ALP Skripta Krovopokrivaci

5/28/2018 ALP Skripta Krovopokrivaci

1/44

Industrijski radoKorisnicima ove skripte preporuuje

licima kojaObavezno paljivo proitajte bezbe

koji koristite), ali niKorisnici preuzimaju kompletn

Ovu skripta daje osnovne smernice zkonfiguracije terena ili drugiALP Project Sistem d.o.o. i autori

radove i intervenc

UPOZORENJE!

vi u vertikalnim sredinama su potencijalno opasne akto predhodnu obuku od licenciranih organizacija, ovl

su u grupama pod odgovarajuim vostvom i kontrol nosna upozorenja i instrukcije koje se nalaze na svak

ada ne zanemarite iskustvo, odgovornost i odgovaraju odgovornost za svoje postupke, nain upotrebe opre

a korienje predmetnih tehnika i ne iskljuuje njihovfaktora kojima se sistemi mogu bezbednosno ogravih tekstova ne mogu preuzeti odgovornost za neade

ije u vertikalnim sredinama ili zloupotrebu predmetni

ivnosti.aenih lica i instruktora, tj.m.m proizvodu (delu opreme

ui trening!me i nauenih tehnika.

u modifikaciju zbog potrebaizaciono unaprediti.vatno korienje opreme zatehnika.


2/44

SADRAJ

TEMATSKA JEDINICA STRANAPredgovor .ALP ema i nivoi obuke ..

Zakonska regulative kod nas i u Evropskoj Uniji Zakonska regulativa BZR kod nas ........ .....................................................Aneks direktive 2001/45/EC Evropskog parlameta .Upotreba ueta u industrijskim radovima na visini (prevod teksta) .

1. Tehnike, obuka i nadzor: ...........................................................................2. Tehnike .......................................................................................................3. Obuka .........................................................................................................4. Nadzor .........................................................................................................5. ta je upotreba ueta .....................................................................................6. Za ta koristiti ue .......................................................................................7. Prednosti upotrebe ueta u vertikalnim sredinama: .....................................8. Upotreba ueta na svetskom nivou ........... ...................................................9. Standardi i pravilnici ...... ..............................................................................

a. Industrijski standardi opreme za radove na visini ............................................b. Terminoloke definicije pojmova za izvoenje radova intervencija ............

1. Vrste rada 2. Sidrita 3. Oprema .

a. Opta oprema .b. Specifina tehnika oprema (sintetika i metal) c. Oprema za izvlaenje sputanje ..d. Mehaniki sistemi za izvlaenje sputanje povreenog .e. Sistemi za spreavanje pada ..

Sidrita razlaganje sila na osiguravalitima .Sigurnosne linije i uarija Dodatne osiguravajue sprave u radovima na industrijskom uetu Konektori Tereti .Osobe ..Opasnosti u industrijskim radovima na visini

1. Klasine opasnosti ..2. Objektivne i subjektivne opasnosti 3. Faktor pada .4. Suspension trauma ..

Sigurnosne zone 1. Zona ogranienog pristupa 2. Zona radnog ogranienja

Lista provere opreme

vorovi .Granina i bezbedna radna optereenja Bezbednosne procedure upotrebe i korienja opreme u uslovima radova intervencija uvertikalnim sredinama .

1. Generalno ..2. Podruje primene i odgovornosti ..3. Opis (tok) postupaka ..4. Tehnike procedure postupci ..

a. Instalacija sidrita osiguravalita ..b. Montae life line sistema ..c. Sputanje podizanje povreenog radnika leno kopanje .

Reference za dalje itanje (izvori)


3/44

PREDGOVOR

Poslednjih godina smo svedoci velike ekspanzije obima radova na visini u industrijskom okruenju.To je dobrim delom uzrokovano prodorom tehnika i metodika koje su se u svetu ustoliile unutar zadnjih

30 tak godina i delimino prihvaene i u naim krajevima, otvarajui nove mogunosti jeftinijih i brihintervencija u graevinarstvu i industriji, a moda najvie zahvaljujui fantastinom razvoju mobilnihtelekomunikacija koje zadnjih godina belee najbri rast i ekspanziju kako u svetu, tako i kod nas.

Pored toga klasino graevinarstvo, teka industrija i ostale industrijske grane i dalje imaju stepen rasta tose odraava i na radna mesta koja po svojoj klasifikaciji imaju veze sa radovima na visini. Sve je vea potreba zakvalifikovanim kadrovima koji u segmentima pripreme, montae i odravanja mogu da odgovore na rastue zahtevemobilnih operatera, graevinske ili metalne industrije i njihovih izvoaa radova.

Posledica rasta industrijskih aktivnosti je i rastui broj incidenata i povreda koje su vezane za radove navisini i tipska radna mesta koja su vezana za tu vrstu aktivnosti.

Time se postavljaju novi zahtevi i standardi koje prvenstveno moraju prihvatiti izvoai radova a za njima ipratee slube koje u incidentnim sluajevima interveniu u akcijama evakuacija i spasavanja.

Ova skripta obrauje neke tehnike procedure koje su prisutne u radovima na visini u industrijskimsredinama, evakuacije i spasavanjima u industrijskim uslovima i ne treba ih shvatiti kao model koji se moeiskoristiti u svim uslovima.

Razliite sredine imaju razliita organizaciona i tehnika reenja i ni jedan model se ne moe uzeti kaopotpuno pravilan i siguran obrazac reenja u incidentnim situacijama.

U kontekstu propisa i novousvojenih Zakona zatite na radu, kao i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu( SL. Glasnik RS br. 101-2005), DIREKTIVOM 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA Od 27.juna 2001. i Dopunjenom Direktivom Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvenezatite, pri upotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa lanom 16(1)Direktive 89/391, ova skripta bi trebala da pomogne svima koji imaju nameru da svoje uhlebljenje trae unutarradova na visini u industrijskim sredinama.

ALP Project Sistem je za sada jedina firma na naim prostorima koja svojim dvadeset osmogodinjim (28godina), praktinim iskustvom u radovima na visini, kadrovima, organizacijom kurseva i licencama koje poseduje(domaim i inostranim), direktno utie na poveanje bezbednosti u radovima i intervencijama na visini.

Iskreno sa nadamo da emo i Vama pomoi.Radoslav Milojevi


4/44

ZAKONSKA REGULATIVA B.Z.R. U REPUBLICI SRBIJI

ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU R. S. (SG RS BR. 101/05), KAE:

III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

1. OPTE OBAVEZE

lan 9.

Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene

mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac se ne oslobaa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu

odreivanjem drugog lica ili prenoenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.

Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima

zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni,

odnosno proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

lan 11.

Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi

zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere pre poetka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake

izmene tehnolokog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua

bezbednost i zatita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,

radnog prava, tehnikih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstvenog

i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.

3. OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIHlan 27.

Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog

odnosa, odnosno premetaja na druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad,

kao i kod promene procesa rada koji moe prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Poslodavac je duan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama

rizika na poslovima na koje ga odreuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa

aktom o proceni rizika.

Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagoeno specifinostima njegovog

radnog mesta.

Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili vie radnih mesta, duan je da

zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.

lan 28.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktino.

Provera teorijske i praktine osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

Periodine provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa

poveanim rizikom vre se na nain i po postupku utvrenim aktom o proceni rizika.

lan 30.

Kada tehnoloki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad,

poslodavac je duan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan nain, putem

obavetavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.


5/44

IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

lan 33.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi:

1. ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog toga to nisu sprovedene propisane mere zabezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je odreen, sve dok se te mere ne obezbede;2. ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi

da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu lana 43. ovog Zakona, za rad na radnom

mestu sa poveanim rizikom;

3. ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama zanjihovo otklanjanje, u smislu lana 27. stav 2. ovog Zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje

ga je poslodavac odredio; .

U sluajevima iz stava 1. ovog lana, zaposleni moe da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi

preduzimanja mera koje, po miljenju zaposlenog, nisu sprovedene.

Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog lana u roku od osam dana od prijema zahteva,zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava inspekciji rada

lan 34.

Kada mu preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajue

mere, u skladu sa svojim znanjem i tehnikim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno

mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.

U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni nije odgovoran za tetu koju prouzrokuje poslodavcu.

lan 35.

..Zaposleni je duan da pre poetka rada pregleda svoje radno mesto ukljuujui i sredstva za rad koja

koristi, kao i sredstva i opremu za linu zatitu na radu, i da u sluaju uoenih nedostataka izvesti poslodavcaili drugo ovlaeno lice.

U naelu sve odredbe Zakona su apstraktne, tj, definiu se obaveze i prava poslodavca i radnika bezzalaenja u tehnike detalje i procedure koje se tiu opreme za rad, radnih bezbednosnih procedura, naina zaizbegavanje radnih rizika i metoda spasavanja i evakuacije.

Savezni Zavod za Standardizaciju je jo 2007. godine poeo sa prepisivanjem standarda E.U. zaopremu za radove na visini, time to je dodao ispred oznaku R.S. CE ili R.S. EN, zatim oznaku i broj standardaza odreenu opremu.

Posao do danas na alost nije zavren jer prepis nije i Zakon, tj nije prihvaen u potpunosti. Na primerpo naredbi koja datira iz 1987 godine, opisuje kakve moraju biti karakteristike radnih lemova i ko tokontrolie. Dosta je godina prolo od tada, radni-graevinski lemovi su se promenili na bolje, ali tipoboljani modeli koji se koriste u E.U, po naoj Zakonskoj regulativi kod nas ne mogu da prou jer neispunjavaju uslove koji su stari vie od 25 godina. Tehniko Opitni Centar Vojske Srbije (TOC), je od draveovlaen da daje miljenje u smislu proao test ili nije proao test na osnovu analiza i testova uzoraka kojuuvoznici dostavljaju.

Tako dolazimo u situaciju da drava sa jedne strane podrava razvoj i unapreenje B.Z.R., a sa drugesvojim aktima direktno utie na to da pojedini segmenti opreme za rad na visini u graevinskom sektoru,daleko zaostaju u bezbednosti time to ne unapreuje svoja Zakonska akta i odredbe Zakona.

Jo jedan problem se javlja u potrebi dodatne edukacije i obuke osoba (inspektora zatite na radu, ko-ordinatora za bezbednost, nadzornika radova, efova gradilita, voa timova....), koji bi trebalo da nadgledaju i

kontroliu sporvoenje mera zatite na radu u radovima na visini.Najvei broj ljudi koji se bave ovim poslom nisu upoznati sa karakteristikama i na inomfunkcionisanja specifine opremeza radove na visini, a jo vie sa karakteristikama bezbednosnih sistemaibezbednosnih procedurapri radovima na industrijskom uetu u vertikalnim sredinama. Tako se deava da se


6/44

u industrijskim radovima na visini pojavljuju izvoai sa neprikladnom opremom ili pogrenim bezbednosnimprocedurama.

Na primer, kada se u graevinskim radovima desi pad sa visine, inspektor zatite na radu vri uviaj nalicu mesta, kako bi se dolo do saznanja kako se nesrea desila i ko je za nju odgovoran. Inspektor intervjuieposlodavca, nadzornike radova, radnike i ostale koji su bili prisutni i koji mogu dati korisne informacije.

Informacije koje inspektordobija su obino polovine i nepotpunei u nekim sluajevima povreda iligubitka ivota se neija konkretnaodgovornost ne moe utvrditi.Inspektoru se plasira informacija da jenesreni radnik imao zatitini pojas, aline i kojim bezbednosnim postupkom iprocedurom se radnik sa tim pojasomkopao u zatitni bezbednosni sistem(gelender, ograda, life line...).

Poto inspektor najee ne

poznaje bezbednosne-tehnikeprocedure kopanja i karakteristikeostalih zatitinih sistema ubezbednosnom lancu, niti procedurepregleda i odravanja predmetneopreme (kako bi se potencijalnosagledao propust u redovnoj kontroli iligenezi papira koje predhode radnomzadatku), time se neki sluajevi mogusvrstati u okviru odredbe lana 9Zakona koji kae:

.....U sluaju nastanka povrede na radu zbog neuobiajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole

poslodavca ili zbog izuzetnih dogaaja ije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbei,

poslodavac nije odgovoran u smislu ovog Zakona...

U tom smislu e drava (nadlena Ministarstva i uprave), u buduem periodu imati puno posla.

Rezime:- Zakonska regulativa u Srbiji ne poznaje i ne tretira radove na industrijskom uetu u vertikalnim

sredinama, i samim tim ne definie tehnike smernice koje bi izvoai i naruioci radova moralida ispotuju. Tako se javlja pogrean nain pristupa problemu sa pogrenim izborom opreme.

- Kadrovska struktura i obuenost osoba (ko-ordinatora za bezbednost, inspektora zatite na radu),koji bi tu vrstu radova trebali da kontroliu nije na nivou sadanjih a ni buduih zahteva trita

ALP Project Sistem d.o.o. u kontekstu sutine prava i obaveza zaposlenih, a na osnovu Zakona obezbednosti i zdravlja na radu (Sl. Gl. RS br. 101/05), i lanova: 32, 33, 34, 35 i 36 kojima se reguliu pravaali i obaveze zaposlenih daje sledee:

Uputsvo pri izvravanju radnih zadataka sa obaveznim potovanjem:

1. Pre poetka radnog zadatka prouiti ta i kako je predmet izvrenja na osnovu dokumentacije, i akoje potrebno uz pomovoe grupe

2. Provera ispravnosti odee, obue, zatitnog lema, opreme za rad (alata i opreme za noenje alata),sistema za spreavanje padova, pozicioniranja, konektora, karabinera, pojaseva, uadi, ankera i drugeopreme potrebne za bezbedno izvrenje radnog zadatka

3. Provera odea (radno odelo), rukavice, zatititni lem, zatitne naoere, radne zatitne cipele, morajubiti: zakopane, bez slobodnih delova odee (rukavi, nogavice i slino), zatitini lem privren


7/44

ispod brade, bez mogunosti da spadne pri naglim pokretima ili kontaktima sa strukturom fasade ilikonstrukcije, zatitne cipele zanirane do kraja i vezane sa vrstom petljom, kai i slina opremaprikopana na potrebnu meru, a krajevi uvueni u za to predviene alke, trake za radna odela narukavima i nogavicama (ako su sa iak trakama obezbeeni da se samo-oslobode)

4.

Pre stupanja na skele, platforme i slino, proveriti njihovu ispravnost i pri

vr

enost za tlo, fasadu ilidrugu radnu konstrukciju. U sluaju neispravnosti, zajedno sa monterima i voom grupe izvriti

ispravno postavljanje (ukoliko spada u zonu odgovornosti izvoaa), ili prijaviti ovlaenom nadzoruukoliko spada u zonu odgovornosti investitora.

5. Od potrebnog alata i opreme, nositi samo ono to zahteva radni zadatak, izbegavati nepotrebnooptereenje. Alat i opremu nositi u za to utvrene specifine torbice, alke, kaieve i sl, smetene nabokovima tela ili transportovane na nain koji najmanje imaju dodira sa strukturom ili fasadom.

6. UPOTREBA ALKOKOHA I OPIJATA JE STROGO ZABRANJENA. Upotrebljavati samo vodu(flairanu), i osveavajue napitke.

7. Na radnom zadatku moe biti zaposlen samo radnik u dobrom psiho-fizikom zdravstvenom stanju8. Za svu opremu koju koristi, zaposleni mora da proui sve njene karakteristike i naine upotrebe.

Sa druge strane Zakonska regulativa u zemljama E.U. se u nijansama razlikuje od zemlje do zemlje, aliglavne zajednike smernice se potuju.

Tako se postavljaju opti principi bezbednosnog funkcionisanja u radovima na visini i u radovima naindustrijskom uetu:

ANEKS DIREKTIVE 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA 27. jun 2001.i dopunjena Direktiva Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvene zatite, priupotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa lanom 16(1) Direktive

89/391/EEC, tekst prikladan EEA )

4. Mere vezane za upotrebu radne opreme obezbeene za privremeni rad na visini.

4.1. Opte mere

4.1.1. 4.1.3.Upotreba ueta i tehnike pozicioniranja se mogu koristiti samo u okolnostima kada procenarizika ukazuje da se posao ne moe obaviti sigurnije i gde upotreba druge, sigurnije opreme za rad

nije opravdana. Uzimajui u obzir procenu rizika, a posebno u zavisnosti od trajanja posla i

ergonomskih ogranienja, mora se obezbediti sedite sa odgovarajuom dodatnom opremom.

4.1.2. U zavisnosti od izabrane opreme za rad na osnovu predhodno navedenog, moraju biti odreeneodgovarajue mere za minimizaranje rizika za radnike, koji su svojstveni toj vrsti opreme. Ukoliko

je potrebno, mora se obezbediti instaliranje zatite za spreavanje padova. Ona mora biti

odgovarajue konfiguracije i dovoljne izdrljivosti da sprei ili zaustavi pad sa visine i, to je boljemogue, sprei povrede radnika. Kolektivna osiguranja za spreavanje padova mogu biti prekinuta

samo na mestima pristupa merdevinama ili stepenitu.

4.1.3. Kada izvoenje odreenih zadataka zahteva privremeno uklanjanje kolektivne zatite za spreavanjepadova, moraju se preduzeti odgovarajue mere sigurnosti. Zadatak ne bi trebalo obaviti pre

preduzimanja tih mera. Kada je odeeni zadatak izvren, u celosti ili samo privremeno, mora se

postaviti kolektivna zatita za spreavanje padova.

4.1.6. Privremeni radovi na visini se mogu obavljati samo onda kada vremenski uslovi ne ugroavajubezbednost i zdravlje radnika.

4.2. Posebne mere vezane za upotrebu merdevina.


8/44

4.2.1. Merdevine moraju biti postavljene tako da se obezbedi njihova stabilnost u toku rada. Prenosnemerdevine se moraju postaviti na stabilno, jako, fiksirano stajalite odgovarajue veliine, tako dapreage budu horizontalne. Visee merdevine se moraju bezbedno privrstiti, sa izuzetkom merdevinaod ueta, kako se ne bi pomerale i kako bi se spreilo njihovo ljuljanje.

4.2.2. Neophodno je spreiti proklizavanje nogara prenosnih merdevina tokom upotrebe, osiguravanjemvertikalnih nogara na samom ili blizu gornjeg ili donjeg kraja, pomou sprava protiv klizanja ili naneki drugi, jednako efikasan nain. Merdevine koje se koriste za pristup moraju biti dovoljno dugakeda nadvise pristupnu platformu, osim ukoliko nisu preduzete druge mere koje pruaju sigurno hvatite.Prilikom korienja preklopnih i teleskopskih merdevina mora se spreiti pomeranje njihovih sekcija

jedne ka drugoj. Kod pokretnih merdevina se mora spreiti njihovo pomeranje pre stajanja na njih.

4.2.3. Merdevine se moraju koristiti na nain koji e pruiti radnicima sigurno hvatite i oslonac u svakomtrenutku. Posebno, ukoliko se teret mora nositi runo na merdevinama, on ne sme onemoguiti dranjeza sigurno hvatite.

4.3. Posebne mere vezane za upotrebu skele4.3.1. Kada list (knjiica) prorauna za odabranu skelu nije dostupan ili ne obuhvata proraune za zamiljenu

strukturu, moraju se uraditi prorauni snage i stabilnosti, osim ukoliko je skela montirana u skladu saopte prihvaenim standardom konfiguracije.

4.3.2. U zavisnosti od sloenosti odabrane skele, montiranje, upotreba i demontaa moraju biti isplanirani odstrane kompetentnog lica. To moe biti u obliku standardnog plana, uz dodatne delove u vezi sadetaljima konkretne skele.

4.3.3. Neophodno je spreiti proklizavanje noseih delova skele, bilo privrivanjem za noseu podlogu,korienjem sprave protiv klizanja ili nekim drugim jednako efikasnim sredstvom, a podloga koja trpi

optereenje mora biti dovoljno velika. Mora se utvrditi da je skela stabilna. Skela na to

kovima semora obezbediti pomou odgovarajuih sprava, od sluajnog pomeranja tokom rada na visini.

4.3.4. Dimenzije, oblik i izgled platformi skele, moraju biti odgovarajui za posao koji treba obaviti i teretkoji treba da se prenese, i da omogue bezbedno kretanje. Platforme skele se moraju sklopiti tako da senjihovi delovi ne mogu pomerati prilikom upotrebe. Ne smeju postojati opasni razmaci izmeu delovaplatformi i vertikalnih kolektivnih osiguranja za spreavanje padova.

4.3.5. Kada delovi skele nisu spremni za upotrebu, na primer tokom montiranja, demontiranja ili zamene,moraju biti obeleeni znacima opteg upozorenja prema nacionalnim merama u skladu sa Direktivom92/58/EEC, i prikladno razdvojeni fizikim sredstvima, kako bi spreili pristup opasnoj zoni.

4.3.6. Skela moe biti montirana, demontirana ili znaajno izmenjena samo pod nadzorom kompetentnoglica, i od strane radnika koji su proli odgovarajuu obuku za operacije predmetnih radova, koja seodnose na odreene rizike u skladu sa lanom 7, a posebno na:(a) Razumevanje plana za montau, demontau i izmene date skele;(b) Bezbednost tokom montae, demontae i izmene date skele;(c) Mere za prevenciju rizika od pada lica ili predmeta;(d) Bezbednosne mere u sluaju promene vremenskih uslova, koji mogu da ugroze sigurnost date

skele;(e) Dozvoljeni teret;(f) I ostale opasnosti do kojih, gorepomenuta montaa, demontaa ili izmena, moe dovesti.Lice koje vri nadzor i radnici na tom zadatku, moraju imati na raspolaganju plan za montau i

demontau, naveden u taki 4.3.2., ukljuujui i uputstvo koje plan moe da sadri.


9/44

4.4. Posebne mere vezane za upotrebu ueta i tehnike pozicioniranjaPrilikom upotrebe ueta i tehnika pozicioniranja moraju se ispuniti sledei uslovi:

(a) Sistem mora sadrati najmanje dva zasebno privrena ueta, jedno za pristup, sputanje ipodrku (radno ue), i drugo pomono (sigurnosno ue);

(b) Radnici moraju imati i koristiti odgovarajui pojas, kojim su povezani na sigurnosno ue;

(c)Radno ue mora biti opremljeno bezbednim sredstvima za penjanje i sputanje i sistemom zazaustavljanje, koje spreava pad korisnika, ukoliko izgubi kontrolu nad kretanjem. Sigurnosno

ue mora biti opremljeno pokretnim sistemom za spreavanje padova, koji prati kretanje

radnika.

(d) Sav alat i pribor koji e radnik koristiti mora biti osiguran za radni pojas ili sedite, ili na nekidrugi prikladan nain;

(e)Radovi se moraju propisno isplanirati i nadgledati, kako bi radnik odmah bio izbavljen u hitnimsluajevima;

(b) U skladu sa lanom 7, radnici moraju proi odgovarajuu obuku za operacije predmetnihradova, posebno procedure spasavanja.

U izuzetnim sluajevima u kojima bi, u pogledu procene rizika, upotreba drugog ueta inila rad opasnijim,

moe se dozvoliti upotreba jednog ueta, uz preduzete odgovarajue sigurnosne mere u skladu sa

nacionalnim Zakonskim odredbama i/ili praksom.Sklopljeno u Luksemburgu, 27.06.2001.

Za Evropski Parlament Za SavetPredsednik N. FONTAINE Predsednik A. BOURGEOIS

Tekst uredio i spremio:Tomislav Milojevi- Dipl. Ing. Ma.


10/44

KAO KLJUNI FA

Sve nae odluke na ovajaktivnosti u radu ili slobodnom v

odreenog vremenskog perioda ismislu je bitno da shvatimo da spraksu koju primenjujemo.

U uslovima radova na viprincipa bezbednosti i potovanjasmo zaposleni. Vaei Zakonbezbednosnih propisa od nivoapravnog lica.

U prirodi oveka iji jeimprovizacijom, pojednostavljenjTako se javljaju situacije da se

raspolaganju, bezbednosni sistenjihove upotrebe.Jedan deo problema se r

pravno telo za svoje potrebe mkompetentni nadzor izostane ilibezbednosne procedure kojbesmislenim.

U tom kontekstu najveinadzorom i regulativom), dajeformulie pristup da su radnici osami prema sebi, svojim poroditek onda prema firmi, ekolok

idealistiki pristup forsira njihsituaciju u kojoj nije mogao da(gubitak radnog mesta, premetradnu poziciju ili ak invaliditet...nastati u njegovoj porodici,finansijskog aspekta ili nemogu

dokazivanju sa socijalno druveLjudska psihologija naj

koje su najblie subjektu (a ne neu npr. Norvekoj), pa je i logika meni, najefektnija.

Ako se ovaj pristup bezberadnike da li koriste zatitna srgubitka kvalifikovanih radnika ili

Krivino-pravni aspekt tr

Tako i odgovornost za poA. Linu odgovornost

a. Prema sebi (porob. Prema kolegamac. Prema okruenju

B. Profesionalna odgovornoa. Prema saradnicimb. Prema kompaniji,c. Prema okruenju

ODGOVORNOSTTOR POJMA BEZBEDNOSTI PRI RADOVI

ili onaj nain utiu na krajnji rezultat naih aktiremenu van radnog mesta. Nekada se rezultati

isu sagledive odmah, tako da smo i zaboravilimo kao odrasli i svesni subjekti ODGOVORNI

ini, sve odluke koje donosimo moraju biti u sklZakonskih i drugih normativnih akata koje pred

B.Z.R. R.S. predvia krivino pravne saizvrioca (radnika), preko odgovornog lica za

psiho-profil formiran na ovim prostorima jem ili izbegavanjem procedura koje nam se u toosnovni princip BZR ne potuje ak i kada

i ispravni i u funkciji a dokumentacija preciava adekvatnim nadzorom i internom pravnoe i mora doneti, ali sutina se nee promenregulativa nije donesena, jedan deo radne o

e radnici smatraju

efekat (u kombinaciji sastalna edukacija koja

dgovorni prevenstvenocama i prijateljima, paj okolini i dravi. Taj

ovu svest da zamisleostvari prihode od radanje na slabije plaenu

), i posledice koje mogubliskom okruenju sanost u profesionalnom

og aspekta.zbiljnije tretira pojave

to to se desilo nekometo se moe desiti upravo

dnosti nametne kao uobiajen, nadzor nema potrdstva, a menadment odmah oseti benifit smzaustavljanja proizvodnog procesa.ba postaviti u drugi plan a u prvi samosvest radn

tovanje BZR principa i procedura delimo na:

ici, prijateljima)timu i kompaniji u kojoj smo zaposleni

(ekoloka okolina, drava)ta, kolegama, radnicima

projektu na kome radio(ekoloka okolina, drutvo)

Radoslav

Otkaz ili lom s

imaginarna stvar k

desiti. Nije pitanje

kada e se desiti

A NA VISINI

vnosti bez obzira da li su teih odluka prikau tek posle

ako je do toga dolo. U tomza odluke koje donosimo i

adu sa pozitivnom praksomia drava i pravno telo gdenkcije za nepotovanje tihBZR, do nivoa direktora i

uboko usaena potreba zam trenutku ine nepotrebne.je bezbednosna oprema na

no predvi

a nain i vreme

m regulativom koju svakoiti jer istog momenta kadaerative pone da izbegava

be da konstantno kontrolieanjenja povreda, smanjenja

ika da se ne sme povrediti.

Milojevi

gurnosnih sistema nije

ja se nama nikada nee

da li e se desiti, ve


11/44

UPOTREBA UETA U RADOVIMA NA VISINI: PROLOST I SADANJOST

Ovaj tekst je namenjen onima koji malo znaju o upotrebi ueta u industrijskim vertikalnimintervencijama, ali bi eleli da ga bolje razumeju.

Sam naslov sadri ono o emu emo govoriti. Razmotriemo kako se upotreba ueta razvijala u

sistemu bezbednog rada kakav imamo danas. Razmotriemo statistike nesrea u 20-tak godina. Videemokako mi definiemo upotrebu ueta i gde i kada ga moemo koristiti. Na kraju emo videti gde se trenutno nasvetu koristi, i videti razvoj standarda i pravila u praksi.

Prve podatke o upotrebi ueta u radovima na visini naao sam u tekstovima Paul Sheldon-a,Britanskog alpiniste koji je aktivno ukljuen u rad IRAT-a organizacije. Njegovo prvo seanje o upotrebi ueta

je vezano za rane ezdesete godine, kada je jedan od njegovih kolega koristio tehnike planinarenja da se popneuz fabrike dimnjake od cigle radi njihovog ruenja.

U kasnim sedamdesetim i poetkom osamdesetih ove tehnike su se koristile prilikom nametanjamrea protiv odrona i stabilizacije stena u Francuskoj. Otprilike u isto vreme, koriene su u Velikoj Britanijiza inspekciju visokih fasada stambenih blokova koje su imale problema sa betonom koji se raspadao. Pravaupotreba ueta kakvu danas poznajemo, poela je u prvoj polovini osamdesetih korienjem tehnika koje su sezasnivale na sistemu koji su razvili speleolozi tokom kasnih ezdesetih i sedamdesetih. Sline tehnike su

sredinom osamdesetih godina poele da se koriste na naim prostorima, otprilike u slinim poslovima u kojimase koriste i danas.

Speleoloki sistem je bio i jo uvek jeste bezbedan sistem, sa veoma malim brojem nesrea od kada jeu potpunosti razvijen. Meutim, zasnivao se na korienju jednog ueta.

Da bi bio prikladan za rad na visinama, originalan speleoloki sistem se dalje razvijao tokomosamdesetih. Glavna razlika je bila u tome to je u sistemu za rad dodato jo jedno pomono ue koje eomoguiti dodatnu sigurnost, tako da sistem sada ima dva stepena sigurnosti.

Primena tehnika upotrebe ueta na zgradama, mostovima i drugim graevinama kao to su radarski ikomunikacioni tornjevi je poveana. Te tehnike su normalno poele da se koriste za radove na tekopristupnim konstrukcijama i radnim mestima kao to su naftne platforme u Severnom moru. Danas jestandardna procedura da se koristi ue za odreene vrste poslova, kao to su inspekcije, ienje i farbanje na

platformama, ne samo u Severnom moru, veirom sveta.Sredinom osamdesetih, pojavom specifinih poslova u vezi sa radovima na visini, poela su da se

osnivaju i prva udruenja i organizacije koje su se bavile tom problematikom. 1987. godine, est kompanija jeformiralo prvo svetsko udruenje za prodaju uadi koja se koriste za pristup radnom mestu Udruenje zaprodaju uadi u industrijske svrhe iz Velike Britanije (IRATA). Organ Vlade Velike Britanije koji je zaduenza zdravlje i bezbednost, pod nazivom Izvrni organ za zdravlje i bezbednost (HSE), se angaovao po tompitanju od samog poetka i predstavlja osnovni pokretakoji se brine da upotreba ueta za pristup radnommestu predstavlja bezbedan sistem rada.

U poetku, radnici na uetu su bili planinari i speleolozi, koji su morali da savladaju radne vetine.Sada je osnova proirena i ukljuuje mnoge pojedince koji nemaju takva iskustva. Takoe postoje trgovci kojisu savladali tehnike upotrebe ueta u cilju poznavanja materije i bolje prodaje.

Primeeno je da su podaci o bezbednosti upotrebe ueta u Velikoj Britaniji najbolji u celoj

graevinskoj industriji. To je najverovatnije zbog toga to je veina radnika na uetu obuavani prema strogimstandardima. Kasnije emo pogledati neke statistike podatke, ali prvo da istraimo neke od osnovnih razlogazbog kojih je upotreba ueta toliko bezbedan sistem rada.

Nekoliko faktora je bitno u sistemu bezbednosti rada na industrijskom uetu:1. Tehnike2. Obuka3. Nadzor4. Odgovarajua opremaRad na uetu u vertikalnim sredinama se moe obaviti na pouzdano bezbedan nain kada su ljudi

kompetentni, adekvatno obueni i iskusni, sposobni da proveravaju sopstvenu opremu i kada su pod

odgovarajuim stepenom nadzora.


12/44

Tehnike

U daljem tekstu se opisuje tipian sistem upotrebe ueta:

Sistem se sastoji od dva ueta ili linije: radnog ueta i pomonog sigurnosnog ueta. Oba ueta su

nezavisno fiksirana i tako postavljena da se izbegne bilo koja vrsta habanja. Uad koja se koriste nisu bilokakva uad, ve su dizajnirana za linu zatitu (zatitu lica) i ispunjavaju propisane uslove EvropskogStandarda EN 1891. Statika Kernmantle uad(vrsta uadi sa unutranjim jezgrom od odreenog materijala iistkanim spoljnim omotaem), se koriste zbog toga to su efikasnija u upotrebi od dinamike uadi, koja suelastinija.

Radni pojas ima nisku centralnu taku kaenja radi bolje efikasnosti. Mora da ispunjava propisaneuslove odgovarajueg Evropskog Standarda kao to je EN 813 DONJI POJAS (za radni poloaj).

Prilikom penjanja i sputanja, osoba je povezana ne samo za radno ue, vei za sigurnosno (pomono)ue, putem kratke pupkovine i pomone sprave, koja je vrsta stege za ue. Pomona sprava zapravo nije spravaza zaustavljanje padova. Po njenom dizajnu i nainu upotrebe, vie predstavlja spravu za spreavanje padova.Ona se runo ili automatski pomera uz i niz ue tako da je uvek iznad mesta za kopanje na pojasu. Trebalo bi

je drati to je mogue vie. Prilikom nepredvienog dogaaja, potencijalnog otkazivanja sistema radnog

ueta, pad e biti spreen. Jo jedna osnovna karakteristika pomone sprave je da se moe osloboditi podoptereenjem, kako bi se omoguio postupak spasavanja.

U novije vreme su se pojavile sprave koje imaju istu ulogu, ali po svojim tehniko-tehnolokimkarakteristikama mogu biti i sprave koje deluju kao ok apsorberi, tako da u stvari dobijaju i ulogu sprave kojaradi i funkciju bezbednog zaustavljanja padova (npr. Roker - Troll, tj, licencirani proizvodi tog tipa npr.Locker Singing Rock, Lift Camp, itd.. ).

Sprava za sputanje se takoe vodi du istog radnog ueta. Koriste se samo sprave koje e zaustaviti ilidozvoliti samo sporo automatski kontrolisano sputanje bez upotrebe ruku, tako da u sluaju nepredvienogdogaaja radnik nee pasti na zemlju.

Kada radnik doe u radnu poziciju, pojas ostaje prikaen za radno ue kako bi se obezbedila dodatnaudobnost i sigurnost. Pojas ostaje i jeste uvek primarna veza sa radnim i sigurnosnim uetom.

Ovo opisuje tipian sistem za upotrebu samog ueta, koje zovemo radno pozicioniranje. Ako radnikeli da se popne na graevinsku konstrukciju, obino je potreban sistem za zatitu od pada. Tada se donji pojas

kombinuje sa grudnim pojasom kako bi se postigla visoka taka kaenja koja je potrebna za pojas zaspreavanje pada, na primer EN 361.

Uad i ostala oprema se koriste kako bi potencijalne padove to je mogue vie skratili i sveli siluudara na minimum.

Kod drugih vrsta graevinskih radova (npr, radovi na graevinskim skelama i sl..), radnici se najeekopaju u lenu taku koja se nalazi izmeu pleki radnika. To je pozicija koja mu omoguava da bezbednosnisistem ne smeta u procesu rada, ali u sluaju propadanja kroz konstrukciju ili bilo kog sluaja gde radnik ostajeda visi u prostoru, mora ga osloboditi, tj evakuisati samo kompetentna osoba sa zavrenom obukom zaspasavanje i evakuaciju, to je redak sluaj. Ako se tome doda i potencijalna pojava efekta suspensiontrauma ili sinkopa (vie o tome u poglavlju

opasnosti u radovima na visini, ove skripte),situacija moe postavi vrlo ozbiljna po zdravlje iivot radnika.

ObukaObuka je vitalni element u obezbeenju

sistema sigurnosti u bilo kojoj radnoj situaciji, nesamo prilikom upotrebe ueta.

U organizacijama koje se bave obukom zaradove na visini i asocijacijama koja od tih firminastaju, uobiajeno je da postoje nekoliko nivoaradnika na industrijskom uetu.

Obuku sprovode specijalizovane kompanijeza tu vrstu obuka ili rukovodea kompanijaorganizuje obuku unutar firme. Voe obuke morajuimati nivo 3.

Obuka: Telekom Srbija T.K. Centar


13/44

NadzorVeoma je vano da na radnom mestu postoji dobar nadzor. Samo tehniar nivoa 2 ili 3, sa njegovim

velikim iskustvom u radu na uetu, moe biti nadzornik.Svako radno mesto u zavisnosti od tehnikih zahteva, mora da ima nadzornika nivoa 2 ili 3. Uloga

nadzornika je da obezbedi da rad i da radnici postupaju u skladu sa uputstvima: tj. da tei ka rezultatu: nula

nezgoda, nula gubitaka i nula defekata. Broj supervizora na gradilitu zavisie od konfiguracije objekta,komplikovanosti posla, broja radnog tima i njihovih vetina. O tome e se odluiti u toku obavezne procenerizika, koja se obavlja pre poetka posla i obino svakog dana posle poetka. Nadzornik poznaje sve vaneZakonske odredbe.

Veoma vano, on ili ona, e sa ostatkom tima imati plan spasavanja na licu mesta.Sve radne operacije koje su na radilitu potrebne e se paljivo posmatrati i procenjivati od strane

nadzornika, i postepeno se uvoditi u posao, sve dok nadzornik ne bude zadovoljan postignutim nivoomstrunosti.

Kombinacija ispravnih tehnika, redovne obuke i dobrog nadzora rezultirala je velikim smanjenjembroja nezgoda.

Podaci kojima raspolaemo iz Velike Britanije, Norveke i Nemake kau da je rad na visini uindustrijskom okruenju, tehnikom pristupa industrijskim uetom viestruko sigurniji od recimo rada na

graevinskim skelama. Obavljeno je vie od 5.000.000 radnih sati na uetu bez i jedne smrtne nesree.Tokom perioda od devet godina od 1989. do 1998. bilo je priblino 85 prijavljenih nezgoda na uetu

u Velikoj Britaniji. Zbir podataka za period od devet godina pokazuje konstantnu i zavidno nisku stopuincidenata od oko 4,7 na 100.000 radnih sati.

U 43% sluajeva, povreda se odnosi na donje delove ruke, 18% na stopala, 18% na oi i 10% na lea,grudi i stomak, a nijedna nije bila teka povreda. Obino su povrede nastajale prilikom upotrebe alata, a nezbog naina upotrebe ueta.

Od 1989 do 2001 godine imamo poveanje broja radnih sati na 7.705.000 sa 4,3 incidenta na 100.000radnih sati. Ovako dobra statistika je prvenstveno rezultat rigorozne obuke i strunog nadzora. Ipak nesree sedeavaju i za to uglavnom je zasluan ljudski faktor. Edukacija je dugoroan proces i u nju se moraju ukljuitisvi od dravnih institucija do radnika na terenu.

ta je to upotreba ueta?

1. Vrsta poslaGlavne razlike izmeu korienja ueta i ostalih vrsta viseeg pristupa su:

Pojas spada pod primarno sredstvo za kopanje osobe; Osoba je okaena direktno za ue, a

ne indirektno kao kod druga dvasistema;

Ovaj sistem koristi dva odvojenaobezbeena sistema, jedan kaosredstvo za pristup, izlazak ipozicioniranje za rad, a drugi kaopomono osiguranje;

Pored toga to je to sistem viseegpristupa, takoe vai i za sistem zalino obezbeenje

Radna i sigurnosna uad su statina,tj. operativac se kree uz i niz ue, ato ue ga ne podie, niti sputa.

Zona radnog ogranienja


14/44

2. Zatita od padaPostoje tri vrste sistema za zatitu od padova:

Zone ogranienog pristupa(prepreka u kretanju).

Spreava osobu da doe do dela u kojem postojirizik od pada. To je namenjeno da sprei pad. Zonau kojoj je onemoguen pristup ostalim licima da nebi dolo do povreda ili drugih neeljenih dogaaja.Ulazak u ovu zonu omoguen je samo uz posebnuopremu i dozvolu nadzornika radova - voeintervencije. Voa tima ili nadzornik radovaodreuje veliinu zone u zavisnosti od procenerizika za predmetno radno mesto.Time postiemo vie pozitivnih efekata:

- U zonu ogranienog pristupa ulaze samoovaleni radnici koji trenutno imaju posla.Ostali koji trenutno nemaju posla u toj zoni, su na bezbednom mestu od potencijalnih povreda kojemogu zadobiti od pada opreme, materijala ili drugih predmeta koje koriste drugi radnici na visini.

- U zonu ogranienog pristupa nema mogunosti da uu druga civilna ili profesionalna lica koja nepripadaju radnom timu (ekipi), ime se smanjuje mogunost da se neko drugi ko ne pripada radnomtimu povredi.

- Zonu ogranienog pristupa kontroliemo fiziki i vizuelno, tako da moemo ostaviti (katkotrajnolagerovati), material i alat bez opasnosti da e neto od materijala ili alata nestati.

Zone radnog ogranienja pri pozicioniranju u radu. Prvenstveno slui da dri operativca fiksiranog ili uviseem poloaju u toku rada, ali obino ima dodat neki element za zatitu od pada a koji e ograniiti duinu i

silu pada.

Zaustavljanje pada. Sistem koji je predvien da sprei da osoba padne na tlo prilikom pada.

U gradaciji zatite od pada, upotreba ueta je obino forma pozicioniranja za rad i pri tome se koristioprema za radno pozicioniranje. Povremeno, postaje sistem za zaustavljanje pada, i tada se koristi oprema zazaustavljanje.

3. Gradacija rizikaUkoliko podrazumevamo da se gradacija rizika sastoji iz etiri nivoa...

1. Iskljuiti rizik, npr. jo u fazi projektovanja graevine (najvii nivo)2. Upotreba platformi, npr. podii skele (zatititi lokalitet)3. Koristiti opremu za suspenziju osoba (zatititi lokalitet i osobe)4. Koristiti opremu za zaustavljanje padova (zatititi osobe- najnii nivo zatite)

...tada je upotreba ueta obino na nivou 3 u sistemu gradacije.

Bilo bi veoma dobro kada bi sve moglo lepo da se svrsta u jednu od navedenih kategorija.

Naalost, ivot nikada nije tako jednostavan. Na primer, nekada je potrebno da se radnik penje uz

graevinu kako bi dospeo do mesta za rad. U tom sluaju, koristi se oprema za zaustavljanje pada. To bisnizilo poziciju u hijerarhiji rizika, kao to se vidi iz gore navedenog, na nivo 4.

Zona ogranienog pristupa


15/44

Kada treba koristiti ue?

Tehnika upotrebe ueta je idealna za mesta do kojih je teko ili nemogue prii na drugi nain i/ili gdenema tzv kolevki, skela ili platformi, i tamo gde je preporuljivo koristiti takvu tehniku za vrstu posla kojitreba obaviti. Primeri za to su:

Visoke zgrade Mostovi Litice pored puteva Okna, atrijumi Stubovi i tornjevi Satelitski, radarski, telekomunikacioni sistemi Specifine konstrukcije bez uobiajenog pristupa..

Za ta se koristi ue?

Ue je najbolje koristiti za lake i srednje zadatke. Primeri za to su: Provera i testiranje

- snimanje- nedestruktivno testiranje

Telekomunikacije:- Montae antenskih sistema, odravanje

Odravanje i popravke- zaptivanje i reinstalacija- zamena stakala i staklenih panela

ienje i farbanje- pranje mlazom pod pritiskom

- prskanje/ kreenje/ farbanje Pranje prozora Geotehnika (civilni inenjering)

- postavljanje mrea protiv odrona- Radovi na povrinskim kopovima, velikim infrastrukturalnim objektima visokogradnje i niskogradnje

u cilju pripreme terena ili zatite ljudskih ivota i materijalno-tehnikih dobara u toku procesa rada- usmeravanje pritiska

Intervencije u spasavanju i evakuaciji ljudi i materijalnih dobara u rezidentnim, industrijskim i ruralnimsredinama (uruavanja objekata, evakuacije iz nepristupanih sredina, objekti zahvaeni poarom,zemljotresi, poplave itd.., kao i intervencije i spasavanja radnika u industriji zbog delimnog otkazabezbednosnih sistema, povrede radnika, itd

Prednosti upotrebe ueta u vertikalnim sredinama:

Postavljanje i rastavljanje sistema je brzo i zahteva mali broj osoba u kratkom vremenu. Tako se brojrizinih sati za ljude svodi na minimum.

Zbog brzog postavljanja i rastavljanja sistema, potencijalno zaustavljanje procesa proizvodnje ili radnihprocesa u industriji je minimalno ili svedeno na razumnu meru. Uznemiravanje stanara, peaka isaobraaja je minimalno. Sistem se moe rastaviti na kraju svake smene, smanjujui mogunostvandalizma i krae.

Cena. Nia je od drugih metoda, na primer od postavljanja skele.


16/44

Upotreba ueta u svetuRad sa uetom se upotrebljava irom sveta

Interesantno je primetiti razliiti stav koji vlasti imaju irom sveta prema upotrebi ueta. On varira odpozitivnih koraka koji se primenjuju u Evropi sa novom Direktivom (nacrtom) o Privremenom radu na visinama,koja podrava upotrebu tehnike rada sa uetom, preko "pravimo se da ne postoji iako postoji pristupa koji setrenutno primenjuje u Nemakoj, do potpune zabrane kao to je sluaj u Hong Kongu. Negativan pristup jeuglavnom zasnovan na manjku razumevanja.

Takoe, neke od ovih zemalja su osnovale svoja nacionalna udruenja za rad sa uetom. Takvi primeri su:Australija, Francuska, Nemaka, Novi Zeland, Norveka, Juno-Afrika Republika i Sjedinene Amerike Drave.

Standardi i pravilnici

Asocijacije i struna udruenja koja se bave predmetnom problematikom usaradnji sa drugim medicinskim udruenjima postavljaju standarde i bezbednosneprocedure koje se stalno preispituju i unapreuju. Postoje ustaljeni evropski standardi zaupotrebu slabo-rastegljvog ueta i pojasa za sedeu poziciju pri pristupu radnom mestu,kao i zavrni nacrt standarda za upotrebu penjalica, sputalica i pomonih ureaja.

U Britaniji, IRATA se smatra vodeim organom u radu sa uetom. U Norvekoj,SOFT, Norveko udruenje za prodaju i upotrebu ueta, ima sopstveni pravilnik. UAustraliji i Novom Zelandu postoji niz standarda koji se odnose na industrijske sisteme zapristup radnom mestu upotrebom ueta, koje su u saradnji izdali Standardi Australija iStandardi Novi Zeland.

Nemako udruenje za upotrebu ueta, FISAT, ima svoj sopstveni pravilnik.

U Juno-Afrikoj Republici, Juno-Afrika kancelarija za Standarde je objavilastandard iz dva dela: Industrijska upotreba ueta: procedure na radnom mestu i procedurevezane za obuku i izdavanje sertifikata.

Najzad, na nivou meunarodnih standarda, upotreba ueta pri radu spada podnadlenost Meunarodne Organizacije za Standarde (ISO).

Na naim prostorima jo ne postoje asocijacije i udruenja koje se ozbiljno istruno bave ovom tematikom. ALP Project Sistem je za sada jedina firma na naimprostorima koja svojim pristupom, kadrovima, iskustvom, strunim programima i metodologijom pokuava danapravi bezbednosni pomak na bolje. Ipak, jedna lasta ne ini prolee, pa se u tom smilu nadam da e se u skorojbudunosti u ovaj program ukljuiti kako druge organizacije tako i institucije nadlenih Ministartava i uprava.

Poslednji zakljuak na osnovu iznetog bi bio da, uz odgovarajuu upotrebu tehnika za rad sa uetom odstrane dobro obuenog lica sa adekvatnim nadzorom, upotreba ueta moe nai svoje mesto u industriji i dokazano

je da predstavlja vredan i bezbedan sistem rada.

Radoslav Milojevi


17/44

INDUSTRIJSKI STANDARDI OPREME ZA RADOVE INTERVENCIJE NA VISINI:

EN 353

Sistemi za spreavanje padova

EN 354

Pupanici gurtne

EN 355

ok apsorberi

EN 358

Sistemi za pozicioniranje

EN 360

Samo sputajui sistemi za spreavanje pada

EN 361 / EN 813 / EN 358

Komplet pojasevi

EN 362

Konektori - karabineri

EN 397

Industrijski lemovi

EN 795

Ankeri, spojke, ostali prikljuci

EN 813

Secei pojasevi

EN 1496

Sistemi za spasavanje

EN 1891

Semi statik uad

EN 892

Dinamika uad

EN 341

Sputalice d.stop - osiguravanje

EN 12278

KoturaeEN 0123

Mobilni ankeri

EN 567

Penjalice

TERMINOLOKE DEFINICIJE POJMOVA ZA IZVOENJE RADOVA - INTERVENCIJAU VERTIKALNIM SREDINAMA NA INDUSTRIJSKOM UETU

VRSTE RADOVA

Pristup uetomTehnika koja zahteva upotrebu uarije, najee koristei dva nezavisna osiguravajua sistema, jedan kao glavni, adrugi kao pomoni sistem, u kombinaciji sa pojasevima i descenderima (sputalicama), da bi se stiglo do mestarada i odstupilo od mesta rada.

Radno pozicioniranjeTehnika koja omoguava osobi da radi na visini, uz upotrebu opreme, na taj nain da je pad spreen ili nemogu.

Radno ogranienjeTehnika kojom se onemoguava dolaenje do zona gde je mogupad sa visine.

Spasavanje kolege ili civilnih licaIzvlaenje i briga o povreenom ili onemoguenom lanu tima za pristup uetom. Ovo obuhvata evakuaciju osobeod mesta opasnosti do sigurne zone.

SIDRITA

Sidrite - OsiguravalilteFiksirani sistem za sigurno uvezivanje osobe ili linije za stabilnu sigurnu ta ku. Napomena: takoe poznato kaoosiguranjePosebnu panju obratiti na efekat razlaganja sila, tj, uglove koji se formiraju izmeu dve ili vie fiksnih taaka. Taj

efekat (poznat i kao paralerogram sila), je veoma bitan za kasnije instalacije pri evakuacijama i spasavanju, gdesu uglovi veliki, to znai i velika optereenja na fiksne take.


18/44

Sidrina taka:Mesto na sidritu za vezivanje - fiksiranje linije ili osobe

TERETI *

Maksimalno radno optereenjeMaximalna teina koja moze biti podignuta delom opreme, naznaeno od proizvoaa.

Bezbedno radno optereenjeOdreeno bezbedno optereenje - teina pod odreenim uslovima, naznaena od strane proizvoaca.

Taka pucanjaNajmanja sila pri kojoj puca odreeni deo opreme prilikom testiranja, pod odreenim uslovima.

Test izdrljivostiTest optereenja pri kome se optereuje odreeni novi deo opreme kako bi se utvrdilo da oprema nema nikakvedeformacije pri optereenju u tom trenutku. Ovaj rezultat se moze teoretski povezati sa performansama opreme prinjenoj upotrebi.

OSOBE

Osposobljena osobaOdreena osoba koja je trenirana i koja poseduje odreena teorijska i praktina znanja koja omoguavaju pravilnoizvoenje odreenih zadataka.

Pomono osobljeOsoblje koje nadgleda sidrita ili teren ispod operativaca.

Nadzornik radova - intervencijeOsoba odgovorna za sve segmente radnog mesta intervencije.

Radoslav Milojevi


19/44

OPREMA.

1. OPTA OPREMA:- Radno odelo

- Proizvodi se od razliitih matarijala u zavisnostiod radnog mesta i uslova u kojima se koristi. Zaradove u industrijskim vertikalnim sredinama seuglavnom koriste jednodelni kombinezoni, prekonjega se oblai zatitini pojas na koji kaimodosta karabinera (konektora), penjalica,sputalica itd.. Svi moraju biti vizuelnoprepoznatljivi i lako dostupni. Tako jemeusobna vizuelna kontrola opreme mnogo

jednostavnija. to nije sluaj kada preko pojasa i

opreme imate bluzu ili neki drugi vid radnogmantila.

- Rukavice- Veina povreda u radovima na industrijskom uetu se bazira

na sitnim ogrebotinama, posekotinama ili ubodima ruku. Sobzirom na okruenje i higijenske uslove, te povrede sekasnije mogu inficirati i iskomplikovati. S toga je bitno je senose odgovarajue radne rukavice koje bi to spreile, a sdrugestrane omoguile normalan rad u pipavim uslovima. Zato

su na nekim rukavicama palac, kaiprst i srednji prst nepokriveni.

- Zatitne naoare- Prolo je vreme runih i rogobatnih zatitnih naoara. Sada su one

dizajnirane tako da pored toga to imaju osnovnu zatitnu ulogu,pritom i lepo izgledaju. Na nekim modelima se mogu menjatinijanse stakla u zavisnosti od uslova vidljivosti. Pored mehanikeimaju i UV zatitu. Ako radnicima nabavimo zatitne naare kojepored svoje funkcionalnosti imaju i lep dizajn, neemo morati daih teramo da ih koriste. Nosie ih svojom voljom i van radnog vremena.

- Zatitini lem kaciga- Zatitin lem kaciga za radove na visini u industrijskim vertikalnim sredinama mora da

ispunjava nekoliko uslova:1.Da ima mogunost odreene lateralne deformacije, kako

bi mogao da primi potencijalni udar, amortizuje isti ieventualno u cilju amortizacije udara pukne. Time sepostie smanjeni prenos udara na vrat i vratne prljenovekoji su vrlo osetljivi na udare tog tipa.

2.Da ima V izraz u cilju bojeg podeavanja i zadravanjaiste na glavi pri naglim pokretima, provlaenjima ili

eventualnim propadanjima kroz konstrukciju. Velikiprocenat povreda glave sa smrtnim ishodom (skoro 30%), nije nastao od padapredmeta na lem, veod propadanja radnika kroz razne vrste konstrukcija, gdeobian lem pri prvom kontaktu sa konstrukcijom spadne sa glave pa radnik


20/44

ostane bez ikakve zatite pri daljim kontaktima sa strukturama (skela, klimeureaji, delovi fasade i sl)

3.Da ima mogunost kaenja odreenih dodataka u cilju bolje vidljivosti ilikomunikacije sa ostalim lanovima tima (eona lampa, komunikacioni ureaj,

zatitin vizir itd.)4.U zavisnosti od standarda, koji elimo postii u uslova u kojima radimo, zatitnilem kaciga treba da ispunjava i druge uslove koji nam rad ine bezbednijim iprijatnijim:

a. U radovima gde imamo potencijalni strujni luk (visokonaponska mreaili slino), kaciga mora imati atest za bezbedan rad u pomenutimuslovima.

b. U radovima pri toplim izvorima ili na jakom suncu dobro je da ista imaventilacione otvore i u bojama koje ne privlae svetlost (npr. Bela).

- Zatitne cipele- U zavisnosti od uslova u kojima radimo, moramo imati

odgovarajuu zatitnu radnu cipelu. Za radove na industrijskomuetu, bitno je da cipela bude duboka u cilju zatite skonihzglobova. Time se izbegavaju evantualne distorzije to je estapovreda pri kretanju na neravnim terenima. U radovima uklasinom graevinarstvu bitno je da cipela ima zatitnu kapu kojaspreava vee povrede prstiju u sluaju pada tereta i zatitnu plouu samom onu cipele koja spreava povrede koje mogu nastati pri proboju stranih telakroz on cipele (ekseri i sl.)

2. LINIJE, UARIJA, OSTALA SINTETIKA OPREMASidrena linija

Fleksibilna linija zakaena za sidrite bar jednim krajem slui za osiguranje (u pojasnu taku u kombinacijisa ostalim spravama), koje je koriste.Napomena: Sidrena linija moe biti radna i pomona.

Radno ueSigurnosna linija koja se koristi iskljuivo za osiguravanje, pozicioniranje iograniavanje kretanja ukljuujui i penjanje i sputanje niz/uz ue.

Pomono uePomono ue na posebnom sidrenom sistemu koje slui da prui podrku u sluajuotkazivanja primarne linije tj. radnog ueta, uz primenu posebnih sprava zaosiguravanje primanje udara.

Dinamiko ueUe specijalno dizajnirano da apsorbuje energiju pada istezanjem i samim tim smanjiudarnu silu.

Uad niskog istezanjaTekstilno ue sa manjim koeficijentom istezanja i samim tim manjom mogunou za

ublaivanje pada.Napomena:Takoe poznata i kaopolustatika uad.Nekada su se zvala statika uadali danas se taj izraz koristi samo za uad koja nemaju mogucnost istezanja iabsorbovanja energije pada, kao sto su uad sa elinim jezgrom (sajle), i aramidska uad.


21/44

Kernmantel uadTextilna uad koja se sastoje iz sri koja je obmotana zatitnom kouljicom.Sr je uglavnom glavni nosioc optereenja i obino se sastoji iz paralelnih elemenata koji su upleteni zajednou jedan ili par slojeva.Kouljica ili zatitni omota je tu samo da bi zatitio sr od spoljnih uticaja

abrazije i UV zraenja.

Zatite za uadSlue da zatite glavnu i pomonu uad od potencijalnih oteenja pri radovima intervencijama u vertikalnim sredinama. Mogu biti jednostavne u vidu ojaanogcreva koje se otvara zatvara iak trakom, ili mehanike zatite koje se stavljajuna otre ivice gde ue u toku rada curi, smanjuje trenje i omoguava dui radnivek ueta.

Sidrena gurtna

Gurtna od tekstila ili sajle (ue sa elinim jezgrom,fabriki zakrimpovana), koja se koristi kao sidrenataka za sidrita ili pupkovinu u koju je nemogueukopati se direktno ve uz pomo karabinera ilidruge vrste industrijskog konektora

Pupkovina (Kravlji rep)Kratka gurtna ili pupkovina koja se koristi za ukopavanje direktno iz nosee pojasne tekstilne take usidrinu taku. Obino se pravi od komada dinamikih uadi i vorova (najee osmica). Prednost je to

je jeftina za napraviti i zamenu u sluaju oteenja, ali nema industrijski standard, to je u dananje vremejako bitno u sluaju bilo kakvih povreda.

Absorber energijeKomponenta koja se koristi u sistemu za ublaavanje pada. Specijalno se pravi daminimizuju energiju nastalu usled pada. Takoe je poznata i kao ok apsorberi.

Radni pojaseviPojasevi posebnog dizajna i konstrukcijskih reenja koji slue da rasporedepotencijalni udar pri padu sa visine na to veu povrinu tela i time spree

povrede. Moraju ispunjavati sledee uslove:a. Za radove koje izvode radnici na industrijskom uetu:

- Bitno je da ima prednja dva kopanja (donje i gornje)- Tapacirane postavke na trakama sedeeg pojasa- Dva metalna kopanja na bokovima u cilju boljeg pozicioniranja- Nosee gurtne za opremu na bokovima pojasa

b. Za radove u graevinarskoj industriji:- Leno kopanje koje omoguava radniku da nesmetano radi i

pravilan poloaj tela u sluaju pada sa visine.

Crevasta i mahanika zatita ivica


22/44

KonektorLako otvorljiva sprava koja se koristi za spajanje komponenata, i omoguava korisniku da se

povee sa sidritem direktno ili indirektno.

KarabinerKonektor, formiran kao zatvoreni krug, sa oprunom bravicom koja omoguava ulazak,najee sa automatskim zakljuavanjem u zatvorenoj poziciji. Dele se po materijalu od koga sunapravljeni, obliku, nainu zakljuavanja i sl.

Mehaniki sistemi za izlaenje spasavanje povreenogMehaniki sistemi za izvlaenje ili sputanje povreenih (radnika, ili drugihugroenih lica), funkcioniu na principu redukcije (npr. 1 prema 10). Gornji

karabiner se kopa u sigurno sidrite a donji preko odgovaraju

eg blokera u uepalog radnika ili direktno u slobodnu pojasnu taku. Sistem redukcije lako podie

palog radnika i rastereuje njegovu pupkovinu, koja se pritom iskopa i radniklako spusti u bezbednu zonu gde mu se moe pruiti dalja pomoili transport.

Sistem za spreavanje padaLini sistem za spreavanje pada slui da sprei sudar korisnika sa strukturama ilizemljom. Popularno nazvan kao blokator pada

Radoslav Milojevi

Milan - Skylotec Mehanika ko

nica zaspreavanje pada


23/44

ODRAVANJE OPREME *:

UARIJA, POJASEVI, LINGE, KACIGE, METAL:

Uad, treba drati dalje od toplotnih izvora, hemijskih supstanci (razreivai, farbe, acetilen, ulja, goriva...), i

prljavtine.

1. Skladitenjea. Sintetika: sobna temperatura, daleko od svetla, toplotnih izvora, U.V. zraenja, hemije i

otrih predmeta, po mogustvu u zasebnim vreama.

b. Metal: grupisane po tipu opreme na suvom i kontrolisanom okruenju2. Odravanje

a. Sintetika:1. Uad: periodino otpraivanje i pranje (30 st. bez hemije), suiti na promaji bez

mehanikih sprava za suenje. Izbegavati direktno sunevo svetlo. Izbegavatizaprljanost od industrijske praine, kvarcnog peska, opiljaka metala (gradilita),stakla, keramike. Koristite radno ue samo za rad, ne za lepanje i izvlaenje vozilaiz blata i snega.

2. Pojasevi, industrijske gurtne: vai isto kao i za uariju. Naroito obratiti panju(skoro uvek u drugoj boji u odnosu na podlogu), da li su oteeni avovi napojasevima.

3. Kacige: vai isto kao i za uariju i pojaseveb. Metal: periodino odpraivanje / ienje i podmazivanje sklopova

3. Kontrolaa. Svakodnevna kontrola korisnika (radnika), obavezno pre poetka radova (vizuelno, dodirno)b. Periodina komisijska kontrola organizacije ( na 6 meseci), po formularu za kontrolu tog

modela opreme (vizuelno, dodirno i provera funkcionalnosti).

4. ivotni veka. Sintetika: definie preporuka proizvoaa i stepen mehanikog ili hemijskog oteenja.

Obino oko 5 godina, (moe biti uniteno ili oteeno vepri prvoj upotrebi), mada veinaproizvoaa preporuuje obavezno menjanje posle maksimalno 10 godina, bez obzira da lise aktivno koristilo ili je bilo uskladiteno u magacinu. Profesionalne organizacije koje uadkoriste svakodnevno (u procesu rada ili obuke), kao to su Vojska, Policija, organizacije kojese bave radovina na visini, spasavanjem i sl, trebale bi uariju i sintetiku opremu menjatikvartalno u toku godine.

b. Metal: definie stepen mehanikog, hemijskog ili toplotnog oteenja, ukoliko toga nema,moe trajati i vie desetina godina.

*Pogledati stranu br. 25 ove skripte Lista za proveru opreme


24/44

LISTA ZA PROVERU OPREMEZA SVU TEXTILNU OPREMU:

Da li ste proitali uputstvo informaciju oupotrebi od proizvoaa?

Da li je proizvod istekao iz vremenskogroka upotrebe preporuke proizvoaa?

1. Vizuelno proveriti:- Izuetna istroenost bilokog dela- Abrazija bilo kog dela koji

trpi optereenje- upavo ue ili gurtna (indikator abrazije)- Useci, pogotovo na delovima koji trpe

optereenje- Prljave gurtne i uarija. Ovo ubrzava abraziju

kako spoljnu tako i unutranju

2. Vizuelno i dodirom proveriti:- Oteenja od hemikalija- Puderasta povrina- Gubitak boje- Otvrdnule povrine- Oteenja toplotom3.

Akcije

- Proizvod istekao iz roka upotrebe - izbaciti izupotrebe

- Preterana istroenost bilo kog dela - izbaciti izupotrebe

- Abrazija. Mala koliina je dozvoljena, kodveih ukloniti iz upotrebe

- Useci - izbaciti iz upotrebe- Prljavtina - oistiti po uputstvima proizvoaa- Hemijska kontaminacija - izbaciti iz upotrebe- Toplotno osteenje - izbaciti iz upotrebe- Useci na vezovima - izbaciti iz upotrebeAko se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite izupotrebe taj deo opreme.

RADNA I POMONA UAD - LINIJE

1. Vizuelno proveriti: Proveriti krajeve uadi na

preterano habanje

2. Vizuelno i dodirom proveriti:

Unutranja oteenja semogu napipati prstima. Premekani ilipretvrdi delovi uadi su prouzrokovani

oteenjima sri ili kouljice. Obaveznoproveriti krajeve uadi.

Akcije

- Preterana unutranja prljavtina - oistiti pouputstvu proizvoaa. Ako nije moguepotpuno ukloniti neistoe, ue eepregledati na mestima oteenja.

- Neobicno meke i tvrde povrsine - ukloniti izupotrebe. Ponekad je oteenje samo lokalnotako da se deo ueta moze isei.

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite izupotrebe taj deo opreme.

POJASEVI

1. Vizuelno i dodirom proveriti Svaki tekstilni deo pojasa

posebno, gurtne za ukopavanje proveriti na svepopisano pod generalnim inspekciskimprocedurama.

2. Kope za zatezanje i podeavanje:-

Pravilno sklapanje- Korozija- Preterana istroenost- Pukotine- Ostala oteenja3. Ostale metalne i plastine komponente pojasa:- Pravilno funkcionisanje- Korozija- Pukotine- Ostala otecenja4. Akcije Textilne delove tretirati prema generalnim

inspekciskim procedurama Kope za zatezanje i podeavanje:- Preterana istroenost - ukloniti iz upotrebe- Korozija - ukloniti iz upotrebe- Pukotine - ukloniti iz upotrebe- Ostala otecenja - ukloniti iz upotrebe- Nepravilno funkcionisanje - ukloniti iz upotrebeAko se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deoopreme iz upotrebe.


25/44

GURTNE, PUPKOVINE I OSTALA SLINAOPREMA

1. Vizuelno i dodirom proveriti- Unutranjost i spoljanost, gurtne za

ukopavanje i ostale textilne delove na svestavke popisane pod generalnim inspekciskimprocedurama.

- Sve vorove radi sigurnosti- Da viak ueta posle vora bude vei od

minimalne duine- Da vorovi u kravljem repu nisu prezategnuti

(da bi mogli da prue kakvu-takvu apsorbcijuenergije)

2. Akcije- Gurtne za ukopavanje - tretirati prema

generalnim inspekciskim procedurama- vorovi - ako se dvoumite uklonite iz upotrebe.

vorovi se mogu prevezati od stranekompetentne osobe. Opteretite vor teinomtela i proverite da viri bar 10 cm. vika ueta.Ako se vor u kravljem repu uini prezategnut,prevezite ga ili zamenite kravlji rep.

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deoopreme iz upotrebe.

PENJALICE: POMONI UREAJI


1. Vizuelno proveriti:- Pohabanost, naroito na nazubljenim delovima,

leite za ue- Deformacije- Ogrebotine- pukotine- predhodna obeleja flomasterima ili drugim

hemijskim sredstvima- opekotine- korozija- kontaminacija hemijskim sredstvima,

razreivaima, fleke na aluminijumskimdelovima (uglavnom nastale od slane vode)

- pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje,farba)

2. Vizuelno i dodirom proveriti:- Pokretni delovi funkcioniu normalno

(rukohvati, zakljuavajui mehanizmi)

- Zglobni delovi su u dobrom stanju- Zakljuavajui mehanizam je potpuno

funkcionalan i bez lufta- Bez deformacija na bilo kom delu opreme

3. Akcije- Ukloniti sve strane materije- Neka habanja su dozvoljena. Proveriti

proizvoaka uputstva o odravanju.- Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcionie

normalno, ukloniti iz upotrebe- Zglob zatvaraa nije u dobrom stanju: ukloniti iz

upotrebe- Deformacije: ukloniti iz upotrebe- Zaseeni delovi, teke opekotine: ukloniti iz

upotrebe- Pukotine: ukloniti iz upotrebe- Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz upotrebe- Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe- Zakluavajui mehanizmi imaju luft: ukloniti iz

upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deoopreme iz upotrebe

KONEKTORI - KARABINERI

Da li ste proitali uputstvo informaciju oupotrebi od proizvoaa?1. Vizuelno proveriti:

- Pohabanost, naroito nadelovima gde nalee ue iligurtne

- Deformacije- Ogrebotine- pukotine- predhodna obeleja flomasterima ili drugim

hemijskim sredstvima- opekotine- korozija- kontaminacija hemijskim sredstvima,

razreivaima, fleke na aluminijumskim delovima(uglavnom nastale od slane vode)

- pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje,farba)..

2. Vizuelno i dodirom proveriti:- Pokretni delovi funkcioniu normalno (bravica se

zakljuava korektno bez obzira na model,elastinost opruge na bravici)

- Zglobni delovi su u dobrom stanju


26/44

- Zakljuavajui mehanizam je potpunofunkcionalan i bez lufta

- Hvatabravice nije deformisan- Bez deformacija na bilo kom delu opreme

3. Akcije- Ukloniti sve strane materije- Neka habanja su dozvoljena. Proveriti

proizvoaka uputstva o odravanju.- Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcionie

normalno, ukloniti iz upotrebe- Zglob zatvaraa nije u dobrom stanju: ukloniti

iz upotrebe- Hvatabravice je deformisan: ukloniti iz

upotrebe- Deformacije: ukloniti iz upotrebe- Zaseeni delovi, teke opekotine: ukloniti iz

upotrebe- Pukotine: ukloniti iz upotrebe- Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz

upotrebe- Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe- Zakluavajui mehanizmi imaju luft: ukloniti

iz upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deoopreme iz upotrebe

KACIGE:


Dali je kaciga unutarvremenskih preporukakorienja proizvoaa?

Vizuelno i dodirom proveriti

- Pukotine, deformacije i druga oteenja na koljki- Osteenja na mehanizmu podbradka- Prekomerno habanje bilo kog dela- Podeavanje traka funkcionie normalno i lako

1. Akcije- Kaciga je izvan preporuenog veka trajanja:

ukloniti iz upotrebe- Bilo kakva pukotina, deformacija ili druga teta,

ukljuujui jae zareze na koljki: ukloniti izupotrebe

- Osteenja na mehanizmu podbradka: ukloniti izupotrebe

- Nema unutranjih traka, ili se trake podeavajuteko: ukloniti iz upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo

opreme iz upotrebe


27/44

OPASNOSTI U INDUSTRIJSKIM RADOVIMA NA VISINI

Opasnosti koje moemo nai u toku radova bilo u industrijskom ili prirodnom okruenju, skoro da i nemoemo nabrojati. Najbolja zatita je uvek bila stalna edukacija i zdrav razum. Ali, ako krenemo od nekihuobiajenih podela, opasnosti se dele na:

Opasnosti u industrijskom radnom okruenju:

a. Mehanike opasnosti (rad sa mainama i alatom koje imaju otra seiva i ivice, otri strukturalnidelovi fasada ili konstrukcija)..

b. Elektrine opasnostio atmosferska pranjenja,o radovi u uslovima visokog ili niskog napona

c. Elektromagnetna emisija (poledati stranu br. 32 Elektro-magnetno zraenje u radovimamobilne telefonije)

o Elektromagnetna zraenjao Radioaktivna zraenja

d. Hemijske opasnostio Industrijski gasovi, gaso opasne zone,o Toksine tenostio Industrijska praina

e. Termike opasnosti (topli izvori)Opasnosti u prirodnom radnom okruenju:

a. Atmosferske :o vlanost,o hladnoao vruina (poviena temperatura)o vetaro prainao uslovi smanjene vidljivosti (mrak, magla)o UV zraenjeo vibracijeo buka

b. Opasnosti od pada sa visine (pogledati stranu 34 i 35, naslovi faktor pada i suspensiontrauma)

Vrlo mali procenat nesrea izazvanih padovima sa visine je prouzrokovan otkazom bezbednosnog sistema(ma kakav on bio). Razlozi su uglavnom sledee prirode:

- Ignorisanje osnovnih bezbednosnih procedura (npr, nekorienje zatitne opreme i zatitnihsistema, nepotreban boravak u zonama ogranienog pristupa i sl.)- Nepoznavanje bezbednosnih procedura (npr. Procedure pre-kopavanja na sidritima ili u

procedurama pozicioniranja)- Nemanje odgovarajue opreme- Nepoznavanje karakteristika bezbednosne opreme i bezbednosnih procedura- Ignorisanje karakteristika bezbednosne opreme

Takoe postoji i druga podela opasnosti. To su:

1. Objektivne opasnosti- To su sve opasnosti na koje ovek svojim aktivnim ueem ne moe uticati. Npr., vetar duva ili

temperatura pada, bez ikakvog uticaja oveka (radnika), i ovek se samo moe prilagoditi tojprirodnoj pojavi. Ali ovek (radnik), svojim ponaanjem, pripremom i shvatanjem opasnosti kojemu prete, se moe adekvatno pripremiti za uslove rada i tako izbei ponekad fatalne posledice tepojave.


28/44

Prikaz rezultata faktora pada

sa i bez ok absorbera

2. Subjektivne opasnosti- To je grupacija opasnosti koja proizilazi iz samog oveka tj, njegovog ponaanja i odnosa prema

svojoj okolini. U tu grupu opasnosti se svrstavaju: neiskustvo, psiho fizika nespremnost, bolestii slabost organizma, slabo poznavanje procesa rada i radnih procedura, precenjivanje

sopstvenih mogunosti, nezrele ambicije, pogrene procene, neuvebanost radnih i bezbednosnihprocedura, loi meuljudski odnosi unutar lanova radnog tima, loa komunikacija (povertikalnoj i horizontalnoj liniji)

Radoslav Milojevi

OPASNOSTI - FAKTOR PADA

Faktor pada je broj koji pokazuje koliko je veliki stres na telo oveka koji je pao. Naravno, priamoo padu radnika koji koristi potrebnu opremu za zatitu od pada, koja mu nee dozvoliti da padne na zemlju.

Ipak, udar na telo radnika preko pojasa moe biti jako veliki. Faktorpada nam pomae da shvatimo da li e potencijalni pad biti opasan poradnika ili ne.

Matematiki, faktor pada je odnos potencijalnog pada i duinepupkovine ili duine iskorienog ueta.

Dakle f=h/l gde je f faktor pada, h visina pada i l duinapupkovine, odnosno ueta.

Faktor pada f se krece u granicama od 0 do 2, dakle 0f2.U izuzetnim sluajevima moe biti i vei od 2! to je faktor

pada manji, to je udar na palog radnika manji.

Razmotriemo ovaj problem u dva sluaja:

1. sluaj radnik ukopan sigurnosnom pupkovinomDuina pupkovine l je uvek ista, pa ne utie na promenu

faktora pada, ali je jako bitno na kojoj visini je ukopana uosiguravalite, jer od toga direktno zavisi koliki e biti pad h, pa time ifaktor pada f (slika desno).

to je kopanje iznad radnika vie, to je faktor pada manji iobrnuto.Preporuuje se da kopanje bude to vie, a ako moramo da seukopamo u nivou ispod kopanja na pojasu (nemamo drugu mogunost na predmetnom randnom mestu), da

obavezno koristimo ok apsorber (sintetiki ili mehani

ki).Sa slike takoe vidimo da je najbolja prva pozicija, jer pada gotovo ni nema, dakle

f=h/l=0m/1,5m=0.U drugoj poziciji, ako uzmemo da je duina pupkovine 1,5m imamo pad od 1,5m, pa je

f=h/l=1,5m/1,5m=1.Konano, najnepovoljniji sluaj prikazuje trea pozicija gde je radnik ukopan u visini nogu, pa

imamo f=h/l=3m/1,5m=2! Faktor pada 2 moe izazvati teke povrede kod radnika, pa ak i smrtne ako se nekoristi adekvatna oprema!

Dakle, da rezimiramo: to smo ukopani vie (iznad kopanja na pojasu), to smo bezbedniji!

Pripremio: Predrag Zagorac Dipl. Ing. Ma.


29/44

Prikaz poloaja tela pri padu sa visine u sluaju lenogkopanja. Zbog pritiska na femoralne arterije, efekat

suspension trauma potencijalno nastaje posle 10 do 15

min. Slika prikazuje i bezbednosne zone koje se moraju

ispotovati u odnosu na duinu sigurnosne pupkovine

OPASNOSTI - SUSPENSION TRAUMA

Suspension trauma :Ovim pojmom definie se patoloko

stanje organizma izazvano dugimnepominim vienjem u radnom pojasu,njegovim pritiskom na magistralne (glavne)krvne sudove donjih ekstremiteta i moguimposledinim gubitkom svesti.

Definicija traume: svaka povreda telaili stanje oka izazvana fizikom silom.Gubitak svesti kod ,,suspension traume nijeposledica direktnog dejstva sile ve dugognepominog vienja u pojasu (ortostaza),stoga bi se termin trauma u ovom sluajumogao zameniti terminom sinkopa. Sinkopa

opisuje stanje iznenadnog gubitka svesti samogunou spontanog opravka.Nesvestica bi mogla biti dobar

svakodnevni primer ovakvog stanja.Bazina fizilogija:

Srce kao pumpa nije dovoljno jakoda stvori krvni pritisak koji bi bio u stanju davrati perifernu vensku krvi nazad do srcu.Naroito vraanje krvi, oteava sila zemljinetee (gravitacija) u donjim ekstremitetima,vukui vensku krv ka centru gravitacije, anasuprot srcu. Zbog predhodno navedenog,

telo ima posebno razvijenu miinu pumpuza vraanje venske krvi ka srcu.Kontrakcije miia donjih ekstremiteta vrespoljanji pritisak na vene ime se vrispoljni pritisak na njihov zid, a posledinouzrokuje kretanje krvi kroz njih. Sa drugestrane vene nogu imaju specijalne zaliske koji poput jednosmernih ventila reguliu pravac protoka krvi uveku istom pravcu, ka srcu. U sluaju nepomeranja nogu iskljuuje se miina pumpa i dolazi do zadravanjakrvi u donjim ekstremitetima.

U sluaju zadravanja krvi u venama donjih ekstremiteta, posledino dolazi do smanjenog prilivakrvi u mozak , a time i kiseonikom. Ovakvo stanje lako moe dovesti do oka, stoga mozak pokuava da reinastalu situaciju utiui u prvom mahu na srce, poveanjem sranog ritma i pritiska. Ukoliko ovajmehanizam ne da rezultate, mozak e padom u nesvest (sinkopa) i posledinim dovoenjem tela uhorizontalan poloaj, uticati da krv sa kiseonikom ipak doe do njega.

Ovakav sled dogaaja kao primer moe se videti kod vojnika na poasnoj strai tokom parada. Kadazbog dugotrajnog nespominog stajanja, a u vezi sa prethodno nevedenim moe doi do gubitka svesti ipada.Rizik od suspension traume:

Glavi problem kod ove vrste traume jeste taj, to gubitak svesti usled vienja u pojasu nee dovestiosobu bez svesti u horizontalni poloaj.Radni pojas koji je zaustavio pad ali i doveo osobu u skoro uspravan poloaj, nastavie da odrava telo uistom poloaju. Nastavie se i dalje smanjeno snabdevanje mozga kiseonikom bez obzira na gubitak svesti.Prva pomokod suspension sinkope:

Svim miiima u telu je neophodna enrgija za rad. Za stvaranje energije, neophodan je kiseonik izkrvi kojeg doprima arteriska cirkulacija. Arterjiska cirkulacija prenosi kiseonikom obagaenu krv od scra i

plua prema periferiji.


30/44

U sluaju zaustavljanja cirkulacije u nogama, miii u prvom momentu preuzimaju sav preostalikiseonik iz arterijske krvi donjih ekstremiteta. Nakon toga ukoliko i dalje nema dotoka nove krvi, iscrpljena

je ova rezerva kiseonika. Miii prelaze na novi vid snabdevanja energijom u toku kojeg se vri sagorevanjemasti uz odsustvo kiseonika (anaerobna lipoliza). Ova anaerobna priozvodnje energije stvara otpadnematerije poput mlene kiseline i razliitih proteina koji se jednom reju mogu nazvati toksinima. Kada se

ovakvi toksini stvaraju tokom intenzivne fizike aktivnosti iz normalne cirkulacije se uklanjaju putembubrega.

Ranije se mislilo da su upravo nakupljeni toksini unogama i njihovo oslobaanje u sistemsku cirkulaciju najveaopasnost. Naroito rizian momenat smatrao se trenutakoslobaanja osobe iz viseeg poloaja, zbog ega je savetovano dase osoba prilikom pruanja prve pomoi postavi u polu leei ilisedei poloaj. Teorijski ovim se elelo da se smanji prilivzagaene krvi u sistemsku cirkulaciji, meutim ovakvimprotokolom se produavao i period smanjenog snabdevanja mozgakiseonikom. Govorilo se da je mogue da je izgladnjivanje mozgakiseonikom zapravo vei rizik po zdravlje unesreenog od uticajanastalih toksina.

Zbog svega navedenog, 2008 god. HSE je napravio vodiza pruanje prve pomoi kod suspension traume baziranog nadotadanjim objavljenim naunim medicinskim radovima.Kljune preporuke od strane HSE:

Nema promena u odnosu na standardni protokol pruanjaprve pomoi kod osoba u horizontalnom poloaju bilo bez- ilipolusvesnog stanja, ak iako je prethodno bila u viseem poloaju.Ne prepruuje se izmena standardne procedure pruanja prvepomoi - A.B.C.

Preporuuje se spasavanje unesreenenog u viseem

poloaju koji je u stanju sinkope im bezbedonosni uslovi toomogue.Ukoliko spasilac nije u stanju da osobu bez svesti odmah oslobodi iz pojasa, preporuuje se

podizanje (elevacija) nogu unesreenog bilo rukama spasioca ili nekog tehnikog sredstva.Osoba koja prva pristupa povreenom u viseem poloaju treba da zna da prepozna simptome koji

predhode gubitku svesti, a to su: laka glavobolja, munina, rumenilo, peckanje i utrnulost ruku ili nogu,uznemirenost (anksioznost), vizuelni poremeaji, kao i oseaj osobe da e da se onesvesti.

Kod veine ljudi gubitak svesti nastae unutar sat vremena, a kod svakog petog i za manje od 10min.

Obradio i spremio

Dr. Sinia Vuji, Lekar sportske medicine


31/44

INTERVENTNE PROCEDURE - SPASAVANJE I EVAKUACIJA RADNIKAU RADOVIMA NA VISINI *

U radovima na visini, a posebno u radovima na industrijkom uetu u vertikalnim sredinama je bitno

da svi uesnici u radovima budu upoznati sa svim procedurama pri pri potencijalnim incidentima koje u tojvrsti radova mogu nastati, raunajui i pad sa visine.Kada se organizuju i planiraju radovi na visini, odgovorna lica za izvoenje radova (tim lider,

inenjer bezbednosti, koordinator za bezbednost), moraju unapred definisati planove za evakuaciju ispasavanje za svaku radnu poziciju ili tipsko radno mesto.

Poto su tim lideri ili voe grupa iskusni radnici sa vie hiljada radnih sati provedenih na visini, onimogu na osnovu svog iskustva predvideti probleme koji u toku ranog procesa mogu nastati, koje neiskusniradnici u poetku ne mogu sagledati. Tako oni mogu unapred za svako radno mesto pored uobiajenih merabezbednosti i preventive, predvideti jo i naknadne mere pripreme za potencijalnu evakuaciju ili spasavanjeradnika u zavisnosti od procene rizika za svaku radnu poziciju.

Ukoliko vo

e grupa ili nadzorni organ nisu dovoljno kompetentni da sagledaju problem opasnost inau adekvatno reenje, moraju se obratiti specijalizovanim kompanijama koje imaju iskustva, reference iobuke za tu vrstu radova problema. To je jedini ispravan nain da se potencijalni problem izbegne pre negoto radovi zaponu.

Meutim, ako se i pored mera predostronosti incident desi, treba odmah i to pre po predhodnodefinisanom planu pristupiti evakuaciji spasavanju ugroenih radnika ili drugih zateenih lica.

Nain spasavanja i nivo spasilake operacije zavisi od konfiguracije terena (konstrukcije, struktureobjekta), veliine radnog okruenja (polja rada), broja ugorenih radnika itd.

Dokazano je da se u tim situacijama sve meri u minutima, i u tom smislu postoji vie naina zaizvoenje spasilakih akcija:

A. Samo-spasavanje (npr. Penjanje nazad na strukturu, konstrukciju itd)- To je mogue ukoliko radnik

nije povreen, nije u stanju okai u mogunosti je da dohvatistrukturu sa koje je pao, npr.graevinska skela ilikonstrukcija. To je redak sluaj,

jer navei deo radnika kojipadnu ili propadnu sa odreenekonstrukcije su ve zadobiliodreenu povredu ili pali u

stanje oka (u zavisnosti odfaktora pada i duine visenja)

B. Pomoostalih radnika pripadnika isteili druge radne grupe

- Ukoliko su drugi lanovi radnogtima ekipe (tim lider, drugiradnici na radilitu), obueni zapruanje interventne pomoiugroenom kolegi, oni odmah

reaguju po unapred predvienojproceduri i predvienimsredstvima (opremom). Takoskrauju vreme koje ugroeni


32/44

provodi u radnomnajpovoljniji scenar

C. Spasavanje evakuacija o- Ukoliko ostali lanradniku, moraju se

(ako iste u okrueincidentima i loginone probiju do lokaposle 15 minuta vi

Nekoliko osnovnih faktora utiu na

1. Utreniranost obuka spasil-

U zavisnosti od rJednostavne procedprocesima i kojiKomplikovane proc

2. Posedovanje odgovarajue- Osnovna oprema z

kako bi se to pre spojasu.

3. Logistika podrka koju spaA. Osnovna podrka k

i. Osnovna raii. Oprema koj

iii. Obezbeivkomunikaci

U situacijama spasavanja i eva1. uvek obezbedite podrku2. probajte da to preciznije

koji podrava akciju spas3. procenite situaciju, konfig4. potpuno shvatite neophod

gde je mogue pruiti dalj

pojasu i umnogome definiu zavrni rezultat iio.

d profesionalnih spasilakih slubi.

ovi tima nisu obueni, opremljeni ili u pozicijiistog momenta obratiti profesionalnim spasi ju postoje). Na alost, vreme je jedan od kruc

o je oekivati da profesionalne slube nisu odmacije incidenta, esto je kasno, jer efekat suspenja u pojasu i loe se zavrava po ugroenog.

sudbinu ugroenog povreenog radnika:

kog tima

adnih pozicija, procedure mogu biti jednosture je mogue savladati sa radnicima koji uestogu prvi i pravovremeno reagovati na sva

edure treda da izvode samo kompetentni timovi.premespasavanje i evakuaciju treba da bude dostup

avila u upotrebu i time skratilo vreme koje ugro

silaki tim imaju radnici treba da dobiju od svog menadmentadna i interventna obukaom rade i kojom potencijalno interveniu u slu nje ostalih prateih slubi i servisa (odgovaraju

ja i sl..)

uacije povreenih radnika lica, obavezdefiniete trenutno stanje ili povredu i tu infovanja

uraciju terena i imajte dovoljno opremee tehnike koje su potrebne da bi ugroenog dpomoi transport.

Radoslav Milojevi

cidenta. To je najbri i

a pomognu ugroenomakim organizacijamaijalnih faktora pri ovimh na licu mesta. Kada sesion trauma deluje ve

vne ili komplikovane.vuju u redovnim radnimu incidentnu situaciju.

a svakoj radnoj pozicijieni provodi u prostoru i

je:

ju incidentai transport, prva pomo,

o:

maciju prenesete timu

oveli u bezbednu zonu


33/44

OSMICA (figure - of - eight knot)

Primena:- Osmica je vor koji se najvie

god niste sigurni koji bi pogreiti, odnosno neete ugrokoristi za fiksiranje radnog ivezivanje vorova na pupagelendera.

Prednosti:- Osmica, je sigurna (nee se r

veliko optereenje (svaki vopitanje koliko. Osmica smanjuj

Mane:- teko se razvezuje ako je bila pGARDAPrimena:- Garda je vor koji ue proput

smeru. Koristi se pri izradizvlaenja tereta, povreenihslino)

- Veoma je bitno da karabineovog vora, budu istog oblika.

Prednosti:- Jednostavan za napraviti, pouzMane:- Pri velikim optereenjima h

delimino oteti kouljicu- Ako se koriste karabineri sa

karabinere bez matica. To opebitno. Zato pre (ue, bloker, liopremu sa industrijskim standa

- Pri veim nategama (gelendegelenderima zbog efekta paral

TENZIONI VOR: (The TensioPrimena:- Sidrini vor koji koristimo

taaka (jake metalne konstroekujemo vee sile (npr, natePrednosti:- Jenostavna instalacija- Trenjem smanjuje optereenje

nekoliko puta oko konstrukcijlake razvezuje.

Mane:- Obratiti panju da krugovi ue

bi dolo do meusobnog trenja- Izolovati vor (fiziki ili selot

ueta.

- Potencijalna poluga karabine

VOROVI U POS

koristi i ima mnogo primena. Kadaor vezali, veite osmiu, neete

ziti niiji ivot. Osmica se najeepomonog ueta za sidrita al i zanicima ili formiranje sigurnosnih

zvezati ako je dobro vezana) i trpismanjuje nosivost ueta, samo je

e manje od ostalih vorova).

od velikim optereenjem.

a u jednom, a blokira u drugomi St.Bernard sistema, sistema

ili natege uadi (gelenderi i

i koje koristimo pri pravljenju

an

e da utine ue pa ak i

maticama, mogue je delimino proklizavanjt znai da oni nemaju industrijski standard, tot..), i posle garde (osiguranje garde karabinerordom, kako bi smanjili nepotrebne rizike.rima), postoji mogunost pre-optereenja i oterograma sila.

less Hitch)

oko dobrih osiguravajuih

ukcije, drvo i sl..), kadanuti gelenderi i sl..)

na vor (tako to se obmotaili drveta), i isti se mnogo

a budu lepo sloeni kako nei oteenja.jp trakom), kako bi se izbegla oteenja istog

ra, zbog ega koristimo eline karabinere sa ma

Ra

OVIMA KROVOPOKRIVAA

ueta, zato koristimoje u nekim sluajevima

sa maticom), kotistimo

kaza fiksnih taaka na

zbog trenja sa ostatkom

icom vee nosivosti.

oslav Milojevi


34/44

POSTAVLJANJE LIFE LINE

Postoje dva osnovna modela linA. Fiksni (stacionarni), sist

mestima objekta kao to s- Izloene terase be- Ravni i kosi krov- Izloene stepenice

B. Privremeni sistemi koji sili trenutne bezbednosne

U daljoj podeli Life line sistem- Improvizovane sisteme, u

i EN industrijski standarsitntetikih uadi, garda terena. Mogu ih postavodgovarajuom obukom.

o Prednosti: lako i bo Mane: Sistem m

odpornost na otr- Atestirani sistemi sa stan

o Prednosti: lako i bo Mane: cena, poten

- Atestirani sistemi od meto Prednosti: atestirao Mane: cena i vea

P

SISTEMA ZATITE

ije ivotami koji se postavljaju u nameri da staln

u:z odgovarajue ogradevi bez odgovarajue ograde, merdevine itd..lue da se linija ivota postavi samo dokotrebe u okviru saobraaja / kretanja radnik

i se dele na:kome sve komponente koje uestvuju u lif

, ali nemaju standard kao lanac bezbednostivorova i fiksnih taaka koje se biraju u zaviljati samo obuena lica odgovarajueg r

rzo postavljanje, niska cena sistemae postaviti samo obuena osoba sa iskust

metalne ivice struktureardom tekstilnirzo postavljanje, atestirani sistemcijalna ne-odpornost na otre metalne ivice s

lnih komponenti uadi sa elinim jezgro ni sistem, otporan na otre metalne ivice stru

teina celog sistema.

rikaz life line sistema zatite

o stoje na izloenim

traju predmetni radovi, na radilitu

line lancu imaju CE

(sistem). Prave se odnosti od konfiguracijeanga sa iskustvom i

vom, potencijalna ne-

trukture

kture


35/44

Sistem ima svoje pravila funkcionis- Na horizontalnu liniju

moe biti blokator pabsorberom. Izbor za

cena sistema- Ugao izmeu horizontodstupa. U protivnom sto nisu prijatna mogu

Ovde je naroito bitno shvatiti sisteodluke i procene fiksnih taaka prek

nja koja su u osnovi jednostavna:ivota se postavlja vertikalna linija u koju je u

da ili druga statika linija na koju je radniisi od konfiguracije krova, potencijalnih duin

lne i vertikalne linije bi trebao da bude 90 st.u sluaju pada ili propadanja mogua horizont

iti i opasna.

e razlaganja i paralerograma sila, jer emo u zao kojih postavljamo horizontalni life line siste

Radoslav Milojevi

kopan radnik. Ta linijaukopan svojim ok

padova (propadanja), i

i

Documents

ALP Skripta Krovopokrivaci