Olovke i bojice detetu pomažu da prikaže svoj svet, otkrivaju njegov karakter, želje i način na koji doživljava stvarnost. Detetove slike i crteži prikazuju i njegove najskrivenije strahove koje teško može izraziti rečima. Oružana papirom i olovkom, čak i ona najmlađa deca svojim strahovima i nesigurnostima uspevaju dati oblik i boju i na taj ih način ublažiti. No, to nije sve: crtež je i najneposredniji način kojim dete komunicira s odraslima, posebno sa svojim roditeljima. To je i osnovno sredstvo da izrazi svoju nelagodu ili strah i da zatraži pomoć. Važno je znati ih prepoznati jer nam omogućuju da bolje upoznamo psihu svog deteta.

Zna se da uz pomoć dečjeg crteža možete mnogo toga da saznate o deci. Crteži su prozor u njihov unutrašnji svet. Oni često koriste crtanje kao metodu istraživanja, rešavanja problema, davanja vizuelne forme idejama i zapažanjima. Da li u kući imate malog Pikasa, saznaćete do njihove 11 godine. Koje su normalne faze u crtanju, a kada treba da se zabrinete, objašnjava dečji psiholog Gordana Ačić.

Kroz ono što dete nacrta pratimo njegov emocionalni i socijalni razvoj, koliko je dete intelektualno sazrelo, ali i kako se odnosi prema okolini, kako doživljava bliske ljude, njegov stav prema svetu i slično - kaže Jelena Radosavljev, psiholog u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Prema njenim rečima, već oko 15. meseca deca uzimaju olovku u ruku i ti prvi crteži jesu škrabotine, ali dete uživa u samoj činjenici da može motorički da se izrazi. Na uzrastu od 20 meseci počinju da se naziru neki oblici i dete tada počinje da imenuje ono što je nacrtalo. Sa dve godine deca crtaju ljudsku figuru, tako da iz glave idu i ruke i noge. Sa tri do četiri godine dete pri crtanju ljudske figure noge znatno produžava i iz njih se nastavljaju ruke. - Ono što mi u psihologiji najviše analiziramo to su dečji crteži porodice i to je nešto što deca najčešće i crtaju. Dete porodicu crta tako što prvo nacrta za njega najbitniju osobu i ta osoba ide krajnje levo, ta figura je obično najveća i najbitnija za dete. Ukoliko je dete sa tom osobom blisko, ono će sebe nacrtati pored te figure i onda će redom crtati sve ostale članove porodice - priča Jelena Radosavljev. Ponekad se roditelji uplaše kada dete nacrta porodicu, ali izostavi nekog člana. Kako objašnjava naša sagovornica, dete je svesno koga ima u porodici, ali ponekad ima otpor da nacrta nekog, posebno ako su u pitanju mlađa braća ili sestre, jer je pomalo ljubomorno. Kada izostave oca, što je rade češće nego majku, njihovo najčešće objašnjenje je „tata je na poslu“. 

Kako posmatrati crtež?    

- Deca ne crtaju ono što je realno, već stvari onako kako ih doživljavaju. Sa šest ili sedam godina oni već polaze u školu i tamo uče kako treba crtati, a do tada oni kroz crtež reprezentuju svoju viziju sveta - kaže Jelena Radosavljev. 

Postoje dva načina na koji se crtež posmatra - kako dete upotrebljava linije (da li zadebljava neke površine i da li naglašava pojedine delove) i kako raspoređuje stvari u prostoru. 

Ako dete crta više figura, a nekoj posveti mnogo više pažnje i truda, to odaje utisak da mu je taj predmet i veoma bitan. 

Kada dete mnogo senči crtež, to često ukazuje na anksioznost, a ukoliko podebljava neke delove tela - recimo, nacrtalo je celu ljudsku figuru, ali je šake zatamnilo ili je podebljao linije šake ili ih nije ni nacrtalo, to ukazuje da dete sa tom osobom ne može da ostvari kontakt. 

- Najbitnije je da posmatramo način na koji dete crta i šta izostavlja na crtežu. Ukoliko sebe nacrta bez očiju ili ušiju, to ukazuje da ima potrebu da se od nekih stvari skloni ili želi da se zaštiti - kaže Jelena Radosavljev. 

Ponekad na crtežima nedostaju stopala, što govori o tome da dete ima doživljaj da nigde ne pripada. 

Kada se posmatra dečji crtež, uvek mora da se uzme u obzir nekoliko aspekata, pre svega šta je dete nacrtalo, okolnosti u kojima crta, u kom je uzrastu, jer trogodišnjak ne crta isto kao dete od osam godina. Kako kaže Jelena Radosavljev, odrasli ljudi imaju tendenciju da kroz boje izražavaju osećanja, dok deca nemaju taj način doživljavanja boja, već se vezuju za onu koja je njima lepa.

Znakovi upozorenja!!! 

Čudovište s tisuću očiju, malo i prekriveno sunce, vrlo tanak i jedva vidljiv potez olovkom. Sve su to različiti elementi crteža koji mogu ukazivati na blagu tjeskobu. 

Potez  

Ako je prelagan, otkriva bojažljivost, hipersenzibilnost, introvertno i često vrlo suzdržano dijete. To može biti i znak potrebe za više pažnje, odobravanja i pohvala. Ako na papiru ima mnogo križanja prikazanih likova i predmeta, vaše se dijete vjerojatno plaši da će pogriješiti i da neće nacrtati sliku dobro kao ostala djeca: treba pohvaliti njegovu sposobnost i vještinu i otvoreno mu pokazati ljubav koju osjećate za njega. Kad je potez prenaglašen, do te mjere da je dijete olovkom ili

flomasterom gotovo probušilo papir, to bi mogao biti znak velike taštine. Ipak češće otkriva dosta agresivno i hirovito dijete. 

Boja  

Crno je boja straha, ali i bijelo. Ako se dijete blokira pred čistim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na svakoj stranici, možda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditelju kažu dokle smije ići. Ako prednost daje bojama kao što su crna i žuta, to može značiti ljubomoru (odnosno strah da ne izgubi nečiju ljubav). Boju treba gledati u vezi s prikazanim predmetom:  na primjer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz potisnute agresivnosti i potrebe djeteta da je izbaci iz sebe. 

Predmeti   Neki elementi mogu biti povezani s dječjim strahovima: čudovišta, ali i miševi, pauci, zmije, insekti. Često crtanje krvi, liječnika ili bolnice može ukazivati na tjeskobu. Sunce u dječjoj podsvijesti predstavlja oca. Ako je zamračeno ili previše udaljeno od ostatka crteža, može označavati potrebu za većom komunikacijom s ocem. Kuća je simbol majke. Krov plameno crvene boje može se povezati s agresivnošću usmjerenom prema liku majke, dok ulazna vrata zatvorena lokotom ili velikim ključem mogu biti znak straha od "napada" drugih ljudi ili znak djetetove želje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu otvorena njegovim prijateljima. Prozori također igraju vrlo važnu ulogu u dječjoj simbologiji: prozorske klupice pune cvijeća odražavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s rešetkama odraz su straha od otvaranja prema drugima. Listovi koji padaju s drveća predstavljaju strah od samoće i želju djeteta da ponovno bude posve malo, zaštićeno i uvijek u blizini roditelja. Posebnu pažnju treba obratiti na cipele, stopala i noge: ako dijete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to može značiti da nema dovoljno povjerenja u njih i da mu je potrebno više sigurnosti. Gumbi predstavljaju pupčanu vrpcu. Kad su jako naglašeni, odražavaju strah od odrastanja i ulaska u svijet odraslih koji se doživljava kao preagresivan.

Načinom crtanja dete otkriva temperament 

Sramežljivo dete vući će tanke linije, dok će energično dete jako stiskati olovkom po papiru. Maštoviti vole da crtaju krugove, blage oblike (okrugli dim iz dimnjaka). Suprotno njima, živahno dete više voli uglove, ravne crte (šiljato drveće). 

Raspored crteža na papiru: Pokazuje nam kako se dete uklapa u svoju okolinu. Levo znači prošlost i privrženost majci, desno budućnost i oca. Crte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegov svakidašnji život. Dete sigurno u samo sebe smestiće crtež u sredini papira. Izbor boja: Otvoreno i živo dete koristiće tople i žive boje (žutu, narandžastu, crvenu). Nežno i mirno biraće hladne boje. Crtanje plavom bojom sa šest godina poručuje da ne želi da ostane beba. 

Simboli: Voda, kuća, sunce, životinje - najčešći su motivi i dečijih crteža. Prilikom crtanja mačke ili psa dete nam otkriva mnogo toga o sebi. Maca koja se mazi crtež je deteta koje voli da bude i samo maženo. Kuća predstavlja toplinu doma i otvaranje prema svetu. Otvoreni prozori pokazuju detetovu uravnoteženost. Porodica: Crtanje svakog člana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovoj glavi. Ali, ako nekoga i ne nacrta to ne znači nedostatak ljubavi prema toj osobi. Tako se može desiti da dete sebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu. 

Šta treba znati: Roditelji nikako ne bi trebalo da analiziraju svaki crtež jer će ono izgubiti poverenje u sebe i volju za crtanjem ako oseti da ga nadgledaju. Ostanite uz njega i pustite ga da samostalno crta. Jer, crtež je poklon deteta, pa zato treba pohvaliti i onaj crtež koji vam se čini lošim. Čuvajte detetove crteže. Oni će vam otkrivati njegove male tajne sve do 12. godine. Posle toga detetovo stvaralaštvo više nije spontano. Ne postoji čudesni recept za razumevanje i tumačenje dečijih crteža. Za analizu se mora uzeti više crteža iz jednog razdoblja i s različitim temama. U njima ćete pronaći iste znakove osećajnosti, jer dete se izražava svojim delom, bez obzira na sadržaj crteža.

Dečji razvoj kroz crtežNajslobodniji, najspontaniji i najkomunikativniji način izražavanja kod dece predstavlja crtež. Zastupljen je na svakom mestu, u svako vreme, i predstavlja lepotu, zadovoljstvo, igru i radost detetovog izražavanja. Sa crtežom ono napreduje u rastu i razvoju, spoznaje i saznaje svet oko sebe, razvija svest o sebi, svom postojanju i svom neposrednom okruženju. Dr sci. Neda Subota, klinički psiholog, specijalistaCrtež u psihologiji predstavlja dijagnostički postupak koji iziskuje veoma malo vremena, koji nailazi na dobar odziv kod dece i koji ne predstavlja nikakvo opterećenje za njega i ispitivača. U analizi i interpretaciji dečjeg crteža dolazi se do mnogih saznanja o razvoju deteta, počev od toga da li njegov crtež odgovara uzrastu vršnjaka; ako ima odstupanja, na kom planu se najviše manifestuje. Od posebnog značaja su crteži ljudske figure, drveta i kuće. Na osnovu crteža ljudske figure može se izračunati detetov koeficijent inteligencije (IQ), koji dosta odstupa od pravog testa za merenje inteligencije, ali se ipak može proveriti

da li dete prati razvoj njegove uzrasne grupe. Može se dobiti i odgovor kako ono doživljava sebe u vremenu, prostoru i prema drugim ljudima. Kako je usvojilo telesnu šemu, što je osnov za razvoj logičkog mišljenja, pisanja, govora i jezika, kao i svih ostalih važnih faktora za njegov razvoj.

Osnova - kuća, drvo i figuraCrtež drveta otkriva mnoge aspekte ličnosti deteta, posebno njegovo emocionalno stanje. Otkriva početne karakterne osobine kao i mnoštvo problema koji su ga zadesili. Kuća uvek predstavlja «porodicu» i njenu dinamiku, odnose među članovima porodice. Ona je detetovo najveće uporište i ono ima potrebu da oko «bate ili seke» smešta i ostale članove porodice. Na osnovu toga gde dete smešta sebe na crtežu ili eventualno izostavlja, «crtež porodice» služi za bolje sagledavanje međusobnih odnosa između njenih članova.

Razlike između devojčica i dečakaPostoje razlike u crtanju, posebno ljudske figure, između dečaka i devojčica. U svetu, a i kod nas obavljena su mnoga istraživanja i analize o ovoj razlici. Izdvojili smo one najčešće i najvažnije, koje smo tabelarno prikazali. Anaizirani su crteži dece od pet do četrnaest godina. Vrlo bitni aspekti crteža ljudske figure su i takozvani sadržajni i formalni (izgled) koji se sastoje od procene sledećih kategorija: smeštaj i odnos srednje vertikalne linije, njen kvalitet, položaj figure, redosled crtanja figure, simetrika u odnosu na hartiju, tematski prikaz crteža ljudske figure i perspektiva crteža.

TABELA: Polne razlike u crtanju ljudske figure Dečaci (5 -14 god.) Devojčice (5 -14 god.)1. češća akcija (u pokretima) figure su prikazane sa kraćim rukama2. figure su više mišićave lice se u toku crtanja stalno ulepšava3. češća zastupljenost dugmadi oči su proporcionalno veće 4. bez stopala ili su loše prikazana stopala su manja u odnosu na figuru5. šake su obićno veće crteži uglavnom an-fas (pravo) prikazani6. češće prikazani džepovi glava je veća7. češće su figure prikazane u profilu noge su kraće8. ramena su šira češće prisutan detaljan opis cipela

Prve žvrljotineDeca počinju da prave prve crte i žvrljotine u uzrastu od 15 - 16 meseci, a nekada i nešto kasnije. Kod onih sa razvijenom psihomotorikim dešava se da već u 11. ili 12. mesecu počnu da žvrljaju po listu papira. Njihovi crteži se takođe mogu analizirati. Od dve do dve i po godine života, dete već crta konture kuće, drveća, punoglavca kao bate ili seke, tate ili mame. Mogu da razumeju i naloge šta treba da nacrtaju.Mnoga deca vole da crtaju životinje, kako u predškolskom tako i u kasnijem uzrastu. Karakteristično je da u predškolskom periodu u mnogim dečjim crtežima preovlađuju dinosaurusi, za koje deca znaju nazive na latinskom, podelu prema hrani i sva druga bitna obeležja. Te životinje za njih ne predstavljaju opasnost, «one su dobre», i mališani tako prave psihološke odbrambene mehanizme od spoljašnjeg okruženja koje doživljavaju kao «nasilno ili agresivno». Takva deca su preosetljiva, ne vole tuču, viku, dreku i slično.

Pritisak roditeljaCrtež otkriva sve aspekte detetovog razvoja, od trenutka kada ono počinje da hvata olovku i da pravi prve crte, žvrljotine, krugove. Otkriva se kognitivni (saznajni), grafomotorni i emocionalni rast i razvoj deteta. Roditelji najčešće čuvaju crteže svoje dece iz godine u godinu, i sa ponosom pokazuju familiji i prijateljima kako su njihova napredovala u crtanju. Na žalost, ima i onih mama i tata koji kriju crteže njihove dece ili jedva imaju po koji, jer mališani odbijaju da crtaju, teško drže olovku, ili ne umeju skoro ništa da nacrtaju. Neki roditelji su skloni da veruju da će to vremenom «proći» a neki su već krenuli da rešavaju postojeće probleme.U praksi se pokazalo, da ima roditelja koji «vrše pritisak na dete kako treba da crta» . Postoji nekoliko «tipova» roditelja u svojstvu «savetodavaca». Jedni stavljaju detetu olovku u ruku i pokušavaju da njihovom šakom, vodeći detetovu, izvedu oblike na hartiji, uporno objašnjavajući kako neki predmeti treba da izgledaju. Drugi objašnjavaju kako treba da se izvedu određeni oblici u okviru sadržaja crteža, brišu detetu nacrtano i zahtevaju da ih sluša i da napravi onako kako oni pričaju. Treći tip roditelja, sklanja dete sa stolice, seda na njegovo mesto i crta umesto njega. Uz put im često prigovaraju kako nikada neće naučiti da crtaju kako treba. Takvi roditelji crtaju deci i kasnije, u školi, pa čak i na fakultetu.

Deca koja često trpe takve zahteve, izgrađuju negativene stavove o sebi i vrlo često podbacuju u učenju u školi. U predškolskom periodu može da se stvori agresivan stav prema drugovima i drugaricama jer se Razgovor o crtežu kao terapijski postupakPored utiska koji se, na osnovu njegovog crteža, stiče o ličnosti deteta, kao i serije dijagnostičkih hipoteza do kojih se dolazi sistematskom analizom, postoji još jedan koristan način njegove upotrebe. Sa detetom se, naime, kasnije razgovara o crtežu i to predstavlja dopunski analitički postupak. »Sadržaj" asocijacija (ono što za njega predstavlja nacrtano) može da pruži važne informacije o značaju pojedinih aspekata nacrtanih figura. Pored toga, razgovor se može voditi mnogo slobodnije. U takvim slučajevima figura može da posluži samo kao zaklon koji štiti dete od suviše "opasnog" neposrednog eksponiranja ali mu istovremeno omogućava i da se rastereti imajući spremnu odstupnicu odnosno izgovor da nije "dobar crtač". U mnogim slučajevima analiza dečjeg crteža sapliće se oko pitanja da li je crtež odraz detetovog JA, idealnog JA, aspekta ličnosti koji je neprihvaćen od JA, i razne druge mogućnosti. Jedan broj dece, vrlo brzo otkriva da crtež prikazuje njih ili neki stav koji ona cene, dok je drugima potrebno vreme za otkrivanje te veze.

DEČJI CRTEŽ KAO FENOMEN PROJEKCIJE

Dečje grafičko saopštavanje dokazalo je unazad jednog veka od kada je počelo da se sistematski istražuje veliku kliničku vrednost. Zbog toga je već godinama, posebno crtanje ljudske figure uvedeno u rutinsku kliničku proceduru. Živahnost i govorljivost, sa kojom mnoga mala deca pružaju tematsku razradu, mogu da budu u snažnom kontrastu sa siromaštvom njihovih crteža i naporima  sa kojima su oni proizvedeni. Očevidno je da su verbalni modeli simbolični, manje direktni i više predmet svesnih manipulacija nego što je sama grafička projekcija. Takva pojava u razvoju deteta već otkriva disharmoniju mentalnih sposobnosti.  Znamo da se ličnost  ne razvija u vakuumu već putem kretanja, osećanja, razmišljanja specifičnog  deteta i njegovog tela. Aktivnost izazvana u odgovoru ''nacrtaj batu/seku'', jeste uostalom, stvaralački doživljaj što će biti dokazano i pokazano od strane deteta koje crta. Široko i koncentrisano iskustvo sa crtežima ljudske figure (neobojene /ili obojene, crteže članova porodične grupe), ukazuje na intimnu vezu između nacrtane figure i ličnosti deteta koje daje crtež.Kada dete pokuša da savlada problem uputstva ''nacrtaj čoveka'' (batu/seku), prisiljeno je da crta iz nekih izvora. Spoljašnje karakteristike su suviše varijabilne svojim telesnim atributima da bi same po sebi mogle da pruže spontanu, složenu i objektivnu raprezentaciju ličnosti. Odvija se određen proces selekcije koji se  odnosi i na uzrast, koji obuhvata identifikaciju pomoću projekcije i detetovog nesvesno, sa celokupnim sistemom svojih psihičkih vrednosti. Telo ili ''JA'' jeste najintimnije mesto u odnosu na bilo koju aktivnost. U toku razvoja povezuju se bilo koji utisci, percepcije i emocije sa izvesnim telesnim organima. Ovo investiranje u telesne organe ili percepcija predstave tela, budući da je ona proizašla iz ličnog iskustva, mora da vodi dete koje crta u specifičnu strukturu ili sadržaj koji sačinjava njegov predlog ''čoveka''. Otuda crtež čoveka, uključujući projekciju predstave tela, osigurava prirodno sredstvo za izražavanje ličnih  telesnih potreba i konflikata. Strukturalni i formalni aspekti crteža kao veličina, linija i mesto crteža na papiru predstavljaju manje predmet promenljivosti, nego sadržaj kao detalji tela, odelo i uzgredni dodaci. Da li dete pravi svoju figuru, veliku ili malu; prostorna lokacija figure; da li je figura sa dugim, produženim ili kratkim,

izreckanim linijama; da li figura ima agresivno držanje; da li je figura ukrućena ili fluidna; pitanje osnovnih proporcija tela; da li su zapažene usiljene simetrije; da li postoji tendencija ka nepotpunosti, brisanju ili osenčavanju; da li i kakve boje koristi,  sve su to karakteristike koje postojano upućuju kako na razvoj strukture ličnosti, tako i na osobine ličnosti i eventualno postojanje razvojno organskih smetnji.U aktu tumačenja predstave tela ili stanja modela u grafičkom smislu vodi se računa da li se krajnji proizvod slaže automatski sa stanjem i psihičkim tenzijama deteta koje crta. Određenije, da li nacrtana figura izgleda srećna, raskošna, povučena, ''autistična'', skučena, plašljiva, ratoborna, afektivno oskudna? Da li ona izgleda snažna ili nemoćna? Da li figura izgleda da je ovladala specifičnim telesnim kompleksom? Ovo su tonovi osećanja ili centralne težnje i dispozicije koje, reflektuju tenzije deteta koje crta. Zaključivanje o detetovoj tenziji na osnovu ovih pomenutih elemenata, može da da' odgovor  koja specifična mentalna funkcija se nije aktivirala u datoj određenoj vremenskoj tački, zbog čega dete ulazi u  razvojnu disharmoniju, / ili  odstupa u nekim mentalnim funkcijama od proseka za njegov uzrast. Što je dete duže u tome, razvojni problem se uvećava, što često može da predstavlja uvod u određenu bolest.  

CRTEŽ ČOVEKA

Oko treće godine života, dete utvrđuje držanje olovke između prstiju. Pokretljivost šake je daleko veća, ne pravi linije iz ramena. Povremeno, još uvek se dešava da pravi linije pokretanjem lakta.  Normalan razvoj omogućava detetu daleko zreliju vizuelnu, perceptivnu i prostornu organizaciju. Organizacija slušne pažnje takođe je zrelija. Ona mu služi da dobro čuje nalog i da se trudi u izvršavanju.  Dete može da zapamti i obavi složeniji nalog,  koji u sebi sadrži više aktivnosti. Izvršava ih određenim redosledom.  Svesnije je sličnosti i razlika. Mišljenje počinje da ima karakter uzročno posledičnih veza. Postavlja hiljadu pitanja ''zašto?'' Preovlađuje  takozvano ''egocentrično'' mišljenje, koje znači da dete misli da je ono stvorilo svet, kao što je Sunce, Mesec, oblaci, Zemlja itd. Krug koji  uveliko izvodi na ovom uzrastu, počinje za dete da ima  veliko značenje. Krugom,  zaokružuje svoja znanja raspoređena u određene gramatičke ili misaone kategorije. Shodno procesima mišljenjima, vešto savladan krug, kao preteča kružne žvrljotine, može da predstavlja Sunce, Mesec, Zemlju, kamen, baru, more kao ičoveka. Dok crta, dete voli da priča, i ako njegov crtež ne mora  u potpunosti da predstavi njegovu mentalnu sliku. Jedna od prvih  prepoznatljivih formi koju dete crta je ljudska figura. Ona predstavlja jednu od najpopularnijih tema dečjih crteža do uzrasta od četrnaest godina. Najraniji crtež čoveka javlja se u proseku, na uzrastu od tri godine. Sastoji  se od kružne linije u kojoj su najčešće smeštene oči, nos i usta. Na kružnici ispod usta, nacrtane su noge u vidu dve najjednostavnije linije. Nekada će dete nacrtati dve linije koje idu iz glave, imenujući ih kao ruke. Uglavnom su figure vrlo jednostavne. Ponekad se može desiti da imaju uši, kosu ili neka druga obeležja.  Ova faza crtanja čoveka kod većeg broja dece traje u proseku oko dva meseca, sa obogaćivanjem crteža, jer dete dodaje i usložnjava elemente.

Osvajanje i utvrđivanje kruga u koji će se položiti elementi glave a okolo linijski i ostali delovi tela, zahtevaju  dosta veliku pažnju koja je usmerena isključivo na predmet crtanja. Dete uči da se celina sastoji iz delova. Ono crtež čoveka smešta na sredini hartije, nagnutog na jednu ili drugu stranu, kao da leti i ne može da barata sa prostorom na celoj hartiji. Na ovom uzrastu, dete počinje da crta uglavnom na sredini hartije, da bi zatim sve sledeće figure ili predmete crtalo oko te prvo nacrtane figure. Dešava se i da se figure ili sledeće nacrtani predmeti preklapaju. U ovoj fazi crtanja i na tom uzrastu, dete nema  formiranu prostornu dimenziju.    Kompletan razvoj deteta odvija se dinamičkim redosledom. Određene skupine posebnih kognitivnih sposobnosti se utvrđuju, dok se druge privlače. Ova činjenica je utoliko važna, što dete staro tri godine, može da kaže i pokaže na sebi i drugima mnogo više elemenata od kojih se sastoji ljudska figura, nego što ume da prikaže crtežom. Tako, na primer, veliki broj dece nacrta pupak ili stomak unutar glave, što i kaže. Razlika između takozvanog punoglavca i čiča ''Gliše'' je upravo dodata kružnica koja predstavlja telo, a veća ili manja tačka predstavlja pupak. Da bi dete nacrtalo čoveka, ono otkriva i uči koji se delovi obično crtaju a koji nisu neophodni. Ono uči kako da nacrta svaki deo  tela i da se tokom crtanja  seti svih tih delova. Treba  da ih nacrta odgovarajućim redosledom i da zna tačno gde dolazi svaki deo u odnosu na druge delove. Na kraju,  treba sve te delove da uklopi i međusobno spoji. Da bi sve to spontano i simultano moglo da obavi, potrebno je da je  razvilo dobru kontrolu finih pokreta šake i prstiju. Samo u tom slučaju će se njegova mentalna predstava poklopiti sa nacrtanim. Međutim, ako je opisana razvojna dinamika određenih sposobnosti narušena, onda nedostatak znanja i veštine kod deteta može dovesti do problema.Dete možda ne zna kako da nacrta određen deo tela ili gde da ga smesti u odnosu na druge delove tela. Moguće je da dete poseduje to znanje ali u trenutku crtanja ono razmišlja i o nizu drugih stvari koje treba da uskladi. Takva preopterećenost dovodi dete u situaciju da potpuno izostavi jedan deo figure ili da taj deo ne bude izdiferenciran tokom crtanja u odnosu na preostale delove tela. U razvojnom smislu, dete se bori sa brojnim procesima savladavanja redosleda kod crtačke aktivnosti. Neki od tih procesa se odvijaju delimično u sledu, a neki simultano. Ova aktivnost se može uporediti i sa usvajanjem redosleda brojeva, prvo do tri a zatim do pet. Usvojenost redosleda brojeva, znači da dete sa punom pažnjom može da broji redom a da pri tom ne preskoči ni jedan broj predmeta koji broji. Može da pokaže na svojim i tuđim prstima broj tri, a kasnije i broj pet i da broji unazad. Dete koje nije usvojilo redosled brojeva unapred i unazad, može da ima velikih poteškoća sa crtanjem figure čoveka kao i drugim predmetima. Lokalizacija i smeštanje delova tela na crtežu čoveka, usvaja se i izvodi u slično vreme kada se uspostavljaju i operacije redosleda brojeva. Svaki obuhvaćeni i savladani skup veština, pretpostavlja ulazak u takozvanu narednu fazu razvijanja i obogaćivanja crteža. Njegovo znanje kao i njihovi odnosi su obogaćeni i uvećani. Crtež čoveka postaje bogatiji, počinje da crta dvodimenzionalno. Ruke i noge predstavlja sa dve linije. Šake i prste u početku predstavlja malim krugom, ili u početku izostavlja. Dete voli da stavlja svoju šaku na list hartije i da je linijski kopira. Na taj način utvrđuje broj prstiju, veličinu i odnose.Ovladavanje pravim i kosim linijama, navešće dete da nacrta kuću.

Talasastim i isprepletanim linijama, kao najtežim elementima, dete će nacrtati razne cvetove i drvo. Crtež drveta nastaje od dve prave linije, tipa pravougaonika i najjednostavnijeg kruga. U kasnijoj fazi dete na sličan način kao i crtež čoveka obogaćuje drvo granama, listovima, rupom u drvetu za vevericu i slično.  

-------------------------------------------------------------------------------------------------------