14.03.2020.

Najrasprostranjenije biomolekule su

proteini-belančevine

Proteini su polimeri velikog broja

međusobno povezanih aminokiselina

Proteine u svim živim organizmima gradi 20 proteinogenih aminokiselina

Neproteinske aminokiseline – ne ulaze u

sastav proteina i poseduju druge važne funkcije

Sve aminokiseline u svom sastavu

imaju dve karakteristične funkcionalne grupe

AMINO GRUPA –NH2

KARBOKSILNA GRUPA –COOH

ugljenikov atom -

karboksilna grupa

amino grupaprimarni amin

bocni niz

Aminokiseline u živim sistemima su α-aminokiseline – obe funkcionalne grupe su vezane za isti α- ugljenikov atom

Postoje u dva optička izomera – L i D – u humanim ćelijama postoje samo L izomeri

Aminokiseline su „lego

kocke“ za formiranje

polipeptida

Baš kao lego kocke one

imaju pravac

povezivanja koji je

određen sa dva različita kraja.

Svaka aminokiselina

poseduje N kraj i C

kraj.

CNH3+ COO-

H

R

CNH3+ COO-

H

R

Prema strukturi bočnog niza

Prema hemijskim osobinama bočnog niza

1. Alifatični nepolarni bočni niz – glicin, alanin, valin, leucin, izoleucin

2. Aromatični bočni niz – fenilalanin, tirozin, triptofan

3. Hidroksilna (-OH) grupa u bočnom nizu – serin i treonin

4. Karboksilna (-COOH) grupa u bočnom nizu – asparaginska kiselina, glutaminska kiselina

5. Amidska (-CONH2) grupa u bočnom nizu – asparagin i glutamin

6. Amino (-NH2) grupa u bočnom nizu – lizin, arginin i histidin

7. Atom sumpora u bočnom nizu – cistein i metionin

8. Iminokiselina – prolin

1. Nepolarne (hidrofobne) aminokiseline

– alanin, valin, leucin, izoleucin,

fenilalanin, (tirozin), triptofan,

metionin, prolin

2. Polarne (hidrofilne) aminokiseline –

(glicin), serin, treonin, cistein, kisele,

bazne i neutralne aminokiseline

Kisele – asparaginska i glutaminska kiselina

Neutralne – asparagin i glutamin

Bazne – lizin, arginin i histidin

Elementi za izgradnju proteina

Derivati mogu imati druge razne

funkcije

Dele se u dve grupe: esencijalne i

neesencijalne aminokiseline.

Neesencijelne aminokiseline se sintetišu

u čovečijem organizmu

Esencijalne aminokiseline se ne mogu

sintetisati tako da se moraju unositi

gotove sa hranom.

Esencijelne (10) aminokiseline za čoveka su: valin, leucin, izoleucin, fenilalanin,

triptofan, treonin, metionin, arginin,

lizin i histidin.

Uslovno esencijelne – sintetišu se u

organizmu ali je za njihovu sintezu

neophodna esencijelna aminokiselina –

cistein (nastaje iz metionina), tirozin

(nastaje iz fenilalanina)

β alanin – ulazi u sastav pantotenske kiseline (vit B5)

Citrulin i ornitin – komponente metaboličkog puta sinteze uree

GABA – γ-amino-buterna-kiselina – glavni inhibitorni neurotransmiter u centralnom

nervnom sistemu

Optički aktivne – L i R optički izomer; u humanim ćelijama samo L izomeri izuzev glicina

Kiselobazne osobine – amfoterna svojstva zbog dve

funkcionalne grupe – karboksilna (–COOH) i amino grupa

(-NH2)

Aminokiseline mogu da deluju kao puferi – pri dodatku

kiselina ili baza ne dolazi do značajne promene pH vrednosti – histidin poseduje najjači kapacitet

Izoelektrična tačka – pH vrednost pri kojoj aminokiselina gubi svoje naelektrisanje – ne može da se kreće u električnom polju – bitno kod razdvajanja aminokiselina i proteina iz složenih smeša

a) 10

b) 15

c) 20

d)30

a) 1

b) 2

c) 5

d) 10

e) 15

a) P kraj

b) N kraj

c) F kraj

d) C kraj

e) S kraj