša opredjelje-

nja za građansku republiku. Vidite, oni nas gura-ju da stvaramo m usl imansku republiku. Zar po-sljednje ideje o podjeli BiH ne uklju č uju mogu-

ć nost da se od njezina ostatka stvori takva republi-

ka? D a nam je to cil j , mi bismo tu ponudu i pri-hvatili kao gotovu stvar. Mi to odb ijamo i daljeinzistiramo na građanskoj republici i znamo za-što to č inimo U mjesto islamske republike, traži-mo potpune vjerske slobode za sve, jednako zamuslimane, krš ć ane i druge.

Ihži te li da j e p r ek a s n o i n t er n a c io n a l i zr a ti

m u s l im an s k o b o šn j ac k i p r o b l e m ?

- Sada je pravo vrijeme. Prije bi to bila nekavrsta dramatizacije problema, jer se još vjerova-lo da Jugoslavija svoje probleme mož e sama rje-šavati. Ali sutra bi m oglo biti kasno. Mislim da jesada pravi trenutak, jer kao što znate, sada se po-

č elo otvoreno govoriti o podjeli Bosne i Herce-govine. Šuškalo se i prije, bilo je pri č a, ali i de-mantija. Što se ti č e angaži ranja pamet i i dobrevolje izvana - u č emu mi o č igledno oskudijeva-mo - podsje ć am V as da sam još u januaru izniotu ideju na jednom od onih predsjedni č kih sa-stanaka. Prijedlog je bio do č ekan »na nož«.

G o v o r i s e da j e s r p ek i n a r o d u B i H n a o xu -

žau, hrvatski djelomič

n o , a m u s l i m a n a k i p r e p u -š t e n - v e rb a l n om ra tu .

- To je jedan ugao gledanja. U obra č unu uBiH u nepovoljnozn polažaju su naoružani i ne-naoružani. Svi ć e jednako platiti cijenu ludosti.Ipak, ako dođe do sukoba, siguran sam da ć e na-

jlošije pro ć i oni koji ga i zapo č nu, a to su upra-vo naoružani. Oni mo gu dobiti bitku, ali ne mo-gu rat . Na kraju krajeva, demokracija ne mož eizgubiti. To je zakon mjesta i vremena u kome sesve to zbiva.

S r b i u B i H p r o t i v e s e s u v er en t i t e tu i n j i h o -

v e r ep u b l ik e? l

- Protive se, zapravo, neki ljudi u SD S. Zaogroman bro j g ra đana suverenost je g aranci jamira u BiH , ali mir je trenutaeno roba na najve-

ć oj cijeni na ovim prostorima. D rž im da se na-jv e ć i dio srpskog naroda ne protivi integritetu ic jelovitosti Bosne i Hercegovine, Zašto to ipaknekim l judima sm eta, pril i č no je jasno. OvakvaBiH s njezinim granicam a u izravnom je i priro-dnom sukobu s nekim planovima. Naime, i l i ć e

postojati »velika Srbija«, ili Bosna i Hercego vi-na . Obje ne m ogu i s t odobno. D a b i S rb i ja b i la»vel ika«, Bosna mora bit i »m ala« - ta ra č unicaveoma je jednostavna i logi č na . I veoma opa-sna, jer za sobom povla č i gubitak vitalnih pravavelikog broja l judi ovdje. Sada je BiH državaMuslim ana, Srba i Hrvata. Ukoliko bi se stvara-li planovi o»velikoj Srbiji«, Srbi ne bi suštinskidobili ništa, a Muslimani b i izgubili sve. Srbi bi,

Sada je pravo vrijeme zainternacionaliziranje bošnja-

ćkogproblema, jer, kao što zna-

te, sada se poče l o o t v o r e n o g o -

voriti o podjeli B osne i

H e r c e g o v i n e

U svakom odnosu A rmija -

narod, narod je u pravu

opet, imali državu kao što je i dan-danas imaju.Muslimani b i , me đutim, izgubili državu i posta-li nacionalna manjina. Stoga držim da je u pita-nju nerazumna i nepravi č na ideja koja se ne ć e

mo ć i realizirati. Zato je ona pra ć en a č itavim ni-

zom mistifikacija i maskiranih poteza, a njenarealizacija ide nekakvim zaobilaznim p utevima,stvaranjem n ekih nedefini ranih regi ja, kraj inai l i izmišl janjem ugroženosti srpskog naroda. Asrpski narod u BiH ni je ugrožen, ni t i to možebiti u državi koja je i njegova. Jer pripadnik srp-

skog naroda je p reds jednik Skupš t ine BiH,otprilike, tre ć ina skupštinskog sastava je iz re-dova Srba, više nego tre ć ina ministara je srpske

narodnos t i, u 35 do 4 0 pos to op ć ina predsje-dnici su Srb i , itd. Zašto bi neko ru šio vlast i tudržavu?

N E D O P U S T IV A S P R E G AS O S - a I A R M I J E

Na g l a š en a j e p r i s u t n o s t v o js k e n a a jev er o -

isto č n i m g r a n i c a m a B i H , s n j e z in e d r u g e s t r a -

n e ?

- To je za mene nova informacija. Znao samza koncentraciju vojske na zapadnim granicamaBiH. Jedno je sigurno, niko iz BiH ne ugrožavazapadne granice Srb ije . S tog stajal iš ta , konce-ntracija vojske o kojoj govorite, ako je informa-cija ta č na, potpuno je nepotrebna.

K a k o k o men t i r a t e n a r edbu » cen t r a l e . S DS

B iH os tavl janju efekt iva m il iaje i ter ibor ijabne

o b r a n e » p o d k a p u « J N A ?- Blago je re ć i da je ona neuob i č ajena. Ako

je autent i č na, ona govori o nedopustivoj sprezist ranke i Armije. Arm ija tu spregu dem ant i ra.Mi, naravno, te č injenice provjeravamo i unosi-mo u našu »m emoriju« ra č une i prora č une.

Pos l jednj ih dana b i lo je odbijanja pos lušno-

s t i u n ek i m r ezer v n i m s a s t a v ima J NA . , n a jv ea m

d i je l o m , p r i p a d n i k a m u s l im a n s k o g n a r o d a , t e

p o k r e t a n j a k r i v ičn e o dg o v o m o s t i p r o t iv n j i h .

- To su loše vijesti i iz njih treba izvu ć i nekepouke . N ikako n i je dobro za samu A rmi ju da

bude više voljena od jednog i manje od drugo-go naroda. Ako je to slu č aj, onda se Armija tre-ba upitati zašto je tako. U svakom odnosu A rmi-ja - narod, narod je u pravu. T ako je svugdje u ci-viliziranom svijetu. Armija se treba ravnati pre-ma narodu, a ne obratno. Ina č e, u č e š ć e nekihjugoslavenskih naroda pa i muslimanskog, u ko-mandnom sastavu JNA je nedopustivo nisko. Naprimjer, sva tri komandanta korpusa i komanda-nt teri tori jalne odbrane u BiH su visoki ofici risrpske narodnosti. Tražili smo da A rmija o tomepovede ra č una. Jer, narod to vidi iz toga izvla č i

zaklju č ke prema svo j im a rš in ima, na š to imapravo.

M n o g o j e u m e m i r e n o s d o k o n a v o d a i z j a v e

dr . F r a u je T u dma n a o d i o b i B i H i zmedu Hr v a -

t s k e i S r b i j e ?- D a, irna ta izjava, ali i njen demanti. U sva-

kom slu č aju, ona djeluje otrježnjuju ć e i navodina razmišljanja o razgovoru sa Srbima. Jer, akoć e se neko dogovarati o Bosn i, onda ć emo to bi-ti mi, Imamo za to više m anevarskog prostora oddrugih. Sa stanovišta hrvatskog interesa, to je bi-la politi č ki štetna izjava.

Ka ko ka m e n t i ra te b r i j un ske ( n e ) spora z u-

m e ? - K a d v e ć ništa drugo nije moglo i Brionskaje deklaracija predstavljala izvjestan rezultat. Ali,izgleda, vrlo ograni č en. To kod nas ide vrlo te-ško, Može se lahko dogoditi da sve ostane mrtvo

slovo na papiru. Ovdje postoj i neka navika jošod komunist i č kog doba , da se ne mora te bašmnogo držati onoga što ste napisal i i potpisal i .Ako ništa drugo, možete ga na svoj na č in tuma-č i t i. Sjet i te se naših ustava i nekih m e đunaro-dno potpisanih konvencija o ljudskim pravima.Piše, 'ali samo naivni m isle da je to i obaveza.

2 1 . 7 . 1 9 9 1 .

0




D R U GA S T R A N A

S L O B O D EM nogo ranije, u jednom članku napisao sam da prihvatam slobodu »sa svim njenim

strahotama«. Kao da sam slu tio ovu njenu strašnu stranu

0

d pos lovično mirne Bosne u po-al jednj ih nekol iko deceni ja ,o d n e d a v n o i m a m o z e m l ju i n d iv i -dualnih i kolektivnih strahova,prije svega, od toga ho ć e l i ta k v a

Bosna uspjed izbjea nacionalno-vjeisko krvoprolić e. Kako to obja-š n j a v a t e ?

- Pr i je svega, Bosna je , hvalaBog u, još uvi jek mirna, i to pre-dstv l ja ugodno iznena đenj e , nesamo za nas ve ć i za javnost vani.Svi s u o č ekivali da ć e redos l i jeds u k o b a , a k o d o n j e g a d o đe, ić i

obrnut im redom, napr i je u Bosni ,pa u H rva tsko j i , even tua lno , u

Sloveniji . Kao što vidite, dogodilose druk č i je. Strah koji spom injete,i s to je jedno negat ivno osje ć anje,

može se upotrijebiti i na drugi na-č in, može b i t i korisno. Na s t rahuje 40 godina po č ivao mir u svijetu,

uglavnom na st rahu, a ne i na ne-kim pozitivnim osje ć anjima, naža-los t . Možda za mir u BiH mož emodjelimi č no zah vali t i i strahu, i akoj e t ako , t r eba ga u tom pog l edu ikor is t i ti . B i l a b i to p rodukt ivnau p o t re ba s t r a ha . Ho ć u da v jeru-

j e m d a u oč

uvan ju mi r a u Bos n iu č estvuju i neke poz it ivne si le, re-

c imo, neš to ma lo razuma i mu-drosti kod politi č ara, i nešto tradi-cionalnog osje ć a n ja ko d o b i č n ihl judi da se mo že ž ivjet i zajedno.To se u n e k im n a š im s re d in a masnažno osje ć a . U Sara jevu, na pri -

mjer, vidim - p omiješan svijet, koji je veseo i kojiživi kao da se baš niš ta ne doga đa, kao u nekojvrsti blaženog neznanja. Me đutim, stanje napeto-sti i u nekim dijelovima Bosne po stoji. Ali, mislim

da ono n ije - ako ste na to aludirali - proizvod na-

c iona l n ih s t ranaka , kako s e to dan as pokuš avaprikazati . Za svega n ekoliko mjeseci nije bilo mo-

gu ć e stvorit i ovakvo stanje podijeljenosti , da ono

v e ć nije pos tojalo. Ono je, najvjerovatni je, bi lozapreteno, nalazilo se p od nekim komunist i č kim

poklopcem, i kad je poklopac kona č no skinut ,došlo je do izražaja ono što je bi lo pr igušeno re-presijom - na djelu je, ispostavilo se, bio komuni-s ti č ki nesmisao za n aciju i religiju.

Sloboda je o tkr i la i onu svoju drugu st ranu.

Mno go rani je, u jednom č lanku napisao sam daprihvatam s lobodu »sa svim n jenim s t rahotama«.K ao da sam s lut io ovu njenu s t rašnu s t ranu. Nepovla č im tu izjavu, i sad bih to isto rekao. U izbo -

ru izme đu kasarne u ko joj vlada prisi lni mir i redi s lobodne zajednice sa r iz ikomsukoba - uv i jek b ih izabrao s lobo-

dnu zajednicu.Z a B o s n u j e b i t n o i to š t o j e M u s l i -manim a negirana nadonalnost,o čekivalo se da se »vrate«

sprskom i hrvatskom »korijenu«.Š ta ć e biti u tre ć o j J u g o s l a v i j i , z ak o j u s e s v e v r i je m e z a l a ž e t e ? N a r a -vno, ako je bude?- Ono što ć e karakterizirati tre ć u

Jugoslaviju - ako se ona ostvari - toje snažan uticaj Muslimana u njoj .To je jedan novi faktor, ne i jedi-ni, koji ć e je razlikovati od ove Ju-

goslavije koja si lazi sa historijske

scene. Musl im ani pos taju pol i t i -č ki narod . U p i t an ju j e f enomenubrzanog i li nasilnog sazrijevanja,

š to je p ra ć e u o k ru p n im p ro b l e -mima. Jer , to n i je jedno postepe-no, prirodno h istorijsko sazrijeva-

nje . Mus l imani mora ju ubrz anopr o ć i historijski put koji su drugi

narodi prelazil i 30 do 5 0 godina.U drugoj Jugoslavi j i Crnog orci iMakedonci ve ć su b ili prisutni, tose snažno os je ć alo, nije bilo nikad

sporno. Kod Muslimana je drugislu č aj. Oni su se pokušavali probi-

t i u drugoj Jugoslaviji, ali u tomenisu uspjeli . A kad je rije č o kori-

jenima, t ragovi ne vode ni do Hrvata n i do Srba,osim, možda, ako se ide u vrlo daleku prošlost.

1 1 f i r u Bosni, sdč e s e u t i s a k , m n o g o v i š e z a v i -s i o d sr p s h o - m n s A m a n a t ; ih n e g o o d s r p s k o - b r v a -tsldh odnosa, eto je paradoksalno, pošto su u»7a-

4 1



A L I J A : J A I Z D A T I N E Z N A I V I

v a d i « m a t ic e b o s a n s h i h H i v a ta i S r b a . K a k o t o t u -maate, i na če m u s e z a s n iv a o č igledno strpljenjeMuslimana bez koga bi, ani se, ve ć bilo gužve uB o m i ?

- Strpl j ivos t musl imanskog naroda djel imi-č n o p o t i č e iz m ental i teta, us tvar i , bogo milsko-is lamske t radici je, a di jelom i iz realne pol t i č ke

pozicije. Za razliku od nekih drugih, oni nemaju

velikodržavnih amb ici ja koje su u osnovi t renu-tnog sukoba u Jugoslavi j i . Pošto takvih ambici jaMuslimani nemaju, niti ih mogu imati, i pošto sesv e n j iho v e t e žn je n u žn o sv o de n a n o rma la n ipr irodan zaht jev za o č uvan je ident i teta, oni nemog u bit i faktor sukoba, a mo gli bi bit i faktor po-sredništva, medijator - i n aravno, bili bi sretni ako

bi u tome u spjel i . Pods jet io bih ovdje da sam uprvom intervjuu po izlasku iz zatvora (objavljenje u l jubl janskom Delu, j e r ga n iko drug i n i jehtio š tampati) rekao da ć e b i t i zna č a jna u l ogamuslimanskog naroda u stvaranju jedne nove ra-vnoteže , j ednog novog ba l ans a u budu ć oj jugo-

slavenskoj zajednici. Taj intervju dao sam ta č nopr i je dvi je godine, i vjerujem d a ć e vr i jeme po-tvrditi da je ta procjena bila ta č na .

M U S L IM A N S K A S T R P L J IV O S T

Koje su glavne poluge unutar muslimanskognaroda pomo ć u kojih ć e odsko č iti na poziciju ok o j o j g o v o r i te ?

- Postoj i jedna e lementarna č injenica: nas jeu BiH oko dv a mil iona, š to je za jugos lavenskeproporci je velika snaga. Ako tome dodam o oko-lnost da se uglavnom nalazimo u centra lnom di -j e l u Jugos l av i je , da imam o odre đe n p o g l e d n an a č in rješavanja krize - to snažno uti č e na stanjeu BiH i Jugoslavij i i na jv jerovatn ije osuje ć uj e

izvjesne planove, odnosno, nalazi se kao prepre-ka i velikohrvatskim i velikosprskim ambicijamate tako djeluje kao faktor koji djelimi č no smanju-j e nape tos t O tuda i uporna nas to j an ja u pos l j e -dnje vr i jeme da se ta j muslimanski faktor na ne-ki na č in neutral iz i ra. Naša snag a ni je, dakle, unekoj visokoj politi č koj svijesti i organiziranosti ,jer je to narod koj i tek iz laz i na scenu, al i je našbroj snažan adu t i neš to preko č ega se lahko nemože. T u je i spomenuta poli t i č ka filozofija u ko-

joj se, istina, više zna šta se ne ć e nego š ta se ho ć e,

ali to »veliko odbijanje« sasvim je dobra i zdravaor i jentaci ja . Kod S rba i Hrvata uvi jek pr imje ć u -

jem dva programa: jedni su demokiatski , a drugivelikodržavni, koji ve ć po def inici j i nisu demo-kratski, a u n ekim elemen tima su i fašist i č ki, da biu svojim ekstremnim oblicima dobili otvoreno fa-šistič ki i zavojevač ki vid.

Na izborima u Bosni (kad je o Muatimanimariječ, t o v a ž i i z a d r u g e ) , v e b l d z n a čaj u njihoeomopredjeljivanN o d i g r a l a j e i Is l a m s k a z a j e d n i c a . Sdnuge strane, reis krittkuje - izmedu o etall - po-

fiticko rukovodstvo Muslimana u B iH ( S D A ,MB O) zato što ne postoji program koji bi obu-hvado strateske interese Muslimana na nivou Ju-g o s l a v i j e , ia k o P o s t o j i je d i n s t v u u n a r o d u .

- Muslimanski narod, njegov najve ć i dio, živiu BiH i identificira se s o č uvanjem BiH, kao suve-rene države - suverene koliko jesu ili budu i Hrva-

tska i Srbija - preko koje bi se mogao brinuti i za

Mus l imane i z van n j e . Ne b ih mogao r e ć i da n epostoji politi č ki p rogram. D je l imi č no je def ini -ran u Programskoj deklaraciji SDA, s kojim se do-

bar dio mu sl imanskog naroda u Jugo s lavi j i ide-ntificirao.

Šla se dobija kad se toliko suverena Bosnasmjesli u kontekst teritorge koju danas obuhvata

Jugdav i ia?- K ažu da je ponekad i ne č injenje - poli t ika.

Naša je pozicija takva da nam odgova ra skoro sva-ko r ješenje koje i s tovremeno odgovara i Srbi j i iHrvatskoj uz, naravno, suverenu Bosnu i Herce-govinu.

Andri ć mi se veoma

s z r iđao kao stilist, ali se nisam

slagao sa njegarrim porukama.

Odličan knjižermik, vrlo

loš historičar

B a i ; •o s u M B a ® e v ić i Thdman reagirali na Vaš e o d b i j a n j e i s la m s k e d r i a v i c e ?

- Ja ne znam njihove reakcije, ali znam da suse neki krugovi našli pomalo uhva ć eni na djelu,naime, uhva ć eni u laži. Jer, sve vrijeme su nam to

sp o č i tavali , a kada smo mi to odb ili , ostali su bezteksta i bez svoje omfljene teme.

N O B E L O V A Z A D U H O V I T O S T

M eđutim, procvat kartografskil aktivnastiukazuje na destibsani ekstrem naaonatstićhsrpske i hzvalske pri čemu nema janulysimptoma da ć e s e o d t o g a d o b r o v o l j n o o d u s l a t i i.U č emu vidite i z l a z ?

- Neko je duhovi to rekao da b i onaj ko b i na-šao izlaz - zaslužio Nobelovu nagradu. Hrvatska isrpska strana su se u svo jim isključ ivostima toliko

zaplele da se izlaz skoro ne vidi. Ipak, klju č ratai li mira drži Miloševi ć . Rat se vodi na hrvatskomter i tor i ju , a osim jednog, pasivnog r ješenja kojese zove ob ustava vatre, za sada, izgleda, nešto višeni je mogu ć no . U ovom m om en t u ne v i d i se ko j ibi bio naredni korak. Takva apsurdna situacija re-zulta t je ekst reminih nacionalnih poli t ika, mi lo-

š e v i ć evskih ili tuđmanovs kih , sve jedno U minu-

l im razgovor ima upozoravao sam zapadnu st ra-nu, prvens tveno Tudma na, da svoj im potez imaobjekt ivno otežava i hrvatsku i bh. pozici ju . Po-vl a č enjem slovena č kih i hrvatskih o ficira i vojni-ka pomažu da se JNA ubrzano pretvara u srpskuarmiju . Ova okolnost potpuno remet i odnos sna-ga i s tvara opasan debalans koj i ć e onemogu ć it ib i l o kakvo r ac iona l no i dem okra t s ko r j eš en je .

Osje ć aj mo ć i potiskuje osje ć aj za pravdu, prava idemokraciju.

U .juBoslavensiom prilikama prvi put se da-n a s p o j a v l j u je i i e l a m s l d s v i j e t k a o f a k t o r z a i n t e r e -siran za o čuvanje lugoslavg e, što prate i bojazni,pa i dnevnapolitiare rezerve sadr"rane u sintag m a m a » h o m e i n ig e v s k a B o s o a « , » is l a m s l d f u n d amentalisti«... Bez sumnje, zaslue pripada Vama iI s l a m s k o j z a j e d n i c i J u g o s l a v i je . S t a t o z n a či za raa 7 e š e n . l e .P ; B o s l a v e n s k e k r i z e ?

- Ono što stvarno posto j i jest pr isutna težnjamus l imans kog naroda da o č uva svo j ident i tet idržavu za jedni č ku sa druga dva naroda. Sve dru-

go se izmišlja . Uostalom, nama je nudena neka-kva muslirnanska država i mi smo to odbili .

B o v a m j e n u d io ?Bili su to djelioci Bosne i Hercegovine, a dje-

lioci su - zna se - Miloševi ć i Tudman . I s[ ina , nisuto bi le direktne ponude , nego prešutne. Mi smotada jasno i nedvosmis leno odg ovor i l i : ho ć em ogra đansku republiku BiH, jer, da se razumijemo,to j e j e d in o re a ln o i m o g u ć e . Možda b i s mo mipris ta l i na takvu jednu ponu du, uosta lom, akoHrvati imaju svoju drž avu, Srbi isto, zašto je ne bi

imali i Musliman i, ali - to ovdje nije realno. A p o-li t ika je, kažu, vještina m ogu ć ih stvari . Muslima-nska država u BiH ne č ini mi se realnom, jer nepostoje kompaktne muslimanske oblasti, tako dabismo, u stvari, dobili samo jednu umanjenu Bo-snu sa svim njenim problemima. Izmiješanost sta-novništva je skoro op ć a, za šta je Sarajevo dobarprimjer.

Sad je, medudm , tronacionalni koncept vlaa t i u B i H .

- T reba nag l as i t i da ne z agovaram o gra đa -

nsku republiku u sm islu republike građana u ko-j o j b i mogl o do ć i do majorizacije najja č eg naro-da , ve ć u tom smislu da ne ć emo ideološku drža-vu, pa ni st rogo nacionalnu državu.

J U G O S L A V I J A J E N A P U Š T E N A

U toluje internaaonabm dja Jupitanja + P r i -Je avega, na evropskom Planu, ukl,uču j u a e i n s r i-t ►x i je E Z i fi H E B S , n e s a m o z b o g n a s n e g o i z b o gaebe. Svaki jo8oslavensiat Problem je evrapsti.A m e r B C a j e , P r g e s v e g a p re k o E v r o p e , u k > j u čena,dakle, ne d'ur.klno, šro nije za pozdravjanje, anaće morati biti aktivnija. U tom kantelistu pitamos e : z a š t o n e i m u s l i m a n s k i s v i j e t ?

- To je p rijateljski svijet sa kojim je Jugoslavi-

42




ja bila povezana u pokretu nesvrstanosti kroz du-ge godine, a pos toje i snažn e pol i t i č ke i ekono-mske veze i interesi . Ako Srb ija ho ć e da bude ve-l ika, Bosna m ora bi t i mala, pa neki beogradskikrugovi imaju jasan interes da evropskom svijetupokazuje na Bosnu i tvrde kako se tu s tvara nu-kleus jedne is lamske republ ike i da to t reba š to

pr i je ugasi t i. Naravno, to se izmišlja,

kao š to jeizmišljeno da je na K osovu na dje lu i s lamski fu-ndamentali s t ič ki bastion i sli č ne besm isl ice u ko-je n iko razuman ne vjeruje .

Slovenija je bezmalo »otcgepljena«, u Hivat s k o j s e f o r s i ra » r a z d r u ž i v a n j e « , S r b i j a s e » p o m i r i-l a « s » k r n j o m J u g o s l a v i j o m « , u M a k e d o n i j i s e p r i -prema referendum-razdruživanje, Bosna je uinstitucionalnoj blokadi...U čemu je uporište Vašejavne (samo?) u vjerenostida nijedna od jugoslave-nskih republika, u stvari,

ne namjerava o d ' a iz Ju-S o s l a v i i e ?

- Suger i ra te mi uvje-ren je ko je , zap ravo , ne -mam o. Ako je r i je č o n a -mjerama, v je ru jem, na -protiv , da onu raniju Ju-goslaviju svi žele napustitikao da je ve ć nisu napusti-li . Ali sam isto tako uvje-ren da izvjesne, ne male,šanse ima jedna jugos la-venska zajednica, zasno-

vana na po tpuno nov imna č e l ima. Mot ivi b i moglibi t i potpuno razli č iti. Slo-

venija ima o č igledan eko-nom ski interes , za Hrva-tsku bi ta zajednica moglazn a č i t i rac ionalno pol i t i -č ko rješenje srpskog pita-nja, a za Makedoniju izlaz iz neprijatnog osje ć a -

nja po tpune us am l jenos t i us r ed ne baš naro č itonaklonjena okruž enja. Motivi BiH su v išestruki, aSrb i j a i Crna G ora ponudu t akve z a j edn ice , j e -dnostavno, ne bi mogle odbiti . Ponekad mi se č i-

ni da b i Bos na i H ercegov ina t r eba l a def in i r a tipr incipe te budu ć e jugoslavenske zajednice i po-zvati , pri je svega, Srbiju i Hrvatsku, a zatim i sveostale, da joj se pridruže. Činjenica da ne spadau >jake« republike, b i la bi u ovom slu č aju njezi-na prednost .

S a d s e g o v o r i o M u s l im a n i m a , i m a r a z l ik a p ai m e d u n j i m a . R e c i m o , M ' id h a t A j a n o v i ć p i š e - d ajedino još Muslimmi klič u 11 tu, »jer je on jedinibalkanski diktator koji je svoju ljubav i mižnju rao n o m j e n a o r a s p o r e d iv a o « . T v r d i d a su Mnvfimani

» b e z p o l i ttčk o g p r o g r a m a i n a c i o n a ln e s a m o s v i g e -sd«, ponašaju se beslovesno u pofittclom jugoo-

haosu«.,, Koliko su Muslimani u Bosni privlženii s l a m u ?

- To što piše Ajanovi ć je l i jepo napisano, al inije ta č no i to nije prvi slu č aj da su li jepa pisanja

i s tovremeno i neta č na. Andri ć mi se veoma svi -dao kao stilist, ali se nisam slagao sa njegovim po-

rukama. Odli č an književnik, vrlo loš histori č ar. I

potpune neist ine znao je »đ

avolski lijepo kazati«.Muslimanski narod se ne ponaša beslovesno, na -

prot iv, ponaša se vrlo razumno, os im ako je razu-

mno ponašanje u t renutku kad se svi drugi nera-zumno ponašaju - beslovesno. Kad u đete u jednupivnicu u kojoj su se svi nap i l i , t r i jezan č ovjek

osje ć a se neprijatno i- glupo. Mislim da je musli-manski narod re la t ivno re l ig iozan narod u jugo-

slavenskim relacijama, religiozniji je, recimo, odpravoslavnog i katoli č kog. To je moj utisak, a ne-

ka sociološka istraživanja to potvr đuju. A vjera jeposigurno uticala na formiranje nacionalne svije-

sti kod muslimanskog naroda, barem u istoj mje-

r i u ko jo j je p ravos lav l je u t ica lo na s tva ran jesrpske i katoli č anstvo na stvaranje hrvatske naci-

onalne sv ijesti. Prije sto-dvjesta godina o vdje nijebilo Srba i Hrvata, ve ć su bili pravoslavci i katoli-

ci... Muslimanski narod je kasnio zbog jednog fe-nomena bez presedana: masovnog i se ljavanja na-jkva l it e tn ij eg e l ementa mus l imans kog naroda .Talasi iseljavanja su bili 1878., 1908., 1918., izme-

đu dva rata i posli je ra ta , i ja se ponekad pi tam,kako smo nakon svega toga opsta l i . Jer , o ti š lo jesve što je valjalo, što je imalo neke snage.

Sporazum ZulG karpašičS a r a d ž i ć M ' l o s e v ić ,

n a k o j i s t e i z j a v i li d a ć e B o s n a > x i t i ta m o g d j e s u

S r b y a i H r v a t s k a , d o v e o j e d o l a v i n e k o j a n a j a v l ju -je pok+ušaj V aše eliminacije, i kao PredsjednikaPredsjedništva BiH, i kao muslimanskog lidera.D a fi je uz Vas stranka koju vodite i muslimanskinarod?

- Što se ti č e mog uldanjanja s poli t i č ke scene,znat e , mogu j edino umri j e t i i l i da me narod

ukloni . S ozbi rom na moje godine - sm r t n i je da-leko, a što se ti č e drugoga - nikad se nisam osje-ć ao ja č i.

Dakle, nema ni govora da odustanete od togs t a v e ?

- Mislim da je to jedna od kon stanti i jasna je

poput m atemat ike . Ne m ogu s ad z am is li t i oko-Inosti pod kojim bismo se prildonili samo jednoj

s t r a n i, j e r b i smo a u to m a -tski doveli u pitanje naš na-jviši interes, a to je Bosna iHercegovina . Ču dn o je dato k re a to rima sp o ra zu m a

nije jasno. Oni, valjda, pro-cjenjuju da je Miloševi ć po -

b j e d n i k i d a m u s e t r e b aprildoniti, ja, l i č no, ne v i-dim stvar i tako. Mislim daje u poli t ici Miloševi ć a sna-žan eleme nt s i le, na č em use ne mož e g rad i t i j ednat rajna pol i t ika. Na koncu,pobi jedi t ć e vol ja naroda iu t o m p o g l e d u s a m f a n a -t ik: vjerujem da dem okra-cija izgubiti ne može.

D a fi koncept organizacijeBiH, s pol i t ikam a kakves t t -a n k e n a v l a s t i v o d e , m o -že sač uvati unuttašnji miru B o s n i ?- Nem am iz bora , s t r anke ,š ta god m is l il i o nj ima, nemož emo p romi jen it i . One

uživa ju pov jerenje na jve ć eg d i je la »svoga« naro-da. Izgledi za mirnu BiH postoje u mjer i u kojojdvije s t ranke koje imaju centre van B iH - buduvodile nezavisnu poli t iku. Radi se o nekoj obrnu-toj proporcij i . Izgledi za mir u BiH su utoliko ve-ć i š to j e u t i c a j tih c e n ta ra i zv a n BiH ma n j i Sadruge strane, jedan od simptoma otriježnjenja jei t ra janje mirovnih pokreta , č i j a j e do mo v in auglavnom Bosna. Ni u Hrvatskoj ni u Srbiji ljudinisu oduševljeni odlaskom na frontove. Jedino zaš ta vr i jedi ž ivot dat i - to je s loboda , a o njoj seovdje ne radi , barem je to jasno. Uvjeren sam daovo što se dogodilo u Hrv atskoj nije ni č iji uspjeh,

iako to neki pr ikazuju kao pobjedu. U pr l javomr a tu n e ma p o b je dn ika . U p i t a n ju j e p o ra z I ju -dstva i č ojstva, a taj poraz apsolutno otrežnjuju ć edjeluje i u Hrvatskoj, i u Srb ij i , i u Bosn i.

16. 8.1991

4







A : J A I Z D A T I N E Z N A M

O D B 1 9 B IH P O N O V IT I

s v o J Z I V O TČovjek može i na robiji biti vrlo sretan a na vlasti vrlo nesretan

Gospodine Predsjedni č e, politikomse bavite bezmalo cijeli život, a bavila se i politika V ama. Jednom stekazali da stari ljudi bolje razumijupoli t iku i da je to posao za nj ih .

Šta to bitno bolje stari znaju, a mladi ne u ovom ezanatu?

- V eć ina državnika kojima sam se divio bili su

l judi u poodmakl im godinam a. Ja iz toga izvla-č im zaklju č ak, da l i pogrešan, ne znam , da je toipak vještina koja se sti č e i skustvom. Naime, nepostoj i neki fakulte t na kojem se ta v ješt ina u č i.

To je, vjerojatno, neki rezultat, neki zbir životnihprit isaka, tegoba i radosti , više tegoba. A iskustvasu, ob ič no i, nažalost, neprijatna. Nadalje, potre-bna je sm irenost, koja dolazi sa godinama, a da bise uspješno rješavali poli t i č ki poslovi, da se ne biulijetalo u sum njive si tuacije. Stari ji ljudi postaju,in a č e, relativisti u svem u, ponekad i cinici, ali topom aže da se realnije gledaju stvari . Samo najbo -

l j i međ

u nj ima pos taju real is t i , a to je već

visokdomet i , mož da, najvažnij i kvali tet u poli t ici.

B O S N A J E V E L I K A T A J N A

M i s l i t e li da j e t o posebno važno u B osni iposebno u ovoj situaciji?

- Svakako. Bosna je jedna vrlo kompliciranazemlja . Ako malo b olje promislim, zaklju č i o b ihda njome n ikad niko nije uspio vladati ; uvijek muse to samo č inilo. Turci su ovdje bili 400 godina.Mislim da su samo živjeli u i luzij i da vladaju Bo-

snom.

Preko B osne se še ta la ona l in i ja dodira i l it ren ja dvije kul ture , dvije re l ig i je , dva sv ije ta .Ovaj narod ovdje ima poseb no his tor i jsko isku-stvo i danas je p red velikim ispi tom: ra t i l i mir !Taj ispit traje i zasad se polaže s u spjehom. T akavutisak imaju i stranci. Neki dan sam se susreo saovim evropskim posmat ra č ima, koji su ovih danabi l i na boži ć nim proslavama po crkvama. V ele daje to za njih b io izvanredan dož ivljaj , jer, kako ka-žu, uprkos tome što se okolo puca, ovdje se osje-ć a jedna smirenos t i oni u tom e nalaze neki t ra-č ak nade za Bosnu i H ercegovinu.

Ihžite li da je to dio fenomena b osanskog

duha i ž ivotnog iskustva koji još kako-tako spaša-vaju mir?

- Vjerujem da je tako, mad a se, iskreno davam kažem, os je ć am pres lab da odgovorim na je -dno takvo s loženo pi tanje . Misl im da ć u i umrije-

ti, a da ne ć u m o ć i objasniti sebi tu tajnu koja se

Tu rci su ovdje bili 40 0 godina.

M islim da su samo živjeli u

iluziji da vladaju B osnom

zove Bosna! To je pitanje za sociologe, histori č a -

re, psihologe. Mislim da je m oj život prekratak dato spoznam, osim da konstat i ram da ta ta jna po-sto j i i da sa poštovanjem odšut imo p red tom ta-jnom. Pogotovu, ako uprkos svim ovim i skušenj i -ma Bosna sa č uva mir.

Onda smo sač

u v a l i s v e ?- D a, tada smo sa č uvali sv e i tada ć emo, na-j‘jerovatnije, sve drugo relativno brzo p opraviti ipost ić i . Siguran sam da bi tada ova zemlja, ohra-brena ovom borbom za mir i prekaljena u to j bo-rbi, pošto bi sa duše skinula taj teret, mnoge dru-

ge teško ć e vr lo brzo savladala . M islim, naravnona ove ekonom s ke p rob l eme. Mi s mo ind iv idu-alci . Ne volimo b i t i vojnici i č inovnici, privatnainicijativa i slobodno tržište nam odgovara.

Za nepune dvije godine otkako ste aktivnona politickoj sceni, osnovali ste nacionalnu stra-nku, dobili izbore, formirali vlast, stali na njenoč elo, obnovili mandat i u Stranci i u vlasti. Prisu-stvovali ste slomu komu nizma, prisustvujete ra-spadu Jugoslavije i s tvaranju nezavisne državeBiH. Bojite f i se, možda, ove gustine sticaja histo-rijskih okolnosti u Vašu k o r i s t 3

- Ne bojim se, jer se ne osje ć am osob i tno sre -tan. Više to sve os je ć am kao veliki i teški teret. Utrenucima velike radosti č ovjek ima neki sponta -ni strah da mu sre ć a ne pobjegne, da se ne raspli-ne, negdje i l i da se ne probudi iz nekog l i jepasna. Ne volim mnogo razmišljati o vlastitom živo-

tu, i ne bavim se t ime, ali pošto ste m i postavili topitanje, re ć i ć u vam: č ovjek može i na robi j i b i t i

vrlo sretan, a na vlasti vrlo nesretan. Na primjer,s je ć am se svoje radosti u zatvoru kad bi mi uru č i-

li pismo moje djece. Sv e je unutra, u duši, a ne va-ni, u pr i l ikama. Kada b ih mogao bira t i , ne b ihizabrao svoj život. Ali ne možemo birati, ni vi ni

ja. Ja sam, naravno, zahvalan Bogu za svoj život,




a l i kada b i mi b i lo ponu đe n o da g a p o n o v im,odbio b ih ponudu .

D a li u strana č ldm razgovorima, koji se na-s t a v l j a j u , p o s t o j i t a č k a g d j e p o s t o j i n e k a s a g l a s n o -s t o k o s t a tu s a B o s n e ?

- Postoji samo saglasnost da se ne ć e primije-

niti sila, da niko ne ć e nikome nametat i r ješenje .

T o j e v e l ik a s a g l a s n o a t ?- D a, važna saglasnost, ako ni je samo verba-lna i ako svi pod t im podrazumijevam o istu stvar.Jer ja pod reč e n im p o dra zu mi je v a m n e sa moodricanje od upotrebe sile nego i uzdržavanje odjednost ranih akata .

D r u g e v r s t e s i le ?- Jednostrani akti su, svakako, jedna vrsta pri-

siljavanja. Ina č e, svi drugi stavovi su o č igledno ra-z li č i t i : oni vide BiH kao federalnu jedinicu u sa-veznoj jedinicu u saveznoj državi Jugoslaviji, a mi

ho ć emo sam ostalnu i in tegralnu BiH, koja bi b i -

l a u j e dn a k o m o d n o s u p r e m a S r b i j i i p r e m a

Hrvatskoj. Jednako daleko i jednako blizu. Bosniodgovara č ak i federativna držav a u kojoj bi bi la iSrbija i Hrvatska. Dakle, svako rješenje na koje bistavili potpis i Hrvati i Srbi, odgovaralo bi i Bo-šnjacima u BiH. Ta teor i ja ekvidis tanci je je zaBiH neka vrsta prinudnog zakona,

In a č e, rekl i smo da se preg ovara t i mož e osvemu , pod uvjetom da se p oš tuju dvi je s tvar i -integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine.

D E M O K R A C I J A P O Č IV AN A N E P O V J E R E N J U

U kontekstu Vaseg odgovora, šta znaa prijava Bosne na nage č a j o p r i z n a v a n j u n e z a v i s n o s t i?- To je, pr i je svega, odgovor da mi ne ć em o

ostati u krnjoj Jugoslaviji. Bili smo se našli u dile-mi: iG nezavisna BiH ili ostanak u velikoj Srbij i .

Ovo je v iše naš odgovor da nešto ne ć emo, negoda neš to ho ć emo. Jednostavno, morali smo u č i-

niti izbor; za trenutak nas niko nije pitao.Jedna od V aših omil jenih re č enica na ra-

znim nastupimaje -kad bi dok do referendumagradana, do č ega, možda, može do ć i, da bi 80 do90 posto gra&wa glasalo .za., pivo je bilo okos u v e r e n o s t i , a s a d a i o k o n e z a v i s n o s t i . N a o s n o v učega izvodite tu ra

čunicu, pored

činjenice da sus v i S r b i i z a s ^ i n a s v o j p l e b i s c i t ?

-Ja ne znam koliko je Srba izašlo na plebiscit.Ja sam se nau č i o u toku mu č nog perioda - ne sa-mo u Jugoslavij i nego posmatraju ć i slič ne s lu č a j e -

ve u A lbaniji, Poljskoj, Rusiji itd. - da nikakvim je-dnost rana č kim izbor ima ne vjerujem. Nj ihov re-zultat je obi č no 99,9 posto. Ove stvari tako se nerade. Jednom dem okratskom svi je tu i shv atanju,ta praksa je potpuno st rana. Dem okraci ja po č iv a

na nepovjerenju, kao knjigovodstvo. Prema tome,izbori i li referendumi moraju biti povjerljivl, t j .provoditi se pod kontrolom. Ne m ogu isti ljudi za-

^

kazivati izbore i brojati glasove. Čemu to vodi. To

je sušt ina, a n i formalna st rana spom enutog ple-biscita nije u redu. Plebiscit i li referendum zaka-zuje samo skupština BiH i ne može se odnosit i nasamo jednu etni č ku skupinu. Naravno, ako se ho-

ć emo držat i Us tava. A ho ć emo li?

P roc jene o tome da b i ve ć ina građana BiH

na jednom hipotet i č kom referendumu glasala zasuverenu, kako sam rekao, zasnovana na procje-ni ovdašnjih prilika, odnosno na procjeni intere-s a g r a đa n a BiH . P r i j e sv e g a , v je ru je m da S rb is hva ta ju da b i u B iH imal i bo l j i po l oža j nego u»velikoj Srb iji«. Ako interes u politici nešto zna č i,

a zna č i veoma m nogo, onda s am, t ako đer, sigu-

ran da se jedan vel iki broj Srba n e bi odlu č io za

opciju koja vodi u neku dugotrajnu konfrontaci-ju . Vidi te, danas nema nikakva na č in a da s e n azadovoljavaju ć i n a č in za sva tr i naroda podije l iBosnu i H ercegovinu. U b i lo kojoj var ijant i dvadruga naroda, zavisno od kom binaci je , osta la biu položaju nacionalne manj ine. Tako bi se velikibroj Srba, Hrvata i Muslimana preko no ć i našli u

položaju nacionalne manj ine. Na pr imjer , Srbi uSarajevu, Zenici , Dob oju, pos tali bi nacionalnamanj ima, a sada su ravnopravan n arod . Što ć e im

t a » s r e ć a « ?

Imali ste susret s armijskim vrhom. Snja jesadižina rijea iz saop ć enja »da A rmija silom ne-



ć e n a m e t a t i p o l i t ic k a r j e š e n j a i d a ć e s p r i j e a t i š i-r en je ev en t ua ln ih m ed un a d on a ln ih s ukob a « 1

R e č e n i c a z v u č i o p t i m i s t i ć k i , a l i š ta j e n j e n a s t v a -r n a s a d i ž i n a i k o j a g a r a n d j a i x a t o g a s t o j i ?

U istoj, garancij i nema. Svako sam sebi tre-ba neš to garantirati . Ipak, mislim da to odricanjeod upotrebe si le n i je gola fraza bez sadržaja . Je-dnostavno, v jerujem da je Arm ija proci jeni la da

se s i l o m n i š ta n e mo že u č ini t i . Mis l im da je iziskustva u Hrvatskoj izvukla te pouke. Svi smo miizvukl i pouke iz ov e t ragedi je: i sprski narod, ihrvatski narod, i oba vodstva, i ekstremni eleme-nti i oni umjereni j i , svako za sebe . I Armija jeizvukla zaklju č ke. Jedan od t ih zaklju č aka je da se

prot iv volje naroda ništa ne m ože u č initi. Koliko

se Arm ij i može vjerovat i? - U poli tic i se n ikome

ne vjeruje na r i je č , ni t i to od vas n eko o č ekuje.

D akle , t reba č ekati i vidjeti.

V i s t e u k o ngre sao m re fe ratu garantu a l i

A r m i ji o č u v a n j e s te č e n i h p r a ® a - p l a ć e , p e n z i j e ,s t a n o v e i td . D a li j e u a l i je d i o n e k i a r m i js k i k o m e -nta r i da li i z a V a š i h r i j e č i s to j i n e k i k o n k r e t a np l a n , o d n o s n o , k o n k r e t n a p a r a i l i n e l d p r o g r a mk o j i b i t o p o t k r i j e p i o . P r i č a s e d a j e E Z s p r e m n ao d r i j e š it i k e s u z b o g p a c a f i k a c i je A r m i j e u B i H . D ali j e t o t a čn o 2

-Čuo sam za te ideje. To su, me đut im, pr i č e

bez osnova, š to n ikako ne zna č i da jednog danaEZ ne b i za r ješavanje problema, pred koj ima bise našli , išla sa nekom finansijskom pom o ć i . A k a -

da spominjemo ste č ena prava, ho ć emo kazati danem am o nam j e ru i ć i u konfrontac i ju s A rmi jom.N e ć emo im dat i dodatni mot iv da se ovdje bore .Ako je riječ o egzistencijalnim pitanjima, a jesterije č o to me , be z o b z i ra n a to š to to Armi ja n epi ihva ta , po t r ebno j e da t i im j as an odgovor . UArmij i kažu da se oni ne b ore ovdje za sebe. Me-dutim, ja lič no m islim da je ljudski da se bore i za

sebe jer, na koncu, i oni...

A R M I J A T R A Ž I S V O J U O R Ž A V U

- Naravno. Oni imaju egzistencijalne proble-me; t i problemi su realnost . Š to se t i č e BiH, onać e prema svojim vojnicima iz BiH postupiti na isti

na č in kao prema svim ostalim drugim radnicimakoji su tu radili i odradili neki posao,

S o l i k o j e r e a l n o p r o v o d l j iv z a k l j u č a k o r a z o -r u 7 a n j u p a r a v o j n i h f o r m a a j a ? T a j s e z a k l ju č a kp o n a v l j a u n e k o l i k o n a v r a t a .

- D a , p o n a v l ja s e o d fe b ru a ra o v e g o d in e .Kao š to znate, razoružanje paravojnih jedinicanigdje nije uspjelo. Možda bi bilo bolje da jeste.

O n o p o d r a z u m i je v a r a t , n a n e k i n a a n .- Arm ija je tražila da se ta re č enica stavi u sa-

op ć enje . Mi je , naravno, n ismo m ogli odbi t i bezobzira što o č ig ledno pod t im nazivom svi ne po-drazumijevamo iste stvari.

Možete li nešto re ć i o č e m u s e j o š r a z g o v a r a -l o a d a n i j e u s a o p š t e n j u n a z n a č eno ni izmedu re-d a k a ?

- Da, saop ć enje je bilo dosta šturo. Nije spo-menuto to da je Armija pokrenula pitanje regrutai r ez erv i s ta K az a l i smo da nema prob l ema poduvjetom da rat prestane. D ok rat traje, mi ostaje-m o čvrsto na stanovištu da nema slanja momaka u

vojsku, niti kao regruta niti kao rezervista. To samvrlo jasno rekao. Tako đer sam rekao da mi ne po-

znajemo odluke krnjeg Kost i ć eva predsjedništva.Naravno, tu je svako ostao pri svom e. To nije spo-

menuto iako, razumije se, ta se tema ni je m oglaizbje ć i . Bilo je još govora o n amjenskoj industri j i.Zaklju č eno je da ć e se rješenja za taj problem tra-žiti putem zajedni č kih mješovitih komisija, č ime je

Arm ija pr iznala kompetenci je V lade o tom pi ta-nju.. . Sve u svemu, jedna remi pozicija.

V j e r u j e t e li u d o g o v o r sa A r m i jo m ? D a li ć e ,n a n e k i n a a n , o s t a ti n e u i t a ln i p o s m a t r a č r a s p l e -ta k r i z e u B o s n i ? I l i d a ć e , n a n e k i n a č i n , b i t i p a -

c i 6 z i r a n a i o s t a t i u B o s n i 2

D anas nema nikakva na č ina

da se na zadovo javaju ć i nač in

za sva tri naroda podijeli

B osna i Hercegovina

- Teško je sa sigurnoš ć u predvidjeti ponaša-nje Armije; jer je u njoj samoj u toku proces pre-ispit ivanja i promjena. Me đu vojnicima ima radi-kalnih l judi i real is ta, pa zat im dogm ata, š to jepr i rodno. Jer , Armija je proš la sad kroz ovo , zanju, bolno iskustvo raspada Jugoslavi je . To nisusvi podjednako doživjeli - neko je to privhatio saviše ralizma, neko sa manje. Uvijek ostaju poslje-dnj i Mohikanci koj i brane nešto . U sva kom slu-č aju, ovo što se dogodilo i što je doživjela Armi-ja, posebno u pos l jednj in godinu dan a, imalo jesnažn og uticaja na stavove ljudi u Armiji i na nje-

no po naš an je . Armi ja j e p roš l a kroz v r l o t eš kudr am u .

N e o če k i v a n u ?- Narav no. Za t u dram u ona n i j e , n i t i j e

mogla b i t i pr ipremljena . Kako je b i lo donije t i

odluku o povla č enju iz Sloveni je , nakon 40 go-

d in a u č en ja da s e t r eba b r an i t i Jugos l av i ja . T oj e d r a m a t i č r io iskus tvo za Arm iju. Zat im, gra-da n sk i r a t . On a se sp re ma la ze ml ju b ra n i t i o dnekih van jsk ih nepr i ja te lja . I spos tav i lo se dat reba p uca t i u v las t i t i narod. . . i t o j e u č inila.

U č i n i lo s e i m n o g o n e r a z u m n i h p o s t u p a k a .Oni to znaju . N isu, npr . sv i su b i l i sag lasni sabom bard i r an jem D ubrovn ika - t o s am s iguran .Ja s a m u v je re n da K a d i je v i ć nije naredio bo-

mb ard i ran je D ubrovn ika . Nisam ga p i tao , a l i

skoro sam sigu ran da je to odluka nekih loka-lnih l judi . Al i , upravo u tom e leži opasno s t i tobb jašnjava zašto se dogovoreni prekidi vat re nepoš tuju. Sl i č n a a u to n o mn o s t v o jn ih ko ma n da -nata pos toj i na drugoj s t rani .

B O S N A Ć E B I T I N E Z A V I S N A

Z a V a s k a ž u , n a r a v n o n e s v i , d a s t e p o l i ti č a rn eob ičn e l u a d n o s t i i g i p k e p a m e t i . Z n a t e o s j e t i-t i o da k le do la z i o p a s no s t , zna te s e na g e t i p r ed

t o m o p a s n o s ć u n a o n u s t r a n u k o j a s p a š a v a g l a v u .I o p e t s e v r a t i ti u p r v o b i t n i p o l o ž a j . S a ž u j o š d as t e m i l je n i k E v r o p s k e z a j e d n i c e i d a V a m E ' v r o p a ,k o j a u p r a v l j a s u d b i n o m J u g o s l a v i j e , u n a p r i j e d s a -o p ć a v a s v o j e p o t e z e . Če s to o d V a s p r v o ču j e m oš t o ć e n a m s e d og od i t l . R ec imo , V i s t e j ed in i i

pr v i od s v ih n a š ih l id er a ka za l i d a j e u E v r op i

o d l u č e n o d a s e n a d J u g o s l a v ij o m p r o v e d e p r o c e sd i s o l u c i j e a n e s u k c e s i j e , d a k l e d a n i k o n e m a p r a -v o d a p o j e d i n a č n o i l i s n e k i m u t a n d e m u n a s l i je -

d i p r a v a i s u v e r e n i t e t a v n o j s k e J u g o s l aa v i j e , v e ć

s v i h š e s t n j e n i h d i ž a v a i m a j u p r a v o n a n j e n u o s t a -v š t i n u .

-V ol io b ih da je tako kako kaže te , a l i n i -sam s iguran , 0 č ovjeku ko j i radi posao koj i jasada radim - prerano je sudit i , naro č i to ako jerije č o pohvalama i komplimentima. Treba

p ri č e k a t i d o k u m r e m o , j e r d o k je č ovjek živ,uv i jek m ože zab r l ja t i i up ropas t i t i sve š to jeu ra d io .

A š to se t i č e drugog dije la Vašeg p i tan ja ,sve procjene - i one ta č ne i one pogrešne - jesumoje. Nemam nikakve posebne izvore informa-

ci ja. Niko mi niš ta unapr i jed ne kaže. Naravn o,imam mnogo kon taka ta i r azgovora i t o poma-že da p rognoz a bude t a č ni ja . A što god su akte-ri , č i je ponašanje procjenjuješ , ve ć i i ozbiljniji ,prognoza je s igurnija , je r u n j ihovom ponaša-nju ima više racionalnost i , a manje proizvoljno-sti i hira.

O če k uje t e li d a ć e B o s a a p r o ć i n a n a g eča juz a n e z a v i s n o s t ?

-Mislim da ho ć e .

H o ć e f i B o s n a b i t i m i r n a p o s l i j e t o g a ?-Odgovo r je ist i: dakle, mislim da ho ć e ,

H o ć ete li p r o k o m e n t i r a t i Če n g i ć e v u i z j a v u uT u r s k o j , k o j i j e , p r e m a a g e n d j s k o j in t e r p r e t a a j i ,t r a ž io p o m o ć u a l u ć a j u i z b i ja n j a s u k o b a u B o s n i ,

j e r s e r a d i o » i s to m e n t i a c o m p o r i j e k l u M u s l im a -n a i 1 u r a k a « ?

- Ne vjerujem daje takvu izjavu dao, a ako je-

st, izjava nije neoprezna nego neta č na. Mi i Turci

dijelimo istu vjeru, ali ne i isto etni č ko porijeklo.

C i t i r a m o p r e m a a g e n a j a k im n a v o d i m a .- Uzm i te to sa rezervom. Čengi ć mi je govo-

r io da su mnoge njegove izjave u Turskoj ovamostigle u »preradenom stanju« .

1 2 . 1 . 1 9 9 2 .





B O R B A D U H AI M A T E R I J EM i smo g otovo eksperimentalno dokazali da se rat u B osni i H erceg ovini nije mogao

izbjeći. Uspijevali smo g a samo odg oditi za određeno zn-ijeme. P okazalo se da je rat po-

mno isplaniran za slu čaj da se mi od lu čimo za slob odu

preds jednik Preds jedniš tva B iH A l i jaIzetbegovi ć ve ć dva t jedna bo rav i uM o sta ru , g ra du za ko j i s e n e s a mozbog te č in jenice mož e re ć i da je pri-vremeni g lavni grad Republike BiH.

Predsjednik Izetbegovi ć i z Mostara svakodnevnopoduzima duga putovanja po slobodnom i oslo-bodenom ter i tor i ju BiH. U neko liko navrata pu-tovao je do Zenice, Travnika, Tuzle, Bugojna, č ak

i do Grada č ca, gdje je č esto bio - kako se to kaže -

na prvim borben im lin i jama, unato č podmaklim

godinama. Sude ć i po kilometraži koja se m jeri t i-

suć

ama kilometara, slobodni teri tori j i BiH po ko-j ima se gaze č etni č ke č izme i n i je tako mali kaošto se č ini i li je bar svakim danom sve ve ć i. Izme-

đu molbi i ponuda velikog broja listova, TV i radi-jskih postaja iz inozemstva, gospodin Izetbegovi ć

je pr is tao da, kako je rekao s ve l ik im zadovo-ljstvom, dade intervju Slobodnoj D almaciji.

D a V a s n a j p r ij e p i ta m z a V a š e m i a lj e n je o n a, l v a ž m J e m : k a k v a j e t s e n u t a č n a s i t u a c i j a n a r a t i š t u ;može li uop ć e do ć i u pitanje BiH kao država, nana č i n d a d o ž i v i t o ta l n i v o j n i p o r a z ?

- Oni su - znate ko su » oni« - v jerovali u je-dnu vrstu blizkriega u BiH. Nadali su se pokoriti

zemlju u roku od osam do deset dana. I spoč etka

je tako i išlo, ali se naša odbran a sve više konso li-dirala, a njihov temp o u istoj mjeri usporavao. Sa-da vlada neka vrsta balansa, uspjeli su okupirat ioko 55 posto, a ne 70 posto teritorija. Ali, na na-šoj, manjoj polovici, živi više od polovice stano-vništva BiH, a to je n jezin razvi jeni ji d io . To sudol ine Bosne i Neretve. Sve ve ć i gradovi, osimBanje Luke, u našim su rukama. Istina, neki su uopsadi, ali č e tn i ci ne mog u u ć i . Na Grada č ac ki-

dišu ve ć sedam m jeseci kombinirano - ar t i l jeri -jom, tenkovima , avijacijom i pješadijom , i poste-peno - lo me zub e. Teško jest, ide zima, ali i njima

j e te ško , ide z ima . S ve u svem u, ovo je te škoodmjeravanje snaga - psihi č kih i fizi č kih, mora-ln ih i tehni č kih. Neki više fi lozofski i li pjesni čki

raspoloženi , vole kazat i da je ovo sukob du ha imaterije, i to je istina. Pobijedit ć e duh . Mi sm o

još uvijek slabi, oni su još uvijek jaki. Ali mi smosvaki dan sve ja č i, a oni svaki dan sve slabiji. Pa ra-

č unajte.V i č esto govorite da je BiH dobila polidazu

bitku i da ć e dobiti i vojnu bithu protiv agresora.Boliko je BiH daleko od toga, a koliko su č emiciblizu da ve ć doživljeni politiad poraz zape čate i

v o jn i m s l om o m ?

Raču nao sam na rat, na

genocid ne. N ajkraće, zaprepa-

šten sam, zaprepašten je i svijet,

a znam da su zaprepašteni i

m n o g i S r b i z l o č inima koje č i n e

njihovi sunarodnjaci

- Mis l im da sam djelomi č no odgovor io na topitanje, uzdržavaju ć i se od čvrste prognoze. Ipak,obratio bih pažnju na taj odnos, neki bi to nazva-li dijalekti č nim odnos om iz me đu pol i t i č ke i vo-

jne pobjede. Ako im ate poli t i č ku pobjedu, vi ć e -

te v jerovatno imat i i vojnu. Obrnut i odnos je ta-koder mogu ć , iako manje vjerovatan, a i gotovoj e nemogu ć e poli t i č ki poraz sp asit i i li nadoknadi-t i vojnom nadmo ć i . Sjeti te se Amerikanaca u V i-jetnamu: nikakvi novi vojni efekti nisu mogli spa-siti stvar koja je politi č ki ve ć od po č etka bila izgu-

bljena. Velikosrpska ideologija, zasnovana na ge-nocidu i e tn i č ko m č iš ć enju, politi č ki je poražena

i g lobalno osuđena . Ne vjerujem da se mož e spa-siti topovima.

T O N I J E N A Š R A T

D a s e v r a ti m o n a p o č e t a k r a t a : d a l i s e r a t u o -p ć e mogao izbjea i jeste li o č e k i v a l i o v a k v u b r u -talnost, posebno prema civilima?

- Čin e ć i sve, doslovno baš sve, a V i ć ete se sje-

t i t i naših najrazli č i t i j ih inicijativa, spremnost narazgovor i kompromise, mi smo gotovo eksper i -menta l no dokaz a l i da s e r a t u B iH n i j e mogao

izbjeć

i . Uspi jeva l i smo ga samo odgodi ti za odre-deno vrijeme. Pokazalo se da je rat pomno ispla-niran za slu č aj da se mi odlu č imo za s lobodu. Pa

i da s mo s e od l u č i li za kapitulaciju, vjerujem danas rat ne bi mimoišao. Mobilizirali bi nas i upu-t i l i na frontove da g inemo za »vel iku Srbi ju«.Ovako se bar bor imo i s t radamo za svoju domo-

vinu.

Čeato V am se prigovara, naro č i to u Hiva-t B k o j , n a i z j a v i : » O v o n i j e n a š r a t « T v r d i s e d a s t etada distancirali od Iitvara na koje je nasrnula

J N A i d a s te B o š a la k e i s v e l ju d e u B i H p o z v a l i d a»okrenu glavu«. Sto ste, zapraw, tada rekli i mi-

s l i l i ?- Da, to je tipi č an primjer manipulacije izja-

vom istrgnutom iz konteksta. U stvari, negdje pro-šlog ljeta, u jeku rata u Hrvatskoj, izašao sam naSarajevsku te levizi ju i pozvao bosanske mom keda odbi ju i ć i na regrutaci ju i u rezervu. T o ni jenaš ra t , rekao sam , i od vas n iko ne m ože t raž i t ida uzimate oruž je i i ubi ja te nevine gra đane uHrvatskoj. Tada su m i u hrvatskoj aplaudirali , a uJNA - to se danas zna - razmatrali su p lan mogauklanjanja i hapšenja. Izme đu 40 i 50 hi l j ada l ju-di iz BiH nije otišlo na h rvatska ratišta. Sto bi bi-lo da su otišli? Danas, kad im zatreba, navode sa-




mo jedan dio izjave i daju joj izvrnuti smisao. Ne-ko je rekao da se metodom ist rgnut ih c i ta ta mo-že dokaza ti da je B i b l i j a , zapravo, ateisti č ka knji-ga .

Bili ste s s jedokom tih dana: jesu li mjesed-ma pred rat predshavnia Sloven ije, Havatgke,BiH, Makedonije i Sosova uop ć e razgovarali oneldm m odalitetima zajednicke obrane od veli-kosrpskog ekspanizionizma ili se svatko brinuod a s a ču v a s v o j u g l a v u ?

- Bilo je takvih ideja, ali do razgovora te vrste,koliko znam, nikad nije došlo.

U s v i je t u s u č esto, što se odnosa prema BiHt iče, izjednačavaju, i u krivnji i u namjeiam a,Hivatska sa Srbijom, Hrvati sa Srbima. Soliho sute ocjene i mišljenja utemeljeni, je li uop ć e mo-gu ć e takvo izjednača v a n j e ?

- Nema potrebe da se laže: i u Hrvatskoj po-stoje ljudi koji bi rado uzeli jedan komad Bosne,ali tu po č inje i prestaje svaka sli č nost sa Srbijom iSrbima. S rbi ja i jedan dio Srba u Bosni n egirajuBiH kao držav u, vode protiv nje istreblj iva č ki rat,

vrše etni č ko č iš ć enje nesrpskog stanovništva, ru-še gradove i uništavaju kulturna dobra itd. Hrva-tska priznaje BiH, prima naše izbjeglice i u grani-c a m a m o g u ć n o s t i p o d rža v a n a šu bo rbu p ro t ivagresora . To su č injenice. Zaklju č a k s e n a m e ć esam po seb i .

D a l i se z a j e d n i " 1 ra o b r a n a B i H , M r v li m a n a iH i v a t a m o g l a s t v o r i ti i p r i je k a k o b i s e i z b j e g l o d a

se to radi u jeku najžešah bitaka, kao, na pai-m j e r , z a B o s a n s k i B r o d i J a j c e ?

Ako imate politi čku pob jedu , vi

ćete vjerovatno imati i vojnu

- Svakako da je mogla . M oram ponovi t i : vo-jnici su to traž ili , poli t ič ari pametovali i odugovla-

č i l i . Ovih dana nešto radimo na tom e, prvi put sviše izgleda na uspjeh.

Sato uop ć e urediti rdtnu vlast, civilnu i vo-jnu u BiH, primjerenu realnim potrebama? Sma-

trate li da to predstavnici Havata i Bošnjaka,odnosno vode ć e stranke tih naroda, mogu tu vla-s t z a j e d n i c k i k o n s t r u i ra t i i p o d ' y 'e l i ti o d g o v o r n o s t ,bez ob zita na stavove opozicije koja se tome do-s a d p r o t i v il a ?

-Mislim da mogu i trebaju. Ne bi mi u toj vla-sti smetali ni predstavnici Srba koji su lo jalni ide-j i Bosne i Hercegovine. Bosnu t rebaju ure đi v a t io n i ko j i s e za n ju bo re . U b o šn ja č ko-hrvatskimop ć inam a t reba formirat i ratna preds jedniš tva.Ona nigdje ne t rebaju bi t i n i samo muslim anskani samo hrva tska.

Što je u tom slu č aju s uče š ć e m S r b a ? D a l i j erješenje »prazna stolicx« dok se ne stvori demo-laatska alternativa teroristi č k o m S D S - u?

- Sada se č ini da ć e se za prvi odgovor mora-t i pri č ekati kraj rata. Mož da to bu de i prije, ali tozavisi od ponašanja Srba. U svakom slu č aju, do-bar dio odgovoran je na nj ima.

Nakon velikosrpske agresije na BiH i m aso-vnih zloana što su ih S rbi ifi č etnici, ovisno odkuta promatranja, poanili, hakav je Vaš o dnos,




emotivni i politic.î, prema srpskom narodu?- Ne spadam u l jude koj i za sebe mogu re ć i

da su ovo o č ekivali. Ra č unao sam na ra t , na geno-cid ne. Neka mi se to ura č una u naivnost, pogre-šku i li gri jeh. Nisam s j e rovao u m ogu ć nost zlo č i-

na ove vrste i ovog opsega. Najkra ć e, zaprepaštensam, zaprepašten je i svijet, a znam da su zaprepa-

šteni i mnogi Srbi zlo č inima koje č ine njihovi su-narodnjaci . Dok me ovaj osje ć aj drži, nije dobroda dajem prognoze za budu ć nost.

Iako se anilo da je za Europu multikulturnii multinacionalni život ideal, ona n išta nije u č i n i -l a d a p o m o g n e B i H d a s e o b r a n i o d , u s u š t in i , b a -rbarske agresije. Da li ste razo č arani »starom da-m o m « ?

- D a , ponudi li s mo t ip ič no evrops ki modelur e đenja Bosne i H ercegovine Imali smo poli t i -č ku podr š ku i danas už ivamo s nažne s impat i j esvugdje u Evropi , pa i u svi je tu . Ali , na tome sesve završava. Zašto? Ob jašnjenja bi mogla bit i vi-

še. Meni je najbliže: daviti se, bodre vas s obale,al i niko ni je sprem an sko č i t i u hladnu vodu davas spašava. Dakle, u pitanju je moralna slabost.

Evropa odve ć dugo ž ivi u miru i izobi l ju, a oda-nost pr incipima je obi č no u obrnutoj proporci j is komforom. Ja sam zahvalan Bogu da ovakva ge-

neracija nije živjela u Evropi uo č i Drugoga svje -

t skog rata. I tada se Evropa kolebala, s jet i te se

M i l o š e v i ć bi produžio rat,

Panić bi produžio konfuziju, a

vanjska intervencija mi se čini

m a l o v j e r o v a tn o m .

Anschlusa i Miinchena, ali se na vrijeme trgla. Uprotivnom bi danas nacisti vladali svijetom.

A N G A Ž I R A N J E A M E R IK ESum njate li u snagu europskog morala na-

k o n s v e g a š t o je E u r o p a m i rn o » o d g l e d a l a « u B o -s n i ? D a l i s e s v e m o ž e o b j a š n j a v a t i s u k o b o m i n t e -r e s a v e l i k i h s i la ?

- Sukob interesa i li morala slabosti? I jedno i

drugo, al i je, po mome miš l jenju, odlu č i lo ovo

drugo.D a lije sada red na Am erid da pokuša spasi-

ti Bosna Sto ste razgovarali s novim potpredsje-dnikom Goreom, a da to ve ć n i j e o b j a v l j e n o u j a -

v n o s t i ?- Još prije 15 mjeseci, pri likom moga službe-

nog pos j e t a SAD , i zr az io s am s umnju u s pos o -bnost Evrope da se uhvat i ukoštac s problemimakoje stvara raspad Jugoslavi je i zaht i jevao ve ć e

angaž i r an je Am er ike . I s ena to ru G oreu , budu-ć em potpredsjedniku SAD , to sam sada ponovio .

Iako je ukl ju č ivanje Amer ike o č i to op ć eprihva-

ć en stav, gospodin Gore nije komentirao moj za-htjev. Odgovorio je da ć e to i neke moje drugeporuke p r en i j e t i gos podinu C l in tonu , po č ijem

nalogu je obavio razgovor.M o g u l i a a A m e r ik u s n a ž n i je u t j e c a ti n a j m o -

ćnije islamske zemlje? Što je za BiH do nijela ne-d a v n a k o n f e r e n d j a u D ž e d i ? I m a l i, m o ž d a , n e š toš t o n i j e o b j a v l j e n o ?

- Sve iz D žede je uglavnom objavljeno i po-zn a to . Mis l im da n a jmo ć ni j e mus l imans ke z e -



mlje, ubrajam tu, pri je svega, njih pet - SaudijskuArab i ju, I ran, Tursku, Pakistan i Egipat - mog ubi tno u g ecati na ponašan je svjetske zajednice, pa

i SAD. Taj pove ć ani u tj ecaj se ve ć os je ć a . U ho-mogenizacij i muslimanskog svijeta koji je veomaraširen i raznorodan, tragedija Bosne odigrala jevažnu ulogu.

Odnosi Bošnjaka s Hrvatskom i Hrvatima uB i H p r o s l i s u k r o z r a z n e f a z e . N i s u b i l i s ja j n i s v evrijeme rata. Sakvi su danas i mogu li sutra bitib o § 1 ?

- Stalno su bili lošiji ili su bili manje dob ri ne-

go što bi objekt ivno mog li b i t i. Tu je obi č an na-rod pametni j i od poli t i č ara i ako ima kakvih pro-

b le ma , o n i n e p o tj e ču o d n a ro da . Ob i č ni ljudi,

koji žive uglavnom izmiješano, posebno u centra-

lnoj Bosni , ponekad se i š č uđavaju izjavama i po-

stupcima svoj ih malih »vo đa«. Naž alos t , u ratu

narod teško dolazi do r i je č i , pa umjesto sve ć eni-

ka i u č i telja, kaplari, a ponekad i ratni profiteri,upravljaju stvarima na terenu. Oni obi č no nam e-

t l j ivo proturaju onu parolu kako nema demokra-cije dok je rat . To što nema demokracije zna č i d a

oni t rebaju da vladaju. Ja, opet , mis l im da ako inema demokraci je, t reba da ima barem pameti .Bflo kako, objektivni razlozi upu ć uju na us ku s adašnju i budu ć u suradnju BiH i Hrvatske, a obje-

ktivni č inioci ć e s e u kona č nom rezulta tu preva-gnuti . Taj obrat se ve ć osje ć a .

B o š n j a d b i ž e l je l i B i H k a o d r ž a v u s 1 0 - 1 3 r e -gija, a Hrvati s tri emi čke konstitutivne jedinice.Da li hrvatski prijedlog držite uop će moguć im ikako ga približiti boš ►jacôm prijedlogu?

- R eć

ić

u t o n e p r a v n ič

kim, ob ič

nim jez i -kom: mi želimo jednu normalnu, evropsku

državu na ovom p ros to ru . Pos l jedn ja Vance -Owenova ponuda, misl im na onaj »draft« iz Že-neve, li č i nam na ta j model i mi smo ga na č elnopr ihvat i l i . I Bob an ga je pr ihva t io. Iskreno, ner az umi jem u č emu je sada nesporazum. Kol ikoznam, ta j »draft« ne predvi đa podjelu Bosne natr i kons t i tut ivne jedinice i u toj ta č ki je tako ja-san da ne dop uš ta raz l i č i t a tu ma č enja. Mislimda je ka me n sp o t ic a n ja u H rv a t sko j za je dn ic i»Herceg-Bosni«, č i j i se projekat pokušava name-

tnut i potpuno neovisno od pregovora u Ženevi .

Rekao sam Bobanu da nem a p r ob lem a da se j e -dna jedinica BiH naziva Herceg-B osna, al i kaoadminis t rat ivno- ter itor i jalna jednica, a ne h rva-t s ka z a j edn ica . K ako ob jas n i ti Boš n jac ima, napr imjer , u Jablanici i Gornjem V akufu da se t re-baju nalaziti u hrvatskoj zajednici iako su njiho-ve op ć ine izrazito muslimanske? Svi znaju da ta»o b ja šn je n ja « mo g u b i t i s a mo s i l a , a s i la n e ć e

i ć i . Z a to s a m re ka o da n a m t r e ba r a zu ma i p a -me ti , ina č e ć e Karadži ć iz svega izvu ć i korist za

sebe, a na našu zajedni č ku štetu.

lz HZ Herceg Bosna služb eno se zamjera dase ne poštuju dogovori o n č e A ć u Hivata u VJadi

BiH i drugim državnim organima, da se jako kasni s formiranjem nove vlade, izborom gospodi-na Iasić a i drugih predstavnika hrvatskoga naro-d a .

- Nisam č uo za te zam jerke, ali, evo, da odgo-vorim na njih. Predsjednik vlade je Hrvat, Hrvati

imaju još šest resora, me đu ko j ima s u odbrana if inanc ij e , H rva t j e guverner narodne b anke . U

istoj toj vladi Bošnjaci imaju sam o jedan resor vi-še . Ponudi l i smo podjelu ambasadorskih mjestaskoro na paritetnoj osnovi. Istina je da se s odlu-kom u vezi s gospodinom Lasi ć em kasni , a l i ra-zlozi su objektivne prirode. Jednostavno, Predsje-

dništvo u Sarajevu usli jed odsustva nekih č lanova

nema t renutno kvoruma.

K O N T R A V E R Z N IS E F E R H A L IL O V I Ć

Naravno da ne možete biti protiv volje hrvatskih organa da izvrše promjenu gospodina Htju-ić a s Mrom Lasi ć em D a li ste zbog boga osobnonesremi? Da V as podsjetim da se Hljui ć u, inače ,zamjera da je bio Vaša produž ena ruka, maltenepi jun u Vaš im rukam a. Ima l i u tome baremzmce istine?

B o s a n s k o h e r c e g o v a čki

muslimani su ljudi s » velike

granice«, s razmeđa svjetova:

po vjeri i osjećanju pripadaju

I s t o k u , po m is li i obrazovanju

Zapadu

- Ne že l im n i n a ko j i n a č in sudjelova ti, još

manje p r es u đivat i , u hrvatskim nesug lasicama.K ad je ri ječ o hrvatskim interesima i kadrovima,b it ć e onako kako H rvat i že le . Kljuić ni je moj č o-

vjek, a i zašto bi bio? Nisam ga ja postavio, bio jenepos redno i z abran . Ko l iko z nam, on j e s amos v o j č ovjek. Izgubio je poli t i č ku bi tku zbog jedne

osobine koja je kodč

ovjeka vrlina, a kod politič

a-

ra mahana. V eoma ga ci jenim kao č ovjeka i kao

intelektualca.Da li Bošnjaci žele istamslni dtžavn u »srcu

Europe« ili barem da li je ta č n o d a j e V a š c i l j u n i -

t a r n a d r ž a v a ? Često ste to negirali Imate fi potre-bu da touanite ponovo?

- Kažu da u politici nikad nije suvišno pona-vljati stvari. Dakle, ne zalažem se ni za islamsku niza unitarnu drž avu. Pro cijenite sami: isti ljudi me

optužuju da ho ć u islamsku i građansku državu uBiH, kako im kada zatreba. A kad je ri je č o unita-

rnoj držav i, podsjeti t ć u V as da smo u Zenevi pre-

dložili državu s dvanaest decentraliziranih regija.

Kad se maše o čekivati stvaranje zajedni čkev r h o v n e k o m a n d e ? D a l i j e to m e g l a v n a p r e p r e k aS e f e r H a l il o v ić , kojega HVO optužuje kao pu či-stu i dio subveizivnog plana u vrhu Armije BiH?Da li je gospodin Halilović toliko bitan da m ožebiti nepremostiva prepreka?

- Stvaranje zajedni č k ih ko ma n d i n e p o s re -

dno preds toj i i Sefer Hal i lovi ć tu n i je n ikakvasmetnja . Koliko znam, on sam je to HV O-u i ra-nije pismeno ponudio. Nikakvi osobni raz loz i iobzir i ne ć e sprije č i t i ono što je u vitalnom itere-su efikasne odbrane BiH od zajedni č kog agreso-ra. Za svakog patr iotu na ć i ć e se mjes ta u zaje-dn i č kim oružan im snagam a, pa i za jedn i č ki m

kom andam a .Za mnoge je 2 0. prosinca poshao dan D . T a -

da, kao što je poznato, Vama isge če mandat D af i ć e do ć i do smjene?

- P r ema amandm anu 51 . U s tava R epubl ikeBi H, m anda t č lanova i predsjednika Predsjedni-

štva u slu č aju rata i ratnog stanja podržava se dok

to stanje traje, odnosn o dok se ne stvo re uvjeti za

njihov normalan izbo r . Ina č e , nakon s l obodnihizbora t r i pobjedni č ke stranke napravile su dogo-vor o raspodjeli tri ju najvažnij ih državnih funkci-

ja . Prema ovom dogovoru, preds jednik Preds je-dništva BiH ć e bi t i Bošnjak, preds jednik VladeHrvat, a predsjednik Skupštine Srbin.

U intervjuu B B C a p r i je t r i dana rekli ste datxte i nakon 20. prosinca biti predsjednik Pre-d s j e d n i š t v a .

- Da, tako sam rekao.

B a o š b o V a m j e p o z n a to , u M o s t a tu s e p r i p re -ma m edtmarodna konferenci ja o BiH (ICO-BiH), na kojoj ć e osnovna tema biti »BosansldM u s l i m a n i - e u r o p s k i n a r o d « . M o ž e f i t a j s k u p p o -moć i da se razbije predrasuda da Bošnjad to ni-su i po fialtnri i po porijeklu?

- Bosanskohercegova č ki muslimani su ljudi s

»velike granice«, s razme đa svjetova: po v jer i iosje ć anju pr ipadaju Is toku, po mis l i i obrazova-nju Zapadu. Mi nismo E vropejci na nač in na ko-ji su to Nijemci ili Francuzi. Pozrdravio bih nekun au č nu konferenci ju koja bi se pozabavi la ovimsprecifič nim karak te rom bos ans k ih m us l imana ,

ne na težuć

i na si lu nekeč

injenice.R o g a b i s t e ž e e l j e li : M i l o š e v i ć a, Panić a ili inte-rvenaN Prottv arpskog agresora2

- Miloševi ć b i p roduž io r a t , P an i ć b i p rodu-žio kon fuzi ju, a vanjska intervenci ja m i se č in i

malo vjerovatnom.

Š t a b i a te ž e l je h P o n i a a g i a d a n i m a B B i z aB a r d ć i N o v u g o d i n u ?

- Neka usprkos svoj ovoj pustoši i mraku negube nadu. I neka vjeruju da ć e sile svjetlosti i do-

bra koje simb oliziraju ovi veliki praznici kona č nopobijedit i .

1 7 . 1 2 . 1 9 9 2 .

2





J A : J A I Z D A T I N E Z N A M

S L O B O D A S EN E P R O D A J EIma 7rrlo jasnih dokaza o tome da je u toku rata u Hrvatskoj Abdi ć snabdijevao Jugo-

slavensku armiju prehrambenim proizvodima iz »Agrokomerca«, o čemu postoje pisme-

ni dokazi , ugovori o pla ćanju ra čun a itd...

v

St a s v o j im č i n o m A b d i ć m o ž e u r a d i t i uC e T i n A k o j k r a j in i ? -B o š n j a c i su uspjeli postati jedan drža-votvorni i poli t i č ki narod, misl im dajeto pokušaj da nas vrate 50 godina na-

t rag, da se ponovo razbi jemo u neka plemena pać e postojati neko tuzlansko pleme, i , naravno, sa-

rajevsko, nakon toga. To je pokušaj da se taj na-rod izrazbi ja , nakon što su se Muslim ani uspjelikona č no uzdignut i na nivo jednog naroda. Ovoje jedan vr lo opasan pokušaj , jer ako pažl j ivi jepro č i t a te ono š to A bdi ć t ra ž i , a bo j im se da toK rajišnici nisu uradili i da jednostavno na sjedajunjegovim iz javama , to ni je neš to š to bi eventu-alno bi lo u sastavu b osanske republike. To je ne-ka č vrsta republika u Bosni i Hercegovini . Iona-ko je tog ci jepanja BiH, koje su izveli Beograd iZagreb s i lom mnogo. Sam a podjela BiH zamiš l je-na prema ženevskom paketu koj i smo m i ospor i-l i na posljednjem zasjedanju skupšt ine i Bošnja-č kog sab ora, i tako je jedna nam etnuta, iznu đen astvar - jedno loše rješenje. Ta tendencija daljeg ci-

jepanja otežava s i tuaci ju u BiH i č in i je manjei zdrž l j ivom, nego š to b i to t reba lo b i t i . A š taAbdi ć u tome za sebe mo že dobi t i ? Pa , mogao b i ,

recimo, biti poglavica tog plemena i, najvjerova-tnije, radi na tome.

š t o b i K r a j i š n i c i d o b i li o v i m A b d i ć e v i m p o t e -z o m ?

- Ja misl im da ne b i dobi l i n išta š to sada ne-maju. Oni sada imaju visok stepen samouprave,ne samo zato što je to, ina č e, regija koja po posto-je ć em U stavu BiH ima velike i š i roke kompete-ncije i prili č nu sam ostalnost od centra lne v last i ,nego zato što je usl i jed ove saobra ć ajne blokadeKrajine manje ili više upu ć ena na sebe . Prema to-me, otpada bi lo kakav argumen t da se na ta j na-

č in pos t iže jedan s tepen samostalnos t i , koj i je,kao, neophodan. Krajina bi, i si lom geopolit i č ki hprilika u kojima se nalazi, imala visok stepen sa-mostalnosti.

U s v o j im i s tu p i m a u h r v a t s k im m e d i j i m a , ig d j e g o d t o s t ig n e , A b d i ć g o v o r i d a c e n t r a ln a v l a -s t n i j e n i š ta u r a d i la z a o v u & a j in u , a d a j e s v e ,m a l te n e , o n u r a d i o .

- To, jednostavno, nije istina. Abdi ć je, kaošto je poznato , o t išao odavde po č etkom septe-mb ra prošle godine. U prvih pet mjeseci ra ta onnije bio u Krajini, a u prvih pet mjeseci rata je Ca-

zinska kraj ina odbranjena. Njegovim dolaskomnije dobi jena baš ni jedna s topa zeml je, Mi smogore organ iz iral i otpor u prvih pet m jeseci , fo-rmirali korpus, formirali prvo neke ma nje jedini-ce, snabdjeli ih oruž jem. Kraj ina je bi la potpunoizo l irana, kao š to je i danas izo l irana . Mi smoimprovizi ra l i jedan aerodrom, mi smo našli maleavione koji su gore to prebacivali , mi smo to oru-

žje, kona č no, naš l i i uspje l i odb ranit i to š to jeodbranjeno. Abdi ć je došao kasnije. U tom posluje , možda, bi la zanemarena ekonomska kompo-nenta, ali smo ima li velike teško ć e, Abdi ć je, do-laze ć i gore, zahvaljuju ć i i ovome š to j e u me đu-vremenu organizi rao UNPROFOR, što smo, ta-

ko đer, mi u č inili , uspio uvesti nešto hrane. Cije-ne su posli je toga nešto pale. Me đutim, č ini se daje za to Abdi ć platio visoku cijenu.

Naime , Kraj ina je plat i la visoku ci jenu, jersad je hrane ne što više, a i po svoj prilici, »cijena«

je bila ovo što se sada č ini . A to je - K rajina ć e sejednog dana otci jepi ti od BiH , na kraju ć e K raji-na postat i jedna mala vazalska p okraj ina unutarsrpske oblasti . Odre ć i ć e se Abdi ć , kao što je to č i-

nio na ovim pregovorima, ostatka Krajine, Odre-ć i ć e se borbe za Prijedor, za Kozarac, za Klju č ... idobi t ć e jednu, nekakvu regi ju pod patronatom»srpske republike«, Mislim da on to na ovaj na č inkr č m i.

A B D I Ć P R I H V A T AIG R U M IL O Š E V I ĆA

K a k o s e p o n a š a o g o s p o d in A b d i č n a p r e g o -v o r im a u Ž e n e v i ?

- Nažalost, ja sam u Zenevi bio prakti č ki po-tpuno sam. To sam m u i rekao. Ustvari , on je b iosa mno m i šutio je, u pravilu. Kad je došlo pitanjeKrajine, ja sam rekao: »Evo, Abdi ć u, da se ja ma-lo odmo r im, t i preuzmi K raj inu. On je pr ihvat ioigru Karadži ć a , pa i T uđmana, i Bobana, i Milo-š e v i ć a, da se razgovara o Kulen-Vakufu, i dalje najug o Mar t in-Brodu.

T o j e m j e s t o g d j e i m a d o s ta v i k e n d i c a i g d j ei m a d o s t a v i la ?

-Ja u prvi mah nisam znao o č emu se radi . 0tome se pola sata raspravljalo. Njima je odgovara-

lo da se razgovara o M art in-Brodu, da se ne ra-zgovara o Sanskom M ostu , K ozarcu , gd je jeizvršen genocid. Ja sam, na koncu, poslije pola sa-

ta , upi tao: »D obro, a š ta ta j Mar t in-Brod zna č i« ?

U prvi mah sam mislio da se tu radi o nekakvomrudniku, i li o nekoj velikoj tvornici. Ispalo je da




tamo nema ništa osim vikendica uglednih ljudi izBiha ć a. Naravno, intervenirao sam i zaht i jevaoda se razgovor povede o pravom pitanju, da li ć eč etnici vratiti tu Krajinu ili je ne ć e vrati t i . Abdi ć

ne samo da se n i je zauzimao za to r ješenje negoje, kada je bi lo govora o cent ra lnoj Bosni , zaht i -jevao da ja pr ihvat im map u koju je Mate Boban

postavio, a po toj mapi b i č i tava centralna Bosna,uklju č uj u ć i i Travnik, Bugojno, Gornji V akuf, oti-

š la u takozvanu »H erceg-Bosnu«. Karadži ć je vi-

dio da ima pr istanak Fikreta i rekao je kategor i -

č ki da on to n išta ne da i da možem o jedino, akoho ć emo, vojskom oslobađat i te krajeve. Na ko-ncu je ispalo, kako je ispalo. Ja sam uspio u ce-ntralnoj Bosn i ri ješit i nešto od toga, naime da po -t i snem » Herceg Bosnu« , da vra tim Travnik , Bu-gojno, Go rnj i Vak uf , i td. , al i gore uKraj ini se zbog njegove ops trukci jeništa nije moglo uraditi . Imam utisak

daje to sve ranije utana č eno. Sad kad

me p itate za tu stvar, sjetio sam se jošjedne, one dramati č ne no ć i do 14. na15 . o k to ba r p ro š l e g o d in e , ka da segovorilo o suverenosti Bosne.

To je b ila jedna diskusija koja sevodila č i tavu no ć . Abdić je šut io kaošto je šutio u č i t avom nizu drugih s lu-č ajeva kada se radilo o Bosni i Herce-

govin i . T ada j e neko kom ent i rao daje te ve č er i svaka nena nešto rekla osuverenos t i Bosne i Hercegov ine ,osim Fikreta Abdi ć a .

šmio je da se ne bi zamjeraoP

- Ima m o jo š j e da n p r imje r. Sv iznamo šta se dešavalo u B ijeljini, i ge-

nocid i i s t jerivanje kompletnoga m u-slimanskog stanovništva, a Abdi ć je

tad bio u Bijeljini, zajedno sa gospo-đom P l avš i ć , i č ak p r i sus tvovao ionom teatralnom l jubl jenju sa z lo č i-

ncem Arkanom. Ni tad se nije javio. It ada j e nas t a la ona karakt er i s i č naA b d ić eva šutnja . Kad se god radi lo otome da bi se, jednom rije čju, mogaozamjer i t i Beogradu i l i Zagrebu, uvi-j ek je šu t io . On je tada v id io š ta je

u rađ

eno u Bijelj ini . Svi naši pokušaji da ga ub ije-dimo da kona č no kaž e š ta je bi lo, jer on je bioo č evidac stvari, bi li su uzaludni. On je to odbijaou ime nekakva kom promisa, s loge, odnosno dase stvar i ne podjaruju, a s tvar i su i š le sve dalje idalje.

Klju č za r ješenje t ih njegovih šutnj i je, mo-žda, ovaj slu č aj, kada ide direktno na razbijanje,radi , valjda, osiguranja n jegove l i č ne pozici je uKrajini.

Ima li kod bosanskih aluz bi dokaza za to štaje Abdić radio, o saradnji sa okupatorom? Va stespomenuli nekoliko stvari, a mi mož emo ovdje

spomenuti mnogo tih stvari, na kraju krajeva, i

snabdijevanje agresorske armije, sa svim onomšbo je njoj trebalo u borbama u H rvatskoj i u Po-s a v i n i ?

- D a, naravno, s lužbe p ra te rad svakog č o v j e -

ka u onoj mjer i koliko je to mogu ć e. Ovo u Kra-

j ini je dosta daleko. Mislim, ima vrlo jasnih doka-za o to me da j e u to ku ra ta u Hrv a t sko j Abd i ć

s nabdi j evao Jugos l avensku a rmi ju p r eh ramb e-nim proizvodima iz »Agrokomerca«, o č em u po -

stoje pismeni dokazi, ugovori o pla ć anju ra č u n a

i td. Zat im, vidite, svi ima ju problem a da pre đu

preko č etni č kog ter i tor i ja od vel ike K laduše kaRijeci, osim Abdić a. Naravno, i kada ide za Za-g re b , n e ma n ika kv ih p ro b l e ma . On , j e dn o s ta -vno , nema prob l ema n i s a Zagrebom n i s a Be-

ogradom. Mi s v i d rug i imam o. D akako . T o s uindici je koje ukazuju na izvjesne č udne stvar i .S lu žbe o to me ima ju n e ke p o da tke ko j i ć e je-dnog dana, v jerovatno, b i t i obje lodanjeni . Odnaroda se ništa ne može sakriti .

B i l i s m o u s t u d i j u t e le v i z i j e B o s n e i H e r c e g o -vine kada ste V i bili zato č eni u Lukavia, 2. majaprosle godine. Imenada se pojavio gospodin Fi-kret Abdić sa gopsodinom D okom. Sjedio je bašk a d a j e i š a o D n e v n i k . D a l i je o n t a d a n e š t o z n a o ,je li on č ekao da se nešto dog odi ili da on pre-uzme vlast u Republid?

- D a, jedan od vaših urednika, koj i je tu ve-

č er vodio TV dnevnik, kasnije mi je pr i č ao da jeA b d i ć b io sp re mio sa o p ć en je ko j im on p r euz i -ma položaj predsjednika, jer je tadašnji predsje-dnik Alija Izetbegovi ć ubijen ili zato č en negdje .M eđutim, dok su ovi drugi , moje kolege iz Pre-dsjedništva, č in i l i sve da me oslob ode, odatle iinterveniral i na sve s t rane i po svi jetu, on je č e -

kao ishod stvari na Televiziji Sarajevo sa ciljemda to objavi. Medutim, stvari su krenule drugimtokom. K ao što znate, ja sam se tu pojavio pr i jet og D nevn ika , 2 . maja o ko pe t š es t s a t i pos l ij epodne i, naravno, ta je stvar otpala. Meni su tra-

žili da se to objavi. Zna te, ja sam smatrao da tre-bam da nas tavim radi t i svoj posao. Ne bi dobrob i l o da s e narod uz bu đuje ovakvim s tvarima. Ja

sam, vidi te, i do sada nas tojao da o Ab di ć u š tomanje govor im. Mis l io sam narod,na koncu konca, v idi š to se radi , a l in i je d o b r a s t v a r d a s e m i č lanoviPredsjedniš tva uzajamno napada-

mo, da s tvaramo sumn je. Ova, me-đut im, s i t uac i j a , ko j a j e , bez su -mnje, č in izdaje , pr is i l java m e daneke stvar i o tvoreno kažem .

Bad sve ovo sagledam o, i šta bistep o r u a l i B & a j i š n i c i m a ?- Abdi ć se u du hu o n o g a o č emu jeodgojen slu ži totali taristi č kim meto-

dama i gdje god je mogao, usposta-vljao je jednu vrstu p olicijske totali-ta rne v las t i . On je o č igledno imaouza se Beograd i Zagreb. Čudna jestvar, znate, o č igledno bi ta, njegova

republika, i li pokrajina, bila u sasta-vu te »srpske krajine«. Ali, evo vidi-te, on je uvijek jako hvaljen i otvore-na su mu vra ta na HTV -u.Sad je č udna t a s p r ega i z me đu Za-g re ba i Be o g ra da . Ra d i s e o to meda n e k i k ru g o v i u Be o g ra du i Z a -grebu v r l o l ahko n a l az e z a j edn i č ki

j e z ik ka d se r a d i o BiH. N a ša g l a -vna nevol ja je š to ponekad nalazesaveznike u naš im redovima, jer , ukrajnjoj liniji , šta bi se i m oglo o č e-

kivat i od t ih l judi . Drug o, problem

je ponašanje naš ih l judi . Dakle, tu je sad Ab di-ć eva uloga, on ima saveznike i u Beogradu i Za-g r e b u , a o n d a i m a n e k e l ju d e k o j e o n p l a ć a ,

pr i je svega ima jedan broj radnika »Agrokom e-rca« koji su egzistencijalno ovisni od njega . Ina-č e , gra đani K raj ine koj i su s lobodni , koji n isu u

n e k a k v o m e n a ja m n o m o d n o s u p re m a A b d i ć u,n e ć e, sasvim, s igurno n ikada podrža t i ovakvuak t ivnos t p ro t iv Bosne i Hercegov ihne , d i re -ktno prot iv bošnja č kog naroda . Ja b ih im poru -č io da č uva ju s l obodu i da j e ne p roda ju z a ko-nzerve i za grašak.

1.10 .1993 .



P R A V E D A N R A T

I L I N E P R A V E D A N M I R ?Razlozi za prihvatanje:1. Nastavak rata poč inje da ugrožava i samu b iološku supstancu bošnjačkog naroda, veliki broj u bijenih, osakaćenih, pro-

tjeranih.

O dbijanje znač i nastavak rata, mada potpis ne znač i siguran mir.

2. K r o z a r r a k z r u l o g i s tičku blokadu opskrbe, Armija BiH upu ćena je na defanzizru , što nosi opasnost daljeg g ubitka terito-

rija i još slabiju pregovaračku poziciju u bu du ć n o s t i .

3. E v r o p a i s z r ij e t n eć

e v o jnu intervenciju. Ukidanje embarg a na oruž je, iako nije isk juč

e n o , n i je n i m n o g o v j e ro v a t n o .4 . Napadom HVO na Armiju otvoren je novi front. Prekinute su sve linije snabdijevanja, a rat i agresija Srbije u o č ima

srrijeta je pretvorena je u gradanski rat, sukob triju strana u Bosni i Hercegovini.

5 . B r o j iz b j e g l ic a s e p o v e ćava, a ne smanjuje. Njihov op ć i položaj je mnogo loš. N aš narod se polagah no lomi. V rijeme u

ovom pogledu ne radi za nas.

6. Stižu sve ozbi jnija upozorenja o obustazri humanitarne pomo ć i ako se uslijed ratnih djelovanja nastavi ugrožavanje si-

gu rnosti osoblja UN H C R-a. D efinitnirmo je sigu rno da bez u redne dostave hrane i lijekova iz inozemstva naš narod ne

b i m o g a o p r e ž i v je t i .

7. Dolazi zima. Naš narod je ve ć inom u gradovima, nema rezerve hrane i ogrjeva. Četnici i HVO drže sela i komunikaci-

j e i i m a j u k a k z r u - t a k z ru p o m oć

Srbije i Hrvatske. Njimaće zima biti teška i nepra;jatna, nama neizdrživa.

8. M edunarodne garancije su veoma vjerovatne, iako u ovom trenutku ne i saszrim sigu rne. U svakom slu čaju, one bi tre-

bale biti uvjet našeg b udu ć e g p o t p i s a .

9. Stanje u Rusiji se komplicira. U slu čaju da se takav razvoj nastavi, pažnja srrijeta bi se mogla potpuno okrenuti od

B o s n e .

R a z l o z i z a o d b i ja n j e s u s l i j e d e ć i :1. Etnićka podjela BiH je fakti čki završena ratom i agresijom. O na se ne stvara ovim potpisom, nego je ona č injenica na

t er e n u . O v i m d o k u m e n t o m s e , m e đu t i m , l e g a l i z ir a . T o s e r r id i i z d e f i n i t iz m o g c i j e p a n j a B o s n e i H e r c e g o r r i n e .

2. Oblast nastanjene već inskim muslimanskim stttnovništvom, u ratu etni ćki o č i š ćene, ostaju u posjedu napadača; supro-

tna strana ne pristaje na vraanje, već samo na razmjenu teritorija.

3. Ponuđene teritorije, komu nikacije, pu teve, prug e su ispresijecane, a poljoprivrednog zemljiš ta ima samo 20% .

4 . Snag a napadača vojno i ekonomski je ozbiljno na četa, moral njihove vojske ug lavnom slab, motivacija naših vojnika

snažna i naša vojna industrija može proizvesti oružje u koli č irtama kaje nisu zanemarive.

5 . Takozvane realnosti su protiv nas, ali mnogi narodi su upornom borobom pobijedili. Pravda je na našoj strani. Ako po -

g l e d a t e razloge »za« i»protiv«, ostao nam je izbor izme đu pravednog rata i nepravednog mira.

1. 10. 1993.


6


http://slidepdf.com/reader/full/alija-ja-izdati-ne-znam-govori-i-intervjui 58/121 5


E K S P E R J M E N T

P O L I T I C K E V I V I S E K C I J EGovor na Generalnoj skupštini Ujedinjenih naroda

Gospodine predsjedni č e,M eđunarodna zajednica nema ni-t i definiranu pol it iku, nit i jasanplan pol i t i č ke akci je, koja bi ola-kša la p r i je l az sa komunis t i č kih

s truktura, koje su b i le na vlas t i pedeset godina,

na koncepte zasnovane na slobodi i demokraciji .V jeru jemo da n i j e mogu ć e p ro n a ć i r ješenjeniti za svjetske, niti za lokalne sukob e, sve dok sene z auz me j as an s t av p r ema op ć em p i t an ju po -stkomunisti č kog naslijeđa. Negativne strane ovogproblema u potpunost i su se ocr ta le na pr imjerumoje zemlje . O či to je da smo pod pr i t iskom pre-ostalih snaga komunisti č ke agresije, te da se isko-rjenjivanje svih šansi za demokratski razvoj doga-đalo pred o č ima Evrope, A merike i ci jelog svije-ta. Taj č in proveden je isklju č ivo uz upotrebu si-le, kroz agresiju, masovna ub istva civila, uništava

nje svih trago va civilizacije i kulture, zatiranje č i-

tavih naroda, sve do b arbarskih taktika paljenja iuništavanja zemlje.

I s to v re me n o , s o v im n e v iđen im n as i lj em,eks per iment po l i ti č ke vivisekci je pokušavan jenad naš om z em l jom. P rovodi ga me đunarodna

zajednica, koja, oči t o , na p r imjeru Bos ne i H e-rcegovine, testira razli č i te modele jedne postko-

munist ičke dižave.No, taj se eksperiment, nažalost, provodi i n

v iv o kroz ispitivanje razli č i t ih hipoteza na našemž ivom narodnom i v l ad inom organ iz m u. T akonaš narod, naša zemlja i naša država - umiru.

Prvi je eksperiment izvršen Lon donskom ko-nferencijom. Taj je koncep t, koji je išao za zausta-

vljanjem agresije, napušten bez ijednog pokušajaza njegovim provo đenjem. A to je samo intenzivi-

ralo rat na našem tlu. Potom slijedi pokušaj izna-

laženja rješenja kroz ustavnu, pravnu i politi č kureformu, za krizakoja je postala još dubljom. Tajprojekt, poznat kao V ance-Owenov plan, niko ni -je ni pokušao pr imijeni t i . Taj je plan napuš ten,kako bi se mogao zamijeniti novim, utemeljenunna kr ivoj tez i da je na t lu Bosne i Herceg ovine

posrijedi građ

anski rat izmeđ

u tr i naroda, te daje stoga teritorijalna podjela jedino rješenje. No,taj plan nije zadovo ljen niti cijene ć i ideju, a to jepodje la zem lje po kri ter i ju e tn ič ke ve ć ine, niti

poštuju ć i temeljnu namjeru: uspostavljanje mira.Kao posljedica toga, nekontrolirani tok doga đaj a

ć e se nastavit i i uzrokovati nove patnje naroda.Gospodine predsjednič e, danas je narod Bo-

sne i Hercegovine pred izborom: i l i p ravedanodbrambeni ra t i l i nepravedan m ir . Ako se ra t na-stavi, pove ć ava se r izik daljn jeg st radanja našegnaroda, te dal jnjeg uniš tenja naše naci je. On bi

•




mogao zna č i t i smrt hiljada ljudi. Nepravedni mirje nepr ihvat l jiv jer je zasnovan na odbojnom i hi -storijski neuspješnom konceptu etni č ke podjele iaparthejda. To je poja č ano i č injenicom da je č ak

i podjela nepoš tena, jer ide za t im da zadovo l j iapet i te agresora za daleko ve ć im pros tor ima, nara č un žr tve.

No, ipak, te nepr ihv at l j ivos t i , u tzv. miro-vnom p lanu ko j i nam se nam e ć e, nisu tek fi lozo-fske. Kao prvo: svaki plan koji legit imizira geno-cid i promovira e tn i č ku podjelu , mnog o ć e prijeposijati sjeme agresije, te potaknuti plamen osve-ta. Kao drugo, svaki mir koji se ne obra ć a uzroci-

ma rata ć e, u najboljem slu č aju, ponuditi tek pri-v r em enu pom o ć , ali ne i stvarno rješenje, koje jes ada t emel jno . Kona č no , mirovn i p lan ko j i neosigurava živu ć u bosansku državu, ne uvažava č akni najosnovni je potrebe žr tve, ne os igurava nu-žne m jere za provo đenje i stabilnost mira, u stva-ri i nije mirovni plan .

Prošlonedjeljno provizorno pr ihva ć anje mi-rovnih pr i jedloga od st rane bosanskog P ar lame-nta ovisno je o i s tim m inimalnim dopunama ko-je smo, konzistentno, smatrali nužnim za održ a-

vanje trajnog mira.Te su dopune sl i jede ć e :

1 .) Unutar predložene Uni je , Republika Bo-sna i Hercegovina m ora bi t i geografski , ekono-mski, politi č ki, te odbrambeno sposobna za život.

2 .) Agresorske snage moraju predati kontro-1u n ad teri torij ima s kojih su protjerali i pobili ci-

vilno stanovništvo, tako da se može osigurati po-v r a t a k l j u d i n a n j i h o v a o g n j iš t a , Z a v i š e o d500 .000 izbjeglica, u prot ivnom, bi t ć e nem ogu -ć e vrati t i se u svoja sela i gradove iz kojih su pro-tjerani ako srpske snage, koje su izvršile ubistva,

silovanja i zlostavljanja, nastave kon trolirati ova

p o dru čja . Pos toj i i mogu ć nost da neka od ovihp o dru čj a budu pod p r iv r emenom admin i s t rac i -j om m e đunarodnih mirovnih snaga.

3 .) Zaklju č ni sporazum mo ra sadržavat i ja-sna i posebna jamstva koja se ti č u pr imjene spo-r az uma od s t r ane on ih dr žava i me đunarodn ihorganizacija, koja ć e dovesti do uspostvljanja mi-ra. Takva jamstva moraju biti sastavnim dijelommirovn ih s poraz uma i ne s mi ju s e odgada t i , Upro t ivnom, i z lažem o s e r i z iku p r imjene n ovogsporazuma, koj i ć e, poput mnogih ranijih, posta-ti bezvrijedan za uspostavljanje mira i tek voditidaljem, legit imiziranju agresora.

4 .) U s lu č aju da me đunarodna zajednica nebude uspješna u provo đenju mirovnog plana, tadanam m ora b i t i dozvoljeno pravo na samoodbranu.

U skladu sa svojim autoritetom i neizbježnom

odgovornošć u, Savjet sigurnosti UN trebalo b i oci-jeniti plan pripremljen od strane lorda Owen a i go-

spodina Stoltenberga, kako bi odredilo njegovu ko-

nzistentnost sa Poveljom U jedinjenih nacija i bro-jnim rezolucijama ranije prihva ć enim od Savjeta.

Savje t ne može pobje ć i od svoje odgovorno-

sti i inherentne nedosljednosti, skrivaju ć i se izač esto ponavljane i spr ike: » . . . M i ć emo pr ihvat i tisve ono za što se dogovore tr i strane...«, kada jejedna s t rana žr tva, pod pr i t iskom s tvarne pr i je-tnje masovnog gladovanja i genocida .

Ka ko su nastavljeni daljni dogovori o ovim pi-

tanjima, bilo bi korisno kada bi se pregovara č ki tim

proširio predstavnicima NATO-a, koji bi najvjero-

vatnije služili kao posrednici u provo đenju . To bidodalo odre đen stupanj jasno ć e, usmjerenja i po-vjerenja koji je do sada nedostajao u pregovorima.

A sada b ih želio skrenut i pažnju na predsto-je ć u hum ani t a rnu t ragedi ju ko ja s e š i r i mojomzemljom. U ime svih stanovnika Bosne i Herce-

govine , z ahva l ju j em s e Ujed in jen im nac i j ama,svim vladama pr i jatel jskih zemal ja, pr ivatnimins ti t uc ij ama i h r abr im po jed inc ima ko j i s u pamogl i os iguravanje humanitarne pomo ć i za Bo-snu. Mi duboko ci jenimo nap ore koj i su do sadaspalili mnoge živote. No, s nadolaze ć om z i m om ,b it ć e po t r ebno v i š e pomo ć i , ako ne že l imo današe ranjeno i s labo ishranjeno stanovništvo po-dlegne posljedicama gladovanja, bolesti i hladno-ć e . U t om sm i s lu , nuž no j e da m e đunarodna za-j e dn ic a i n je n e n a jmo ć nije č lanice i relevantneregionalne organizaci je preduzm u:

1, korake za uspostavljanje i provo đenje ve ć

dogovorenog prekida vatre;2.korake za prekid blokade dotoka humanita

r n e p o m o ć i i osta l ih pot rebnih sredstava: vode,struje, plina... kao što je to ve ć predviđeno u neko-liko rezolucija Vije ć a sigurnosti Ujedinjenih nacija;

3. ponovo otvaranje aerodroma u T uzli , ka-k o b i s e o m o g u ć io do to k hu ma n i ta rn e p o mo ć i

za više m iliona ljudi;4.utemeljiti jasne zahtjeve za prekidom opsade

Sarajeva, kao prvi korak prekidanja opsade i ostalihopko jenih b osanskih gradova, uključ uj u ć i o v d j e i s i -

gurnosne zone, odre đene rezolucijom 824 . i 836.

Naša bosanska manj ina u Srbi j i , muslimaniBošnjaci Sandžaka, uskra ć ena je u svojim pravima.

Mnog i su ljudi, koji su branili prava svojih sunaro-

dnjaka, bili uhapšeni i li protjerani. Dok srp ski re-ž im, navodno, brani prava ent i č kih Srba u Hrva-tskoj, on nije, s druge strane, voljan p riznati ta ista

prava manjinama koje ž ive u Srbiji. Mi tražimo po-

štivanje onih istih prava za m uslimane Bošnjake Sa

ndžaka, koja Srbi za sebe traže u Hrvatskoj. Daljnjipregovor i ne mogu zanem ar ivati ovu vr lo važnupolitič ku i humano-pravnu pretpostavku.

7 . 1 0 . 1 9 9 5 .












C R N I P L O D O V I

T UĐ

O VE UC JENEM iješanje gospodina Tudm ana je prevršilo m jeru, miješanje u naše unutrašnje odnose,pod izgov orom zaštite interesa hrva tskog naro da. A kao što se vidi, ta politika je najšte-tnija upravo za hrvatski narod

Z

bivanja u Varešu po digla su dostapraeine. Mož ete li pojasniti ram okjus i t u a c i j u ?Naša akcija kod Vareša imala je je -

d n u p re v e n t i v n u m j e ru - d a n a m sene b i ponovo dogod io S tupn i Do . Ka o š to zna te ,t a mo s m o ima l i j eda n podm uk a o na pa d od s t ra -n e HV O, i z v rše n je g e n o c i d , i n ism o m o g l i d o -zvol i t i da nam se to ponovi . Posto ja la je rea lnapri je tnja da se to napravi i u se lu Daštansko. Toje bi la za jedni č ka akcija Drugog i Tre ć e g k o rpu-

O p ća strategija H rvatske,

jedna pogešna politika Hrva-

tske u Bosni i Hercegovini rezu-

ltirala je promocijom Bobana i

n j e g o v e » H e r c e g B o s n e «

sa i u grad se uš lo sa t r i s t rane. U Varešu je pos to-j a l a jedna um je r ena j ed in i ca H V O -a ko j a n i j epravila neke problem e do dolaska jedinica iz Ki-seljaka, na č elu sa zlo č incem Raj i ć em . O n j e s m i -

j e n io m j e sn o ru k o v o d s t v o HV O-a i d e s i lo se d an e k o l i k o b o j o v n i k a n a p r a v i h a o s i u g r a d u i uokol in i . Tome se mo ralo s ta t i ukraj . M i smo na to

upozoraval i , a i dal je provodimo sve akt ivnos t i dase os igura zakoni to pos tupanje . Naša armija ne ć e

ruš t i t i bogomolje , ni t i ć e ubijati s tanovništvo, alipostoje takve manipulacije . Stanovniš tvo ne zna



J A I Z D A T I N E Z N A N I

k o m e d a v j e r u j e - d a v o j s c i , d a p r i j e tn j a m aHVO- a i upozore n j im a da ć e bi t i iz loženi repre-sa l i jama i td .

Da je to vezano i sa podjednjim ismpanjempr e4 edn ika H r va t ske d r . F r an j e T udm ana ionome što je on predo č k kao rješenje bosansko-h e r c e g o v a .čle k ize?

- Ne znam da to baš im a uske veze , više imave ze s a je dnom op ć om s tra tegijom Hrva tske , je -d n o m p o g re šn o m p o l i t ik o m Hrv a t sk e u B o sn i iHe rce gov in i k o ja j e r e zu l ti r a la p rom oc i jom Bo-b a n a i n j e g o v e »He rc e g -B o sn e « k o j u Hrv a t sk azduš no podrža va . D a lde , to j e j e dna po l i t i k a ne -sa radnje sa Bosnom i Hercegovinom , jedna poli-t ika rasci jepa izm e đu hrva tskog i bošnja č ko g n a -roda koju Hrvatska ovdje vodi . To je jedna dugo-

ro č ni ja po l i t ika k o ja je porodi la c rne p lodove uBosni i Hercegovini .

M ože se to nazva td nekakv im pok rov it e -l js i d m s t a v o m H r v a t s k e p r e m a B o s n i i H e r c e g o v i -

ni? Naime, tako se mogu shvatiti posljednja ra-zmišljanja gospodina Tudmana o nekoj budu ć o jB o s n i i H e r c e g o v i n i ?

- Da , mtješanje gospodina Tudm ana prevrš i-la su mjeru. M iješanje u naše unutrašnje odnose ,pod izgovorom za:s't i te interesa hrvatskog naroda.

A k ao š to se v idi , ta poli t ika je na jš te tni ja upravoza hrva ts ld narod, je r hrva tsk i na rod p r i je tog di-rek tnog i bruta lnog anješanja ni je imao nikakv ihproblem a u BiH. Problemi su nas ta l i nakon toga .Došlo je do radika lizadje u HVO-u, do otvorenesaradnje sa č e tnicima na planu razbijanja Bosnei Hercegovine , za š to se gospodin Tuchnan zdu-

šno zalaže već

oda vno .Posbecinje odluke Pred4edništvaRepu blike su, jecinostavno re č eno,ubrsti le posjerenja gradana u ddavu,u recl, u zakon. Najptije su uklonjenadvojica lokalnih kom andanata koji sun a j v f s eogrezl i u bezakonju i kt imina-

a onda je uhapieno 36 prestupnikanešto manjeg »k alibra«. Akcija se, da-k l e , d a lj e n a s t a v l ja . D a 1 1 j e s v e t o v e z a -n o i s a p o p u n o m P r e d s j e d n i s 't v a R B i Hi sa izborom dr. Harisa Si lajdžiča zapredednika Vlade?

- T o n e m a m n o g o v e z e . K a o š tozna te , odluka o borbi protiv luimina ladonesen a je znatno ran i je , a u sk loput e b o r b e v r š e n e s u i p r i p r e m e z a t ua k c i j u . D o d u še , o d l u k a o k o n k re t n o m p o č etku ,

donesen a nekol iko sa t i p rije akc i je , 25. oktobrakasno uve č er, a akcija je uslijedila 26. oktobra ra-

no ujutro . Pr iprem e su, na ravno, obavljene rani-j e , a m i s m o č ak jednu jedinicu mora li doves t i uSarajevo radi toga. Popuna Predsjedništva tekla je

paralelno , a nova Vlada, kao š to znate , form iranaje nakon š to je ak ci ja b i la završena. Naravno, pre-

ds jednik Vlade u ć es tvovao je u provo đe n ju od lu -

ke . On o š to je bi tno naglas i t i je to da akcija ni jebila usmjerena pro t iv dvi ju br igada, kako se to č e -

s to spominje . Akcija je bi la usmjerena protiv je -dnog d i j e la k om a ndnog k a d ra u t im b r iga da ma .Te br igade l i č e na j e dnu ve l ik u j a buk u k o ja imaj edan t ruhl i d io ko j i j e t rebalo i skruži t i . Mi sm otaj dio iskružili . Sve ostalo je zdravo. I nastavlja da

se bori. Četnici su probali jedan test, dva testa, na-

Nismo tražili sankcije

H rvatskoj, jer u njc postoji je-dan proces, postoje demokra-

tske, ali postoje i radikalne sna-

ge koje su negclje na ivici faši-

zma b oljševidlog fc tšizma. Mi

smo željeli da ne u činimo korak

b i G j a čavao te snages u n e g a t i z m e

padom na l ini je Dese te br igade , a li je u toj br iga-di borbena sposobnos t os ta la netaluauta , mis l imo

da je č ak i poja č ana. četnid su izveli dva vrlo jakana pa da dva - t ri da na na k on ove a k c i j e , me du t im ,na iš l i su na potpuno čvrste Ifilje i s te strane n ije

bilo problema . Sada je is traga u toku. Javnost ć e

bit i upozna ta s rezulta t im a . M e đu t im , g rađan i ć e

se s je t i ti , mi sm o pokušal i jednu s l i č n u a k d j u p o -č

e t k o m j u la , ta d j e d o š l o d o b l o k a d e i m i s m o

imal i vel ike problem e. Nismo ni znal i da je to to-l i k o m a ha u z e l o i d a ć e se k o m a n d a n t i b ri g a d aod lu č ivat i da se odupru legaln im vlas t i rna . Poku-

ša l i sm o č i tavu akciju odgodit i u nadi da ć e , m o -

žda , ra t pres ta t i i da onda pos l i je ra ta vodimo tan e k a k v a n a ša u n u t a rn ja ra š č iš ć av an ja. M ed u t im ,stvari su krenu le d rug im tokom , kr iminal je sve v i -

ras tao i više se to ni je da lo trpje t i posebno be-zakonje i nas i l je nad s tanovniš tvom.

Ho ć e se akci ja na iskodenj ivanju kt imina-l a n a s t a v i t i ?

- M i smo dal i nalog da se s l i č ne akcije podu-zm u u c i j elo j A rmi j i . Na ime , k r im ina l n i j e k a ra-kteristika, ali, nažalost, uzeo je maha kod vojnika.

Naoružani svi je t ponekad ne u potrebljava na na-jbo l j i na č in to o ruž je k o je ima , t a k o da ć e a k d j abit i nas tavl jena. Na s re ć u , o s im u ne k im d i j e lov i -m a Šes tog korpusa i nekim di je lovima Tre ć eg ko-

rpusa tu i tam o, ova pojava k r imina la r f i je m aso-vna, ali je prili č no izražena u re jonu K onjica . I uZ e n i c i i m a m o s l i č nih stvar i ; na sre ć u , n e t a k oin tenzivno kao š to je to b i lo ovdje .

Um nogom e j e promi j en jen persondni vrhArmije BiH, promijenjeni su komandanti tr i ko-tpusa , pos ta len novi na čdnik Glavnog štaba.Bako i zašto je to uradeno, budu ć i d a s e i z z v a n i -čnog saop ć e n j a m o ž e m a l o s a z n a ti ?

- Glavna prom jena, ona koja je izazvala r iajvi-š e k om e n ta ra , j e s t p rom je na na č eln ika š taba. To

više nt je Sefe r Hali lovi ć , t o j e d o sa d a šn ji k o m a -n d a n t T r e ć e g k o rp u sa , En v e r Ha d ž i ha sa n o v i ć .

I s t raga je pokazala i neke s tvar i ko je Sefera Hali-

l o v i ć a č ine ne podobn im da na s ta v i v r š it i dužnos tn a č dnika G lavnog š taba, a rezul ta t i is t rage ć e bitiobjavljeni uskoro. Što se ti č e k om a nda n ta k o rpu-sa , t reba re ć i d a j e p ro m j e n a u Tre ć e m k o r p u suus l i jed i la us l i jed odlaska Envera Hadž ihasanovi ć as a ko m an d n o g m jes ta . P r o m jen e u Četvrtom i Pe-tom k orpusu doš le su na osnovu pr ijed loga samih

k oma nda na ta Ra miz Dre k ov i ć je ve ć u n e k o l i k om ahova inzis tirao na tome da do đe do p romje nei l ič no je predlagao da ide sa tog m jes ta , je r on je

pr od j en io da bo r ba p r o t i v A bd ić

a p o m a l o tr p iuslijed č injenice da on nije Kra jišnik .Kra jišnici su os jedjivi l judi u tom po-g l e d u , i Ab d i ć j e ve ć p o m a l o p o č eokoristiti tu č injenicu da Drekovi ć nije

K ra j i:Sn i k . M i sm o se m a l o k o l e b a lioko te s tvar i , a l i smo n a n jegov pono-

vni zahev to prihvat i l i . Ta promjenaje ve ć izvršena. Drekovi ć je predao du-žnos t novom č oajeku, Atifu Dudakovi-ć u , v r lo e f ik a s nom k om a nda n tu j e dneod brigada u Kraj in i , ina č e ro d o m i zDubice . Što se t i č e k o m a n d a n ta Če -

tvrtog korpusa Arifa Pašalić

a , on je ka-ndid i ran (to imenovanje n i je izvrše-no , p roce dura je u tok u) za pom o ć ni -

k a , d r u g o g č o v j e k a u M i n i s ta r s t v uodbra ne I ma m o na m je ru da Min i s tar s tvo odbra -ne o ja č a mo Konce p t je ta k a v da na č elo dolazi ci-

vil, tako je ve ć ini civiliziranih zemalja svijeta.Manje-više su to poslovi takve vrste, logistika, mo-

bilizadja i slič no, a l i t reba da tu bude zastup l jensnažno i vojni faktor zbog niza sli č nih poslova ko-

ji se tu pojavljuju. Predvi đeno je da Pašal i č ide nato m jesto . Paša li ć je sam izrazio žel ju da ide na tom jes to . I m a tu m a lo i n j eg o va z am o r a . D u g o v r e -

» V I Z U ĆI « I » H I L A I ) N I «P R I J A T E L J I

o s t c je v e o n t a o p r e čn a m i šy e n j a o t o m e d a l i B o s n a i H e r c e -

g o v i n a , p o r e d s i m p a t ij a I 4 e s u n a n j e n o j s t tu n i , u o p če i m a

p r i j a t e g a u s v i je t u ?

- Prijatelja ima, ali nikada dva dobra sastaviti. Muslimanski svijet

je vru ć prijatelj, ali nedovoljno snažan. Amerika je snažan, ali ne i

vru ć prijatelj. Evra$ se zbog sv* moralne slabosti priklanja jače m .

čini joj se da će tako problem b iti lakše riješen. Z a R usiju se ugla-

vnom zna na kojoj je strani, ostali se manje-više ne pitaju.

0



D I P L O M A C I J A J ER E F L E K S V O J N E M O C I

m a t r a te l i d a j e b o s a n s k a s t r a n a u l i n d a n e k u o z b i l j n u g r e s l u u t o k u

Sr e g o v a r a e l ik p r o c e s a l

- N e m o ž e b i t i d a u o v a k v o j k o m p l i c ir a n o j s i tu a c i j i n ij e N l o g r e š a k a .

O g r o m a n b r o j f a k t o r a je u i g r i . P o n e k a d s e či n i d a j e n a š a d i p l o m a c z j a p o k l e -

k n u l a , a t o j e s a m o p r i v i d . U p i t a n j u j e p o z n a t a m e c l u z a v i s n o s t p o l it i čk e i v o -

jne situacije. Mi smo u tehni čkom pogledu vojno infcriorniji pa i naši p o u t i -

čki pozivi ne mogu biti jaki, jcr stara je stvar da je diplomacija samo refleks

v o j n e m o ći , š m i n k a n j e v o j n e s i t u a c i j e , k a k o j e t o n e k o d u h o v i t o r e k a o . A l i , d a

se vratimo na pitanje mogu će grešk O či to j e s p o r n o d a l i s m o t r e b a l i p r ih v a -

t it i r a z g o v o r e o t r a j n o j p o d j e li B i H i m o g u ćnosti referenduma. Tu nisu lijepe

stvari, ali ne mislim da se radi o greški. Kad je nad Bosnom visila opasnost

d v o j n e p o d j e l e , p r ž h v a t i l i s m o r a z g o v o r o tr a j n o j p o d j e l i . V o j n i c i s u r e k l i : P o -

što je vanjska linija odbrane pukla, povukli smo se na drugu odbrambenu li-

niju odbrane. Ne radi se dakle, o greški, nego o odnosu snciga. Nema elovi-

te B osne bez S rba i H rvata, a ja ih ne vidim dovoljno. Njihovo odsustvo ili

n e d o v o l j n o p r i s u s tv o s t v a r a p r o b l e m e .


mena pri su tna je konf rontac i ja sa HVO, dalekoduže nego š to je javnos t i poznato . Onaje s tara na-j m a n j e g o d i n u d a n a Po č e l a j e p ro š l e g o d i n e uok tobru . M i s mo p ok uš a va l i od lož i f i t a j s uk ob iuspjel i smo u tom e do m aja, kadaje us l ijed io mu-

č k i napad. Paša li ć j e m a l o u m o r a n č ovjek od su-koba k oji je t ra jao danono ć n o n a m o s tar s ko m r a -

t i š tu . Na n jegovo m jesto do lazi n jegov zamjen ik .Da je s ovim uv esd postavljanje novog gla-v n o g t u ž i o c a v o j n o g s u d s t v a ?

- Sve je to, naravno, bio dio jednog sustavnogprojekta o ja č avanja zakonitosti i reda u državi. Bi-le su pr imije ć ene izvjesne s labos t i u radu Vojnogtužilaštva i Vojnog suda. Uz sve pozitivne rezulta-te , pr imije ć en je niz s labos ti koje su traž i le da tudođu s igurnij i l judi .

Agresija na RBill je evidentna, sad mož em okazati, i sa jedne i sa druge strane. Kakve su, poVam a, mogubost i da medunarodnim sankc i j a-ma bude podvrgnuta i Republika Hrvatska?

-V eć

duže v re me na p rouč

avamo sve reperku-s i je i im pfikacije takve jedne odluke . To n ije je -dnos t r a na od luk a . To j e od luk a k o ja m ože im a t inegat ivna d je lovan ja i za BiH. M i p rou č avamo štab i sm o m i t a k v i m j e d n i m z a he v o m d o b i l i , a š t aizgubili, jer postoji politi č ko-mora-Ino opravdanje za takvu jednu mje-ru . Rije č je o tome da je ona u

ovom mementu i oportu-na. To je vr lo k om plic irano p i tan je .

U Hrvatsko j posto j i j edan proces,posto je demokratske , a l i posto je ir a d ik a lne s na ge k o je s u ne gd je na

ivici fašizma boljševič kog faš i-zma . M i s mo že l j e li da ne u č i n i m okorak ko j i b i o ja č avao te snage koje

su n e g a t i v n e , je r su d e m o k ra t sk esnage u Hrva tskoj vr lo snažne . Nebi im treba lo oteža t i posao u Hrva-t s k o j . N i sm o he l i p o z iv o m n a sa -nk c i je poma ga t i t im s na ga ma k o jes u p r o t i v B o s n e i H e r c e g o v i n e .Hrvats ld narod b i to os jet io kao na-p a d n a n j e g a . M e d u t i m , s t v a r i sudošle clo te ta č ke kad a s e m i m o r a -m o hrva tskom narodu izvinit i , a l i i

povu ć i t a j po tez , pogotovo ako sepotvrde vijesti da su u akciji u Vare-šu sudje lova le i jedinice Hrva tskevo js k e . A k o s e t a k o ne š to po tv rd i,m i n e ć emo im at i drugog izbora ne-go inzistirati na sankcijama i protiv Hrvatske.

A B , u s v ak o m d u ča j u t r e b a i n z i s ti r a d n a o n o mdogovoru innedu Vas i gospod ina Tudm ana ,naroato na one prve tri taate koje su najvainijezac i je l o k u p n e o d n o s e i z m e d u d v i j e r e p u b l ik e ?

- Naravno, t reba inzis t i ra t i na tom e, a l i tu n i-

j e dovol jna vo l ja jedne s t rane . Mi ne naidaz imona s p re m nos t d ruge s t r a ne da to p rove de . S tva r i

su se zaplele kada je b i lo govora o razm jeni zaro-bljenika koja ni je uspje la u Mosta ru. Zaš to? Je -dnostavno, 700 do 800 naš ih mladi ć a ni je se po-jav i lo n i na kak v im sp iskov im a, n i ž iv ih n i mr tv ih,

k a o d a i h n e m a . M i n ism o m o g l i p re ć i p reko teč in jenice . Sedam, osam s to t ina b i lo je zarobl jeno

i uhva ć eno na spavanju one k r i t i č n e n o ć i , 9 . m a-

j a , k a da s u na s muč

ki nap al i i l jude d ig l i iz n j iho-vih postelja, zarobili i odveli. Upravo najve ć i broj

Ari f Paša l i č j e m a l o

u m o r a n čo z j e k o d s u k o b a k o j i

j e tra jao dano no čn o n a m o s t a -

r s k o m r a t iš t u

ti hladih l judi izm e đu 20 i 30 god ina , ni-su se pojavi li na sp iskovim a. Oni nam nisu m oglipoložiti ra č un gdje su ti l judi. U jednoj fazi razgo-

v o r a s m o b a r e m d a s e k a ž e g d j e s u t i lj u d i.Nis u m ora l i i s tog mom e n ta b i ti i o s lobo đeni, ia-ko je ta formula glasila - svi za sve. Me dutim, ni to

nije proš lo . Naravno, to je izazva lo revolt naš ihgr ađana , r odb ine t ih l j ud i Razm jena j e m or a l a

bit i zaus tavl jena. Oni su kasni je zarobi l i naše he-l i k op te re u M e đugo t ju . To j e a ps o lu tno ne dopu-š te n pos tupa k , j e r s mo m i os lobod i l i n j ih ove r a -njenike iz Bile . M eđutim, kada su naš i he likopte -r i doš l i po r a n je n ik e u M e đugor je , oni su b i l i za-ustav l jen i i još su t i hel ikopteri t amo . U p i tan juje , da lde , jedan odnos ko j i j e po tpuno supro tanonoj dek la racij i koju smo potpisa l i Tu đm a n i j a,

da bism o otvori l i puteve obustave va tre , razmje-ne zarobljenika i prolasku konvoja . To su one tr ita č ke k oje su b i le od osobi te važnos t i za nas . Nji-hovom kr iv icom zaus tavl jeno je to . Sad se prego-vor i ponovo vode da se to p revazide, jer je , jedno-s tavno, doš lo do b lokade č i tavog procesa koji tre-ba doves t i do o s loba đan ja h i l j adu l jud i ko j i u

stravič

n im u v je t im a ž iv e u lo g o r im a .Radi se na inoviranju Platforme Predsjedni-š t v a B i H ? H a d a če to biti šta je to, u stvari?

- Razm iff jam o o tome da se u s i tuaci ji kakva

je s te još jednom pre ispita Pla tforma . Važ e ć a Pla-

t forma Preds jedniš tva BiH pos to j i , ona je usvoje-na na pos tu latima jed ins tvene, c je lovi te BiH. Podpri t iskom dogada ja , poli t i č ke i v o jne s i tuac i je , ipregovora k oj i su t ra ja l i, do izvjesnog ods tupanjaod te Platforme. Na svu sre ć u, taj dogovor nije po-tpisan, ali pojavila se jedna platforma koja predvi-d a d ru k č i j i us tavni koncept BiH. To je ona j ko n-cept uni je . M i se sada moram o kona č no op recfije-

l i t i izm eđ

u t o d v o j e . Tre b a reći narodu zašto se

bori , za kakvu se on to BiH bori i ko ji su naš i ra -t tf i ciljevi. To je nešto što ć e predmet daljnjih

razgovora u Preds jedniš tvu ovih dana. Nakon to-

ga bism o pr iš f i raspravi koja bi t reba la bin jednaop ć enarodna rasprava , Vje rova-tn o ć emo raspravu organiz irat i upar lamentu , sa poslan ic im a u Sa-r a j evu , Z en ic i , B iha ć u , Tuz l i ,Mostaru. . . pa ć em o p o ku š a f i sa -bra ti razulta te t ih rasprava kao ionih u poli t ičk im s t r a nk a ma Toć e m o o n d a sv e p re n i j e t i u Pre -

ds jedniš tvo i doni je t i odluke k o-je ć e t ras i ra t i da l j i pu t Bosne iHercegovine i definirati naše po-liti č ke i rante ci l jeve , za ko je sebor i rno . Ne m ogu va m t r e nu tnore ć i k a k o ć e ta pla tforma izgle -dati, ali radit ć e se, vjerovanio, o

i z b o r u iz m e đu dvije moguć e

opci je . Koliko sada mogu proci-jeniti, ve ć ina l judi ć e se zalagat iza cjelovitu Bin. Ja ć u ov ih da naić i po Bosni i Hercegovini, pa ć uvidjeti i oslušnuti šta ć e re ć i ljudi

u Tuzli , Zenici , Mosta ru. Vje ru-j em d a ć u o b ić i i Krajinu.

Vaš odgcrvor na Karadžkev pri-jedlog novog k oridora otvara-ujem luke Bar?

- Ne sv iđa n a m se , n a ra v n o , o n a u c j e n a n a -f to m . M eđu t im , u p r inc ipu m is l im da ne ć em o

prot iv o tvaranja još jednog kor idora . Na ta j na-č in b ismo o tIdorf il i hrvatsku ucjenu na d Bosnomi Hercegovinom. Oni , jednos tavno, ž ive u ubje đe -

nju da mi bez n j ih ne možem o i mis l im da vr lo č e-

sto zloupotrebljavaju tu situaciju.

1 2 . 1 1 . 1 9 9 3 .

6 1




P O B I J E D I T ĆE M O J E R S M O

D R U KČ

I J I O D N J I HN aš narod je hrabar - jer se bez oruž ja bo ri; pam etan - uspijeva ni iz čega nešto stvori-ti i napraviti; i dob ar - jer na rušenje džam ija ne odgov ara rušenjem c rkava

o sp o d in e Pre4ed n i č e , mol imo v a s

da imesete svoje osnovne dojmoves Vašeg puta po slobodnim teritori-

Gjima BiH?

Osnovni u t i sak sa tog dosta dugoga

puta jes t da je s lobodni ter i tor i j daleko ve ć i nego

š to na m s e to pone k a dč

in i . Treba ga preć

i na na-ć in kako sam ga ja sada prelazio, pa se uvjerite ko-liko je dug i š irok taj teritorij. Dalje utiske mogaobih, rec imo, podi je l i t i na pozi t ivne i negat ivne,odnosno, nepovo ljne . Sre ć om , pozi t ivnih je v iše .Susreo sam se sa vojskom i m ogu vas mjer i t i - to ,uosta lom , vide l judi i u Sara jevu, da je to pos ta laprava vo jska . Posl jedn ji pu t b io sam na s lobodn imter i tor i j im a negdje u januaru . Nakon toga, n i je v i-š e b i lo m ogu ć e d o ć i tamo, jer se sa zapadne s t ra-ne, odalde sam i došao prošli put, preko Splita, vi-še ne može. Sada sam ovam o došao - ho ć u nagla-siti - ne u pratnji UNPROFOR -a, nego u pratnji na-

ših vojnika. Kako sam izašao iz Sarajeva, to ostajem ala ta jna! Svugd je je m ora l - i vo jn ika i naroda -

veom a visok. Pomalo sam se p laš io tog opt imiznakoji m i ul i jeva ju . Ne va lja bi t i odve ć e u f o r ič an iopt imist ič an, kad donos i te odluke, a l i m oram pr i-zna t i da me je ugodno izna na d io m ora l vo j s k e inaroda . Recimo, gore na s jeveru, neda leko od

na Gra da č cu, na Br č k o m , n a Čel ić u, svugdje

is ta poruka : da ne popuštamo, da se ne damo, dam i m o že m o i z d rža t i - u p rk o s sv e m u ! V o j sk a j eu g l av n o m o b u č ena pr i l i č n o d o b ro , i n a o ru ža n a ,naravno, iako je to naj č e š ć e lahko naoružan je . Da-

lje, Bosna nije srušena kao što se to m isli . Industri-

ja je , dobrim dije lom, oč u v an a . I m a m n o g o s lu

ča -

jeva gdje je ošte ć en je samo 5 do 10 p rocenata . Po-

s je t io sam i naše fabr ike v ojne indus tr i je . Stanjepok a zu je da m i m ože mo izd rža t i up rk os b lok a d i,uprkos embargu, toj ne razumnoj i ne razumljivojm j e ri m e đuna rodne za je dn ice , na d k o jom ć e sevjerovatno iš č uclavati budu ć e generadje. A iš č uđa -

va t ć e se jer je neosporno daje Bosna i Hercegovi-na b i la ž r tva agres i je , da je b i la bru talno napadnu-ta , a ipak su doš l i pa nam vezal i ruke i onemo gu-

ć i l i na š u s a moodbra nu . O s ta t ć e , na ravno, da seobjasni zaš to su to u č ini l i , i os ta l i uporni u tom e .Posto j i sam o jedno ob jašn jen je : da n i je b i lo em ba-

rga na o ruž je , m i b i s moat bi ve ć b ioi z aosna i Hercegovina bi izasla kao pobje-dnik u ovo m ratu, to oni znaju, i ovi ovdje, i oni ta-

m o; hoću kazat i , ov i ovd je na Balkanu , i on i tamo

u Evropi , a ta pobjeda im ni je odgovarala . Zaš to ,

to je malo duža pr i č a i ostavio bih je za drug u pri-

l i k u . Moga o b ih reć

i da s a m na ovom pu tova n junastav io da za sebe o tkr ivam naš narod . Znao sam

da je naš narod dobar narod. Otkako su borbe po-

ć ele , znam da je to i hrabar narod . A ovo š to samvidio , pokazuje da je to i pam etan narod . On uspi-jeva ni iz č ega nešto stvoriti i napraviti . Tako m i tu

blokadu prakt i č ki probi jamo. Rek oh, dobar narbd

koj i na ru :s ' en je džami ja ne odgovara rušen jemcrk a va , k o j i na ge nodd ne odgova ra ge noddom ,koj i pokazuje vel iku m jeru s t rp l jen ja i l judskos t i .

B osna nije srušena kao što se

to misli. Industrija je dobrimd i j e lo m o čuvana

To smo oduv i jek znal i o našem narodu . M eclu t im ,

ra t je iznova otk r io njegov u hrabros t i ne \ le rova-tnu snalažlj ivost .

N A R O D N I J E P O B I J E N

Posjetili ste Gradič a c . K a k v o j e , z a p r a v o , s t a -n je n a ev e rn o m f ro n tu , k o j i j e , s v i h 2 0 m j e s e c i ,

pod s naf f lim udar im a ok lopa i s v e k o l i k e agreso-r s k e m a Y m e r ij e ?

- Da, g lavni udar b io je u ,smjeren upravo go-r e , na Br č k o , Gra da č ac, Teo č a k . Gra da č a c ne k i

vojnici smatra ju vra t ima Bo sne , s tra tešk im vra t i-m a . Protivnik je tu udar io svom snagom i bilo je

nekol iko takv ih b i taka ko je , naravno, u jednomk ra tk om iz la ga n ju č o v j e k n e m o že o p i sa t i. Al i ,ipak recimo, bi la je jedna ve lika tenkovska bi tkakra jem proš le godine ko ja je t ra ja la 12 dana . Bi-l o j e t o iz m e đu 1 2 . i 2 5. n o v e m b r a , k a d a s m ouspje l i uniš t i t i oko 60 tenkova . Usli jedio je , za -t im, č i tav niz novih nasrtaja, ali l inije su ostale ne-

p ro m i j e n j e n e . G ra d a č a c , j e d n o st a v n o , n e m o žebit zauzet , kao š to ne m ože n i Čel ić n a ko m e s amna š a o s a d j e dnu novofo rmi ra nu op ć inu i novofo-rmirane vo jne jed in ice, vrlo dobro uvježbane, d i-scipl inirane , obu č ene i od jevene . V i znate da jesva s i la nepr i ja te l jske vojske i ok lopa b i la ba č e na

na Brč

ko, na proš irenje ovog kor idora . Imal i smotu vr lo težak napad u julu, i tu smo se m ora li po-vu ć i sa one s lavne Omerbegova č e; a l i pomjeranjasu b i l a m i n i m a l n a u p o re đe n ju s a s i l inom na pa -d a . D a l d e , t o j e je d a n s l a v n i f ro n t i m o že m o seponos i t i t im narodom i našom v ojskom. Kada go-vor im o u t isc ima, ima, m ožda, još jedna pozi tivnastvar koja ć e s e m o ć i i egzak tno utvrdit i . Na ime,nisu nas u ,sp jel i pobi t i i raserat i kako su to m is l i-

Ja sam na sve strane vi đao gom ile l judi, pa i bu-l juke d jece ko ja idu i u ško le , i td . i to m e ponu-ka lo da se upitam: Koliko nas nakon svega ima?Jednos tavno sam imao u t isak da n isu uspjel i n i da

n a s p o b i j u n i d a n a s ra s t j e ra j u . To n a ro d t r a b aznati, i iz toga crpiti snagu za ovo što nas sada č e -

ka. A č eka nas još jedna teška z ima i m ože b i t i na-

s tavak borbi , ko zna? Iako m i nas toj imo to izbje -ć i na svalti na č i n . Ako m o g n em o n aš e c i lj ev e p o -st ić i mirnim sreds tvima , poli t i č l d m p u t e m , t o ć e -

m o u č ini t i . M eclutim, lahko se može dog odit i dat o n e b u d e m o g u ć e i d a ć e t rebat i u č in i t i nekenove vo jne napo r e . Naš na r od j e , dak l e , ug l a -v n o m o s t ao n a o k u p u . P o t r a ž i o s a m p o d a t k e utuzlanskom i zeni č kom okrugu i us tanovio da sa-m o u t a dva ok ruga ž iv i m i l ion l jud i. Tom e t r e bap r i d o d a t i p re k o č e tir is to hiljada iz sa ra jevsko g

ok ruga , pa Kra j ina k o ja b ro j i i zmeđ

u 250 i 280hi l j ada l j ud i nar avno , č i tavu Hercegovinu, t ra-

v ni č k i ok rug , gd je ž iv i ok o 1 00 h i l j a da l jud i k o -

n a ć no , Gor až de , S r eb r en i cu , Ž epu i t d . Da lde ,kad se to sabere , onda proizlazi da im je trud biouza ludan. Oni nisu uspje l i uniš t i t i naš narod, ni-ti ć e ga A od negativnih dojmova boljere č e no , ne povo l jn ih ok o lnos t i k o je s u m e s ta lno

zaolcupl ja le iz mjes ta u m jes to , rekao b ih da je toglad . Problem hrane posta je p rvorazredno p i ta-n je i bo j im se da ta nevol ja m ože b i t i opasn i ja io d ć etn ika i od us taša . Dalde, to je jedna s tvar ko-ja me p r i ti sk iva la sve v r i jeme. M e đutim, narod ni-

2




je dem oral iz i ran! Al i, evo, dok m i razgovaramo,u Ženevi je o tom pitanju u toku k onferencija ,kojoj prisustvuje i naša delegacija.

P I T A N J E P O V R A T K A H R V A T A

U r e ž i j i Swiako O g a t e . . .

- D a , u r e ž ij i S a d a k o O g a t e . J a s a m b i o p o z v a nd a o d e m t a m o , m e đutim, zbog ovog putovanja idugog izbivanja od 12 dana, nije bilo mogu ć e daidem na neki novi put. A imao sam i m nogo oba-veza na slobodno m teritoriju. Otišla je naša dele-gaci ja ne č elu sa Silajdži ć em. O n a im a z ad a takuraditi sve što je m ogu ć e da se ova blokada probi-je , odnosno da se na đe n a č in da se hrana uvozi.Naš je stav da je sasvim svejedno uvozila se ona izpravca Srbije i l i iz pravca Hrvatske. Dak le, mi seslažemo i sa koridorom od Bara do Sarajeva. Na-ravno, to je i hrana k oja bi eventualno do š la izM akedoni je za koju, evo, sa zebnjom o č ekujemo

hoć

e l i proći ili ne

će . Hrana je ju

čer krenula iz

Skoplja. To je jedan kom ercijalni konvoj. Jednomrije čju; hrana ostaje pitanje s kojim smo mi suo č e -ni i koje ć emo nastaviti rješavati sa svom uporno-š ć u koja zaslužuje jedan tako važan problem.

Neke etape o v e Vaše turneje po slobodnimteritorijima trebalo bi posebno osvijetliti. Prijes v e g a , V a r e š . V i s t e b i li u V a r e š u n e p o s r e d n o n a -kon što su ga jedinice Drugog i Tre ć eg korpusaoslobodile. V i ste tada dali jedan apel, koji je ud o m ać oj i u m edunarodnoj javnost i , naišao naizuzetan prijem, a to je da Htvati koji nisu iselje-n i , o s t a n u , a o n i k o j i s u o t i š l i - d a s e v r a t e .

Da, ta j poziv i sada vri jedi , ma da je teškouspostavi t i kontakt sa t im n arodom . Vi znate dasm o m i o rg an iz i ra l i o d laz ak j ed n e d e leg ac ijeodavde, koja je, nažalost, bila zaustavljena na Ko-biljač i . U toj delegaciji bili su monsinjor Pulji ć ifra Petar An đe l o v i ć . Izbjegli hrvatski narod našaos e , n a n e k i n a č in , razape t izm e đu b o jo v n ikaHVO, k oj i ga uvjeravaju da se n e t reba vrat i t i uVareš, i nas koj i ga pozivamo da se vrat i svoj imk u ć am a. Ovo isel javanje hrvatskog ž ivl ja je o č i-

gledno bi lo sasvim dio jednog plana, to je tako-zvani Bobanov plan, da se dol je s tvor i nekak vahrvatska državica u ko joj bi okupio sve Hrvate iz

Bosne i Hercegovine. On je , naime, kon stat iraoda, ja sam č i tao taj m aterijal, 700 hiljada Hrvatajednostavno je razasuto od Neuma na jugu do Sa-ve na sjeveru, i kak o bi ih trebalo zbiti , teritorija-l izirati , stvorit i jednu kom paktnu cjelinu, i td. Na-m a naš a š a ro l ikos t u B os n i ne s m eta , napro tiv ,ona predstavlja bogats tvo Bosne. Pita l i su me,mo ram b iti iskren: »Zašto, gospodine predsjedni-č e, da mi vra ć amo Hrvate ako Boban nas t jera izHercegovne?« Nama nisu svojstvene Bobanovemetode, jer mi sm o država, oni su paravojska,banda, naj č e š ć e. M ogu slobodno kazati da su l ju-di koji su izvršili etnič k a č iš ć enja u M ostaru i Sto-

cu i koji su neki dan srušili Stari most - banda! Aim a i druga, prakt i č ni ja st rana pi tanja . Jedan odtih ljudi bijaše iz Hercegovine, pa ga ja pitam: »Jel i t i želiš da se ljudi vrate u Stolac, da se vratimou Stolac?« On, naravno, kaže da žel i . Jedini na-č in , kažem m u, da se mi vrat imo u Stolac jest daHrvati ostanu u Varešu. Jer Bobanov prljavi plan

išao je u dvije faze: prvo je treba lo oč

istiti taj te-ren, isprazniti od Bošnjaka M ostar, Stolac, Ča p l j i -

nu, Ljubuški, Livno i tako dalje, a zatim u taj pra-zni prostor, kao stoku natjerati narod odozgo, sasjevera Bosne, dolje u taj bobanistan, kako taj te-ritorij zovu naši. Ako m i ho ć em o da se taj plan neo s tv a r i, m i m o ram o u b i jed i ti n a še su g ra đane,Hrvate, da ostanu na svojim ognjištima. Ne treba-mo pomagati Bobanu time što bi Hrvate tjerali izVareša. Dakle, to je prakt i č na s t r ana p rob lem a,ako ostavimo na t renutak po st rani ovu č isto mo-ralnu, pr incipi jelnu s t ranu p i tanja. Bosanskohe-

A od negativnih dojmova i l i ,b o l je r e čeno, nepovoljnih oko-

lnosti koje su me stalno zaoku-

p jale iz mjesta u mjesto, rekao

b ih da je to glad. Prob lem hra-ne postaje prvorazredno pita-

nje, i bojim se da ta nevolja mo-

že b iti opasnija i od četnika

i od ustaša

rcegovač ka država m ora bi t i pravna država. Tre-ba znati da su bojovnici HVO-a neposredno predbijeg iz Vareša m egafonim a pozivali narod daide, da imaju sahat-dva vremen a da napuste te-ren, jer dolazi bosanska vojska k oja, navodno, svepred sobom pali i ubija . Narod je u nedoumicišta se doga đa, ne može rizikovati . U svakom slu-č aju, mi n ikada ne ć em o bi t i oni koj i progone na-rod. Ja bih ovdje m ožda napravio jednu m alu di -

gresi ju . Vidi te kako se na č u d a n n a č in historijaponavl ja . Sad ponovo imam o u Bosni neku sl ikuiz Drugoga svjetskog rata. Taj rat dobro pamtim.Kada je po č eo rat, bilo mi je 20 godina. I tada subili č etnici i ustaše. I sad ih, evo, ponovno na sce-ni . Samo gor i č etnici od onih č etnika, gore usta-še od onih ustaša, to sasvim sigurno m ogu kazati ,jer one ustaše ipak nisu srušile ni most, ni džami-je po M ostaru, a ove to jesu. Sad se postavlja pita-nje: ko je ta tre ć a strana? Onda su tre ć a strana bi-l i partizani. I sad ima tre ć a strana. To je naša na-rodna bosanska vojska, koja nema onaj ideološki,komunist i č ki predznak, koja je demokratska. M i

ne spadamo u ljude koji smatraju da historija po-č inje sa nam a. Historija Bosne po č inje prije hilja-du i kusur god ina. I sve što je dobro iz prošlost it reba nau č i t i i pamti t i . I onda sam k ao m lad č o -

vjek išao po Bosni , baš sam bio u G rada č cu ko-ncem 1944. godine, gdje mi je brat živio. Dolazi-le su razne vojske. Kad dolaze č etnici i ustaše, na-

rod bježi . Jer to su bile vojske koje ubijaju grada-ne. A k ad dolaze partizani, narod ne bježi . Narodni je znao za kom unizam, ni t i ga se to puno t ica-lo. Partizani nisu puno o njemu govorili , ne ć e ni

govoriti sve do '45., '46. godine, dok n isu u č v r s t i -

l i vlast, nego su govorili o oslobodila č kom ra tu ipratio ih je glas vojske koja ne ubija neja č . Parti-zani jesu b i l i i grubi , i ponek ad surovi, prem aprotivnicima , ali je č injenica da nisu ubijali ženei djecu. I zato su pobijedili. M i to trebamo do broupam ti ti i t rebam o izvu ć i pouku : M i ć emo pob i-jedit i ako nas bude pratio glas vojske ko ja ne ubi-ja žene i d jecu. Ako to ne bude slu č aj, onda ć e s e

sve pretvoriti u jedan krvavi koloplet tr iju vojskikoja jedna drugu goni, gdje su svi isti . Mi se mo-ramo izdvojiti i bit i druk č i j i . T a k o ć emo pobijedi-ti? Usprkos svemu!

U B I S T V O F R A N J E V A C A

U b i s t v o d v o j ic e f r a t a r a , g v a r d i ja n a M i li č e v i ć ai n j e g o v o g v i k a r a 1 1 f i b i ć a u Fojnia, imalo je z lo-kobn e rezonancije. Vi ste bili u Fojnia, šta namo t o m e m o ž e t e k a z a ti ?

- P ri je svega , ne znam u ovom mom en tu koje izvršio ovo nedjelo, prerano je da o tom e govo-

r im, al i ni je rano kazat i da osu đujem zlo č in bezobzira ko ga je uradio. Tamo je bila naša vojska.Daj Bože, da se prikaže da to nisu naši uradili . Jerima naznaka da je to u č inila jedna ustaška grupa ,da bi se m ost i diskusija o m ostu u svijetu potislau sjenku i da bi se umjesto o Mostaru po č elo go-

voriti o ubistvu ovih sve ć enika. Ja sam ju č er biokod fra Petra An đe l o v ić a i kod monsinjora Pulji-ć a i izrazio svoje sau č e š ć e povodom ovoga slu č a -

ja. Ja bih podsjetio da je prije 500 godina sultanFatih izdao ovome fojni č kom sam os tanu č uvenuAhd n am u To je b io j ed an p ame tan i v e l ik č o -vjek. Prije 500 godina on d olazi i susre ć e se tu sa

franjevcima i daje im povelju koja im garantira si-gurnos t. Ahdnam a j e s a č uvala franjeva č k i red isam ostane i crkve u Bosni i Hercegovini tokomsvih burnih 500 godina. Sada dolaze nek i i misleda treba ubijati sve ć enike. Ako su to u č inili naši,j a im p o r u č ujem da s e u b l i z in i na l az i m nogo iustaša i č etnika pa neka svoje junaštvo tamo po-kazuju , a ne na nenaoružanim sve ć enicima. Tozabranjuje i Božiji i l judski zakon. A to apsolutnon i je u našem in te resu . U in te resu je on ih ko j imogu zadovoljno tr l ja t i ruke . Mi ć em o ispi tatio v a j s l u č aj . Ja sam u Fojnici naredio da se povedenajstrožija istraga oko o vog slu č a j a , a i z v r š i o c i t r e -




ba da budu b i ti p rim je r eno I taž n j en i . Mo r am oodržat i hladnu g lavu i v id jet i š to nam je č in i ti . M i

Bosnu m ožem o održat i jed ino kao c iv i liz i ranu ze-m lju . Naš 'avš i se u ovakvim kl i ješ t ima dv a mrak ak o j i pok uš a va ju os vo j i ti Bos nu , m ora mo b i t i on ikoji nose lu č svjedosti . Naši vojnici i svi naoruža-ni r judi t reba da š t i te zakon ako ho ć e da izađem ona ze le nu g ra nu .

P o c k j e ča m V a s d a j e j u čer pre4ednik Repu-blike Hrvatske gospodin Tudman rekao, što bi sek a z a l o : » U r b i e t o r t d « , d a ć e I h v a t s k a v o j s k a u B i Hb r a n i d h r v a t s k i i n t e r e s . R a k o V i t o k o m e n t i r a t e ?

- D a , t o j e j e d n a v r l o t u žn a i ru ž n a i z j a v a .Ona najavl ju je neku invazi ju na Bosnu, ako je do-

bro razumijem . Na žalos t , ta invazi ja , m ožda ne uj e d n o m m a s o v n o m v i d u , ve ć j e p r i su tna , j e r m iz n a m o d a se d i j e l o v i Hrv a t sk e v o j sk e v e ć b o r ek od G omje g Va k ufa . Na re d io s a m ju č er da se ta-

č n o u t v rd e p o d a c i . N a k o n t o g a ć em o traž i t i s je-

dncu Sa i , je ta s igurnos ti , odnosno zaš t i tu . lzgleda

d a j e g o sp o d in Tu d m a n p o k u ša o p re k o HV O -aosvoji t i d io Bosne , pa kad m u to ni je uspje lo, je rj e HVO ovd je po ra že n , m is l im na ona j pobun je -n i čki d io HVO-a, onda se odlu č io direk tnim upli-tan jem osvoj i t i ono š to n i je mogao HV O. Ali Tu-

đm an je dao još neke iz jave. On je pozvao na ne-ku vrstu losta:s'kog rata protiv, kako je rekao, stva-ranja ovdje is lamske republike , ka l to on to kaže .N a š n a r o d d o b r o z n a d a s e o v d j e s t v a r a is l a -mska republika . Mi, na ravno, ho ć e mo da ovd je ii s la m i mus l ima n i budu s lobodn i , al i m i ne m a monam jeru s tvarat i ovdje n ikakvu is lamsku republ i-k u . T u d m a n i d e M i l o š e v iće v i m p u t e m , sa m o sa

nekol iko godina zakašnjenja . S lobodan Miloševi-ć je 1990 . najavio krs taš ld ra t u svome g ovoru naKosovu. Poš to je Miloševi ć na javio k rs tašk i ra t , iT u d m a n j e to u ć' in io, i sada , poš to je Miloševi ć

naredio »e tni č k o č iš ć enje«, i Tudm an je narediotakvo »etn i č k o č r s 'ć enje«.

H V O U A R M I J U B iH

Eakva je budubost odnosa bosansk e vlasdsa Hivatima ovdje u Sarajevu nakon ovoga dostakon t rove rmog p re imenovan ja HVO br igade» K r a lj T v r t k o « u b r ig a d u A r m i j e B i H ?

- U Bosni i Hercegovini može pos to jad samojedna vojska . Mi ć emo svugdje ponudit i loja lnomHVO-u da se t rans formira i u ld ju č i u A r m i j u B i I -1 .

M ože nas tavit i da egzis t ira eventua lno kao hrva-tska br igada, a li ne mo že v iše pr imat i kom ande izGruda . U tome je č i tava promjena i u tom sm is luj e u p r ip re mi odgova ra ju ć i zakon .

Da za kraj ovog razgovora ostavimo ono štoj e b i l a in f o rm a t iv n a , a d i j e lo m i p o s la s t i -c a . N a i m e , V i s t e s e z a v d je m e o v e d v a n a e s t o d n e -vne tum eje sastal i sa 32 ratna predsjedništva,imali ste pedesetak sastanaka. Jeclan je pobudionaro či tu px o r nos t u dom a ćoj i inozenm oj ja-

vnosti To je onaj razgovor sa zeniadm privredni-c i m a , n a k o m e s t e g o v o r i li o s v o j o j v i z i ji p o h d a c ebudu ćnosti Bosne i Hercegovine. Vi mate koji jeVaš sud na išao na ljubophijivost, naklonost ali ineraspolože n je i k o m e n ta re k o j i su d a c i j e -li koncept nale borbe dovedu u pitanje?

To su bi l i razgovori o pr ivrednim p itanjima ,a l i s obz i r om na s t an j e , r azgovor i ne i zb j ež nop re đu na teren viđenja Bosne, n jene bu-

d u ć nos t i . I zn io s a m je dno s vo je r a zm iš l ja n je j e -dnu m o ju v i z i ju ko j a , na r avno , n i j e zvan i č na .O n a će s e , m ožda , r a zma t r a t i na P re d je dn i š tvu ,m o ž d a ć e mo P la tfo rmu u tom p ra vcu ne š to m i je -njat i . Radi se v iše o tak t ic i borbe za c jelovi tu Bo-snu. lzr ič i to s a m re k a o d a m i n e o d u s ta j e m o o dcjelovi te Bosne i Hercegovine, a l i - kak o do ć i d on je ? Re k a o s am da mora m o pos t i ć i ono š to j e napos l j e dn jo j S k upš t in i r e č eno , sa on im č uvenim

» a l i « , d a p r i h v a t im o p o n u d e n i k o n c e p t p o duvje tom da se te r i tor ij i nas tanjene ve ć i n s k im b o -

šnjač

Id in narodom v rate pod kontro lu BiH vlas t i .

Ahdanam a je sačuvala

franjeva čki red i samostane i

crkve u B osni i H ercegovini to-

kom svih burnih 500 godina.

S ada dolaze neki i misle da

treba ub ijati sveć enike

N a t o m e ć em o is t ra javat i prvens tveno pol i t i č ld m

s r e ds tv ima , a l i a k o to ne bude m ogu ć e , m o r a m o

u č in i t i sve da to pos t ignem o vojn im putem . To jeona t a č ka na ko jo j b i , mož da , mogl i zaustav i t i ra t .

D a b i s m o t r e b a l i p r o d u ž i t i d a l j e sa b o r b o mdok, rec imo, ne os lobodim o Trebin je , Drvar , Ba-nju Luku, itd. bi to t rebalo radi t i pol i t i č k im

pu te m . Ka k o? P a na ovom s lobodnom te r ito r i jupod kon t r o lom bosanske v l a s t i i A r mi j e t r ebas tvor i t i jedan pros tor na kojemu vlada ju zakoni,na kojem je spašena na kojem ć e vla-

da ti demok racija i na kojemć

e vladati ovaj osno-vn i za k on k o j i k a že da n ik o na tom te r ito r iju ne -

će b i t i p rogonjen , zbog v jere , nac i je nekog po-litič kog uv j e r en j a . Da lde , t r eba lo b i t a j mode luspostavit i ovdje u bosanskoj državi . Treba lo biga k om bin i r at i s a s lobodn im t r ž i š t e m , t r e balo b ivra t i t i na rod koji je izbjegao van, t reba lo bi p r i ć i

rekonstrukciji, izgradnji tog dijela Bosne i Herce-govine koja im a sve uvje te da se brzo uzdigne izp e p e l a . A lt o j e d n o g d a n a im a d n e m o m i r, a k ootvorim o puteve , ja sam s iguran da ć em o m i , za -

hvaljuju ć i č injenici da je to ipak najrazvijeniji dioBosne i Hercegov ine , uspje t i ta j dio Bosne brzo

p o d i ć i . E , onda b i s mo s na gom po l i t ič k o g m o d e -la pos te pe no pob i je d i l i ova j mra k na j e dno j i nadrugoj s t rani , u kojem ž iv i i u kojem ć e živjeti još

d u g o d i j e l o v i B o sn e i He rc e g o v i n e . M i s l im d ain tegrac i ju , o ko jo j je r i je č , ne b i s mo m og l i vo -jn i tn putem t ješavat i , mis l im da to n i je pravi l i jek,jer tu v lada jedna vrs ta opi jenos t i , nacionalne, šo-vinistič ke, fašisti č ke, nazovi te je kako ho ć ete. Tre-b a d a p r o đe v r i j em e p i j a ns tva , v r ij e me m a h mu-duka, da se sv i je t o tr i jezni, i tek ć e tada biti otvo-ren put da se Bosna po novo in tegr ira . Dakle, c je-lovi ta BiH os taje naš c i lj . Ali , moram naglas id da

ovdje s to j i j edan princ ip u moj im o č ima, v-ažniji

od sv ih drugih. Na p i tan je kakva budu ć a Bos natreba bi t i , na kojim temelj ima da se gradi , odgo-vorio bih: bez obzira šta ć e i kakva ć e b u d u ć a Bo-sna bi t i , ona m ora bi t i takva da se u njoj više ni-k a d a n e m o že p o n o v i d g e n o c i d n a d b o šn j a č k imna rodom . Za m e ne , to ć e bi t i i t reba da bude na-j v i ši z a k o n o v e z e m l je , i t o m z a k o n u ć e bi t i svep o d ređeno.

B O S N A O D R A Z U M N I H L J U D I

ov o V a š e v i d e , n j e n e k o tu m a č i ta k o d a B o s n an e m o ž , e d a b u d e o n a k v a k a k v a j e b i l a p ri j e , i m u -shmang1 2, i srpska, hnatska. Po onoj form uh,r e d m o , Z A V N O B i H - o v sk t 4 ?

- O č ig ledno je da je e t tn i č k o č i k e n j e u č inilosvoje , ba r za jedno vr i jeme . Možda ć e s e j e dnogdana s tvar i po č eti vra ć a ti na ranije s tanje , možd ać e m o p o č e ti polahlto uspos tavlja t i ranije s tanje .Demografska s l ika Bosne je potpuno promijenje-

na, ali tač

in jenica n i je beznadežna. Zaš to? Trebas e s j e t it i d a , r e c im o , u W e g r a d u , u F o č i n i jebi lo uop ć e m us l imana 1944. godine. Kasni je , v i-

dite , bi l i sm o č ak i ve ć insko s tanovniš tvo u Više-gradu, a u Fo č i b i lo nas je polovina. V rat i t ć e se iovdje ali e t rebad, boj im se, jedan duž i pe-r iod da Bos na ponovo do đe sebi . Treba jedan fa-ktor - vr i jeme, dvadeset - t r ideset godina. U his to-r i j i pojedinca to je jedan re la t ivno dug per iod, uhis tor i j i na roda ni je . D alde , na jvje rova tnije pre -ds toj i jedno vr i jeme od vojenog ž ivota . Ne vidimda in te g ra c i ju m ože mo u ć' in i t i neposredno , kakoto nek i idea l is t i misle . Al i i za idea l is te ima m jesta

u ovom p lanu . A to je da se onaj san o Bosn i i He-rc e g o v i n i i n t e g r ira n o j p o s t e p e n o o s t v - a r i. Im amjesta i za realiste, a to je da realiziramo prvi diotog p lana, os lobodi ti sve krajeve i na n jem u uspo-s t av i t i s t an j e odnose k o j i ć e se snagom civiliza-

cije , snagom razvoja , nametnuti os ta l im dije lovi-ma Bosne, re in tegri ra t i Bosnu na na č i n k a k o j eto u č in i l a Zapa dna Nje m a č k a u o d n o su n a I s t o -čn u N j em a č k u . Ka k o s e Nje ma čka ujedinila? Panije Zapadna Njema ć ka uš la vojskom tamo, negoj e s na gom p o l i ti č kog m odela pobi jedi la . L judi sushva ti l i da je ono tam o bolje pa je doš lo do inte -graci je Njema č ke b ez m e tka .

4




M ožda i m i m ože mo ta k o ne š to sl ič no ostva-

r i t i , a l i to zav is i od nas, š ta m i ho ć e m o i š t a m im ožem o. Ne može se Bosna i Hercegovina gradi-

t i o c l č etn ika u us taša . Bosna i Hercegovina mož ese grad i t i od razum nih l jud i , ona je b i la p rim jerrazum a i razbora na ovom dije lu svije ta , bi la je i

sad je osta la takva i ne m ože se grad i t i od nac i -ona lno os trakenog svije ta . Mora ponovo oživje t i

neka sv i jes t o tome da je uzajamna komunikaci jai z m eđu l j u d i m o g u ć a , da l jud i m ogu za je dno dažive, mora se ta svijest ponovno uspostaviti , a onaje sru:s'ena. Nije trebalo m nogo da se sruš i, ali tre-

ba m nogo da se ponovn o izgradi i uspos tavi . Bi lasu t o , o tp r i l ike , m o ja i z l agan j a u Zen ic i . O na ,možda , nisu odgovara la vizi jama nek ih idea lis takoj i jednos tavno ho ć e presko č iti realnosti koje tupos to je . 'V i sada nakon m os ta ne mož ete u Herce-govin i govori t i o suživo tu , neposredno, možeteg o v o r i ti o n e k o m d a l e k o m i d e a lu , a l i p o k u ša j te

to u M os ta ru , o t iđ

i te m eđ

u te l jude . Kad je r i ječ

o M osta ru, ta j grad je danas ta č ka na jve ć e pa tnjeu svije tu, ne u Bosni i Hercegovini , nego u svije -tu . Stravič na je s tvar u kak ve su uv je te te l jude do-vel i . Za M os tarce je danas svako s one s t rane Ne-retve kr iv . Naravno, da n i je svalco kr iv . I najve ć agre š k a k o ju b i s mo m og l i u r a d it i j e st da I ca že moda su svi Hrvati usta:s'e i svi Srbi č e tn ic i . Mora m ou p rk o s sv e m u n a s t o j a ti d a ra z l i k u je m o Hrv a t e iSrbe od č etn ika i us taša . Ali u onim patn jam a ka-

da l judi nem aju više š ta jes ti i lož i t i i kada su ga-đan i sva lc i dan g ranatam a s one s t rane Nere tve , v i

tu o suživotu ne m ože te govori t i i bojim se da to

j o š j edan dug pe r iod v r emena ne ć e t e m o ći . Naovom pu tova n ju im a o s a m na mje ru pos je ti t i He -rcegovinu , vidje t i Kon jic, Jablanicu, M osta r , dabih zaokružio i p rov jerio neka sv oja g ledanja un e p o s re d n o m k o n t a k t u sa l ju d i m a , j e d n o m l ij e -

čju , da vidim š ta je to Bosna danas , nakon ovog a

Treba da prode vrijeme

pijanstva, vrtjeme mahmurlu-

ka, da se svijet otrijezni, i tek ć e

tada biti otvoren put da se Bo-sna ponovno integrira. D akle,

. e l o v i t c t B i H o s t a j e n a š c i l j . B e z

obzira šta će i hakva će budu ća

Bosna biti, onct mora biti takvada se u njoj više nikada ne mo-

ž e p o n o z r i ti g e n o c i d n a d

b o š n j a čkim narodom

š tO je prežhje la i doživje la . Je r ovo š to je Bosnad o ž i v j e l a , to n e k i n a ro d i n i k a d n i su z a p a m t i li .Narodi ko ji su s ta r i dvije h il jade godina teško ć e

na ć i jednu epizodu u svojoj h is tor i j i koja bi mo-

gla bi t i u pore đenju sa ovim š to smo m i dož iv jeli

ovdje u Bosni. Ovo su iznimno teška iskustva krozkoja su n aš i l judi u Bosni i Hercegovini proš l i . Jasam ht io v id jeti š ta je os talo od Bosne nakon sve-ga , koja uvje renja još ž ive , š ta je os ta lo od naš ih

idea la i nada . M ogu re ć i da ljudi i dalje ilje-

ruju u Bosnu i Hercegovinu, i to nije fraza, ali na-

m a j e p o t r e b a n p r e d a h. U m e d u n a r o d n i m r a -z m j e ra m a , u p o l i t ič k o j b u d u ć n o s t i B o sn e i He -rcegovine , u posl jednje vri jeme i skrs le su dv i jein ic ija t ive - f rancusko-njema č k a , k o ju nos e m in i -s tr i inozemnih pos lova Juppe i Kinke l , predvi đa

s e d a d o m i ra d o đe p o s t e p e n im u k i d a n j e m sa -nk c i ja S rb ij i u r itmu u k o je m u bude Bos n i i He -rcegovini l imit i ran mir . Šef ta l i janske d ip lomaci-

j e An d e ra t t a p re d v i đa izm jenu teri to ri ja ln ih ra-zgranič enja kao model uspos tavl jan ja mira .

D a z a v r šu n o 013iD1 č ime smo i po če l i . V i s t e ,naime, kazali na po četku da se plarate tog nere-alnog opt imizma. Da Vas plaši realni pesimi-

r a m p e s i m i z a m n a š eg realiteta, naše svagda-I n j i c e ?

- Pe s i m i z m a j e , n a sv u s re ć u , v eo m a m a l o .Proše ta j te Bosnom pa ć ete se uvjer it i . Moram re-

ć i da je opt im izam za č uđu ju ć i s obz i rom nak e u k o j i m a ž i v i m o . M i s li m t u n a z i m u k o j a n a s

č eka . Optimizam može nekada bit i loš savje tnik ,a l i ja nas toj im da te svoje ut iske , ako je m ogu ć e ,

k o m b i n i ra m sa re a l n i m p o d a c i m a . Pe s i m i z m a ,da lde , nema, os im tu i tamo. Preovla đu ju ć e osje-

ć anje je i j e ra u budu ć nost , dos tojna jednog m la-dog naroda kao š to je naš .

2 4 . 1 1 . 1 9 9 3 .

6





*



L IČI T E N A

N A R Q D I Z K O J E GP O T I C E T EGovor na Konstituirajujućoj sjednici Gradske konferenci-

je Stranke Demokratske Akcije u Sarajevu


Draga bra ć o i sestre,Dragi prijatelji, Esselamu alejkumBismitlahirrahmanirrahimJ a s am s p r e m i o j e d n o u sm e n o in e p o s r e d n o i z l a g a n j e , n e d u g a -

č k o , j er n e m a m o p u n o v re m e n a , b i t ć e još govo-rnika , č ujem nj ih desetak, ko j i su doš l i da vas po-zdrave . Vri jeme je ograni č e n o o d s t ra n e o rg a n i -zatora, ali ja ć u, mož da , uze ti neš to više vremenanego š to je da to, je r poodavno nisam imao pr i l i-k e da va m govor im . Ko l ik o s e s j e ć a m , n isa m n ao v a k v o m sk u p u p r i su s t v o v a o j o š o d n a še g K o -ngr esa p r i j e dv i j e god ine . O vo j e od t ada p r vapr i lika da vam se obra t im i veoma sam zadovo l jan

da m i s e t a m ogu ć nos t p ruža .J a sa m i m a o n a m j e ru d a v a s m a l o i z ru ž i m ,

m eđu t im , s obz i rom na do č ek k oj i s te mi pr i redi-l i , moram prom ijeni t i c i l j , š ta da vam radim . Ipak

ć u z a d rža t i p ra v o i z re ć i n e k e k r i t i k e . N a ra v n o ,k a d k a že m iz ruž im , m is l io sa m na na š e č lanove,

na nas - ne na gos te . Njih nemaju pravo ruži t i .N aš a s t ran ka j e u r ad i la m n o g o i m i s e n em a-m o č ega s t id je ti . Al i mi sm o u č inili i izvjesne pro-

puste u ra tu i to trebam o pr izna ti sebi i da te pro-pus te o tklonimo. Propus t i su se t ical i , p r ije svega,naše neopreznosti , pa su se u Stranku, kao š to seto č e s to doga đa , k a o š t o t o p o g a đa s v e s trankek o je do đu na vlas t , uvuk li l judi koji tam o ne pr i-padaju .

O v d je j e M ehm ed a l i ja H ad ž i ć malo pr i je go-vor io o o tvaranju S tranke. To je jako l i jepa s tvar im i to trebamo u radit i . Zaš to? Za to š to je ovo š tose dogodi lo u Bo sni i Hercegovini neš to š to se je-

d n o m n a ro d u d o g ađ

a jedanput u hil jadu godina .M i nismo, m ožda , ni svjesni š ta se stvarno dogo-dilo . Treba t ć e neka, š to je neko rekao , his tori -jska dis tanca , jedna his tor i jska uda ljenos t , pa dase zaista prosudi s va strahota tragedije, a ja bih re-kao i ve l ič ina tragike koja nam se zbila . Nek i na-rodi prožive svoj vi jek , rode se , u đu u his tori ju iizađu iz nje , a ne dožive ov o š to je bosansk i m u-sl imanski narod doživ io . Ovo je s t rav ič na stvar. Ni

k a m e n na k a m e nu n i j e o s ta o ! P a a k o j e to ta k o ,ako se ve ć Bosna prom ijenila , ako se u Bosni sveprom ijenilo, zaš to da mi m is l imo da se i l judi ni-su p ro m i j e n il i ? Z a št o d a n a l j u d e g l e d a m o d ru -

kč

i j e , o d n o sn o , d a p i t a m o š t a j e n e k o b i o p r i j edese t , pe tnaes t godina . Mi trebamo pita t i : š ta jeon danas? I poš to je proš lo ovih dvadeset m jesecite ške borbe , t rebam o se pi ta t i , pr i je svega , š ta jeon u to j borb i , u t ih dvadeset m jesec i , dao , u č i-

nio, kako se u toj borbi ponašao?A ponašal i su se l judi na dva razl i č i ta na č ina.

Znate, neki su m is l il i da m ogu ž iv jet i drže ć i govo-re, guraju ć i se na položaje, pozivaju ć i se na to dasu nekad neš to č inili, a ne pitaju ć i se šta su uradi-

l i danas za Bosnu i H er cegov inu i ova j na r od ;izbjegavaju ć i pitanje šta su uradili ovdje i sada. To

j e to p i tan je o o tvaran ju St ranke . St ranka t rebazais ta o tvor it i svoja vrata sv ima onim a koj i se ho-

ć e sa nam a za jedno bori t i za Bosnu i Hercegovi-

nu i za svoj narod. Poslije dvadeset mjeseci ovakote šk ih iskušenja , vi im a te na raspolaganju jedans iguran k r i ter ij , jedno m jer i lo , a to je : ko je os taouz ovaj narod , ko n i je . Ne može se v iše prašta t ig re šk a . M i sm o m o g l i iz a b ra t i u o n e p re d ra t n eodbore , pa i na ono m Kongre s u p re d r a t , l jude , ida pogr i j e šimo . I da s e p ra vda mo da , e to , n i s moznal i kakav je ko . Mi danas nemam o takvog opra-vdanja . Iza nas s to j i dvadeset mjeseci teških isku-šenja . U t im iskušenjima je neko položio ispi t , aneko n i je . M olim vas , one ko j i n isu polož i li i sp i t,uda lj i te iz Stranke . U č ini t ć ete jo j vel iku us lugu .Stoga b ih ja , uz ono o tvaran je S t ranke, s tav io uupot rebu još jedan termin : a to je č i š ć enje S tra-nke od l judi koji joj ne pr ipada ju. E, sad, kod č i-

š ć enja , svaka s tranka u svije tu (ni je to samo našsl u č aj) im a s ta ln i problem izm e đu poš tenih a m a-nje sposobn ih, i vr lo sposobn ih, a o č i to nepošte -nih l judi , pa se č es to lomi š ta da uradi .

Ako se opredi je l i za prve, ima vel ike proble-m e, jer država je država; ona je jedan s ložen m e-h a n izam . I ma j e dna č udna s tvar : vi mo ra te pola -gati ispit da biste vozili neka kola; ne daju vam na

cestu ako n is te ta j i sp i t po loži l i ; mož ete , .me đu-tim, postati ministar i voditi jedan resor u vladi, a

da od vas n ik akav isp i t ne t raže; n ikakvu provjeruzna te li vi to radit i . E , sad, u toj di lemi• p oš ten, amanje sposoban, i l i vr lo sposoban, a skoro s igu-rno nepošten i »premazan«, preporu č io bih vam:

opredije l i te se za poš tene l jude .Naravno da b i idealno b i lo , kada b i to b i lo

npogu ć e ; al i to je dos ta r i je tka ko m binaci ja , skorolutrijski slu č aj , da imate v r lo poštena č ovjeka i vrlo

s pos obna č ovjeka u jednoj l i č nosti : Obič no j e t une k a k va k om bina c ij a na š t e tu j e dnog i l i d rugog .Opredijelite se za pošten svijet i ne ć ete se, sasvim

sigurno, prevariti . Ljutii ć e, m ožda, griješiti tu i ta-

m o , i n a ro d ć e to da opros t i . I na ć i ć e se put , na-

ć i ć e ga ako je on po š ten . Naro č ito se č uvaj te onih

k o j i s u » p re ma za n i u s e da m na e s t bo ja «, k a k o tona š na rod k a že . Na ro č ito se č uva jte onih koji su

sada, kada je b io došao v akat , podi je l i l i pos lovnepros tor i je , s tanove , pos la l i djecu na diplom atskamjesta ili se gurali da idu tamo. Ili , na nek i na č in ,p o d o v i m i li o n i m o k o l n o s t im a , n a š l i s e t a m o . Ionih kojima se do la r i li m arka za l i jepila za ruku,je r su je premeta l i preko ruke .

Bos na j e b i l a dugo v re me na t e m a u s v i j e tu ivi s te u ime takve B osne m ogl i b i lo š ta dobi t i usvije tu . Ponekad hva le mene i l i S i la jdž i ć a k a k ouspijevam o vani . I uis t inu, svi je t je prema naniaus lužan . Vrata nam se svugdje o tvaraju . Pruža sep o m o ć Bosni i tako dal je . Nije to zas luga n i m ojani Silajdži ć eva. To je zasluga Bosn e; bolje re č e no ,dv i je s tva ri ve za ne za im e Bos ne : n je na pa tn ja injen otpor . Ta p a tnja i ta j otpor s tvor i l i su poš to-vanje za Bosnu u sv i je tu , pa onda, kad neko odna s i ode t a mo , onda m u uk a zu ju to poš tova n je .Ne kao Ali j i i li Har isu , nego to j Bosni , odakle mipoti č e m o .

E sad, na ra č un toga, pojavljuje se jedan ve li-k i b ro j m e š e ta ra , k o j i u ime Bo s ne i r a d i Bos ne ,neš to rade i kojima se , kao š to sam m alopri je re-kao , l i j epe do lari za ruke . Ob rat i te pažn ju na tel jude . Obrat i te pažn ju na n j ih, a obra t i te pažn jui na l jude unu t r a . .

J a p o n e k a d i m a m i n e k e v r l o t e šk e sa rad n i -ke; mis l im, teške naravi . I p i ta ju me - kak o mo gu

s n j ima . A ja k a že m : » Mog u , za to š to s u poš te n il jud i«. V id i t e , im a te pone k a d l jude s a k o j ima j evr lo teško sa ra điva t i . Tvrdi su, a l i zna te da su topoš teni l judi . Ja ih trpim oko sebe . Izga lamim sepone k a d na n j ih, i on i na m e ne . E to , j a s a m p re -

ds jednik; n i je me s ram ota to kazat i . I zv ikat ć e m ose jedni na druge . Budem o dva dana l jut i , a ondaž ivot ide dal je . Jednos tavno, ja te l jude vol im k aoš to vol im svoju ženu, sa kojom sam se to l iko putaposvadio - kao i svako od v as. Poštenje je danas r i-j e tk a v r l ina i zbog n je s e mno go š ta m ože o t rp je -

6 8




t i . Dakle , mis l im da t rebarno i ć i u tom p ra vcu .Bilo je grešaka , pa nas nek i opravdano i do-

b rona m je rno k r i t i zi r a ju , a d rug i po k uš a va ju do-biti politi č ke poen e . Kažu, e to v idi te , ta j i ta j č o -

vjek je u SDA. M eni je nek i dan došao do ruke je-

d a n d o k u m e n t iz o p ć ine S ta r i Gra d , u k o je m s enavodi kak o se tamo po s lovne pros tor l ie daju za-

s lužn im l iud ima . Ja s a m pok uš a va o tu na ć i krite-

rije, ko je zaslužan; Icalco se utyr đuje da je zas lu-žan? Ispa lo je , ipak , da dva- tr i č ovjeka, a l i , ho ć uv am kaz a t i: d o ku m en t , o ko jem j e r i j e č , pokazujeda neš to nl ie u redu. Zas lužni l judi do biva ju pro-stori je?! Zaslužn i l jud i t rebaju se sada bo ri t i zaBosnu i Hercegovinu, a ne da dobiva ju pos lovneprostorije.

I , da l ie , ponek ad č oNek ne zna g dje b i pr i je ,j e r na m nog im s t r ana m a s e p rave g re š k e . Mora -m o imat i u v idu da n ismo (mis l im na n iz iz SDA)

nikad ran l ie b i l i u v last i ; pa ponekad ne znamokako se to radi . Tehnologliu vlas t i ne znamo. Bi-lo je grešaka uslijed toga, uslijecl nepoznavanja tetehnologlie. Ali, ima i onih drugih stvari. Evo, re-c imo, da vam spom enern još jedan dokum ent: za-t r a ž i o sa m Pra v i l n i k o p l a ć a m a n a š i h d i p l o m a -tsk ih preds taavnika i osoblja tamo . Vidim , svijetse jako gura da ide vani, svako tvrdi da bi spas ioBosnu i Hercegovinu ako iza đe . Misl io sam da serad i , j ednostavno, o b l iegu i spod ov ih granata .M eđutim, v id i te , ima i n eki drugi rnot iv : p la ć e ni-su n iske za ovu s i romašnu Bosnu. One su , po m o-m e m iš l ien ju , dos ta v isoke. Pos l l ie toga sam napi-s a o p i sm o M I P - u (m is l im da ć e to b i t i p rihva ć e -

no) , u k o je m s a m re k a o da n ik o ne s m i je, na k on

što se ovaj rat završi, imati nek e dobiti iz ovog ra-t a . A po on im p la ć am a, koje sam vid io tamo, Bo-ga m i , b i lo b i dosta na to j kn j i ž ic i para e to , fo-rma lno - poš te no za ra đenih. Jer je to b i la p la ć a .

Pa m jesec - po m jesec, on b i se vrat io sa s to-dvje-s t o h i li a d a m a ra k a u š t e d e n a k o n , r e c i m o , t r ič e tir i godine rada .

M is lim da ne s m i je n ik oednog je-d i n o g d o l a ra v i šk a . Tre b a p r i z n a t i n e o p ho d n e inužne troškove . Niš ta preko toga . I tako sam na-pisao MIP-u, i ne sumnjam da ć e to M IP p rovesti .Bi t ć e u t o m s l u č a ju ne je dna k e p la ć e am b as ad o -ra samca i am basadora sa t ro je d jece, na pr imjer .

N i j e , m o ž d a , n o r m a l n o d a b u d e n e j e d n a k a ,am basador i b i t rebal i im at i is te p la ć e. Ali, predlo-ž io sam d a to bude troškovni pr incip, da se kaže :tebi u Be č u još treba sedam -osam hil jada š i l ingaza ž ivot . Evo t i t ih osam hil iada š i l inga . Ne više .J e r n i k o n i o v d j e n e d o b i v a n i š ta . M i r a d i rn oovdje, svi koji ovdje ostajemo, za ono hrane za se-

. be i p o r o d ic u . N e z n am , p r av o d a v am k až em , d aneko im a c igareta dovol jno , a minis tar je ovdje .

A k o j e poš t en , onda se i h r an i vo jn i č k o m h r a-n o m . N e b i s e sm j e l o d o g o d i t i d a i m a , d ru k č ij uhranu . U Preds jedn i š tvu s e i j a h ran im vo jn i -

č k om h ra nom, s a onog k a za na ta mo . Ne m a rn n i -k a k v u p l a b i n e t r e b a m i m a t i n ik a k v u p l a ć u. Izovoga, iz ove nevol je , n iko ne b i smio os tvar i t i n idolar v iška . A kol iko su t roškovi , to , naravno, tre-bam o pr iznat i i v i ć ete us tanovi t i , danas-sutra , daj e , m o žd a , č ovjek ko j i rad i u Parizu imao p la ć upedeset pu ta ve ć u n e g o m i o v d j e , j e r o n , d a b ipokrio svoje troškove , mora to im ati . Ali ne smi-je za radit i iz toga .

Sp o m i n j em sa m o n e k e d e f o rm a c i je k o j e b ise m ogle pojavi t i i o koj im a t reba SDA vodi t i ra-č una. Vi ste zato politi č ka snaga i t reba o tom e da

vodite ra č una. To je vaš zadatak .Re k oh : p o l i ti č k a sn a g a . M i j e sm o p o l i ti č k a

snaga. Eto , v id i te ovaj skup ovdje . Pa i neki op ć i-

nski sastanak SDA ove v rs te , sakup i v iše nego ko-

n g re s n e k i h s t ra n a k a . V i t o z n a t e . Sk o ro j e b i okongres jedne s tranke k oja je pr i l i č no g lasna, ko-j a se puno i s t i č e (a o t o m e ć u kasnije re ć i neš to,i kako, i zaš to) . Na tom ko ngresu bi lo je t r idese-t a k - č e trdese t l iudi . U nas jedna op ć inska organi-zaclia č a k j e d n a m j e sn a o rg a n i za c l ia s a k u p istotine ljudi.

M i s m o j e d n a v e li k a p o l it ič k a s t ra n k a M is m o ve l ik a s tr a nk a , me đu t im , m i n e z n a m o t e -hnologr ju v las t i . Vi znate onu mu dros t ko ja kaže:n i j e se dogod i lo ono š t o ne p i še u nov inam a , io b rn u t o : d o g o d i l o se o n o š t o p i še u n o v i n a m a .Pa se ta lco , na pr imjer , doga đa , da ispada , nakons v e g a ( p o št o m i t o n e z n a m o , p o š t o m i n i sm oznal i m edi j ima p osvet i t i v iše pažnje , i te lev iz l i i, iradiju, i š tam pi, nego su to drža l i drugi) ispa lo jeto da s u on i o rga n iz i r a li o tpo r , a m i n i s m o . M e -

č

in je n ice s u s a s v im d rukč

i j e : m i s mo ta jotpor organ izira l i Ali , rea lnos t je jedno, a novines tvara ju drugu rea lnos t . Novine koje se č es to na-laze u rukama dese tine l judi . Jedni l judi se borei rade, a l i novine s tvaraju ve l i č ine u Sarajevu, ve-

li č ine u Bosni . One znaju ko je š ta u rad io , ko jas tranka je š ta uradi la i tako d al je .

Ja s a m ne k i da n u na š o j ce n t r al i za t ra ž io dap r ip re m e m onogra f iju o p ro te ld ih dva de s e t m je -seci ra ta , da to pr ikažu realno, bez ikakva u l iepša-vanja . Naravno, ako je to ikako m ogu ć e, jer histo-rije su obi č no lažne pr i ć'e. Jer historiju pišu, kažu,pobjedn ici , pa je p išu kako im se sv i đa. Ali, ja sam

ape l i r ao na svo j e k o l ege da t u h i s t o r i j u našegu č eka, našeg doprinosa , našu u logu u odbran i ispašavanju Bosne i Hercegovine i m us l imansk og

naroda , pr ikažu š to objek tivnije . Da poreda ju sa -rn o č injenice . Ta monog rafi ja ć e bin izra đena zadva do t r i m jeseca . Na n jo j se rad i . Prikupl ia seo b im an M a te rl i al o t o m e š t a s m o u č inili u Saraje-vu, Goraždu, Br č kom, Oraš ju, Kaknju, Mosta ru itako dalje,

ć emo tac la pozvat i i ove druge s t ranke,neka i one k ažu š ta su u č inile. Ne šta su relde.

pozive . Ne ape le . Ne s ta lne pr i č e : M i sm o z a c j e-

lovitu Bosnu; rni se bor imo; m i to ne damo! Ne-go š ta su s tvarno uradi l i da se ta Bo sna o č uva. Ta-

da ć em o yid jet i kako s to je s tvar i . M alo pr i je spo-me nu t i Ha dž i ć Safe t , to je jedan od prvih heroja ,š e h id , k o j i j e pog inuo u bo rb i k a d s m o pok uš a l izauzeti Vogoš ć u. Svjesno je č oNek otišao u smrt .Ja zna m da m u je govore no p r l i e toga da ima 2 0posto vje rova tnos ti da ž ivu glavu izyu č e . O n j ek re nuo . I on , i ovd je me đu na m a ima l jud i , k o jene b ih žel io spomenun , jer ne val ja spominjat i za-s luge ž ivih , m ogu uvijek pogrl ieš in pa da padnu.Al i sp o m i n j e m o n e k o j i n e m o g u v i še n a p ra v it igrešku, a to su naši poginuli šehidi, heroji! Pa Sa-

fet Zajko , pa Hujka, ko j i je pao u jur išu na S jeve-rn i l o g o r ; p a R a m i z Sa l č i n . . . To su sv e u g l e d n ič lanov i St ranke . Sve su to hero j i. M i ć e mo pobro -ja t i naše heroje . Nek se v id i š ta je SDA dala u to jborbi .

A podsjetio bih ovdje vas, mnogi od vas su bi-

pr i s u tn i na j e dnom s a s ta nk u k o j i j e od r ža n 1 0 .juna 1 9 9 1 . god ine , u D om u m i l ic i je , k a da j e b i lopr isutno tr i s tot ine i osamd ese t l judi iz č itave bi-

vše Jugoslavije, na Proglasu koji smo tada dali . Bi-

lo je to dese t m jeseci pr i je po č e tk a r a ta, a m nog iod vas , ovdje pr isu tn ih, b il i su na tom sas tanku, U

t o m p ro g l a su m i sm o n a j a v i l i p o č e ta k odbra ne ,o ruža ne odbra ne Bos ne i He rce gov ine . Na ja v i lis mo to u t a č ki sedam toga Proglasa . Ali u pretho-d n i m t a č k a m a r e k li s mo da m i ho ć em o d a s e n a -de m iran izlaz iz te s i tuaclie , da č in im o to i to , itako dal ie . Jer smo znal i da b i ra t , svaki ra t u Bo-sni i Hercegovini , s obzirom n a s i tuaciju, bio ve-o m a k rv a v . I p o se b n o t ra g i č a n z a m u s l i m a n sk i

narod . Ič

in i l i sm o sve da ta j ra t izb jegnemo . Bil is mo iz lož i li na š e pog le de , na k o j i na č i n b i , m o -žda , mog l i do ć i do jednoga c iv i l iz iranog razvoda,j e r Jugos l av i j a j e o č i g l e d n o s t a j a la p re d ra sp a -d o m .

V i z n a t e d a sa m j a l i č n o p o d n o s i o č i tav niz

prl iedloga , u č e s tvovao na on im ja vn im k onfe re-n c l ia m a , u p o k u ša j u d a se n a đe m i ra n izla z . Mi

s mo u junu m je s e cu to v id je li , a li to j e b i lo p re -dv e č erje rata u bivšoj Jugoslaviji, jer ć e ra t po č e -

t i , misl im, 25 . juna 1991. god ine agresijom JNA uSloveni j i , a zat im u Hrvatskoj i tako dal ie . Petna-es t dana pr i je toga, 10 . juna 1991 . godine m i smo

održali taj veliki skup.U ta č ki sedam Proglasa, m i kons tat i ram o, c i-

t i ram po s je ć anju, da se t i naš i napori da se na đe

m iran izlaz, o č ig ledno sukobl javaju sa pol i t ikomve likodržav lia i hegem onlie i da mi to trpje t i ne-ć em o, i da, s obzirom n a to , danas formiram o Vi-je ć e n a c i o n a l n e o d b r a n e b o s a n s k o g n a r o d a .M n o g i ć e se toga o vdje s je t i t i. Ja sam taj Proglasn e k i d a n p o n o v o p r o č i tao, i s je t io se t ih danaOdm ah smo pr is tupil i ; s tvor i l i sm o to Vije ć e na-ciona lne odbrane i formira l i njegovo vojno k r i loPL - Pa tr io tsku l igu . To je b i lo , dalde, 10 . juna.




I ja sam u ok tobru m jesecu te godine , to sadviše ni je ta jna , je r je nek i d an jedna ž ena na te le -viziji govorila o tom doga đaju , u Hrasnic i , pr imioprvi izvještaj o organizaciji Patriotske lige. Ja sam

prv i izešta j p rimio ta jno , naravno, je r nas je ta-da KOS prat io v iše nego ikada. Taj izv ješ ta j mi jep o d n i o , m eđu os tal ima, Sefer Hal i lovi ć . M i n e ć e -

m o bit i od l judi koji re tuš ira ju his tor i ju . Ono š to

j e b i l o , tr e b a d a b u d e p r i k a z a n o c l a j e b i lo , N et rebamo sada kazat i , pa dobro , Sefer je kao u m a-l o j n e m i l o s t i , n e t r e b a g a sp o m e n u t i . -Tre b a g aspom enuti . On se bor io tada . Kasnije je napravion e k e g re šk e , p a j e s a d m a l o u d a l je n . Al i , j e d a nbro j o f ic i ra i j edan bro j našihyol i t i č kih racInika,

m eđu k o j im a j e b io i Ha sa n C e ng i ć , organizirali

su tu Patriotsku ligu; organizirali su nabavku oru-

ž j a . M i sm o u m n o g i m m j e s ti m a B o sn e s t v o r il im režu, nabavil i oružje , organizira l i grupe , i takodalje.

U ap r i l u m jesecu 1 9 9 2 . god ine , do l az i douda rca . Do s t r av i č n o g u d a rc a , n a v i še m j e s t a uB o sn i i He rc e g o v i n i, i s to v re m e n o . U M o s t a ru ,Sarajevu, itd. Bijeljina je bila nešto ranije . Zahu-ktavao se taj rat u Bosni i Hercegovini. Patriotskal iga nije u cijelosti izdržala taj udarac. Nije ga m o-gla izdržat i . Onaje pruž i la o tpor kol iko je m ogla .Negdje ve ć i , negdje manji . Uv ijek je to zavis i lo ,n a r a v n o , o d k v a l i t e ta O d n j i h o v e h r a b r o s ti .Negdje je Pa tr iotska l iga pruža la otpo r dese t da-na, kao što je Fo č i b io s lu č a j , pa sm o se povu-kl i . Negdje se bor i la daleko v iše , kao š to je to b i-lo u Zvorn iku . Ja vas podsje ć a m n a onu h e ro js k uborbu zvorn i č k o g G ra d a , g o re , n a k o j e m se b o -r ba vod i l a , m i s l im t r i dese t i še s t tr i dese t i se -da m da na , na k o je m s u s k o ro s v i i zg inu l i . S v i s ubil i iz SDA. Od prvog do pos l jednjeg č o N j e k a .

Dalde , u Sara jevu je , pored spontanog otpo-ra n iza grupa, najve ć i dio ipak ostvarila Patriotskal iga . Ona je i podnije la ona j udarac drugog maja1992. godine , kada je kona č no došlo clo sudara sa

jugos lavenskom armijom ovdje u Sarajevu i kadaje a rmija bi la , prak ti č ki , i serana iz g rada .

Dakle, his tor i ja uspjeha i neuspjeha, pobjeda

i poraza naše borbe protiv okupa tora . M ogu re ć i,

prot iv t ih si la koje su poku šale prvo da nas pok o-re, da zauzmu Bosnu - ta historija tek treba biti na-

pisana. Na u tvrđ

ivanjuč

injenica se radi i ja apeli-ram na l jude ko j i r ade na tom e da ih za is ta k ra jn jeobjekt ivno pr ikažu . Neka n iš ta ne u l jepšavaju . M i

m o ž e m o r e ć i: mi smo to mi više nismom ogli. Ali, to sm o uradili , to je naš doprinos. Izvo-lite vi, gospodo, sada k azati, šta ste vi u č inili . Gdje

su vaši ć lanovi? Gdje su vaši rukovodioci?I a k o , ' m ora m p r izna t i, m i n i s mo b i l i j ed in i ,

h va la Bogu , u s p je h t e bo rbe d je l im i č t io je rezu-l tat i u č eš ć a pripadnika drugih s t ranaka, pa dru-gih nacija , Hrva ta , Srba , . . . Ali je lavovsk i d io teborbe iznio muslimansk i narod i iznije la s tranka

SDA. I to su č i n j e n k e k o j e ć e ' b i t i , uv jeren sam ,his tori jski p otvrdene.

E, sad, š to ni je dovo ljno pozna to i pr izna to,treba zahvaliti pomalo iskirvljenoj slici koju stva-

ra ju med ij i , odnosno razlici izme đu ove dvi je re-a l n o s t i, i s ti n sk e i š t a m p o m k re i ra n e . To d v o j e ,lcao š to zna te , nikada se sasvim ne podudara . Nitamo gd je je štampa m nogo razvi jeni ja , narod č e -

s to ne zna š ta je iStina , a kamoli k od nas , gdje ješ ta mpa č esto monopol jedne grupe od pet , šest ,deset l judi , ko j im a neko dadne 10 000 m araka daizdaju i da pišu šta ho ć e.

P a s a d , k a d s a m ve ć n a t o m p i ta n j u , r ek a obih jednu stvar:, usputno sasvim : Prije dva-tr i m je-

s e ca , doš a o j e do m o j ih ruk u j e da n l e ta k u k o je -m u sam apostrofiran ja . Ne vidi se . to ta č no ,na k ra ju, kada vi ta j le tak pro č i ta te , onda ispad aovako: da nije Alije Izetbegovi ć a, u Bosni i Herce-

govini b i te ld i med i m li jeko . Autor i tog teks ta suj e d n a g ru p a m u s l im a n sk i h i n t e le k t u a l a c a ( ta k ose barem preds tavl ja ju); i p isan je negdje vani , izpera pobjeguša , on ih š to ih tako zovem o - on ihl judi š to su pobjegl i . Oni to p išu u Zagrebu i G ra-

zu. Kalco se A lija ne bori dovoljno za cjelovitu Bo-

sn u i He rc e g o v in u , k a k o o n n e b i sm i o n i k o m epopuš tat i , i tako dal je . I da n jega nem a, sve b i b i-

lo u na jbo l je m r e du .Bio s a m ponuk a n da p ro č i tam ta j le tak , u ko-

jem se kaže kalco ja zagovaram is lamsku republ i-ku ov dje i kako je to raz log š to sv i je t ho ć e uništi-

t i Bosnu . E vo , v i se sam i up i t a j te : da se ovd j es tvara is lamska repub lika i da je to raziog nesre -ć e ove ze m l je ? Za što s u S rb i onda na pa l i Vuk o-var? Zaš to su bom bardira l i Dubrovnik? Da se ta -m o s tvara is la inska republ ika? U pi tan ju je osvaja-

č ka po li t ika , i to je č i tavom sv ijetu jasno. I, ustva-

r i ne k a da m i s e č ini da to pišu, pravo da vam k a-žem , izda jnici na roda .

Recim o, mogao sarn i umri je t i pr i je pola go-

d i n e , g o d i n u d a n a . N e z n a m d a b i b i l a b o l ja s i -tuacija nakon toga . Sebi baš puno ne pr ipisujem ,a li se bojim d a ne bi bi la baš bolja s i tuacija . No,p r e m a m o m e m i šl je n j u , j e u k l o n it i m e n e . N an e k i n a č i n , k o m p ro m i t ir a t i m e n e , j e r j a , n a v o -d n o , ho ć u is lamsku repub l iku . A svi je t onda, na-ravno, na lazi nekoga , neku pesnicu, koja to treba

da uniš t i . I na lazi tu pesnicu u Srbij i . Dak le , akoje to tako, onda sam ja k r iv za ova j ra t ovdje . Nebi ga , ina č e, b i lo . Nije Karadž i ć kriv. Nije Miloše-

vi ć kriv . Nego, naravno, Ali ja Ize tbegovi ć j e krivza ta j ra t. M us l imani su onda kr iv i za ta j ra t . Akos u m u s l im a n i k r i v i z a r a t, o n d a t o u o p ć e ni jeagresija.

Da budem sasvim jasan: ja ne ć u is lamsku re-

pub l i ku , a l i j a h o ć u da se i s l am od r ž i ovd j e , uo v im k r a j ev im a , p a ko m e p r av o - ko m e k r ivo .

I dal je kaže da sam ja rekao: evo vam Bosna,da j te m i i s l a m . E vo , ne k m u i s l a m os ta ne , a Bo-

sna nek ide , i tako da lje , i s l i č ne g lupos t i . Ja sampos l i j e toga p roš e tao m a lo Bos nom , i ak o zna m ,otpri l ike , š ta narod misl i o tome. Pošao sam nata j put , iako se t ih dana nisam os je ć ao baš najbo-l je . A b i lo je i hladno . I šao sam od m jes ta do mje-s ta . Imao sam , da kažem , jedan javni ci lj , a to jeda m alo v id im š ta se radi , š ta ima 'u Bosni . Da v i-dim kakvi su problemi. Ali , imao sam i svoj int i-

m n i c i l j, da v id im š ta t a j na rod m is h o m e n i , Toš to sam vid io i č uo, meni je sasvim dov ol jno . Ali ,vidite, kako je to otprilike, Icalco bi neki

da nas ub i jede u to , kao : odrec i te se t ih vašiht rad ic i ja , p re top i te se , pa ć e te ops ta t i: Ne m oj teviše biti š to ste, pa ć e vam svijet dozvoliti da osta-ne te ž iv i. M e đu t im , m i n e ć e mo da s e p re top im o .Ne ć e ni oni Indijanci , oni tam o u Am erici , da sep re t o p e - ho ć e d a o s t a n u In d i j a n c i. M i ho ć em oos ta t i ovo š to s mo , i m i to m ože m o s a ponos omkazati .

M i o v d j e i l u st r ir a m o j e d a n e v ro p sk i i s la m ,i lust r i ramo jedan moderan i s lam; ako je r i je č oi lu st r ac i ji i s la ma . M i m ože mo u tom p ra vcu u ra-d i t i mnogo i za I s tok i za Za pad . Ba š m i ! M oždaj e b a š t o n a š a m i s i j a d a is l a m p r i k a ž e m o u j e -dnom novom i p r a vom s v je tlu . I , hva la Bogu , tosm o dosad uspjel i .

Vidite , Bog nas je s tavio na teška iskušenjaovdje . K la l i su nas , ubija l i su naše žene i djecu,ruš i l i naše džam ije , a mi ne ć em o ubija t i , ne ć em oubi ja t i žene i d jecu , ne ć e m o ruš i t i c rk ve . M i ton e ć em o, je r to ni je naš put . Iako se dogodi pone-k a d n e k i s l uč a j . Ovd je ima j e da n b ro j vo jn ik a , ik o r i s t im se p r i li k o m d a i m t o k a že m , a t r e b a tu

p o ru k u p re n i j e t i i sv i m a n a m a o v d j e i d ru g d j e :m i ć emo pobijedit i za to š to ć emo poš tovat i tucluvjeru, tu đu n a c i j u i d ru g o p o l i fi č k o m j e re n j e , išt o ć em o pokušavati biti u ovoj teškoj nevolji - de-mokrate, ljudi na S V O M mjes tu . A ruš i t i tu đe

bogom ol je , to j e , uos ta lom, na m a iz r i č ito zabra-n jeno . Pa zahval ju ju ć i to j zabrani , vi danas , kadap ro đe te Srbijom (a Srbijom su vlada li Turci č e t i -

r i s to t ine godina; Turc i ko j i n i su baš jedan b lagnarod) vidje t ć ete da su De č ani , Gra č anica, Sopo-ć ani, Hilandar . . . os ta l i . Sve je to os ta lo ne taknu -to , jer je tako p isalo u K njiz i , ko ju m i poš tu jemo.P is a lo j e da s e to ne s m i je č ini t i i l judi su se pr i-

državali toga.P a i m i , k a d p o š tu j e m o , k a d k a ž e m o d aho ć e mo poš tova ti c rk ve i tu đa in jeren ja , mi po-s t u p a m o , n e s a m o p o n a j b a ji m t ra d i ci ja m a j e -dne evropske dem okracije , a to je ono do č ega je

svijet napipavaju ć i, polahko, kroz historiju došao,nego poš tu j emo d i r ek tno i dos lo imo , na r edbunaše Sve te Knjige , koja kaže da se tako ne sm ije

radi t i. A to je , uos talom, i zalog naše pobjede. M ić emo pobijedit i , ako Bog da , upravo za to š to ć e -

m o se drža t i nek ih zakona . Zakoni su uvijek s ra -č una t i na dužu s ta zu . Za k one s u p i s a l i l jud i k o j i

0



A L I J A : J AE Z N A

dal ie v ide, pa kad l judi p išu zakone, zakon odavcisu oni k oj i su najdal je v id jel i u to j svojo j s redin i .

A k ad su još t i zakoni Bož i j i , onda je sasvim s igu-rno da je to neš to š to nadilazi Pros tor i Vri jeme .

P one k a d s e č i n i d a v i u p ra v o u t o m m o m e -ntu treba te napravit i neko n as i l je , a zakon to za-b ra n j u je . J a p o n e k a d l i n a m p ro b l e m e sa n a šo m

vo js k om , k a žu : pa on i s u na m a to u ra d i l i. Za š toda m i n j ima to ne v ra t im o? A ja k a že m: d r ž i t e s ezakona i p repust i te da l ip s tvari n j ihovom toku .Na kra ju k ra jeva , mi pr ipadam o narodu koji vje -ru je da mi t reba-m o radi t i i da se bor imo, a da re-zul ta t n i je u naš im rukam a. Jer , l jucli ne upravl ja-j u h i s t o r ij o m . B o g u p ra v l j a h i s to r i j o m , i b i t ć eonako kak o Bog kaže . V e lik i rusk i pisac Tols tojnapisao je dvi je hi l iade s t ranica svoga roman a dabi dokazao upravo ovu tezu, koju sam sad rekao .

Ne upravlja ju l iudi h is tor i jom. Bog upravlia h i-sto r ijom, a ne v i , ne v i nekak v i um išl ien i ve l ikan i :

Napoleoni, Aleksandri , i tako da lie . Vam a se sa -

m oč

ini.A ono š ta m i t r e ba mo č initi, to je da se bori-m o i r a d i m o n a n a j b o l j i n a č in , to jes t , po svojojnajbol jo j sav jest i i umi je ć u . Nar avno , tim e š t oBog upravlia h is tor l iom ne zna č i da m i sad trebada s jed imo k od k u ć e i č ekamo da se stvari odvija-j u k a k o h o ć e . Naprotiv, na re đe n o n a m j e d a sebor imo , d r že ć i se nek ih zakona i obaveza . M i set rebamo bor i t i , a š ta ć e na koncu ispas t i , mi to neznamo. A historija, u stvari, i jest pri č a o doga da -nju nepredvid l i iv i l i s tvar i. Niko se n l ie uspio p re-dv id je ti . A k o s e m a lo ba v i te t im e , pa upore đuje-te : š ta je neko predvidao da ć e se dogo di t i , v id jetć

e te da se redovno prevar io .Ja s e o v o g m o m en ta s je ć am da sam , pr lie ne-

k ih osam god ina , kod Kundere , pozna toga , geni-j a lnoga p isca , p ro č i t a o o v u re č enicu: »Moja ze-m lja izgubi la je s lobodu za dal jn j ih t r is ta godi -na « . V id i t e , on j e o s a m de s e t ih god ina N je rova oda ć e kom unis t i v ladat i još t ris ta godina Ceškom .Oni nisu vlada li još ni t r i godine . To je rekao g e-nlie i genije se prevar io . Ho ć u kaza ti da je h is to-r i ja nepredvid iva i da ona im a neke svoje tokove .M i sm o u n j o j p o p u t r ib a u v o d i . R i b a n e v l a d avodom. M i s mo u ron jen i u tu h i s to rl iu . Mi t r e ba -m o u č in i t i u to j histor i j i najbolje š to znam o i m o-

žem o, a l i, ko j im tokomć

e ona ić

i, to nije u našimrukarna. I dobro je š to n l ie u naš im ruk am a. Ja semalo raspr i č am i f i lozof iram. Vjeru jem d a mi ne-ć ete zam jer i ti .

M o ž d a j e o v o p ri li k a d a v a m k a ž e m : i m a os a m p re k ju č e r r a zgovor s a Tudm a nom . V i zna ted a j e o n n a m a p o n u d i o n e l ti sp o ra z u m o k o n f e -deracij i , savezu na svim polj im a , i tako da lie . Jasam, naravno, pr imio ta j papir , za koj i je Tudm ano č ekivao da ć u ga ta j dan po tpisa t i. I č udio se š toga n isam potp isao . Ja sam se opet č udio š to se onć udio. I sa razlogom , naravno: jedna je s tvar š to

o n n u d i n e š t o ra d i č e ga j a n i sa m uop ć e doš a o iš to p re ds tu lj a j e dnu po tpuno novu ide ju . Ja s a mre k a o da ć e mo m i to r a zmot r i ti s a uva ža va n je m,je r je to jedan važan dokum ent . I je s t važan, mo-gu va m re ć i : veoma važan, a l i zaht i jeva tem ell itorazmatranje na v iše nivoa; s tru č no, pravno, poli-

ti č ko. A, pr i je svega , poli t i č k o . Za ve č e rom, Tu-

đ

m an pi ta Owena: »Šta mis l i te , gospodine Owen,zaš to Izetbegovi ć nl ie p rihvat io jedan onako ra-zum an i ženerozan pr i jedlog?« On v oli ta j izraz:ženerozan (vel ikodušan) . Owen kaže: »Ne znam.Izetbegovi ć j e o v d j e p a m o že o d g o v o r i ti .« A j as a m o n d a c i t ir a o o n u g r č k u pos lov icu : » T ime oDanaos.. .« (»Čuva j se Dana jaca i kad darove do-nose«). Treba pogleclati taj dar malo bolie, znate.Alto bude s tvarni dar , a ne dana jsk i , m i ć e m o g avjerovatno prihvatiti . Prihvatit ć em o ga, a l i to jes tvar sada nekakvih duž ih razmatranja .

O v d j e s p o m e n u h d a s a m t a j d a n i m a o v e -o m a t e šk e ra z g o v o re . To su o b i č n o n e sm i r li e n i

razgovori; ja to nisam znao dok nisam ušao u ta jnesretn i ž ivot koj i se zove pol i t ika, imao sam ne-ke i luzl ie o d ip loma ci j i. Nem a tu n ikakve d ipolo-m aci je . To n isu razgovor i u rukavicam a, to su ra-zgovori, vrlo č esto, grubi, pa i bezobrazni; gdje sedižu tonovi, gdje se ponekad vi č e , gdje im a č ak iuvreda. Čul i s te , v jerovatno , neki da n Bruxel le-su, kako se onaj Class izvikao na Karadži ć a, i takodalie.

Dalde, ho ć u kazat i da se t i razgovor i ne vodeu ruk a v ica ma , pa i ona j m o j r a zgovor s a Tudma -n o m p r e k ju č e r b io j e dos ta tv rd . On je m e n i k a -za o da m i t r e bam o b i t i s r etn i š to na m je t a k o ne -

š to ponuđ

eno . I , s tvarno, da je to b i lo lan jske go -dine ponu deno, Njerujte m i, ja bih to bez razmi-š l ianja pr ihva tio, je r sam s ta lno neš to s l i č no p re -c l l a ga o . Govor io s a m: » Da j te da ne m a g ra n ica .Neka Hrva tska bude do D rine , a Bosna do m ora .M i na ra vno ne b i s m o g ra n ice izb r i sa l i , a l i da s eosje ć a m o t a l t o . ‹<

M eđu t im , u m e đu v re m e n u su se d o g o d i l em n o g e s t v a r i, p a z n a t e , o n o š to k a ž u : č ovjek seopam eti . Je l i? I sad, u jednom trenutku, u nas ta -vk u p r i č e , k a že me n i Tu đm a n . I k a o , t a j b i ugo-vor to spr i je č io , je r bi to ja č a lo mus l ima ns k u po-zici ju . E, sad, ja sam tu bio m alo neskrom an, i jaću v a m t o r e

ći, vi se ne

ćete l ju t i ti . Jer , ja sam re-

k a o , p o n e k a d m e m a l o i s ti d d a t o p o n o v i m , re -kao sam : »Vi s te u pravu, sje ć am se toga , a l i im aj edna raz l ika : tada n l ie b i lo Al l ie Ize tbegovi ć a!

Znate, to je ta stvar .«

Jer , uis t inu, š ta se onda dogod ilo? Ja sam č i-

t a o me m oa re , m is l im da s u b i l i Ma č ekovi Cve-

tkovi ć evi, jednog od te dvojice protagonis ta , mi-s l im d a j e M a č ek u p i tan ju . Osvr ć e se na te doga-da je , odsudne doga đaje , u augus tu 1939 . godine.Jer, paz i te , sporazum je po tp isan , ko l iko se s je-ć a m , 26 . a u g u s t a 1939 . g o d i n e , i z m e đu S r b a i

Hrvata o podje l i Bosne . Pisac se osvr ć e na te su-dbonosne dogada je iz augusta tr idese t i deve te , isad, opisuje č ov je k ba š t a j d r a ma t i č an t renutak ,ko j i je od lu č io sudbinu, koj i je mogao odlu č iti su-

dbinu M us l imana u Bosni i Hercegovini . Ali , e to ,nlie odlu č io , je r je Bog druk č lie htio, jer je došlodo ra ta , pa je to sve pa lo u vod u.

Piše ovako: »Pitam ja (Cvetkovi ć Mac 'eka

obrnu to , n i je va žno) k a k o da d i j e l im o?« » Ta mogdje ste vi ve ć i n a - v am a , t am o g d je s m o m i v e ć i-

na - nam a .« Upita jedan od njih : »A š ta ć e m o s a

on im k ra je v ima gd je s u Mus l ima n i ve ć ina?« On

kaže: »Smatrat ć e m o d a i h n e m a . « M n o g i m a o dva s t a j de ta l i n i je pozna t . On s e na la z i u me m o-ar ima jednog od ove dvoj ice l judi .

E sad , ja Tu đm a n u k a ž e m , p o š to o n m e n epods je ć a na ta j dan, je r , kao, ta j dan se rnože po -novit i , ja mu kaž em : »Da, jest , oncla su se pi ta l iho ć e zva t i S pah u , pa su od lu č i l i da ga ne zovu,a l i d a n a s n e m o g u o d l u č i t i da ne zovu Ali ju Ize-

tbegović

a, jer iza njega stoji dvjesta hiljada vojn i-ka, pa je to sad malo druk č i je .« To sam dodao na-

k n a d n o , j e r je o n o sa m n o m b i lo m a l o p re li e ra -no . Ne b ih j a m ogao spa s i t i Bosnu da n i j e t ihcbjesta hi ljac la vo jn ika ko j i sada bran e Bosnu iHercegovinu , a l i u č i jem form iranju izvjesnu za-s lugu imam i ja i ova S tranka.

Vid i te , ne k i da n Ka ra dž i ć na Srni izjavljujeda on i ne ć e da uzm u Tuz lu , a me n i j e p r l i e togarekao da oni ne ć e da uzmu Sara jevo . A mi znamoda b i uzel i sve da su m ogli . I pokušaval i su to ne-k o l ik o pu ta , pa me to p ods je ti lo na onu p r i č u ka-

ko se lisica zalije ć e n a n eko g r o ž đe . Jednom, dru-

g i p u t , a o n o p o v i so k o . Z n a t e , o n a g a n e m o žedosfić i , i kad je v id jela da to grož đe n e m o ž e d o -s ti ć i, ona je »Ne mari, ionako je zeleno«. I

ofišla. Dakle, oni sada ka:z 'u: »Mi ne ć em o Tuzl i«.A m i dobro znamo da su ht je l i , a li n isu mogli . Ni-su mogli, zahvaljuju ć i ovom o tpo ru na š eg na rodai naše vojske.

Re k a o b ih va m još ne š to o S t r anc i . Mi S t r a -n k u m o r a m o o č uvat i . Trebamo je o rganiz i ra t i ,t ransformira t i , to da , a l i je mo ramo o č uvati . SDA

j e pos ta la s imbo l n a š e g na roda , i to p la ne ta rnogzn a č a ja . Gdje god do đete, vi ć e te na ć i S D A .

Vidite , ja sam nekad bio zavidan Jevre j ima .

Imao sam jednog kolegu Jevreja , ko j i je pošao naš k o l o v a n j e u P a ri z . P i t a m g a , i m a k o g a F r a -ncuskoj? Re č e da ne ma , a l i ima p i s m o za ne k ogJevre ja kojem ć e se javit i . Javlia mi k asnije , pišekako je došao i kako ga je ta j v jerski lobi pr im io .Ja sam kasn i j e v id io kak o t a j j ev r e jsk i l ob i i uAm e r i ci , u N j e m a č k o j , u J a p a n u , d j e l u j e . G d j egod dode Jevrej , nema problenaa za n jega. On sejavi tamo jevre jskoj za jednici i oni ga pr ihva te ipom ažu . Pomis l io sam: »Bože, da je i nam a neš tos li č no«.

R ec im o , n aš č ov je k , k a d k re ne u ona j b i j e l i

7




svijet - gdje da se obrati? Tako je bilo do prije pargod ina . S a d n i j e ta k o . Ja s a m ne k i da n izve o ne -kog ranjenika . Samo sam javio da do đu po n jega.Doš l i su l judi iz S tranke u Frank fur tu . Sve je b i lor i je š e no za ne k o l ik o m inu ta . On i ć e ga sm jest it i ,

pobrinuti se za lije č enje i tako dal je . U drugoj pr i-l ici, neka fam ilija, koja je izbjegla iz M ostara, piše

mi da s u s e na š li ne gd je u Ka na d i . Ne m ogu nać

iposao, imaju problema oko nek akvih papira . Im a-

mo u K anadi jaku organizaciju SDA. Napišem impismo; on i su im to sred i li za par dana Vid i te , i m isad imam o taj lobi . M ožete o t i ć i u Australiju . I ta-

m o i m a j a k a SDA . U Nj e m a č koj je ju č er ili prekju-

č er završen ve lik i sas tanak SDA u Heide lbergu. .Bio je to vel ik i skup dvadeset i devet organizaci jaSDA iz Njema č ke . Pr em a to m e , m i im am o s v e r a -

zloge ovu Stranku održa t i , koliko god bismo po-n e k a d m o g l i b i ti I j u ti n a n j u z b o g n e k i h n j e n i hpropus ta i zbog nek ih n jenih nespretnos t i. Treba-mo je opravl ja t i, usavršavat i, a l i te s t ranke se m u-

s l im an s k i n a r o d n e m o ž e o d r e ć i . Trebamo od n jes tvor i ti jedan m o ć an os lonac za naš narod ovdje ,prije svega, a onda i u svijetu.

A š t o se t i č e vojske , uz sve č es t i tke koje semogu uputi t i naš im borcima , t reba re ć i da su gla-

vnina t ih l judi , ono š to bih rekao, k rv i meso vo -j ske , m anje i l i v i še , č l anovi St ranke i l i n jen i s i -m patize r i .. . Oficir i to na j č e š ć e n i su , i n e m o ra j ubit i . Potrebno je re ć i , međutim, i neš to drugo. Jas a m p r i je č et i r i -pet dana ko d Konj ica , imao je-dno s a v je tova n je s a k om ple tn im vo jn im v rh om .B i l a j e u n o v i n a m a j e d n a k ra t k a c r t ic a o t o m e .Ta j s a s t a n a k z a v rš i o sa m j e d n o m p re p o ru k o m

of ic i r im a. Ta poruk a b i la je v rlo kra tka i ona jeglasila: li č i te na narod iz koga p otje č e te . Potrudi-te se da l i č i te na ta j na rod. Ta j narod neš to voli ,a neš to ne voli . Voli te ono š to on voli , ne voli teono š to on ne v oli , pa ć ete li č i t i na ta j narod . Tajna rod j e h ra ba r . Ta j na rod j e pa m e ta n . Ne t r e bavas bi t i s ramota da l i č i t e n a t a j n a ro d , p a m a k a rd i je l i li s n j ime, m ožda, i neke m ahane . Jer , n i jenaš narod savršen , jer nema savršenog. Ali ne t re-

ba bježa t i od toga . Li č i te na ta j na rod.P r i t o m e s a m m i sl io n a j e d n u k o n k r e tn u

s tvar . Naš narod je v jern i č k i narod, a l i ni je bogo-

m o l ja č k i n a r o d . Z n a t e , n e o b i ja o n d ž a m i js k e

pra gove , m i to dobro zna mo A l i , ne moj te m u d i -ra t i u neke n jegove svet in je . Doga đa se da oficiri

psuju Boga . E, pa , to ne treba da se doga đa . Mi ,

naravno, ne ć em o of ic i ra p i ta t i: post i l i , i de l i udžam iju . Mi t raž imo od n jega da se poš teno bor i ,a neka vjeruje u šta vjeruje. Ali psovati Boga - ne-ć e . Ja to odavde poru č ujem, a m is l im da v i sv i top o r u č uje te , a l i naža los t , to se do ga đa . I me n i s em nogi vojn ic i na to žale . Jedan malo s tar i j i vojn ikvel i mi: » Ja sam to m orao t rp jeti onda u JNA, n i-sam m ogao n iš ta uradi ti . . Svaki dan s lušao sam tupsovku . Zaš to ja to mo ram sad t rp jei i?«

E pa , sad ne ć e trpje t i. M i ć e mo os igu ra ti da

s e t o n e d o g a đa . D a k l e , m i ć e m o t u p o d u z e tiizvjesnu mjeru, zna te . Ne ć e m o k a za t i o f ic iru daon m ora da s e v i đa na džum i, to je njegova s tvar

ho ć e l i on do ć i na džum u i l i ne ć e. Ali, ima stvari

k o je s e ne mogu u ra d it i . U na š e m na rodu ps ovk aBoga je potpuno nepoznata stvar. Znate, što se ti-č

e sam og naroda , on i post i i ne post i , i k lan ja ine k lan ja , Kako se uzme. Al i , neke s tvari su zanjega sve te i u to se ne sm ije dira t i . Naravn o, jaovdje ne ć u o vojnim pitanjima raspravlja t i puno,niti je za to mjesto, jer ovo je jedan politi č ki sasta-

nak, pa ja samo ovak o neku pol i t i č k u p o r u k u b i h

htio u č initi.

I sad , kona č no, neš to m alo o to j našoj Bosni .

Vidite , š ta da radim o, s ta tno nam poru č uju: Bori-

t e se za c je lov i tu Bosnu . Bosne c je lov i te nemabe z S rba i Hrva ta . A k o ne ć e Srbi Bosnu - teško,Boga m i. Njih ima m il ion i t r is ta h iljada . I ako je

n e ć e, teško je održat i c je lovi tu Bosnu. Da l i i ka-

da ć e Srbi h tje t i c je lovitu Bosnu, ja to ne znam.Što se t i č e Hrva ta , nj ih ve ć ina , po mo m e miš l j e -

nju, ho ć e . Osim bobanovaca . Al i ovaj d io ho ć e

Bosnu. Ho ć e sa nam a zajedno tu Bosnu. To je zanas jedna vel ika nada. Prema tome, kad se ovakop i ta m , k o h o ć e Bosnu? Ho ć e je svi Bošnjaci. Ho-

ć e je ve ć ina Hrva ta i jedan broj Srba . Jedan m ali

broj Srba . To je ipak on a k r i t i č na ve ć ina, to je vi-

še od po lovine l jud i , ko j i ho ć e tu Bosnu . Stogami im a mo m ora lno p ra vo da i da l j e is t i č em o p r i -

ncip cje lovite Bosne , je r ve ć i na na r oda h o ć e to .

K ako d a d o đem o do toga c i l ja?Postoje , po m om e miš l jenju, dva puta , dvije

faze borbe za cjelovitu Bosnu. Prva je vojna faza.Ta faza je sada u toku . I pos tavl ja se p i tan je: »Ka-

da bi se mogao zaus tavit i ra t?« Po mom e miš l je -nju, mog ao bi se zaus tavit i, kada se os lobode , i livojnim i l i poli t i č k i m p u t e m , k r a je v i u k o j i m b o -

šnja č k i n a ro d im a v e ć i n u . Ta d a b i m o g l o . Ta d ab i , m o žd a , m o g l o . P r ij e t o g a n e b i m o g l o , i m i -s l im d a se t r e b a m o b o r i t i d o k t o n e b u d e p o s t i -gnu to . Be z obz i ra na c i j e nu . Ne mož e mo dozvo-l i t i da Višegrad, Zvornik , Kozarac, Prijedor, da ne

n a b ra j am sa d , B r č ko , i t ako da l j e - o s t anu podok upa c i jom o ve s rps k e vo j s k e i da S rb i od togag r a d e n e k u s v o ju r e p u b li k u . M i t o n e m o ž e m o

dozvolit i .P re ma tom e , a k o v ra te na š a podru čj a , onda

bi mo glo b i t i govora o tome da se ra t zaus tavi . T i-

m e b i p o č e la druga faza , faza po li t i č k e bo rbe za

integraciju Bosne i Hercegovine . U č e m u s e o n asas to ji? Pa, mi b ismo onda u os lobo đe nom d i je luBos ne t r e ba l i izg ra d i ti de m ok ra t s k u ze m l ju . Dapokrenemo naš narod, koji se danas tako hrabro

b o r i , k o ji j e p re k a l je n u o v o m ra t u , da u z m e m op o m o ć ko ja nam se nud i sa sv ih s t rana sv i je ta . Da

v ra t i m o n a š n a ro d , d a d o đe s vo j im k u ć a m a . D aus pos ta v imo s i st e m k o j i ć e b i t i u z o ra n i k o j i ć e

sn a g o m t o g a p o l it ič k o g m o d e l a p o l a hk o re i n t e -grirati Bosnu i otr ijezniti ove fašiste s lijeve i s de -

sne s t rane , i ko j i ć e polahko ras t je ra t i ta j mrak .Je r f a šizmi ne m ogu ops ta t i , n i u m i ru n i u r a tu :U Drugome svje tskom ra tu bi l i su s rušeni s i lom,al i v id i te , sruši l i su se i u miru Fašizam se samsruš io u m iru u Španij i , nedugo pos li je Frankove

sm r t i i k a sn i je s e s l ič

a n s i s te m ra sp a o u So v j e -t skom savezu . Ne ć e m o ć i opstati ovi fašizmi, gra-

đeni i utem eljeni na zlo č in ima i nas i l ju . His tor i jaje pokazala da s l i č ni rež imi ne m ogu ops tat i . I ne-ć e ops tat i . Prema tome, im a nade za c jelovi tu Bo-snu. Otr i jeznit će se ovaj svijet. A za otrježnjenje,to pi janci zna ju, t reba pro ć i jedna-dvije no ć i, dvi-j e n o ć i , da pro đe v r i j e me m a h mur luk a , g la vobo-l ja nekakvih . Ne mož e - na jedanput .

Ovaj, nama susjedni svijet, opijen je naciona-l i zmom . M ržn jom . T re ba da s e to i s pa r i, a za totreba vr i jem e . Ne mo že se s i lom to pos t i ć i. Čak i

kada bi ova naša vojsk a, danas-sutra, ušla u Drvar,

ne možete vi te ljude osvijestiti silom. A moraju seljudi osvijestiti i po č et i g ledat i na druk č i j i na č in .

Rušilac mosta je ubijeden da je napravio »bogo-ugodno « d je lo . Is t i su i on i tamo što su po ruši l idžam ije Vidite , kolik i je s tepen zabluda k oje tre -ba ljudima izbiti iz glave. Treba ih vratiti na praviput . To je jedan dugi p roces .

Pazi te , mi ć em o, ako Bog da , ovdje , ako do-đe do m ira , pokušat i ovdje s tvor i ti jednu republ i-k u k o ja ć e b i t i u z o rn a re p u b li k a . M i k a že m o d ać e mo je za s nova ti na p r inc ipu da n ik o ovd je ne -ć e b i t i p rogonjen zbo g v jere , nac i je i po l i t i č k o guvjerenja . To ć e b i t i n jen prv i zakon . Ja b ih do-

d a o , r e c im o , š t o se m e n e t i č e ; još jedan zakon:o n a ć e m o ra t i b it i ta k v a d a u n j o j m u s l im a n sk inarod n ikad ne dož iv i genocid . To ć e biti njen te-mel jn i , po mome miš l jen ju , najv iš i zakon .

M o ž d a b i s m o m o g l i tim p u tem ( a to je j ed an

proces koj i ć e t ra ja t i dvadeset t r ideset godina) da

r e in te g r i r am o Bos nu . D a li s e može m o i vo jn imputem re in tegri ra t i , da danas naša vo jska kreneoslobađa ti sve di je love Bosne i Hercegovine , tone znam . M i pr i je toga trebamo deblok ira t i Sara-jevo, pr i je toga deblok ira t i M agla j i Tešanj, pr i jetoga osloboditi Višegrad i Zvornik, Prijedor i Ko-zarac , i tako da l je . Ima, dak le , naša Armija veom a

mnogo pos la pr i je toga uradit i .Ja tu , evo, izlož ih , nekak vo svoje vi đenje; u

č em u se sas toje naš i neposredni ra tni ci l jevi , i toj e ono za š t a se m i sada , o tp r il i ke , za laž em o uov im p re govor im a . Da k le , ne ć em o prihvat i ti dap o d o k u p a c i j o m o s t a n u v e ć in s k i mus l ima ns k i

k ra jevi . Da ih da lje gaze oni koji su tam o pobil i ip ro g n a l i n a š n a ro d , d a i m d a d n e m o t o k a o n a -g ra d u . To n e ć e m o u č in i t i. I sad , tu nema po go-d b e . Tu n e ć em o pita t i za cijenu. To je s tvar mo-ra lnog zakona , koji ć e b i t i ispoš tovan, bez ob zirana sve.




A šta ć em o d a l je? I m am o v e l i k b r o j o s aka ć e -

nih l jud i i ve l ik i b ro j poginul ih i n j ihovih poro-d i c a . K a d a sa m sp o m e n u o o sa k a ć e n e i p o g i n u -le , da vas sam o podsjedm : data je in ic i ja tiva zafo rmi ra n je pos e bnog m in i sta r stva k o je ć e se bri-

n u t i z a b o rc e . D o sa d a n i sm o i m a l i to m i n i s ta -r s tvo , ta k o da j e d je l im i č no i to raz log š to neke

s tvar i nisu r ješavane . Nije bi lo dovo ljno organi-zi rane brige za porodice pal ih boraca , za borcesame, i t ako dal je . Tol iko smo zauzet i ov im šton a m s e d o g a đa da pone k a d za bora v imo na une -sr e ć ene i to je neoprosdvo . Trebat ć e na m pos e -bne ins t i tucije koje ć e se s ta rad o tom e, a i da bise zna lo ko je k r iv ako je neka po rodica zabora-vliena.

Događa se da č ov je k pog ine u bo rb i a da mun e o d u p o ro d i c a m a d a i m k a žu . Že n a i z n o v i n a

od njegovih drugova sazna da joj je mu ž pogi-nuo . Ni je to tako č est slu č a j , a l i se događa. Usli-

jed toga š to to sve skupa n i je ugra đeno u jedan s i-

s te m . Ja m is l im dać

e m o , u to m p o g l e du , m oć

iuradit i neš to i da ć e se uskoro vidjeti rezultati.

vu, pa ć e se oni , ko j i to razdvajaju - pos ramit i . T i

su l judi dal i ž ivote . T i se l judi bore sa nam a zaje-d n o . I , k o n a č no, to je nesre tni j i dio našeg naro-da . Vidite š ta im rade tam o. Oni su os ta l i pos l l ieBe r l in s k oga k ongre s a , t am o p re k o g ra n ice , p re -ko Drine . Oni ta ino, mi ovam o. Tako se to dogo-dilo , i sad to ne mož em o spoj i t i . Ali , zar se inora-

n io d i je l i ti i ovdje? Sada neki unutra pok ušavaju ,na neki v ješ ta č k i na č in , pravit i neke podje le . Po-s ve t it e tome pa žn ju . On i s e pone k a d os je ć a ju daih se potiskuje. Izm išliaju se neki razlozi za to . Tu

ć e n a j b o l je p o m o ć i o n o m j e r il o : k o ra d i z a o v uz e m l i u - d o b a r j e , k o n e ra d i - n e v a l j a . Ak o t omjeri lo upot r i jeb i te , ne ćete pogr i ješi t i i ne ć et epravi t i nepravednu razl iku . I s takni te to i na tomegradite jedinstvo.

I n a k ra j u , š ta b i h d a k a že m d ru g o n e g o d ac i t ir a m m oga om i l i enog p je s n ik a , k o j i j e re k a o :» Ve l ik im Bogom s e k une mo da robov i b i ti ne ć e -

m o !«

Hvala!

Ja sam ovdje napravio sebi nekakve m ale bi-l ieške da vam ne bih neš to zaboravio kaza ti . Da ,ima j e dna va ha s tva r k o ju m ora m izn i j e d .

U Sarajevu imam o jednu ružnu pojavu - a toje s ta ln i pokušaj d jel idbe. To rade dušma ni , zapa-

mtite . Oni ho ć e podjele iznutra . To je pokušaj dase fragmendra grad na »clOšle« i na dom a ć e. Na

ne k a k ve » pa pk e « , k o j i s u s a s e la , i na ne k u g ra -dsku ra ju . Pa sad u pos l iednje vr i jeme veom a č e -

s ta po ja va - pod jela na dom a ć e i Sandžak l i je , Tom ogu radi t ,i samo dušm ani . . Pokušavaju u to uni-

j e t i neki lažn i šarm, spominju ć i tu gradsku ra ju .A l i , to j e j e d n a t e š k a p o d v a l a . N e z n a m d a s ul judi svjesni šta č ine na ta j na č in .

M i smo opk oljeni, i mi sm o ovdje svi isti u Sa-rajevu, baš svi. Jedina razlika je izme đu onih ko j isu ovdje u Sara jevu i koji se bore i onih gore ko-j i nas napada ju, i koji puca ju na nas . Nika lw a po-dje la ni je dopu stiva i suzbija j te to . To je zada takpoli t ič ke s t ranke. Pr im jet i te tu pojavu, to je jedna

boles t ko ja m ože im at i s t rašne pos4edice . Odđ

itepa pobroj i te m ezarove pal ih Sandžakl i ja u Saraje- 12. . 1 9 9 4 .

ČI N J E N I C E D R U K C I J E G O V O R EPzsmo predsjedmka Izetbegovi ća predsjedmku Tu đmanu

oš tova n i gos pod ine P re ds je dn i č e . Odgova ra m n a Va š e p i s mo o d 2 3 . de ce mb ra 1 9 9 3 . god ine . S la že m s e da j e h uma n i ta rna s i tua c i j a u BiH

p

eom a teška , i to je , č i n i s e , j e d in a s t v a r u k o j o j s e u o v o m t re n u tk u p o t p u n o s l a že m o . N e k e č injenice , vezane za ovu s i tuaciju, o č i to, vidi-

m o sasvim razl ič i to . Pr i je svega , vaš konvo j za Novu Bilu, s t igao je na svoje odrediš te , dok naš k onvoj za M agla j ni je . Ta j konvoj i sada s toj i

i č e k a u Ze n ic i . Tu s te , da k le, pogre š no in fo rmi ra n i . Is dna j e da j e k onvo j za Nov u Bi lu ima o zna č a jno zadržavanje na pu tu, a l i razlog Vam

je s igurno pozna t , sakr iveni vojni mate r i ja l . Utoliko mi ni je razumliiva Vaša zamjerka za , kako Vi kaže te , neopravdano zadržavanje konvo-ja . P ok a za lo s e , na ža los t, da j e to za d rža va n je b i lo po tpuno op ra vda no , U p ovra du i k onvo j j e im a o p rob le m a , j er j e k od G orn je g Va k ufa , gd je s e m je s e -

c ima vod e s va k odne vne bo rbe , upa o u una k r s nu va t ru . Na ma je ž a o zbog ž r t a va , a l i m i ova j r a t n i sm o za po č eli ni ina č e , n i k od Gorn je g Va k ufa . A rmi-

ja BiH lega lno brani ova j grad od param il i ta rnih jedinica HVO-a , koje ga poku šava ju zauze ti i koje su odgovorn e za razaranje ovog grada i za snar t s to-

t ina njegovih gra đa n a . N a v o d n a p o ru k a z a m j e n i k a k o m a n d a n t a I II k o rp u sa D že m e M e rd a n a j e o d rl ie č i do r i je č i izmiš l iena . Naša Arm ija ne ubija že -

ne i d je cu . Ka k ve dok a ze im a te , gos pod ine P reds je dn i č e , z a o v a k v u g ru b u k l e v e tu Arm i j e B iH? M i s li m d a j e p o t p u n o n e p r i m j e rn o j e d n u p o t p u n o n e -

provje renu, a ja mis l im i izfabr iciranu izjavu unosit i u prepisku izm e đu nas . Kada je r i je č o Arm iji BiH, že l ina bi t i sasvim jasan Prisus tvo Arm ije BiH na

svakom dije lu te r i tor i ja BiH lega lno je i legit imno u is toj mje r i u kojoj je pr isus tvo drugih vojnih formacija koje ne pr izna ju vrhovnu komandu Preds je -

dniš tva BiH, nezakonito inepr ihva tl j ivo. Armija BiH ne može bi t i agresor u vlas t i toj zemrii . To mogu bit i samo vojske upu ć ene iz d rugih cen tara i bez

dozvole Preds jedniš tva Bosne i Hercegovine . Da poliska bolnica , pok lon naroda Južnoafr i č ke Unije , namijenjena s tanovniš tvu is to č n o g M o s tar a , v e ć še -

s t m jeseci s to ji i č eka u Plo č am a, zaus tavliena od hrva tsk ih vlas t i i polagahno se raznosi . Kom e sm eta bolnica , i č ime s e m ože op ra vda t i ova j ne hum a n i

pos tupak? Da su dva naša he likopte ra , koja su po dogovoru i uz as is tencliu UNPROFOR-a otiš la po ranjenike , ve ć dva m jeseca od Vaših snaga blok ira -

n a i z a dr ž a n a u M eđ

u g o r j u , a M e đugorje je te r i tor l i BiH. Da je Vaša polici ja u toku pos ljechije kampanje protiv gra đa na BiH u Hrva t s k o j be z ik a k vaosnova i bez ob jašn jen ja oduzela 2760 vozi la , v lasn iš tvo naših gradana, To je b ro j za ko j i u našo j Ambasadi u Zagrebu imamo dokumentac i ju , a b ro j

oduze tih vozila m ože bi t i samo ve ć i . Hercegbosanske vlas t i organizira le su logore i u nj ima za tvori le dese t ine hil jada neduž nih civi la . Upo rno s te odba-

civa li ovu Wrdnju kao k leve tu. Pr i je nekoliko dana Vaš m inis ta r inozem nih pos lova u pismu Savje tu s igurnos ti UN, pohva lio se da su hrva tske vlas t i , c i-

t i ra m , » os lobod ile 5 6 00 m us l ima ns k ih za to č enika«. Kako se m ogu os lobodit i za to č e n ic i i z logora k o j i ne po s to je ? Na mje rno ov d je ne iznos im h i sto r i ja t.,

s uk oba u He rce gov in i , p ra ć en e tn i č k im č i š ć enjem muslimanskog s tanoviš tva u Mosta ru, Stocu, Capli ini , Livnu i drugim mjes t ima , č i j i je vrhunac barba-

r s k o ruš e n je S tarog m os ta . Ne iznos im n i uzne mi ra va ju ć e poda tke o pr isus tvu zvani č r i ih e lemena ta hrva tske oružane s i le na te r i tor l iu BiH, š to ukazuje

na o tvoreno ml iešan je Hrvatske u unut rašn je poslove BiH, jer je to predmet našeg p isma Saetu s igurnost i . Al i , uprkos svemu re č e n o m i m n o g i m n e -

gativnim č in jen icama, že l im vam jec lnako ozbi l jno pren i jed naš i skren i in teres za pobošanje odnosa izme đu dvi je zem lie , pa i razvi janje sv ih obl ika sa-

r a dn je , a l i za s ve j e po tr e bna i s t in i t a p romje na Va š e po l i t i k e p re ma B iH. Uz to , š to s a m V a m v i š e pu ta na g la s io , ne m ože te od na s o č ek iva ti da o pobo-

l i š an ju odnos a p re gova ra mo s a p ronons i r an im dže la t im a boš n ja č k og na roda . P r im i te i z ra ze m oga poš tova n ja .13. . 1 9 9 4 .




R A T B E Z P O B J E D N I K ATeritorije koje su etni čki o čistili mi im ne mo žem o dati kao ratnu nagrad u

a l i o čekujete da ć e NATO održadbe ć anje uk.oliko Stin ne popuste

u o p s a . d i S a r a j e v a ?M i s li m d a ho ć e - m o ž d a p r v i p u tm o g u r e ć i da u to Nje ru jem . Uk o-

l iko NATO u č in i nešto drugo , u p i tan je ć e dove-

s t i svoj kredib i li te t . Jednos tavno, ne znam kako b i

se Srb i m o g l i iz o v o g a i z v u ć i . Tosa m p i t a n je se b i p o s t a v io m n o g op u t a , a li n e z n a m n a k o j i b i n a čin

to mog l i u č initi.

Jedan od moguči t na čba je dase oni samo djelom ičn o p o v u k u , f l ip o l a n a j u s a l c r i t i s v o j e o r u ž j e .

- M i s li m d a j e g e n e r a l R o s evr lo ef ikasan, pa se to ne ć e dogodi-t i . M is l im da ga S rb i ne mogu p re -var i t i na takav na č in .

Kako se osje ča t e na pomisaoda je bio potreban ovakav m asakrna M arka lam a kako b i s e Zapadn4erao na akciju, a svakoga danaub4a se manji broj 4udi?

- B i o sa m e m o c i o n a l n o šo k i -r a n t im d o g a đa j e m , n o n i je m ei zne na d io . To , možda , zvu č i pa ra -doksa lano, no ni je tako. Ono š to jebi lo jasno je to da n j ihov c i l j n i jeuniš tenje države, ve ć uniš tenje l ju-d i , ub i j an je l jud i . A k a k a v s u us p -j eh ima l i , kada su j ednom g r ana-tom ubil i 68 l judi .

M e c t u la i v c i m a z a u b i j a n j e d v i -la na tržnid uki ju ču j e S r b e j e d n a lc okao i M uslimane. S druge strane,s r p s k i o f i c ir k o j i i m a s e s t ru u S a r e -vu prindjetio je kako nije mislio dać

e n j u u b i t i p o š t o j e p o s t o j a la m n o -g o v e ć a šansa da ć e u b i ti M u s t im a -n e .

- To objašnjava njihovu filozo-f i ju koja se m ože usporedit i s Hiderovom fi lozo-f i jom pro t iv Jevre ja . Naravno , to je teže , m an je te -

ore t sk i m ogu ć e, no ipak rasisti č ka i fašisti č ka f i lo-

zofija.

U s a d a š n j e m t r e n u t k u , k o j e j e V a š e m i g j e n j eo nastadjanju rata ukoliko se provede ukidanje

°Psade grada?- U gradu ć e situacija biti ublažena, jer se ne-

ć e na .s tav i t i in tenz ivno ub i jan je c iv ila . U ovo m

t renutku, na dan se ubije od p e t do dese t l judi , sadvadeset do t r idese t ran jen ih. Taj n ivo ub i jan jać e s e z n a č a jno sman j i t i , no ne ć e u p o t p u n o s t iprestati. Snajperisti ć e nas tavi t i svoj posao za ne-ko vr i jeme. A li , doć i ć e do ps iho loš k e p romje ne ,š to je vel ika promjena, koja ć e d jelovat i efekm o i

na srpski moral - bez obzi ra š to je moral s t rano

ime za žel ju za ubi janjem . To je borba u kojo j n i-j e b i tno k o ć e izazvati ve ć e štete, ve ć k o ć e dulje

izd r ža ti . B i l i s u u m ogu ć nost i da nas ja č e na pa -dnu, a l i m i smo m ogli dulje izdrža t i .

že l i t e da medunarodna za jedn ica u ldneembargo na uvoz oružja u Bosnu?

- Ne ga j im nadu da ć e se to dog odititi , a znatezaš to? Zato š to maju - ukol iko dobi jem o oniž je ,

m i ć em o ovdje biti pojedinici. Zapad ne želi da iko

pobijedi , a zas igurno ne žel i da to budemo m i .K o l i k o ć e r a t j o S ' t r a j a t i?- M is l irn da je suprotna s t rana umorna. Nara-

vno , m i n i s m o u p re dnos d . V je ru je m o da s u n j i -hove snage ja č e, a l i su s lab i j i svakim d anom . Ka-d a ć e d o ć i kraj? IVIislim d a ć e to b i t i ove god ine ,n o t o j e s a m o o s j e ć aj , ne tv rdnja . Ipak , ra t ne ć e

završ t i ti pobjedom na b i lo kojo j s t ra-ni .

Na d a te se d a ć e se sada uspjekijenastavid knevski m irovni pregovori?- Neka vrsta pregovora - da, ali ne vje-

r u je m d a ć e to bi t i ženeva . Svak i sera t u povi jes t i završ io mirovnim spo-

r a zumom , pa ć e se tako i ovaj. Ako to

ne bude ž eneva , t r až i t ć e m o d a ses t v a r p o s t a v i p re d Sa v j e t s i g u m o s t iUN-a. Tam o bi sv i je t mogli pods jet idna brojne rezolucije donesene o Bo-sni i Hercegovini , koje se nisu poš t i-vale.

H o če imad novih zah #eva s o ta i -r o m n a n a i n p o b o l in n u p o z i c ij a ?- Z a h e v i s e n e ć e bi tni je razl ikova tio d o n i h i z s e p t e m b ra : p o v ra t a k n a -ših okupiranih ter i tor i ja , a to zna č ite r i tor i ja u kojim je bosansko s tano-vništvo ve ć ina ( i l i je bi lo) u regijamagd je se p r ovod i lo e tn i č k o č išć en je .

S v e ć e se to vratid. To je više od ono-ga š to s e na laz i lo na s to lu k r a j emprošle godine , kada su p reosta le ra-zlike iznos ile t r i do č e tir i pos to te r i-t o r i ja . N i k a d a n i sm o ra z g o v a ra l i opr epuš t an ju n aš ih t e r i to r i j a , odno-sno ter i tor i ja sa koj ih su s rpski č etni-ci ljude. Ti ljudi sada žive ši-rom svijeta i moraju se vratid. Ti teri-tor i ji ko je su etn i č k i o č is t il i mi im ne

m o ž e m o d a t i k a o r a tn u n a g r a d u .Umjes to da se kazni agres i ja , oni ć e

j e n a g ra d i t i. To j e m o ra l n o p i t a n j e , n e sa m o z aBosnu ve ć pi tan je ko je seb i svako na ovom e sv i je-

tu m ora pos tavi t i .

kfislite da ukoliko d o d e d o m i ra , vodepoput Karadži ća i srpskog predsjednika S l o b o d a -n a k f i l o š e v i č a trebalo tredrati kao ratne zloance?

- Biblija kaže - nam ojte sudit i. Ali mis l im dabi to treba lo u č inid, je r su oni ra tni zlo č inci.

26. t 1994.



A L I J A : J A IZ D A T I N E Z N A

Draga bra ć o i sestre,da me i gos podo ,dragi prijatelji , poštovani gosti,O č e k i v a o sa m d a ć e predsjednikprvo da ti r i je č n aš im g o s tim a . M e-

dut im, poš to sam prozvan da iz :adem , ja ć u govo-r i t i , mada sam ht io č uti diskus i je os ta l ih , pa da ,m ožda , ne š to i k om e n t i ra m . A l i , dobro , za d r ža -vam pravo da opet izađem, ako bude treba lo .

Pri je no š to vam se obra t im , že l io bih kaza tida ove moje slike, koje su nalliepliene na ovom zi-du, n isu sa mojim pr is tankom s tavl iene i ja molimd a b u d u u k l o n j e n e p r il i k o m p rv e p a u z e . N l i e upitanju neka lažna sk rom nost Jednostavno, to ni-j e na š a de t M is l im da ć ete se složiti s tim .

Dalde , ovih dan a i l i , ta č nije , prekosutra , na-višavaju se č ethi godine od onog Saopćenja za ja-vnost, ko j im je č et rdeset n 'šh in telektualaca obja-v i lo da osniva pol id č ku s tranku - prvu s tranku tevrs te nakon č e trdese t godina jednostrana č kog s i -

stema. Bilo je to u istoj ovoj zgradi 27. marta 199 0.god ine . O d t ada su p r oš l e č e t i r i d u g e g o d i n e .Imao sam osje ć aj da historija te č e veoma brzo. Do-ga đanja je bi lo mno go, i os je ća li se neka gus t inad o g ađanja, ne samo u Bosni i Hercegovini nego iu svijetu. U Bosni i Hercegovini, posebno.

Dogadaji k oji su se ovdje zbili , bili su siloviti .

I s tovremeno, ne s taja lo je Jugas lavi je , a l i dogodio

sejo:Sjedan krupan dogadaj u svijetu: raspao se So-vje tsk i savez. I s t ina , neš to m irnlie nego š to se todogodilo sa Jugoslavijom. Ali, to su bila dva velikapotresa, us tvari , dva, da tako kaž em , pol i t i č ka ze-mliotresa razorne snage . Epicenta r t i l i doga đaj a

bila je upravo naša zemlia - Bosna i Hercegovina.K a d a sm o se m i , d a l d e , p r ij e č et i r i godine

ovdje sas tal i, b i lo je pr isumo n eko os je ć anje da sesprema ta j v i l io r . Pogrešno b i b i lo sm atra ti da sm oga mi izazvali . Mi jesmo u č estvovali u t im dogada-j ima , a l i oni bi se odvija l i i bez nas . Neum itno serušio isto č ni s is tem. On bi , pr i je i li kasni je , povu-kao Jugoslaviju . Promjene bi se ovdje dogodile .M ogle su se dogod i t i bez nas, bez na :s 'eg u češ ć a udogađaj ima .

M is lim da m ogu k a za t i , be z p re uve li č avanja,d a j e o n a j p r o g l a s četrdeseterice zn a č io na:Suodluku da , po prvi put u p os l iednjih s tot inu godi-

na, naš narod - mus l im anski i l i bošnjačk i (možda

je bolje da ga zovem o bošnja č k i rn na rodom) - nebude v iše objekt zb ivanja , nego da pos tane subje-kt zb ivanja . Da se u ld ju č i u tu borbu , u ta j v ihorkoji je, o č i to , krenuo i b ivao sve ja č i.

Ja ponekad razm iqjam- da sam se rodio , rec i-mo, u prošlom v i jeku , izb jegao b ih te doga đaje.Da m i je b i lo sudeno da se rodim u s l i jede ćem vi -j e k u , t a k ode r b i ih i zb je ga o . B i lo na m je s ude nod a b u d e m o s a v r e m e n i c i t ih d o g a d a j a - s v i m iow lie - i ja se ponekad pitam da l i je to bi lo pro-Idetstvo ili blagoslov. Ponekad mi se čini da je bi-lo i jedno i drugo.

Proff l sm o veom a teške , beskra jno teške da-ne, zajedno sa našim narod om . Ali, eto, kao što vi-dite, izdržali smo. Dakle, bilo je to našoj generaci-

j i sudeno, je r l judi ne bira ju mejs to gd je ć e se ro-

diti , ni vrijeme kada ć e se roditi . Bilo je upravo na-

m a su d e n o d a p o n e se m o t a j te re t . M i t a j t e re t idal ie nosim o . Neld su , nOse ć i ga, pokleknul i . Ne-ki su izcližali . Neld su č asno pal i . A neld ga i dal jenose. I ja se nadam i žel im da m i budemo odko j i ć e do k ra ja iznije t i ta j te re t Iza nas je , ja ho-ć u vjerovati, ve ć a po lov ina tog t e š k og i tmov i togputa . Neko daleko sv jet lo v id i se na kraju tunela .V l a d a n e k o o p će os je ć a n j e d a j e ta k o . D a s m o

o d rža l i o v a j s a s t a n a k p r i j e d v a t r i m j e se c a ,mis l im da b i preovladaval i pes irn ist i č niji to-

novi u iz laganj im a l judi; i u mojem , i u vaš im. Alisada se nazire neki iz laz . Kao da smo uspjel i iza ć i

na vrh te planine. Stvari su se po čele kretati poste-peno i po l ah ko u našu ko r i s t I sad nam t r eba ihrabros t i i pameti za dovršenje tog pos la .

Kada se sada an a lizira ta j pre đeni pu t i ovošto smo nedavno potpisali, onda izvjestan broj liu-

d i im a o d v eć kritički pristup pa Itažu : nlie ovo tre-

ba lo ova k o , n i j e t r eba lo ona k o . L i s ta ju dok um e -n te k o je s m o ne da vno po tp i s al i . Na laze ne k e fo -rm u l a c li e k o j e n isu d o b re (k o j e i p o m o m e m i -

gjenju nisu do bre) , na laze neka r ješenja koja ni-s u dobra (k o ja i po m om e m ig jen ju n i ,s u op t ima -Ina) , a l i ne cl iene rezulta t u cje l ini . Ho ću kazat i ,ima m o ne k i a de t da , š to k a žu, u s i ru t ra ž i m o ru -pe. I ja vidim te rupe, ali nevolia je što oni vide sa-m o te rupe , a l i ne i s ir .

Ja m is l im da ć e ovdje b i t i o tome dos ta govo-ra. Bit ć e i konkremih re fe ra ta koji se odnose nana :S e pos l i e dn je r a zgovore i dogovore , a l i s ma -t r a m da m ože m o oc i j e n i ti da j e to b i l a na š a po l i-ti čk a pob je da . Na ra vno , k a o š to k a žu , d ip lom a d-ja je samo nek o šm inkanje vojne s i tuacije . Ta na-ša politič ka pobjeda, ne sm ijemo to zaboravi t i , re-

zultat je vojnih napora. Rezultat je vojne situacijek o ja j e to omogu ć i l a .

Kad spom in jemo vo jsku , zamol io b ih vas, po-

š to ovdje s jed i vel ik i bro j vojn ika, i onih u unifo-rmi, a im a ih mnogo i u c iv i lu , za jedan zas luženi

aplauz za te naše vojn ikeJ a sp o m e n u h t e d o g ađaje koji su, ustva ri, je-

d a n s i l o v i t s u k o b d o b r a i z l a . m i s e d a j e B o -sna bi la scena ne tje rova tnih kontras ta . Ovdje ses uk ob i lo dobro i z lo , u na j č i k e m , i u n e k a k v o mkoncetr i ranom ob l iku . Zato je Bosna pos tala mo-ra lno pitanje , č ak, rnožda, osnovna mo ralna d i le-m a da na š i j ega s v i j e ta . U tok u ove dv i je god ine ,

koliko tra je ova borba , svi je t se polahko svrs tavaZA i PROT IV Bosne . Neu tra lnih nem a . Nit i ih uovoj s i tuad j i mož e b i t i . Sv i su za Bosnu i l i p ro-t iv nje. Niko nije ostao po strani. I kada posmatra-

te kako je to svrs tavanje f f lo , onda v id i te kak o je ,sve što je bilo dobrog u svijetu, hvala Bogu, svrsta-

lo se na našu s tranu.Primijet io sam, recimo , kada je r i je č o vlada-

m a u jednom b roju zemalia , kako su nj ihovi, po-nekad Ijigavi politi č ar i , s ta l i na onu suprom u s tra-

nu. Ali sve š to je bi lo s lobodara u t im zem ljama,idea lis ta, rom antič ara, p jesnika, umjetn ika, sve tobi lo je i os ta lo uz nas . Pored svega, sav mus l im a-

nski svijet bio je od poč

etka uz nas , i to je posebnap ri č a .

Sjel l te se , na pr imjer , onoga dan a kada je b i-la Zimska o l im i jada i kadaje spomenuto Sara jevo .

Tada su svi ustali u čas t Sarajeva i minutom šutn jeoda l i poš tu mr tv ima i ž iv im a u S a ra jevu . P re man e k i m r ačunim a, clvi je i po m il i ja rde l judi je po-sm atralo taj spektald. Svi su bili za Sarajevo. A Sa-

maran, preds jednik Olimpliskog komiteta , ko j i jekasnlie došao (mis l im da je došao još u toku Oli-m p l ia de) , re k a o m i j e : mnog i l iud i k o je j e on v i -d io p r i č a li su mu d a su tada , posmatra ju ć i tu sce-nu , u svo j im dom ovina , usta l i r ad i Sara jeva . To mi

B O S N A ĆE B M

B OL JA G OR A ,A L I C E B MD R U K ČI J AG o v o r n a k o n v e n c ij i SD A




je on rekao pr i l ikom pos jete Sarajevu .Avid i te ; kad ve ć spominjem Sarajevo, sva Bo-

sna je , kako rek oh, b i la scena sukob a dobra i z la .Vidite, Sarajevo ć e u sv i je tu os tat i upam ć e no k a os imbol patn je , mada b ih ja vol io da ga v iše pamti-m o kao s im bol o tpora . Baci l i su ovdje na nas , ka-žu , sedam s to t ina hil jada granata . Dakle, b io je to

ne k i t e s t o tpo rnos ti l juds k og m a te ri j ala . M i s m o

ta j tes t , hvala Bogu, izdržal i . I pokazalo se da č e -s to n i je važno kol iko je neko snaž an da udar i , ne-go kol iko je nek o snažan da ta j udarac izdrž i .

I u tom Sarajevu, kada b i dolazi l i s t ranci , pr i -je nego š to je ra t po č eo , im ao s am o b i č aj da im.sap o n o s o m u kaz u jem n a o n a j s l av n i č etveroku t , ko-ji svjedo č i , ko j i je , da tako kažem , kam eni sv jedok

ljudskosti i tolerancije, što je ovdje vladala stotina-m a god ina . R i je č j e o o n o m e č e tve rok u tu u k o -j e m s e , u m a l o m r a z m a k u , n a l az i n a š a B e g o v adžamija , ka tol i č ka Katedra la , Sta ra pravoslavnacrkva i S inagoga. I ko je jedna drugoj n isu smeta-le , ni ti jedna drugu om eta le .

Ob ič no sm atraju da je to leranci ja rezul ta t na-jnov i je g doba . To j e , k a o , F ra ncus k om re vo luc i -j o m p o č e lo . Avidite , ni je po č elo Francuskom re-voluci jom. Po č e lo je mnogo ranije . Neke od spo-m enutih bogomo lja s tari je su od Francuske revo-luci je . Vidi te , kor is t io sam se pr i l ikom da s t ranci-m a pok a že m to m je s to , na ra vno , s a op ra vda n imp o n o s o m .

Ja spomenuh kont raste . Koj i j e to sad drugikon trast ko j i se u Sara jevu v id i? To je b ivša Vojnabolnica, ko ja je granat i rana, kažu , 160 puta . To sedogađa jednom u his tori j i i to ima sam o u Saraje-vu . Nem ojte propus t i ti p r i l iku da to v id i te .

Ovo u Sarajevu je na neki na č in s uk ob uma ip o m r a č en ja u m a . O n o j e b io u m , o n a j č etverokuto kojem sam vam govor io . A ovo je jedno pomra-č e n j e u m a u n a j g o r e m o b l ik u . P r e p o r u č io sams vo j im gos t ima da t a k o đer v ide Vije ć nicu, Naci-onalnu b ib l io teku, koja je spal jena do tem elja . Je-dna divna zgrada, koja je izazivala poštovanje sva-k o g č ovjeka, os im ovih barbara sa brda. Kada b ih

m ogao, ja bih savje tovao našem gradu, da os tavite dvije gra đev in e , kao s p o m en ik to g p o m r a č enjauma. Jer, kad se to popravi, l judi ne ć e vjerovati da

se t a k o š t o d o g o d i lo . Ak o t o n e b u d e m o m o g l i ,ostavit ć emo barem mak etu . Neka se zna š ta je b i-

lo s a j e dnom bo ln icom i s a j e dnom na c iona lnombibl io tekom . Dakle, to su t i kontrast i o koj ima go-vor im. Jedno o l i č enje kul ture i l judskos t i, a drugosvjedo č anstvo srama i barbarstva.

Rekoh k ako je naša Bosna i Hercegovina po-s ta la , na nek i na č in , mora lni ispi t č o v j e č anstva. Ikada je r i je č o i s p i tu , v i zna te k a k o s u m nog i natom i s p i tu pa l i. M e đutim, nama je ve lika ut jeha ,kako rek oh malo pri je , da je uz nas bio ona j bolj idi o č o v j e č ans tva. Bio sam neki dan u Am er ic i , pas u m i p re d lož i l i da odem da pog le da m ne k u iz lo -žbu s a v re me n ih a me r i č kih s l ikara . Ot i šao sam i

ustanovio da je ova izložba u cijelosti bila posve ć e -

na Sara jevu. Umalo nisam napravio nedopustivugrešku da ne odem da je pog ledam. A t i su l jud i tospremil i da nam pok ažu, kako oni , n j ih preko pe-deset slikara, osje ć aju za naš grad i pokušavaju nasvoj na č i n d a n am p o m o g n u . B o s n a j e , d ak l e , m o -r a lno p i t a n je . A p i t a n je m ora lnog r e da uv i je k j euniverzlano. I ti č e se svakog č ovjeka i svake žene.

To je zapadni sv i je t . A m us l imansk i sv i je t jepri č a za s e be . M us l ima ns k i s v i j e t s e ne od l ik u jepuno p o jedins tvu. To je , uos ta lom, ve lik i svi je t :od M aroka do Indonezi je . Šareni lo rasa i naroda.I na ro č i to uticaja. To je č inilo da je izvjesna razje-dinjenost odlikovala uvijek taj svijet. Sve doskora,

sve do Bosne . Bosna je ujedinila m uslimane . Ni-kada , č ak ni pa les t inska nesre ć a , n i je u to j mjeriu jed in i la musl im anski sv i je t kao š to je to s lu č a j

B o s n e . I p o d j e d n a k o , s i s t im p o š t o v a n je m , s ai s tom s p re mnoš ć u d a p o m o g n u , s a i s ti m o s j e ć a -

O vaj put, B osna nije šutkepala. G rmljavina našeg otpora

čuje se širom planete, mogu li

reć i: do neba se čuje. I to skoro

bukvalno. Jer pet miliona

granata je, po najskorijim pro-

cjenama, bačeno u pokušaju da

se Bosna obori na koljena.

Ali B osna pati, trpi i drži se,hvala B ogu!

jem solidarnos ti , kada je r i je č o Bosni, susrest ć e -

te se u jednom M aroku, Egiptu , Saudi jskoj Arabi-j i , Iranu, Pak is tanu, M alezij i i l i Indon ezij i . Svu-gdje je to os je ć anje za Bosnu is to i vr lo snažno . Iako ova naša nesre ć a, ako nes re ć a ove vrste i ovog

ob ima m ože ima t i i k a k vu dobru s t r a nu , ona j e utome š to je u jedin i la ta j sv ije t oko jednog p i tan ja;a to je pitanje Bosne. Došlo je do procesa osvješ ć i-

vanja, so l idarnost i i jednog obl ika jed ins tva .

Ono što je uticalo na stvaranje takvog osje ć a -

nja je pr i je svega naš uporan otpor nepri ja te l ju .

Eto, vidite, ovdje m e đu nam a danas s jede, nadam

se da s jede , nek i l judi iz Sta rog Viteza . Ne znam

da fi su uspjel i do ć i. Je f i profesor Kaim ovi ć uspio

do ć i? Hiljadu trista ljudi, žena i djece, opiralo sedese t i po m jesec i u Starom Vitezu . Nisu se p reda-

li . Nisu poklek nuli. Nastavili su pružati otpor. A to

j e s a mo je da n od s lu č ajeva. Naravno, drugi takavsl u č aj , jednako s lavan , b i lo je Goražde . Zat im M a-

glaj. Sad evo Biha ć . Pa Br č ko . Pa Olovo . Boj im se

d a n e p re sk o č im n ek i od ovih naš ih s lavnih fro-

ntova. Da, to su Gornj i Vakuf , pa Žepa, koju , na-ža los t, oda vno ne s pomin je m o . Kona č n o , n e n aprvom m jestu , Sarajevo , je r je b i lo puno težih s lu -č a j e v a .

Ali, e to, opira li sm o se tu , i svak i o bjek tivananaliti č ar ć e re ć i , da je u osnovi toga otpora stajaoona j događaj prije č et i r i godine . Ono saop ć enječ etrdeset l judi koj i su sm ogli hrabros t i da pozovu

m uslimansk i narod da se okupi, da se ujedini , dado č e k a s p rem no doga đaje koji su dolazili . U tomsm i s lu , današn j i skup j e i neka v r s t a j ub i l e j a ,odnosno pros lave toga dana

Pitam se č es to , š ta je Bosna nak on svega š tose dogodilo? Sta je Bosna danas? Ja bih mogao po-s igurno re ć i š ta ona ni je . Ona nije ono š to je bi lajuč er . Ona nije on o š to je bi la pr i je , va l ja lo to i l ine . Bos na j e ne š to d rugo . Bo s na s e p rom i je n il a .Dvjes to hi l jada l judi je u bi jeno . Šes to t ina hI l jadal judi , prema na jskor i j im procjenama, prolje ranoje iz nj ihovih dom ova . Osam sto džam ija je poru-šeno. Stotine sela i gradova su razoreni. A kao ne-

izb ježni rezul ta t svega toga, prom ijenjena su os je-ć anja ljudi.

Bosna ć e biti bolja ili gora, ali ć e bi t i druk č i-

ja . M i, naravno, ho ć em o i v jeru jemo da ć e biti bo-l ja . Mi se bor imo za o č uvanje Bosne u n jenim sa-dašnj im granicama. To je naše pravo i nas tavi t ć e -

m o zato raditi . Ali kod svih ra č una i anal iza mora-m o imat i u v idu da su se dogodi le s t rašne promje-ne. M oramo to im at i u v idu kao ozbi l jn i l judi .

Naravno, to što sam n aveo, to je ona loša stra-

na meda lje : naš i poginuli , naš i protje rani . Jedand i o B o sn e , n e b a š t a k o m a l i, n a l a z i s e u t u đ ini.M e dut im , Bos na , up rk os s ve mu š to s e dogod i lo ,nije šu tke pala .

Znate l i odakle po t i č e ova r i je č : šu tke - ovap ri č a o ne č u jnom pa du Bos ne ? Ona s e odnos i nadogađaje iz 1939 . g odine. Jer tada je Bosna u is t i -nu - š u tk e pa la . B i lo j e to onda k a da s u s e S rb i iHrvati dogovorili da podijele Bosnu na dva dijela.

I to se dogod i lo bez ikakva o tpora . Ja sam pokuša-vao utvrdit i da li j e b i lo nekih o tpora . Nikakvihotpora ni je bi lo, pa č ak ni ozbiljnih protesta! Biloj e t e k n e k i h k r i ti č k ih č lanaka u š tam pi o toj s ra -mnoj podjel i Bosne.

Ali , v id i te kak o su se pr i l ike prom ijeni le . Bo-snu su ponovo pokušal i obor i t i . Ali , ovaj put , Bo-sna n i je šu tke pala . Grmljavina našeg o tpora č uj e

se š irom plane te , mo gu l i re ć i : do neba se č uje . I

to skoro bukv a lno. Je r pe t mil iona grana ta je , ponajskor i j im procjenama, ba č eno u pokušaju da seBosna obor i na k ol jena. Ali Bosna pat i , t rp i i d rž ise, hvala Bogu!

P r e s k a č e m n e k e s t v a r i d a o v o s v o j e i z la g a n j e m a l o

s k r a t i m . B i v š a J u g o s l a v e n s k a a r m i j a je č e t r d e s e t g o d i n a ,nekon paranoič n o m s t r a š ć u ; s a k u p l j a l a o r u ž j e . T r o š i l a j e

v e l i k e p a r e iz g o d i n e u g o d i n u . S v e š t o j e n a k u p i l a g v o -

žđa, sruč i lo se na ovu našu nesretnu zemlju u protekle

d v i j e g o d i n e .




U iskušenj im a koja su nas snaš la , b i tno je dato kažem , mi sm o pokušaval i b i t i i o sta t i ljud i . Al i

ho ć u naglas i t i: n ismo to po kušaval i zbog n j ih. Mism o nas toja l i os ta t i l judi zbog nas . Ne zb og njih ,njima n iš ta ne dugujemo. Da budem o i da os tane-

m o l judi , to je naša obaveza prema Bogu i preman a m a s a m i m a . N e p r e m a n j im a . K a d a s e t o , d a

budem o i os tanemo l iudi , kada se ta j ,č

i s to mora-lni, poziv, prevede na politi č ki jezik, šta on zna č i?

U politič kom jeziku taj poziv zna č i da ć emo nasto -

jati stvoriti državu zakona. To, dalje, prakti č ki zna-

č i, da ć e to bi t i dr iava u kojoj niko ne ć e b i t i p ro-gonjen zbog svoje v jere , nac i je po l i t i č kog uvje-renja. To ć e biti njen, da kalem, glavni zakon. Jer,vid i te , p rošl i sm o ta j t es t . Ovdje , na prostorimako je kon tro l i ra lega lna v last i Arm lia RBiH, još se

č uju zvona sa k atedrala, i sa crkava. Još im a i Hrva-

ta i S rba. Tamo, sa c lruge s t rane, nema v iše nuto-ga os im n j ih. I k a da s m o m og l i od r ža t i je da n t a -

kav s tav u ra tu , u ovakvim iskušenj ima i ovakvim

i za zov ima , onda s a m s igu ra n dać

e m o t o m oć

i,t im pr i je , u miru.

Ip a k , m i , n a ra v n o , n e ć e m o p r i t o m e r a d i tiprot iv sebe. Ho ć u d a I t a ž em d a ć e Bosna i Herce-govina, a naša S tranka t reba b i t i tome garant , b i t ii tako ure đe na da s e u n jo j v i še n ik a da ne m ožep o n o v i t i g e n o c i d n a d m u s l i m a n sk i m n a ro d o m .To ć e biti njen najviši zakon. Nema, dalde, razoru-

žan ja i dem il ita r izac l ie . Nama vo jska t reba i ta vo-jska t reba b i t i mala , a l i jaka . Nem a razoružavanjanaroda. Traž i t ć e mo i don l iet ć em o z ako n e d a n a -

gr a đani imaju pravo posjedovaf i o ružje . Togprava trebaju biti samo kriminalci. Samo

l iudi koj i imaju kr im inaln i dos je . Dakle, l judi koj ibi to oružje m ogli zloupotr i jebit i . Ali naš grada-nin, koji je sve ovo doživio, i nakon sveg a š to jedoživio, taj građa n in ne m ože b i t i l i še n p ra va daima oruž je .

U vezi s tim, htio bih kazati da mi se ne svi đa -

ju ne k e a k c i j e , ovd je , ba š u S a ra jevu . M is l im naSouk-Bunaru, zašla je policija i vojska, i oduzima-la oruž je od l judi . To je v jerovanto u č in jeno u na-jbol jo j nam jer i . Ali , p ravi t ć em o t akv e z ako n e ko -ji č e o m o g u ć i t i poš tenim r judima da imaju oka č e -nu pušku o z id . Poš tenim r judim a, svakako .

Jedan naš u č en i a l im im a ob i č aj kazati, kad je

riječ

o p rav ima ovd je u Bosn i i Hercegov in i , dać

ekod tih prava trebati uzeti u obzir i mezarove. Na-ime, t rebamo izbrojat i i mazarove Vidjet ć e m o k oje g inuo za ovu zemlju . Ko je g inuo za ovu s lobo-d u o v d j e . J e r , k a d a sa m n e l d d a n p ro l a z i o B o -s nom , na g le da o s a m s e t ih m e za rova . M i mus l i -m a n i n e m a m o o b ič a j pod iza t i spomen ike nadt im h u m k a m a . A l i m a l o ć e m o p ro m i j en i t i a d e t,p a ć em o n eke s k r o m n e s p o m en ike o s t av it i . N e ć e -

m o dozvol i t i da se te humk e zaravne, đa ih ubrzones tane . Ne ć em o pravi t i , naravno, n ikakve skupe

spomenik e, a l i neke n išane t reba os tavifi . Neka sev i d e o ve h u m k e . Ov i m h u m k a m a , sv j e ž im h u m k a -

m a , p o s i ja n a j e č i t ava Bosna i H er cegov ina .Smrtnim s jemenom zemlja je pos l iana, kako kažepjesn ik . Sara jevo je sam o jedan p r imjer . Al i k ren i-

te preko Igmana, na sve s t rane - humk e. Gdje godse okrene te , svježe humke . Sta re godinu dananeko l iko m jesec i.

Te hum ke t rebaju b if i obi l ježene i da se v ide .Jer goblia su važn a, kao i staništa živih. Pa, ne uni-

š tavaju džaba č etn ic i naša grobl ja , gd je god s t i -gnu , Ne k i da n , k a da s a m le t io a v ionom, v id im -Vlakovo je potpuno zaravnjeno . A kada sam išaokol ima prema gradu, v id io sam da je pravos lavno

grobl ie kod nas o č uvano . Hvala Bogu , neka je . M i

n i sm o b a rb a r i. Al i ć e m o m i , r e k o h , m a l o a d e tprom ijeni t i. Pa ć em o stavliati neki nišan, da se pa-

m ti , i da d jeca, kada do đu n a n e k e b u d u ć e Bajra-

m e , p rou č e Fatihu, i sjete se ljudi i ovih doga đa j a .

Ovo se ne sml ie zaborav i t i.Kao što znate , p ro tekl ih mjesec i puno smo

pregovaral i , i kona č no neš to potpisa l i . P itam o se

N aš vojnik gore, koji se mu č i

u onom b latu, ne č ini to da b i

zajednički živio, nego zato da bi

odbranio svoj toprak zemlje koji

ho če da mu otmu. O n rizikuje

život da b rani svoju porodiat,

svoju zemlju, svoj narod.

To je istina.

- šta ć em o dal je? Š tao ć emo dal je? Naravno,

m oglo bi se o tome m nogo gov ori t i , a l i ja bih re -kao da m i na:š zahev možerno iskazat i u t r i r i je č i:

vratiti nam teritorij! To je naš zahfiev. U te tr i r lie-

č i sabl ieno je ono b i tno što mi t raž imo. Nem a mi-ra bez vra ć anja teritorija!

Ne m ože m o m i os ta v it i t aj t e r ito r ij da s e nanjima š i re , os tavi ti im n aša sela i gradove nad ko-j ima su izvrš i l i genocid . Gdje su narod pobi l i i

I a k o , ne k a zna te, ima m o te š k o ć a u t om

p o g l e d u i s a m e d u n a r o d n o m z a j ed n i c o m . A l i ,u p r k o s s v e m u , m i se t o g z a he v a n e m o ž e m oodre ć i iz više razloga. Prije svega, zato što naš n a-

rod treba imafi gdje da se vrati . Naš č ovjek koji da-

na s ž iv i u Njem a č k o j i Hrv a t sk o j , m o ra se m o ć i

vraf i ti u svoje selo k od Zvornika i l i Višegrada. Tunema pogodbi . To je prakt i č ni, svakodnevni, poli-

t i č ki raz log . Ali , ima i onaj drugi , m oraln i raz log,zar b ismo im m ogli daf i tef i tori j kao nagradu i ka-zati: »Pošto ste nas pobili i protjerali, izvolite to za-

držat i kao nagradu?«Prema tom e, neka nam vrate ter itor i j, a dal je

ć e r n o m o ć i o svem u razgovara t i . I prvi razgovor

k o j i s n j im a m ože mo pove s t i (to s mo r e k l i i ovo jgospodi s ko j ima smo ovdje razgovaral i) , p rva ta-č ka ovog razgovora b i t ć e : j es u s p rem ni v r a t i t it e r i to rij? Naravno, ja se , ne bez raz loga, p i tam ,ho č e Srbi uspje t i još jedanput prevar i t i svje tskujavnos t? Uspjeli su je do sada neko l iko puta povu-ć i z a n o s . Ho ć e u s p j e t i j o š je d n o m ? Z a t o s m ona š za h t je v do k ra ja po je dnos ta v i li . On je m a te -m a t i č ki ta č an i l i č i p o t o m e n a j e d n u o d B o ž i ji hzapovijedi. Znate kako su Božije zapovijedi kratkei jasne . I ova naša zapov i jed , ko ju m i seb i da jemo,

i koju č in imo k ao poruku sv i je tu , k rad ta je i jasna ,

i ne dozvoljava razli č i t a tum a č enja.

Oni su , znate na koga mis l im, vel ik i m ajs toriu t im s tvar ima. I sve se to s tudira u n j ihovim aka-d e m i j a m a g o r e . 0 t om e ć u još nekoliko rije č i ma-

lo kasni je; o t im akadem icima, u č i j im se g lavamarodio ovaj ra t . Jedan od r i je tk ih ratova k oj i se ro-dio u mozgov ima akadem ika . Ti m ozgov i sm išl ia-

ju koješ ta , i nam a je , pravo da vam kažern, neka-

d a p o t e šk o i g ra t i t u š a ho v sk u p a r t i ju s a n j i m a .Oni s u vo jno na dmo ć ni , i naša vo jska im a ve l ik ih

problema iza ć i naltraj s njihovim lopovima. Ali mi

koj i vodimo po l i t ič k u bo rbu , ima mo pone k a d ve -likih teško ć a da tu šahovsku par t i ju vodim o, i dai z y u č e mo r e mi , re c imo .

Postav io sam p i tan je - ho ć e Srbi ponovo

uspjeti prevariti svijet? Ali, pravo pitanje glasi: je-su ga usp je l i p revari t i , j e ta j sv i je t htio b i t i p re-va re n? Da s e s v i j e t p r a v io da ne r a zum i je doga -d a j e ? D a s e p r a v i o d a n e v i d i d a j e u p i t a n j uagresija? Srbi im k ažu: nije to agreslia, to je grada-

nski rat. Izgleda da je to svijetu lakše: m jesto agre-

sora i napadnutog, radije ide na tu shemu »zara-ć ene s trane« i td . Zaš to? Alto je ag res l ia , i ako jege noc id , onda s u dužn i pom o ć i . Im a č ak neka ko-

nve nc i ja k o ja oba ve zu je ze ml ie da odgovore nagenocid . Njima je onda lak še da ne v ide te s tvar i .Dugo im je vremena t rebalo da v ide konc-logore,na koje smo mi davno ukaziva li . Ja sam preds je -

dniku M itte randu, još u julu mjesecu 1992. godi-n e , d a o p o d a t k e o k o n c - l o g o r i m a u B o sa n sk o jkraj in i . Dugo vremena t rebalo je da to izađe na vi-

djelo . I ako su hi l iade l judi nes taja le bez t raga, je-

dan d io sv i je ta p rav io se da to ne v id i . Da to nezna . Tako im je bolje odgovara lo . Ponekad m i sečini da se radilo o pr is tanku da bu du prevareni .

M eđutim, s tvar i idu svoj im tokom . Mi ć e m o ,

ako Bog da, imat i uskoro o tvoren aerodrom u Tu-zli . Ide teško, ali ć e se ta stvar završiti . I ne ć e Srb i

d o ć i tamo v rš i t i kontro lu , rekl i smo to jasno . D o-ć i ć e nam i turske t rupe u sastav UNPROFOR -a. Itu su se dugo opira l i . Turci su odavde otiš l i pr i jeviše od 100 godina. Ali do ć i ć e trupe i siguran sam

d a n e ć e podiza ti nikakve prs te , nego da ć e kore-

ktno služiti. Jer su to dobri vojnici. Služit ć e kore-

ktno k ao vojn ic i Ujedin jenih nacl ia . I s to tako , ne-ć e b if i skinute sankci je Srbi j i dok n e bude m ira uBosni i dok se ne garant i ra ju r judska prava š i rom

7




Srbi je . U pos l iednje vr i jeme im aju obi č aj polahkonavikava ti javnost na to . L ans ira ju tu k r i la t icu oulcidanju sankcija, stave to u prom et, oncla se o to-

r ine pola godine govor i , pa se javnos t polahko na-vikava na tu s tvar . Stoga m i i s to t rebam o ta lco pa-

pagajsk i ponav l ja t i : nema sk idan ja sankc i ja dok sene pos tigne pravedan mir u Bosni i Hercegovini .

dok naša bra ć a u Sandžak u ne dobi ju svoja pra-

v a . A kad v e ć s pom in je mo S a ndža k , a r e k a o b ihMuslimansko nacionalno v i je ć e S a n d ž ak a m i

s ma t r a mo k a o j e dn im le g i t im n im p re ds ta vn ik omsa n d ža k o g n a ro d a . M o ra j u ra z g o v a ra t i s n j im ob u d u ć nosti ove regije.

Ja ć u j a š n e k e s t v a r i s p o m e n u t i . M o ž d a n i s u j e d n a

s a d r u g o m u v e n . T e k n e k a z a p a ž a n j a , N e k i d a n , k a d j e

o v a f u d b a ls k a u t a lc m i c a i z m e d u n a s i U N P R O F O R -

a , v i d io s a m n a T V s v e z a n e z a s t a v e . N e m o j t e v i š e v e z i v a t i

z a s t a v e , T o n a m n e t r e b a . O d o n o g v e z a n j a z a s t a v a p r o -

t e l d o je m n o g o v o d e i d o g o d i l o s e m n o g o š t o š t a . M l ie -

rne je da naš narod sanije.1\6 ho ć emo ić i u j e d a n p r i j a -

t e l i sk i i r a n i m a n d o g o v o r s a b i l o k i r n e , g d j e n a š i

i n t e r e s i t o t r a ž eH . A l i v e z a i n j e z a s ta v a j e j e d n a r o m a n t i k a ,

k o j a n e m a o s n o v e i k o j a je n e p o t r e b n a . K o n a č n o , n e t r e -

b a n a m p o š t a p a n j e n a b i l o k o j in a r o d . N e t r e b a n a m a n i -

k a k v o p o š t a p a n j e .

Onda , u j e dn im na š im ug le dn im nov ina ma ,č i t a m k a k o na š i vo jn ic i g inu za za je dn i č ki život.

U m i r u d a b i sm o z a j e dn i č ki živjeli . Zajedni č ki ži-

vot je l i jepa s tvar , a l i ja m is l im da m ogu s lobodnore ć i da j e l a ž , da na š i vo jn ic i g inu za to . Na im e ,ako je iko gajio neke iluzije 'o zajedni č kom živo tu ,

onda sm o to b i l i mi . Ali ne mog u se na laž i zasni-

va ti s tvar i , i ne možemo mi našem narodu laga ti .Naš vo jn ik gore , ko j i se m u č i u onom bla tu, ne č i-

ni to da b i zajedni č ki živio, nego zato da bi odbra-

nio svoj toprak zem lje koj i ho ć e da mu o l inu . Onrizikuje ž ivot da brani svoju porod icu, svoju ze-mlju, svoj narod. To je istina. Pitajte ga, uostalom,

a k o ne v je ru je te , Je on o t i š a o go re da pog ine d abi zajedni č ki živio? Naš život m ora se zasnivati naistini. Ne trebaju nana velik e r ije č i . Znate kakva jestvar sa velikim rije č ima , to vam je kao sa sahar i-nom : s ladi , a l i ne hrani .

I č e k a n a s , a k o B o g d a , m i r. N e m o ž d ao d m a h sa d . Al i u sk o ro . I sp re m i t e se . D o b ro sespremite za ta j mir . Naš Mejgam ber a .s . je rekao,

kad se vrado iz jedne teške bitke, da ide iz ma le bi-tke u vel iku b i tku . I zais ta , ovo š to nas sada č e l c a ,

kad se zald ju č i, ne ć e bi t i nim alo lahko. Bojim se

da ć em o č es to pomis l i t i na one jednos tavne dane

kada je bio samo rat. Kažu, kad je bolestan, č ovjek

ima sam o jednu žel ju : da ozdravi. A kad ozdravi ,onda se jave s todne že l ja . I bude ponekad nesre -tni j i nego kad je bio u k reve tu. Sli č no je sa naro-dom koji ratuje, i koji je u ovakvoj situaclii kao što

s m o m i . N jem u s e č in i da kad ove granate pres ta-

n u i d o c l e m i r , o n d a ć e sve b i t i l ahko . Onda jepre d na m a r a va n pu t . I td .

Ovdje vas je ve ć i n a m l a d i h l ju d i . Og ro m n i

prob lemi na s č ekaju . Srušena indus tr i ja , 'Problemnezaposlenosti . Glad. Sacl nas sv ijet hrani, M arlie-

više svi jednako dobija ju . Manje-više . Medutim,ono š to dolazi su k ra jnje ne jednakosti . Ima t ć et ebagataša, randh,prof i tera , ko j i ć e onda, da upotr i -jeb im ta j , ovdje potpuno op ravdan izraz , ekspolo-

at i ra ti onaj ob i č ni svijet, koji ne ć e im at i posla .

Dakle, vi, koji ć ete mo rat i vodi ti ovaj narod u

m ir u , doh r o se sp r em i t e za t o . Nem oj t e u il u -zijama i sliati iluzije da ć e biti lahko. Bit ć e veoma te-

ško. Mi ć emo b i t i zemi ja ko ja ć e iza ć i iz rata sa sto-

tinama Ililjada ozlijedenih ljudi - Od toga,

jedan dobar dio bi t ć e po tpuno nesposoban za b i lo

kakav posao . Oni ć e t r e b a ti n a šu p o m o . Im a t ć e -

mo masu poroc l ica bez doma ć ina. Masu siro č adi. Ja

sam zaboravio tu brojku, a znam d a sam se neld dan

užasnuo kad m i je žena iz »Surnej ja« »Fanne« re-lda o koliko se orti siro č adi ve č sada b r inu . A onda,

naravno, pitanje pravdi i nepravdi koje su neizbje-

žne . Dalde , neka nam je Bog na pomo ć i.

M i kao s tranka trebamo bit i i os ta t i u konta -

k tu s a na rodom. P one k a d č ovjek ne z n a n eke n e -pravde . Jednostavn o ih ne priml ie t i . Sta misl i tekako se osje ć aj u č oNiek ž ena ka j i su izgubi l i s i -

na? Ne č iji sin ć e se vratiti iz rat,a, ne č i j i nee . Ne -m a n ikakve p ravde ko ja to m ože is ,p rav it i , ko ja to

mož e nadoknadi t i . I vodi te ra č unaa to j s tvar i . Bu-

c l ite veom a obazr iv i p rema l iud ima ko j i su izgub i-

li bližnje. To je uešto što ć e tražiti poseban obzir iposebnu br igu . Ja os je ć a m d a t o n e m o ž e i s p r a -v i t i . ČoNek koji je izgubio nekog od na jbliž ih , aima ih ko ji su izgubil i više bl isk ih l judi , ne mož eništa što se dalie doga đa smatrat i pravdom, os im,

ako je čvrst vjernik, pa kaže: tako je B og htio. Dru-

gog iz laza i druge u l iehe nema. Os im o nih bukva-lnih, fizi č kih ran jen ika , imat ć e m o m n o g o hu d ič ija su srca i duše ranjene. Ne gubite to iz vida.

I k ona č no , v i znam da sana ja skoro p r i je dv i-

je godine zam rznuo svoju funkcliu u Stranci . Sa-da s a m od lu č io da se vra t im na č elo S tranke. Ta-

kav pr i jed log ju č er je formulirao Izvršni odbornaravno, ja ć u t o u č initi , uz vašu saglasnot. Kakorekoh, mis l im da nas č ekaju vr lo teški da ni , i t re-

ba t ć e nam jedna jaka poli t i č ka snaga .

Stranka je b i la m alo oslab i la . U posl iednjevr i jeme s i tuaci ja se neš to popravi la . U pos l iednj ih

pola godine. Stranka je oslabila uslijed toga što jeono kad rova š to je bi lo, ot iš lo u državu. Otiš lo uvlas t . S tranka je os tala sam a. U pol i t i č k o m ž i v o tu

l judi nisu smis l i l i neš to pam etnije nego da imajupolitič ke s t ranke. Bez toga se ne mož e rukovodi t in a ro d o m n a j e d a n d e m o k ra t sk i n a č i n . Mo ž e s e ,

n a ra v n o , n e k i m d i k t a t u ra m a , a l i m i t o n e ć e m o .

M i ho ć e m o d a t o id e s a n a r o d o m . D a b u d e k o -nsult iran zadnji č ovjek u nekoj m jesnoj zajednic i

u ne k om s e lu .Dalde, što se ti č e S tranke, predvi đa mo n je no

otvaranje na takav na č in da kažemo svim a: sv i v i

koj i s te se bor i l i za Bosnu i Hercegov inu, i ko j i u

S tranci v id ite jedno m jes to okupl ianja - dobro s tedošli . Vrata su vam otvorena.

Kabanica se , kaže narod, proba na k iš i . Dža-ba je p robat i na l liepom vrem enu . Na l i jepom vre-

menu se sija, fina je, sve je to u redu. Ali kada pa-d a l d ša , te k o n d a m o že t e v i d j e t i d a o n a p ro p u -šta . Mi srno p rošl i k roz o lu ju i sad možete re ć i ko-

ji je č m jek valjao, koji nlie valjao. Prije toga mora-

l i s m o s e v eo m a m n o g o o s l an ja t i n a n ekakv e n j e -gove izjave, na lijepe rije č i . M eđutim, sad ako ho-ć emo, m ožem o gledat i š ta je uracl io .

P re ma p r i j e d logu k o j i s e p r ip re ma , ima t ć e -

m o t r i po tp re ds jedn ik a S t r a nk e . Je da n b i s e b r i -nuo za drugi za među n a ro d n e o d n o se ,tr e ć i bi vodio Izvršni odbor. Bit ć e i generaln i se-k re t a r S t ra n k e , I k o n a č n o : p re đs jednik Glavnogo d b o ra . Z a t i m , p re d v i đe n o j e n e k o l i k o sa v j e t aStranke koje t reba razvi t i . Ve ć postoje : pr ivrednisavjet , pravni sa \ ie t , savjet za kul turu . Imam o na-m jeru formirat i , naime, doform irat i, vo jn i savjet ,kao i savjet za me đunarodne odnose . Da bi t i sa -

N j e t i i m a m o n a m j e r u s t a v it i, s e k r e ta r e s a v j e -ta , kao profes iona lce , koji bi tehni č k i p r ip re mi l i

posao i pr i jed loge.Ja sam prošl i pu t rekao , ' ako b i ra te izme đu

poštenih i sposobnih, da j te prednost poš tenima .Nisam m isl io p r i tome, kak o je to neko shvat io , da

ne m ora ju bi t i sposobni . Ali sam htio kaza ti , akos te u d i lemi: ako imate manje sposobnog č m jeka ,al i sasvim s igurno poš tena č m ieka, c la j te predno-s t p o š te n o m . S i g u r n o n e ć ete pogri ješ i t i . Imaosam nenu , zna t e , ona je svu unu č ad voljela. Je-dnog n ije . Ali , za č udo, upravo ta j j e b io od l i č andak . Ja jo j kažem jednorn p r i likom : »Pa, neno , š tone vol iš Hasana. On je najbol i i đa k m eđu n a m a ? «A ona m eni odgovor i : »On je , Alija , odl i č an sebi.Nije meni . Nije m i došao t r i Bajrama.« Tako re č e

moja rahmetl i nena .Ll iepo je da l jud i budu odl i č ni . Ali je bi tno

d a r a d e z a s e b e z a n a r o d . O v o j e j e d n o t e š k oi č udno vr i jeme. Nem a se kontro le . M nogo je š to-

š ta prepuš teno l iudima na savjes t. Na po Njerenje .Jednostavno, ne m ože te kontrolira t i , I baš us l ijedt o g a š t o k o n t ro la p o n e k a d n l i e m o g u ć a , potre -bno je v id jet i ko je »odl i č an« za sebe, a ko je po-m oga o i na rodu .

I , na k r a ju , r and z lo č i n i . N a m j e rn o sa m i hostavio za kraj ove pri č e . R ekao s am m a lo p r i je d a

se ovaj ra t rodio u g lavam a nekih s rpskih alcade-m ika, Sv i su ra tov i p r l iav i , a l i spomenut i akadem i-

ci su se pos ta ra l i za to da ovo bud e jedan od na-jp rl jav i j ih u his tori j i . I sad , jedna od d h l jud i jebio nedavno tu (baš onaj koj i je is t icao ta j u l tima-

tum) , b io j e na b rd im a , me đu njirna, i kaže: »Na -

ša je savjest č ista!« Njihova je savjest č is ta?! On to

kaže iznad Sara jeva , u kojem je od nj ihovih gra-nata i metaka u bi jeno 1 .300 d jece. Vidi te , za m e-ne se li č no na ta j dan dogodio nekakav č udan sti-

caj okolnos t i . Baš ta j dan sam č i tao jedno sure iz



R A ĆA N T J E

POVODOMK U R B A N - B A J R A M A


K u ra n a , i p o č in je ov im ri je č i m a : »I kad Suncepotamni, i kad zvijezde padaju...« I tu u nas ta -vku, u neko j pr i je te ć oj gradaciji, š to se penje na-v iš e , im a j e dna r e č enica koja kaže: »...I kada senevino ubijena djevoj čica bude upitala: 'Zb ogkakvog sam gnjeha umorena?« . . .Dogo d i lo sed a s a m b a š t a d a u l d ju č i o t e l e v iz o r , a t a m o suupravo p r ikaz iva li scenu ko ja se dogod i la dva da-

na p r i j e ma s a k ra na M a rk a la ma . Ka o š to zna te ,4. februara ub i jeno je šestero d jece . I onda ka-m era zumira l ice jedne mr tve d jevoj č ice. I sad, ta

m r tv a d j ev o j č ica , t a j kuran ski a je t , i ta j akade -m ik č i ja je savjest č i s t a ? !

Htio b ih kazat i i nama i n j im a, da se c rna s je-nk a tog g r i j eh a p ro te že p re k o p ros to ra i v r e me -n a , d o Su d n j e g a d a n a . J a i m a m p ra v o o p ro s t it ii m n e š t o š t o su m e n i u ra d i l i, a k o ho ć u. Ali onoš to su uradil i naš im ženarna i našoj djeci , to imnikad opros t i t i ne ć e m o .

To je moja poruka ov im l jud ima ko j i kažu da

im je savjestč

i s t a .Eto , to liko b ih . M i . s lim da je za danas dosta .I hvala vam na s t rp l ien ju .

2 5 . 3 . 1 9 9 4 . g o d i n e

Su t ra j e K u rb a n -b a j ra m , B a j ra m ž r t a v a . S t o g asu d a n a s n a še m i s li o k re n u t e n a š i m ž r t v a -

, ma: des e t inam a h i l jada l j ud i , ž ena i d j ecek o j i s u n e d u ž n i p o g u b l j e n i n a k u ć n o m p r a g u .Naše m is l i u ovom č asu okrenute su i svima oni-m a koj i su se d ig l i u odbranu našeg naroda, a na-ša sje ć a n ja , s a tugom i ponos om , on ima k o j i s u uovoj teškoj i neravnopravnoj borbi pal i . Zahval ju-ju ć i velič in i n j ihove žrtve , m i ve ć treć u g o d i n uodoli jevam o svoj s i l i bruta lne agres i je . Ra t namj e nametnut iz osvaja č kih i is trebljiva č k ih pobu-

da . Kao i uo č i p r e thodnog Ba j r a ma , mo l im Bogad a s la b e m e d u n a m a o b d a r i s n a g o m k a k o b iizdržal i , a jake us trajnoš ć u k a k o b i d o č eka li onoza šta se bore.

Naš c i l i je pravedan m ir , naše naj ja č e oružjeje is t ina , a naša na jve ć a nada je pravda . Bog ne-ć e d o z v o l i t i d a i s ti n a i z g u b i n i d a p ra v d a b u d ep o r a ž e n a . Z a j e d n o s n a m a , t o m i e r en j e d i j e lem i l ij a rd e l j u d i u sv i j e tu . B a j ra m še r i f m u b a re kolsun!

S a r a j e v o , 1 8 . 5 . 1 9 9 4 .

U Z P O M O Ć A L L A H A ,P O B I J E D I T ĆE M O N E P R I J A T E L J A

Bs m i l la h ir - ra h m a n i r -r a h im . U i m e

A l l a h a , M i lo s t iv o g , S a m i lo s n o g !Uzbuđen s am i j o š s re đu je m d o jm o -

ve. Ve ć sam bio u Saudi j skoj Arabi j i , a sads a m p r v i p u t n a h a dž u . B i o s a m u H a r e m u ividio Kiblu, i to je jedan nov, posve dru k č ij i

doživ t ja j . Pomol imo se Al lahu , ko j i nam jeo m o g u ć io da se ovdje sretnemo. Izrazimo za-hvalnos t k ra l ju Fandu . Odmah vam moramre ć i da m i j e žao š to n i smo za jedno .

Te šk o m i j e p a lo o v o r a zd v a ja n j e , n oz bog s i gu r nosn i h r az loga , n i j e m ogu ć e d a

budem o sve v r i jem e za jedno . No , ja b ih po -šao od ihrama. Ovaj ihram koj i sv i im am o nasebi , jest pokušaj l judi da ostvare san o jedna-kos t i . Sv i sm o od jeven i u i s to , b i j e lo , sk ro-m n o , č is to . I svi sm o jednaki , barem na t ren .čin t t ko jem m nogo l jud i od jene ih ram, ka-da postanu jednak i , to je odsanjani san l judi .Ju č er sam od jenuo ih ram , a jednog ć u d a n ab i t i ope t ovako u b i je lom , po ložen ih ruku ira č una p r ed B ogom . P r ed n jega s e ne i de st i tulam a i odi jel ima, ve ć s dob rom i z lom ko-

je je u č in jeno , Neka ova j hadž bude p o t ica jd a s e v r a t im o V j e r a j e je d n o s t u n a , m o -gu je razum je t i i d jeca i neško lovan i . Vid ios a m , č i t a o u Ku ra n u : »Vjerujte i činite do-

b r o ! ‹ < D ak l e , dv i j e s tva r i . U t om e j e i s l am .Vjeruj te i č ini te dobro, Bori te se! Bog va m jepropisao ovu borbu. Osvjedo č i l i sm o se da jeto ist ina. Život je borba. Narod koj i to prihva-t i , im a šanse da o ps tane . Os je ć a m s e m a n jiod vas k oj i ste ranjeni , ni ja nikada nisam izo-stao s posla . I kad je na Sarajevo svaki dan pa-dalo po dvi je hi l jade granata , n isam izostao s

posla . A, e to , n isam ranjen .Borba u Bosn i j e borba za bosansk i na-

rocl . Mi ho ć em o da imam o d ržavu , j e r na rodbez države - to j e k ao ob i te l j bez k rova nadg l av o m . M i s m o o d lu č n i da s tvo r i mo k u ć u .Ak o Allah da, nastavi t ć em o bo r bu i pob je -dom ostvar i t i ta j san, U toj državi n i tko namdrugi više ne ć e dikt irat i propisivati zakone,Bi t ć e to p ravna država s j ednak im prav im aza sve narod e. Ali , jedno je s igurno is t ina: unašoj ć e se državi poštovat i i slam . Vidio sam

p r i j e n e š to v re m e n a p o v je r l j iv u p re p i sk uizme đu Hrvata i Srba, u k ojoj piše: »Da, onajAli ja , da , SDA«. Sve jedno je da j e b i lo Al i -je n i je , ra ta b i s igurno b i lo . Ovak o znam oza š ta ginemo, ginem o za svoj narod, za svo-ju d r žavu . U sup ro tnom b i sm o u Bosn i g inu -l i u h r va t sk i m s r p sk i m j ed i n i c am a . O vakoznam o zaš to se bo r im o .

I još nešto: sje ć an je , u spom ene , po tom ese k u l tu ra n n a ro d r a z l i k u j e o d u ro đenika.Zato mi t r ebamo pam t i ti .

Rek ao b ih još neš to o hadžu . Hadž n i je

tur izam, to ni je Dubrovnik . Ri je č j e o t e ško jobave zi koju t reba obavi t i . Pozivan vas nas trpl jenje jer je to jedini pravi put . Na hadž uprimije t ismo da žene nisu posve prekr ivene,da otvorena l ica, zajedno s muškarcima, oba-vljaju hadž. I to jest i trebao bi biti položaj že-n e u d ru š tv u . R a v n o p ra v a n , Ne m o ra t e seposve drža t i forme,

Poruka vjernicim asa H adk l ža1 0 . 6 . 1 9 9 4 .

7 9




Dragi sabornic i ,poštovani gosti,

Po č e t ć u ovo svoje kratko izlaganjek ons ta tac i jom da j e p la n Kon ta k t -g r u p e , k o j i n a m j e p o n u d e n i o

k o je m u s e v i da na s t r e ba da iz ja s n i t e - ne p rave -da n . Čin im to da b i i vam a i sebi , uštedio vr i jem ei t rud . Jer ovih dana nek i l ju đi se ubiše trude ć i s e

d a d o kaž u o v u s v im a o č ig le dnu č injenicu. A o č i-

g le dne č injenice ne treba dokaziva ti . Nek i to č i-

ne iz ubje đenja, v jeru ju ć i na ivno da ć e na ta j na-č i n p om o ć i , a n e k i , u p r a v o v e ć in a n j ih , d a b ii zb je g li odgovor na p ra vo i m nogo te že p i t a n je :Šta nam u takvo j s i tuac i j i va lja č initi?

Naravno, lakše je , pa i popularn i je , ponavl ja-t i kako je Zvornik naš , kako je Fo č a naša, kako jesve ovo nepravda i zavjera, nego odgovoriti na pi-

t a n j e : K a k o d a v ra t i m o Z v o rn i k , Fo č u i druga

okupirana se la i gradove? Pred nam a se , us tvar i ,nalazi p i tan je: Ho ć em o li šansu za vra ć anje ote te

zemlje pove ć a t i a k o n a p o n u đeni plan odgovori-m o sa D A i l i je bol je , sa s tanoviš ta toga c i l ja , po-nudu, bez da ljeg razm atranja , odbae it i?

Za to ovo š to k a n im r e ć i n e ć e bi t i razmatra -nje o pravdi i nepravdi , nego grub razgovor i l i su-ho p a rn a a n a l i z a n e k i h č i n je n i c a o t o m e š t a m im o ž e m o , o d n o s n o o to r n e št a m i n e m o ž e m ou č ini t i . Treba l i da , ui im aju ć i č in jenice kak ve je-su, s i tuaciju kak va jes t i svi je t kakav jes te , dam opozitivan ili negativan odgovor? Šta ć e se dogod i-

t i i l i kako ć e se s tanje da lje odvija t i ako dam o je -da n , a k a k o a k o da mo d rug i odgovor?

M o l im u č esn ike Sabora da svo je razmišl jan je

i svoja eventua lna izlaganja na današnjem skupuu s m je r e u to m p r av c u . S am o t ako ć e p o m o ć i i da-

t i svoj dopr inos . Svako drugo razm atranje , sa s ta-noviš ta odluke ko ju t reba doni je t i , b i lo b i u ovom

t renutku č is t i gubitak vremen a i energije .S vo j odgovor j a ć u o d m a h d a t i i p o k u š a t i

obra z lož i t i ga . M is l im da ponude n i p la n , up rk oss v im n jeg o v im m an jkav o s t im a , n e m o ž em o o d b i -ti. On jeste nepravedan i loš, ali sve opcije koje bi

nas tale iz našega negat ivnog odgov ora, a koje miu o v o m m o m e n t u m o ž e m o s a g l e d at i i d o k u č iti,

za naš na r od su l o š i j e od n j ega . P l an ne t r ebaodbacit i ; pr i je svega , je r procjenjujem o da ć e gadr uga s t r ana odb i t i . Zaš to b i j o j naš im neg a t i -vn im odgovorom pom ogl i i p ruž i l i jo j mogu ć no -

st da rat nastavi, prebacuju ć i krivicu za njegov na-s tavak na nas , sa sv im k onsekvencam a koje iz to-ga proizlaze?

N e k o ć e, sasvim opravdano, pr imijet i t i da mine m ože m o b i t i k r iv i za ra t , be z obz ir a na v r s tun a š e g a o d g o v o r a . R a t n a m j e n a m e t n u t , o n j eo d b ra m b e n i , p ra v e d a n , i m i n i u k o j o j v a r i ja n t ine m ožem o b i t i k r iv i za takav ra t . Ta tv rdn ja je ta -č na , a l i u ovom t r e nu tk u n ik o , je ni je sprem an sa-s luša t i i uvažit i . Nam a je sada ponu đen m ir , i izate ponude s ta le su sve re levantne s i le svi je ta , po-čevš i od Am er ike, preko Evrope do Rus i je . Odbi-janje ovog m ira , iako je to nepravedan m ir , za sv i-jet zna č i naše opredjel jen je za ra tnu opci ju . Žalo-sno je, mož da, što je svijet takav kak av jest, što vi-

še _poštuje silu nego pravo, ali mi taj svijet ne mo-že mo p romi je n i ti .

Dak 1e, po svoj prilici, i nažalost, rat se nasta-

vlja . Pos tavl ja se samo pi tan je pod koj im okolno-s t ima . To d je l im i č no za v i s i od na s . A k o s e i z ja -snim za m ir , okolnos t i se b i tno mijenjaju na š te tu

n a p a d a č a i mi im am o realne izglede ta j ra t uspje-šno vodit i i okon č ati.

A k o p la n odb i je mo , to ć e sv i je t tum a č iti kaonaše op r ed j e l j en j e za r a t , ko j i od t og t r enu tk a(opet po svijet) , postaje gra đansk i ra t . Mnoge va-žne ok o lnos t i ok re ć u se tada protiv nas , a naš impos to je ć irn teško ć ama pr idružuju se nove, veomaoibil jne . Naše ra tne mogu ć nos t i b i tno se smanju-ju , a naše šanse da se jednog dana vrat imo u Zvo-rnik i Fo č u pos ta ju uis t inu m inirhalne .

Ovom saboru pr isus tvuju i naš i is taknut i ko-m a n d a n t i, p a ć e ovdje bi t i kor isno č uti i n j ihoveprocjene .

Na ra vno , pos to j i i ona d ruga m ogu ć nost , daagresor tako đer prihvati plan i tada se krug zatva-ra . Da l i b i to za nas b i la gubi tn i č ka kom binac ija?Da, bi la bi to gubitni č ka kombinacija , ako bi onazn a č i la pr is tanak na p odje lu Bosne , a l i to ona nezn a č i . P lan, jasno i nedvosm is leno, potvr đuje su-veren i te t i in tegri te t bosanske države u n jen imm eđunarodno priznat im gran ic a m a , k a o i ne za-s tar ivo pravo pr ivatne svoj ine i pravo pro t j eranih

da se vrate na svoja og njišta. Uz ove uvjete, nepra-

v d a p o n u đe nog r j e š e n ja m og la b i s e v re me nomizbrisati.

Cinici ć e p r im i j e ti t i da su t e p r ok l am ac i j em rt v a s l o v a n a p a p i ru , a j a ć u im uzvra t i ti p i t a -n j e m : n u d e li on i ne š to bo l je ? Bos na j e u ovomtrenutku fak ti č k i pod i je lj e na , a ov im p la nom jošje dnom s e a f i rm i r a us ta vn i p r inc ip o c je lov i to s tiBosne i zaht i jeva od agresora da to iz r i č i to pr i-zna. To jes t form a, a l i realn i l judi znaju ko l iko je

L O Š E I L I L O Š I J EIzlaganje na D rugome b ošnja čkom sab oru u Sarajevu




t a fo rma v ažna . Pod sje t io b ih vas da su bal t i č k inarodi, nakon pedese t god ina , doš l i do svoje s lo-bode , je r nikad nisu formalno.pr izna li okupacijuz em l j e . U m e đuvremenu, n j ihovi c in ici ismijaval isu se n a d t i m p a p i rn a ti m p ro k l a m a c i j a m a b a l t i -č kih 'boraca za s lobodu . Nakon pedeset godina ,forma i pap i r i pobi jed i l i su , naravno uz upornupoli t ič ku borbu o nih koj i su s jerovali u svoju pra-

v e d n u s t v a r . Tre b a su m n j a t i u n a šu u p o rn o s t us li č no j bo rb i upo rnos t i on ih k o j i s u i zgub i l i s vo-

ja ognj iš ta?U m eđu v re m e n u , t r e b a t ć e don l je t i za k one

ko j i ć e , koliko je to m ogu ć no, norm aliz ira t i ž ivotizb jeg l ica . Ne mogu l jud i u v last i to j zembi b i t iizbjeglice . Kako je neko rekao , nisu Fo č aci izgu-bili Fo č u . S v i s mo m i p r iv re me no izgub il i F o č u it r e b a m o j e Fo č a c ima n a dok na d i t i . l zb je g l ica mat r e ba da t i p r iv re me ne k u ć e , ze ml ju i r a dna m je -s ta , dok se na recipro č noj osnovi svi ne vra te navlas t i ta ognjiš ta . To treba bi t i pr ivrem eno, a l i za -k onom re gu l ir a no s ta n je.

A k o d o đe d o m i ra , a m i n e g a ji m o n i k a k v eda ć e to ić i brzo i lahko, to ć e zna č i t i da na-

pa da č m ora pr iznan Bosnu i Hercegovinu i povu-ć i se sa ok o dvadese t od s to okup iranih te ri tor i ja ,što uldju č uje dvanaes t gradova: Bosansku Krupu,S a ns k i M os t , De rven tu , Bos a ns k i Brod , Odža k ,Bosanski Šamac , Br č ko , Višegrad , Doboj , Kupres,Ja jce , i Donji Vakuf . Ovo takoder zna č i d a ć e seborba za os lobo đenje os ta l ih okup iranih te r i tor i-

ja mora ti nas tavit i poli t i č kim ,ne vojn iM, s reds tv i-ma . .To ć e cluga manevarska borba, koja ć e

t ra ja t i godinam a, pa i generacijam a, a l i u toj bo-r b i r e a l n e š a n s e n a n a š o j s t r a n i . U r a t u , p r e -dnost protivnika je o č i t a. M is lim na n je govo na -oružanje i m ater i ja lne i l judske resurse . Vojnu ra-vnotežu m i uspi jevamo odr iavat i iskl ju č ivo zahva-

ljuju ć i moralnoj snazi našeg naroda i na:s'e vojske.

Ali rat je prvenstveno fiziaci sudar i ovdje netreba podl i jegat i i luzi jama, n i t i ih s i ja t i oko lo ,

Ob rn u t o , u m i ru s t v a ri s e o b r ć u i na:Se pre-

dnosti pos ta ju o č i te u is toj mje r i u ko joj su o č it e

njihove prednosti u ra tu,Rat je n j ihova, mir je naša šansa .Dalde, ho ć e m o h tj e n , m o ć i i znati iskoristi-

t i p re d n o s t i k o j e b i n a m p ru ž i o m i r? U h i s t o r ij in e m a n i č ega s igurnog i ga rantiranog i kažu da jehis tor i ja pr i č a o d o g a đa n j u n e o č ekivanih stvari.To je s toga š to se u n jene tokove upl i ć e og roma nbroj , č esto nepredvidIjivih, faktora. Naša šansa je

u o g r o m n o m b r o ju , čes to nepredvidlj ivih fak to-

r a . Na š a š a nsa j e u tome š to i m i mo že m o b i t i , ij e sm o , j e d i n o o d t i h f a k to ra . I š t o b u d e m o a k t i -vniji, naš uticaj ć e biti ve ć i . Relcao b ih, s toga, dać e naša borba za integraciju Bo sne zavisiti , u veli-k o j m je r i, od na s , od toga k o s m o i s a m i , š ta h o-ć e m o i št a m o ž e m o . D a m i h o ć e m o i m o ž e m ood d i j e la Bos ne k o j i k on t ro l i r a mo , na p ra v i t i s a -v re m e n u , d e m o k ra t sk u s l o b o d n u z em l j u ?

D a ć e mo zna t i touvaju ć i našu vje-

ru i naše tradicije? I da ć em o znat i Bosnu razv i-t i da b i u n jo j l judi naš l i lu-uha i pravde? Da ć e

njena sv jet los t b i t i dovol jno jaka da osvi je t l i i na-jda l je k u tove ze m l je i da r a se ra mra k š ov in izmai mrž nje , i li ć em o se i mi sami za tvori t i u t je sko-bu šovin izma i m ržnje? Bosna ne t rp i iskl ju č i v o s t .

Ovakva k akva jes t , višenaciona lna i viševje rska ,o n a t r a ž i n e k o g a k o m e t o ša re n i lo n e sm e t a . A

m i s mo t i k o j im a to ne s me ta . Na ma ne s m e ta juni crkve n i katedrale , m i smo nau čili sa lju-

d ima k o j i d rukč i je misle i osje ć aju , i smatram o to

sv o j o m p re d n o k u .S toga s mo m i Boš n jac i , m i mus l ima ns k i na -

rod Bosne , predodre đe n i da bude mo p re dvodn i -ci nove in tegrac i je Bosne . Ne da b i Bosna b i launitarna država - ona to ne mož e b i t i - nego da b i

bila i ostala cljela. U toj misiji, i u tom nastojanju,s i g u rn o n e ć e mo b i t i s a mi . I ma , h va la Bogu , jo šm nogo l jud i k o j i pod jedna k o vo le Bos nu . Ne k eod n j ih v id im sa nama danas u ovoj sal i i ja se ko-r is t im pr i l ikom da ih pozdravim.

Evo, to je moj odgovor i m oj sav je t š to b ismot rebal i č i n i t i . Izn io s am i j edan b ro j f aka ta , am n o g e č injenice bi t ć e s igurno iznesene u tokurasprave š to s l i jedi . Za fak te kažu da su glup itvrdoglavi. U svakom s lu č aju , on i su ravnodušnina to š ta o nj ima mis l imo. Razmotr imo ih , s toga ,bez s rdžbe.

Hvala!

18. 7. 1994. godine



I J A : J A I Z D A T I N E Z N A I V I

F E D E R A C I J A S E » N E P O M I ČE « ,B O Š N I A C I Z A T O N I S U K R I V EN a š i l j ud i i v o z i l a l a k š e p r e l a z e a u s tr t j sk u u n j e m a čk u gr a n i cu n e g o p u n k t ju žn o o d M o -s ta r a , n a u la z u u t e r it o r i j po d k o n t r o l o m H V O - aG s p o d i n e p r e d s j e d n i č e , št o z a V a s

o s o b n o i m c h ž a v u B o s n u i H e r c e -g o v i n u z n a a p o s j e t S v . O c a S a r a j e -v u ? P r e d v i d e n j e i V a š s u s r e t s P a -p o m . K o l i k o 1 : s u s r e t i u o p ć e p o -

et Ivana Pavla IL mogu ueca ti na rješavanjek r i z e u B iH ?

-Ov o ć e b i t i mo j t r e ć i su s re t s p a p o m Iv a -

nom P a v lom D rug im . Nos im dubok o poš tova n jep re m a t o m č o v j e k u j o š o d v re m e n a k a d a se o nkao po l j sk i ka r d ina l bo r io za s l obodu C r kve usvojo j zemlj i , pa t im e i za s lobodu pol jskog naro-da. Za mnog e od nas on je b io pr imjer dos l jedno-s t i i hrabros ti . Papina pos jeta Sarajevu pom o ć i ć e

o v o m e g ra d u . On d o l a z i u v r i je m e k a d a se n a dg ra d o m p o n o v n o n a d v i j a j u t a m n i o b l a c i . Pa p ane m a iza s e be vo jnu s i lu , a l i im a go le m m ora ln iautoritet, najve ć i danas u sv i je tu . Taj pos jet skre-n u t ć e ponovno paž nju javnos t i na Bosnu i n jezi-

ne ne vo l je , a to m ože im a t i s am o poz i t ivan u f ie -caj na pravedno r ješenje kr ize nas tale vanjskom i

unur ra šn jom a g re si jom .D a n a s , k p o s e b n o a k t u a l a n p r o b le m z a p a -

d n e B o s n e . Š t o s te p o d u z e l i š t o sv e n a m j e r a v a t ep o d u z e t i d a v m d t e iz b j e g l e iz V e l i k e K l a d u š e , sa -da smještene na privremeno okupiranome po-d m čj u R e p u b l i k a H r a t s k a , te j e s te l i z a d o v o l j n is u m d n j o m s I n v a t d c im v l a s ti m a u i j e š a v a n j u t o g ap r o b l e m a ?

- U č ini l i sm o i č in imo s ve š to m ože mo da s et a j p ro p a g a n d o m z a v e c l e n i i u n e s re ć e n i n a r o dvra t i s vo jim k u ć am a . Pr i je svega , proglas i l i smob p ć u amnes t i j u . O d amnesf i j e su i zuze t i samoon i k o j i s u po č hfi li z lodjela prema c iv i l im a. Zato

smo u v iše mahova up ut i l i apele i garandje izb je-g l icama k oje se sada nalaze na ter i tor i ju Repu bl i-

ke Hrvatske . Zamoli l i smo preds tavnike UNPRO-F OR- a da s e u lđjuče u t a j p o sa o , a ta k o d e r sm oos tvar i l i i dobre us luge am er i čko g am b as ad o ra g .Galbrai tha. Vi znate za n j ihova putovanja u Vel i-ku Kladušu i kam pove izb jeg l ica . I osobno sam seobra tio izbjeglicama . Kona č no, sug lasi l i sm o sepos e bn im š e s tomje s e č n i m r e ž i m o m z a s v e o n ekoji se vrate, ulđju ču ju ć i i garanci ju da vojno spo-so b n i n e ć e b i t i mo b i l i zi r a n i u A rm i ju BiH. P ro -ble rn je š to naše poruke ne s t iž t t do onih kojim a

s u u p u ć ene. Drugi je problem taj š to kninski Srbi

nisu voljni pus t i t i mu škarce da se vra te , je r u nj i-m a v i d e p o t e n d j a hl e v o j n ik e b o sa n sk e a rm i j e ič ine sve da ta j povratak spr i je č e ili otežaju. Što se

ti č e hrvatskih vlasti, suradnja s njima u rješavanjutoga problema jes t dobra . Hrvatske v las ti pokam -

ju vel iko razumijevanje za naš s tav u tom e p i tan ju

i č i n e k o l ik o m o g u d a p o m o g n u . J a m o r a m i s t a -

knuti nj ihovo vr lo kons truk tivno po našanje u to-me pog le du .

K a k v a j e su d b i n a F I k r e ta A b d ića n j egov ihd j e d b e n i k a k o j i p r i je t e g e r il sk i m m t o m z a » o d o -b o d e n j e « tz v . A P Z a p a d n e B o s n e ?

O s j e ćaj vlastite veli č ine i

važnosti završava sljepilom.

Valja žaliti samo što je u ovu

n e s r e ću Abdi ć z a s o b o m p o v u -

kao i stanozrit broj nevinih lju-di. Mi činimo i dalje ć e m o čini-

ti sve da ih iz ove neprilike

i z z r u če m o .

-a j e F i k re t Ab d i ć pol i t ič ki mr tav .

On je u čin io go leme š te te s tvari Bosne i Hercego-

v i n e i p ra v e d n o j b o rb i n a še g n a ro d a . Im a n e k en e s re t n e s i m b o l i k e u o v o m e š t o se d o g a đa . N akra ju ba lade Abdi ć se našao za jedno s onim a ko-

j i su pobi l i Kraj išn ike u Pr i jedoru i Kozarcu i s ru-š i l i naše svet in je u Banjoj Luci i š i rom Bosne. To

j e log ič an kraj za ljude te vrste. Osje ć aj vlastite ve-

li č ine i važnosti završava sljepilom. V alja žaliti sa-

m o š to je u ovu nes re ć u Ab d ić z a s o b o m p o v u kao

i s tanovi t bro j nevin ih ljudi . M i čin imo i da l j e ć e -

m o č inin sve da ih iz ove nepri l ike inu č e m o .

O a t o j e d a o d u s v a j a n j a U s t a v a F e d e r a c i j en e m a b i t m l p o m a k a n a t e r e n u . J o š n is a k o n s d -t u ir a n i k o n t o n a n d o r g a n i n i ti s e p r i m j e a r j u n a -z n a k e . D a l d e , k o j i p r o b l e n d k o če r a f i z a c i ju F e d e -r a c i j e ?

- Ozbil jnos t s i tuacije zahti jeva da b udem sa-svim otvoren . Federadja je dogovor izme đu dvijus trana : bošnja č k e i h r v a t sk e . B i t n i h p o m a k a uimp le me n ta d j i dogovorenog ne m a . Ne k o je k r iv .Tvrdim d a k r ivnja ni je na s trani Bošnjaka . Uspo-red i t ć u s tanje na te r i tor i ju koji kontrol ira Arm i-ja i na onom e k o j i k on t ro l i r a HVO, za p ra vo , na -vest ć u n e k e č i n j in i c e , p a p ro c i j e n he sa m i . N a

»našem« te r i tor i ju s lobodno dje luju Crkva , »Na-predak«, Car i tas i S V C hrva tske poli t i č ke s tranke ,uk ljuču ju ć i i H D Z , a s lo b o d n o s e k r e ć u č a k iHVO i n j ihova voz ila sa svo j im oznakam a. Dužno-

snici iz hrvatskog korpusa stoluju u Sarajevu i slo-

b o d n o p u t u j u B o s n o m . K o m a n d a n t k o r p u saA r mi j e BiH r apo r t i r a p r eds j edn iku Zubaku , aHDZ s e s p re ma da odd i g la vnu izbom u s k upš t i -nu u V a re šu , k o j i je pod k on t ro lom A rm i je BiH.Otiđi t e sad u Grude, Ši roki Bri jeg , Capl j inuStolac i upita j te za SDA , M erhamet, »Preporod«

ba r za h odžu i dža M t ju . Ne će te n iha na ć i o dt o g a ! M o že t e z a m i s l i ti d a n p r . SD A o d rž i sv o j

kong res u Stocu, koji je bio grad s izrazitom bo -šnjač k o m v e ć inom? Naši ljudi i vozila lakše prela-

ze aus tr i jsku i njema č k u g ra n i c u n e g o p u n k t j u -žno od M os ta ra, na u la zu u t e r ito r i j pod k o n t ro -lom HV O- a . HVO je zadda o pod k onf io lom s ve

g ra n ič ne pr i je laze na putovima iz Hrvatske u Bo-snu i pr isvojio sav pr ihod od car ina , š to su gole -m a s r e ds tva . T im novce m, k o j i j e za je dn i č ki , onp la ć a svoje vojne i civilne strukture itd . Jedino što

s igurno znam jes t to da ovako da lje ne mož e . Nepu tu je m oda vn o , j er ne v ic l im m nogo k o r i s t i odtoga . Svi su naš i problemi unu tra . Ipak otputova tću u H rvatsku i Am er iku , je r su te dv i je zern l je su -

potp isn ice ugovora o Federac i j i . že l im predsje-d n i k e Tu d m a n a i C l i n t o n a u p i t a fi j e su li mislili

ozbi l jno kada su potp is ivali ta j dokum ent . M is l imd a d o b i t i p o z i ti v a n o d g o v o r , a o n d a ć e m o ić idalje.

Š t o o č e k a j e te o d K o n t a k t n e s in p i n e - u l d d a -nje embarga da ć e r u s k a d i p l o m a t sk aa k d v n o s t u # e c a t i n a p r o m j e n u o d l u k e p c d j a n s k i hf i d e r a ?

- Kra tko : jedno od to dvo je , s t im š to ovo d ru-

go pos taje sve m anje v jerovamo.4 . 9 . 1 9 9 4 .

2




T I O B L A C I

N E S L U T E N A D O B R OO no za što još nismo našli pravi odgovor je srpska artiljerija - poseb no onet velikog dometa

Uskoroe se napunid tri godine odpočetka agresije na Bosnu, ra ču-najuć i od m asovnog dovodenjasrpsko-cm ogorskih rezervis ta itrupa bivše JNA i m asaltra u aelu

Ravno. Možete li ukratko odjenid sadašnju fazurata i procijenid da lisuve ć i i z g l e c li z a m i r i z a n a -

s t a v a k b o r b i ?- Rat je potrajao duže nego š to se moglo pre-

dvidat i . Pogotovo se napada č pre va r io u p rogno-zi. Ra č unao je na m unjevit i ra t od pe t do šes t se -dmica sa naš im porazom kao pos l jednj im č i n o m .

M i srno, naravno, od po č etka znal i da ć e ovo po-t r a ja t i Zna l i s mo da ć e b i lo kakvom raspletu , po-vol jnom za nas , m orat i prethodi t i s tvaranje Arm i-

j e od dv i je s to t ine hi l jada boraca , a to t raži v re-m ena . Sada sm o u toj fazi . Ostvaren je izvjes tanbalans snaga. Nije s imetr i č a n . Mi ima m o p re dno-s t u l judskom fak toru (broj i mora l) , oni u tehni-č k o m . M i se t ru d i m o d a j a z k o j i n a s d ij e li u p o -g ledu tehni č ke oprem ljenos t i dviju vojski barems ma n j imo i une k o l ik o us p i j e vam o u tom e . A l i toje jo š uv i je k ne dovo l jno . Os igu ra n je m s a v re m e -nih ant i tenkovskih s reds tava uspi jevamo neutral i-

zi ra t i n j ihovu nadmo ć nost u oklopnoj s i l i . Onoz a š t o j o š n i sm o n a š l i p ra v i o d g o v o r j e n j i ho v aartiljerija - posebno ona velikog dometa. Što se ti-č e m inoba ca č a , m i s l im d a ć e mo ih us k o ro dos t i-ć i i m o ć i im par ira t i. Š to se t i č e drugog d i je la va-šeg p i tan ja , moram , nažalos t , odgovor i ti da izg le-d i za m ir u ovom trenutku n isu vel ik i . Kr iv ica je i

form alno i s tvarno na nj ihovoj s trani . Na horizo-ntu se gomila ju oblaci . Da ć e ih ras t je ra t i nek iNietar, isto č ni zapadni, ć e se oblaci pretvori-ti u oluju, teško je predvidjeti. Ali oblaci se dobrovide i ne s lute na dobro.



Uspostavijanje države na aslobodenim teri-

t o r ij a m a i m a l o j e r a z l ičite rezultate od jednog dodrugog gmda. Slično se dogada sa pr imjenom

sporazuma o Federaciji. Boje su asnovne pretpo-s t a v k e d a s e t i p r o c e s i u b r z a j u ?

- P roce s i o k o j ima g ovor i t e odv i ja ju s e podk r a j n je t e š k i m , s k o r o n e n o r m a l n im u v j e t im a .Stvara li sm o d ržavu , p rak t i č no , pod g ra na ta ma , uokolnos tim a okruženja i blokada . Poli t ič ki razvoj

je svugdje b io pod u t icajem vojne s i tuaci je i zavi-s io je od n je . Zato ima neujedna č enosti u s tepenuuspostavljanja i države i Federacije . Ova pos lje -dn ja u ve l i ko j m je r i, sko r o i sk l j u č ivo, zavisi od

d ru g o g p a r t n e m , h rv a t sk e s t ra n e . N a k o n

uspješnih koraka , s tvar i su bi le potpuno s ta le i jasam se b io po č eo pita t i ho ć e uopć e tu federaci-ju . Ja kažem »hrva tska s trana«, kao da su on i je -dno, a nisu. Kad je r i je č o F e de ra c i j i, po m o je mm išf ienju , oni su podi je l jen i , boj im se, č ak d u b o -ko podijeljeni. Postoji, nanne, snažan otpor i u vo-jn im i u po l i t i č k im s t r u k tu ram a H V O . M is lim d azvani č ni Zagreb podrž ava »federa lnu« s truju i tob i mo g lo b i t i od lu č u ju ć e . Naravno, gdje su emo-ci je , to je d rugo p i tan je . Još na sam om po č e tkurekao sam da ova federacija nije »brak iz ljubavi«.To i sada mis l im rnada ne vol im brako ve iz ra č u-

n a , u o v o m s lu č aju - to nije loša stvar . Ja mogu sa-

m o j o š j e d n o m p o n o v i t i d a su sa ra d n ja i d o b r iodnos i sa hrvatskim korpusom uop ć e i hrvatskom

državom s tratešld in teres bošnja č k og na roda . Tobi mo gao bit i i m oj odgovor na vaše pi tanje . Da-lde , osnovna pre tpos tavka da se proces i uspos ta -vljanja države na oSlobo đenim ter i tor i jama ubrza-ju je isk rena i obuhva tna sa radnja svih ins t i tucijabošnjač kog i hrvatskog naroda . Uosta lom, to jeu v j e t i d a l je g sn a že n j a n a še o d b ra n e , p a i n a šeprogovara č ke pozic i je prema s rpskoj s t rani.

Da su , po Va lem m i4enju , dom inan tm i jesnage koje se bo re za Federaciju protiv nje?

-ar kako je ja vidnn, tuje prili č no jasna.

Na bošnja č koj s trani izrazito su dom inantni-

j e snage ko j e su za Feder ac i j u . Na h r va t sko j -obrnu to . A l i ovd je s e ne m ože za ne m a t i ri u t i caj

svijeta, ho ć u re ć i , m e đunorodne javnost i , p ri jesvega , Amer ike i Njema č ke . Ako se uzme u ra č u ni ova velič ina i n jen u t ica j , onda se m ože re ć i d asu snage za Federaciju ja č e i da ć e, u krajnjoj lini-

j i , i uz mn ogo na tezanja odn ije t i prevagu.Arm i ja u pos l jedg ja t r i m jeseca im a la j e

seriju takdazih useha ograni č e n o g d o m e t a . S m a -trate da je Anuija doRa u fazu da može ostvaritip r e o k r e t n a f r o n t u p r o t i v s r p s k o g a g r e s o m ć e t om oć i te k u k o l i k o b u d e u k i n u t e m b a r g o ?

Ja mogu samojoš jednomponoviti da su saradnja i dobri

o d n o s i s a h r o a t s k im k o r p u s o m

uop će i hrvatskom državom -

s t ra t e š k i i n te r e , s b o š n j a d w gnaroda

- M i sl im d a s a m d j e l om i č n o v e ć o d g o v o r i ona ovo p i t an j e . Ipak , da budem po tpuno od r e -

den: za s t ra tešk i p reo l t re t na f ron tu neophodnoje doda tno . naoruž anje , pr i je svega , a r t i l je r ija . Upogledu neophodnosti tenkova , u a rmijs Idm kru-govima pos to je raz li č i ta gledišta . Mn ogi m is le da

bi tenkovi b i l i kori sn i , a l i ne neophodni za pre-okre t o kojem je r i je č . M eđu t im , doda tno na oru -žanje , ne mom bit i nužno povezano za podizanjeem barga. Sa s tanoviš ta naoružanja , to b i b io sva-kak o na j j ednos t avn i j i pu t , a l i o ć i t o o tva r a n i zdrugih ozbil jnih problema . Ali to je druga tema .

I m a t č e m o b u d u č nost kakvu zas lužujemo.S a k v a j e b u d u čn o s t p r e m a n a m a ?

-Vi t raž i te prognozu od č ovjeka ko j i sam m a-

lo v jeru je u prognoze te vrs te . Kakva je bu du ć n o-

st p red nam a? Ko zna . Najv jerovatn i je onakva k a-k vu za s lužu jem o . A k a k vu za s lužu je mo? M is limd o b r u , a l i v a in i j e o d t o g a j e d a z a s l u ž u j e m o ,o d n o s n o d a sm o u o p ć e zaslužili tu budu ć nost. Vizna te da je ona bi la pod upitnikom . His tor i ja nasje s tav i la na surov isp i t i mi smo ta j isp i t polož i l i.Planiral i su da nas uniš te . Sada to v iše i ne pom i-š l ja ju . Jednom pri l ikom , bi lo je to pred proš lu zi-m u, pokušao sam s tavi t i na papir sve faktore koj iu tom t reriu tku u t i č u n a n e p o s re d n u b u d u ć nos tna š e ze ml je . Up is ivao s a m je da n po j e da n i b rzose n j ih skoro t r ideset naš lo na tom spisku . A ondasam p okušao odredit i specif i č n i zna čaj pravac

dje lovanja svakog od t ih fak tora . Ustanovio samda s t an j e ponašan j e ve ć ine nj ih ni je uop ć e pre-dvidl j ivo . Naravno, n i je č u d n o š t o s e m e đu t imnepredvid iv im č iniocima naš la , na pr imjer , zima- ho ć e b i t i d u g a , o š t r a b l a g a - a l i č u d n o j e d asu se is te nedoumice pojavi le i pred p i tan jem po-

našanja jednog broja ut ica jnih zemalja . Njihovapol i t i lt a izg ledala mi je p rom jenj iva i nepredvi -dI j iva , dos lovno poput te preds toje ć e zime. Sjeti-te se samo jedne s tvar i : ko b i pr i je ovog rata , dokse tako pom pezno s tvarala tzv . nova Evropa, mo-gao povjerovat i da ć e se ta Evropa tako kukav i č kipona:s 'a t i i p roguta t i agresi ju na zem l ju ko ju je

upravo pr izna la , dać

e zatvoriti oč

i p r e d ge noc i -dom , k onc- logor ima i td . A to s e dogo d i lo i da l je

se doga đa i svi se osje ć am o z a t e č eni . Ho ć u kazat i

d a j e p r e d v iđanje his tori j sk ih doga đa ja ve omaprob le ma t i č a n p o s a o . R a d i s e u v i je k o o g r o -m nom broju faktora, od koj ih su ve ć ina potpu-

n o n e p re d v i d i v i u s t a l n o j m j e r i . I p a k , v a žn o j ed a o s t a n e m o a k t i v n i, d a b u d e m o s u b j e k t , a n eo b j e k t d o g a đa n j a . U t o m s l u č aju , ponovio b ih:i m a t ć e m o b u d u ć nos t kakvu zas lužujemo, dalde,pom a lo bu rnu , in te re s a n tnu , a li dobru . S a Bož i -j om p o m o ć i, naravno.

18 . 9 . 1994.

4



Vjerujem da je provedbaV a š in g t o n s k o g s p o r a z u m a o d

vitalnog interesa za H rvatsku.Vj'erujem, takoder da predsje-

dnik Tuđ

man želi dobro H rva-tskoj. Iz tih dviju premisa slije-di zaklju čak da b i predsjednik

T u đman trebao iskreno podrža-vat i V a š in g t o n s k i s p o r a z u m

J e l i z a g r e b a c l d h r v a t s k o - b o š n j a č k i s p o r a z u mi o s n o v a z a f o r m a l n i v o j n i s a v e z R e p u b l i k e H r e a -t s k e i R e p u b l i k e B o a n e i H e r c e g o v i n e , o k o j e m s eg o v o r i j o š o d l j e t a 1 9 9 2 . g o d i n e ?

- M is lim da ne . Drž im da H rva t sk a t r e nu tnoza to nem a in teresa . Pi tan je je u uskoj vezi sa su-d b i n o m o k u p i ra n i h p o d ru čja u Hrva tskoj , a č in i

se da do da ljnjega os ta je poli t i č ka - a ne vojna -o p c i ja z a r j e še n je U N PA-z o n a . K a že m - d o d a -l jn jeg . Dakle, v id jet ć e m o .

M o g u f i s e v o , n t u s p j e s A t m y e B i H n a 1 3 a n i j i , d a -r 1 e , ćmjinice aaatmyasiTI oslabada aio okupnanitPodručja Hrvatake, smatrati prvim provedenima k o m r o o g a h ip o r o e m i ču o g , g i b u d u ć e g v o j n o g s a v e z a ?


v

S T O J E M O J E , T O J E M O J E ,

A Š T O J E T V O J E , T O J E I M O J EKordić i Šušak su Tuc lmanovi ljudi. N e znam šta oni misle, ali prili čno sam siguran daće postupiti onako kako Tuclman kaž e

po čem u se sporazum postignut u Zagrebu,13. rujna, razlikuje od pretho-d n i h h r P a t a k o -m n A l im a n a l r ih d o g o v o -r a k o j i s u r e d o v i t o b i v a l i p r e k r š e n i ? J eli doista rije č o sporazumu od presu-

dnog p o v i j e s n o g z n a če n j a ?- Ova j pu t s u o d luk e k onk re tn ij e , a ne k e s u

l ahko provjerl j ive . Na prim jer, ona o s tav l jan jupod kontrolu mješovite polici je ces te M-17 (Me-tkovi ć -Mostar-Zenica). Vrlo brzo ć em o i m i i n a šajavnos t znat i da l i d ruga s t rana žel i i m ože prove-s t i ovu odluku. Nije dobro svak i doga đaj progla-šavati povijesnim, ali poslljednji sastanak u Zagre-

bu svakak o je b io vr lo znač ajan.



- Ne . Dje lovan je Armije BiH o ko jem govor i -

t e , o s la n ja s e na j e dnu od re dbu Ugovo ra o s u ra -

dn j i i zm e đu Hrvatske i Bosne i Hercegovine izaugusta 1992., ko ja govori o vo jno j suradnj i nagrani č n i m p o d r u čjirna.

š to bi sve t rebao obu hvadd cjelovid vojnisporazum Hrvatske Bosne i Hercegovine?

- Nisam vojn i s t ru č njak. Alco b i jednog danazaklju č enje takvog ugovora doš lo na dnevni red,pozval i b i smo vojne s t ru č n j a k e d a p o n u d e n a -c r t . I p a k m i s li m d a b i t a j sp o ra zu m m i n i m a l n om o ra o j a sn o d e f e n i ra t i a g re so ra , o d n o sn o , n e -pr i j a t e l j a , s tr a t eš k i r a tn i c i lj , nepos red ne t a -k ti č ke vojne cideve , s reds tva koja bi jedna i dru-

ga s trana treba le uloži t i u pos t izanje t ih cideva ,

mjere koordinacije , na jvje roja tni je združni š tabi sli č no .

Vjerujete da predejednik Tudm an iskrenož e l i p r o v e s d W a s b i n g t o n s k i sp o r a , z u m ?

- Odgovor i t ć u v am kako r az m iš d am o to m e .Vjeru jem da je provedba V aš ingtonskog sporazu-m a od v i t a lnog in te r es a za Hrva t s k u . V je ru jem ,t ako đe r , d a p r e d s j e d n i k T u đm a n ž e l i d o b r oHrvatskoj. Iz tih dviju premisa slijedi zaldju č a k c l a

bi preds jednik Tu đman trebao iskreno podržava-t i Vaš ingtonski sporazum . Kao š to v id i te , r i je č jeo l og i c i . J e sm o log i č n i i m o ž e m o t o u v i je k b i -t i , drugo je pi tanje .

Kako u tom kontekstu tuma č ite izbor DarijaK o r d i č a z a p r e d s j e d n ik a H D Z - a B i H ? d a

j e G o j k o S u ' s la k p o b o m i k V a l i n g t n o s k o g s p o r a z u -m a ?

R eciprocitet ne zna č i isti broj,

zna č i samo obostranost. Ja ne

znam ta čne brojeve, bojirn se da

ih niko ne zna, ali ake je ta čn o

da je broj izbjeglih Hrvata dvo-

struko ve č i, recimo da je tako,

to znači da se na sto hrvatskih

obitelji treba vratiti 50 bošnja-

čkih, sli čn o

- K o rd i ć i Šušak su Tuđm a n o v i l ju d i . N eznam š to oni m is le , a li pr i l i č no s a m s igu ra n da ć e

p o s t u p i ti o n a k o k a k o Tu đm a n k a ž e . A k a k o ć e

o n p o s t u p i t i, k a k o b i s e m o g l o o č ekivati da ć e

postupit i , upravo sam objasnio.Koje hrvatske polid č are u BiH sm atrate za-

g o v o r n i c i m a W a s h in g t o n s k o g s p o r a z u m a ?

- Alco bih vam od govorio na ovo pitanje , s i-gurno b i s l i j ed i lo drugo o tome ko su prodvnic i

Vašingtonskog sporazum a. Naravno, pos to je i je-dn i i d rug i , i a k o s ta n je ne m i ru je, ne go s e i z da -na u dan m ijenja . Za vas , kao nov inare , bio bi tov r lo » p roduk t iva n« odgovor , za me ne , odnos noza c ideve do koj ih m i je s ta lo , kontraprodukt ivan .Jer , mora te pr izna ti , n i je nam cil j da zabavrjamopub l ik u , ne go da ne š to u č i n im o .

N A J T E Ž E J E U S T O C U

Je ponovna »koa l i c ij a« SDA i BDia b i l aneizbjeina?

- Samo su te dvije s tranke m ogle o č uvati Fe-

d e ra c d u . I o v a k o t e šk o i d e . K a k o b i t e k b i l o d as mo HDZ- u , k o j i j e v rlo s um nj ič av i os jedjiv nad ruge s t r a nk e , na me ta l i s lože n i je k om bina cr je ?Uosta lom , nde to baš s tran č k i » č ista« koalicrja. U

Vladi ima i nest rana č k ih l i č nost i iz oba naroda .Dem okracija ni je pr irodno s tanje , to je s tvar ku-Iture, dalde, nešto č e m u s e na rod i u č e .

U ko j im su di jelovima BiH najzategnut i j io d n o s i i z m e d u B o i n ja k a 1 H r v a ta ?

- U M o s t a ru i G o rn j e m V a k u f u . R e k a o b i hipak da je s tan je naj teže u Stocu; odande su sv iBošnjac i p roderan i . Kao š to v id i te , ima i gorihodnosa od za tegnutos t i .



A L I J A : J A I Z D A T I N E Z N A N

K a k o o c j e n j u j e t e si t u a c ij u u M o s t a t u ?- K a o t e šk o i u p o rn o , a l i b e sk ra j n o sp o ro ,

kretanje napr i jed . Ako g ledamo k azal jke sata , č i-

ni nam se da s toje , a l i dojam v ara , one se k re ć u,

U M osta ru je u protek lih šes t mjeseci napravljenzn a č ajan korak napri jed , a l i za to je t rebalo pu-nih šest mjeseci.

d a s u H r v a t i u s v i m d i j e lo v i m a B i Hu potptmosti mvnopmvni?

- F orma lno da , r e a lno ne , m is l im na po dru -čja pod kontrolom Arm ije BiH. Situacija je razl i-č i t a u p o j e d i n im rn j e s t im a . To se t i č' e p rostorapod na dzorom HVO - a , t a mo s u H rva t i »v i š e r a -vnopravni« , kako b i to rekao Orw ell .

Zašto se Hrvati darje iseljavaju iz Zenice?Znate da je od potpisivanja Valdngtonskog spo-razuma Zenicu napusdlo pet tisu ča H r v a t a ?

- Iseljavanje, nahlost, postoji, iako je broj ko-

ji spominjete sig-urno pretjeran. Zašto odlaze? Je-dno je s igurno : niko ih na to ne pr is i l java , ni t i ih

progoni . Idi te tamo i provje r i te . Ipak l judi odla -ze, a č ov je k ne na puš ta s vo j dom be z r a z loga . UBosni se dogodilo tek tonsk i poreme ć aj prvog re-da , zem lja se trese i t lo ć e još dugo pod rhtava li ,Pra v e s i g u rn o s t i j o š d u g o n e ć e b i t i . Op ć enito,s lo jev i s n i ž im s ta nda rdom k re ć u p re rna v i š em it a k ve s e m ig ra ci j e doga da ju s t a lno . A k o m ože teza sebe i obitelj na ć i sigurnije mjesto za fivot, akoi m a t e u c l že p u d i p l o m u i n e š t o n o v c a , a u d u š inem ate viška pa tr iot izma i nos ta lgi je , ot i ć i ć ete.Ako vas to m ože u t ješ i t i, od laze i mnogi Bošn jac i ,

i s tina u m nogo m a n je m b ro ju , i z r a zuml j iv ih r a -zloga.

Zagreba č ld sporazum gov or i o povradrui z b j e g li c a . K a k o p r o v e s t i p o v m t a k ? K a k o H r v a t i-m a o m o g uč i t i da se vrate u Bugojno, Bošnjaci-m a d a s e v r a t e u S t o l a c ?

- N a ro d k a že : i p u t u d a le k u M e k u p o č injeprvim korakom. Prvi koraci b i t ć e vrlo teški i spo-ri, ali treba ih u č initi . Treba prvih sto obitelji vra-t i t i u V areš i Sto lac . I nastav i t i hrabro i uporn od a l j e . N e v i d i m d r u g i B o š n j a c i b i m o g l i u č i-

ni t i ta j p rv i ko rak . M isl im da su ga ve ć u č inili. Ka-

ko sam obavi ješ ten , u Vareš se vrat i lo oko hi l jaduHrvata . Da se u Kisel jak vrat i lo hi l iadu Bošnjaka,ta j b i se proces nas tavio , no sasvim je s tao .

N A C I O N A L N AR A V N O P R A V N O S T J E N U Ž N A

Zašto je do Zagrebaarog sporazwna bošnja-ara strana toliko indsdrak n a reciprocitetu, akoj e dobro pozna to da je u hrva t sko-mus l im a-nskom m tu p rognano ba rem dvos t ru lto v išeH i v a t a n e g o B o š n j a k a?

- Reciprocite t ne zna č i is t i broj , zna č i s am oobos t r a nos t . Ja ne zna m ta č ne b ro je ve , bo j im s eda ih n iko ne zna, a l i ako je ta č no da broj izbje -glih Hrvata dvos truko ve ć i , recim o da je tako, to

zn a č i da se na sto hrvatskih obitelji treba vratiti 50bošnja č kih, ili sli č no . Drugog na č ina ne viclim.

K a k o u s p o s t a v i d r a v n o p r a v n u n a . c i o n a ln u z a -s t u p r je n o s t H r s a t a u d i p lo m a t s k i m p r e -dstavništvima drugira državnim službatna?

- Vrlo jednostavno: nadležnost federalne Vla-

de t r eba p r oš i r i t i i na pod r u čj a pod kon t r o lom

HVO -a, što sada nije slu č aj . Federaci ja , s m anjomv e ć om za s tup l je nok u Hrva ta , pos to j i sa m o na

podr u čju k o je k on t ro l i r a A rmi ja BiH. Na p odru -

čj u HV O-a o n a u o p ć e ne pos toj i . Neke su s tvar im o g u ć e , n e k e n i s u , m o g u ć a je za jedni č ka v las tna za je dn i č k o m t e r it o r ij u , n i je m o g u ć a zajedni-čl a v la s t sa mo na boš n ja č kom te r i tor i ju . U proti-vnom , dolazim o do onoga š to je narod iskazao r i -je č im a : š to je moje , to je samo m oje , š to je tvoje ,to je i moje i tvoje , Ak o m alo bol je anal izira te za-graba č ke zaklju č ke , pr im ije t it ć e te d a s m o u n aš eodnose pokuša li unije t i neš to više logike . Jedanj e od zakl ju č aka , ako se s je ć ate , b io uspos tavl ia-

N ije nikakva tajna da janisam zadovoljan djelotvorno-

ku V lade nct unutrašnjem pla-

nu, ali to se ne bi moglo nazvati

n e s p o r a z u m o m i zn z e d u S i l a jd ž i -

ća i mene. N aprotiv, mislim da

se naši politički stavovi u na-

jvažnijim pitanjimapodudaraju

n je op ć insk ih organa v last i na osnovu izborn ihrezul ta ta iz 1990 . To je b io jedan o d naš ih zaht je-va. Hrvatsk i zahev b i la je zastup l jenost o ko jo jgovor i te . Ako ovo s op ć in s k im v la s t ima ne budeiš lo , boj im se da ć e do ć i do op ć eg zastoja.

Kakav j e Vaš odnos s nadbi skupomč e m ?

- Korektan. Osje ć am d u b o ko p o š to v an je p r e -m a to rn e č ovjeku.

Kako odenjujete dr ianje biskupa Peri ča ip r o v i n c i j a la P e r r a n a ?

- I sk reno re č e no , ne znam m nogo o s t a vov i -m a i d rža n j u g o sp o d e Pe r i ć a i Pervana, ta č nije,n e z n a m d o v o l j n o p o z u d a n o , p a ć u se suzdrža t io d b i lo kakv a ko m en ta ra .

K o l ik o j e I s la m s k a v j e r s k a z a j e d n i c a , n a č el us re i s u -l -u l e m o m M u s t a f o m - e £ C e r i ć em, bitan č i-m benik u polit idwm životu Bosne i Hercegovi-n e ? K a k o o c j e n j u je t e m o g u č e polidate implikaci-je najavljene reisove fetve o m ješovitim brakovi-m a ?

- I s l a m sk a v j e r sk a z a j e d n i c a i m a z n a č ajno

m je s to u ž ivo tu m us l ima na u BiH, n je n j e po l i ti -č k i 1 .*ca j u p oras tu, a l i sasvim posredan, to jes t ,pr eko v j e r n i ka . 0 h ipo t e t i č noj fetvi Reisu-l-ule-m e n e b i h m o g a o n i š t a re ć i , n e z n a m k a k a v j en je z in s a d r ža j . Mogu s a m o r e ć i svoj osobni sud,Ins t i tucija braka posvuda je u k r izi . U nek im ze-m ljama 50 pos to brakova raspada se ve ć u p rv im

godinama. M ješov i ti b rakov i imaju »tere t« v iše .

K O R E K T N O S T ,A L I N E I S A V E Z N I Š T V O

Je točno, kao što tvrde zapadne oba‘dešta-jne s.lužbe i zapadni diplom atsld predstavnid, daje iskrsnuo ozbiljan nesporazum innedu V as Ha-risa Si4dkič a? Ako jest, što je wrok tom e nespo-r a z um u ? A k o k a k o t u m a či t e t e i n f o r m a c i j e ?

- To n i je ta č no . Ni je n ik a k va t a jna da j a n i -sam zadov ol jan d jelo tvornoš ć u Vla de na unu t r a -šnjem p lanu, a l i to se ne bi mo glo nazva ti nespo-

razumom izmedu S i la jdž i ć a i mene . Napro t iv , mi-s l im da se naš i poli t i č ke s tavov i u na jvažn i j im p i-tan j ima podudaraju . Ali š ta se m ože, v i , novinar i,morate imat i vaše v i jes t i , a »nesporazumi« ovevrs te veoma su zahvalna tema,

K a k o ć e , p o V a š e m m i l a j e n ju , u b l a ž a v a n j e s a -nkdja protiv »SRF uecati na stanje u BiH?

- Ak o g ra n i c a b u d e d o i s t a z a t v o re n a , ta d aublažavanje sankci ja ne ć e biti osobito važno, toli-ko je i nesigurno . Uist inu , to je p i tan je u ovomtrenutku od b i tnog zna č enja.

O čela i je te da ove jeseni napokon budeuldnut embargo na uvoz oružja? Sta bi ukidanje

embarga sada zna čt lo z a o r u ž a n e s n a g e B i H ?- M i ć e m o , d a k a k o , n a t o m e i n z is t ir a t i, a u

ovom trenutku, vje rova tnos t je da se to os tvar i -polovi č na .

11fulite da do uspostave elovite BiH m ožedo ć i pregovorima, ć e Bolnja .ci Hrvad m oratiodobodid okupirano podru čje Bosne i Hercego-v i n e ?

- Nažalos t , v jerovatn ije je ovo drugo .

U n a j n o v ij im v o j n i m u s p j e s im a o k o K o n j i c a ,HVO je prepust io podru čje koje je kontrolira.op o s t r o j b a m a A r m i j e B i H , a li n i je a k t i v n o s u d j e l o -vao u bo rbama . M ože te p rokom en t ir ad t akvep o s tu p k e H V O - a ?

- General Drekovi ć , koji ondje vodi op eraci-je , pohva lio je korek tno držanje HV O-a u toj pr i-l ici . Ali korektnost nije isto što i sav ezništvo, a na-

ma je potrebno savezniš tvo . Možda ć e ga b i t i ne-k o m d r u g om p r il ik o m .

K o l i k o j e b li z u o s t v a r e n j e id e j e o k o n f e d e m -dj i Republ ike Hrvatske i Federadje Bosne He-rcegovine? Što su prepreke toj konfederaciji?

- Ne o č e k u je m to u b l i sk o j budu ć nosti . Ovisisv a k a k o o t e m p u k o j i m se b u d e u v o d i l a u ž i v o tFederaci ja BiH. I prepreke su is te vrs te .

2 3 . 9 . 1 9 9 4 .



D O D A T N I E L E M E N T IZ A T E O R I J U Z AGovor predsjednika Izetbegovi

ća na 49. zasjedanju

G eneralne skupštine UN -a u N ew York-u


s tradanje naroda Bosne i Hercegovineušlo je u tr ideseti mjesec i spada u na-jkrvavije u l judskoj his tor i j i . U po č e -tku to i nije bio rat, nego napad dobronaoružane a rm i j e na go lo ru ld narod .

Rezul tati ove neravnopravne borbe su sedam de-set posto okup iranog ter itor i ja Rep ubl ike Bosne

i Hercegovine, preko dvije stotine hiljada ubije-nih civila, preko m ilion stanovnika proderanih sasvojih ogrijišta, na stotine porušenih gradova i se-la. To je bio rat vojsk e protiv civila, prać en geno-cidom i do tada nevi đenim rušenjem kul turnih isjerskih objekata. Svijet nije na odgovaraju ć i na-č in odgovorio na ovo barbarstvo.

Naš narod, suo č e n s a p r i j e tn j o m d a b u d euniš ten, odlu č io se braniti . Ali, tada se suo č io sanovim apsurdom : našao je svoje ruke vezane. Na-ime , pr i je nego š to je po č eo rat , OUN je doni je-la odluku o zabrani uvoza oruž ja za č i tavo podru-

čje bivše Jugoslavije. Sve se promijenilo. Došao je

rat, pojavili su se napadač

i , a l i - i s ti em bargo nauvoz naoruž anja os tao je na snazi , kao da se, um eđu v rem en u , n i j e n i š ta d o g o d i lo . Prav d a sepretvor ila u nepravdu, jer su n apada č i imali oru-žje. Gom ilali su ga č etrdeset godina, a žrtva je bi-la i ostala nenaoružana Ostala je vezanih ruku.

Reozuluci ja o em bargu na oruž je pretvor i lase u svoju suprotnost. Unato č svem u, Bosna i He-rcegovina opredi jel i la se za m ir . Pr ihvat i li sm oo č ig ledno nepravi čn u m i ro v n u p o n u d u d a b i seokon č ao ra t Znaju ć 1 du:šu Bosne, vjerovali smo,a i sada vjerujemo - da je mir spašava. To što minazivam o Bosnom ni je samo par č e zemlje na Ba-

lkanu. Za mnoge od nas Bosna ni je samo dom o-vina. Bosna je ideja. To je vjera da l judi razli č itillvjera, nacija, kulturnih tradicija mogu žisjeti zaje-dno. Ako se dogodi da ta ideja bude zauvijek po-kopan a i ako taj san o toleranci j i m e đu l jud im ana ov im pros to r ima ode u nepovra t , b i t ć e krivioni koji svojim topovima ve ć trideset mjeseci ubi-ja ju Bosnu, al i ne manje i mnogi m o ć nici u svije-tu koj i su mogl i pom o ć i , a odbili su to u č initi.

V e ć tri mjeseca u toku je novi val etni č k og č i-

š ć enja. Hiljade civila, č i ja je jedina krivica što ni-su Srbi , proerano je iz n j ihovil i dom ova u Ba-njoj Luci, Bijeljini , Janji i drugim gradovim a pod

kont ro lom Karadžkeve vo jske .Dugo sam odbi jao, i još uvijek odbi jam po-

vjerovat i u teor i ju zavjere, . u objašnjenje da sesve ovo događa Bosni i Hercegovini, jer tu živi bo-šnjač ki narod i j e r neke m ra č ne sile guraju Srben a u n g ten je b o san sk ih mu s l iman a . Po s l jed n j idogađaj i u vez sa planom K ontaktne grupe dal isu pristalicama teorije zavjere dodatni argument:ponucleno je mirovno rješenje za Bosnu i Herce-govinu iza kojeg je stalo pet vel i ldh meclunaro-dnih sila, a time i velika ve ć iria meclunarodne za-jednke . Jasno je re č eno da ć e strana koja odbijeovaj plan bit i kažnjena, a ona k oja ga prihvati - bi-

t i zašti ć en a . Do g o d i lo se , m ec lu tim - o b rn u to lSrbi su odbili plan i za to su n agra đeni suspenzi-jom sank cija. Mi sm o prihvatil i plan i bil i smo ka-žnjeni potpunom blokadom Sarajeva.

Prije dva dana izašao sam iz Sarajeva, Nisamizašao avionom jer je aerodrom zatvoren. Izašaosam neldm šumskim putevim a koj i su stalno podvatrom i na koj ima l judi svalcodnevno ginu. Ve ć

danim a u gradu nem a st ruje , vode i p l ina. Gracl

je potpuno bloki ran i bukvalno u ddre. Ništa n i jepoduzeto .

N aš narod, suočen sa prije-

tnjom da b ude uništen, odlu čio

se b raniti. Ali, tada se suoč io sa

novim apsurdom: našao je svoje

ruke vezane.

Ja, naravno, n isam preduzeo ovaj dug i i na-porni put od Bosne do Amerike samo da bih vamiznio č injenice koje su ve ć in i vas uglavnom po-znate. Mi u Bosni vjerujemo da dobro i pravda,uprkos svim teško ć am a, ne mogu b i t i poražerd ,M i ne gubimo vjeru da svi jet može bi t i bol j i i dat reba radi t i i pokušav at i uvi jek ponovo. Sa drauvjerenjem došao sam vam govoriti i da vam izne-sem naše prijedloge, uprkos svim našim razo č are-njima i frustracijam a.

Od ove S kupštine i Savjeta sigurnosti, m i tra-

ž imo:1 . da provede sve rezolucije koje je Savjet si-

gurnost i OUN donio o Bosni i Hercegovini;2 . da preduzme m jere ef ikasne kontrole gra-

nica izme đu Srbi je i Crne Gore, s jedne, i Bosnei Hercegovine, s druge s t rane, da bi spr i je č iona vr i jeme otkr io t ranspor t trupa, oruž ja i vojnedpreme preko ove granice;

3 . ukoliko s e ovi tranporti otkriju, da odlukuo suspenziji neldh sankcija protiv Srbije (Re zold-cija Savje ta s igurnosti bro j 943) bez odlaganjaukine i uvede poštene sankci je iz p lana Kontakt-grupe od ju la 1994. godine;

4. da nikakvo dal jnje ublažavanje sankci japrema Srbiji i Crnoj Gori ne dopuste, sve dok ovezemlje ne pr iznaju Bosnu i Hercegovinu i Hrva-t s k u ;

5, da bez okl i jevanja donesu rezoluci ju ko-jom s e po ja č ava zašti ta i proširenje zona sigurno-sti iz Rezolucije Savj.eta sigurnosti 824 i 835, a uskladu sa obavezama lz ta č ke šest, Plana Kontakt-grupe;

6 . da dones u od luke ko j im ać

e se spriječ

itidavljenje Sarajeva. U okviru ovih m jera treba pre-dvidjeti o tvaranje grada duž sjeverne kom unika-cije (put i cesta) , s tvaranjem d em ili tar iz iranogpojasa od dva i po k ilometra sa jedne i druge stra-ne ovih saobra ć ajnica U dem il itar iz i ranom poja-su m ogu ostat i smao t rupe i pol ic ija Ujedinjenihn a ro d a . M o g u ć a upotreba s i le pro tiv davljenjaSarajeva predviđena je ta č k om č etiri Odluke NA -TO-a od 9. februara 1994. godine.

Uz gornje uvjete , i uz uvjet da UNPROFORn as tav i sv o ju m is i ju , V lad a Bo sn e i H e rc eg o -vine bila bi spremna prihvatiti novu, modificira-

nu formu za problem em barga na oruž je . Naime,mi bismo naš zahev za skidanje em barga ograni-č i l i s amo na donoš en je fo rmalne od luke , odno-sno, n jene konsekvence odlož i l i na šest mjeseci .U ovom s lu č aju, trupe UN m ogle bi ostati u Bo-sni i Hercegovini, Kontakt-grupa bi ispunila svo-j e obe ć anje, a Karadži ć evim Srbim a bi la b i upu-ć ena jasna poruka.

Zelim na kraju naglasiti dva glavna opredje-ljenja:

1 . Nas' neopozivi cil j je demokratska Bo sna iHercegovina u njert im m e đunarodno pr iznat imgranicama i sa nacionalnim vjerskim i politi čk im

pravim a za sve n jene građ

ane. U takvoj BosniSrbi mogu im ati sva prava do najvišeg stepena au-tonomije, ali ne mogu imati državu u državi.

2 . Smatram da, kao i svaki narod , imam o ne-ot u đivo pravo da samoodb ranu. Stoga, ako se izbilo koj ih razloga ne pr ihvat i naš kompromisnipri jedlog o embargu na oružje , mi ć emo t r až idod naših pr i jatel ja da ovaj em bargo odm ah podi-gnu, pa i uni lateralno.

Z a v i š a v a j u ć i izlaganje, kor is t im se pr i l ikomda zahvalim svim prijatelj ima Bosrie koji podrža-vaju njenu borbu za opstanak i s lobodu.

Septembar 1994. godine

8




P a r i s i Lo n d o n o d s a m o g p o če tk a i s tu pi li su k ao zaš t i tn i -

c i S r b i j e , b l o k i r a l i S a v j e t s ig r zr n o s t i i N A TO , i t i m e sp r j e -ča v a l i s v e k o r a k e u c i l ju za u s ta v l j a n j a s r p sk o g n a p a d a -čh o g r a t a

C I N I Z A M Z A P A D Azvolite mi da dom a ć inu ovog sku-

pa , m ađarskoj v ladi i narodu upu-t im r i je č i zahvalnosti za gostopri-mstvo koje su nam ukazali . Poslje-dnj i događaj i u našoj zem lj i ispu-

ni l i s u m e gor č i n o m , p a ć u biti kratak i izravan.Im a odis ta nešto od ironije u č in jenic i da pred

ovim visokim forumom organizacije, koja je prijedvadeset godina stvorena radi Sigurnost i i Sara-dnje i koja te dv ije velike ri je č i ima u svome ime-n u , mo ram g o v o r i ti o n e č emu š to je sa sv im su -protno tome: potpunoj nesigurnoati i nesaradnji .Jer, za ovo što se doga đa u Bosni - blago je reć i d aje to s labos t Zapada. Nažalos t , radi se o ne č emm nogo ozbi l jn ijem od toga.

Pri je m jesec dana agres i ja na Bosnu dobi laje novi obr t . Pobunjeni Srbi u hrvatskoj , iz tako-zvanih UNPt1 zona, napali su sa le đa naš Peti ko-rpus, č ime je otvorena takozvana biha ć ka kriza.I z z a š t i ć ene zone u jednoj državi organ izira se na-

pad na zašti ć enu zonu u drugoj . Ništa se ne pre-duzima, zapravo, tvrdi se da se ništa ne mož e pre-duzeti. Či tava svjetska zajednica, o tj elovl jena uU N i m o ć n o m NATO - u n e m o že sp as i ti j ed anugrožen grad. Je li to i m ože li to biti istina? A evonek ih č injenica: Posljednjih šest m jeseci prije na-pada, biha ć ka regi ja se izgladnjuje, hum ani tarnikonvoj i uop ć e ne idu (od 143 konvoja , s amo 12prolazi, 131 biva vra ć en) , a neposredno pred na-pad, b iha ć ku regi ju napušta Francuski batal jon .Zam jenjuje ga jedinica iz Bangladeš đ , malobro-jn a i s l ab o n ao ru žan a . Usp o s tav l ja se p o tp u n am edi jska blokada, jer u č i tavoj regiji nema nije-

dnog stranog dopisnika, a UNPROFOR u svojimizvještajima um anjuje znač aj i obim napada. M o-že li koincidencija ovih č injenica biti slu č a j n a ? J e -dan gospodin, visoki funkcioner, sa cini č nom r a -vnodušnoš ć u objavl ju je svi jetu i narodu kojem upri jete pokol j i i uniš tenje da su Srbi po bi jedi l i .Kao da se radi o fudbalskoj utak m ici - on svirakraj . Ali , baš zato što se rad i o bit i i l i ne bit i, krajnije i borba se nastavlja, pa se i Biha ć i Kladuša iCazin i Krupa, i nakon mjesec dana ofanzive, idal je drže i odupiru. Mogao bih gospodinu, ko-jeg sam upravo spom enuo, navest i pregršt pr i-m jera gdje su prognoze njegovih uvaženih kole-

ga grdno prom aši le Dogadalo se upravo supro-tno od onoga š to su oni predvi đali i prognozira-l i . »Par iz i Londo n su od sam og po č etka istupilikao za štitnici Srbije, blokirali Savjet sigurnosti iNATO i t im e s pr j e č aval i sve korake u ci l ju za-us tavl janja s rpskoga napada č k o g r a t a « - to n ekažem j a , tako g las i nedavna i z j ava Druš tva zaugrožene narode iz Gott ingena, A š ta da kažemza ponašanje Ru si je? Ona ulaže veto na rezolu-ciju Savje ta s igurnosti i g lasa za dostavu naftehrv a tsk im Srb ima i s to v remen o d o k o v i z ab ra-njuju prolaz hrane i l i jekova za izgladnjelo s ta-novništvo biha ć ke regije.

I , naravno, neizbježno pi tanje: Karadži ć e v i

Srbi razmjes t i l i su raketni s is tem š irom Bosne -njih preko 150. Odakle im? Šta ć e biti rezultat ra-ta u Bosni koji se produžava usli jed ove mješovi-te nesposobnosti , okli jevanja, pa i zle volje Zapa-da? Rezultat ć e bi t i : UN d iskredi t i rane, NATO

narušen, Evropljani d im oraliz irani osječanjemnesposobnosti da odgovore na prvi izazov posli je

hladnog rata. Bit ć e to drugi, lošiji svijet u koje-m u odnosi Evrope i Amer ike, Zapada i Rusi je teZapada i m usl imansk og svi jeta , v iše nikada ne ć ebiti kakvi su bili.

U o s lo b o d i l a čk i m r a t o zr im a

ima neka n e u h v a t l j i v a v e l i č inakaja se opire analizama. Takva

b o r b a s e o b ič

n o t e š k o v o d i ,ali teško i gubi

Složio bih se sa onima koji predvi đaju da ć e ,ci ti ram: Ogromn i st id i poniženje zbog sram nogpovla č enja iz Bosne o bi l jež i t i zapadni svi jet nakraju ovog stol je ć a . M n o g i su , oč i to, potcijeniliovo što se doga đa u B os n i . U po č etku bi la je toregionalna kriza, zatim je postala evropska, danasje, bez sumnje, svjetska kr iza. Stoga odbrana i l ipad Biha ć a im aju planetarni zna č aj i to pitanje ti-č e se svakog od nas ovdje u dvorani. Na brutalnu

agresiju, genocid neviđenih razmjera, koncentra-cione logore, Zapad je reagirao takozvanim »hu-m an i tarn im o d g o v o ro m«. Pro t iv t e ške b o le s t idjeluje se sredstvom za um irenje i bolest se sre-dstvom za um irenje i bolest se, u skladu sa o č e k i -

vanjem i l i č ak planom , razbuktava. A sada se ta j»humanitarni odgovorH pretvara u ucjenu, u po-sljednje vrijem e - dvostruku ucjenu za naš narod.Zasluživa li smo pomo ć , jer nismo č ekali skrštenihruku. Pruž i li smo neo č ekivan i , za mnoge od vas,neobjašnj iv otpor . Ispo č etka rata, sa svega stoti-njak grupa od po 20 do 1 50 l judi naoružanih sa-m o puškam a, stvor i l i sm o vojsku od 150 hi ljada

vojnika, koja je iz stroja izbacila nekoliko deseti-na h i l jada napada č kih vojnika i uništi la preko hi-l jadu njegovih tenkova i oklopnih vozi la . Š to jenaš o tpor ja č ao , vaša s p remnos t da nam pom o-gnete bivala je sve manja. Zašto? Ima li odgovora?

Gospodine Predsjedni č e, ovo u Bosni je u i -

st inu bio i jeste sukob izmeđ

u dem okraci je i na-jcrnjeg nacional izma i ras izm a. Naši prot ivnicipriznaju samo jednu nasilju - njihovu naciju, sa-m o j e dnu v je ru - njihovu vjeru, samo jednu poli-ti č ku stranku - njihovu politi č ku stranku. Sve štonije n j ihovo, osu đeno je na is trebljenje . Čak igroblja su preorana. Pro č itajte posljednji izvještajUN-a, gospodina Mazowieckog o tom e šta se ta-m o rad i , u tim p o d ru čj ima pod konro lom napa-da č a Upitao bih neku gospodu koja predano ra-de da od ovoga čudovišta što je sebe nazvalo re-publ ikom srpskom naprave državu - a neki od tegospode sjede i u ovoj sali, ho ć e li sutra zatražiti

da ta »republ ika« bude p r iznata i da n jeni tvorcislijede ć i put s jede ovdje sa nam a. Upitao bih tugos podu ho ć e li , spremaju li se, da tu tvorevinu,zasnovanu na nasilju i genocidu, danas-sutra po-zovu u porodicu civil iziranih zemalja.

Ja sut ra odavde idem u Ženevu, na sastanakm inistara islamskih zemalja. Kao i vama ov dje, re-

ć i ć u im svu ist inu o tome šta se i zašto se doga đa -

lo. Re ć i ć u to vladar ima i poru č i t i narodima m u-slimanskih zemalja.

U oslobodila č k i m r a to v i m a i m a n e k a n e -uhvatljiva veli č ina koja se opire analizama. Stogase nek i vojni i politič ki analit i č ari na Zapadu sta-

l no vara ju u p rognozam a. Naš narod s e bor i zaslobodu ili , više od toga, za opstanak. Takva bo-rba se obi č no teško vodi, ali teško i gubi. Nijedanoslobodila č ki rat u posljednjih 50 godina nije bioizgubljen. Ne znam zašto bi bio naš. N iko i ni č imne m ože prisilit i naših 150 hiljada vojnika da po-lože oružje. Preporu č io bih svakom e da o ovoj č i-

njenici vodi ra č una i zbog nas i zbog sebe. Na-dam se da ni pr i jatel j i Bosne .ne ć e zam jer i t i naovim rije č ima, a za one druge, nakon svega, n i je -me br iga.

Gavor uč e a n ic i m a B F S , S a u B u d i m p e š f i:s .12 .1994.

8




N I S A M N EN iko nema pravo da kaže da B osne ne će biti i da bi borba za nju mogla postati kontra-

produktivna. Tu se nema pravo na migjenje

d u g o j h i s to r i ji B o s n e i H e r c e g o v i -e, o njenoj sudbini odlu č i v a l i s u

i l i s t r a n i o s v a j a č i i l i v e l ik e s i l e . N o ,i u jednom i u d rugom s lu č a j u ,p o n a j m a n j e n a r o d k o j i u n j o j ž iv i .

H oč e l i se h i s t o r i j a p o n o v i d , i t o u d r a s t i čn i j e mo b l i k u n e g o i l r a d a d o s a d a ?

- Ne b ih se sasv im složio sa vama. M i ak t ivno

su d j e lu j e m o u k re i ra n j u o n o g a š t o se z o v e n a šasudbina . D rugo je pi tanje rezulta ta . To nije pi ta -

nje našega već

e g i l i m a n j e g uč

ešć

a ,ne go odnos a s na ga . U na š u s udb inuumiješa l i su se v r lo m o ć ni faktori, bi-

lo svojom inercFjom, bilo svojim dje-

l o v a n je m . Z a p a d u g l a v n o m i n e rci -jom, a l i i inerc i ja je s i la . Ipak , akot reba procjenjiva ti kona č ni rezu l ta tsvih ovih povuci-potegni, m is l im dać e rezu l ta t b i t i da ć e n a š n a ro d k o -n a č no dobi t i svoju državu .

Uloga R usije, Velike Britanije iFrancuske u agresiji na Bosnu i He-rcegovinu je, iako nelogi čna, ipak

donekle jama. No,č

ini mi se da na-jv eću nepoznanicu za naki po lit ikup r e d s t a v i j a k r a j n j a n a m j e r a S j e c l in j e -nih Am eriakili Driava prema Bomi iHercegovini Vjerujete li da ć e - s a -dašn jo j amer iako j admin is t rad j ip r e v l a d a t i » p o l i t i a k o - s t r a t e š k i p r o v i -ndjalizam« u tezi koja se m ože č u t i ,prema k ojoj Amerika, zapravo, i ne-ma sigurnasnih interesa u Bosni?

- Nedavno sam č i tao studiju gru-p e v e o m a k o m p e t en t n ih a m e r i č k ih

autora . Prema to j s tudi j i, Bosna spa-

da u t reću k a te gor i ju a m e r i

čkih pri-

ori te ta , dak le , re la t ivno je nisko ra -ngirana . Ova tend encija pr isutr ia jeod po č etka krize u bivšoj Jugoslaviji .

U v i j e k sm o , u g l a v n o m b e z u sp j e ha , p o k u ša v a liub i jed i t i Ameriku u po t rebu da se ak t ivno , a nek a o pos ma t r a č , uldju č i u r ješavanje bosanske k r i-ze. Odgovor je, izravan ili neizravan, uvijek b io daje to pr im arno evropsko pitanje i evropska odgo-vornost . Iskreno re č e n o , n e ra z u m i j em o v o p o -t c jen j iva n je p rob le ma , a l i ne m ože m o n i š ta p ro -mijen i t i . Kad sam se posl jednj i pu t sreo sa pre-ds je dn ik om C l in tonom, b i lo j e to p r i j e ne k o l ik o

dana u Budim peš t i , u č ino sam pos l jednj i pokušaj ,skre ć u ć i mu p ažnju da su Rus i doš l i na Jadranskom ore. Bila je jasna moja a luzi ja da se to dogodi lou vr i jeme preds jednika SAD koj i se zove Bil l Cl i-n ton . Re k oh da to n i j e n i š t a novo . P ods je tio b ihvas da je isti povu č eni stav imala Amerika za vrije-

m e ne k e k r ize i zm e đu Jugoslavije i SSSR-a, kadaje Brežnjev d irektno zapr i je t io Ti tu . Na p i tan je da

ć e SAD uzeti Jugoslaviju u za:s't itu u slu č a ju ru-

skog napada , tadašnji ameri č ki preds jednik J imy

Carte r pros todušno je odgovo rio: »To bi bi la ve-om a ozbi l jna s tvar, a l i mi vojno ne b ismo in terve-n i r a li .« Ne ld s u t a da p rok om e n t i ra l i k a k o j e C a -r te r tada »na tanjiru« Rusima po nudio Jugoslavi-ju . Kao š to vidi te , s tvar i se nisu prom ijenile . Ali ,mo j najsnažni ji osobni u t isak je da Am er ika, kadaje rije č o B o sn i , n e m a d e f m i ra n u p o l i t ik u . Z a t om ožda , t reba nas tavit i da radim o da bi se ta poli-t ika def in irala u za nas povol jnom smjeru .

Da biste prihvatili najavljenu vojnu pomo ć

grupe islamsk ih zemal ja (Male4ja, Iran, Paki-stan, Turska) u ljudstvii, u slu ča j u d a S a v j e t s ig u -m osti Ujedinjenih nacija povu če mirovne snagei z B o m e i H e r c e g o v i n e i k a k v e b i p a s i je d i c e V a š eprihvatanje ponude m oglo proizvesti?

- Da, p rihvat io b ih. Znam za r iz ike ko je taodluka no si , a li u s i tuac ij i kakva jes te kak va b im ogla nas ta t i, suprotna odluka bi la bi neodgovo -rna . Na rod j e ne b i r a zumio n i od obr io .

N I Č I J I Š T I TN I S M O O D B I L I

G o s p o d i n e p r e d e d n i č e , č i n i m ise da se i Bosna i Hercegovina V iosobno razlikujete od svih m alih inovon astal ih evropskih cl ižava idržavnika po tome što ni Bosna, niVi asobno, niste pod svojevrsnomkont ro lom , n i za l t itom n i jednevelike svjetske države. Ne postojif f ij e ts k i c i d a v n i k k o j i V a s m o ž e n a -

zvati telefonom i odrediti stav Bo-sne o nekom p i tan ju . Je Bom a iHercegovina mogla biti interemo-

dominion, recim o, SAD,Njem ac le , Irana Tinske , i ko l i -ko je vaša sam ostainost u odlu č i v a -nju bi la prepreka čv r šćem povezi-vanju Bosne i Hercegovine sa ne-k o m » d r ž av n o m z a š ti m i c o m « ?- M i sm o se p o n a ša l i s a m o s t a l n o ,a l i n i č i j i š ti t n i sm o od b i l i , š t o nezn a č i da bi sva č iji štit prihvatili. Po-stoje »sam rtni zagrljaji«.

D a je neko takvo povezivanje napo č etku agresije na Basnu moglosman jiti njene posljeclice i molet a k v o e v e n t u a i n o p o v e z i v a n j e u b u -

du ćn o s t i s p a s i ti B o s n u ?- A m e r ik a nci ima ju pos lov icu k o ja u s lobo-

dnom prijevodu glasi - da svald uspjeh dolazi iznu-

t ra . Mi našu odbranu moram o držat i na nekoj gra-nic i, na nekom dovo l jno v isokom n ivou , i to m i sa-

m i; moram o na tome us traja t i i tada ć e se na ć i s a -

veznika u svijetu. Drugog puta ne vidim. Uostalom ,ako je r ije ć o našem ut icaju , mogu ć nost tog uticajaunu tra je v r lo ve l ika , napo l ju veom a ogran i č ena.




Gospodine predsjednič e , V a š a h a r iz m a u b o -šnjaclom narodu je neupi tna. Više niste samopredsjednik jedne s t ranke najvišeg državnogo r g a n a , v e ć ste postal sim bol bošnja čkog naro -da i prvi veliki politiad voda tog naroda u njego-v o j h i s t o r i ji . l a k o ć u s l i je c t e a m p i t a n j e m r i z i k o v a -d a s j e ć a n j e j ed n o g o d m n o g i h j u g o s la v e n s k ih n o -

vinala koji su pravili intendue sa predsjednikomntom (ne klim Vam ovom para1elom ništa loše,a n i l a s k a t i , i li V a s m o ž d a , u v r i .j e d i t i) h o ć u d a V a sp i ta m : š t a p o s l ij e V a s ? V i d i t e u s v o m e o k r u i r e a l ju d e k o j i b i V a s m o g l i z a n d j e n i t i u h i s to d s j k i n a -jdelikamijem trenutku basnjaacog naroda? Znampuno različ itih ljudi, od onih koji V as obožavajud o o n i h k o j i V a s a s p o r a v a j u , k o j i s e s la ž u u t o m eda Vi predstavljate jedan od vrlo bitnih faktoraodbrane, pa i opstanka bašnjaatog naroda?

- M o r a m s e m a l o p r ib r a t i i s a b r a ti n a k o nonoga š to je sadržano u vašem pitanju . Pr ije sve-

ga , mis l im da pre t je ruje te . Ja sam samo preds je -

d n i k i z a b ra n n a s l o b o d n im i z b o ri m a i z n a m š t at o z n a č i . Po la sk a n sa m o n i m š t o m i k a že t e a l i,a k o m a lo bo l je r a zmis l im , ima m ra z loga i za tu -gu, pa i zabr inutos t , možda , i l jutr i ju . Dozvoli teda se ne s ložim sa m išl jen jem da sam ja to liko va-ža n za odbra nu , pa i ops ta na k boš n ja č k og na ro -da. Bilo bi loše da je to tako, ali hvala Bogu, nije.Hil jade l jud i se bor i, lakše im je sa m nom, k ao š to

j e m e n i l a k še sa n j i m a , a l i o n i b i s e b o r i l i i b e zm ene i nas tavit ć e se bor i t i i radit i kada ja odem.1 .1 i , je r io sam se u to u ok tobru 1992. , tada samprv i pu t p roš a o uzduž i popr i j ek o Bos nu u k o jo jje bjesnio ra t . Ponovio sam ta j obilazak dva mje-

seca kasni je , u decembru is te godine. Došao samu je da n Gra da č ac, koji je ve ć b io odbra n je n i k o -ji ć e bi t i kona č no odb ranjen u bici š to ć e se vodi-

t i u nove m bru 1 9 9 2 . , k a da s m o na pra v i l i hr š umod n j ih ov ih t e nk ova u r a vn ica ma ok o Gra da č ca .

Š ta s a m im ja i l jud i ok o m e ne u S a ra je vu pom o-g l i u tome ? Nis mo m nogo . P omogl i s mo im u to -l iko š to smo pr i je po č e tka ra ta organizira l i na rodi p r i p re m i l i n e š to o ru ž j a , n a ža l o s t n e m n o g o , iš to smo im negdje u jesen , a pr ije ove odlu č ne bi-t ke u novembr u , dos t av i l i neš to o r už j a p r o t i voklopa . Sve drugo odradil i su oni sami, na osno-vu lič ne inicijative, organiziraju ć i i p o m o ć iz svo-

je d i jaspore u Evrop i . U ovom e su po lcazal i ve l ikum jeru sam osta lnosti , sna lažI j ivost i i m ašte . Sje t i tese onoga ok lopnog voza kako su ga borci Grada-č ca nam am il i i un iš t il i . Nije to b i la naša ideja , b i-lo je to i u zamisli i u izvedbi njihovo cljelo.

M o g a o b i h v a m n a v e s t i p re g rš t s li č nih pr i -m j e ra . Ož i v I j a v a n j e n i s 'e n a m j e n sk e i n d u s t r i jepos e bna j e p r i č a kad je r i je č o l o k a l n o j p a m e t i ilokalnoj in ic i ja t iv i. Ovaj narod, s re ć om , ne zav is iod po je d inca . B lok a da S a ra je va ima la j e i j e dnudobru s tranu: doprini je la je zrenju i osamosta l je -nju naroda . O n je sazr i jevao brže , prolaze ć i krozove pa tnje i suo č e n s a ne pos re dnom o l ia snoš ć u .

Stoga m is l im da je opasna - a ni je ni ta č na - tvrd-

nja : ako Al i ja ode, odbrana ć e se poljul ja t i . Ve ć

sada, u S tranci , 'V ladi i Preds jedniš tvu , nalaze se

sasvim form irani l judi . S tranku ve ć oda vno s k o rosamos talno vodi Bi č ak č i ć , poslove Vlade vod i Si-

lajdži ć , a m n o g e p o s l o v e Pre d s je d n i š t v a G a n i ć .

Apelirat ć u na sve l jude da nas tave da se dogova-

raju i sarađ

uju . A narodć

e jednog dana kazat i koć e bi t i prvi , č im m u s e za to p ruž i p r i l ik a na s lo -bodnim izborima . Dotle , neka se s trpe i bore za-

j e d n o sa n a ro d o m .

N A Š N A R O D V O L I V J E R U ,A L I N I U N J O J N E P R E T J E R U J E

U bošnlaacom narodu, pa i u Stranci demo-k r a t s k e a k c i j e , i u s a m o j v l a s t i, s v e s e v i š e p r o d u -b l j u j e j a z i z m e d u d v i j e s t ru j e : r a . d i k a l n i je , u v j e t n obismo je m ogli nazvati vjerskom , i um jerenije ,opet uvjetno - gradanske. Da ta podjela polalm

p o s t a j e o z b i l jn a o p a s n o s t i d a li e z a n j u k r i v » v j e -r s id f a n a t i z a m « p r v i h i li » k o z m o p o l i t iz a m i n e d o -s t a t a k p a t r i o t i z m a « d r u g i h ?

- SDA je ve l ika s t ranka i n i je č u d o d a im a v i -

še s truja . U njoj se ogleda naš narod takav k akavj e , pa možda i neka n jegova pro t iv rje čj a i n e d o -sl jednost Naš narod vo l i Njeru , a l i n i u v jeri nevol i p r eer ivan je , To j e t i p i č a n n a ro d sa V e l i k egra n ice , sa r a zm e đa sNietova. Po v jer i smo I s to-č n ja c i , po o b ra zova n ju s m o E vropo l ja n i . S rce mpr ipada mo je dnom s v i je tu , umom drugom. M i je-š a s e t u i o n a d a l e k a b o g o m i ls k a k o m p o n e n t ap r aš t an j a i dob r o t e . S vako od nas k o j e i sk r en

m ora pr izna ti da seč

es to upita : ko je on, kojemus v i je t u p r i p a d a . Š t o s e m e n e t i č e , ja s a m s e b iodgovor io da s a m e v rops k i m us l ima n i o s je ć am

se u toj definici j i kao u komotnim cipe lama .M alo sam se udal j io od vašeg p i tan ja , Dakle,

bilo bi loše kada b i se s truje u Stranci poja č avale

tako da se oštro izdvoji Njerska od lai č ke struje. Ja

bih žel io da S tranka nas tavi l i č i t i na naš narod, ada bi to bila, ove dvije tendencije ne smiju se uda-

l java ti . Obrnuto, t reba da se pr ibl ižava ju. Tamoć e m o dob i t i na je fik a s n i ju k ombina c i ju za budu-ć nost.

Vaate za to lerantnog čovjeka i demokra-

tskog političara, uprkosožda, zahvaljujuat o m e š t o s t e n a s v o j i m p l e ć i m a n a j b o l jee -presimost proaoga, total i tamoga sistema. No,Stranka aji s te osnim č i predstavnik, poanje seponalati u dlaku isto kao Partija nekad. Bošnja-d m a j e p u n o l a k š e ž i v j e d , b o r i t i s e , r a c l i ti , o s t v a r i -v a t i s v o j a p m v a u k o l i k o s u a a n o v i S t ra n k e d e m o -k m t s k e a k c i j e , n e g o a k o t o n i s u . N a r o d s l d p i t a n o :našto ć e t o ?

- M i u pos l j e dn je v r i j e me im a mo s na ža n p r i -l iv u S tranku l judi k oj i su pr ipadal i ran i jem s is te-m u . N a r a v n o , p o s t a v l ja s e p i t a n j e : d o l a z e i zubjedenja , ka r i je r izma i l i pr i t iska . Jedno je s igu-

rno: nikakva izravnog pr i t iska nem a, ne izravnogmož da. Kad je r i je č o l judima ranijeg s is tema, miimam o poš tovanje za l jude koji su os ta l i sa naro-dom i nas tavi l i poš teno radi t i i bor i t i se na m jes t i-ma na koj im a su se zatekl i . Sa druge s t rane, t i lju-d i im a ju poš tova n je za s t r a nk u k o ja j e na s ta v i lada se upo r no i nepoko l eb l j ivo bo r i za Bosnu i

ovaj narod .Da k le , p r izna n je i uva ža va n je j e uza ja mn o .Nar avn o da uz t o ima i ka r i j e r izm a , pa i d i r e -kt r i ih pri t i saka tu i t amo, posebno u provinc i j i ,a li to ni je prevla đu ju ć i t r e nd i ne mo že ob ja s n i t i

s i tuaciju . Uosta lom, sve s tranke imaju punu s lo-b o d u d j e l o v a n ja , n e k e i v l a s ti t e m e d i j e i s v o ji s k u sa n k a d a r . R a m o s t a n j e , m o žd a , d o p r i n o s ihom ogen izac i j i, a l i t o ne po t s t i č e SD A, L j u d iins t inkt ivno os je ć a ju potrebu da se pred opasno-

z b i j a j u b a r e m d a s e n e r a s i p a j u . A š t o s eti č e onoga »lakšeg živo ta« - ko l iko ja znam , sv imaj e ve oma te š k o .

Gaspodine predsjedniče, snagom svoga au-tori t£ ta i m o ći , u stanju ste da presudno uti č ete

na tok svih društvenih kretanja - od privrede,obrazovanja, položaja, vjerskih zajednica, do ka-drovsk e, spol jne unutrašnje pol i t ike. Kako seprivatno odnosite spram te č injenice, kako nosi-te toliko b r e m e ?

- M i s l im da p r ec j en ju j e t e i m o j au to r i te t im oj u t ica j . Je d ino š to zna m je s te da ima m m no-go pos la , pa se uvi jek žur im, da teško s t ižem i das a m b e s k r a jn o z a l w a la n s v a k o m e k o m e m n o g one pita , a li poš teno i dobro uradi svoj posao .

Plaš i te se mogu ć nosti da se silnice m edu-

narodne polit ike i ne&asnih interesa u jednomt renutku poklope u taad u kojoj će Vam ja-sno da Bosne i Hercegovine vlie ne ć e biti i da bidaljnja borba mogla biti kontraproduktima?

- Neko je rekao da je u Bosn i na sceni svjetski

rat, ali da se to ne vidi. O č igledno je m is l io na tu

sn a žn u u m i j e šan o s t sk o ro sv i h re l e v a n tn i h s i l asvije ta u teku ć i sukob . A ko b ih rangi rao te s i le ,po utica ju na tok doga đaja, na vrhu ljestvice smo

ipak m i, naš vojn i i pol i ti č ki uticaj, jer je, za razli-

ku o d nek ih d r ug ih, d i r ek t an i j e r m i , bo l j e oddrugih, pozna jem o s i tuaciju, op ć enito i u detalji-m a . Nik o ne ma p ra vo da k a že da Bos ne ne ć e bi-

t i i da b i borba za n ju m ogla pos tat i kontraprodu-k tivna . Tu se nema pravo na m iš l jenje.

H oče Bosna Her c egov ina p os t oj a t i s to -d n u g o d i n a i k a d a č e s e z a v r E d r a t ?

-M i s li m d a sa m u p ra v o o d g o v o r i o n a p rv idio vašeg pitanja , a kada ć e se završ i t i ra t , to neznam i n i je me s t id to kazat i . Naime, s iguran samda u ovom t r enu tku n i ko na sv i j e t u t o ne zna .Ima to l iko promjenj iv ih nepredvid iv ih faktora .Na š e j e da r a d im o i da s e bo r imo i da to č i n i m ona najbo l j i na č in , a Bog upravlja h is tor ijom . Ta-ko ja v jeru jem.

3 1 . 1 2 . 1 9 9 4 .

9





*



I J A : J A I Z D A T I N E Z N A I V I

O N I Š T O P R A V EH I S T O R I J U

N E V O L E D A J E P I Š U

ismil lahir -rahmanir -rahim!Br a ć o i sestre, dragi prijatelji,D a n a s s e n a v r š i lo p e t g o d i n a o do d rža v a n j a v e l ik o g i v a ž n o g sk u p an a k o j e rn j e o sn o v a n a S t ra n k a d e -

m okratske akcije.

Bio je to jedan od p rvih skupova te vrs te i teveli č ine u po sl iednj ih ć e trdese t pe t godina u br-

všoj Jugoslaviji.Po tada važe ć im zakon ima b i lo je to kažnj ivo

ok up l ja n je za k o je b i s va k o od na s m oga o dob i t ido c lese t god ina za tvora . M e đutim, tadašnja vlast,spletena aferam a i unutrašnj im sukobim a, n i je v i-še bi la u s tanju da preduzme bilo š ta .

A k o s e m a lo p re l i st a š t a mpa iz t ih da na , v i -djet ć e se da je nacionalisti č ka euforija u Srbiji bi-

la ve ć uve l i ko uze l a mana dob iva ju ć i ubrzanje ,

pr ib l ižavala se svom e vrhuncu. Kosovska kr iza jeb i l a . u p u n o m j e k u , M i l o še v i ć e v G a z i m e s t a n i» U ke« v e ć su se b i l i odgiral i , a garn i ture koje n i-

su bi le dovolino ve likosrpske u Crnoj Gori i Vo-

jvodin i b i le su uklonjene tzv . jogur t i balvan-revo-luc i jama.

Od svoga proglašenja 1918. godine Jugosla -vi ja je pa t ila od srpske hegem oni je , ko ja je b i laugrađena u sve manje m ehanizme, posebno u vo-j s k u i p o l ic i j u . D o l a s k o m k o m u n i s t a n a v la s t1945. godine ova hegem onija je b i la ublažena, a l ine i o t ldonjena. Pokazalo se da se radi o k ons tru-kcionoj grešci , ko ja je , kako je m aš ina s tar ila , SV e

više dolazila do izražaja. Kona č no , po jav io se M e-m ora nc lum S rps k e a k a de mi je na uk a i Mi loš e v i ćkao rea l iza tor programa . Jugoslavija se nepovra-tno raspadala .

U ta k v im h i sto r i js k im ok o lnos t ima , 2 7 . ma -r ta 1990., č e trdese t muslimansk ih gra đana izdajupozna to S a op ć enje za javnos t u kojem n ajavl ju ju

da ć e , k a o odgovor na doga đa je u zem li i i o lujukoja se nas lu ć ivala, osnovati politi č ku s tranku ra -di zaš t i te inte rese muslim anskog naroda . D efini-ra l i su je kao s tranku gra đan a m u s l im an s ko g ku -Iturno-povijesnog kruga u bivšoj Jugoslaviji .

Dva m je s e ca k a s n i j e , u ve l ik o j s a l i Ho l ida yInna u Sarajevu, okupi l i su se d elegat i iz sv ih kra-jeva tada:Snje Jugoslavije, njih ukupno oko tr i sto-

tine, usvojili Programsku deklaraciju i Statut Stra-

nke i izabra l i organe Stranke .Ovo je p r i l i k a za m a lu r e t ros pe k t ivu i o s v r t

n a d o g ađa je k roz koje je Stranka za jedno sa na-r o d o m p r o š la u b u r n o m p e t o go d i š n je m r a z d o-blju . Kao š to ć e se v id jet i , S tranka je prvo k renu-la da os lobodi l jude , a za tim da os lobodi zem lju .

O S V A J A N J E N A R O D A

Programska deklaraci ja , usvojena na Osniva-

č koj sku pštini pr i je pe t godina , i danas je sasvima k tua lna , ia k o n e ld n je n i d i j e lov i s a da ima ju s a -m o his tor i jski zna č a j.

Zaniml i ivo je da smo m i tada još uv i jek v jero -

val i da je Jugos lavi ju m ogu ć e sa č u v a t i. D a s m obil i na ivni , i l i smo predosje ć a li ka tas trofa lni po-t res koj i ć e njeno rušenje izazva ti , tek u jednomo d č lanova Deldaracije (ta č ka 6) s to j i : »Zalažem o

s e za od r ža va n je Jugo s la v ij e k a o s lobodne za je -dnice suveren ih naroda i republ ika u sad ašn j imgranicama« .

U s Id a d u sa o v o m o d re d b o m , n a š i p re d s ta -

vnici ć e se kasnije , sve do po č etka agresije, zala-gati da se nađe na č ina sa se Jugoslavija rekonstru-

i ra na novim osnov am a koji bi os igura li poš tova-n je p r inc ipa r a vnopra vnos t i s va k og na roda , pa im u s l i m a n sk o g . V i s e s ig u rn o s j e ć ate t ih s i lnihpregovora č i j i j e t o k n a ro d p ra t i o sa z e b n j o m inadom, a l i ko j i su se uv i jek završaval i tako da sm oza jedan korak b i l i b l iže katas trof i .

Ne t reba da se danas s t id im o t ih naš ih nas to-j an j a , i ako su se ona na k r a ju pokaza l a uza lu -dnim . Naprot iv , sve š to sm o tada govor i l i i č inili,poka zu j e da sm o b i l i odgovor n i l jud i , ko j i su ,svjesni ozbil jnos t i s i tuacije , do po s l iednjeg danatragali za politi č k im i r a zumnim r ješ e n je m .

Ne treba n i da žal im o, jer »sve š to je u his to-r i j i propa lo, propa lo je sa razlogom « - kako glas ij e d n a ć' e s to ci t i rana re č enica o sm is lu his tor i je .

Po ru k e Pro g ra m sk e d e k l a ra c i j e n a še S tra -n ke z yu č e i danas sasvim aktualno i preds tavl ja juono š to b ih s a p ra vom m oga o na zva t i naš im k o -ns tantama . Dozvoli te mi da vas podsje t im na ne-ke od t ih poruka :

»D emokracijajejedna od osnovnih odredni-ca naše stranke. P oštoje ovaj pojam podložan ra-zličitim, često oprečnim shvatanjima i tuma če n j i -

ma, ističemo da pod demokrac ijom podrazumi-jevamo vladavinu naroda koja je regulirana vla-davinom pravednih zakona. To su zakoni u čijem

se središtu nalazi čoljek kao slobodna ličnostkoji bez ikakvih rezervi i ograda potvrcluju prava,

slobode ijednakost ljudi i građana bez obzira naijeru, naciju, rasu, jezik, spol njihov društvenipoložaj i političko mjerenje.«

»D elinirajud demokraciju ne prvenstvenokao vladu ve čine, nego kao vladu zakona, mi ho-

čemo da istaknemo privrženost na čelu potpuneravnopravnosti velikih i malih naroda i pravimajerskih nacionalnih manjina, i u tom smislu

odbac ujemo svaki vid majdrizacije,Vladaldna ve ć ine bez posredovanja zakona

neizbježno se pretvara u drainju večine, a tirani-ja večine je tiranija kao i svaka druga.« ( tač. 5)

»U vezi sa prednjim, zandjevamo kultumo-prosijetnu autonomiju za muslimansko stanovni-štvo Sandžaka.« (ta č. 6 st 2).

» S D A če stoga ož ivljavati nacionalnu svijestbh. Muslimana i insisdrad na uvažavanju činjeni-

ce njihove nacionalne samobitnosti sa svim pra-vnim politi čkim konzekvencijama.

Ističu č i pravo bh. Muslimana da pod svojim

nacionalnim imenom i kao autohtoni narod živena ovom tlu, mi to pravo podjednako i bez ika-kvih ograničenja priznajerno Srbima i Hrvatimakao i svim drughn narodima i narodnostima uB osni i Hercegovini«.

»U vezi prednjim, isti čemo naš posebaninteres za očuvanje Bosne H ercegovine kao za-jedničke države Muslimana, Srba H rvata. Uovom smislu SD A če se energično odupnjed po-kušajima destabilizacije B iH, njene podjele i svo-jatanja, bez ob zira sa koje strane takve i sličnepretenzije dolaze.« (ta č. 7).

»SDA smatra svojim prioritetnim zadatkomda istražuje otklanja uzroke ovoga stanja (misli

s e na lo š e s t a n je u ob ra zova n ju , mo ja o pa s k a )da inicira i podržava sve mjere koje idu za razvi-

janjem prosijete i školsko obrazovanje u sldm ste-penima. Ovo se naročito odnosi na osnovno ško-Isko obrazovanje, koje mora biti obavezno, be-splatno i u najve čoj mjeri obuhvatno. Pri tome,S D A če zahnjevad bitnu refonnu školskog siste-ma reviziju školskog programa, kalco bi se iznjih uldonfle ideološke dogme i predrasude na-stale u periodu političkog i duhovnog monopo-Ia.« (tač. 9).

»Uz ukidanje vlasništva bez vlasnika i doslje-dno provođenje ovog načela, smatramo da su na-

jmanje još dva radikalna zahvata neopilodna:P rvo, široka denacionalizacija privrednih

preduzeča, počinju či od manjih ka ve č im. U ja-vnom (odnosno chž avnom) vlasništvu treba daostanu samo djelatnosti od op č eg interesa (PTT,željeznica, rudnici, aldo-saobračaj i one koje

po prirodi nisu tižišne. Ističemo da u privatmojsvojini ne gledamo samo fakt6r preduzetni čke

4




efikasnosti, nego i garanciju osob ne slobode gra-đana« (tač. 11).

»V jerujerrio u dem okratski put za postizanjepromjena u društvenom, politi čkom i ekono-mskom bi ć u zemlje bez mržnje i revanšizma.«( t a č. 18. st. 2).

Ovim r i je č ima završava se Programska dekla-

racija SDA, č i j ih p o ru k a se n i k a d n e ć em o zas t i-

dje t i . Naprotiv, vje rujem da ć e m o s e i m i i n a š ip o t o m c i m o ć i uv i jek sa ponosom po zivat i na ono

š to je u n jo j b i lo zapisano .M o ć i ć e mo to , na ra vno , a k o s e bude m o p r i -

država li njenih prok lamacija i provod il i ih u pra -k ti č noj poli t ici i radu Stranke .

Ov o j e p r i l ik a d a n a p ra v i m o t o n e o p ho d n ou p o re đenje.

Prvo, os ta l i smo vje rni pr incipu s lobode , de-mo kraci je i l judskih prava;

drugo, ve ć i n a sm o a n e p ro v o d i m o d i k t a t u -ru ve ć ine;

tr e ć e, ostali smo v jerni ideji Bosne, ne pitaju-

ć i za cijenu;č etvrto, oživjeli smo nacionalnu svijest mu sli-

man skog naroda i vrat i li mu os je ć aj samopouzda-nja i n jegovo his tor ijsko im e;

pe to, nismo zaboravil i našu bra ć u u S an d ž a -k u;

šes to, definira l i smo naš ci l j u ob razovanju išk o l sk i m p ro g ra m i m a (o v o p o s l j e d n j e sm o d o -brim dije lom i prove li) , i

k o n a č no, proglasili smo na č elo protiv

m ržnje i revanš izma i pr idržaval i se tog na č ela.

Na k on u s p je š nog za v r š etk a Os n iva č k e s k u-pš t ine, č i ju godišn j icu danas obi l ježavam o, us l i je-

d i o j e p ro b j e d o n o sn i p o ho d S t ra n k e š i ro m B o -sn e . D o p a r l a m e n t a rn i h i z b o ra , k o j i su o d rža n i18 . n o v e m b ra 1990 . g o d i n e , d a k l e z a m a n j e o dšes t mjeseci , održano je 120 osniva č kih skupš t ina

SDA i to u skoro sv im opć

insk im sjed iš t ima u BiH,a zat im 7 u Sandža ku, 13 u Hrvatskoj , 4 u S love-

n i j i , 4 na Kos ovu i j e dna u M a k e don i j i . U i s tomperiodu osno vana su 24 ogranka u svije tu, i to 2u Austr i j i , 10 u Njem a č koj , 5 u Š vicarskoj , jedan

u Holandi j i i po 2 u SAD , Aus tr i ji i Kanadi .V ri j e m e m i n e d o z v o l ja v a d a u č i n im m a i

k ra ć i osvrt na rije č i i m is l i k o je s u s e mog le č u ti

na ov im s k upov ima , pun im oduš e v l je n ja i na de .Održa ne s u s to t ine va t r e n ih govora , i zgovore nesu kletve i zakletve i data mnoga ob e ć anja . Neka

od t ih obe ć anja su i spunjena, neka po tpuno za-boravljena . U svakom s lu č a ju, bio je to dramati-

č a n t re n u t a k m u s l i m a n s k o g n a r o d a , tr e n u t a kpro testa i i s t ine nakon s to t inu godina prinudnešutnje.

O d s k u p o v a k o j e sa m s p o m e n u o , č etiri seizdvajaju po svojoj važnosti, pa ć u ovd je r e ć i ne-kol iko r i je č i o n j im a.

- 2 7 . s e p t e m b r a 1 9 9 0 . g o i d n e o d r ž a n a j eOsniva č k a s k u p š t i n a S t ra n k e u N o v o m P a z a ruko ja je - okup i la p reko 50.0001jud i. Na ovom sku-

pu prv i pu t je i s taknut zaht jev za au tonomi jomSandžaka .

- 25 . augusta 1990. u Fo č i se okupi lo preko100 hiljada č lanova i s impa tize ra Stranke . Skup

ć e os ta t i upam ć en, pored os ta log, po tom e š to jena n je mu k la n ja na za jedn i č ka dženaza šehidima

i nevin im ž r tvama č e tni č kog te rora u Fo č i u Dru-

gom svjetskom ratu .

Dvadese t dana k asnije , Osnivač

ka skupštinau Velikoj Kladuši okupila je 200 hiljada ljudi i bi-

la je najve ć i poli t ič k i skup ikada održan u Bosn i .Dom in ira le su dv i je naše poruke: Prva - M usl ima-

n i ne ć e pr ihvat it i krn ju Jugos lavi ju , i d ruga - M u-

s l imani ć e , ako za treba , oružjem branit i Bosnu.

- Če tvr t i važan skup je bio u vezi sa rascje -pom u Stranci . Naime, 18 septembra 1990. godi-ne A dil Zulf ikarpaš i ć i M uh a me d F i l ipov ić , sa još

nekoliko istomišljenika, objavili su razlaz sa ruko-

vodstvom Stranke . Bio je to k lasi č ni pokuša j pu č a

i nezakonitog preuzimanja vlas t i u Stranci , kojaje ve ć tada bi la na j ja č a pol i t i č ka snaga u Bosni .

M i smo m unjevi to reagiral i i raš č istili situaci-ju . Za svega č e tir i dana organizova li smo vanre-d n u k o n v e n c i ju s t r a n k e u Te šn j u , n a k o j o j sm odonije l i odluku o iskl ju č en ju Adi la Zu lf ikarpaši ć a

i još t r i d is identa iz rukovods tva S tranke, popuni-l i rukovodstvo i normalno nas tavil i rad. Zulf ika-rpaši ć je nakon toga objavio osnivanje nov e s tra -nke - Muslimanske bošnja č k e o r g a n i z a c i je(MB 0) . Na izbor im a , k o j i ć e se o d rža t i n e p u n a

95




dva m jeseca nakon toga, MB O je pretrp jela kata-strofalan poraz.

I Z B O R I I O A N I V A R L J I V O G M I R A

N a p a r l a m e n t a rn i n i iz b o r i m a o d rža n i m 18 .n o v e m b ra 1990 . g o d i n e , SD A j e o sv o j i la 86 o d240 pos lani č k ih m jes ta u Skupštini RBiH i t r i od

sedam m jes ta u Preds jednišvu BiH. U 44 od 104o p ć ine u BiH, SDA je osvoj i la natpolovi č nu ve ć i-

n u g l a so v a , a u j o š 20 n e š t o m a n j e o d p o l o v i n eglasova.

lzbor i su b i l i naša vel ika pobjeda im o j e

s la v il i N is a m s igu ra n da s m o u tom t r e nu tk u b i l is a s v im s v je s n i k a k o og rom a n te r e t odgovornos tis mo p re uze li na s vo ja p le ć a . Je r , iako nism o bil ij ed ina po l i ti č k a s t ra n k a m u s l i m a n sk o g n a ro d a ,opred je l jen je našeg naroda za SDA bi lo je takoubjedI j ivo i nesumnjivo, da je sva odgovornos t za

sudbinu narod a i sve dobro i z lo š to ć e g a sn a ći

prakt i č no preš la na nas .

Neposredno pri je izbora u Sara jevu je p ro-m o v i r an Muslimanski glas, glas i lo SDA , koje ć e

kasnije postati nezavisni lis t - današnji L j i l j a n .De ce m bra 2 2 . 1 9 9 0 . u S k upš t in i B iH os no-

van je Klub poslanika SD A, tijelo koje ć e imati ve-

om a va žnu u logu u fo rmi ra n ju po l i t i č kih stavova,

a l i i u od r ža va n ju ve ze izme đu l z v ršn o g o d b o raStranke i Skupš t ine k ao najv išeg organa v las t i .

Januara 28. 1991. SDA ob jav l ju je Deklarac i ju

o državno j suverenosti i nedje fi ivos ti Repub like .P r o g l a s j e u p u ć e n č l a n o v i m a SD A, m u s l i m a -ns k om na rodu i g ra đanima Bosne i Hercegovine.Evo klju č nog s tava te Dek laracije , č l ja poruka ve-

om a r je č i to govori koliko je Stranka bi la svjesnacil ja svoje borbe , a l i i svih r izika i op asnosti kojita j izbor prate:

»S matramo da su samo vlade izabrane na vi-šestranaćkim i slobodnim izb orima legalne le-gitimne. Niko se ne može pozivati na zakone či-

je je vršenje protiv volje naroda,jerje volja naro-da zakon od svih drugih. Nastojte da ra-

zborim djelovanjem u svojoj sredini doprineseteočuvanju mira, sloge i jedinstva muslimanskognaroda bez ob zira na stranačku pripadnost.nite sve da sačuvamo slobodu i suverenitet BiHbez intervencije vojske neželjnih saveznika sastrane. Slobodna i suverena BiH prvije cilj našihnastojanja, a opstanak muslimanskog naroda jedirektno zavisan od opstanka suvereniteta B o-sne H ercegovine.«

Deldarac i ja je dobi la op ć u p o d ršk u . N a v o -dim kordenta r lzvišnog odbora SDA is to č ne He -rcegovine ko j i je us l i jed io č e tir i dana kasnije (2 .februara 1991.) . Komenta r je ka rak te r is t i č an jeri lustr ira mišfienja i osje ć an ja m u s l im an s ko g n a r o -

da t ih dana . U n je m u s e k a že :»Muslimanski narod Herc egovine u cijelosti

podržava stavove iznesene u D eklaraciji o drža-

vnoj suverenosti i nedjeljivosti Repub like B ilLkojaje objavljena u sredstvima informisanja. SD A

njeni članovi istočne Hercegovine upozoravajuda muslimanski narod neće dozvoliti nikome i nipod kojim uslovima c ijepanje i podjeluUpozoravamO predstavnike srpskog naroda darješenje problema ne traže van granica B iH, jertime siju nepoljerenje i mržnju me đu narodi-

ma.«Sv e o v o d o g a đa se č et rnaest mjesec i p ri je

izbijanja rata.Od 1 . do 15. apr i la 1991 . apr i la 1991 . prove-

den je redovni popis s tanovniš tva . SDAje prom o-

vira la bosansk i jezik kao jezik bosansk ih Musli-ma na , odnos no Boš n ja k a.

D e v e t n a e s t o g a p r i la 1 9 9 1 . u B a n j o j L u c iodržan je vel ik i skup gra đan a p o d n az iv o m » L ju -

di dobre vol ie« . Na skupu, k ojern je pr isus tvovalo

oko 100 hif iada građana , govorio je preds jednik

S D A .

D v a d e se t o sm o g a p r i la 1991 . u Sa ra j e v u j e

o d rža n o re p u b l i č ko sav je tovan je SDA, gd je su seokupi l i p redsjednic i op ć i na i op ć i n sk i h o d b o raSDA iz osamdese t op ć ina.

U m eclUvrem enu, s tan je u b ivšoj Jugos lavij i

nas tavilo je da se pog oršava . Srpsk i naciona lis t i-č l d p o k re t , p re d v o đen Miloševi ć e m , na s tav io j eda stvari bezobzia-no gura u pravcu konflikta.

Su o č ena sa ovom s i tuacl iom, SDA je u Sara-jevu organizira la skup skoro svih re levantrdh l i-č nos t i mus l im anskog naroda u b ivšoj Jugos lavij i .Bilo je to 10. juna 199 1. , 15 dana pr i je izbijanjara ta u Slovenij i . Bili su pr isutni muslim ansld z a -

s t u p n i c i u Sk u p š t i n i R B i H, č l a n o v i G l a v n o g ilzv ršnog odbora SDA , p redstavn ic i KDM »Prepo-ro d « , M e rha m e t a , p o t p i sn i ci »R e z o l u c i je 84« ipoznad javni i kulturni radnici , ukupn o njih 386 .S k up od lu č uje da se obrazuje Savje t za naciona-l n u o d b r a n u m u s l im a n s k o g n a r o d a . F o rm i r a -njem ovog Savje ta od sedam č l a nova o tpo č eo jeo r g a n i z ir a n r a d n a p r i p re m i o r u ž a n o g o t p o r aprot iv agres l ie koja se neum itno pr ib l ižavala . Ne-š to p r i j e t oga po č elo je , takoder na in ic i ja t ivuSDA i uz u č ešće n jen ih i s taknut ih č lanova, orga-niziranje Pa tr iotske l ige , preko koje ć e se uskoroš irom Bosne uspo stavit i m reža ordžanih jedinicaza p r už an j e o tpo r a . P ad i t ska l i ga j e u pe r i odupred ra t pos ta la mjes to oku plianja l judi i oružja .

Ona je ve ć u septemb ru 1991. osnov a la i vlas ti tusani te tsku s lužbu u koju je okup i la ve ć i broj padi-otskih opredijefienih fiekara i zdravstvenih radni-ka . N a s p o m en u to m s ku p u u S a r a jev u L ig a j e d o -

bila i svoju polid č k u p la t fo rm u . Tu p la t fo rm u do-bro i lus tr ira jedan odlom ak iz Proglasa objavfie -nog sa ovoga zna č ajnog sastanka:

»B osna i H ercegovinaje domovina Muslima-na, Srba i Hrvata i svih građana koji u njoj žive.O na nije djeljiva jer nacionalno je izmiješana.Svoju nec ljeljivost ona je zajam čila stoljećima za-

jedničkog življenja. Svoje dijeljenje morala pla-titi hiljadama života.

Stoga pozivamo sve Muslimane, sve Srb e isve H rvate, sve građane Bosne i H ercegovine, dabrane svoju domovinu.

Opredjeljujemo se za B osnu i H ercegovinukao građansku republiku u kojoj će b iti poštova-ni sloboda prava čoljeka i građanina i naciona-

Ina prava naroda manjina u kojoj će vladatiekonomska i politi čka demokracija. Toje trajnoopredjeljenje muslimanskog naroda« .

Tako je , pored os talog , p isalo u ovom zna č a -

j n o m d o k u m e n t u .Dra ma Jugos la v ij e i d r a ma u Bos n i i He rce -

govini se nas tavl ia la . SDS po č inje da razara Bo-sn u s t v a ra n j e m t z v . SAO (»s rp sk e sa m o s t a l n eoblas t i«) . Dvadeset petoga juna po č in je ra t izme-du S loveni je JNA, a neš to Icasnl ie izme đu Hrva-t ske i JNA. N a in ic i ja t ivu SDA , Predsjedniš tvoR B i H d o n o s i o d l u k u k o j o m z a b ra n ju j e o d l a z a kr e g ru ta iz Bos ne u JNA do k A rm i ja ne obus tav i

rat protiv Hrvatske. JNA to oglašava protuzakoni-t im a k tom i p r i j e ti h a pš e n je m le ga h io iza b ra n ihorgana v las t i RBiH. Preds jedniš tvo RBiH us traja-va na svojoj odluci i regruti ne idu u ra t koji se uHrvatskoj sve više rasplamsavao.

U j u l u 1991 . SD A o d b i j a Z u lf i k a rp a š i ć ev u

in ic i ja t ivu poznatu pod im enom »Is tori jski dogo-

vor i zm eđu Srb a i M u s l i m a n a « , k o j i m j e B o sn at rebala , pod izv jesn im uslov im a, osta t i u krn jo jJugoslaviji .

U saop ć en ju ov im povodom SDA je reaf irmi-

ra la svojd tzv. dok tr inu ekvidis tance , d . pristaja-n j e sa m o n a J u g o s l a v i ju u k o j o j b i i s to v re m e n obila i Hrva tska i Srbija . Ovo je zna ć i lo odbijanjekoncepta krnje Jugoslavije koju je SDA identifici-ra la kao vel iku Srbi ju .

N a sa s t a n k u o d i ža n o m 14 . i 15 . s e p te m b ra1991. god ine u Stuttgar tu osnovana je Za jednicaogranaka SDA Evrope uz u č eke 120 delegata izšes t evropsk il i zemalja . Izabrano je rukovodstvoZajednice.

Dvadeset devetoga novem bra 1991 . u Saraje-

vu je o tvoren prv i kongres SDA, po nekim a najre-p r e z e n t a t iv n i j i s k u p b o s a n s k i h M u s l im a n a uovom s to l je ć u . Kongresu je p l i sustvovalo 1200de lega ta i gos t i ju iz BiH, drugih republika tada-šnje Jugoslavije, kao i delegata i gostiju iz mnogih

ze ma l ja E vrope , A m e r ik e i da le k e A u s t r al i j e. Utoku trodnevnog rada usvojen je Sta tut SDA i t r irezo luc i je o op ć im c i lj e v im a m us l im a ns k e na c i-ona lne poli t ike i izabrani organi Stranke .

Devetr iaes toga decembra 1991 . održana je I .

s jednica Glavnog odbora SDA na k ojo j su kons t i -tu irani organi S tranke izabrani na upravo završe-

n o m k o n g re su . Im e n o v a n a su i t r i s a v j e ta S t ra -nke: Pol i t i č ki , Pravni i Ekonom ski .

D v a d e se t c i ru g o g a j a n u a ra 1992 . g o d i n e uLis a bonu je od r ža na Ko nfe re nc ija p re ds ta vn ik a




vladaju ć ih politi č kih s t ranaka: SDA, HDZ i SD S or ješavanju poli t i č k e k r i z e u B i H. HD Z i SD S sut raž i le konfedera lno ure đenje za BiH. SDA je toodliacila. Sv oj stav SDA je obrazložila č injeniconl _

da je` u nacionalno izm iješanoj Bosni nacionalne

gra n tce m ogu ć e povu ć i samo uz c i jenu genocida.

B i l o j e j a sn o d a sm o b i l i s t ig l i n a sa m u ra -

skrsnicu . Rasplet se v iše n i je mogao odlagat i . Je-dan put je 'vodio u k rnju Jugoslaviju (ve liku Srbi-ju ) , d rug i u ra t . St ranka je od lu č i la da se za ovudra ma t i č nu odluku obra t i narodu .

Dvadeset devetoga februara i 1. marta

održan je Referendum o nezavisnos ti BiH. Inici-j a to r i po l i t i č k i organiza tor Referenduma bila jeSDA. 64% g lasa č a iz jasni lo se na nezavisnu drža-vu RB iH. Projeka t »ve like Srbije« ovim je ko na-č n o o d b a č en, a l i se opasnos t ra ta izravno nadvi lana d ze m l jom . V a r l jiv i m i r po t r a ja t ć e j o š m a n j eod m je se c da na .

A G R E S I J A I O R U Ž A N I O T P O RŠe s t o g a a p r i la 1992 . g o d i n e m e đu n a ro d n a

za jednica pr izna je nezavisnos t Bosne i Hercego-vine, a dan rani je , 5 . apr i la , poš to se za ovu odlu-ku sazna lo, po č in je agres i ja JNA, us tvar i Srb i je iCrne Gore na Bosnu i Hercegovinu. Ovim je po-č eo najstrašniji i najkrvaviji rat u historiji Bosne,pa i u his tor i j i Balkana. S labo naoružane jed in ice

Patr iotske l ige , Ze lenih bere tk i i spo ntano nas ta -l ih mal ih oružanih grupa pružaju hero jsk i o tporn ađm o ć n i m n a p a d a č i m a , k o j i b rz o o v l a d a v a juve l ik im p ros to rima ze ml je . Na ro č i to je ž i lav naš

otpor u već

im m jes t im a: Sarajevu, Tuzl i , Zenic i .U jednoj v rs t i kont rauda ra , o ružane jed in ice le-galne vlasti osloba đaju ova m jesta i u njim a se vla-st konso l id i ra . Zna č a j an dop r inos u ovo j ne r a -vnopravnoj borbi da ju naoružane form acije i po-j ed in i č lanovi SDA.

Stranka bi l jež i i svoje prve šehide , pa i šehi-de os lobod i la č kog ra ta . Pod još neraz jašn jen imokolnos t ima g inu pos lanic i SDA Senad Hodži ć izTešnja i Suad Alibegovi ć iz Buž ima . Njih dvoj icasu p rv i u d u g o j k o l o n i p o g i n u l i h i u b i j e n ih č la -n o v a S D A u o v o m e r a tu .

Tr e ć e g a m a j a 1 9 9 2 . n a s j e d n i c i I z v r š n o g

odbora S DA pok re nu ta je a k c i j a pomoć

i porodi-ca m a š e hida . Ova pom o ć ć e isprva bi t i sporadi-č na, a zatim ć e dobijati sve redovniji i organizira-

n i j iarakter . Na s jednic i od 17. oktobra 1992.,done s e ne s u od luk e o p roš i r e n ju ove pom o ć i n ave ć i b ro j kori sn ika , da b i 9 . augusta 1994. s t ra-nka pr iš la formiranju posebnog fonda za br igu oš e h ids k im porod ica ma i - inva lid ima o s lobod i la-č kog ra ta u Bosni . Ta j fond je do sada ispla t io ugotovu iznos od po 300 DM svakoj šehidskoj po-rod ic i i s va k om te š k om inva l idu u BiH, što j e na -jv e ć a akci ja ove vrs te preduzeta u zemlj i od po č e -tka ra ta .

Tr e ć eg i 4 . oktobra 1992. na Bledu je održansas tanak Izvršnog odbora SDA, p rv i sas tanak č la -

nova ovo g organa izvan Sara jeva . Sas tanak je sap re k id ima t r a ja o 1 4 s a t i i na n jem u s u done s e ne

v a žn e o d l u k e o n a s t a v k u o ru ža n e b o rb e i p o se -bno o Jog i s t i č k i m p ro b l e m i m a Arm i je B i H. Odpoliti č kih stavova karakteristi č an je s l i jede ć i:

»Dogovaran je o osnovama buduć

eg ustro-jstva RBiH sastavnije dio borbe za nezavisnu, su-

verenu i c je lov i tu B iH ko ja će se zasnivati na de-

mokracij i i v isokom stepenu reg ionalne i lokalne

samouprave.

Saradnja musl imanskog i hrvatskog naroda

na osnovama ravnopravnosti i uzajamnog pošto-

van ja s t rateško je opred je l jen je SDA« » Demo -

kratska i c jelov i ta B iH i funkcioniranje njenih

inst i tuc i ja osta je najv iš i in teres m usl imanskog

naroda«.

Od 1 1 . do 1 3 . nove m bra 1 9 9 2 . god ine u Ze -nici je održana 2. s jednica Glavnog odb ora SDA.

S je dn ica j e od r ža na u p roš i r e nom s a s tavu i n jo jsu prisustvovali i č lanovi pos lani č ko g k lu b a S D Au Skupštini RBiH te preds jednici op ć inskih i re-giona lnih organizacija SDA izvan podru čja Sara-jeva. Na sjednici je analizirana vojna i politi č k a s i -

tuaci ja u BiH, n jezinom sus jeds tvu i sv i je tu , kao in j i ho v u t i c a j n a p o l o ža j n a še g n a ro d a i m o g u ć i

razvoj u neposrednoj budu ć nos t i . Razmatrana supi tanja borbe za suvereni te t i nezavisnos t BiH i uo k v i ru t o g a i n te re s i m u s l i m a n sk o g n a ro d a . R a -spravl ja lo se o organiz iranju Arm ije RBiH i o ra-d u S t ra n k e u ra t n i m u v j e t im a . G l a v n i o d b o r j eusvojio zaklju č ak k o j im se zahti jeva dosl jedna p r i -

m j e n a A m a n d m a n a 5 1 n a U s t a v R B i H u p o g l e -du na s ta v l j a n ja m a nda ta č l a nova i p r e ds jedn ik aPreds jedniš tva RBiH u ra tnim u vje t ima . Kao š toj e p o zn a t o , o v i m A m a n d m a n o m j e p re d v iđe n oda se navedeni manda ti produžuju dok ramo s ta -nje tra je . Povodom vijes t i o nas i lnom p okrš tava-nju M us l imana u Bosanskoj kraj in i , Glavni odbor

je uputio protes t Organizacij i Ujedinjenih nacija ,E v r o p s k o j z a j e d n ic i i d r u g i m m e d u n a r o d n i minstitucijama, skre ć u ć i na ova j na č in pažnju sv je-tske javnos t i na nas i l je koje se č ini.

8 i 9 . ma ja 199 3 . odreana je 3 . s jednica Gla-vnog odbora S DA . S je dn ica j e od r ža na u Tuz l i i

također je b i la proš irena pos lanic ima SDA u Sku-pštini BiH i preds jednicima op ć insk ih i regiona-ln ih odbora SDA. Glavni odbor je podržao s tavo-ve d r ža vne de le ga c i j e na p re govor im a o unu t r a -š n je m u re đenju RBiH k oji su rezult ira li donoše-n je m Va nce - Owe nova p la na . S je dn ica j e r azma -t ra la zadatke St ranke ako đođe d o p r o v o đenjaovog p lana .

Dvadese t t re ć e g a m a j a 1993 . I z v ršn i o d b o rupu t io j e poz iv s v im g ra đanim a, ko j i to još n isuu č inili, da s e akt ivno, svako prema svoj im mogu-ć nostima , uk lju č e u b o rb u z a o p s t a n a k n a ro d a idržave Bosne i Hercegovine . Od č lanova SDA se

t r a ž i da budu p r im je r i da s e na đu u p rv im r e do-v ima o ruža ne bo rbe .

Dvadeset sedmoga ju la 1993. u tvr đen je pr i-j e d log p la t fo rm e za p re ds to je ć e razgovore o r je -šenju poli t i č ke kr ize u Bosni , ko j i ć e se održa t i uŽenevi. Potvr đen je p rinc ip o č uvanja cjelovitostiBosne kao nezaobi lazan uvjet svakog r ješenja .

D v a d a n a k a s n i j e , 2 9 . j u la 1 9 9 3 . , S D A j eizdala Saop ć e n j e u k o j e m s e i z ra ž a v a p r o t e s tzbog poku ša ja iznu đivanja politi č kih rješenja vo-

jnom s i lom . Bi lo j e to u v r i j e me igm a ns k e k r ize .U p o rn o š ć u naše de legacije izdje js tvovano je po-vl a č e n j e n a p a d a č k i h j e d i n i ca i z r e j o n a Ig m a n a .Ce t rn a e s to g a se p t e m b ra 1993 . I z v ršn i o d b o r j era z m a t ra o s i t u a c ij u n a s t a l u i s t u p a n j e m F i k re t aAb d i ć a . Njegovo p r og l ašen j e t zv . A u tonomnep o k r a j in e Z a p a d n a B o s n a . pr og l ašeno j e ve l e -izdajom i na jav l jena bespoštedna borba za o č u-vanje jed ins tva mus l ima nskog naroda i c je lovi to-st Bosne.

D v a d e s e t p r v o g a o k t o b r a 1 9 9 3 . I z v r š n io d b o r SD A o d l u č u j e d a s e z a m a n d a t a r a n o v eVlade RB iH kand idu je d r . Har is Si la jdži ć , potpre-ds jednik S tranke.

D v a d e s e t t r e ć e g a o k t o b r a 1 9 9 3 . I z v r š n iodbor SDA og lasio se saop ć en jem o po javama sa-m ovol je i k r im ina la u ne k im je d in ica ma A rm i jeB i H n a p o d ru čju S a ra je va . U s a op ć enju se traž iod Preds jedniš tva i Glavnog š taba Armije BiH dar o z m o t r e o v u s i tu a c i ju i p r e d u z m u e n e r g i č n em jere za poš tovanje reda i zakona u svim jedini-c am a i k o m an d am a Ar m i j e. T r i d an a kas n i je u s l i -jedila je akcija vojske i policije protiv dijelova ne-

k ih jedinica u Sara jevu koje su b i le poč

e le da sep a r a v o j n o p o n a š a j u . O t p o r j e b r z o i e f i k a s n oskršen. Sli č na a k c i j a , ma n j ih r a zm je ra , p rove de -na j e š i rom BiH, č ime j e u č i tavoj vojsci osigura-

no s t rogo p oš t iva n je l in i j e ruk ovo đe n ja i k om a -ndovan ja (RIK-a) .

Na osnovu iste inicijative provedena je i akci-

j a p ro t i v k r i m i n a l a i r a t n o g p ro f i t e r s t v a . Po s t i-gnuti su izvjesni rezultati, ali nedovo ljni. Akcija je

p o k a z a l a d a su k o r i j e n i o v i h z a la d u b o k i , d a j ekr imina l v r l o o tpo r na v r s t a ko r ova i da bo r baprot iv n jega mo ra b i t i s is tematska i kont inuirana.St ra n k a t o m o ra sm a t ra t i sv o j i m s t a l n i m z a d a -

t k om, poč

inju ć i uvijek od svo jih vlastitih redova,Drugoga februara 1994 . godine saop ć enjem

za javnos t naša i sv jetska javnos t upo znate sa ha-pšenj ima č eln ika SDA Sandžak a od s t rane s rpskei crnogorske pol ic i je i skrenuta pažnja javnos t i nate ror u ovoj pok ra j ini .

Šesnaes toga i 17. februara 1994 . u Sara jevuo d rža n a 4 . s j e d n i ca G l a v n o g o d b o ra SD A. Po -d rža n i su V a š i n g t o n sk i sp o ra z u m i o Fe d e ra c i j iRBiH i izvršene zna č a jne pe r s ona lne p rom je ne uruk ovode ć im o rga n ima S t r a nk e . Š e s na e st č lano-va G lavnog odbora razr i ješeno je č lanstva u ovom

o r g a n u , n e k i z b o g n e a k t i v n o s t i , a j e d a n b r o j

9 7




zbog dje lovanja protivno Programu Stranke . Ta-j n i m g l a sa n j e m i z a b ra n a su 33 n o v a č lana Gla-v n o g o d b o r a . I z a b r a n a s u t r i p o t p r e d s je d n i k aSt ra n k e . U t v rc l e n e su i z m j e n e n e k i h o d re d a b aStatu ta i usvojena Odluka o organiz iranju i d je lo-van ju SDA u inozemstvu .

27 i 28. maja 199 4. u Sara jevu održana 5 . s je-d n i c a G l a v n o g o d b o ra SD A. Po d rža n i su B e č k i

dogovor i de le ga c ij a boš n ja č kog i hrvatskog na-ro d a o p ro v o c l e n j u U s t a v a Fe d e ra c i j e B i H. Z am j e s to p o t p r e d s j ed n i k a i p r e m b e r a u b u d u ć oj

Federacij i kandidirani su dr . Ejup G ani ć i d r . Ha-ris Silajdži ć . Data je podrška razgovor im a o mirup o s re d s tv o m K o n t a k t -g ru p e u Z e n e v i i F ra n c u -sko j . Oci jen jeno je da razgovore t reba nastav i t iu z m e đunarodno posredov anje i uz zaš t i tu tem e-l jn ih in teresa bošn ja č ko g naroda , a to s e p r i j esvega odnos i na o č u v a n j e R B i H k a o d e m o l u a -tske i c je lovi te države u me đunarodno priznat imgranicama .

U vezi sa Us tavom Federaci je , s l i jed i lo je fo-

rm i r a n je k a n tona l r t ih odbora S DA , p rvo Tuz la -nsko-podrinjskog kantona (11 . juna 1994.) , Sre-d n j e b o sa n sk o g (8 . a u g u s t a 199 4 . ) , Z e n i č ko-do-

bojskog (10. augusta 1994 .) i Nere tvanskog (30.oktobra 1994.) .

Federacija , m e đutim , na ilazi na teško ć e , je rne ld ut ica jniz tzv. »Herceg-Bosne«, u željida o č uvaju svoje pozicije irše otvore-

nu opst rukc i ju . SDA in ic i ra n iz sastanaka sa ruko-vods tvom HDZ, pokušavaju ć i da s t rp l jiv im i upo -

rn im r a dom o tk lon i sm e tn je . U ve z i s a ov im , po -č ev od augu sta 1994 . , održan je niz sas tanaka sač eln ic im a HDZ. Našu delegaci ju u ovim razgovo-rima predvodi potpredsjednik Stranke ing.

E dh e m Bi č ak č ić . Prvi takav sas tanak održan je uHrasnic i 24. augus ta 1994. , a zat im 15. septembrau Kreševu, 17 . septembra u Sarajevu, pa 27 . okto-bra u Rosul jama k od Tešnja , 4 . novembra u Zeni-c i i td . Kontakt i su se nas tavi l i . Naša upornos t po-č inje da da je rezulta te.

Osa m n a e s t o g a ja n u a ra 1995 . o d rža n a j e 6 .s jednica Glavnog odbora SDA na kojem su done-

s e na t r i dok ume n ta :- P rv i s e odnos io na s t avove S DA u s lu č aj u

nas tavka mirovnih pregovora o poli t i č ko m r j eš a -

va n ju k r ize u BiH. Drug i , pod na z ivom » P rom e -m orija«, ticao se teško č a u usp os tavi Federacije,

dok je t re ć i def in irao najvažni je zadatke d izavnih

orga na u na s tupa ju č oj godiniSa sv a o v a t r i d o k u m e n t a b i le su p ra k t i č k i

pokrivene tr i na jvažnije grupe problema sa koji-m a s e t re nu tno s uo č ava zemlja.

Kada je r i je č o m i ro v n im p re g o v o r im a , p o -tvrc len je s tav da Plan Kon takt-grupe preds tavl jadon ju g r an i cu naš ih popuš t an j a i da nov ih ko -nces i ja sa naše s trane ne ć e biti.

- Promemori ja , j edna vrs ta »b i je le kn j ige«,n a i s c rp a n i d o k u m e n t o v a n n a č in p rikazuje hi -

s tor i ja t bošnja č ko-hrva tsk ih odnosa od za ldju č e -

n ja dogovora o F e de rac i ji . Dok um e n t j e na m i je-njen našoj i s tranoj javnosti , posebno SAD i Nje-m a č koj, i imao je ci l j da podstakne pr i ja te l je Fe-deraci je u zem lj i i sv ije tu da pom ognu u o tIdanja-nju ops trukcije Federacije od s trane ne ldh hrva-t sk ih krugova .

Zadaci c l ižavnih organa BiH u 1995. godin i ,

kako ih vidi SDA, definirani su u dvanaest ta č aka.D o k u m e n t o m s u o b u hv a ć ena sva važn i ja p i tan ja ,

p o č e v o d o d b ra n e d o i n f o rm i sa n j a , s a z a l*v o mda Vlada više pažnje posve ti unutrašnjim proble -m ima , pos e bno p r iv re dn im .

27 i 28 . m a r t a 1995 . u S a ra j e v u je o d rža n a7 . s j e d n i c a G l a v n o g o d b o ra , p ro š i re n a p o s l a n i -c ima , p r eds j edn ic ima op č i ns k ih i r eg iona ln ihodbora SDA i jednim brojem predsjednika

o p ć ina . Na ovoj s jednici dominira le su tr i teme:

(1 ) S ta vov i S t r a nk e o na jzna č ajn i j im p i tan j imaunu t r ašn j e i van j ske po l i ti ke BiH u 25 t a č aka ;

(2 ) O r gan izac i j a i r ad S t r anke u i nozem stvu i

(3 ) I n i c i ja l n e i d e j e z a n i v e l i r a n j e P r o g r a m aSD A . 0 sv e tr i te m e d o n e se n i su o d g o v a ra j u ć i

d o k u m e n t i .Na ovoj s jednic i je pokrenuta ž iva i na t renu-

t k e p o le m i č na d i skus i j a o kad r ov sko j po l i t i c iStranke . Za ldju č eno j e da j e S t r anka , nakon t r iburne god ine ra ta i svih prom jena koje su se do-godile , zrela za tem elj i tu kadrovsku provjeru i ka-drovsku obn ovu. Utvrcleno je da pos toj i op ć a sa-

g lasnos t da angaž i r anos t i dop r inos u bo r b i zaBosnu u pro te lde t r i godine bude g lavni kri te r i ju selekci j i kadrova.

če t r naes toga m a j a 1 9 9 5 . I zv r šn i odbo r j eodlu č i o d a p r e k o p o s l a n i č k o g k l u b a S D A p o -k re n e i n i c i ja t i v u z a p ro m j e n u U s t a v a R e p u b l i -k e B o sn e i H e rc e g o v in e . P re m a o v o m p r i je d l o -g u , u b u d u ć e b i Skupšt ina RBiH b i ra la p redsje-dn ika P r eds j edn i š t va . Do sada j e t o b i l o u na -d l e žn o s t i P re d s je d n i š tv a . Ov a p ro m j e n a se t i č e

s i t uac ij e ko j a b i m og la nas t a t i ako b i sadašn j ip re d s j e d n i k Pre d s j e d n i š t v a i z b i l o k o j i h ra z lo -ga p r es t ao v r š i t i svo ju f unkc i j u . A t o se m ož ed o g o d i t i sv a k i d a n . D a n a s j e u B o sn i sk o ro v e -ć a vje rova tnos t da č o v j e k p o g i n e n e g o d a u m rep r ir o d n om s m r ć u . D a b i h p re d u h i tr i o sp e k u l a -cije, ho ć u da nag l as im da sam j a b io in i c i ja t o ro v e u s t a v n e p r o m j e n e . I n a č e , m o j e p r a v o d ap r e d s je d a v a m t ij e lu n a č i je m s e č elu nalaz im

d o k r a t t ra j e , u t v r đe n o je A m a n d m a n o m 5 1 .n a U s t a v R B i H i z a p r il a 1989 . g o d i n e . P re d l o -ž e n a i z m j e n a U s t a v a t r e b a d a r i j e ši n a v e d e n op i t a n j e n a n a č i n k o j i u v e ć o j m j e r i o s ig u ra v ai n t e re s n a še g n a ro d a . P r i j e d l o g se n a l a z i u p o -stupku i b i t ć e ra z m a t ra n n a j e d n o m o d s l i je d e -ć ih zas j edan ja R epubl i č k e s k u p š t in e B o s n e iHe rce gov ine .

M oram , ,naža los t , ovo izlaganje završ i t i po-

dsje ć a n je m na j e da n t r a g i č a n doga đa j.

Vr ać aj u č i s e s a u sp j e šn o z a v rše n e i o p a sn em is i je u b iha ć koj regiji, poginuli su ugledni prvo-b o rc i S t ra n k e d r . I r f a n L j u b i ja n k i ć , I zet M uh a -m e d a g i ć , d r . M ensur Šabul i ć i ma jor Fadil Pek i č .

Dr. Ljub i janki ć je uz to bio preds jednik , a Mu ha-m e d a g i ć č lan Glavnog odbora Stranke .

S vo jom juna č k o m s m r ć u - a ona j e j una č k aj e r s e d o g o d i la u i z ra v n o m i s s i e sn o m su o čenju

sa nepri ja te l jem - č e tve r ica na š ih m u č enika pr i-druž i la su se dugoj k oloni naš ih šehida k oj i su pa-l i u borbi za vje ru i s lobodu.

M nogi se pi ta ju koliko je duga ta kolona ka-da je rije č o Stranci .

U o v o m m o m e n t u t e šk o j e p o u z d an o o d g o -v o r i t i n a t o p i t a n je j e r p o s j e d u j e m o p o d a t k e z as a mo ne š to v i š e od po lov ine op ć ina . Podaci kojise o d n o se sa m o n a 61 o p ć inu govore da s u 1 6 3funk c ione ra S t r a nk e izgub i l i ž ivo t , od č ega 123kao pr ipadnic i oružanih snaga BiH, dok ih je 149proš lo k roz logore . Bro j po g inu l ih č lanova Stra-

nke još uvi jek n i je u tvr đen, a l i je s igurno nekoli-

ko dese tina puta ve ć i.

Vrijedi ovdje spomen uti dva dras t ič na s lu č a -

ja : od pe tnaes t č lanova op ć inskog odbora Nevesi -

nje , izabranog na Osniva č koj skupšf in i 1990 . go-dine , samo su još troj ica u ž ivotu Osta l ih dvana-e s t p o g i n u l i su n a b o j i š ti m a š i ro m B o sn e , a o d3 70 č lanova SDA, zarobljenih u toku deve todne-vn ih bo rb i u F o č i u apr i lu 1992 . godine , sam o jejedan os tao u ž ivotu ( jedan l jekar iz Fo č e) . Poda-ci o doprinosu Stranke borbi pr ikuplja ju se , s re -cluju i pros je rava ju, a l i ta j posao ide dos ta sporoi teško. On i š to prave his tor i ju , o č i to , ne vole daje pišu.

Posljednji sas tanak Izvršnog o dbora Strankeo d rža n j e 31 . m a j a n a k o j e m su ra z m o t re n i m o -gu ć i kand ida t i za f unkc i j u m in i s tr a i nos t r an ihposlova nakon po gibije rahm edi dr . I rfana Ljubi-janld ć a . S DA je k a nd id i r ala Mu h a me da š a ć irbe-gović a, ko j i je dva dana k asni je , 1 . juna 1995. , nasjednic i Predsjedniš tva RBiH imenovan na ovufunkci ju .

Ovo je b io m al i izbor iz obi l ja č in jenica i do-ga đaja koj i i lus tr ira rad S tranke u m inul ih pet go-dina. T i doga đaj i poput mil jokaza s to je na ovomet e gobnom pu tu k o j im je p roMa na š a S t r a nk a za -j e d n o sa n a š i m n a ro d o m .

Taj put ni je bio sasvim prav, na njem u je bi-lo i padova i uspona, i ko lebanja i odlu č nosti . Su-

o č eni sa s trahotam a ra ta , mno gi su ot iš l i , a li na-

jv e ć i b ro j naš ih č l anova su l j udsk i i u sp r avnoizdržali sva iskušenja, vjeruju ć i u Boga i njegovo

o be ć anje da ć e O n p o m o č i narodu ko j i je od lu-č a n da s am s e b i pom ogne .

Hvala vam i neka vas Bog č u v a !

8 . 7 . 1 9 9 5 .

G o v o r n a s v e č a n o j E j e c l n ic il z v rš n o g o d b o m S D A 9 . j u la 1 9 9 5 .




M IR U 12 T AČA K A1. S v a k o m i r o v n o z j e še n j e m o r a s e z a s n i v a t i n a s u v e r e n i te t u i t e ri to r i ja l n o m i n te g r i te t u R e p u b l i k e B o s n e i H e r c e g o v i n e , a S r b i -

j a t r eb a d a p r i h v a ti u z a j a m n o p r iz n a n j e s v i h d r ž a v a k o j e s u n a s t a le r a s p a d o m b i v še J u g o s l a v ij e .2. P l a n K o n t a k t -g r u p e p e t z e m l ja o d j u la 1 9 9 4 . z a n a s j e i d a l je n a s n a z i . M i s l im o d a b i to t r e b a lo d a b u d e i z a n j e g o v e a u -

t o r e . O d p o če t k a s m o p r i h v a t il i m o g u ćn o s t m a n j ih m o d i f ik a c i ja u t o m p l a n u . T o i d a l je p r i h v a t a m o s t i m d a k a r t a u n u t a -

r n j e g r a z g r a n iče n j a n i k v a n t i ta t i v n o n i k v a l it a t iv n o n e m o ž e z a n a s b i ti n e p o v o l jn i j a o d s a d a š n j e k a r t e K o n t a k t - g r u p e .

3. U s k lo p u o b u h v a t n o g m i ro v n o g p l a n a m o r a b i t i n j e še n o p i t a n je S a r a j e v a . N a k o n S r e b r e n i c e i Ž e p e , m i n i s m o s p r e m n i p r e -

d a t i S a r a j ev o n a u p r a v l ja n j e U j e d i n j e n im n a c i j a m a .

4. P i t a n je B o s n e j e p i t a n j e d e m o k r a a j e . M i p r iz n a j e m o j e d n a k a p r a v a S r b i m a u B o s n i , a li n ik a k v a p r a v a n e p l i z n a je m o p a -

l ja n s k o m r e ž im u . T a j r e ži m , j e r se z a s n i v a n a g e n o c i d u , m o r a b i ti v o j n o p o b i j e c le n p o t p u n o i zo l ir a n . S p r e m n i s m o p r e -

g o v a r a t i sa v o d s t v o m s r p s k o g n a r o d a k o j e će p o š to v a t i e le m e n t a r n a p r a v a n e s r p s k o g s ta n o v n i š tv a u B i l l i p o n a š a t i s e u

s k la d u s a n o r m a m a c i v i li z i ra n o g s v z je t a . D o k t o n e b u d e s lu čaj, niko u svijetu nema prava direktno indirektno podrža-v a t i p a l j a n s k i r e ž im j e r ti m e p o d r ž a v a g e n o c i d i z l o či n .

5. P o š t o b i z a k l j u če n je m i r a u o v o m t re n u t ku o n e m o g u ć i lo i n t e g ra a j u B i H v c in i m p u t e m , u s t a v n o u r e d e n j e B i H n e m o ž e s a -

d r ž a v a t i n iš ta š t o b i o m e t a lo n j e n u m i rn u r e i n t e g r a a j u u b u d u ćn o s t i a m o r a s a d r ž a v a t i s v e š to t u in t e g r a c i j u o m o g u ću j e ,

a naroči t o :

- g a r a n a j u l ju d s k i h p r a v a i s l o b o d a , u k l j učuju ć i s lo b o d u k r e t a n j a l j u d i i ro b a ;

- p r a v o i z b j e g l o g st a n o v n i š t v a n a p o v r a t a k s v o ji m d o m o v i m a ;

- p r a v o p r i v a t n e s v o j i n e i o b a v e z u v r a ća n j a o d u z e t e n e l e g a l n o p r i sv o j e n e im o v i n e . T r e b a o s i g u r a t i m e d u n a r o d n i n a d z o r

n a d p o š t iv a n j e m p r a v a i z o v e ta čk e .

N e p r i z n a j e m o n i k a k v e r e f e r e n d u m e p r o v e d e n e n a d i j e lu t e r it o r ij a u u v j e ti m a e t n ičk o g

čiš

će n j a i t e r o r a .

6. R a t n i z lo či n c i t r e b a d a b u d u i d a l j e e n e r g ičn o g o n j e n i i o v a j p r o c e s tr e b a d a b u d e i n t e n z iv a n i u b r z a n .

7. I m p l e m e n t a c i ja m i ro v n o g p l a n a t r e b a b i t i g a r a n t ir a n a uče šće m v o j n ih s n a g a p e t z e m a l j a čl a n ic a K o n t a k t- g r u p e . P o š t o s u

S A D p o k r e ta či n o v e m i r o v n e i n i a j a t i v e , z n a ča j n e a m e r ičk e s n a g e t a k o d e r t r e b a d a b u d u u k l j u če n e . S r p s k o p o v l a če n j e n a

g r a n i c e u n u t r a š n j e g r a z g r a n iče n ja t r a b a b i ti i z v r še n o u r o k u n e d u ž e m o d s e d a m d a n a o d p o t p is a m i ro v n o g s p o r a z u m a

p o d p n j e t n jo m u p o t r e b er a n i c a i z m e d u B o s n e i H e r c e g o v i n e , S rb z j e i C r n e G o r e b i t će e f i k a s n o z a t v o r e n a uo k

s e m i ro v n i p l a n n e p r o v e d e .

8. Z e m l je p o t p i s n i c e će o s n o v a t i p o s e b a n f o n d z a o l m o v u r a t o m o p u s t o še n e B o s n e i s a m e će z n a ča j n o d o p r i n i je t i t o m f o n d u .

9. Z e m l je p o t p i s n i c e će p o c h ž a v a t i, p o l i ti čk i i m a t e r i j a l n o u ču r šće n j e F e d e r a c i je B i H i u či n i ti s v e š to d o p r i n o s i u n a p n j e d e n j u

o d n o s a i z m e d u R e p u b l i ke H r v a t s k e i F e d e r a a j e B iH n a o s n o v a m a r a v n o p r a v n o s t i .10.P r e g o v o r e s a s r p s k e s tr a n e t r e b a d a v o d i p r e d s j ed n i k S r b i je S l o b o d a n M i lo š e v i ć. Ako Srb i odku plan, ga prihvate, a nes p r o v e d u , b i t će p o d i g n u t e m b a r g o n a o r u ž j e B i H i p r e d u z e t e d r u g e m j e re p r i s il e p r e m a v o j sc i p a l ja n s k i h S r b a , a s a n k a j e

p r e m a S r b i ji će b i t i p o o š t re n e .

11.P o t p i sn i c i m i r o v n o g s p o r a z u m a će p o m o ć i B i H d a e f i ka s n o o s i g u r a s v o j u o d b r a n u u b u d u ćn o s t i. O n e će , t a k o d e r , p o d r ž a -

t i u čl a n j e n je B i a u M A F i S v j e ts k u b a n k u i d r u g e m e c l u n a r o d n e o r g a n i z a a j e g l o b a l n o g r e g i o n a l n o g z n a ča j a .12.M i r o v n i s p o r a z u m , p o r e d n e p o s r e d n o z a i n t e r e s i ra n i h , tr e b a j u p o t p i s a t i p r e d s t a v n i c i z e m a l j a č l a n i c a K o n t a k t -g r u p e i p r e -

d s t a v n i k I s la m s k e k o n f e r e n a j e k o j i o v a o r g a n i z a a j a o d r e d i .

1 8 . 8 . 1 9 9 5 .

9




G O R M O K U SU prošli petak u Ženevi su se ministri

vanjskih pos lova - Bosne i Herce-

govine, Hrvatske i Srbije - saglasilio nekoliko osnovnih pr incipa bu-d u ć eg m ira u Bosn i i Hercegov in i .

Ništa n i je po tp isano , a l i nešto dogovorenojeste i to ć e biti osnova za nastavak pregovora. Po-ku š a t ć u iznije t i svoj osobni sud o tom e .

B io j e to k l as i č n i k o m p r o m i s , a s v a k i k o -m promis nos i s oborn uk us go r č ine.

Šta je dogovoreno u Ženevi? Ono najvažni jem ože se svesti na clvije ta č k e :

1.Bosna i Hercegovina nastavlja da egzistirakao cjelovita i suverena država - č lan ica Ujedin je-

n ih na c i ja u m e duna rodno p r izna tim g ra n icam a .2. B o sn a i He rc e g o v i n a se u b u d u ć e sastojiod Federacije BiH i "Republike Srpsk e", sa unu-ta rnjim razgrani č enjem na omjeru 51:49 u kor is tFederacije.

V A Ž N E O K O L N O S T I

S r b i su , da lde , m or a l i p r i zna t i i p r ihva t i t idržavu Bosn u i Hercegovinu protiv koje su ra to-va l i , m i s m o m ora l i p r ih va t it i n j ihovu r e pub l ik unas ta lu agres i jom . Uz to, oni su m ora li pr ihva ti t io m j e r u n u t a rn je g ra z g ra n i č en ja 51 / 49 , ko j i s u

o d s a m o g p oč

e tka ka tegorič

k i odbija l i , a konfe-deraci je sa Srbi jom nem a.Ove važne ok olnos t i , a posebno da se s rpska

republika na lazi u sas tavu BiH i da nema konfe-deracije , Karadži ć evi medi j i p rešu ć u ju s rps k omn a r o d u , a li o b m a n j iv a n j e m i s a m o o b m a n j iv a -njem se niš ta ne mijenja ,

Zaš to smo pr ihvat i li ovaj kom promis? Odgo-vor je jednos tavan: da b i se okon č ao rat . Odve ć jemnogo ne s re ć e i patriji naroda, svaki dan rata do-nosi nove ž r tve i inva lide , izbjegli na rod u tu đin igubi s t rp l jen je i nadu, a bro j izb jeglica se ne sm a-nju je , nego pove ć ava bro j s rušenih, ku ć a i tvorni-

ca. U s luč

aju nastavk a rata - izgledi su neizvjesni,j e r na m s v i j e t ja s no po ru č u je da im a mo n je govupodršku za m ir , al i ne i podršku za ra t . U s lu č aj uodbi janja mira za koj i sv i je t mis l i da je razum an,e m ba rgo na o ruž je go tovo s igu rno ne b i b io po-d i g n u t , a m o g u ć j e i p r i ti s a k n a o k r u ž e n j e d anam oteža snabdi jevanje i nas tavak rata . Poš to jerat po svojo j pr i rodi proces koj i je teško kontro l i -r a t i, m ogu ć a je u svakom trenutku njegov a eska-lacija sa uklju č ivanjem u rat Srbije i Rusije, itd, Usl u č ajut takvog razvoja stvari, sve je na kocki i m o-glo bi se sve izgubiti .

Ponašanje Zapada nije ne logi č no, kao š to seč esto tvrdi. Ono je odre đeno i b i t ć

e dal je odrede-no in teresim a pojed in ih zem al ja , a l i još v iše je-dnom č injenicom koja se m anje vidi i o kojoj se r i-

je tko govori : s trahom od rusk ih a tomsk ih bombi,Danas je ta j s t rah ve ć i ne go u v r i j e me S m je ts k ogs a ve za . Onda s u one b i l e pod punom k on t ro lom ,da na s su t a mo m ogu ć a svako jaka nepr i ja tna izne-nadenja . Ovu č in jenicu o kojo j zapadnjaci s ta lnomis le , i o k ojo j nerado govore, naš i anal i t i č ari sta-

lno previđaju . M e đutim, ona s tqj i iza ovog »nera-zumijivog« ponašanja Zapada. Bit ć e to i dalje slu-

č a j , pa kada govorim o o ra tu i miru u Bosni, ovuvažnu oko lnost ne sm i jemo gub i t i iz v ida.

Z e t š to s m o p r i h v a t il i ž e n e v s k i

kompromis? O dgovor je jedno-

stavan: da b i se okončao rat.O d v e ć j e m n o g o n e s r e če i patnje

naroda, svaki dan rata donosinove žrtve i invalide, izbjegli

narod u tudini gubi strpljenje inadu, a broj izb jeglica se ne

smanjuje, nego pove čava, kaoš to s e p o v e čava ku ča

i tvornica.

Svijet je takav kakav jes te , mi ga ne mož emopromi je n i t i. Ono š to m ože m o je s te upozna ti ga ine zatvarati o č i pred č in jenicama.

Š ta se dobiva ovim gorkim in irom? Pokuš tatć u nabroja t i :

1.Federacija dobiva još oko 15 od s to bh. te -ritorija, uklju č u ju ć i , pored os talog , i g radove Bo-

s a ns k u Krupu , S a ns k i M os t , Don j i Va k uf , Ja jce ,T rnovo , Br č k o , Odža k , De rve n tu , Dobo j , Bos a -nski BrOci. i Bosanski Šamac. Tako đer dobiva ko-

pne nu Ve zu s a Gora žde m , č i m e se G o ra žd e d e -blokira , Dobiva, najv jerovamije , Sarujevo koje ć e

os tat i nepodi je ljen grad . Kažem Iderovatno, j e r tojoš nije sasvim sigurno, ali je dovoljno sigurno, toj e na š uv jet od k oga ne m ože m o ods tup i t i.

2.Na ovak o proš ireni pros tor Federaci je mo-

gu se vratiti i sm jestiti sve naše izbjeglice i otpo č e -

t i normalan ž ivot .

3. U m j e s to hu m a n i t a rn e p o m o ć i - dobit ć e -

m o e k o no m s k u p o m o ć za obnovu zemlje . Otva-

rajuć

i ponovo tvornice, škole i univerz i te te i t imep e rsp e k t iv u n o rm a l n o g ž i v o t a z a n a še g ra đane,b it ć e m o u s ta n ju da r a dno s pos obn ima v ra t imop o sa o , m l a d i m a šk o l e , a p e n z i o n e r im a p e n z i j e .Takođe r b i k ona č no krenula s is tematska br iga zainval ide i šehidske porodice .

4. Kona č no, sa ovih osnova m ogao bi po č et iproces m irne rein tegraci je d i je la Bosne koj i je sa-da pod č etn i č kom kon tro lom. To je m uko trpn i za-datak za s l i jede ć e dvije generacije, ali dvije osno-vne pretpostavke za to bi bile ostvarene ve ć sada:

- p rvo , sarn princ ip c je lov i te Bosne k o j i j eprihva ć en od svih re leva tnih zem alja svije ta i fo-

rma lno po tv rde n u Ž e ne v i, i- d rugo , odbra n je n i d io Bos ne , s a da k ons t i -t u i r an kao Feder ac i j a u ko j em se t r eba i mo ž eostvar i t i v isok s tepen ( i temp o) poli t i č ko g i eko -nom skog razvo ja .

Prvo je formalni , a drugo realn i osnov budu-ć e reintegracije Bosne. Da ć e m o o v e m o g u ć no -s t i iskor is t i t i, to u ve likoj m je r i zavis i od nas , odt o g a k o s m o m i s a m i i j es m o u s t a nj u d a n ao v o m d i je lu B o s n e o s tv a r im o t akav m o d e l d em o -iuntske i napredne države koj i ć e pobijedit i m rakpo r a zba ca n im pa r č i ć ima tzv . s rpske republ ike .

GOJE GRA NICAI Z O R Ž L J I V O S T I

Im a sa tno jedna a lte rna tiva ovom putu: to jen a s t a v a k ra t a d a b i v o j n i m p u t e m , v o j n o m p o -b j e d o m u j e d i n i la B o s n a . M o ž e m o t o p o s ti ć i ikol iko to 'koš ta , pr i je svega, ž ivot ima? Koliko jošubi jen ih, ko l iko još osak a ć e n i h i k o l i k o j o š d o -brovol jn ih i pr is i ln ih izbjegl ica? M i smo m ali na-

rod. Gdje je granica izdržljivosti tog naroda? I zarse nism o saglasili da rat nastavlja razarati samo bi-ć e Bos ne , a da ga m i r , m ožda , mož e s pa s i ti? Za rs e n i s m o s l o ž i li d a r a t n i m z l o č i n c i m a sa Pa l a

odgo vara nas tavak ra ta , da ih on hrani i brani , ad a ć e i n t m i r o v a k o o n a k o d o ć i glave? Etni č k o

č iš ć enje je ono š to za t ire Bosnu. Up oredite samok o l ik o s u s tva r i u tom pog le du k re nu le na t r a g up o s l j e d n j ih n e k o l i k o m j e se c i, n a k o n z l o č in a uSrebrenici , Žepi, Banjoj Luci . Uprk os uspjes imaArmije , Bosna kao višenaciona lna za jednica da-

nas je da l ja od sebe , nego pr i je godinu dan a . Zarnas tavak rata ne ć e d jelovat i u is tom pravcu?

Ipak, ako zatreba, ra tovat ć em o , a l i t ad a m o -ram o bit i s igurni da drugog izbora ni je bi lo .

1 3 . 9 . 1 9 9 5 .

0




O S N O V N I P R I N C I P I

S P O A I Z Z E N E V EBosna i Hercegovina, Hrvatska i tzv. Jugoslavija složili su se sa slijede ć im teks tom na sas tanku u Ženevi :1. Bosna i Hercegovina nastavit ć e svoje lega lno pos to jan je u sadašnj im granicama i b i t ć e i d a l je m e đunarodno pr izna ta država .2. Bosna i Hercegovina ć e sadržav ati dva enti teta - Federaciju BiH, utvr đenu Vašing tonsk im sporazumim a , i Repub l iku Srpsku (RS) .P arametar o teritonjalnom razgraničenju 51:49, proizašao iz prijedloga Kontakt-gmpe, osnovaje sporazuma. Ovaj pnjedlog otvo-

ren je za eventualno podešavanje, koje b i proizašlo iz me đusobnog sporazuma.Svaki od entiteta nastavit će da postoji pod postoje ćim ustavom (prilagodljiv za promjene ovih osnovnih principa).Oba entiteta imat će pravo da osnuju paralelne specijalne odnose sa susjednim zemljama bez narušavanja suvereniteta teritori-

jalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

D va entiteta recipročno

će se držati slijede

ćih obaveza:a) Održ avanje op ćih lzbora pod pokroviteljstvom me đunarodne zajednice;

b ) P rihvatanje i poštivanje međunarodnih standarda i obaveza poštivanja ljudskih prava. Ovo uk ljučuje i oba vezu se dozvoli slo-boda kretanja i da se omogu ći raseljenim licima da se vrate kućama da prime pravednu kompenzaciju;

c ) Angažman u arbitraži kako bi se nješili sporovi me đu njima.3. Enti te t i su se , u pr inc ipu ,sa slijede ć im :Ustanovljavanje komisije za ljudska prava koja bi ( uz pomo ć me đunarodnih faktora) omogućila realiziranje obaveza oba entiteta

da omogu će raseljenim licima da se vrate svojim domovima da prime pravednu kompenzac iju.Formiranje K omislje za ljudska prava u BiH treba pojačati obaveze dva entiteta da poštuju ljudska prava. Entiteti c'e se povinovati

odlukama ove komisije.Formirat će se zajedni čkajavna korporacija BiH , koju će financirati oba entiteta. Kmporacija treba da posjeduje i da operira tra-

nsportom i drughn kapacitetima za dob robit ob a entiteta.

Formirat će se Komisija za čuvanje nacionalnih spomenika;Dizajniranje i implementiranje sistema arbitraže za iješenje sporova me đu entitetima.

Septembar/Rujan 199 5.



B OSNA II S T O K A I A D A


M i smo njetka zemlja koja u svoje pnjatelje ub raja istovrem eno Am eriku i Iran kojaima po dršku i arapskog jevrejskog svijeta

irovni proces je uhvado zam ah.O čekuju se novi napred. Može

s e o č e k i v a t i d a ć e teritorijalnapodjela bit i povoljnija u korist

Federad je BiH? Da su za torene mogu ć, n o s t i ?- U o v o m t re n u tk u , i u o k v i ru o v e m i ro v n e

in ichat ive, mi smo vezani param etrom 51 :49 . Po-

v o l j n ij i o d n o s b i o b i m o g u ć p o d d v a m j e ta : d aova i n i c i j a ti va p r e t r p i neusp j eh , a l i ne našom ,n e g o n j i ho v o m k r i v i co m , i d ru g o , d a n a k o n t o -ga, naša Armija zadrži inicijativu i nastavi osloba-

da t i nove ob la s t i . Ovo d rugo ne ć e b i t i l ahko jer

ć em o, najv jerovatnhe, kao i u pos l jednje t r i godi-ne , ra tova ti sami, poš to Hrva ti , kako izgleda , ne-

ć e nas tavin borbu. Ovo poshednje ope t nhe s igu-rno i zavis i od r ješavanja p i tan ja is to č ne Slavon i-

j e i za p a d n o g S r h e m a . K a o š t o v i d i te , m n o -gom m je ta i ne pozna n ica.

U mirovnom planu je predvideno vra ć anje

l j u d i u n jih o v e d o m o v e p ra v i čna naknada.Ako se više stanovništva opredijeli za n.aknadu,k o ć e je ispla ć i v a t i i k a k o ć e to biti osigurano?

- Takozvani srpski en t i te t b i t ć e d u ž a n d a

i sp la t i naknadu građ

a n i n u k o j i j e t a m o o s t a v i oi m o v i n u . N a ra v n o , b i t ć e p o t r e b n o d a s e p r v outvrdi obaveza , to jes t dug, a dugo vi se ina č e te-

š k o na p la ć uju , posebno od z la dužnika . Bi t ć e i

prebijanja obaveza . U svemu ć e posredova ti ne-

k o m e d u n a ro d n o t he l o p re d v i d e n o Že n e v sk i mdogovorom. To su pr incipi , a de ta l j i i procedure

tek treba da se utvrde .Imam o odluku neldh zemalja OIC da ne po-

štuju embargo na oružje našoj zem lji. Ratjoš tra-je i ono nam je potrebno. Kada se m ože o če l d v a -

ti realizacija odluka iz Konla Lum pura?- V e ć še s t o g o k t o b ra , d a k l e , k ro z n e k o l i k o

d a n a , u I s t a n b u l u se sa s t a j u v i so k i f u n k c i o n e r iM a l e z ij e , I r a n a , Pa k i s ta n a i Tu rsk e i j o š n e k i hm uslimansk ih zemalja radi rea liziranja odluka iz

Kua la Lum pura . Ta mo ide i na š a v i s ok a de le ga -e i ja . Stvar i idu dos ta dob ro.

Sddljivo je zatražen prijem BiH u program»Pardierstvo za m ir«, drugim rijeama, u NATO.

Hoć e j e d n o g d a n a b i t i a a n to g v o jn o g sa -

v e z a ?- I sk reno re č e n o , p u n o se n e g u ram o t a m o .

M i sm o z e m ha > Tz i n e d u I s t o k a i Z a p a d a « . M ismo, uz to, rhe tka zemlja koja u svoje pr i ja te l jeubraja is tovrem eno Am er iku i I ran i ko ja ima po-

dr š k u a r a ps k og i j e v re j s k og s v i j e ta. S m a t r a m to

ve lik im dos tignu ć em naše poli t ike .

Jedan od n a:slh injeta za prim irje je uldda-nje vojne vlasti u Banjoj L uci: vraf.anjestruktura. Za4ev je prili čno nedef inkan pogo-tovo što polidjski sistem, voden od civilnih orga-na, mož e biti represivniji. Sta mi zaista želimo u

Banjoj Lud?- Najkra ć e re č e n o , že l i m o p ro m j e n u . Čak i

ako bi u prvi m ah, prak ti č no, sve ostalo isto, pro-



m je na b i o tvo r i l a p roce s na dužu s ta zu . P o l ic i j at a m o i m a j e d n a k o l o šu , a k o i n e g o ru , r e p u ta c i -ju od vojske , a l i odlazak Karadži ć eve paravo jskeo m o g u ć i o b i c i v i lim a neš to ve ć i u t icaj . A č u lis m o d a m e đu n j i m a i m a j e d a n b r o j r a z u m n i hl jud i . Kod to ta l i ta rn ih režima promjena, č ak sa-mo i pe rsona lna , uvijek je zna č i la neko o lakšanjei o tvara la nek i proces nabo lje .

P O S A V S K I K O R I D O R

Jesu li, u ovom teenutku, u stanju akta ln,h

p r e g o v o r a , d i j e l o v i P o d r i n j a , a p r i je s v e g a p o d r u -ćja Srebrenice i Žepe, definitivno izgubljeni zan a s ?

- R j e š e n ja n a o s n o v u a m e r i č ke inici ja t ive ,dak le , ova o kojim a se sada raspravlja , im a ju lo-šu i dobru s tranu. L oša s trana je š to su nek i te r i-tor i j i izgubljeni , a dobra š to ni jedna od n jih ni jedef in i t ivno izgubl jena. Borba za n j ih se nas tavl jad ru g i m , n e v o j n im s re d s t v i m a i t r a ja t ć e d u g o .Nastojimo da u ov oj fazi procesa os iguramo pra-

vne pretpos tavke za to : Mis l im da u ovom mome-n t u n e m o ž e m o u č i n i ti v i še , a da na k ocku nes tavimo sve. Izuzetak je s i tuacija o kojo j sam , mi-s l im, govor io na po č etku ovog in terv jua, odgova-raju ć i na vaše prvo pitanje .

N e b i li presi jecanje koridora u Posaviniubizalo završetak rata i kona čno dotuklo agreso-r a ? M o ž e li se uskoro o č e l t i v a t i ta h v a a k c c i j a , z a j e -dn ičk a s h r v a ta k i m s n a g a m a ?

- T u su procjene razl i č i t e . Po jednima, to b it rebalo pokušat i i t ime b i ra t b io završen . Po dru-

g i m , v r l o o d g o v o rn i m a i . p o m o j o j o c je n i , v r loobaviješ tenima , to bi dove lo do izravnog uk lju č i-

vnja Srb i je u ra t . Srb i ja je i sada ukl ju č ena, a l iind i r e k tno . I z r a vno uk l ju č ivanje zna č i da b i onaj a vno upu t i l a de s e tak d iv iz i j a u pom o ć M l a d ić u.

Procjene su da Miloševi ć n e b i i m a o i z b o ra . R a tbi se produžio, a l i ova j put na mno go višoj ska l i .Pos ljednja dva ve lika ra ta , prvi i drugi, pokazujuda je ra t proces koj i se ne da k ontro l i ra t i . M is l imda Hrva t s k a u ovom t r e nu tk u n i je s p re mna u č e -

s tvovat i u pres i jecanju posavskog k or idora, a l i je

sp re m n a p ro m i j e n it i d rža n j e u s l u č aju, neuspje-ha pregovora o njenim is to č nim te r i tor i j ima , mi-sl im na okupi rane d i je love Slavoni je i Sri jema.Situacija se u tom s lu č a ju bi tno mijenja .

BiH kao d r žava ima t ć e Parlament , Pre-dsjedništvo i V1adu. Kak o će se d o č i do t i hinstitucija?

- Putem izbora u oba en t i te ta - odvra tn i sum i ov i na z iv i , ne zna m k o ih izmis l i . Da k le , podk o n t ro l o m m e d u n a ro d n i h p o s m a t r a č a bili bi

održan i d i rektn i izbori za Parlament i Predsje-dniš tvo , Izbor i ć e b i t i održani kada kom is i ja KE-SS-a u tvrd i da su i spunjen i po l i t ič ki i d ruštven iuv je t i z a od r ž avan j e s l obodn ih demokr a t sk ihi z b o ra . D o k s e n a t a j n a č i n n e u sp o s t a v e n o v eins t i tucije , pos toja t ć e re p u b l i č ke ins t i tuci je , Pa-r lament, 'hreds jedniš tva i V lada nas tavlja ju vrš i t isvoje funkcije.

I kad dode do ` s lobodn ih, dem okra t sk ihizbora - postoji m ogu ć nost da jedan entitet iza-bere ljude ko ji, doduše, nece bitii proglašeni zaratne zlo čince, a ii koji s u svojim dosadašnjimdjelovanjem teško o gri ješil i o interese i vlast i -tog, a pogotovu druga dva_narvda u BiH. Ima ligarancija da se ti ljudi ne će n ać i na izbornim

s t a m a ?

- N a ž a l o s t , m i s li m d a n e m a . I z u z e ta k s uprozvani ra tni zlo č inc i. M i ć e m o u č initi sve štoj e u n a š o j m o ć i d a se n a l i s t a m a p ro z v a n i h n a -đu svi ili ve ć i n a o n i h z a k o j e p o s t o j e d o k a z i d as u d i r e k t n o i l i i n d i re k t n o o d g o v o r n i z a r a t n ezl o č ine .

I Z M J E N A U S T A V A

U n ju jo rak im razgovor im a spomenu t je poprvi put i ustav BiH. Da li biate mogli nesto širere ć i o t om budu ć em dokum ea tu?

- Z n am s a m o d a ć e R e p u b l i k a B o sn a i He -rcegovina imati us tav i da ć e on b i t i u p r i l ič n o jm je r i, u odnos u na ono š to s a da ima m o, i zm i je -n j e n . U k o l ik o j , t o n e b i h m o g a o r e ć i . Kao š toznate , mi nasto j imo da za budu ć u državu os igu-ram o sve bi tne funk cije ; oni nas toje da ih š to vi-še reducira ju . Gdje ć e s e u ovom na te za n ju k la -tno zaus tavit i , to ne znam, a l i znamo naše mini-m ume . Ra zm iš lj a mo o uk l ju č ivanju u pregovorei nekih pravnika sa me đu n a ro d n o m re p u t a ci j o m- m ožda Ba de n te ra , ia k o p rob le m n i j e u zna n ju ,ne go u odnos u s na ga . P i t a n je j e ne š t a zna te ne -g o š t a m o ž e te .

Posl i je sloma sam oproglašene »republ ikezapadne Bosne« ko ja je vjerovatno bila republi-k a s a n a j m a n j i m s t a ž o m u n o v i jo j h i s t o ri j i, p r u ž e -na j e mogu čnost za am nestiju »repubiikanaca«.Voda te pobune Zi5kret Abdi ć je mal tene nado-hvat ruku pravdi. Ho ć e m o 1 1 s k o r o z a t r a ž it i n j e -g o v o i z r u čenje iz Htvatske?

- M is l im da je to ve ć u č injeno, je r je odlukan a Pa r l a m e n t u d o n e se n a .

5.10.1995.




i z v r š n i o d b o r S t r a n k e d e m o k r a t s k e a k c i j ena s jednici koja je održana 20. ok tobra uFojnici razmatrao je vojno -poli t i č ku s i tu-aci ju u zem lj i , tok os tvar ivanja Federaci jeB o s n e i H e r c e g o v in e i n e k e k a d r o v s k e

promje ne u s t ra nc i .Uvodno izlaganje podnio je pres jednik Pre-

ds jedniš tva RBiH i l ide r SDA Alija Ize tbegovi ć ,

koji je č lanovima Izvršnog odbo ra u 21 ta č ki p re-dložio polaziš ta o kojima treba zauze ti defini t i-vne s tavove , na osnovu njih našoj pregovara č ko j

ekip i da t i p la t formu za pregovore . Ta po laz iš taglase:

1.Naš je cilj o č uvanje suverene i cjelovite Bo-

sne i Hercegov ine . Taj c i lj se m ože post i ć i vojnim

i politi č k i m p u t em . M i s li m o d a s m o d o š l i d o ta -

č ke kak o b i se ra t mogao zaus tavi t i , a os ta tak pu-ta do suveren e i c je lovite Bosne nas tavit i poli t i-č k im s r e ds tv ima . P re ds to je ć i m i ro v n i p re g o v o risu tes t ko l iko je ovakvo o č eldvanje opravdano.

2. Cje lovitos t Bosne garantira ju za jedni č keinstitucije i zajedni č ke funkcije države. Te institu-

cije su, pored os ta l ih, Par lament, Preds jedniš tvo,Vlada , Ustavni sud i centra lna (emis iona) banka ,a funkcije : vanjsk i pos lovi , odbrana , zaš t i ta l ju-dsk ih prava i s loboda , drzavljans tvo, zašdta va-n j sk i h g ra n i c a , k o m u n i k a c i j e , m o n e t a , c a r in e iva n js k a t rgov ina , budže t i fma ns i r a n je na n ivoudržave . Srpska s trana u č ini t ć e sve da broj za je -d n i č kih funkci ja reduci ra . Naš in teres je , nara-vno , ob rnu t .

D O C J E L O V I T EI S U V E R E N E B O S N E ,P R E G O V O R I M AI L I R A T O M !Pregovarat čemo gdje god možemo, a i ratovati ako

moramo. Zahvaljuju či našoj vojsci, imamo jaku

pregovaračku pozociju. Naš je cilj o čuvanje suvere-

ne i cjelovite Bosne i Hercegovine. Taj cilj se možeposti či vojnim i politi čkim putem.

Mislimo da smo došli do ta čke kako bi se rat mogao

zaustaviti, a ostatak puta do suverene i cjelovite

Bosne nastaviti politi čkim sredstvima. Predstoje č i ,

mirovni pregovori su test koliko je ovakvo o čekiva-

nje opravdano




3. U s i tuacl i i kakva jes t i s obzirom na v jero-va tan par i te tni sas tav za jedni č k i h o rg a n a , o sn o -vni problem je opasnost blokad e i funkcioniranjazajedni č kih ins t i tuci ja kor iš ten jem veta . M i t reba-

m o d r ža vu k o ja mož e funk c ion ir a ti i ne s m l ie modozvol i t i da se ponovi s i tuaclia iz 1991 .-1992. k a-da zbog prakse k onsenzusa (veta) n ijedna odlukasuš t inskog zna č , a ja ni je mogla bi t i donesena . Mitrebam o (1) cje lovitu Bosnu, a l i i (2) državu k o-ja mo že funk c ion i r a t i. I zg le da da s u ova dva za -hlieva protivrje č na i pred nam a s toj i pi tanje kakorazriješiti ovaj čvor . Neki predlažu ve ć insko odlu-č ivanje , a li tada pos toj i rea lna opasnost od dogo -vora dvojice pronv tre ć eg , a ta j t re ć i m o ž e b i t i ibošnja č ka s t rana . Iz laz je možda u ugrad ivan ju je-dnog mehanizma za deblokadu . Tu b i v jerovatnob io p re s uda n Us ta vn i s ud k o j i b i u ovom s lu č aj uuldju č ivao i nekoliko sudija -s tranaca . U svakomsl u č aju , na č i n od lu č iva n ja i m ogu ć nos t b lok a dedonošenja odluk a os ta je na jozbil jni je pi tanje Bo-sne kao c je lov i te d ržave .

4. Va ža n k o ra k u r e in te g ra c l ii Bos ne j e bo -šnja č k o- h rva ts k a F e de ra c i j a. Ona , m e đu t i m , n ef u n k c i o n i r a . O b r a z o v a n j e k a n t o n a n e i d e i d evrlo sporo. Vlada Federaclie je, u stvari, vlada sa-m o d l i e l a t e r it o r i ja Feder ac l i e , i to sam o onogp o d k o n t ro l o m Arm i j e R B i H. N a d i j e l u B o sn epod kontro lom HVO i dal je d jelu je v lada tzv . He-

rceg-Bosne i nem a n ikakvih znakova da nam jera-va da se samo uk ine . U vezi sa ovim s tagnira fo-rm iranje federa lne - m ješovite policlie i vra ć anjeizbjeglica , a s loboda k re tanja je na m nogim m je-s t ima ograni č ena .

St o g a j e p o t re b n o uč

i n i ti n o v i n a p o r d a sedovrši instaliranje Federacije, jer je to naš vitalniinteres.

5.M apa Kontakt-grupe vr i jed i , ako se ne sa-g l as i m o o p r o m j en a m a . M i n e ć e m o ods tup i t i odGoražda i Br č ko g i t o s m o am er ič kim posrednic i-ma u vi:še mahova stavili na znanje.

6.Kada je r ije č o Sarajevu, imamo više varija-nti, ali sva rješenja se zasnivaju na konceptu jedi-nstvenog, nepodije l jenog grada .

Ovo je , uz problem zajedni č kih funkcija, sva-kako »najvru ć a« ta č ka u p r eg o v o rim a .

U vezi sa pre thodnom ta č k om b i lo b i p r epo-

ruč

l ii v o d a se o d m a h p r iđ

e reorganizacij i gradaSara jeva , obrazovanjem dis tr ik ta Sara jevo, sho-d n o p r i m j e n o m o d r e d a b a k o j e , p r e m a U s t a v uFederacl ie , važe za obrazovanje kantona.

Pr i tome t reba b i t i v r lo obazr iv i imat i m jeruu s t e p e n u i d i n a m i c i p re n o še n ja n a d l e žn o s t i s ao p ć ina na dis tr ik t . Ustav Federaclie ne zahti jevaimpera t ivno n i t i au tomatsko razv la :s ' ć ivanje op ć i-

na i dopuš ta u ovom pogledu f leks ib i lna r ješenja .Prenošenje ovlaš ć enja sa op ć i n a n a k a n t o n e t r e -ba b i t i odmje re no i pos te pe no .

7.M irovn i sporazum, ako se i š ta po tp iše , mo-že b i t i p rove de n s a mo uz pom o ć sn a žn i h m e đu-

n a ro d n i h sn a g a . To n e m o ž e b i ti U N PR OFO R .To m o g u b i t i sa m o sn a g e N ATO -a , ev e n t u a ln odopun je ne v o jn ic im a d rug ih p r i j a te lj s k ih ze ma -l i a . Uk o l ik o R us l i a ponud i s vo je vo jn ik e , n j ih ovbro j t reba b i t i izbalansi ran sa bro jem vojn ika izm u s l im an s k ih z em a l ja

8. Trupe implementadju mira treba da

budu r a s pore de ne u v idu ga rn izona na podru čjuč i tave Bosne i Hercegovine. Za nas nlie prihvatIji-

vo da budu r a s pore đene sam o na l ini je razgrani-

č enja.

9. Finansiranje vojnika iz muslimansk ih ze-malja treba da budu preuze ti Ujedinjene nacije .

10.M eđu n a ro d n e v o j n e sn a g e z a im p l e m e -n t a ci ju m i r a n e m o g u o m e t a ti o d b r a m b e n e n a -pore Arm ije Bosne i Hercegovine.

C jelovitost B osne garantiraju

zajedničke instituctje i zajedni-

čke funkc ije države. Te instituct-

je su, pored os.talih, P arlament,

P redsjedništvo, Vlada, Ustazmi

sud i centralna (emisiona) b a-

nka, a funkc ije: vanjski poslovi,

odb rana, zaštita ljudskih prava

i sloboda, drž avljanstvo, zaštitc t

vanjskih granic a, komunikacije,

moneta, c arine i vanjska trgovi-

na, budžet i inansiranje na

nivou države.

11. S n a g e z a i m p l e m e n t ac ij u m i ra m o g uos tat i na ter itor i ju BiH godinu dana, a duže sam ona t raženje Preds jedniš tva .

12.Je d in ice vo j s k e Re pub l ik e Hrva t s k e m o-gu o s ta ti na t e r i to r iju Re pu b l ik e Bos ne i H e rce -gov ine na jduže t r ide s e t da na na k on š to m i rovn i

ugovor bude po tp isan , a duž 'e samo na t ražen jePrecIs jedniš tva Republike Bosne i Hercegovine.13.Pozdravl jamo izraženu spremnos t medu-

n a ro d n e z a j e d n i c e d a p ru ž i e k o n o m sk u p o m o ć

za obnovu ze m a l ja pogo đen ih r a tom na pod r u -čju b ivše Jugos lavi je , a posebno za obnovu Bosnei Hercegovine.

M eđutim, izr i č i to tr a ž imo da ova pom o ć bu-de uv je tovana : a ) poš tovan jem t e r i to r i j a lnogintegriteta od strane susjednih zemalia; b)

pošt ivan jem l judskih prava i p rava nac ionaln ihm a nj ina ; c ) poš tova n je m p ra va izb je g l ica i p ro -gnanih l ica da se vrate na svoja ognj iš ta . U ovom

p o g l e d u z a p a d n e z e m l j e n e b i sm j e l e n a s ta v i t ipravit i greške pr is ta janjem na nove n eprinciplie -I n e k o m p r o m i s e . Ek o n o m s k a p o m o ć - jer je sves trane t rebaju - snažno je s reds tvo koj im se ruk o-vods tva i javnos t mogu pod s ta ć i d a k re n u p u t e mpoš tovanja zakona.

14.Dem okratski izbor i š i rom Bosne i Herce-govine su ve l ika šansa da se sa v last i uk lone z lo č i-

n a č ki rež im i i nacional is tič ki fanatici. Ta šansa nesm i j e b i t i p ro p u š te n a , a t o ć e b in s l u č a j a k o sep re t ho d n o n e o s i g u ra j u m j e t i za i s t i n sk i d e m o -kra tske izbore . Za to je potrebno:

a ) da s e os igu ra ne oph odn i m in imum s lobo-

de (s loboda ak tivnosti poli t i č kih s t ranaka, s lobo-da medija , l i č na i im ov ins k a s igu rnos t g r ađana is l . ) , b) povra tak v e ć eg dije la protje ranog s tano-vništva u n j ihova mjesta ž iv l ien ja , c ) e f ikasna m e-c l u n a ro d n a k o n t ro l a i zb o ra i d ) d a i z b o r i b u d uocI r ža n i u v r i j em e p r i s us tva m e đu n a ro d n i h v o -jnih snaga za implementacliu mira . Izbori za Pa-r lament i Preds jedniš tvo m ora ju bi t i direk tni .

15.Lica koja su od s trane Haškog tr ibuna laos umnj i č ena za ra tne z lo č ine ne mogu u č estvova-

t i na izbor im a.16.Da bi se pospješio povratak izbjeglica, bi-

lo bi kor isno osnova ti mješovite kom is l ie i uspo-s tavit i biroe za pr i jem i pružanje pom o ć i izbjegli-

ca ma u s v im ve ć im m je s tima R e pub l ik e Bos ne iHercegovine.

17.Tre b a z a t ra ž i t i o d Srb l i e i Hrv a t sk e d as v e čano izjave d a nem aju te r i tor i ja lnih pre tenzijap r e m a R B i H i d a n e ć e podstican separa t isn č k e isecesionisti č ke tendencije u BiH. Pri jem ovih ze-

m al j a uč

lans tvo m edunarodnih ins t i tucija , pose-bno u Sv je tsku banku , MM Y, Evropsku un l iu , Pa-

r tners tvo za m ir i d r . t reba s tav i t i u ov isnost odnjihove pol i t ike prem a Bosni i to im izr i č ito stavi-

t i do znanja .18.Pod uvje tom iz pre thodne ta č ke , bi lo bi

k o r i s no Hrva t sk o j i Bos n i i H e rce gov in i om ogu-

ć i t i skori j ednovremeni p ri jem u Partners tvo zam i r . O v a č i n j e n ic a b i p o z i t iv n o d j e l o v a l a n aodnose izm edu Hrvatske i Bosne i Hercegovine is tabilnos t u regionu.

19.U slu č aju zald ju č e n j a m i ra , p o tre b n o j eosposobi t i Armliu BiH da može sam a brani t i Bo-

s nu od e ve n tua lne a g re sl i e . Ovo podra zum i je vas k ida n je e mba rga na o ruž je , na o ruža va n je i t re -ning Armije BiH.

20.Pregovarat ć e m o g d j e g o d m o že m o , a i r a -

tovat i ako m oramo . Zahval ju ju ć i našoj vojsci, ima-

mo jaku p regovara č ku pozicliu. Ukoliko na:še opra-

vdane zahl ieve ne buclemo m ogli os igurati putem

pregovora , preos ta je nam jedino vojni put . Stoganl iednog t renu tka ne sm i jemo zapust i t i odbrambe-

ne napore n i t i bojnu gotovos t naše armlie .

21.I na kraju : Niš ta n l ie dogovoreno dok svenije dogovoreno.

2 6 . 1 0 . 1 9 9 5 .

105




U S V I J E T U K A K A V J E D A N A S

P O S T I G L I S M O1 V T U M

V e ćina opozicionara ž ivi u ob lac ima, važno im je da pnjedlozi lijepo zyu če, bez ob zirašto nemaju nikakve veze sa stvarnokuG spodine Predsjednič e , i Dej to-

nskim sporazumom naša Republi-ka j e po tvrd i la m edunarodni su-bjektivitet i teritorijand integritet,on a ć e imati Vladu, Parlament sa

dva dom a, centralnu banku, jedinstvenu mon e-tu... Ivlislim da je najzna č ajnije pitanje kakve ć e

kom petendje im ati »republika srpska«, zadm -d a l i s e g a s i » h r v a t s k a r e p u b l ik a H B « ? I p a k , » o b i -č a n « čovjek im a utisak, pogotovo kad je o »repu-blid srpskoj« rije č , da se rad i o ddad , da sm oizgubili 49 posto naleg ddavnog teritorija?

- Pitanje šta ć e dobit i Srbi jes te važno, a l i nes lažem se da je i najvažni je . Najvažni je je ipak daje država BiH, uprkos svem u, ops ta la , da naš na-rod ima s vo ju d r ža vu u k o ju ć e s e mo ć i vratiti i uko jo j ć e m o ć i ž iv jet i, da ta država ima sve važn eins t i tucije preko kojih ć e dje lova ti i da se sve toprovede u živo t . A š to se t i č e tzv. srpskog entiteta,on je dobio ono š to i Federacija , da lde nadležno-

st i u ob last i p riv rede, obrazovan ja , unut rašn j ihposlova, zdravstva, itd . , ali to nije dato u Daytonu,

nego su to oni ranije s i lom uze li i mno go više odtoga. Niš ta u Daytonu n i je izgubl jeno, š to ve ć ni -je b i lo izgubl jeno . Naprot iv , m nogo je č ega vra ć e -

no : d io t e r it o r i ja i neke d r ž av ne kom pe t enc l j ekoje s te upravo nabroja l i u svom pitanju . Srbi sum oral i da pr ihvate i pr iznaju bosanskohercegova-

č ku c l ižavu , ko ju su odbac iva l i od po č etka , i da se

odre lum ambicija o nezavisnos ti i l i o tcjepljenju .M i sm o m o g l i d a t r a ž im o v i še , a l i s a m o n a b o -jnom polju, to jes t - produženjem ra ta . Za prego-

vara č k i m s t o lo m m o g l o se d o b i ti s a m o t o š t o j edob i je no , n i ce n ta v i š e . A r a t s e mora o k o na č n ozaustav i t i j e r su umiran ja i pa tn je davno prešlegm nicu podnoš l j ivog . Š to s e t ič e Herceg-Bosne,

ona b i sa uspos tavom Federaci je , š to se o č ekuje unaredna dva m jeseca , treba la pres ta t i da pos toj i .

Da li je bilo predznijih dogovom o vojsci ip o l i c i j i u n u t a r d v a e n d t e t a ? K a l c o ć e one izgleda-ti ?

-Zasada ostaju i postoje ć e vojske i policije, na-ža lost Raz l ika je u tome š to se v iše ne tuku i š to se

- bar kad je r ije č o vo jskam a - snage postepeno ba-

lansi ra ju , š to nam a odgovara . Postav l jene su osno-

ve i za zajedni č k u k o m a n d u u d a l j o j b u d u ć nosti,

al i moram priznat i , to je zasad samo na papi ru .Dayton je mogao unekoliko izmijenit i s tanje , a l ini je m ogao potpu no izbr isa t i rea lnos t i na te renu.

Uzalud je č os j eku k o j i j e p r e tr p io saob r a ć ajn i

udes i polom io se govor i t i da b i b i lo bol je da n i jeizgub io nogu i da nema ož i l jke na l icu . A Bosna je

pretrp jela s t rašan udes i v ažno je d a je prež iv jela .Stvari ć e se pos tepeno popravl ja t i .

S r p s k a s t r a n a j e p r i .h v a t i la s p o r a z u m p r e m d apostoji medijsko »podgrijavanje« njenne javno-sd, pogotovo onih Srba koji five u okolid Saraje-va . Ima nek ih drug ih naznaka da ć e zatezatioko dogovorenog š ta ć e s e d e s i d a k o i z n e v j e re ? ?

- Oni pokušava ju s tvaranjem tenzija poko le-ba ti svi je t , posebno ameri č ki Kongres . Ne v jeru-j em d a ć e neš to pos t i ć i , a li mi sm o ve ć ranije vrlojasno izjavili, ako iz bilo kojih razloga dogovor nebude s p rove de n , m i ć em o naše po tp ise s tav i ti van

s na ge . U tom s lu č a ju s l i jedila bi nova runda m ta

u ko jo j ć e Srbi dož is je t i poraz . Nažalos t , to b i b i-lo pove za no i s a na š im gub ic ima , š to s moda izb je gne mo .

Koji su bili glavni razIozi pa s tea č el unise delegacije, prolongirali pitanje Brawg i tzv.k o r i d o r a u P o s a v i n i ? D a l i j e h r v a t sk i p r e d t j e d n i kTudm an bio otpisao ovo podru čje u dogovoru sK i l o š e v i ć e m ?

- Radi se o dva odvo jena pi tanja : Posavina iBr č ko . Kad je r i je č o Posavini, Miloševi ć je tvrdio

da o tom e još r a n ij e ima dogovor s a Tu đm a n o mi os ta o j e u tome u pora n . Tu đm a n je to de m a n t i -m o . 0 B r č kom se vodi la rasprava od po č etka p re-

govora , a posebn o in tenz ivno posl jednja t r i da-n a . Po z i c ij e su b i le p o t p u n o su p ro t n e . M i sm ograd trafili za Federaciju, Miloševi ć za Srbe. U je-

d n o m t r en u t k u , s u o č e n i s a p o t p u n i m k r a ho mpre govora , m i s m o ponu d i l i od la ga n je i a rb i t r a-

žu . M i lošev i ć je to odbio. U pok uša ju da spas i s i-tuaci ju , Amer ikanci su produž i l i pregovore za 24sahata . Bi lo je to u ponedjel ja , 20 . novem bm . Alid a n j e p ro t e k a o b e z re z u l t a t a . N a v e č er, poslijedeset sa t i , Am erikanci su nas obav i jest il i da dop o n o ć i t r a že n a š k o n a č a n s ta v . Ja s a m o k o po la

dvanaes t pos lao gosp. Ša ć irbegovi ć a k od gos po .

C h r i stoph e ra da mu p re ne s e da s e m i ne od r i č e -m o B r č k o g . Po l a sa ha t a n a k o n t o g a d o b i l i sm opismo k o j im se k onsta tu je da su p regovor i završe-ni neupsjehom. Zahti jeva li su da ja to potpišem ij a s a m t o u č inio . Smatrao sam d a je sve gotovo idao uputs tvo našo j de legac i j i da se priprem i dasutra rano ujutro napustim o Dayton . Ali , tada je

doš lo do p r eo kr e t a . l zg l eda da j e negd j e p r edsvanu ć e M ilošev ić obavi jes tio Am er ikance da pr i-h va ta a rb ri t a žu i t a k o j e pu t dogo voru b io o tvo-re n . M i sm o , n a ra v n o , t a d a m o g l i d a a rb ig t ra žuodbijemo, a l i to bi s igurno zna č i lo nastavak rata,

i to po miš l jen ju Amer ikanaca, našom kr iv icom.

Prema dan as objavl jenoj dej tonskoj mapi ,ona se razlikuje od mape Kontakt grupe. Sada nipravno nemamo pod kontrolom Srebrenicu i Že-pu, a geografska veza innedu srednje Bome iE r a j i n e n i j e u s p o s t a v lj e n a r e la d j o m J a j c e - M r k o -nj ić Grad - Biha ć . Izostaju i kom unikaciona č v o -rišta u Doboju, Prijedoru i Bosanskom N ovom?

- Sve š to kaže te je ug lavnom ta č no, a l i to pu-n o n e p o m až e . K ad v e ć spominje te pravnu s tranupi tan ja , n i je ta č n o d a p ra v n o v iše n e m a m o Sre -bren icu i Žepu . P ravno im arao , j e r je d r ž ' avaops tala a l i nažalos t , s tvarno nem am o, a l i v jeru je-m o - p r iv re me no . U k om a du s i r a v i v id i te s a mo

rupe. M orate pr iznat i da i nas tavak rata , nakon 44mjeseca stradanja, nije baš neka alternativa. Pošto

s te nabrojal i š ta sve n ismo dobi l i , poku:Saj te sadan a b r o j a ti š t a d o b i v a m o . Š t o s e m e n e t i č e , a k ou p o re đu j e m ša n se k o j e p ru ža ra t s a o n i m a k o j edonos i mir , mis l im daje prednos t m ira o č ig ledna.

U k o jem odnosu su u lddan je em barga nau v o z o r u ž j a z a n a š u V l a d u i u k i d a n j e s a n k c i j al o š e v iću ? U p r v o m r a z g o v o r u z a d r ž a v n u T e l e v i n -ju Vi ste samouvjereno rek l i da ć e naša strana,ukoliko agresori podcopaju sporazwn, »na druginafin r i jeki kr izu«. Da su amedclw garancl jeukidanja emb arga na uvoz ondja čv r s t e i k o l i k obismo, u slučaju dalde da srpska strana ponist esporazum , dugo č ekali na to ukidanje?

- Rezoludje o suspenzi j i sankci ja Srbi ji i uki-d a n j e e m b a r g a n a o r u ž j e B o s n i s u p o v e z a n e iob je s u ve ć d o n e se n e . Ak o i m a m ra z lo g a d a su -m n j a m u d o l a za k a m e r i č k ih vojnika u Bosnu, je r

06




tu teško ć e s i g u rn o p o s t o je , n e m a m o p ra v d a n o gr a z loga da s um nja m u s p rovo đenje rezolucije oskidanju em barga na oruž je kada je ta odluka ve ć

donesena. Naravno, sve je mogu ć e, pa i to da srp-

ska strana izigra sporazum, tada smo gdje

sm o : n e m a D a y t o n a , n i n j e g o v a »d v a e n t i te t a « ,bor ba se nas t av l j a , sada pod za nas povoljnijim

okolnos tim a . Tada Srbi ima ju ra t protiv »os ta tkasvi je ta« . Da sm o m irovni sporazum odbi l i , m i b i-s m o s e na š h u to j s i tua ic ji . D ip loma ts k a b i tk a uDaytonu se d i je lom vodi la i oko tog p i tan ja , to je-s t oko p i tan ja kr iv ice za eventualn i nas tavak rata .Taj dio utakmice smo dobro odigra l i .

Jedan dio opozicije reagirao je na Vaš pozivda gradani koji žive na podru čju pod kontrolomlegakih vlasti iza.du na referendum i izjasne se oD a y t o n u . S D P t raži refere ,ndum i za gradane

izvan ovih podru čja , a neki drugi opozidonatr iam atraju daje referendum trebalo sprovesti prijeD a y t o n a ?

- V e ć ina opozic ionara ž iv i u oblacim a, važnoim je da pr i jed lozi l i jepo zyu č e, bez obzira š to ne-maju nikakve veze sa stvarnoku. Kako bi oni to sa-

da provel i referendum na č itavoj teritoriji? -Ja sam

predlagao jednu vrs tu k onsul tac i je građana na te-

r itoriju gclje je to m ogu ć e, a to je ter i tor i j pod ko-

ntrolom lega lnih vlas t i . Uije ren sam da bi ve l ika

v e ć ina građana podrža la D aytonsk i sporaz tun .

Zam id imo da g radan i upske nac ionakosdo s t a n u f tv j e d u H a d ž i čima na Rakav tre-

t m a n č e i m a d ? š t a i m m o ž e o b e č a d n a š a V l a d a ?- N a j l u - a ć e : m o že i m o b e ć at i energi č nu zaštitu

civila i isto tako energi č no gonjenje krivaca i ubica.

Gore, u Day tonu, na ceremoniji parafiranja,

r e l d i s te d a s e u s v i j e t u k a k a v j e d a n a s b o l j i m i r n i -je m ogao postid za Bosnu vjerovatno se to po-drazumijevalo, za boknja či d na rod . Spomenu l is t e i islamsk svijet Da 11 se otjećao ikalay uticajislamskog svijeta u Daytonu kakva su Vaša isku-s t v a p o l i tiča r a s a » s v i j e to m k a k a y j e d a n a s « ?

- Islamski svijet još uvijek nije dovohno orga-

n i z ira n i sn a ža n Ip a k , s a m a č injenica pos tojanjatog svije ta ut ica la je u izvjesnoj m je r i na ponaša-n je Za pa da , pos e bno ne k ih za pa dn ih ze ma l ja . A

š to se t i č e sv i j e t a u o p ć e , p a , s v e s a m r e k a o uonom k ra tk om govoru na k ra ju Da y tona . P re po-

ru č u je m v a m da ga , umje s to odgovora , pa ž i j ivop ro č i ta te . U svakom s lu č a ju, to je svi je t u kojemj e m o g u ć e poves t i nep r avedan r a t i nam e tnu t inepravedan mir .

2 7 . 1 1 . 1 9 9 5 .





'9




„

B R Z E S E IZ G R A D I T IM O S T O V I P R E K O R I J E I S A

N E G O M O S T O V I U D U S A M AV jerujem u trajni mir. C jelovita B osna nije stvarnost, nego još uznjek samo m ogu ćnost.N isu prob lem ni tri vlade, ni P redsjedništvo, ali vojske jesu. V jerujem da će SD A, uzodredene uvjete, pokupiti gotovo sve b ošnja čke glasove

p

slije govoto č etverogodišnjeg s t rada-

nja i pa tn j i , Bosna i Herceg ovina sena lazi na pragu mira i č ak na his tori-j s k o j p r e k r e tn i c i. U o v o m t re n u t k u

o tvore na s u m noga p i t a n ja , po č ev odtoga ho ć e l i s na ge m i ra na d ja č a ti snage ra ta , pado toga kojim ć e s m je rom k re nu t i zem l ja tok om1996. i na rednih godina .

K A D J E M O G U ĆA A M N E S T I J A ?I a k o s ea smoinz nakon Dayto-

na i dolaska snaga za im plementaciju m irovnogugovo ra ( IFOR) , uz rod ra ta , m edut im , n i suotidonjeni. Kako u ovakvom am bijentu iac om ok r užen j u pe r spek t ivu da j nog m i r a?Da fi je jedna godina an gai3ranja 1FOR-a dovo-

r j a n r o k d a m i r p u s t i k o r i j e n j e ?- D e j to n sk im s p o r az u m o m n eke s tv a ri s u ko -

n a č no r i j e š e ne , a l i za ne k e va žne s tva l i s u s a m ostvorene pre tpos tavke . Tako, npr . , c je lovita Bo-sna n i je s tvarnost , nego još uv i jek san io mogu-ć nos t . De m ok ra t s k a Bos na j e d i j e lom s tva rnos t,d i j e lom mogu ć nost. Sli č no je sa povra tkom izb je-g l i c a . K o n s t i tu i ra n o j e s a m o p ra v o , b a r k a d r i -je č o d i j e lu pod s rps k om k on t ro lom . Ho ć e se te

m o g u ć nost i i p roklam aci je ostvari ti , i ko j im te-m p o m ć e n j ihova rea l izac i ja te ć i , t o zav i s i odm nogo fa k to ra . Je dan od va žn ih fak to ra s mo s a -m i , u s tv a r i , n a ša sp re m n o s t i sp o so b n o s t d a se

uhvat imo ukoš tac sa teško ć am a ko je ć e se isprije-

č i t i . Što se ti č e mira , v jeru jem da ć e on t ra ja t i . Ne

vjeru jem da ć e se , nakon svega , usud i t i da nas po-

novo napadnu, je r kad nisu 1992. godine uspje l ida na s s lom e , ne v id im k a k o b i im u budu ć nos t ito mog lo po ć i za rukom . To je , pored os talog , ra-z log š to v jeru jem da ć e IFOR uspjeti i da ć e sada-

šnji mir pre ć i u t ra jn i mir ,

koji ste Vi isticali mnogo putz, pa i u to-k u p o t p i si v a n j a I v fi r o v n o g u g o v o m - j e d in s t v e n a idemokratska Bosna - podrazumijeva opstajanje

muldetniclog društva. C l f i agresije bio je upravosuprotan - ubijanjem m uldemiclog društva želje-l o s e i z b it i o s n o v u z a p o n o v n u r e i n t e g r a c i ju b o s a -nske države . Kol i ke su , po Vam a, šanse da se

obnovi m edusobno pcnjerenje i koliko ć e j o š t r e -bad vremena da bi se m oglo govorid o muldetni-čkom dm.štvu na cijelom teritoriju zemlje? Daje to pitanje godina ifi generadja?

- Mis l im da ć e proces po t ra ja t i . Neko je re-kao d a ć e se brzo izgradi t i porušene zgrade i mo-

s tovi preko r i jeka , nego m ostovi u dušam a l judi ,To je , nažalos t, tako . Rane su duboke i mož da ć e,

uz mnogo truda i dobre volje , za ras t i , a l i ož i l jcić e os tat i , bo jim se dugo, ako n e i t ra jno , Ali , »va-l ja nama preko r i jeke« .

U j e d i n j e n j e S a m j e v a j e n a j v e tS t e s t im p l e m e -ntacije m irovnog sporazum a. M edunarodna di-plom adja i zapadni m ethji zabrinuti su za sigu-

m o s t S rba u S a ra je vu . Ko l ik o s e i z V a k h i s tupamož e shvatiti, spokojni mogu biti svi oni koji ni-su m tn i z lo čind . Pre tpos tav i ti j e da se to neodnosi na sve pripadnike srpske vojske poluvo-

jnih formad ja. Da se razm iqa i eventualno pla-nira atonesti ja za one m koje se obi čno kaže dan i s u o k r r a v i l i r u k e ?

- To pitanje ni je razmatrano iako, o č ito, visiu zraku . Ja l i č no m is lim da o tom e može b i t i go -vora tek k ada se izvrš i in tegracija grada. Razum i-j e se da b i se eventualna an inest i ja i t ada m oglaodnos i t i samo na one koj i svoj im komši jama n isuu č in i l i o tvoreno nas i l je .

P O D J E L E S U N E IZ B J E Ž N E

B o s a n s k aa ć e, sude ć i po m i rovnom

ugovoru, predstavfiad neku vrstu hibrida optere-ć e n o g g l o m a n d m a p a r a t im a i o d v o j e n i rn d a s t im a .P o d r a z u m i je v a s e d a j e t a k v a f o r m u l a c 4 e n a u s p o -s t a v lj e n o g m i ra . I p a k , k a k o ć e f i m k c i o n i r a t i t a k a vs i s t e m v i a s t i a k o čemo imati čak tri viade, potomd r ž a v n o P r e d s j e d n i š t v o , n e k o l i k o p o l i c ij a i a r m i j a ?

- N i su p ro b l e m n i t r i v la d e , n i P re d s j e d n i -š t v o , a l i t r i v o j sk e j e su . U t o k u su n a p o r i d a sep ro b l e m , p o m o g u ć nosti, reducira sa tri na dvijevojske, ali i za to ć e t rebat i mnog o t ruda, bo j imse i koncesija. Što se ti č e tre ć e vbjske, r ješenje sesada ne v id i . Nazire se možda u nek im pol i t i č k improm je na ma u s rps k om e n t i te tu , što b i š a da š n ju

otvoreno nepri ja te l jsku vojsku pos tepeno pre tva-r a lo u neš to neu t r a ln ij u . I m i r , ko j i po p r i r od is ma n ju je zna č a j vojnog fak tora , ut ica t ć e u pozi-t ivnom pravcu, ali najve ć i uticaj na rasplet ove ui-s t inu vr lo kom plicirane poli ti č ke i vojne situacijekoju je ra t s tvor io u Bosni , imat ć e uspjeh - ne-

u sp j e h - f e d e ra l n o g p ro j e k t a . Sn a ž a n p o l i t i č ld ,

d ru š t v e n i i e k o n o m sk i p ro g re s u Fe d e ra c i j i d o -veo b i do u r ušavan j a sadašn j eg po r e t ka u s r p -skom enti te tu . Što kontras t i budu ve ć i, ho ć u re ć i

izraženij i , o č i t i ji , p roces urušavanja srpsk og je-

0



A L I J A J A I Z D A T 1 N E Z N A M

dnonaciona lnog i jeclnos trana č k o g k o n c e p t a b itć e brž i . Pr iznajem da je s tan je u Bosni vr lo s lože-no, a l i jedina a l te rna tiva je bi lo produž enje ra ta .Kada je Amerika pokrenula svoju mirovnu inici-ja t ivu, ra tna opcija je pos ta la k ra jnje r izi č na , pa iopasna . Za va šu u t jehu: ovo je Bosna . Tu su t r ivjere, tri nacije, dvanaest politi č k ih s tranaka , po-djele su još du go neizbježne, po cl je le ter itor i ja

v las t i , pa izaber i te . I z ove kože ne m ožem o.

Posrjednji incidenti u srednjoj Basni i traže-

n j e N A T O - a d a d o b r o v o 1 j c i i z is l am s ld h z e m a 1 j anapuste Basnu foku sirah su i ovaj p r o b l e m . K a -k v e s u o b a v e z e d r i a v e u v e z i sa z a h i j e v i m a z a p a -dnih saveznika kako ovu odluku realizirad?

- Ne m a n ik a k v ih oba ve za k o je s e i s k l ju č iv o

odnose na dobrovol jce iz mus l imanskih zemalja .I m a j e d n a o d r ed b a k o j a p r e d v i đa odlazak svihs tranih trupa i s tranih vojnih e lemena ta iz B osneu ro k u o d 3 0 d a n a o d s t u p a n j a n a sn a g u D e j t o -nskog ugovora . Ta se obaveza, dakle , podjednako

odnosi na hrva tsku vojsku, mudž ahide i sve dru-

ge s t rance.

D O N A T O R IO D R E Đ U J U N A D I J E N U

Bilo je m nogo prigovora da prikup l jauje itroknje donatorskih sredstava nije pod adek va-t nom chf .avnom k on t ro lom. M ok se o č e k i v a dda i donatorska sredstva udu u redovne fmanci-j ske kana le b ta iu pod inavnom d ržavnom ko-ntrolom?

- Drža va ima p ra vo na op ć u k on t ro lu s ve gaš to se radi u zemlj i , a l i ona ne m ože naredit i ne-

k o m d o n a to r u k a k oć

e upotr i jeb i t i svoju donaci-ju . Medunarodna za jednica , ko ja je da la mi l i ja-r d e d o l a ra p o m o ć i Bosni, ta sredstva daladržavi , nego je sama odre đivala n j ihovu nam jenui usmjer i la ih uglavnom preko UNHCR-a . Velik i

A L I J A 1 7 1 1 1 B E G O V I CLICNOST G ODINE

U SVIJET U

Ugledni madridski dnevnik E l Mundo iza-brao je predsjednika P redsjedništva Repub like

B o s n e i H e r c e g o v i n e A l i j u I ze t b e g o v i ća za ličn o s tg o d i n e u s v i je t u .

E l Mundo je, uz El P ais; najtiražniji i na-

juticajniji list u španiji, a njegov godišnji izborli čnosti u svijetu je ve ć tradicionalan i respekta-

bilan. U obrazloženju ovogodišnjeg izbora, El

Mundo naglašava da je to »ujedno i odavanjepo časti bosanskom narodu.«

broj st ranih vladinih i nevladinih organizaci jadje luje u Bosni i plas ira ju svoju pomo ć k a k o s a -m e n a đu z a sho d n o . Sm a t ra j u d a j e to n j i ho v opravo jer su to njihove pare. Koliko znam, i vaš li-

s t d o b iv a p o m o ć od Sorosa , a Soros ne da je dda-vi , nego to č in i c l irek tno i v i to sm tra te norma -ln im . Neke m us l imanske zern l je traž i le su od m e-ne da kontroliram, a u nek im s lu č ajevima i raspo-

r e du je m porno ć koju on e da ju . Ja to č in im i ure-dno ih oba v je šta va m o tom e . U ne k im s lu č a j e v i -

m a č e k j e g la s io na m o je ime , pa s a m ga v ra ć ao

s a m o lbom da g la s i na ne k u od d r ža vn ih in s t itu -ci ja , s tim d a ja zadržavam pravo nadzora . Bilo jei zna č ajn ih iznosa pom o ć i koje su išle preko drža-

ve. Š to država b ude organzirani ja , v jeru jem da ć e

se donator i sve v iše or l jen t i ra ti na n ju . Pretpos ta-v l jam d a ć e p o m o ć za obnovu zemlje , o kojoj seo v i h d a n a m n o g o g o v o r i , n a jv e ć i m d i j e lo m ić i

preko drž avnih kana la , a l i ć e dona tor i i tacla za-držat i pravo k ontro le , a v jerovatno i izbora pr iod-teta i pro jekta .

Sloboda ma s-tudija bi la je od prvog dan aa g r e s i j e m e c h t t e m e l j n i m o d l i k a m a d r u š t v e n o s t in a p o d r u čj im a B o s n e i H e r c e g o v i n e p o d k o n t r o -l o m l e g a l n i . h v l a s t i I t o j e b i o j e d a n o d k l j t ičn i hrazloga što smo podau inozenme ja-v n o s t i M n o g a m e d u n a r o d n a p r i z n a n j a i n a g r a d ed o M e s u s to g a , a d a r j e d o l a z e n a a d r e s u d e m o -k r a t s k e B o s n e . N a s u p r o t to m e , o v t h e s e u p o s l je -d n j e v r i je m e d e l a v a j u i n c i d e n t i k o j i, m l 'b l a ž e" r e -čeno, ukazu ju na smanj en p rag to l erance pre -m a j a v n o j r i je či . F i z i a d n a p a d i n a n o v i n a r e s u n a -j m i n i j i o b l ik i s p o l ja v a n j a n e t r p e l j iv o s t i. K a k o k o -m e n t ir a t e t u p o j a v u ?

- F i z ič

k i na pa d n a nov ina ra za to š to j e ne š tonap i sao j e r už na i ned opus t i va s t va r i t o t r ebasprje č avati na svalti na č in . Ali, vjerujem da ć ete se

Vi sa mnom s lož i t i da u Bosni s loboda m edi ja po-s toj i i da to niko ozbil jan ne m ože ospori t i . Nije -

dan l i s t n ikada n i je zabran jen , n i t i j e neki novi -nar zakonski gon jen za neš to š to je 'napisao , č ak i

k a d se ra d i l o o p ro z i rn im n e i s t in a m a i l a ž i m a .Ipak , pr izna t ć ete da svaku kafansku tu č u n e m o -že te proglas i t i poli t i č k im inc ide n to rn za to š to j ejedan od aktera kavge novinar . I novinar ima pra-vo da zađe u kafanu , neš to popije , pa i da se po-tu č e, to je n jegovo l judsko pravo i ocl toga ne va-l ja pravi t i aferu . M ogu ć a su i iznenadenja ,

V e č naredne godke pred v iden i su izbor i .N a k o v i d i t e p o l i ti čk u s c e n u B i H d o i z b o r a d a k a -k o n a k o n i zb o r a ?

- Do izbom, osim pojave neltih novih partija i

koa l i c i j a , na r avno , ž i ve i zbome kampan je , neo č ekujem ništa senzacionalno. Nezahvalno je upu-

š ta t i se u izbome p rognoze, a l i , evo, da pokušam .Pr i je svega, , ieru jem da ć e i dalje tzv. nacionalnestranke voditi glavnu rije č , ali ć e u n j i m a d o ć i doizNjesnih prom jena. Uz HDZ, dijelom na ra č un ovestranke, obrazovat ć e se i relativno snažna hrvatskas tranka probosanske m ijentacije . SDS u s rpskom

entitetuć

e se raspas t i na t r i d i je la :č

etn ič

ki neš toslabije miloševi ć evce i dosta slabu, ali ne i nevažnu,

probosansku f rakci ju . SGV, ako se organiz ira kaopolitič ka s t ranka , okup i t ć e v e ć inu Srba u Federaci-

ji, ali to ne ć e biti jaka stranka Što se ti č e SDA, uko-

l iko u prvi plan iz stara uvede i neka nova lica, i uzuvjet da o č uva jedinstvo, što opet nije sasvim sigu-rno , v jeru jem da ć e pokupiti gotovo sve bošnja č k e

glasove. Stranke »pri č alice‹<, a to su skoro sve sada-

šnje tzv. gra đanske s t ranke, dobi t ć e relativno malib ro j g lasova , misl im m an je nego š to im aju u sada-

š n j e m p a r l a m e n t u . I z u z e ta k b i m o g l i K a d i ć e v i

l iberali, koji su kao tendencija još za vrijeme k om u-

nista, nešto znač

i l i. Naravno , m oguć

a su svakojakaiznenađenja . Narodna duša je , nakon svega , vr loranjiva i osjetlj iva, pa su prognoze ove vrste vrlo ne-

sigurne.4 . 1 . 1 9 9 6 .




1 9 9 3 . J E B I L A N A S A

N A J T E Z A G O D I N AB o s n i s e u 1 99 5 . g o d i n i d o g o d i l o m n o g o t o g a : n a s tc t va k če t n i čk e a g res i j e , S reb re n ica , Že-p a . .. a l i i o f a n zi v a A r m i j e B i H i n o v i k il o m e t r i s lo b o d e . Ip a k , o n o š t o j e n a j v a ž n i j e : saD a y t o n o m j e st i ga o M I RG s p o d i n e P r e d ž j e d n i č e, iza nas je

j o š je d n a g o d i n a i n j e n k r a j s e p o -klapa sa zavr ie tkom m ta i po č e -t k o m m i m . J e s t e li z a d o v o l j n i ?

- Pa , o tpri l ike k ao i ve ć ina našihgr a đana : na jv i še sam b io zadovo l j an p r v i danm i ra , a o n d a j e t o o d u še v l je n j e p o č e l o o p a d a t ij e r r a t n e n e v o l ie z a m j e n j u ju n o v e . L j u d i ć e re -l a t ivno brzo zaborav i t i g ranate , kao da ih n ika-da nije bi lo, je r ć e se suo č i t i s a nov im p rob lem i -m a k o je m i r donos i : pos ao , p la ć e, stanovi, razli-č i t e nepravde . Ipak , zadovol jan sam što se v išene g ine .

K o j a V a m j e n te ž a r a t a a g o d i n a i k a k o b i -s te o p i s a li V a š o s o b n i d o ž i v l j o s ta l ih r a m i h g o -d i n a ?

- Be z dvou na l ie n ja , to j e b i l a 1 9 9 3 . god ina .

Našl i smo se potpuno op kol jeni , prakt i č ki u kli je-š t ima dva crna šovin izma. Ops tal i smo m imo sva-ke vo jne log ike , va l ida za to š to i n ismo im al i izbo-ra nego da nas tavim o borbu, bez obzira š to se re-alan izlaz više nlie vidio.

B i l i s te u p r i l ic i d a d o n o s i te d a l e k o s e i ne , de -l ik a t n e o d l u k e . K o j e s u b i le n t e l e i u k o j im p r i -l i k a m a s t e g r i j e š i l i?

- Za mene l i č no, naj teža odluka je b i la pr is ta-nak na d irektne razgovore sa Karadž i č em. Bi lo jeto krajem 1992. , uo č i p regovora koj i ć e rezultira-

t i V a n c e -Ow e n o v i m p l a n o m . Z a h t j e v j e u i m eE vrope , m is l im i A m e r ik e , p r e n io lo rd Ow e n . A

što se t i č e grešaka , bi lo ih je vje rova tno mnogo,al i ja n isam imao vremena da o n j ima razmiš l iami da sa č inim spisak . Ak o ja ne s t ignem , to ć e u č i-

nit i drugi .

č n i s e d a u t V a a v a l i o c je n a d a r a d o d u š a tet u d a m i Il je n j a , a d a o d l u k e d o n o s it e s a m i . Ip a k ,m o l e t e li r e č i s a I d m e s t e s e v o 4 e l i n a j r a d i j e s a v j e -t o v a ti k a d a s u u p i ta n j u v o j n e t e m e , a s k i m e k a -d a s t e p r e t r e s l i p o l i ti čk e ?

-M isl im da svako m an je-v iše vo li sam donosi-t i od luke, a l i svako ne vol i č uti tu đe m iš l ien je . A

što se ti č e savjetovanja, kada je rlie č o vo jn im p i -tanjima , bio je to uglavnom jedan č oNjek - gene-

ra l Del i ć . 0 pol i t i č kim pi tan j ima, vol io sam sazi-

vati č i tave dmove i da nadugo nevezano razgova-

r a m , ne b i i s c li e d io ne k u novu ide ju . M is l im das te i v i pr isus tvoval i jednom tak vom skupu. U ša-

sam to nazvao besplatn im savjet ima.

O s j e čate da s te u po tpunosd preu ze l i ko -m u n i s ti a d o b r a z a c p o l i t iz a d j e A r m i j e i p o l ic i je ?I V E m i s t a r p o l i d j e k a . o i s k o r o s v i g e n e r a l i su n e s a -m o a a n o v i n e g o i is ta k n u t i f u n k d o n e r i V a š e s t r a -n k e .

- Ima iz\ jesne poli t izaclie , a l i nema k om uni-s t i č kog obrasca . Raz l ika je sušt inska : ova po l i tiza-

cl ia je spontana, a komunist i č k a j e b i l a n e u m e -tnuta. Ja nisam tražio da vojnici uzvikuju »tekbin<

n i t i da s e ge ne ra l i up i su ju u S DA . V i to , mo žda ,

n e ć ete v jerovat i , a l i to ne m lienja na s tvar i .te malo Bosnom , pa provje ri te . Za Vas kao nov i-nara , bi lo bi važno d a zna te is t inu, bez obzira da

Vam se ona sviđala.

Što se t iče nepodiana u d iplomadj i , tu s teprevadia komu niste. Ako mis l i te da se varam ,p r e d l a ž e m V a m d a o d M I P - a z a h t ij e v a te j a v n oo t j a v I ji v a n j e s p i s k o v a z a p o s l en i h u d i p l o m a t sk o -k o n z u l a r n im p r e d g a v n i š t v im a . B a š m e z a n i m aV a š k o m e n t a r .

- Umjes to komenta ra , evo nekoliko brojeva :u naš im dip lomatsko-konzularn im preds tavništv i-m a k once m de ce m bra 1 9 9 5 . god ine b i lo j e upo-s l e n o 3 7 7 o s o b a i t o 2 3 6 u s t a l n o m r a d n o modnos u i 1 4 1 u p r iv re me nom . Od ovog b ro ja, 1 8nj ih, pe t odsto , na laze se u rodbinskim vezamas a n e k i m k o i m a n e k u d r ž a v n u s tr a n a č ku fu -

n k c i j u u B i H. To su p o d a c i M IP-a . M a l o m n o -go, procijenite sami. Nis te m e pita l i , a l i za Vašuinform aciju: niko od m ojih ni bl iž ih ni da l j ih ro-

đa k a ne na la z i s e na b i lo k a k vom pos lu u inoze -mstvu.

K a d a č e b i t i r e a li d r a n D e j to n s k i d o g o v o r ud i j e lu k o j i a e o d n o s i n a S a r a j e v o ?

- Svo nastojanje Karadži ć evih Srba, u zem lii iva n i , ide na to da dob i ju od la ga n je. M i ć e m o s et ome sup r o t s t av i t i . j edno j e s i gu r no : dogovoriz Daytona b i t ć e rea l iziran i ne vidim zem aljske

s i le koja to mo že spr i je č iti.P o s t o j i p r i t is a k p r e d s j e cl n ik a T u d m a n a n a

o d u s t a j a n j e o d g o n j e n j a h r v a t d d h m t n i h z lo č i n a -c a ?

- Ču je m da s e Tu đm an l jut i , al i ne č u j e m d apritiš ć e . U o s t a l o m , g o n j e n e ra t n i h z lo č inaca jes tvar Haškog t r ibunala .

da vel ikom broju boraca pa triota,pa ako hoč e te i Sandža k l i ja m a , d u g u j e t e o b j a -I n j e n j e d u č a j a t r e tm a n a g e n e r a l a H a l il o v i ča ?

- Halilovi ć je imao pozici ju broj dva u Arm i-j i . On n i j e b io za dovo lia n s t im i s a m s e povuk a .Ja i dal je mis l im da Del i č , i kao vojnik i kao li č no -

s t , im a prednost pred Hali lovi ć em . A ra t je , hvalaBogu, izbac io na površinu i nemal i b ro j veomas pos obn ih i h ra b r ih k om a nda na ta .

H oč e t e 1 1 s e k a n d i d i r a t i n a s l ij e d e č i mm a ?

- T o č e zavis i t i od razvoja s i tuacl ie u Bosni iHercegovini .

Ako s e podu l imo oc j enom Vašeg m in is t raK a r ič a o p a s t o j a n j u f r a k c i ja u n u t a r S t r a n k e , č i n is e d a V d u b l a g o n a k l o n o s t u ž iv a o n a či ji s u p r e -dvodiod Biča k čk , Omen of fič k a , G a n i č , A l i sp a -h ič . . . J e s u V a m o n i od d r u g i h ?

- S v i s u m i b l iski ko j i iskreno rade za Bosnu ibošnja č k i narod.

H a r i s S i la j d ž I č V a m p r o t l e g o c l i n e n i je če s d -t a o B a j r a m , n i d s e o d a z v a .o V a l e m p o z i v u n a b a -j r a m s k i p r i j e m . J e 1 1 s e n e š t o p r o m i je n i lo o d t a d au V a l im o d n o s i m a b i s te m i r n o s p a v a l i k a d a b i -s te M a h d a j e o n V a š n a d j e d n ik ?

- Loše s te obavi ješ teni , jer m i smo razmlieni-bajramske č est itke . A k o ć e b i t i moj nas l iednik,

najvjerovatnije ne ć u ja odredit i . To ć e biti liudi idogađa j i .

j a n u a r 1 9 9 6 .

12




ONO U P OD G OR ELICI

K O D F O J N I C EB I L A J E N A Š AK R U P N A G R E Š K AS ituac ija je takva da grešaka ne smije b iti, jer izmedu naših grešaka i njihovih zlo čin a

svijet stavlja znak jedn akosti. To je ža losno, ali svijet je takav kaka v jest, mi ga n e mo -žem o izmijeniti

po čnimo s nezaobilaznim pitanjem u

o v o j s i U u a c i j i S a h o s t e i k a k o s e o s j e ć a -te ?Dobro s a m i dobro s e os je ć am, hvala

Bogu.

Trebali ste ić i u Sloveniju na kontrolu i opo-r d v a k . K a d a ć ete ić i i k o l i k o ć e t e o s t a t i ?

- Ne ć u i ć i u Sloveniju . Zahva lio sam se pre -ds jedniku Ku č anu na za is ta ve l ikodušnom i l juba-

znom poz ivu . Im am puno pov jeren je u naše l jeka-

re . Oni su polož i l i isp it na m nogo tež im s lu č a j e v i -

ma, a osje ć a m d a ć u se ovdje u Bosni pr i je opora-

vi t i . Mis l im da n i je baš poš teno hval i t i naše l jeka-re , govori t i da su oni »heroji u bi je lom«, a ondak a d a b u d e g u s t o p o b j e ć i u Sloveniju . Uosta lom,kada se rad i o ž ivo tu i sm r t i ja sam fa ta l i s t . Svaka-

ko, valja se č uvati, ali ne valja, kako bih rekao , no-

gam a i rukam a b ježa t i od smr t i . Ne v r i jed i. I ja i t i

im am o s v o j su đe n i d a n . Po b j e ć i s e ne m ože . A ,

evo, u zraku se osje ć a neki dah s lobode i pro l je ć a ,

to m i baš ovdje u Bosni pr i ja , vra ć a m i s n ag u .

O d m a h n a k o n V a š e g a d l a s k a u b o l n i c u m e d i jis u i z n o s i l i r a z l ia t e u z r o k e k o j i s u d o p r i n i j e l i V a e o jb o l e s t i . T a k o s e s p o m m j e ri m s l d s p o r a z u m , p o e j e taš e h i d s k o m m e r a t ju , S i l a jd ž i ć e v o d l a z a k , p r e m o r e n o -s t , b r i g e . . . Š t a V i l i čn o m i s ti te š h a V a s j e o d v e l o u b o -l a ic u , a š I a m i s li te o o v i m n a v m a r s l d m n a g a c l a n ,p m a ?




- Pravo da Vam k ažem , ne znam, va l jda sve topom alo i još poneš to š to nis te nabroja l i . Ipak mi-s l im d a s a m s e b i o p r e m o r i o i d a j e t o g la v n iuzrok. Pos l iednji s lobodan dan imao sam u aug-u-s tu 1991 . , n ikada nakon toga, sve do ove boln ice .Ako n iš ta , sada sam se odmorio .

Izgleda da je odlazak u R im zbilja bio doga-d a j s n eg a t iv n i m p r e d m a k o m . s e d a j e t o b i o

v e ć i dogadaj nego što se još uvijelt male sagleda-ti? Na koncu, bio je im en2(12n, zar ne? Naša ja-v n o s t j e , d o z v o l i t ć e t e m i o v u k o n s t a ta d j u , b i la š o -kirana, pogotovo onaj dio hercegovaclih Bašnja-k a . š t a s e , u s t v a r i , d e s i lo u R i m u ? P r e d k a k v u s t es o l u d j u b i ll d o v e d e n i ? K o j e s u b i l e d il e m e ? R a l tosu se ponašali akteri u Rimu? M ožete Rim širo-ko objasnid pred našom javnoš& ?

- Ne b ih se mogao sasv im složi t i sa Vama k ad

je rije č o zna č aju r imskog sastanka . Ništa posebnovažno n ism o na ovo j konferenc l ii n i dob i l i n i izgu-

bil i . Koschnickov p lan Hrvat i su odbi l i , a Evropa

se , po svome ob i č a ju, izmalda . Iznenaduje Vas to

i j e to n e š t o n o v o ? Z a r n a m u n a j t e ž i m d a n i m agenocida Evropl jani Risu govor i l i : dogovor i te se ,ne ma va m d ruge . S k ime s mo t r e ba l i da s e dogo-vor imo - sa ub icam a?! Zato ne razum liem zašto b in e k o sa d a b i o šo l d ra n ra z o č aran. Sve je to ve ć v i-

đeno i dož iv l jeno . Koschnickov p lan i n jegov ve ć i

centra lni dis tr ik t je b io tek projeka t , ni je to neš toš to smo im al i pa u Rimu izgubi l i. Osnovno š to ja-vnost t reba da zna da bi razumje la Rim jes t da jeE vrops k a un i ja ve ć bi la napust i la Koschnickovp la n k a d s mo m i s tig l i u R im . Oni s u ve ć uvel iko

zasjedali i tražili tzv. obostrano prihvatI jivo rješe-nje . Njema č ki predstavnik u Evropskoj uniji je na-

šem ek sper tu d r. Kasimu Beg i ć u vr lo jasno rekao:»Alco se danas ne dogo vorite, Evropska unija ć e s e

u roku od t r i dana povu ć i iz Mo stara«. Ja sam u toj

s i tuacij i imao samo jedan ci l j : obavezu hrva tskes trane da pr ihvat i s lobodu kretanja i rasporediva-nje m ješovi te pol ic l ie u gradu . Znao sam da se ton e ć e u cijelosti realizirati, ali važno je da se produ-

pr i t isak sv i je ta u tom pravcu i da ta j pr i t isak nepopust i . Misl im da m i je nedavn i sastanak u Žene-

vi dao za pravo . A što se ti č e a tmosfere na r imskom

sastanku, ona je uistinu bila paldena jer su istovre-

m e n o č i t avu pre thodnu no ć i n a r e d n i d a n u t r ipros tor i je tekla t r i sas tanka i s ta lno se pro izvodi l isve novi i novi papiri, koji su odbacivani, mijenja-ni , dopunjavani , pa ponovo odbacivani . Našoj no-vinarki, koju sam vidio da piše raport iz Ženeve, bi-la je to nedjelia nave č er, rekao sam da izvještaj po-č ne rije č ima: »Ovd je je ludnica«. Sre ć o m , n l i e m eposlušala, napisala je nešto sli č no .

P re d e d n i če, s Vašom bolešču bosanskohe-rcegovaara cližava i bošnjaari narod dovedeni suu nesluć ene, ma kako o čelivane kušnje. Prvo, da

su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma nac j e d i lu o s t a v il e j e d i n s tv e n u d r f a v u B o s n u i H e r c e -g o v i n u ? I m a m o u t i sa k d a j e n a k o n D a y t o n a p o č e -

l o f o r s ir a n j e e n t i t e ta a n e d r ž a v e B o s n e i H e r c e g o -vine kao m ultinacionalne države, zatim da su se,pogotovo Evrophani, skržili oko koncepta naci-onalnih država u Evo, juč er gosp. Zubakt y r d i u S l o b o d n o j D a l m a c i j i d a j e B iH m o g u ć a s a -mo kao federalno-konfederalna tvorevina. Izgle-da da se novi gusti oblaci viju nad bošnjaaim na-rodom uk oliko rdetska zajednica krene u bilo ko-

j u o d o v i h a v a n t u r a . U n e d a y n o m i n t e rv j u s t e i z ja -v i l i d a n i s t e s i g u m i d a j e n a š a j a v n o s t g j e s n a o z b i -bnosti situacije. Jeste imali u vidu iste stvarš?

- M islim da je to pravo pitanje, a ne tem e iz Ri-

m a. Sile dezintegracije Bosne , i unutrašnje i va-njske, jesu u ofanzivi. Najviše me zabrinjava č inje-

nica da se i nakon Daytona nastav l ia e tn i č k o č iš ć e -

nje. A najvažnija, za Bosnu daleko najvažnija odre-dba Dejtonskog u govora je bila ona koja je predvi-

đa la pos tepenu e tni č ku reintegraciju. Povratak ra-

selienog stanovništva se ne ostvaruje i za sada se ne

vidi na č ina kako da se tu s tvar i pokrenu u po zit i-vnom smjeru . To je najve ć i p roblem i najve ć a pri-

je t r lia nad Bosnom . U toku su i pokušaj i da se sv i-jet ubijedi da su svi jednako k rivi, da ni legalna bo-

sanska v last n i je imuna od uskogrudost i i nac iona-

l izma i da Bosna n l ie mog-u ć a . Neke naše g reške -

a njih ima - koriste se u ovoj otrovnoj propagandi.

M eđutim, situacija je takva da grešaka ne sm ije bi-

ti, jer između naš ih grešaka i n j ihovih z lo č ina svi-

jet s tavlja znak jednakosti. To je žalosno, ali svijetje ta lcav kakay jes t , mi ga ne mo žem o izmijenit i .On o š t o m o že m o j e s t m a t i č injenice , bez obzirad a n a m s e o n e s v i d a j u n e , u n l i e d i h u r a č un ,a onda po kuša ti da ta j ra ču n i z v ed em o š to j e m o -

gu ć e ta č nlie . I naša propagandaje dobr im di je lom

pogrešna. M edij i se u trkuju da pokažu nepravde izlo č ine ko j i su Bošnjac ima u č ini l i Srbi i Hrva ti .Naravno, zlo č ine ne treba prešu ć ivati i zataškavati,

a l i im a i š t a dobrog i l juds k og izme đu ova tr i na-

ro d a ? D o g o d i s e j e d a n g e s t p a žn j e i z m e đu lju-

di razli č i t ih vje ra i nacija u ov oj našoj Bosni? N evjeru jem da toga nem a, a l i to se , iz meni potpuno

neshvadjivih razloga , s ta lno prešu ćuje. A to je

upravo ono što u ovoj situadji treba isticati . Jer do-kaz iva t i samo nevo l ju izme đu t r i n a ro d a u B o sn inije ništa drugo nego dokazivati da Bosna nije m o-

gu ć a , a ta j posao dob ro odra đuju Kraj išn ik i Bo-ban. Naše je valjda da dokazujemo obrnuto. Na:s'eje da nalazimo pozi t ivne pr im jere i da ih is t i č e m o .

Naravno, ne t rebam o ih izmiš l iad . Vi p i ta te da seto svijet složio oko koncepta nacionalnih država u

B o sn i i He rc e g o v i n i . N l ie p ro b l e m d a se sv i j e ts lož io . Problem je š to smo se m i izg leda s lož il ise bar tako ponašamo . Evo , pog ledaj te , napr imjer ,

ne k e č lanke u našoj štam pi, pa i u vašem listu. Nji-

hovo č i tan je Vas ne ć e u čyrstiti u ubje đenju da jeBos na k a o m u l t ina ciona lna chža va m ogu ć a . Sa-

svim obrnuto .d a s e m i t ru d i m o d a u s v im p r il ik a m a

afirmiramo B09 11U, ali nakon što su pronašli je-

d n o g - d v o j i c u Ir a n a c a k o d F o j n i c e , A m e r i k a n c i s upo čeli da diktiraju utjete i kadrove k oji za.diru us u v e r e n i t e t d r ž a v e . V i š e s e čak ne k rije da se f,elit a u š i t i v i a s t A l i je I z e t b e g o v i ća. Kao glavni razlogm ogla bi biti navodna krivica zbog veze sa isia-m s l a m s v i j e to m , t a čnije sa Iranom u toku agresi-je , kada niko drugi nije želio dati jednog m etkabk A r m i j i . R a k o k o m e n t ir a t e o v e p o t e z , e ?

- Pa, evo, i ovo Vaše pitanje. Prije svega, onou Podgorel ic i kod Fojn ice b i la je naša k rupna gre-

šk a i p o v re d a o n o g a š t o sm o p o t p i sa li . N e k o j em o r a o p o vu ć i k ons e k ve nce , u de m ok ra c l ii s u touvijek č eln i l jud i . A sada da Vas up i tam : ho ć et e

ho ć e mo m i s v i b i t i sr e tn ij i a k o po tv rd im s k r i -v e n u p r e t p o st a v k u u V a š e m p i ta n j u d a n a m j eAm erika nepr i ja te lj?

Nisam rekao da nam je Am etilta neprijatelj,v eč da ne razumhem neke poteze IFORA i nekenajave iz Vis'ingtona u pogledu BiH i njezine le-gaine

- Pa dobro , a l i Vas p i tam ho ć e Bosna b i t i s i-

g-urn ija ako u tyrd imo da su nam Am er ika , i uz n jujoš desetak važnih zem alja u svijetu, sve sam i nepri-

ja te l j i . Kad to utvrdimo, š ta ć e m o s t o m č injeni-

c o m ? Š ta d a r ad im o s a to m » i s t in o m « . M is lim d a

nam A merika n i je nepr i ja te l i , a mož em o to od n jenapraviti . Amerika ć e nam biti prijatelj ako se m je-ri da je opstanak Bosne k ao cjelovite države i u nje-nom in te r es u . P a k a d j e to t a k o , d je lu jm o u tompravcu jer mi moramo imati Ameriku na našoj stra-ni. U situaclii kakva jest to je pitanje opstanka Bo-

sne i našeg naroda. To je jed ina realna pol i t ika,k ra ć e to je politika, jer nerealna politika nlie po lid-ka nego glupo st . I ran se u toku ra ta pokazao k ao

is lu-eni prijateli, ali Iran je daleko a n eprijatelii sub l izu , v r lo b l izu , može m o s e k a me nom doba d t i .Kad je r i je č o s a ve zn icima , m o j po tpun odgovorglasi: mo ramo im ati Ameriku i islamski svijet na na-š o j s t ra n i k o l ik o god j e to m ogu ć e, i ostatak svije-

ta . To je mogu ć e i to t reba da bude naša pol i t ika .

P r i m i j e t io b i h d a n i A m e r i k a n i je b l i z u , d a j ei o n a d a l e k o , i p o s t a v io b i h V a m j o š j e d n o , p o s l je -dnje pi tanje: im ate saznanja da Evropska u ni-j a d o i s ta p o d r ž a v a p r o j e k a t F e d e r a c i je B a s n e i H e -rcegovine je prevrnula ć u r a k p o s l i je R i m a ?

- Niste u p ravu . Am er ika je odavno u Evrop i iveom a je b l izu , zar to ne pr imje ć ujete? A što se ti-

č e Evropske un i je , misl im da i da l je podržava p ro-

jekat Federaci je . To je jedan od razloga š to je

n a ko m p r o m is u R im u . I n a č e b i odglum ila pr inci-

plielnost i prepustila da stvari idu svojim tokom, a

zna se šta to zna č i , jer vrijem e ne radi za Federaci-

ju nego pro tiv nje . Kad je r i je č o Evropi, injesnenepri ja tne sumnje izaziva ponašanje Francuske i

neke izjave koje sam upravo č uo . Rano je da ih ko-

m endram jer su sasv im sv ježe i ne znam k on tekst .A za loše vijesti nikad nlie kasno. Nem a razloga da

ih požurujemo, one znaju same pok ucat i na vrata .

2 4 . 5 . 1 9 9 6 .

4



LJILJANOVA IZDANJA

TL O * I J AZ L A ,1 N 1

ČE T V E R A

.1 - ECGE SION

0NII 0i N CENOCIDUAAINir

OSNA ZNAMENJ A 1J

ALLAHOVIM

SIVOREN 11,/,

341E,1E

JI

K A I N R I P 1 1 , 1 1 , \ L VNAP,ISANA:NEW,A11)«!»,imfas:nioxi1110S.V

NE1)*•10, RI:t1t14111t'

BOSANSKI MUSLIMANIU ANDRIĆEVU SVUETU

R17VIĆ

Džemaludin Lati ćMOJ UMMETEcijena 20 DEM

Zilhad Klju č aninPjESME NEVINOSTI

cijena 20 DEM

Emir šekib ArslanZAŠTO SU MUSLIMANI

ZAOSTALI, A DRUGINAPREDOVALI

cijena 20 DEM

HASAN INSČCVIC

ABDIČ

EVPUT11 . 21 , " / /14 111 111

Hasan Bia č evićABDIčEV PUT U IZDAJUcijena 20 DEM

Muhamed žeroSEVDAH BOŠNJAKAcijena 40 DEM

Ar 1

Z A Š T O suU S L I M A Npstait:

Alija Isakovi ć DkSmail Hadžem H ajdarevi ć Fikret Muslimovi ć Selim Arnaut

ANTOLOGIJA ZLA AGRESIJA NA B1H I GENOCID čETVERA UščA ODBRANA REPUBLIKE ZAŠTO NE ZNAM

cijena 30 DEM NAD OŠNJAC1MA 1991-1993

cijena 30 DEM

cijena 20 DEM cijena 20 DEM OPISATI GRAD

cijena 20 DEM

Saklb Dalabić Abu Hamici Mullamed Al - Gazali Ali Bulac Dr.Mubsin Rizvi ć Sejo Omeragi ćO D S P A H E D O A L I J E Z N A M E N J A U A L L A H O V I M I S L A M I D E M O K R A C I J A - P A N O R A M A B O Š N JAČKE S A T A N S K I S I N O V Icijena 25 DEM S T V O R E N J I M A T E O K R A C I J A T O T A L I T A R F L A M K N J IŽ E V N O S TI cijena 25 D EM

cijena 25 DEM cijena 15 DEM cijena 35 D EM

Abdelwehab BouhdibaV R T M I L O V A N JAcijena 30 D EM

Martin Lings/Ebu Bekr SiradžuddinM U H A M M E Dcijena 30 D EM

Dr. Muhsin RizvieB O S A N SK I M U S L I M A N I UA N D R IčE V U S V B E T Ucijena 40 D EM

Mustafa Spahk:D A M I S M O M U S L IM A N Icijena 20 D EM

N e d ž a d I b r i š f in o v i (K N J I G A ADEMA KAHRIMANA

N A P I S A N A NEDŽADOM

I B R I Š I M O V IĆEM BOSANCEM

cijena 20 D EM

Knjige možete poru č iti:BOSNA I HERCEGOVINA: Redakcija Ljiljana, tel. **387(71)44 29 93, fax 44 29 94

NJEMAČK A : Ljiljanovo predstavništvo, telifax ** 49 (06131) 604 890



Documents

Alija - ja izdati ne znam (govori i intervjui)