Analiza crtea ljudske figure-inventarisanje (sadrinska i strukturalna analiza, da li je crte grafomotorno i grafoloki realizovan);-provera strukturalno-formalnih grafolokih aspekata (veliina crtea, da li je u centru lista papira ili ne,...)

Iskljuivo se vri kvalitativna procena. 2.faza-zadatak ocenjivanja, oznaavanja onih elemenata koji su upadljivi, nalaenje greaka, propusta i devijacija u odgovoru.

Kriterijumi za upoznavanje ometenosti i greaka (Mahover, Karena-dinamiki orijentisana):-izostavljanje;- unakazivanje;-brisanje i popravljanje;-senenje i mrljanje;-prozirnost.

Neophodno je utvrditi sve dijagnostiki relevantene elemente i znakove.Zatim sledi prevoenje dijagnostikih znakova u odgovarajua znaenja. Prema Mahoverovoj prevazilaenje zbrke oko problema selekcije i integracije elemenata crtea moe da se obavi na tri naina:-voenje razgovora sa ispitanikom po zavretku crtanja;-povezivanje MT sa drugim projektivnim tehnikama, testovima i skalama;-davanje prioriteta celini nad delovima.

Koncepti objanjenja karakteristika crtea:-polazi od koncepta telesne eme;-koncepta identiteta i doivljaja sebe;-aktuelnost;-razvojna specifinost i-uenje o nesvesnom.

Dijagnostiki elementiAnaliza crtea se zasniva na anatomskim elementima ljudskog tela i elementima odee. Mapa kateksija (Mahover)-telesna ema, nije sasvim svesna. ema tela je svojevrsna memorija telesnih iskustava kroz koje linost prolazi u fazi psihoseksualnog sazrevanja u skladu sa optim zakonitostima tog procesa, ukljuujui i aktuelna.

Bitno je da se crte shvati kao izraz, a ne kao slika, odraz latentnih formacija. Takoe je znaajan i jezik kojim se odvija komunikacija izmeu latentnih dinamikih formacija i svesti crtaa. Crte ljudske figure Mahoverova je dovela u vezu sa psihoanalitikom teorijom linosti i Schilderovim konceptom telesne eme. Mahoverova pretpostavlja da ispitanik crtajui saoptava nesvesni doivljaj sopstvene linosti u svetu.

Glava i crte lica su izraz intelektualnih aspiracija, stavova, racionalne kontrole i koncepta JA. Velika glava je izraz inteligencije, ali i zavisne linosti, deca, takoe crtaju veliku glavu. Psihotini i modano oteeni crtaju disproporcionalne i naadekvatne glave.

Oi,otvorene-ranjivost, opreznost, povredljivost, izraz budnog praenja, ali i patologije-paranoinosti. Projekcija agresivnosti (budne oi), neuobiajno detaljisanje (crte devojaka, ali i homoseksualaca).Ui-crte enske figure po pravilu ne prikazuje ui, naglaene (osetljivost prema govorkanju i glasovima, markantne ui (slune halucinacije).

Nos-tipian primer seksualnog simbolizma; greke seksualna neadekvatnost, ako je u pitanju muki crte. Prenaglaavanje duine i masivnosti-izraz natkompenzativnih manevara impotentnih osoba, oseanje manje vrednosti zbog malog polnog organa, nos malih dimenzija (... infantilna seksualnost), oseanje krivice je vezano za manipulaciju polnim organom.

Usta-vezana za seksualnu simboliku, naglaena su kod dece, alkoholiara, regresivnih stanja, depresivnih osoba. Generalno naglaavanje usta-konflikt oralnog karaktera. Potenciranje veliine-ukazuje na oralno-receptivne potrebe, na zavisnost i pasivnost. Gruba linija je izraz stisnutih usta-oralna agresivnost, svadljivost, verbalna destruktivnost. Usta u vidu jedne tanke linije: reenje konflikta utanjem. Izostavljanje usta-izraz patnji (astmatiari).

Ruke i akeUkazuju na funkciju potreba linosti u odnosu na druge.-isturene ruke sa naglaenom krutou agresivnost, revolt ili pretnja;-baletski pokret (potreba da se privue panja, da se osvoji publika,-izostavljene ruke ili ruke iza lea-kod izofreniara, depresivaca, ukazuje na konflikt, pasivizaciju ili povlaenje;-prsti stisnuti u pesnicu, snani, iljati-destruktivnost, neprijateljstvo;-slabi, tanki, konasti-potreba za kontaktom, nesigurnost, regresija.

Izrazi psihopatoloke izmenjenosti na crteuGrafomotorni sindromiNeuroza:-mala figura;-povuena u ugao;-slab pritisak, tanke linije;-brisanje, senenje;-isticanje glave i-sastavljene noge.

Depresija:-mala figura (neurotina forma);-obilno detaljisanje;-naglaena usta ili glava bez usta;-figura potonula ka donjoj ivici i-sedei poloaj.

Neophodno je da ispitanik po sopstvenom izboru nacrta osobu istog pola to znai da je identifikovan sa svojom polnom ulogom.izofrenija:-bizarni detalji;-ruke izostavljanje ili ukruene;-meanje profila ili anfas poloaja;-disproporcionalnost detalja;-prozirnost (vide se unutranji organi);-naglaavanje uha i oiju i-granica tela prekinuta.

Paranidna (projektivna linost:-figura neto poveana;-glava velika, naglaene oi, ui;-prsti otri kao kande;-figura ostavlja utisak napetosti;-spontano napisan komentar.

MT je najmanje strukturisan projektivni instrument.Mogue namere MTAnalitika procena varijabli:oseanje neadekvatnosti i nesigurnosti, paranoidnost, psihoseksualna identifikacija, razliiti oblici agresivnosti, nivo energije;Globalna ili konfiguralna procena linostiSvaki znak koji je na crteu naglaen mora se dovoditi u vezu sa ostalim naglaenim, kao i onima to ine pozadinu.

Primena crtea ljudske figure u cilju praenja promenaOd pacijenta se moe traiti da ponovi crte ljudske figure poto tehnika nije standardizovana, ponavljanje ne utie na primenljivost normi. Sitnice na crteu povlae za sobom krupne zakljuke.Crte: kao menja testovne orijentacije;kao stimulus za produbljeni intervju iCrte je samo povod za produbljeni razgovor.

Rorahova tehnikaTehnika dijagnostikovanja uz pomo mrlja-nestrukturisanim stimulusom. Ekspanzija RT je nastala kao rezultat uspona psihoanalitikog uenja. Komplet sainjava 10 karti obeleenih rednim brojevima na kojima us prikazane mrlje od tua ili boje. Sve mrlje su na velikoj beloj podlozi. Na 5 karti mrlje su od tua, na dve su kombinacija tua i crvene boje, a na poslednje tri kombinacija vie boja.

Termin nestrukturiranost ima sledea znaenja:-redukovane izvesnosti u pogledu klasifikacije stimulusa u neku opteprihvaenu kategoriju realnih pojava ili konvencionalnih simbola (svaka mrlja ima izvestan stepen slinosti, ali je stepen arbitrarnosti veoma velik);-polivalentnost stimulusa-svaki stimulus moe da bude opaen ili shvaen kao vie razliitih stvari ili izvora.

Mrlja ima poetnu slinost sa puno stvari, ali nema specifiteta potrebnog za sledeu fazu, odnosno proveru i potkrepljenje prve impresije, poziv ispitanika na slobodnu manipulaciju sa paralelisanjem stimulusa. Redosled ekspozicije je strogo odreen. Ispitiva vodi detaljan zapisnik o ispitivanju (iskazima ispitanika).

U zapisnik unosi redni broj izloene karte, reakciono vreme do pojave odgovora, doslovni iskaz odgovora, redni broj iskaza, komentare. Prva reakcija je najreprezentativnija, a to se dalje ide odbrambene distorzije jaaju. Dve faze ispitivanja:faza: potovanje spontanosti;faza. Ispitiva proverava sve nejasne odgovore.

Kategorije klasifikacija odgovoraLokalizacija odgovora-1. dimenzijaPravi odgovor se vezuje za odreenu povrinu mrlje, samo opaaj moe biti priznat kao odgovor, a opaaj je uvek vezan za odreenu zonu stimulusa ili mrlju u celini. Lokalizacija odgovora je rasporeena u 4 kategorije:opaaj lokalizovan na itavoj mrlji, globalan odgovor, kodni znak-G;opaaj lokalizovan na jednom delu mrlje, detaljan odgovor-D;-------------------------- na maloj povrini ili veoj, ali neprovokativnoj Dd (mali, ali retki detalj odgovor);na beloj podlozi, a ne na figuri, to je beli ili spacijalni odgovor, kodni znak-S.

Odgovori se interpretiraju kao indikatori misaonog procesa, odnosa izmeu apstraktnog i konkretnog pristupa. Rorah je uveo princip kontekstualnog odreenja znaenja. Prema ovom principu pravo znaenje svakog odgovora zavisi od celine, odnosno konfiguracije i kvaliteta svih ostalih karakteristika.

Odlika G tendencija:-moe se nai u protokolu ljudi koji naginju intelektualizaciji i apstrakciji;-impulsivni,povrni;-anksiozni.

Rorah je pravio razliku izmeu sledeih vrsta:1.-opaaj je lokalizovan na itavoj mrlji kao prvi utisak, lokalizacija i sadrina ine jednu koherentnu celinu, to je obian i autentian G-odgovor;2.-opaaj na itavoj mrlji, ali je celina izdiferencirana, ima smisaono povezane komponente, spajaju se diferencijacija i integracija u pozitivno konstruktivnu celinu, to je kombinovani ili integrativni G odgovor, njegov kodni znak je GD;

3.-opaaj na itavoj mrlji, ali je sadrina nastala arbitrarnim povezivanjem delova ili nabrajanjem D sve dok cela mrlja nije pokrivena, ovu celinu Rorah naziva konfabularnom DG;4.-opaaj na celoj mrlji, ali je sadrina takva da nema specifinu konfiguraciju. Svaka mrlja bi mogla da se identifikuje kao leptir ili oblak- G neodreeno ili G-.

Praktine, realne osobe ispoljavaju tendenciju uoavanja velikih detalja. Introvertne osobe ispoljavaju osetljivost za detalje, sposobnost uoavanja manjih razlika i interesovanje za minijature. Uoavanje skrivenih veza, odlikuje osobe sa paranojom.

Tendencija lokalizovanja odgovora na sitne, male povrine skrivene u dubini mrlje, sa kodnim znakom Di, ili rasejane po ivici mrlje, sa kodnim znakom De vezuje se za kognitivno odbrambeno ponaanje do kojeg dolazi pod uticajem dugotrajne anksioznosti. Opozicione tendencije ispoljavaju oni koji opaaj ne vezuju za mrlju, ve za belu podlogu.Rorah je bio sklon da test-ponaanje shvati kao minijaturni uzorak optih sklonosti linosti.

Determinante odgovora- 2. dimenzijaNije sve to ispitanik u toku testiranja kae odgovor. Za odgovor se priznaje samo onaj iskaz koji je vezan za odreenu povrinu koji ima relaciju prema kvalitetima mrlje, koji ima odreeni sadraj. Prvi korak u procesu analize odgovora sastoji se u pronalaenju determinante odgovora (opaaja).

Podela determinanti:1.-Odgovor proistekao iz povrine mrlje na kojoj je sadraj lokalizovan. Postoji korespondencija izmeu naznaene povrine i forme koju sadraj odgovora po optem znanju ima. Ova determinanta se kodira kao F (forma).2.-Odgovor na hromatsku boju. Korespondencija izmeu boje mrlje i boje koju dati sadraj po prirodi ima ili moe da ima. Ovaj detalj se kodira kao C (kolor).

3.Odgovor iz ahromatske boje ili osenenosti povrina na kojima je odgovor lokalizovan C' (ahromatska boja); c,n,N-predstavljaju kodne znake osenenosti.Vezan za oblik, odnosno konfiguraciju njenih delova, utisak pokreta na temelju statike mrlje: K,FK ili k.

Znaenje formeInterpretacija forme proizilazi iz relacije oblika stimulusa i sadraja opaaja, kao i iz relacije izbora forme prema ostalim vizuelnim kvalitetima stimulusa. Opaaj na R. Se razlikuje od opaaja realnosti, mada ima slinosti. Na R. ne postoji mogunost tanosti odgovora, ali postoji aproksimacija u vie pravaca. Kvalitet forme ukazuje koliko ispitanik uspeno odraava ravnoteu izmeu sebe i realnosti ili koliko je kritian.

Hromatska boja i njeno znaenjeOdnos prema boji:-ignorantski;-respektabilan i-fascinantan.

Odgovore prema hromatskim bojama je podelio na:-boja vezuje opaaj u kombinaciji sa formom: FC (forma primarna-12 boda);-CF= 1 BOD;-boja je iskljuiva determinanta =C,1 12boda.Sutinsko pitanje je vezano za relaciju: boja-opaaj-linost. U grupi cikloidnih i manijano-depresivnih dolazi do polarizacije odnosa prema bojama. Inhibirani i depresivni po pravilu ignoriu boje; hipomanini i manini su fascinirani bojama.

Normalni ispitanici respektuju boje uz individualne razlike. Introvertni se distanciraju od boja, skoro nikada ne daju odgovore determinisane iskljuivo bojom. S druge strane, ekstraverti se potpuno preputaju hromatskim bojama, dozvoljavaju da ih one ponesu i prihvataju asocijacije koje su minimalno individualizovane intelektualizacijom sadraja.

Na mlaem uzrastu deca preteno vezuju svoje odgovore za istu hromatsku boju, dok je u periodu latencije ista boja odgovor redak, najee je kombinovan sa dominantnom formom. Raspored boja-odgovor, otkriva nivo i kvalitet socijalizacije linosti.

Ahromatske boje i osenenostOpaaji determinisani ahromatskim (crna, bela) i tamnim bojama pojavljuju se retko, sa izuzetkom kod depresija. Odgovor na osenenost je indikator anksioznosti, najvie ih ima kod psihoneurotiara. Anksioznost se na Rorahu moe ispoljiti na vie naina.

Kinestetski odgovor i njegovo znaenjePokret-odgovor, njihova determinantna forma je konfiguracija mrlje. Frekvencija kinestetikog odgovora poveava se kod onih psihopatolokih kategorija kod kojih se poremeaj javlja na ideacionom planu, a opada kod grupa sa akcionom, abreakcionom simptomatologijom. Osobe (kod, n. pacijenata koje su sklone neposrednom angaovanju i akciji zapaaju daleko manje pokreta na mrljama i obrnuto).