Dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berisav Veki} u poseti novovaro{koj op{tini

Dr`ava re{ava sudbinu RH centra?

Strana V

Poginuo [emsudin Ku~evi}

Pod sloganom „@ivimo poeziju!“ od 18. do 21. oktobra u Priboju

Peti Dani Danila Lazovi}aStrana IV

U Priboju u nedelju protest zbog gradnje hidroelektrana

Strahuju za reku LimStrana II

M. \

erle

k

PETAK, 13. oktobar 2017, broj 7319/547, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

D`eneta Agovi}

Kao da je Skarep ve} zaboravljen Strana II

Altin Grbovi}

Najbolji menad`er je biv{i fudbaler Strana VII

Razgovori novovaro{kih ~elnika i EPS-ao vra}anju komunalne naknade

Upla}enesamo dve rate

Strana II

Novi Pazar - Novi Pazar je moj zavi~aj.Va{a sre}a je na{a sre}a, va{a bol je na{abol, poru~io je predsednik Turske Re-d`ep Tajip Erdogan u Novom Pazaru,koji je posetio zajedno sa svojim doma-}inom predsednikom Srbije Aleksan-drom Vu~i}em. Erdogan je posetom No-vom Pazaru zavr{io dvodnevnu posetuSrbiji. Ovaj grad je Erdogan, tada u svoj-stvu premijera posetio i 2010. godine.

- U Srbima, Hrvatima, Bo{njacimavidimo prijatelje sa kojima smo veko-vima `iveli i sa kojima }emo sara|iva-ti u budu}nosti, sa `eljom da se zavr{e

boli i da se ovde nikad vi{e ne pro`i-vljavaju, rekao je Erdogan. Ponavljaju-}i da je Sand`ak most izme|u Srbije iTurske, Erdogan je obe}ao da }e podr-`ati ekonomski razvoj ovog siroma-{nog regiona. Srpski i turski zvani~ni-ci potpisali su vi{e me|udr`avnih ugo-vora, od kojih su za Sand`ak najbitnijioni o bescarinskom izvozu do 500 to-na mantija i pet hiljada tona junetine.„@elja nam je da deo te kvote i mesa saPe{tarske visoravni ide za Tursku“, re-kao je Erdogan i naveo da }e njegovazemlja ulo`iti sve napore da se pobolj-

{aju saobra}ajne i trgovinske veze. Ka-zao je i da veruje da }e predsednik Vu-~i} doneti lepu vest o izgradnji autopu-ta Beograd - Sarajevo.“Imam dovoljnohrabrosti i ~iste savesti da mogu da iza-|em pred vas i ka`em vam da sam ra-dio i radi}u u najboljem interesu i vas isvakog gra|anina Srbije“, poru~io jepredsednik Srbije Aleksandar Vu~i}gra|anima Novog Pazara u zajedni~-kom obra}anju sa turskim predsedni-kom Red`epom Tajipom Erdoganom.

S. D.Strana III

Predsednici Erdogan i Vu~i} u Novom Pazaru

„Va{a sre}a je na{a sre}a“

Novi Pazar - Predsednik Op{tineTutin [emsudin Ku~evi} (58) pogi-nuo je ju~e u saobra}ajnoj nesre}i, uselu Ma|are, na magistralnom putuNovi Pazar-Tutin. Ku~evi} je bio uslu`benom automobilu sa svojim vo-za~em, a prema re~ima o~evidaca nji-hovo vozilo je oko 15 sati, sletelo saputa i udarilo u drvo. Hitno je preba-~en u novopazarsku Op{tu bolnicu

gde su lekari poku{ali da mu spasu i-vot, ali je ubrzo podlegao povredama,potvr|eno je u ovoj zdravstvenojustanovi. [emsudin Ku~evi} je bio za-menik predsednika SDA Sand`aka.Ro|en je 1959. godine u Tutinu.Osnovnu i srednju {kolu zavr{io je uTutinu. Fakultet politi~kih nauka za-vr{io je u Beogradu. Iza sebe je osta-vio suprugu i ~etvoro dece. FoNet

Foto:

FoNe

t Sen

ad @u

pljan

in

Kao u Titovo vreme:Do~ek Erdogana i Vu~i}a u Novom Pazaru

Tutin, Beograd - Ubistvo FahrudinaSkarepa (22) u policijskoj akciji suzbija-nja {verca, pre dve nedelje, uznemirilo jeTutin, u kome je pre nedelju dana odr-`an protest ovim povodom. D`enetaAgovi} iz tutinske nevladine organizaci-je „Impuls“, u razgovoru za Sand`ak Da-nas ka`e da se stanje u Tutinu polakosmiruje. „Ubistvo Skarepa je {okiralosve. Tih dana je atmosfera u gradu bilavrlo napeta, a danas se ~ini kao da se ni-{ta nije desilo. Sem porodice i prijateljaubijenog mladi}a, ostali kao da su zabo-ravili na ovaj tragi~ni doga|aj“, prime}u-je Agovi}.

Prema njenim re~ima, svako norma-lan osu|uje ovakve slu~ajeve i ubistva,porodica ubijenog i gra|ani zaslu`uju dasaznaju istinu, {ta se zaista desilo i kakoje Skarep ubijen. Podrazumeva se da,ako se utvrdi krivica policajca, osumnji-~enog za ubistvo, treba da odgovara pozakonu. Agovi}, me|utim, upozorava daje ovaj slu~aj pratila i nepotrebna politi-zacija i manipulacija. „Jedne bo{nja~kepoliti~ke partije su reagovale, druge nisu,o~igledno su vagali {ta im vi{e odgovara.Stvorena je atmosfera lin~a, posebnopreko dru{tvenih mre`a. Neprihvatljivesu pretnje policajcu i njegovoj porodici,koja se dan po ubistvu, iselila iz Tutina.Ne verujem da }e se ikada vratiti“, ka`eAgovi}. Sve to je, smatra na{a sagovorni-ca, odraz bezvla{}a i nefunkcionisanja

institucija u ovoj sredini. „Kod nas ni{tane funkcioni{e i koliko god da se ne sla-`em sa Zukorli}em, za Tutin je dobro re-kao da je kao „Mala Kolumbija“. Ondase za~udimo kad se desi ubistvo“, prime-}uje. Prema njenom mi{ljenju, Tutincebi mnogi problemi mogli da ujedine, ka-tastrofalno stanje vodosnabdevanja, put-ne infrastrukture, {kola... Tako|e, pri-me}uje da su njeni sugra|ani do sada bi-li „nemi“ na neke druge slu~ajeve nasi-lja, pogotovo porodi~nog. „Pre ~etiri go-dine, u razmaku od nekoliko meseciimali smo tri ubistva i jedno samoubi-stvo. U \erekarima je mu zverski ubio`enu, a Velja Polju je suprug ubio `enu,}erku i sebe. Moja NVO je na to reagova-la, ali su mnogi drugi }utali. Izostala je re-akcija lokalne samouprave, institucija,politi~kih partija, medija i javnosti uop-{te. Za{to tada nije bilo bunta gra|ana“,pita Agovi}. S. B.

petak, 13. oktobar 2017.II

Oprema za pribojsko porodili{tePriboj - U okviru akcije za opremanje porodili{ta u Srbiji „Zajedno za bebe“, Komercijalne banke i Fonda B92, uru~ena je neophodna oprema

porodili{tu Op{te bolnice u Priboju. Opremu vrednu 3,5 miliona dinara ~ine ultrazvu~ni aparat sa tri sonde i dva poro|ajna stola. Ova akcija po-krenuta je 1. juna 2014. godine i prikupila 48,3 miliona dinara. „Ponosna sam {to sam deo kompanije koja li~nim primerom pokazuje da brine odeci i roditeljima. Posebno mi je drago {to je donacija dodeljena porodili{tu u Priboju, gradu u kome ivim i radim“, rekla je za na{ list Jelena [}e-panovi}, direktorka pribojske ekspoziture Komercijalne banke. S.B.

Nova Varo{ - Zbog izmene zakon-ske regulative i „rupa“ u pravnim ak-tima, Op{tina Nova Varo{ je u pret-hodnih nekoliko meseci ostala uskra-}ena za vi{emilionski iznos koji jojElektroprivreda Srbije upla}uje za ko-munalne naknade za objekte ovog

preduze}a. Sli~ne probleme imaju iBajina Ba{ta, Mali Zvornik i Priboj tesu tim povodom predsednici ove ~e-tiri lokalne samouprave u Bajinoj Ba-{ti odr`ali prvi u nizu sastanaka sa di-rektorom Elektroprivrede Srbije Mi-loradom Grci}em.

- Imali smo konstruktivan razgovortokom kojeg smo sagledali aktuelnostanje i konstatovali da zbog odre|e-nih zakonskih prepreka ove ~etiri op-{tine jesu na izvestan na~in o{te}ene i

tu nepravdu }emo poku{ati da ispravi-mo. Na{i pravnici }e ponovo prou~itisve zakonske odredbe, a predsednici-ma op{tina sam sugerisao da to uradei pravni stru~njaci pri njihovim lokal-nim upravama. Siguran sam da }emove} na slede}em sastanku za nekoliko

dana mo}i da iznesemo konkretnemere i rezultate koje }emo preduzima-ti do kraja godine, istakao je Grci}. Pr-vi naredni sastanak bi}e odr`an u No-voj Varo{i. Doma}in skupa bi}e pred-sednik Radosav Vasiljevi}, koji u izjaviza Sand`ak Danas isti~e da je EPS ov-da{njoj lokalnoj samoupravi od po~et-ka 2017. za komunalnu naknadu upla-tio svega dve rate.

- To zna~i da smo ostali uskra}eni zaoko 65.000.000 dinara od vi{e od 100

koliko godi{nje prihodujemo po ovomosnovu. Istina je da trenutno postojezakonske „rupe“ koje „Elektroprivre-du“ onemogu}avaju da upla}uju novacza ove namene. Zakon o komunalnimnaknadama jeste donesen, ali nikadanisu usvojeni podzakonski akti. Zato

}emo Vladi Srbije uputiti inicijativu daih u {to kra}em vremenskom roku do-nese, najavljuje Vasiljevi}.

Predsednik Vasiljevi} ka`e da se uBajinoj Ba{ti razgovaralo i o modelimakako da se „dug“ za ovu godinu u deluiznosa eventualno refundira iz bud`et-skih rezervi Vlade Republike Srbije, alida }e se o tome i drugim stvarima ve-zanim za ovu problematiku razgovara-ti za najkasnije desetak dana.

R. Popovi}

Priboj - U Priboju je za nedelju, 15. ok-tobar u 12 sati, na Trgu FAP, zakazanprotest zbog izgradnje hidroelektrane naLimu. Gradnja hidroelektrane „Rekovi-}i“ sa visokom branom i vodnom aku-mulacijom po~ela je krajem avgusta. In-vestitor je firma Mini hydro invest-ments, na ~ijem je ~elu Nikola Petrovi},doskora{nji direktor Elektromre`e Srbi-je. Radove izvodi gra|evinska firma „Hi-dro tan“, ~iji je vlasnik Du{an Klisura,poreklom iz Priboja.

- Interes investitora jeste da zaradi ve-liki novac izgradnjom hidrocentrale, ko-ja na{em gradu, a i dr`avi nije potrebna.Izgradnja }e uni{titi reku Lim , donetipove}anu vla`nost vazduha i ekolo{kukatastrofu. Pokrenu}emo spor predUpravnim sudom Srbije. a ovim prote-stom elimo da poka`emo da su udru`e-

ni gra|ani ja~i od interesa pojedinaca bli-skih vlastima, ka`e Mladen Stikovi}, stu-dent prava, jedan od inicijatora i organi-zatora ovog protesta. Organizatori ka`uda ne bi voleli da ovaj protest poprimi bi-lo kakvu politi~ku konotaciju, pozivajusve gra|ane i organizacije koje `ele dapodr`e njihovu inicijativu, ali bez stra-na~kih i politi~kih obele ja. Jedan od or-ganizator protesta je i Gala [alipur iz Pri-boja , studentkinja glume. „Ne elimo dadozvolimo da se uni{tava Lim, on je deoidentiteta ovog grada i svih nas koji smona njemu odrasli. Na protestu elimo daka`emo zbog ~ega smo protiv i da infor-mi{emo gra|ane koliko je izgradnja bra-ne u gradu {tetna. Gra|ani su okupiranipitanjem osnovne egzistencije, bore seda zarade za ivot i mo`da nisu u prilicida to sagledaju“, ka`e ona. S. Bjeli}

U Priboju protest zbog gradnje hidroelektrana

Strahuju za reku Lim

Predstoje}i protest nijepoliti~ki: Radovi u toku

Op{tinska kasa tanja za milionskeiznose: Zgrada SO Nova Varo{

Pribavljena dozvolaTrenutni radovi na izgradnji hidroelektrane „Rekovi}i“ izvode se na osnovu Re-

{enja o gra|evinskoj dozvoli koju je 9. juna ove godine izdalo Ministarstvo gra|e-vinarstva saobra}aja i infrastrukture. Trebalo bi na osnovu plana budu zavr{eni21. oktobra 2019. godine.

D`eneta Agovi}, NVO Impuls iz Tutina

^ini se kao da je Skarep ve} zaboravljen

Smiriti strasti: D`eneta Agovi}

Po~eli razgovori op{tinskih ~elnika i rukovodstva EPS-a za vra}anje komunalne naknade

Upla}ene samo dve rate

Novovaro{ka op{tina od po~etka godine uskra}ena za 65 miliona dinara

petak, 13. oktobar 2017. III

Novi Pazar, Beograd - Dvodnevnuposetu Srbiji turski predsednik Red`epTajip Erdogan zavr{io je u sredu u No-vom Pazaru, koji je posetio u dru{tvudoma}ina predsednika Srbije Aleksan-dra Vu~i}a. Dva predsednika obratilasu se gra|anima na Trgu ispred zgra-de Gradske uprave. Obojica su istakliprijateljstvo dve zemlje i ulogu Sand`a-ka kao mosta izme|u Srbije i Turske.

Predsednik Erdogan izjavio je da`eli da u Srbiji vlada jedinstvo, sloga ida bude zemlja prosperiteta. Turska jespremna na saradnju sa Srbijom usvim sferama, ali }e pomo}i i ekonom-ski i socijalni razvoj Sand`aka. Erdo-gan je, izve{tavaju novinske agencije,kazao da se nada da }e biti napravljeniputevi koji }e biti putevi mira i prospe-riteta i dodao da veruje da }e predsed-

nik Srbije Aleksandar Vu~i} doneti le-pu vest o izgradnji auto-puta Beograd -Sarajevo.

On je istakao da Srbe, Hrvate, Bo-{njake, Albance i sve druge Turci vide

kao prijatelje sa kojima su vekovima`iveli. „@elimo da se zavr{e sve one bo-li koje su se de{avale u pro{losti i da senikada vi{e ne {ire ovde. Nikada nismopodr`avali bilo kakvu nepravdu premabilo kom narodu“, istakao je Erdogan.

On je kazao i da sa regijom Sand`akTurska ima posebne odnose. „NoviPazar je moj zavi~aj. Va{a sre}a je na-{a sre}a, va{ bol je na{a bol“, poru~io jeErdogan, dodaju}i da je Sand`ak jedanod najbitnijih mostova koji povezujuSrbiju i Tursku. Erdogan je okupljeni-ma rekao da im donosi pozdrave bra}esa svih podru~ja i pozdrave 80 milionabra}e iz Turske. Podse}aju}i da je Srbi-ja me|u prvima podr`ala Tursku kadaje u toj zemlji poku{an vojni udar, Er-dogan je istakao da je predsednik Vu-

~i} pravi je i iskreni prijatelj Turske. Er-dogan je, pozivaju}i na slogu, rekao dasu za „svaki haos i sukob koji je nastaona Balkanu“ odgovorne spoljne sile, aceh pla}ali ljudi koji u tom regionu `i-

ve. „Koliko god budete jedinstveni islo`ni, koliko god budete `iveli kaobra}a, toliko }ete biti sigurniji i bolje}ete iveti“, rekao je Erdogan. „Bi}emojaki i ~vrsti, bi}emo bra}a i ~uva}emonase prijateljstvo“, poru~io je turskipredsednik.

Obra}aju}i se okupljenim gra|ani-ma koji su u Novi Pazar stigli i iz su-sednih op{tina, predsednik SrbijeAleksandar Vu~i} izjavio je da zna dane}e biti pozdravljen kao predsednik

Turske Red`ep Tajip Erdogan, ali da }eraditi najbolje {to mo`e i u interesusvih gra|ana bez obzira na veru i naci-ju. „Znam da ne}u biti pozdravljen niupola kao Red`ep Tajip Erdogan aliimam dovoljno hrabrosti da vam ka-`em da sam radio i radim najbolje {tomogu i u interesu svih gra|ana bilo ko-

je vere i nacije“, rekao je Vu~i} u No-vom Pazaru. On je najavio da }e se na-rednih meseci krenuti u izradu projek-ta za put Po`ega - Boljare koji }e sa Be-ogradom Sarajevom i Podgoricom po-vezati taj deo Srbije. „Na{ posao je daradimo koliko mo`emo i razvijamodelove Srbije koji nisu razvijeni kao Be-ograd. Na{ posao je da da pravimo pu-teve, bolnice, vrti}e i {kole i ni{ta nijeva`nije od toga“, istakao je Vu~i}.

S. Bi{evac

Predsednici Srbije i Turske Aleksandar Vu~i} i Red`ep Tajip Erdogan posetili Novi Pazar

Za saradnju u svim sferama,Sand`ak most koji spaja

Otvoreno Odeljenje ginekologijeSupruga predsjednika Turske Emina Erdogan sve~ano je otvorila adaptirano i opremljeno Ode-

ljenje ginekologije novopazarske Op{te bolnice. Sve~anosti su prisustvovali biv{a „prva dama“Srbije Dragica Nikoli}, ministarka bez portfelja zadu`ena za demografiju i populacionu politikuSlavica \uki} Dejanovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutovi}, direktor Bol-nice Mirsad \erlek i mnogi drugi.

U Odeljenju ginekologije godi{nje bude 2 500 poro|aja, koje pru`a usluge za vi{e od 300 000stanovnika. U saradnji TIKE i Fondacije Dragice Nikoli}, u prvoj etapi izvr{ena je izrada projekta,a u okviru sanacije Odeljenja ginekologije koji se prostire na povr{ini od 1 500 m2, obnovljene sudve operacione sale, porodiljske sobe, liftovi, ventilacioni i sistem medicinskog gasa, kako bi omo-gu}ilo pru`anje usluga u savremenim uslovima. Obnovljenom Odjeljenju ginekologije TIKA jedonirala neophodnu medicinsku opremu i namje{taj.

Potpisani sporazumi Tokom posete predsednika Srbije i Turske Aleksandra Vu~i}a i Red`epa Tajipa Erdogana No-

vom Pazaru potpisana su ~etiri sporazuma kojima }e turske institucije podr`ati realizaciju proje-kata u ovom gradu i Ra{ki. Direktorat za zadu`bine Republike Turske }e finansirati sanaciju i re-stauraciju Gazi Isa-begovog hamama u centru Novog Pazara, kao i turskog kupatila u Jo{ani~kojBanji. Tako|e, turska Agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) }e podr`ati izgradnju obdani{tau Novom Pazaru, kao i novog mosta u centru ovog grada. Sastanku sa Vu~i}em i Erdoganom pri-sustvovali su predstavnici lokalnih samouprava Novog Pazara, Sjenice, Tutina, Ra{ke, Kraljeva,Priboja, Prijepolja i Nove Varo{i.

Poseta BNVNa kraju posete Novom Pazaru, predsednik Erdogan je obi{ao Bo{nja~ko nacionalno vije}e,

koje predvodi Sulejman Ugljanin. Kako izve{tava turska agencija Anadolija, Ugljanin je u govo-ru ukazao da se „Bo{njaci Sand`aka ponose evropskim porijeklom, islamskom pripadno{}u i ~vr-sto su vezani za bo{nja~ki i sand`a~ki regionalni identitet“, Ugljanin je naglasio da o~ekuje od EUi Srbije da trajno rije{i status Sand`aka i bo{nja~kog naroda.

- Bo{njaci Sand`aka evropski `ive, evropski misle, evropski rade i aktivno su uklju~eni u sveevropske i evroatlantske integracije zato s punim pravom o~ekujemo od Srbije i EU, da kroz pro-ces evrointegracije Srbije, kroz saradnju Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i kroz dijalog Srba i Bo-{njaka trajno rije{imo status Sand`aka i status bo{nja~kog naroda koji je autohton u Sand`aku,a u Srbiji ~ini manjinu, rekao je Ugljanin, koji je goste upoznao sa radom i planovima BNV. Uglja-nin je izrazio o~ekivanja da }e brojna sand`a~ka dijaspora koja je postigla privredni uspeh u Tur-skoj na}i interesa da finansira razvojne projekte u Sand`aku. Sastanku su prisustvovali ve}niciBNV, kao i vi{e ministara i zvani~nika Turske. Ispred Glavnog ureda BNV-a okupio se veliki brojgra|ana koji su aplauzima pozdravili predsednika Erdogana, koji se, po dolasku, rukovao sa ~la-novima izvi|a~kih udru`enja „Sand`ak“ i „Kompas“ i gra|anima. Horovi „Stambol“ i „\ulistan“izveli su poznatu tursku ilahiju „Sultanim“ („Moj sultane“).

Sultan Erdogan „Prilikom cele posete Srbiji smo se ose}a-

li kao kod svoje ku}e. Hvala na do~eku i go-stoprimstvu, hvala i op{tini Novi Pazar kojaje napravila ovaj do~ek“, rekao je Erdogan,koji je recitovao re~i pesme, nezvani~ne him-ne grada, „Kad pogledam sa bedema“. Oku-pljeni su gosta iz Turske do~ekali izuzetno sr-da~no. Uglavnom se ~ulo skandiranje: „Tur-ska“, „Sultan“, „Erdogan“...

Pokloni Biciklisti~ki savez Srbije (BSS) saop{tio je

da je firma Salkano, ~iji bicikl je predsednikSrbije Aleksandar Vu~i} dobio na poklon odturskog kolege Red`epa Tajipa Erdogana, po-klonila i 200 bicikala za razvoj biciklizma usrednjim i osnovnim {kolama u Novom Pa-zaru. „Proizvo|a~ bicikala Salkano je dugo-godi{nji partner Biciklisti~kog saveza Srbije.Nameravamo da pro{irimo izuzetnu sarad-nju sa jednim od najve}ih proizvo|a~a dvo-to~ka{a u Evropi. U planu je i zajedni~ka or-ganizacija velikih me|unarodnih trka koje }ebiti ne samo sportske, ve} i turisti~ke atrak-cije za obe zemlje“, rekao je generalni sekre-tar BSS Sa{a Gaji~i}. Osniva~ firme Salkano jeina~e Bo{njak, poreklom iz Novog Pazara Sa-lih Akgul, koji je, 1963. godine zajedno sa po-rodicom napustio tada{nju Jugoslaviju i ise-lio se u Tursku. Osim bicikla, predsednik Srbi-je je od Erdogana dobio i unikatnu {ahovskugarnituru, dok je Vu~i} turskom predsednikuErdoganu poklonio zlatovez, pirotski }ilim iknjigu „Srbija od zlata jabuka“.VU^I]: Ne}u biti pozdravljen ni

upola kao Erdogan; Radim najbolje{to mogu u interesu svih gra|ana

ERDOGAN: Novi Pazar je mojzavi~aj; Predsednik Vu~i} pravi je iiskreni prijatelj Turske

Foto:

FoNe

t Sen

ad @u

pljan

in

Foto:

FoNe

t Sen

ad @u

pljan

in

petak, 13. okIV

KULTURA TEMA

Kulturni centar Novi Pazar

Konkurs ipredstavaNovi Pazar - Kulturni centar NoviPazar raspisao je konkurs za naj-bolji film u trajanju od 30 min, au-tora do 30 godina starosti. O naj-boljem filmu odlu~iva}e tro~lani`iri, a za najbolje obezbe|ene suvredne nov~ane nagrade. Premare~ima urednice filmskog i dram-skog programa u Kulturnom cen-tru Elme [abanovi} `iri }e poseb-no vrednovati filmove koji obra-|uju dru{tveno anga`ovane i do-kumentarne teme. Rok za konku-risanje je 30. oktobar.

Kulturni centar Novog Pazara,u saradnji sa Centrom za omla-dinski rad iz Novog Sada i Kance-larijom za mlade Novog Pazara, zapetak najavljuje predstavu „Skri-vene sjene“, autorskog dvojca Ma-je Pelevi}a i Olivera Jovi}a. Pred-stava je ra|ena u produkciji Cen-tra za edukaciju mladih iz Travni-ka, a re~ je o dokumentarnoj dra-mi koja se bavi problemom nasi-lja nad `enama i decom u savre-menom BiH dru{tvu. S. D.

Priboj - U Priboju }e od 18 do 21. ok-tobra, pod sloganom „@ivimo poeziju!“,biti odr`an, peti po redu festival, DaniDanila Lazovi}a. Ove godine manifesta-ciju pored redovnog takmi~enja stude-nata glume u govorenju poezije, bogatogi raznovrsnog programa, prate i gostova-nja poznatih glumaca.

- Ovim festivalom ~uvamo od zabora-va uspomenu na jednog od najve}ih do-jena srpskog glumi{ta, Danila Lazovi}a,kreiramo programe u kojima u~estvujunajve}a gluma~ka imena, ali i pru`amo

{ansu mladim ljudima da se upoznaju irazmene iskustva, rekao je Milorad MikiDamjanovi}, glumac Beogradskogdramskog pozori{ta i direktor Festivala.

On je dodao da mu je drago {to je pro-gram tako raznovrstan da svaki posetilacmo`e da na|e ne{to za sebe.

Prvog dana Festivala u pribojskom

muzeju bi}e otvorena izlo`ba „Prvih petgodina“, a u Domu kulture „Pivo Kara-matijevi}“ bi}e izveden kabare „Da, to subili dani“ Borisa Pingovi}a i Neboj{e Du-gali}a. Drugog dana pred pribojskompublikom bi}e izvedena predstava Beo-gradskog dramskog pozori{ta, „Moje de-te“ u re`iji Ane \or|evi}, a po tekstu Sto-jana Srdi}a. Ova predstava bila je selek-tovana na ovogodi{nje Sterijino pozorje.

Predstava „Siroma{ni Romeo“ Malepozori{ne radionice, reditelja IbrahimaHasanagi}a, na programu je tre}eg dana.Istog dana je i program „Upoznaj priboj-ske pesnike“ u kojem }e se predstavitibogata tradicija pisanja poezije u Pribo-ju, a pesnici }e ~itati poeziju i razgovara-ti o njoj sa publikom.

Centralni doga|aj tre}eg dana je pro-gram „Danilu u ~ast“ u kome ove godineu~estvuju prijatelji i kolege Danila Lazo-vi}a: Irfan Mensur, Tanja Bo{kovi}, Sne-`ana Savi}, Rade Marjanovi}, Milica Mil-{a i doma}in festivala Mihailo Lapto{e-vi}. etvrti, poslednji dan festivala rezer-visan je za takmi~arsko ve~e, doga|aj nakome }e se publici predstaviti studentiglume iz Srbije i regiona, stru~ni iri, gostglumac, pobednik „Internet konkursa ugovorenju poezije“, ali i muzi~ki gostAna Sofrenovi} i pro{logodi{nja pobed-nica Dunja Stojanovi}. Ovaj program vo-di}e doma}in festivala Mihailo Lapto{e-vi}. Drugog, tre}eg i ~etvrtog dana tak-mi~ari i ostali zainteresovani mo}i }e dau~estvuju i u ~asovima dikcije koje }e dr-`ati ~lanovi stru~nog `irija, profesoriKne`ovi}, Draki} i Videnovi}. S. Bjeli}

Nova Varo{ - Vlada Srbije nije zabora-vila na planinu Zlatar i aktivno radi napronala`enju re{enja da se ponovo o`ivinekada{nja Specijalna bolnica za le~enjei rehabilitaciju. Ova ustanova, zakatan~e-na pre sedam godina, bila je motor u raz-voju turizma na ovim prostorima i zaslu-`uje {ansu za novi po~etak, izjavio je dr-`avni sekretar u ministarstvu zdravljaBerisav Veki} prilikom nedavne posetenovovaro{koj op{tini.

Funkcioner Vlade Srbije istakao je daje formirana komisija koju ~ine pred-stavnici ministarstava zdravlja, privre-de i finansija ~iji je zadatak da u {to kra-}em roku prona|e model oporavka biv-{eg RH Centra „Zlatar“. „O~ekujemo da}e se najkasnije za godinu i po dana do-}i do konkretnih rezultata. Da li }e to bi-ti pronala`enje ozbiljnog kupca ili nekidrugi na~in, vide}emo. Primarno je dase re{e sve birokratske i druge preprekesa PIO Fondom u ~ijem se vlasni{tvuobjekat nalazi“, kazao je Veki}, uz oce-nu da su nadle`ni dr`avni organi na za-jedni~kom zadatku „reanimacije“ neka-

Pod sloganom „@ivimo poeziju!“ od 18. do 21. oktobra u Priboju

Peti Dani Danila Lazovi}a

Novovaro{ka Biblioteka u mre`i „EUTEKA“ - projekta koji realizuje Delegacija EU u Srbiji

Informativni punkt o Evropi

Nova Varo{ - Biblioteka „Jovan To-mi}“ u Novoj Varo{i postala je nedav-no deo mre`e „EUTEKA“ koju ~ini 48knji`evnih riznica na podru~ju ~itaveSrbije. Re~ je o svojevrsnim informativ-nim punktovima na kojima gra|animogu da prona|u razli~ite informacijeo Evropskoj uniji.

Predstavnici projekta „EUTEKA - EUu va{oj biblioteci“ su ovda{njoj bibliote-ci pre nekoliko dana uru~ili takozvanueuteka policu sa brojnim publikacijamao Evropskoj uniji i drugu raznovrsnu imodernu opremu. Osim osnovnih infor-

macija o ovom savezu i njenim ~lanica-ma, korisnici usluga Gradske bibliotekemogu da prona|u i odgovore na brojnadruga pitanja, me|u kojima je ono veza-no za proces pristupanja Srbije EU.

- „EUTEKA“ je projekat Evropskeunije ~iji je cilj pru`anje konkretne podr-{ke bibliotekama {irom Srbije, a koje uokviru svojih aktivnosti ve} informi{ukorisnike o funkcionisanju EU, njeniminstitucijama, zemljama ~lanicama, po-litikama i procesu evropskih integracija.Ideja je da biblioteke postanu neka vrstamini informativnih centara u kojima }e

gra|ani mo}i da prona|u razli~ite infor-macije o ovom zasada najuspe{nijem po-liti~kom i ekonomskom savezu, nagla{a-vaju predstavnici projekta koji, ina~e, re-alizuje Delegacija EU u Srbiji u saradnjisa gradskim i op{tinskim bibliotekama uRepublici. Programom je predvi|eno ida se pod svodovima biblioteka organi-zuju i tribine na razli~ite teme, posebnoskupovi na kojima se kroz prizmu razno-likih dru{tvenih tema govori o unapre-|enju ljudskih prava i sloboda i mogu}-nostima ~vr{}e saradnje na{e zemlje iEvropske unije. R. P.

Pobedio Nikola Draga{evi} I ove godine je u okviru manifestacije raspisan internet konkurs u govorenju

poezije na kome su imali priliku da u~estvuju i ljubitelji poezije koji nisu profesi-onalci ili studenti glume. Ovogodi{nji pobednik tog konkursa je Nikola Draga{evi}iz Nove Varo{i.

Vi{e informacija o EU: Novo „}o{e“u novovaro{koj Biblioteci

Pod klju~em ve} sedamgodina: Centar Zlatar

U Pljevljima od

Za otvorPrvi u nizu

Okrugli sto „Imam pravo da znam“prvi je u nizu ovakvih doga|aja kojiCGO organizuje sa partnerima u okviruprojekta „Imam pravo da znam - Odgo-vorne op{tine u slu`bi gra|ana!“ kojise finansira iz sredstava Evropske uni-je i kofinansira iz sredstava KraljevineHolandije, u okviru {ireg regionalnogprojekta WeBER. Cilj projekta je una-pre|enje odgovornosti i transparent-nosti lokalnih samouprava u Crnoj Go-ri u skladu sa principima dobrog upra-vljanja, koji }e se ostvariti kroz osna`i-vanje saradnje izme|u nacionalnih ilokalnih nevladinih organizacija i lo-kalnih medija, u zajedni~kom pra}enjusprovo|enja i redovnom obavje{tava-nju o stanju u oblasti primjene Zakonao slobodnom pristupu informacijamakoje su upu}ene ovom organu.

Dr`avni sekretar u

Dr`ava r

ktobar 2017. V

da ugledne ustanove, a sa krajnjim ci-ljem pove}anja broj gostiju na ovda{njojplaninskoj „lepotici“.

U lokalnoj javnosti je pozdravljenanajava iz Republike da }e se dr`ava zna-

~ajnije anga`ovati oko Centra, ali sa do-zom rezerve jer je poku{aja oporavka RHZavoda bilo i prethodnih godina, ali suoni ostali „pucnji u prazno“. Prva ozbilj-nija inicijativa krenula je u aprilu 2014.kada je tada{nje op{tinsko rukovodstvodonelo odluku da se, zbog pove}anog in-teresovanja za boravak sportista na Zla-taru, od PIO Fonda objekat zakupi na{est meseci. Krajem jula iste godine Za-vod su posetila ~ak ~etiri ministra (zdra-vlja, za rad i zapo{ljavanje, sporta i prav-de). Oni su tada obe}ali da }e dr`ava po-ku{ati da otkloni brojne birokratske ipravne zavrzlame, kao i da se zapo~neprocedura dobijanja dozvola neophod-nih kako bi ustanova ponovo mogla dapru`a zdravstvene i turisti~ke usluge. Po-minjala se ~ak i mogu}nost otvaranja re-gionalnog odeljenja za sportsku medici-nu, a najavljeno je formiranje dr`avneme|uresorne grupe ~iji }e zadatak biti daizna|e re{enje za sve rehabilitacione cen-tre i banjska le~ili{ta u Srbiji.

Po{to zna~ajnijih efekata od ministar-ske „ofanzive“ nije bilo, ~elnici tada{nje

lokalne vlasti po~etkom juna 2015. po~i-nju pregovore sa predstavnicima FondaPIO sa idejom da Op{tina kroz ugovor oposlovno-tehni~koj saradnji na deset go-dina preuzme objekat na kori{}enje uzobavezu da u njegovu sanaciju ulo`i 1,2miliona evra, a da vlasnik na godi{njemnivou obezbedi 6.000 pansiona. Zbog ne-slaganja potencijalnih ugovornih strana,pregovori, me|utim, ve} krajem jula za-padaju u „}orsokak“ tako da se ubrzo iova inicijativa zavr{ava bez uspeha.

U aktuelnoj op{tinskoj vlasti, ipak,veruju da }e se dr`ava kona~no pozaba-viti ovim problemom i da }e nadle`niuvideti koliko bi skidanje katanca sabrave RH Centra bilo korisno kako zanovovaro{ki kraj, tako i za ~itav Zlati-borski okrug i {ire.

- Op{tina Nova Varo{ je mnogo izgu-bila zatvaranjem nekada{nje Specijalnebolnice. Da je objekat u funkciji, moglibismo se pohvaliti sa oko 150.000 no}e-nja na Zlataru na godi{njem nivou. Po-novnim otvaranjem Centra, lokalna sa-mouprava bi uve}ala prihode, a stvorilabi se i mogu}nost za zapo{ljavanje naj-manje stotinak na{ih sugra|ana, isti~eRadosav Vasiljevi}, predsednik op{tineNova Varo{.

Specijalna bolnica za le~enje i rehabi-litaciju kardiovaskularnih oboljenja „Zla-tar“ bila je, ina~e, od njenog otvaranjasredinom sedamdesetih, pa sve do predeceniju i po uzdanica u razvoju zdrav-stvenog turizma u ovom delu Srbije. Uobjektu kapaciteta od 330 le`ajeva, godi-{nje je ostvarivano i vi{e od 70.000 no}e-nja, a do pre petnaestak godina u njemuje le~eno vi{e od 100.000 pacijenata.Zbog te{ke finansijske situacije, poslova-nje RH Centra krajem 90-ih postaje bre-menito problemima, a sudbinu „katancau bravi“ do`ivljava pre nepunih osam go-dina. Zatvaranju Zavoda prethodili su vi-{emese~ni {trajkovi osamdesetak zapo-slenih zbog nepovezanog radnog sta`a i11 neizmirenih li~nih dohodaka. Usta-nova je svoj kona~ni sunovrat do~ekalasa dugom od preko 140 miliona dinara.

R. Popovi}

Prijepolje - Izvr{nog direktora kompa-nije „Hidroin`eniring d.o.o“ sa sedi{tem uLjubljani Davora Ra~i~a i in`enjera MihuKordi{a, stru~njaka za projektovanje cen-tara za zbrinjavanje komunalnog otpada,primio je predsednik op{tine DragoljubZindovi} sa saradnicima kako bi precizi-rali detalje vezane za izgradnju transferstanice za zbrinjavanje komunalnog otpa-da. Prethodno je Vlada Republike Sloveni-je prihvatila projekat i izdvojila 800.000evra za realizaciju prve faze ove investicijekoja bi omogu}ila re{avanje najve}eg pro-blema prijepoljske op{tine, a to je depono-vanje sme}a i zatvaranje smetli{ta u Sta-njevinama, na samom ulasku u grad, gdevi{e nema prostora za nove koli~ine sme-}a koje dnevno iznose po nekoliko deseti-na tona.

Na sastanku su predo~ene varijanteopreme koja je neophodna za rad transferstanice gde bi se sakupljeni otpad selekto-vao i balirao {to bi prakti~no onemogu}i-lo stvaranje deponije, odnosno doprinelosavremenom na~inu zbrinjavanja komu-nalnog otpada. Sastanku su prisustvovalii zamenik predsednika op{tine Stanko Ki-janovi}, Edib Kajevi}, ~lan Op{tinskog ve-}a zadu`en za investicije i v. d. direktoraJKP „Lim“ Enis Memi{ahovi}. Razmatra-ju}i predloge, odabrana je najekonomi~-nija i najefikasnija varijanta za prijepolj-ske uslove, a uklju~eno je i specijalno vozi-lo koje }e kona~no omogu}iti da se selek-tovani, odnosno otpad iz kontejnera tran-sportuje na adekvatan na~in kako se to ~i-ni u sredinama koje su ve} dobrim delomre{ile ove akutne komunalne probleme.Posle radnog dogovora i konsultacija ve-zanih za dalja postupanja kad je re~ o do-kumentacija koja je neophodna da bi se

odabrao izvo|a~, a osnovni gra|evinskiradovi po~eli, slovena~ki stru~njaci zajed-no sa rukovodstvom prijepoljske lokalnesamouprave obi{li su jo{ jednom lokacijuu Strugovima.

- Na osnovu mog dugogodi{njeg isku-stva kad je re~ o projektovanju regionalnihcentara za zbrinjavanje otpada i transferstanica u Sloveniji, gradovima iz regionaali i {ire, mogu re}i samo da je ovo izvan-redna lokacija i da ja nigde u Sloveniji, gdesmo gradili transfer stanice, nisam imaoovako dobre uslove. Mesto je idealno jernema naselja u neposrednoj blizini, nalazise pored magistralnog puta, sklonito je vi-zuelno i ne naru{ava ambijent, ne ugro`a-va vodotok, a transfer stanica je takav ko-munalni objekat koji onemogu}ava zaga-|ivanje okoline, rekao nam je in`enjer Mi-ha Kordi{ ~ije su stru~ne reference impo-zantne. U ovom trenutku in`enjeri slove-na~ke kompanije zavr{ili su transfer stani-cu na @abljaku, grade postrojenje za pre-~i{}avanje vode na Zlatiboru, a uskoro }e itransfer stanicu u ajetini.

Kako to ka`e i projekat, transfer stanicase sastoji od postrojenja koje }e biti monti-rano na op{tinskoj parceli u Strugovima,selektovanje otpada se radi ma{inski, asam proces omogu}ava zapo{ljavanje jed-nog broja ljudi, iako je re~ o savremenojtehnologiji. Koli~ina otpada koji ostaje na-kon selektovanja i baliranja ispod je 30 od-sto od ukupno prikupljenog.

Odobrena sredstva koja su polovina odukupne vrednosti investicije Vlada Repu-blike Slovenije je je ve} bud`etirala za2018. godinu kada bi trebalo i da se zavr{iprva faza transfer stanice za komunalni ot-pad u Prijepolju.

I. Had`agi} Durakovi}

Pljevlja - Rad crnogorskih op{tina tre-balo bi da bude transparentniji i otvoreni-ji prema gra|anima, zaklju~eno je naokruglom stolu „Imam pravo da znam“,koji je u Pljevljima organizovao Centar zagra|ansko obrazovanje (CGO) iz Podgori-ce u saradnji sa NVO Bonum. Okrugli stoje okupio 20 u~esnika, predstavnika medi-ja, institucija, predstavnika lokalnih NVO-a kao i zainteresovanih gra|ana ove crno-gorske op{tine.

Mira Popovi}, saradnica na programi-ma u CGO-u, istakla je da je pravo na slo-bodan pristup informacijama u Crnoj Go-ri zna~ajno ograni~eno, {to je suprotnopreporukama Evropske unije. „Podaci ni-su dostupni ni na druge na~ine koje propi-suje Zakon, a to su samo neki od proble-ma sa kojima se susre}u gra|ani u obavlja-nju svakodnevnih obaveza, ali i organiza-cije civilnog dru{tva koje se fokusiraju naistra`ivanja i nisu u mogu}nosti da do|udo odre|enih podataka, obzirom da ih or-

gani naj~e{}e oglase kao tajne, {to }e ubu-du}e biti sve ~e{}e, zbog ukidanja obavezesprovo|enja testa {tetnosti“, zaklju~ila jePopovi}.

[efica slu`be glavnog administratora uop{tini Pljevlja Milojka Pupovi} naglasilaje da je op{tina Pljevlja veoma a`urna usvom radu na ovom polju i posebno je is-takla rad Sekretarijata za dru{tvene djelat-nosti. Ona je napomenula da treba raditina pobolj{anju trenutnog stanja, ali da ulokalnoj samoupravi postoje odgovorni istru~ni ljudi koji rade svoj posao.

Ru`dija Struji}, predsjednica Upravnogodbora NVO Bonum, podsjetio je da jeneophodno iskoristiti potencijale organiza-cija civilnog dru{tva za pobolj{anje rada or-gana lokalne samouprave. On je ukazao danevladine organizacije mogu animiratigra|ane da uzmu aktivnije u~e{}e u proce-sima dono{enju odluka na lokalno nivou.

Govore}i o radu lokalne TV, Dejan Mi-li~i}, direktor RTV Pljevlja, saop{tio je da

dobro sara|uju sa lokalnom samoupra-vom i da je evidentan pomak u dijelu kvar-talnih konferencija za medije koje organi-zuju, na kojima se objavljuju informacijekoje i nisu toliko povoljne po samu Op{ti-nu. Agencija za za{titu li~nih podataka islobodan pristup informacijama od janu-ara je, prema rije~ima Alekse Ivanovi}a,~lana Savjeta primila 3.600 albi na rad or-gana uprave i ukazao da zemlje u regionu- Slovenija i Hrvatska imaju daleko manjibroj albi, u odnosu na Crnu Goru. Pored

toga {to se treba omogu}iti pristup infor-macijama, on je insistirao i na obavezi or-gana da prilo`e i obrazlo`enje uz dato rje-{enje kako bi taj podatak bio upotrebljiv.„Organi koji ele da po{tuju Zakon, mora-ju po}i od proaktivnog pristupa informaci-jama i to je najisplativije i za sam organ alii za dr`avu po sebi“, istakao je Ivanovi}.

Direktorka Slu`be za evropske integra-cije u op{tini Pljevlja Nermina Ba{i}, ista-kla je da zaposleni u toj slu`bi zaista revno-sno ispunjavaju svoje obaveze i trude se da

odgovore u zakonski predvi|enom rokuna sve zahtjeve o slobodnom pristupu in-formacijama koje su upu}ene ovom orga-nu. Neznanje i neprofesionalizam slu`be-nika i nepoznavanje svojih prava samihgra|ana, ~esto su uzrok brojnih albi, sma-tra Ismeta D`aki} iz NVO Gra|anske ini-cijative. „Svaka informacija koja se dajegra|anima mora biti jasna i mora se utvr-diti odgovornost u radu slu`benika i nad-le`nih i njihova eti~nost u samom radu“,ocijenila je ona. J. Durgut

Slovena~ki stru~njaci iz kompanije „Hidroin`eniring“ u Prijepolju

Strugovi su izvanredna lokacija za transfer stanicu

Mogu}e re{avanje problemaodlaganja sme}a: Strugovi

Promjenama do bolje uprave:Sa okruglog stola

Tra`i se model oporavka:Berislav Veki}

r`an okrugli sto „Imam pravo da znam“

reniji rad op{tina

Ministarstvu zdravlja Berisav Veki} u poseti novovaro{koj op{tini

re{ava sudbinu RH centra?

petak, 13. oktobar 2017.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Potencijali planine Rogozna za proizvodnju

organske hrane

Nova Varo{ - Vi{e od 170 malih isrednjih preduze}a okupilo se na dvo-dnevnom skupu „Poslovni susreti naZlataru“, koje je organizovala Razvoj-na agencija Srbije (RAS) u okviru ~e-tvorogodi{njeg USAID-ovog projekta„Podr{ka razvoju privatnog sektora uju`noj i jugozapadnoj Srbiji (PSD)“.Skup je uprili~en u cilju promocije pri-vrednih aktivnosti malih i srednjihpreduze}a, proizvoda i usluga, razme-ne ideja, uspostavljanja novih poslov-nih kontakata i povezivanja potencijal-nih poslovnih partnera.

- Razvojna agencija Srbije je poseb-no ponosna na postignute rezultatePSD projekta, koji je do sada uspe{nopodr`ao 184 malih i srednjih preduze-}a i osam klastera. Va`nost sektoramalih i srednjih preduze}a i preduzet-ni{tva u svim ekonomijama je nepro-

cenjiva, jer je ovaj segment privredegenerator najve}eg dela ukupnogBDP, a samim tim i razvoja i napretkazemlje. S tim u vezi i cilj Razvojneagencije Srbije je da kroz programe iprojekte koje realizuje pru`i podr{ku ipripremi doma}u privredu za konku-rentnu me|unarodnu tr`i{nu utakmi-cu, rekao je na otvaranju skupa v. d.direktora RAS Rado{ Gazdi}. On jepodsetio da je Projekat pozicioniran ikao centralni nacionalni doga|ajEvropske nedelje preduzetni{tva - ini-cijative Evropske komisije koju je Re-publika Srbija preko Ministarstva pri-vrede prihvatila od samog po~etkanjene realizacije.

Na otvaranju su govorili i predsed-nik op{tine Nova Varo{ Radosav Vasi-ljevi}, koji je istakao da je razvoj malihi srednjih preduze}a jedan od primar-

nih ciljeva u razvojnoj strategiji ovda-{nje lokalne samouprave. „U novova-ro{koj op{tini posluje 551 privrednisubjekt od kojih njih 89 predstavljajuprivredna dru{tva, a ostatak od 83,85posto ~ini sektor preduzetni{tva“, ka-zao je Vasiljevi}, nakon ~ijeg obra}anjasu govorili i predstavnik USAID Ar-mend Aliu, koordinator PSD projekta,direktorka Sektora za planiranje i raz-voj RAS Ana @egarac, kao i direktorRegionalne razvojne agencije ZlatiborSlavko Luki}.

Koordinatorka projekta Ana @ega-rac istakla je da je kroz projekat do sa-da obu~eno vi{e od 400 polaznika i do-stavljeno 180 biznis planova za dobija-nje bespovratne pomo}i. „Kroz takmi-~enje za finansiranje najboljih poslov-nih ideja dodeljeno je 60 grantova zazapo~injanje poslovanja i 30 grantovaza dalji razvoj poslovanja, dok je u tokufinalna validacija za jo{ 11 grantova zazapo~injanje posla i novih 22 za daljirazvoj poslovanja. Tako|e, odr`ani sui dodatni treninzi i monitoring za no-voosnovane privredne subjekte. Krozovaj program firme su imale priliku daizla`u i na nekom od 14 me|unarod-nih sajmova, kao i da u~estvuju na dvaB2B susreta“, naglasila je @egarac.

R. Popovi}

Planina Rogozna sa svojim nepre-glednim livadama, njivama, pa{nja-cima kao i stoletnim {umama, rud-nim bogatstvima i sela koja se nalazena ovoj planini predstavljaju idealnopodru~je za proizvodnju zdrave hra-ne. Pored toga {to su se preko oveplanine kroz vekove kretali karavanitrgovaca i {to je ~uvena Carigradskad`ada kojom su oni prolazili bilaglavna spona izme|u Evrope i Azije,nekada se na ovom podru~ju uzgajaoveliki broj sitne i krupne stoke, pro-izvodio na daleko ~uveni krompir saRogozne, heljda, ovas, je~am, ra` idruge ratarske kulture koje su biliglavni krivci {to su ljudi ne ovoj pla-nini u ne tako davnoj pro{losti `ivelii preko 100 godina.

Me|utim, sedamdesetih godinapro{log veka usled razvoja industrijedo{lo je do naglog iseljavanja stanov-ni{tva u gradove, {to je dovelo do za-tvaranja mnogih ku}a u ovim selima,dok se u onim selima u kojima ima jo{uvek po nekoliko doma}instava radiobi~no o stara~kim doma}instvima.Najve}i vrh ove planine Crni vrh na-lazi se na 1.504 metara nadmorske vi-sine. [umsko bogatstvo po kojem jeova planina bila i te kako prepoznatlji-va je usled nekontrolisanih se~a prili~-no ugro`eno. Rudni potencijali se ta-ko|e slabo koriste. Svojim rubnim de-lovima ova planina naslanja se na op-{tine Kosovska Mitrovica, Zubin Po-tok, Le{ak, Leposavi}, Tutin i Novi Pa-zar. Ve}ina sela na ovom podru~ju sunenaseljena, u mnogima su ostali sa-mo ostaci temelja (duvarine) ku}a,{tala, hanova (preno}i{ta za ljude i ko-nje) npr. Rapaji}a han u selu Br|anikoje se nalazi na 10 km od Novog Pa-zara, a nedaleko od ovog sela na putuka selu Rajeti}e nalaze se ostaci kaldr-me kojim je ovaj put bio poplo~an.

Ve}ina livada, pa{njaka i njiva suzakorovljeni, tako da bi bilo potrebnopuno truda da se ovo zemlji{te pono-

vo kultivi{e i vrati u stanje gde su senekada napasale na hiljade ovaca, ko-za, krava, proizvodile tone kvalitet-nog mesa, sira, kajmaka, krompira idrugih poljoprivrednih proizvoda.Ovo podru~je predstavlja istovreme-no idealno podru~je za proizvodnjuorganske hrane za kojom iz dana udan vlada sve ve}e interesovanje ka-ko na doma}em tako i svetskom tr`i-{tu. Izgradnja Administrativnog pre-laza na planini Rogozni i najava revi-talizacije postoje}eg asfaltnog puta,asfaltiranje neasfaltiranih deonica naovom putu, predstavlja veliki iskoraku povratku prvenstveno potomakaljudi koji su nekada iveli na ovoj pla-nini, povratku `ivota i o`ivljavanjupoljoprivredne proizvodnje na ovompodru~ju, gde na najve}em delu nika-da nije upotrebljena ni najmanja koli-~ina pesticide, herbicida, mineralnih|ubriva i drugih za{titnih sredstavakoja su zabranjena u organskoj pro-izvodnji hrane i samim tim predsta-vljaju odli~nu osnovu za zasnivanjeiste i po~etak proizvodnje zdrave ser-tifikovane organske hrane.

U nadi da }e se na ovoj planini po-novo za~uti de~ja graja, zvuci frule,{kolska zvona, zvona ovaca, rika vo-lova i konja zabrujati traktori i drugasavremena mehanizacija, piscu ovihredova, koji zajedno sa hiljadamadrugih me{tana ovog podru~ja krozvekove do{ao na svet u podno`ju oveprelepe planine, ostaje da se nada da}e zajedno sa preostalim `iteljimaovog podru~ja dosanjati svoj san, gde}e podru~je Rogozne zajedno sa pod-ru~jima Pe{terske visoravni, Golijomi Kopaonikom postati oaze zdravog`ivota i lideri u proizvodnji organskehrane i seoskog turizma uz pomo}Vlade Republike Srbije, resornih mi-nistarstava i lokalnih samoupravakoje gravitiraju ovim podru~jima.

Safet Vesni}, dipl. in`. poljoprivrede

Pljevlja - Pljevaljski odbor Gra|an-skog pokreta URA, ponovo upozoravana katastrofalno stanje `ivotne sredi-ne. „Gra|ani Pljevalja su se sa prvimsnijegom, drasti~nim padom tempera-ture i po~etkom grejne sezone suo~ilisa enormnim satnim pove}anjem {tet-nih materija u vazduhu. Tako su u su-botu, 7. oktobra, PM 10 ~estice tokom~itavog dana bile zna~ajno ve}e od do-zvoljenih da bi u jednom vremenskomperiodu bile i 16 puta ve}e od dozvolje-nih parametara po informacijama samjerne stanice u gradu“, saop{tavaURA, koja lokalnu vlast koju predvodiDPS optu`uje za nesposobnost.

- Poku{aj izgradnje Mini toplane ugradu je do`ivio potpuni neuspjeh jer

je od obustavljanja tendera u februaruove godine od strane lokalne upravedr`avnoj Komisiji za kontrolu javnihnabavki trebalo vi{e od pola godine dadonese odluku o poni{tenju tendera naosnovu `albi u~esnika tendera. Ta~noonoliko vremena koliko je bilo potreb-no da se zavr{i jo{ jedna gra|evinskasezona u gradu. Pored toga jasno je dase godinama unazad prolongira iz-gradnja drugog bloka TE Pljevlja i na-su{na toplifikacija grada, dodaje URA.Ova politi~ka organizacija isti~e da je,od svih mjera koje je propisala VladaCrne Gore za pomo} Pljevljima u rje-{avanju problema zaga|enog vazduha,nastavljena samo nabavka briketa i pe-leta iako ni to nije smanjilo uticaj {tet-

nih PM10 ~estica u vazduhu. „Krajnjeje vrijeme da predstavnici svih partijau lokalnom parlamentu iska`u jedin-stven stav i donesu mjere koje bi bileproslije|enje nadle`nim ministarstvi-ma na usvajanje“, smatra URA, kojaoptu`uje republi~ku vlast da ih gra|a-ni Pljevalja ne zanimaju.

- Gra|ane Pljevalja o~ekuje jo{jedna te{ka grejna sezona sa enorm-nim prekora~enjima {tetnih ~estica uvazduhu i velikim rizikom za vlasti-to zdravlje i zdravlje svoje djece. Ja-sno je da bez smjene republi~ke vla-sti nema rje{avanja te{kih ekonom-skih, socijalnih, ekolo{kih i zdrav-stvenih problema gra|ana Pljevalja,zaklju~uje URA. C. D.

Berane - Po{to nijesu pro{li na kon-kursu za dodjelu koncesija, za koji tvr-de da je bio namje{ten, predstavniciNovog udru`enja drvoprera|iva~a izBerana, samoinicijativno su u{li u dva{umska odjeljenja za koja su konkuri-sali i oborili oko dvjesta kubika drveta.

Ka`u da su htjeli samo da poka`uda se ne mire sa ~injenicom da se ne-kom omogu}ava da „obr}e“ milione,dok oni nemaju sirovine ni da pokre-nu ma{ine. „Mi smo stabla samo obo-rili. Nijesmo ih odnosili iz {ume, jerznamo da bi istog trenutka bili uhap-{eni. Oborili smo samo dozna~enastabla. Dakle, u su{tini nijesmo uradi-li ni{ta nelegalno, ali smo odmah po-zvani u policiju na razgovor“, ispri~a-li su ~lanovi udru`enja podgori~kimVijestima

Ne znaju da li je predmet iz policijeproslije|en tu`ila{tvu i {ta }e se u na-rednim danima de{avati, ali su odlu~-ni u namjeri da sprije~e povla{tenogkoncesionara da ulazi u ova {umskaodjeljenja.“Taj koncesionar sje~e ve}desetak godina {umu i sje}i }e je izgle-da do`ivotno. Nas hapse istog trenut-ka, a to {to neko plja~ka dr`avnu imo-vinu ~itavu deceniju, nikom ni{ta“,pri~aju ~lanovi beranskog udru`enja,koji su se `alili Upravnom sudu zbogneregularnosti na konkursu za konce-sije i sada ~ekaju da taj sud donese ne-ku odluku. Oni su zatra`ili i od Vrhov-nog dr`avnog tu`ila{tva da preispitakako su odgovorni u Upravi za {umedonijeli odluku o dodjeli koncesija udijelu gazdinske jedinice „Kaludarsko-dapsi}ke {ume“. S. D.

Novo udru`enje drvoprera|iva~a iz Berana

Protest zbog koncesija

Pljevaljski odbor URA o zaga|enju vazduha

Prvi snijeg i {tetne ~estice ve}e od dozvoljenih

Poslovni susreti na Zlataru u organizaciji Razvojne agencije Srbije i USAID

Promocija malih i srednjih preduze}a

„Od Start up-a do uspe{ne kompanije“„Poslovni susreti na Zlataru“ organizovani su u saradnji sa sa Regionalnom raz-

vojnom agencijom Zlatibor, uz podr{ku Centra za razvoj Jablani~kog i P~injskogokruga (CRJP), Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Mo-ravi~kog okruga i Regionalne razvojne agencije Sand`aka-SEDA. U okviru ove je-dinstvene poslovne svetkovine odr`ana je i radionica na temu „Od Start up-a douspe{ne kompanije - tranzicija u poslovanju MMSPP“, na kojoj su govorili iskusnipredava~i, eksperti iz te oblasti.

Razmena iskustava: U~esnici skupa

Novi Pazar - Sre}an je onaj ko iz fud-bala nikad ne ode. Samo retki od onihkoji su okusili fudbalski hleb ne}e re}i daim je to i elja i jedan od ivotnih ciljeva.U Pazaru se ~esto i sa razli~itih strana ~u-je kako osim vanserijskih fudbalskih ta-lenata grad prosto vapi za uglednimsportskim radnicima, sudijama A kate-gorije i fudbalskim menad`erima. Sva-ka smena generacija donosi ne{to novo,vrlo je mogu}e da }e poslednja donetipomake i u ovim okvirima. Altin Grbo-vi} (31), nekada nada beogradske Crve-ne zvezde i Novog Pazara, iako jo{ nijerekao poslednje zbogom aktivnoj kari-jeri fudbalera i golovima, kao svojoj spe-cijalnosti, uporedo i uspe{no gradi i me-nad`erski put.

,,Jo{ uvek nemam menad`ersku li-cencu. Dok ne do|em u njen posed ko-ristim zakonsku mogu}nost koja dozvo-ljava bavljenje ovim interesantnim i ni-malo lakim poslom tako {to svaki ugo-vor koji se izme|u posrednika i igra~asklopi kod notara ili advokata po auto-matizmu je i validan“, upoznaje nas napo~etku razgovora sa okolnostima u ko-jima posluje Altin Grbovi}.

Do prvog i {to je od izuzetne va`no-sti, uspe{no realizovanog transfera do-{ao je neo~ekivano, a rezultat je prijatelj-skih kontakata kojima je oduvek prida-vao izuzetnu va`nost:

Pozvao ga je biv{i trener iz albanskog[kumbinija [peti Duro, tada u svojstvu{efa struke Partizanija iz Tirane. Tim ko-ji je vodio nije imao ni o~ekivane rezulta-te ni centarfora. Po{to su njih dvojicasvojevremeno izgradili odnos baziranna obostranom poverenju, te je Duro naGrbovi}evu preporuku anga`ovao Ste-vana Ra~i}a, fudbalera Javora, ~ija je ka-rijera u tom trenutku bila na silaznoj pu-tanji. „Te sezone je malo igrao i postigaoje samo jedan gol. Poznavao sam njego-ve kvalitete, a kako bez odre|enog rizi-ka nema uspeha ni u jednom poslu, is-postavi}e se da sam bio u pravu. Ra~i} je

„proigrao“ i to u timu koji je konkurisaoza {ampionsku titulu, postigav{i 14 go-lova. Sledili su novi pogo|eni transferi,Borislava Simi}a iz u`i~ke Slobode u al-banski Bilis, onda mog prijatelja SemiraHad`ibuli}a u Vlazniju iz Skadra, mla-dog Novopazarca Tarika ^maj~anina uTeutu iz Dra~a i ovog leta Ervina Ka~a-ra u Pobedu iz Prilepa. Pri ve}ini ovihtransfera ogroman uticaj odigralo je od-

li~no poznavanje albanskog jezika. Izu-zetno je te`ak, a ja ga odli~no govorim,slu`im se rumunskim i {panskim, i uNovom Pazaru studiram jo{ i engleskijezik. Znanje vi{e jezika samo }e miolak{ati bavljenje menad`erskim pozi-vom“, ne zanemaruje ni u jednom tre-nutku zna~aj obrazovanje Grbovi}.

Da se i u Novom Pazaru mogu oslo-niti na njegove kontakte i poznavanje tr-`i{ta fudbalera pokazao je ovog leta priposredovanju oko dolaska kreatora igreMarka Vu~eti}a u redove prvoliga{a. „Uklub su do{li novi, mladi ljudi s kojim jemogu}e sara|ivati. Mislim da nisu po-gre{ili prihvataju}i uz moje asistiranjeVu~eti}a, s kojim sam pre mnogo godi-na bio saigra~ u Radni~kom sa NovogBeograda. Jo{ sam na po~etku u ovomposlu i svestan sam da }e morati da pro-|e dosta vremena kako bi se u njemu vi-soko pozicionirao. Da ne mislim da }ubiti uspe{an ne bih ni ulazio u ovu pri~u.Naravno, bi}e i gre{aka u izboru, ali ni-kada svesnih, jer kome je u interesu dasebi gradi lo{ imid`? Za sada sam okre-nut formiranim igra~ima, tako }u raditisve dok ne izgradim ime, a onda }e seotvoriti mogu}nost da pratim i preporu-~ujem mlade i talentovane fudbalere“, ne

`eli da preska~e razrede u poslu kojim`eli ozbiljno da se bavi u budu}nosti..

Menad`ersku aktivnost, kako samka`e, olak{ava mu ~injenica da je kaofudbalski profesionalac dobro upoznaodo kakvih sve odnosa mo`e do}i na re-laciji menad`er - fudbaler. Iz li~nog isku-stva zaklju~uje da ko nije okusio fudbal-ski hleb u ovom pozivu vide}e isklju~ivobiznis. „Svi gledamo li~ni interes, ali do

njega se mo`e do}i i ako u fudbaleru pr-vo vidi{ ~oveka, pa tek onda nekoga koti mo`e doneti zaradu. Bio sam napada~i znam da prepoznam dobrog napada-~a, a to su tipovi igra~a koji su najtra`e-niji na tr`i{tu. [teta je {to su lo{i repre-zentativni i klupski rezultati poslednjihgodina u~inili da se smanji interes zaigra~ima sa ovih prostora u Albaniju,gde sam se izborio za status kakav nisamimao Novom Pazaru, ni kao igra~“, ka-`e na{ sagovornik, koji je u Albaniji po-znatiji i priznatiji, {to je apsurdno.

- Nadam se da }e poslednji uspesi na-{eg fudbala pobolj{ati pozicije svih nas,i u Albaniji i na svim drugim prostori-ma. U godinama kada sam i sam bio naigra~kom vrhuncu na{ drugoliga{ki fud-baler odlazio je bez mnogo problema unajja~i turski fudbal, danas je to neizvo-dljivo iz Super lige. To je zato {to su vr-hunski igra~i, poput Baste, Mr|e, Trivu-novi}a, Le~i}a i ostalih gradili karijere

kroz drugu ligu. To je jasan parametar ukakvom stanju nam je klupski fudbal.Ne tako davno u Albaniju su odlaziliigra~i a da nema potrebe za probnomutakmicom. Njihov fudbal je toliko na-predovao da tako ne{to vi{e nije mogu-}e. Opet, kod nas imamo situaciju u ko-joj su igra~i Super lige pretpla}eni, a pr-voliga{ki nedovoljno pla}eni, a svi zajed-no imaju problem da im se i obe}aneplate ne ispla}uju redovno, bez dlake najeziku govori Grbovi}.

Kako se uverio na li~nom primeruda ume i zna da pliva i u ovim vodama,slede}i potezi Grbovi}a vezani su zaprostor van ex Jugoslavije. ,,Moj prija-telj Semir Had`ibuli} uspe{no brani bo-je Klaksvika, kluba sa Farskih ostrva.Planovi su mu da po zavr{etku karijerekrene mojim stopama. @elimo da ot-klju~amo tr`i{te skandinavskih zema-lja, i {ire“ - otkriva poteze u bliskoj bu-du}nosti Grbovi}.

petak, 13. oktobar 2017. VII

Najbolji je onaj menad`er koji te dobro poznaje

Iskustva Altina Grbovi}a u vreme igra~ke karijere sa menad`erima su polovi~-na. „Bilo je ovakvih i onakvih, a najbolje je kada vas preporu~i neko ko vas dobropoznaje. Kada sam odlazio u neki klub posredstvom, mog biv{eg trenera iz Crve-ne zvezde, Zorana Perkovi}a, to je uvek bio pun pogodak“, ka`e Grbovi}.

Nezaboravni dani u Crvenoj zvezdiPosle Dejana Profilovi}a, koji je po~etkom 80-ih godina pro{log veka nosio dres omladinskog tima Crvene zvezde, Altin Grbo-

vi} je drugi Novopazarac koji je uspe{no nosio crveno - beli dres u mla|im kategorijama vi{estrukog {ampiona. Bio je golgeteru tandemu sa Radetom Veljovi}em, a ostatak tima ~inili su danas poznati igra~i Vladimir Bogdanovi} (Speranta Moldavija), Ni-kola Vujadinovi} (Leh), Bojan Pavlovi} (golman Sarajeva), Slobodan Vukovi} biv{i igra~ Novog Pazara i pokojni Goran Gogi}:

- To je period ivota i karijere koji nikada ne}u izbrisati iz se}anja. Sve {to znam nau~io sam u Zvezdi, za koju me ve`u najlep-{e uspomene. Iz nje sam stigao i do reprezentativnog dresa. Put me je kasnije odveo do Radni~kog iz Novog Beograda, pa rumun-skog drugoliga{a Delta Tul~e, [kumbinija iz Pe}inija, Skenderbega iz Kor~e, Zvijezde (Grada~ac) i u nekoliko navrata do NovogPazara. Prvi povratak u Novi Pazar, iako sam bio njegov najbolji strelac u drugoliga{koj konkurenciji, pokazao se kao velika gre-{ka. U Beogradu mi to {to sam sin Fikreta Grbovi}a (P. S. fudbalska legenda Trep~e i Novog Pazara) nije ni pomoglo ni odmoglo,oca su izuzetno po{tovali, a za dobre po-zicije sam se sam izborio. U Pazaru od-nos pojedinaca bio je krajnje nekorek-tan i samo zbog toga nisam dao onolikokoliko sam mogao Novom Pazaru. Alba-nija me je vratila u `ivot, igraju}i za[kumbini postao sam prvi strelac timasa 15 golova i ~etvrti njihove najja~e li-ge. Pogre{an izbor predstavljao je i od-lazak u Grada~ac, a dobar potez nastupu malezijskom fudbalu za Sabah i Kuan-tan, ukratko je prepri~ao svoju igra~kuodiseju Grbovi}.

Povreda zadnje lo`e u Albaniji dok senalazio na igra~kom vrhuncu i lom dvarebra u vreme kada je Dragoljub Bekva-lac vodio Novi Pazar usporili su mu kari-jeru. Jedno vreme nosio je dres Jo{anica,a danas povremeno za svoju du{u igra uokru`nom liga{u Pazar juniorsu 1928.

SPORTAltin Grbovi} uspe{an i u novom zanimanju

Najbolji menad`er je biv{i fudbalerPrvoslav Le{evi}

Povrede mu usporile karijeru: Altin Grbovi}Cenjeniji u Albaniji nego u Pazaru: Grbovi}, prvi desno slavi gol za [kumbinija

petak, 13. oktobar 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

POBEDA NAKON TRILERANovi Pazar - Teren natopljen vodom i

sedam golova obele`ili su fudbalski triler 8.kola Prve lige izme|u Novog Pazara i In|ije4:3 (3:1). Golove za doma}i tim postigli suJovanovi} u 5, Ristov u 31, Kecap u 33. i \or-|evi} u 85. minutu, a za goste Nikodijevi} u38. i 83. i Krstanovi} u 47. minutu. Novi Pa-zar u nedelju gostuje Slobodi u U`icu(15,00).

UBEDLJIV EKONOMACNovi Pazar - U derbiju 2. kola Prve

futsal lige, Ekonomac iz Kragujevac pobe-dio je u Pendiku Novi Pazar 7:2 (5:0). Zadoma}i tim pogodili su Vukadinovi} i Sa-dovi}, a za Kragujev~ane Brazilac Tales daoje 3 gola, njegovi sunarodnici Simi i Igorpo jedan, kao i Matijevi}, dok je Mutavd`i}postigao autogol.

NERE[ENO U PROKUPLJUNovi Pazar - Rukometa{i Novog Paza-

ra u 3. kolu Super B lige Istok - Zapad odi-grali su nere{eno u Prokuplju sa Topli~ani-nom 24:24 (13:14). Sve golove za Novopa-zarce postiglo je pet igra~a: Raki} 9, Muj~i-novi} 5, Stevanovi} 4, Badi} i Kaltak po 3.

SJAJAN STARTNovi Pazar - Novi ~lanovi Druge lige,

ko{arka{i Novog Pazara sjajno su startovalipobediv{i u 1. kolu u Lazarevcu Kolubaru LA2003 sa 73:56 (16:12, 17:16, 15:4, 28:20).Najefikasniji u redovima gostiju bili su SanelMukanovi} sa 13 i Marko Ili} sa 12 poena.

NOVA POBEDANovi Pazar - Sjajno igra Jo{anica kao

gost i u drugoj uzastopnoj utakmici na stra-ni osvojena su sva tri boda. U 8. kolu zone

,,Morava“ golom Avdi}a u 76. minutu u Kra-gujevcu je pobe|ena Slavija 1:0. U istom sti-lu gaze i fudbaleri Sloge iz Sjenice, koji su uzoni ,,Drina“ u Ljigu pobedili ekipu Sparta-ka 2:4 (1:3). Trostruki strelac bio je Filip Si-mi}, a jedan gol dao je Mirsad Kari{ik.

USPE[NI ATLETI^ARI Novi Pazar - U drugom od ~etiri krosa

RTS odr`anom u [apcu, atleti~ari Novog Pa-zara zabele`ili su 6 pobeda, jednu manje uodnosu na prvi kros u Rekovcu. Pobedili su,seniorka Amela Terzi} (4000 metara), mla-|i junior Amel D`akovac (1.200), AhmedHasanovi} (3. razred - 500 metara), SaimaMuri} (5 - 600 m), Vanja Petrovi} (6 - 600 m)i Vahid Gici} (6 - 800 m). U Beogradu na,,Sre}noj Koka-Kola trci“ pobedila je Novo-pazarka Teodora Simovi} (16,40) sa rekor-dom staze na 5.000 metara. VE

STI IZ

SPO

RTA

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prijepolje - Na savetovanju sudova, koje jeodr`ano u Vrnja~koj Banji, Vrhovni kasacionisud dodelio je nagrade i priznanja najboljim inaja`urnijim prvostepenim sudovima u Srbiji.Priznanje za doprinos unapre|enju efikasnosti ikvalitetu sudskog sistema pripalo je Osnovnomsudu u Prijepolju.

Prvu nagradu u kategoriji pove}anja broja re-

{enih starih predmeta u sudu u odnosu na pret-hodne godine dobio je Osnovni sud u Ni{u. Prvanagrada za pove}anje broja ukupno re{enihpredmeta u sudu u odnosu na isti period pret-hodne godine, dobio je Prvi osnovni sud u Beo-gradu. Priznanja za doprinos unapre|enju efika-snosti i kvalitetu sudskog sistema dobili su i Vi-{i sud u Beogradu, Vi{i sud u Novom Sadu,

Osnovni sudovi u Vranju, Ivanjici, Ni{u i Pan~e-vu, te Privredni sudovi u Leskovcu, Ni{u i No-vom Sadu kao i Prekr{ajni sudovi u Kraljevu iPo`arevcu. Cilj dodele ovih nagrada i priznanjaje promovisanje efikasnosti, kvaliteta i inovativ-nosti u radu i najbolje prakse, stvaranje podsti-cajnog radnog okru`enja i ostvarivanje najboljihrezultata u radu sudova. I. H. D.

Priznanje Osnovnom sudu

u Prijepolju

Unapredili sudski sistem: Osnovni sud u Prijepolju

Saradnja Beranai Subotice

Berane - Skup{tina grada Subotice,na nedavnoj sjednici donijela je Odlukuo uspostavljanju saradnje izme|u Gra-da Subotice i Op{tine Berane. Spora-zum o saradnji predvi|a institucional-nu, ekonomsko-privrednu i trgovinskusaradnju, kao i saradnju u oblasti kultu-re, sporta i turizma. Inicijativu o sarad-nji i bratimljenju dve sredine pokrenu-lo je Udru`enje Crnogoraca Subotice jo{2013. Skup{tina op{tine Berane je Od-luku o uspostavljanju saradnje i brati-mljenju Op{tine Berane sa Suboticomdonijela prije tri godine. Inicijativa obratimljenju dvije zajednice je obnovlje-na 4. septembra ove godine prilikomposjete delegacije Op{tine Berane povo-dom Dana grada Subotice. C. D.