analiza finansijskih izvestaja a.d. “trayal korporacija” krusevac

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. “TRAYAL KORPORACIJA” KRUSEVAC

1

1.OSNOVNI PODACI O KOMPANIJI

SIMBOL: TRAY

1. Osnovni identifikacioni podaci Pun naziv izdavaoca TRAYAL KORPORACIJA AD za proizvodnju guma i

hemijskih proizvoda. Krusevac Pravni status izdavaoca Akcionarsko drustvo

Adresa Milosa Obilica b.b. Krusevac Srbija

Web adresa www.trayal.co.yu Datum osnivanja 31.12.1996. Broj resenja upisa u sudski registar BD 245094/2006 od 27.12.2006. Maticni broj 07144083 PIB - poreski identifikacioni broj 100315020

Tekuci racuni i banke kod kojih se vode Banca Intesa 160-7026-47

Sifra delatnosti 25110 Osnovna delatnost Proizvodnja guma za vozila Ime i prezime direktora Mila Koseva Ime i prezime osobe za kontakt Jelena Radojevic Telefon 037/422-328 Faks 037/886-385 e-mail [email protected] Naziv korporativnog agenta BDD Delta Broker AD Beograd

2. Bilans uspeha msfi (u 000 dinara)

PRIHODI I RASHODI: 31.12.2005. 31.12.2006. UKUPNI PRIHODI 5.187.916 5.407.017 Poslovni prihodi 4.362.744 3.455.039

- Prihodi od prodaje 3.984.833 3.655.377 - Prihodi do aktiviranja ucinaka 88.009 90.891 - Povecanje vrednosti zaliha ucinaka 212.529 0

- Smanjenje vrednosti zaliha ucinaka 0 299.327

- Ostali poslovni prihodi 77.373 8.098 Finansijski prihodi 537.703 314.214


2

Ostali prihodi 287.469 1.637.764 UKUPNI RASHODI 5.152.615 5.770.087 Poslovni rashodi 4.655.901 4.844.082

- Nabavna vrednost prodate robe 125.146 69.621 - Troskovi materijala 2.845.506 3.025.884 - Troskovi zarada i ostali licni rashodi 957.631 1.018.782

- Troskovi amortizacije i rezervisanja 213.208 202.017

- Ostali poslovni rashodi 514.410 527.778 Finansijski rashodi 263.317 606.198 Ostali rashodi 233.397 319.807 DOBITAK (GUBITAK) IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA 35.301 -363.070

NETO DOBITAK (GUBITAK)POSLOVANJA KOJI SE OBUSTAVLJA

0 0

DOBITAK (GUBITAK) PRE OPOREZIVANJA 35.301 -363.070

POREZ NA DOBITAK 0 0 Poreski rashodi perioda 0 0 Odlozeni poreski rashodi perioda 0 0 Odlozeni poreski prihodi perioda 0 0 Isplacena licna primanja poslodavcu 0 0 Neto dobitak 35.301 -363.070 Neto dobitak koji pripada manjinskim ulagacima 0 0

Neto dobitak koji pripada vlasnicima maticnog pravnog lica 0 0

I ZARADA PO AKCIJI 0 0 1. Osnovna zarada 0 0 2. Umanjena zarada po akciji 0 0

3. Bilans stanja aktiva MSFI (u 000 dinara):

AKTIVA: 31.12.2005. 31.12.2006. UKUPNA AKTIVA 9.174.390 8.953.522 Stalna imovina 4.426.823 4.232.766

- Neuplaceni upisani kapital 0 0 - Goodwill 0 0 - Nematerijalna ulaganja 3.332 0 - Nekretnine postrojenja oprema i bioloska sredstva 4.321.120 4.166.347

- Dugorocni finansijski plasmani 102.371 66.419


3

- Ucesca u kapitalu 65.543 31.871 - Ostali dugorocni finansijski plasmani 36.828 34.548

Obrtna imovina 4.747.567 4.720.756 - Zalihe 2.870.481 2.983.807 - Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

0 0

- Kratkorocna potrazivanja, plasmani i gotovina 1.877.086 1.736.949

- Odlozena poreska sredstva 0 0 Poslovna imovina 9.174.390 8.953.522 Gubitak iznad visine kapitala 0 0 Vanbilansna aktiva 599.083 495.753

4. Bilans stanja pasiva MSFI (u 000 dinara): PASIVA: 31.12.2005. 31.12.2006.

UKUPNA PASIVA 9.174.390 8.953.522 Trajni kapital 3.640.940 3.280.750

- Osnovni kapital 3.289.096 3.291.976 - Neuplaceni upisani kapital 0 0 - Rezerve 3.139 3.139 - Revalorizacione rezerve 1.146.645 1.146.645 - Neraspoređen dobitak 0 0 - Gubitak 797.940 1.161.010 - Otkupljene sopstvene akcije 0 0

Dugorocna rezervisanja i obaveze 5.533.450 5.672.772 - Dugorocna rezervisanja 0 0 - Dugorocne obaveze 1.044.866 532.477

- Dugorocni krediti 1.044.866 532.477 - Ostale dugorocne obaveze 0 0

- Kratkorocne obaveze 4.488.584 5.140.295 - Kratkorocne finansijske obaveze 755.992 1.153.312

- Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja

0 0

- Obaveze iz poslovanja 2.660.362 3.265.339 - Ostale kratkorocne obaveze i pasivna vremenska ogranicenja

957.872 637.641

- Obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda 114.358 84.003


4

- Obaveze po osnovu poreza na dobitak 0 0

- Odlozene poreske obaveze 0 0 Vanbilansna pasiva 599.083 495.753

. Podaci o akcijama: Broj izdatih hartija 1.022.846 CFI kod ESVUFR Vrsta i klasa hartije Akcije obicne Prava iz akcija Pravo na upravljanje i dividendu i druga prava ISIN broj RSTRAYE17835 Nominalna vrednost hartije 1.000 Obracunska vrednost akcije 2.609,92 Datum isplate dividende ... Neto iznos dividende po akciji -

Knjiga akcionara dostupna na internet stranici Centralnog registra – www.crhov.co.yu

2. Osnovne proizvodne linije Preduzece je osnovano u 19 veku, dok ubrzani razvoj pocinje 1970-tih godina, izgradnjom fabrike auto guma, baziranoj na Kleber tehnologiji. Proizvodnja u TRAYAL Korporaciji odvija se u pet fabrika na tri lokaliteta. Proizvodna delatnost je organizovana u tri glavne tehnoloske celine: 1. Gumarska proizvodnja u okviru koje se ostvaruje 80% prihoda i koja obuhvata: Fabriku auto guma, Fabriku industrijskih i teretnih guma i Fabriku guma za dvotockase i unutrasnje gume; 2. Proizvodnja zastitnih sredstava, koja ucestvuje sa oko 7% u prihodima i 3. Proizvodnja industrijskih eksploziva i pirotehnike, koja donosi oko 10% prihoda. Usluzne i pomocne delatnosti TRAYAL Korporacije obuhvataju: 1. Trgovinu (maloprodajna mreza od 25 objekata sirom Srbije i robna kuca u centru Krusevca); 2. Hotele (hotel ˝Trayal˝ na planini Jastrebac i odmaraliste u Đenovicima); 3. Transport (vozni park od 20 dostavnih vozila) i 4. Fabriku alata i Tehnoenergetiku (pruzaju usluge svim fabrikama TRAYAL


5

3.Trzisna pozicija Tradicionalno, TRAYAL ostvaruje polovinu svojih prihoda kroz izvoz. Glavni izvozni proizvodi su: svi tipovi guma, aktivni ugalj, privredni eksplozivi i specijalna zastitna sredstva. TRAYAL poseduje veoma dobru distributivnu mrezu. Distribucija proizvoda odvija se preko Trayal Trgovine koja posluje kao samostalni organizacioni profitni centar. TRAYAL Korporacija je najveci proizvođac industrijskih eksploziva i drugi po velicini proizvođac gumarskih proizvoda u Srbiji i pokriva : - 96% trzista prve ugradnje i 19% trzista zamene guma za putnicke automobile - 85% trzista zastitnih sredstava unutar svog asortimana i - 85% trzista praskastih i 100% trzista vodootpornih i pumpanih eksploziv. Gumarska proizvodnja dominira u strukturi realizacije sa 77.6% (fabrika auto guma 60%, fabrika indusrijskih I teretnih guma 31%, Fabrika unutrasnjih guma 9%) Osnovna karakteristika poslovne strategije je ofanzivan izvoz, uz rapidan rast kvaliteta postojecih i stalno osvajanje novih proizvoda. Izuzetni ambiziczni planovi posebno u izvozu. Trziste Evropske Unije, u prvom redu Velike Britanije i Nemacke, osvojili su kvalitetom svojih pneumatika, preciznim rokovima isporuke i drugim komercijalnim performansama, a sada su fokusirani prema Americi. U proizvodnoj delatnosti gumarske proizvodnje, a narocito u oblasti auto gume u kojoj Trayal ostvaruje 60% prihoda, pored domace kompanije Tigra iz Pirota, tu su I brojne inostrane kompanije koje cine konkurenciju izuzetno jakom. Generalno svetsko trziste guma deli se po tri kriterijuma. U zavisnosti od namene proizvoda trziste je podeljeno na gume za kamione, putnicke automobile, avione, mehanizaciju za zemljane radove, poljoprivrednu i ostalu mehanizaciju, ukljucujuci i spoljne i unutrasnje gume za motocikle i bicikle. Globalnom gumarskom industrijom dominira mali broj velikih kompanija. Udeo na svetskom trzistu guma kompanija Bridgestone (sa sedistem u Japanu), Goodyear (sa sedistem u SAD) I Michelin (sa sedistem u Francuskoj) ukupno je iznosio oko 56% u 2005. godini. Trzisni udeo cetiri kompanije srednje velicine – Continental, Pirelli, Sumitomo i Yokohama – ukupno je iznosio oko 18 %. Ostatak trzista pokrivaju manji proizvodjaci. Nakon serije pripajanja i kupovina, sada sedam kompanija kontrolise tri cetvrtine svetskog trzista. Postojeci veliki proizvodjaci


6

stalno nastoje da uvecaju svoj udeo na globalnom trzistu celokupne gumarske industrije. obim prodaje protektiranih putnickih guma vec duze vreme opada i ove se gume sada uglavnom prodaju za potrebe vozila u privredi. Trzista guma za kamione i industrijsko-poljoprivrednu mehanizaciju razlikuju se od trzista putnickih guma, posto su ti proizvodi generalno slozeniji i skuplji. Dok se putnicke gume sada uglavnom menjaju kada se istrose, gume za kamione i opremu obicno se vise puta protektiraju. Trziste putnickih, teretnih i industrijskih guma podlezu razlicitim ekonomskim ciklusima, pri cemu na segment industrijskih guma izrazitije utice opadanje privredne aktivnosti, jer potrosaci odlazu kupovinu novih vozila. Povecanje obima prodaje na trzistu zamene, tokom perioda opadanja privredne aktivnosti, delimicno nadoknađuje ciklicne padove na trzistu guma za nova vozila. Među osnovnim ciniocima koji trenutno uticu na globalno trziste guma su zakonski propisi, koji zabranjuju odlaganje guma na deponijama, jacanje Kine, kao jedne od vodecih lokacija za proizvodnju guma i znacajno povecanje nabavne cene sirovina i repromaterijala koji se koriste u proizvodnji guma. Stanje na trzistu sirovina i repromaterijala, energenata i opreme Sirovine i repromaterijal cine veci deo nabavke Trayala. Sirovine i repromaterijali neophodni za proizvodnju guma. S druge strane,TRAYAL Korporacija je najveci proizvođac industrijskih eksploziva u Srbiji I medju vodecim u proizvodnji zastitnih sredstava.S obzirom da u oblast proizvodnje zastitnih sredstava I oblast proizvodnje industrijskih eksploziva I pirotehnike trayal ostvarujem 17% ukpnog prihoda, smatram da nije potrebno detaljnije obrazlagati konkrenciju u ovim oblastima.

2.PREGLED FINANSIJKOG IZVESTAJA

Pre detaljnog pregleda finansijskog polozaja trayal korporacije, smatram da je neophodno izneti neke osnovne podatke o privatizaciji tog preduzeca, sobzirom da godina za koju se radi analiza finasijskih izvestaja, odnosno 2006 godina, predstavlja takodje I godinu u kojoj je privatizovana “trayal korporacija “ AD Krusevac.


7

PRIVATIZACIJA I VRSTA I STRUKTURA VLASNISTVA PREDUZECA

Ministarstvo za ekonomsku i vlasnicku transformaciju donelo je 16.02.2000. godine Resenje br. 379/99-21 kojim se verifikuje procenjena vrednost ukupnog osnovnog kapitala „Trayal Korporacije“ na dan 31.12.1998. godine u iznosu od 958.772.000. dinara, sa sledecom strukturom:

a) drzavni kapital u iznosu od 220.517.560. dinara b) drustveni kapital u iznosu od 738.254.440. dinara, iskazan u

738.254. obracunskih akcija.

PP RR II VV AA TT II ZZ AA CC II JJ AA Metod: Tender

Datum prodaje: 17.11.2006.

% od ukupnog kapitala: 53,90% ukupnog kapitala ili 70% drustvenog kapitala

Prodajna cena: 12.120.000. evra Iznos depozita: 100.000 evra

Investicioni program: 25.133.000 evra

Naziv i sediste kupca: BRIKEL EAD, pravno lice iz Bugarske, sediste Galabovo

Inicijativa za privatizaciju: Ministarstvo Datum inicijative: 04.04.2005.

Nakon privatizacije vrednost i struktura osnovnog kapitala je sledeca:

KAPITAL U % BROJ AKCIJA NOM.VRED. AKCIJE VREDNOST U DIN.

Brikel EAD, Galabovo – Stara Zagora 76,90% 737.295. 1.000. 737.295.000.

Privatizacioni registar RS 11,57% 110.937. 1.000. 110.937.000. Zaposleni i bivsi zaposleni 11,53% 110.540. 1.000. 110.540.000.

UKUPNO: 100,00% 958.772. 772.000.


8

FINANSIJSKA ANALIZA Procenat ucesca Stalne imovine u Aktivi = (Stalna imovina / Ukupna aktiva) * 100 Procenat ucesca Obrtne imovine u Aktive= (obrtna imovina / Ukupna aktiva) *100 Procenat ucesca Stalne imovine u Aktivi(2006) = (4.232.766 / 8.953.522) * 100 Procenat ucesca Stalne imovine u Aktivi(2005) = (4.426.823 / 9.174.390) *100 Procenat ucesca Obrtne imovine(2006) = (4.720.756 / 8.953.522) * 100 Procenat ucesca Obrtne imovine(2005) = (4.747.567 / 9.174.390) * 100

Struktura poslovne aktive preduzeca je takva da se ucesce stalne imovine konstantno smanjivalo, a ucesce obrtne imovine povecavalo.Ucesce stalne i obrtne imovine po godinama analize bio je sledeci:

Struktura aktive 31.12.2006 31.12.2005 31.12.2004 Stalna imovina 47,27% 48,25% 57,46% Obrtna imovina 52,73% 51,75% 42,54%

U strukturi stalne imovine dominantno ucesce imaju nekretnine,

postrojenja i oprema sa preko 97% ucesca u celom periodu. Dugorocni finansijski plasmani predstavljaju u poslednjoj godini analize 1,57% ukupnih stalne imovine i odnose se 0,82% na ostale dugorocne finansijske plasmane i 0,75% na ucesca u kapitalu drugih pravnih lica.


9

Struktura obrtne imovine je stabilna u celom periodu. Dominantno ucesce imale su zalihe, a nakon njih kratkorocna potrazivanja. U 2006. godini zalihe ucestvuju sa 63,21% u obrtnoj imovini, kratkorocna potrazivanja sa 30,99%, zatim PDV i AVR sa 4,96%, kratkorocni finansijski plasmani sa 0,79%i gotovina sa 0,06%.

Analiza strukture izvora sredstava Procenat finansiranja aktive iz pozajmljenog kapitala = (Pozajmljeni izvori / Ukupna pasiva ) * 100 Procenat finansiranja aktive iz Sopstvenog kapitala = (Sopstveni kapital / Ukupna pasiva) * 100 Procenat finansiranja aktive iz pozajmljenog kapitala (2006) = (5.672.772 / 8.953.522) * 100; Procenat finansiranja aktive iz pozajmljenog kapitala (2005)= (5.533.450 / 9.174.390) * 100; Procenat finansiranja aktive iz Sopstvenog kapitala(2006) = (3.280.750 / 8.953.522) *100; Procenat finansiranja aktive iz Sopstvenog kapitala(2005) = (3.640.940 / 9.174.390) * 100;

U ukupnim izvorima sredstava odnos između sopstvenog i sa njim izjednacenim kapitalom, sa jedne strane, i ukupnih obaveza, sa druge strane, je takav da se ucesce kapitala konstantno smanjuje, a ucesce obaveza povecava. Tako je ovaj odnosu u 2004 godini bio 55,45% : 44,55%, u 2005. godini 39,69% : 60,31% u korist obaveza, u 2006. godini 36,64% : 63,36%.

Procenat finansiranja aktive iz

31.12.2006 31.12.2005 31.12.2004

pozajmljenog kapitala

63,36% 60,31% 44,55%

Sopstvenog kapitala 36,64% 39,69% 55,45%


10

Struktura izvora sredstava 31.12.2006

Ukupni prihodi kompanije za 31.12.2006 iznose 5 407 017 000 dinara. U apsolutnom iznosu promena prihodima u odnosu na predhodnu godinu(2005) iznosi 219 101 000 dinara. Procentualna promena 1prihoda u odnosu na predhodnu godinu (2005) iznosi 4,22% Revizorska kuca koja je obavljala reviziju finansijskih izvestaja I paragraf misljenja Naziv ovlascenog revizora Fokus Team Revizija doo Beograd Bulevar Mihaila

Pupina 10i/I. Novi Beograd

Misljenje revizora

Miseljenje revizora za 2006 godinu: "po nasem misljenju, izuzev za efekte navedene u prethodnim pasusima, prilozeni finansijski izvestaji objektivno i istinito, p osvim bitnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje Drustva "Trayal korporacija" a.d. Krusevac, na dan 31. decembra 2006. godine, rezultate njegovog poslovanja i novcane tokove za godinu zavrsenu na taj dan, u skladu sa racunovodstvenim politikama prikazanim u Napomeni 3. i Zakonom o racunovodstvu i reviziji Republike Srbije". **NAPOMENA: Revizorski izvestaj bice objavljen na sajtu www.privsav.co.yu

Ukoliko određena pitanja nisu obuhvacena prethodnim tackama ovog Prospekta, a od znacaja su za razumevanje pravnog, finansijskog i prinosnog polozaja Izdavaoca, kao i za procenu vrednosti njegovih hartija od vrednosti, Izdavalac ih moze ovde navesti i objasniti.

Ugovorom o prodaji drustvenog i drzavnog kapitala drustvenog preduzeca „Trayal Korporacija“ Krusevac. metodom javnog tendera. zakljucenog između Agencije za privatizaciju i preduzeca „Brinkel“ EAD Galabovo. Stara Zagora. Bugarska (Kupca): Kupac se obavezuje da u roku od 3 godine nakon potpisivanja Ugovora o prodaji. ponudi manjinskim akcionarima otkup akcija iz njihovog vlasnistva. po ceni koja je najmanje jednaka ceni po akciji (u EUR) koju je Kupac platio za predmetni kapital. odnosno po ceni od 16.4385 EUR (prosecna cena po akciji. placena u postupku privatizacije AD Trayal Korporacije

1 Procentualana promena u prihodima= (razlika u prihodu u apsolutnom broju / predhodna godina ) * 100


11

BERZA Trayal korporacija se kotira na Beogradskoj berzi. Poslednja cena akcije na Beogradskoj berzi na dan 06.02.2009, iznosi 2 750 dinara. Istorijski posmatrano najvisu cenu akcija Trayal je ostavario 07.06.2007 I iznosi 3 422 dinara po akciji, dok je najniza cena ostvarena 15.04.2008 sa iznosom od 2 750 dinara po akciji.

3.ANALIZA POMOCU FINANSIJKIH POKAZATELJA “Kada govorimo o analizi finasijskih izvestaja, ona se, u sustini poistovecuje sa analizom pomocu finansijskih pokazatelja. Pokazatelji su odnosi izmedju dve velicine izrazene u prostoj matematickoj formuli.”2 Za izvodjenje zakljucka o finansijskom polozaju koriste se pre svega:

a) pokazatelji likvidnosti b) pokazatelji poslovne aktivnosti c) pokazatelji rentabilnosti d) pokazatelji finansijske strukture e) pokazatelji trzisne vrednosti.

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI Proizilaze iz horizontalnih pravila finansiranja, koja se bave utvrđivanjem normi za finansiranje obrtnih sredstava. Jer, neadekvatno finansiranje obrtnih sredstava veoma brzo se objektivira kao nemogucnost usklađivanja novcanih tokova i nesposobnost placanja dospelih obaveza (nelikvidnost).

Za kontrolu odnosnih zahteva koriste se dve bilansne relacije, i to:

Pokazatelj opste (tekuce) likvidnosti : obrtna sredstva / kratkorocne obaveze

Pokazatelj reducirane likvidnosti : Likvidna sredstva/ kratkorocne obaveze

Neto obrtna sredstva (working capital) = Obrtna sredstva – Kratkorocne obaveze

Normala za prvi racio je 2, dok je normala za drugi 1, usled cega

je prvi izraz pravila „2 : 1“, a drugi pravila „1 : 1“. Likvidnost preduzeca, merena racijima likvidnosti u posmatranom

periodu je nezadovoljavajuca. Odgovarajuci pokazatelji likvidnosti po godinama analize su iznosili:


12

Pokazataelj opste likvidnosti (2006)= 4 720 756 / 5 140 295 Pokazatelj opste likvidnosti (2005) = 4747 567 / 4488 584 Pokazatelj reducirane likvidnosti(2006)= 1 736 949 / 5 140 295 Pokazatelj reducirane likvidnosti(2005)= 1 877 086 / 4 488 584 POKAZATELJI LIKVIDNOSTI 31.12.2006. 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002.

Pokazatelj opste(tekuce) likvidnosti 0.92 1.06 1.23 1.13 1.06 Pokazatelj reduciranelikvidnosti 0.34 0.42 0.53 0.40 0.29

U odnosu na normalu ili standerde, koji podsecam za prvi pokazatelj iznose 2 (2:1) a za drugi 1 (1:1) , smatram da je likvidnost preduzeca ugrozena. Neto obrtna sredstva (working capital) Ovaj pokazatelj je posebno znacajan za kratkorocne poverioce, koji ga pazljivo prate I analiziraju jer je indikator kratkorocne likvidnosti I sposobnosti vracanja dugova. Neto obrtna sredstva omogucavaju zaduzivanje kompanije na kratak rok. Neto obrtna sredstva (working capital) = Obrtna sredstva – Kratkorocne obaveze. Kompanija Trayal u 2006 ima negativna neto obrtna sredstva u iznosu od – 419 539 000. Neto obrtni fond je negativan zbog povecanja kratkorocnih obaveza i zbog smanjenja dugorocnog, a pre svega, sopstvenog kapitala zbog iskazanog gubitka. Sve to je pokazatelj finansiranja dela imoblizacija kratkorocnim obavezama sto je praceno pojavom nelikvidnosti.

POKAZATELJE POSLOVNE AKTIVNOSTI Preduzece ulaze u stalna i obrtna sredstva s namerom da ih koristi efikasno, sto znaci da sa malim ulaganjem ostvari sto veci obim poslovne aktivnosti. Finansijski pokazatelji aktivnosti povezuju informacije iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Jedan od pokazatelja je:

1. Koeficijent obrta kupaca = Prihodi od prodaje / Prosecan saldo kupaca ; 2. Prosecan saldo kupaca= Kupci u tekucem periodu + Kupci u predhodnom

periodu / 2

3. Prosecan period naplate potrazivanja = 365 / Koeficijent obrta kupaca Kada primenimo formule, za Trayal korporaciju dobijamo sledece podatke : Prosecan saldo kupaca = (1 877 086 /+ 1 736 949) / 2 = 1 807 017,5 Koeficijent obrta kupaca = 3 655 377 / 1 807 017,5 = 2.02 Prosecan period naplate potrazivanja = 365 / 2.02 = 181 dana.


13

U zavisnosti od uslova i nacina na koji preduzece prodaje robu kupcima treba analizirati i prosecan period naplate potrazivanja. Na osnovu ovih rezultata mozemo reci da preduzece ima relativno zadovoljavajuce podatke kada je u pitanju prosecan period naplate potrazivanja i koeficijent obrta kupaca.

POKAZATELJ RENTABILNOSTI (USPESNOSTI) Poslovni dobitak, kao razlika poslovnih prihoda i rashoda, predstavlja prirast koji je ostvaren na angazovana poslovna sredstva koja su koriscena za obavljanje delatnosti. Pokazatelji rentabilnosti su relativni odnosi dve pozicije gde je u brojiocu dobitak, a u imeniocu neka forma sredstava kompanije.Na ovaj nacin dobijamo nekoliko bitnih pokazatelja rentabilnosti :

a) STOPA PRINOSA NA POSLOVNA SREDSTVA (ROA) = NETO DOBITAK / PROSECNA POSLOVNA AKTIVA

b) STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL (ROE) = NETO DOBITAK / PROSECNI SOPSTVENI KAPITAL (AKCIJSKI KAPITAL)

Kompanija Trayal je imala Neto gubitak za period 2006 godine tako da nije moguce izracunati Stopu prinosa na poslovna sredstva I Stopu prinosa na sopstveni kapital.

POKAZATELJ TRZISNE VREDNOSTI Pokazatelji trzisne vrednosti su pokazatelji kojima se koriste investitori prilikom ulaganja ogranicenih novcanih sredstava. U ove pokazatelje se ubrajaju: neto dobitak po akciji, earnings per share(EPS), odnos trzisne cene I dobitka po akciji, pokazatelj placanja dividende, dividendna stopa I knjigovodstvena vrednost po akciji. Bice predstavljena Knjigovodstvena vrednost po akciji I trzisna vrednost po akciji. Knjigovodstvena vrednost po akciji = Sopstveni kapital / Broj emitovanih akcija Knjigovodstvena vrednost po akciji = 3 280 750 000 / 1 022 846 Knjigovodstvena vrednost po akciji = 3 207 dinara Trzisna vrednost po akciji= Broj emitovanih akcija u prometu * trzisna cena po akciji Trzisna vrednost po akciji= 1 022 846 * 2 750 Trzisna vrednost po akciji = 2 812 826 500 Iz prilozenog se vidi da je Knjigovodstvena vrednost veca od Trzisne vrednosti, sto je verovatno posledica pre svega loseg poslovanja, odnosno ostvarivanje gubitka u 2006 godini u iznosu od 363.070.000 din.


14

Z –score Model Premda odredjeni autori osporavaju vrednost ovog modela za predvidjanje bankrotsva kompanije, on je vredan analiticki metod kojim se mogu izvrsiti preliminarne analize (testovi) mogucnost ili blizine bankrotstva kompanije.

Z = 0.717 X1+ 0.847 X2 + 3.107 X3+ 0.420X4 +0.998 X5

GDE JE X1 = NETO OBRTNA SREDSTVA / UKUPNA AKTIVA X2= ZADRZANI DOBITAK / UKUPNA AKTIVA X3= DOBITAK PRE KAMATE I POREZA (EBIT) / UKUPNA AKTIVA X4= SOPSTVENI KAPITAL / UKUPNE OBAVEZE X5= PRIHODI OD PRODAJE / UKUPNA AKTIVA

Tumacenje rezultat Z-score modela: Z< 1.20 VEROVATNOCA BANKROTA JE VELIKA (CRNA ZONA) Z> 2.90 NISKA VERAVATNOCA BANKROTA (BELA ZOAN) 1.20 < Z < 2.90 SIVA ZONA (SANSE ZA BANKROT SU 50%) Konkretno za Trayal korporaciju dobijeni su sledeci iznosi: X1= 0,527 X2= -0,040 X3= -0,040 X4= 0,578 X5= 0,408. Iz toga sledi da je Z= 0.717 * 0.527 + 0.847 *(-0.040) + 3.107* (-0.040) + 0.420 * 0.578 + 0.998 * 0,408 odnosno Z= 0,870 Na osnovu gore navedenog mozemo zakljuciti da je verovatnoca bankrotsva velika, odnosno da se preduzece nalazi u crnoj zoni.


15

4.ANALIZA IZVESTAJA O NOVCANIM TOKOVIMA Izvestaj o novcanim tokovima se deinise kao izvedeni finansijski izvestaj u kojem su prikazani prilivi I odlivi gotovine po osnovu poslovne, investicione I finansijske aktivnosti u toku obracunskog perioda. Izvestaj o novcanim tokovima za 2006 godinu Trayal korporacije izgleda ovako: u 000 din. Tekuca godina Predhodna godina Povecanje ili

smanjenje Novcani tokovi iz poslovene aktivnosti

- 580 387 42 411 -622 798

Novcani tokovi iz investicionih aktivnosti

83 368 - 73 702 157 070

Novcani tokovi iz finansijske aktivnosti

489 908 16 307 473 601

Povecanje ili smanjenje gotovine u toku perioda

- 7 111 14 984 -7 873

U 2006 godini ukupni tok gotovine je negativan, odnosno dolazi do smanjenja gotovine I to u iznosu od 7 111 000 dinara. Najveci odliv gotovine proizilazi iz poslovnih aktivnosti (- 580 387 000 din.), dok kod investicionih I finansijskih aktivnosti imamo priliv gotovine u iznosu od 83 368 000 din., odnosno 489 908 000 din. Na osnovu toga mozemo zakljuciti da preduzece najverovatnije ima poteskoca vezanih za prodajni ciklus, pa je novcani tok iz poslovne aktivnosti negativan. Da bi se negativan uticaj ublazio preduzece aktivira prilive iz investicionih aktivnosti, a narocito iz finansijskih aktivnosti (emisija akcija, obveznica, uzimanje kredita). To potvrdjuje I cinjenica da je stavka Finansijski rashodi u bilansu uspeha povecana za 130% ( Finansijski rashodi za 2005 iznose 263.317.000, dok za 2006 Finansijski rashodi iznose 606.198.000


16

5.ANALIZA KLJUCNIH RACUNOVODSTVENIH POLITIKA I - OSNOVE ZA PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVESTAJA Finansijski izvestaji TRAYAL Korporacije su sacinjeni uz primenu zakonskih propisa koji regulisu ovu materiju a od kojih su najznacajnij: 1. Zakon o racunovodstvu i reviziji (“Sluzbeni list SRJ” br.71/2002.); 2. Medjunarodni standardi finansijskog izvestavanja (“Sluzbeni glasnik RS” br.133/2003 i 6/2004.); 3. Pravilnik o kontnom okviru i sadrzini racuna u kontnom okviru za preduze}a, zadruge i preduzetnike (“Sluzbeni glasnik RS” br.53/2004, 11/2005. i 14/2005.); 4. Pravilnik o obrascima i sadrzini pozicija u obrascima finansijskih izvestaja za preduze}a, zadruge i preduzetnike (“Sluzbeni glasnik RS br.75/2004, 11/2005. i 14/2005.); 5. Pravilnik o nacinu i rokovima vrsenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Sluzbeni list SRJ” br.17/97); 6. Pravilnik o racunovodstvu TRAYAL Korporacije; 7. Pravilnik o racunovodstvenim politikama TRAYAL Korporacije, i 8. Ostalih propisa koji regulisu ovu materiju. Sastavljanje pocetnog bilansa i otvaranje poslovnih knjiga na dan 01.01.2006.godine je izvrseno na osnovu pozicija iz bilansa stanja sastavljenog na dan 31.12.2005.godine. Finansijski izvestaji su iskazani u hiljadama dinara a prikazani su u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadrzini pozicija u obrascima finansijskih izvestaja za preduze}a, zadruge I preduzetnike ("Sluzbeni glasnik RS"br.75/04). II - PREGLED PRIMENJENIH ZNACAJNIH RACUNOVODSTVENIH POLITIKA Prihodi od prodaje proizvoda i ucinaka priznati su u visini fakturisane realizacije koja je umanjena za date popuste, rabate, bonifikacije i sl. i obracunati porez na promet. Prihodi i rashodi po osnovu kamata su obracunavani po nacelu uzrocnosti prihoda i rashoda primenom ugovorenih kamatnih stopa. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preracunate u dinare po srednjem kursu valuta utvrdjenom na medjubankarskom trzistu deviza koji je vazio na taj dan. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti I prilikom preracuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjizene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika.


17

Kod nekretnina, postrojenja i opreme ove godine nije vrsena procena fer vrednosti zbog procene da nije doslo do znacajnih odstupanja njihove vrednosti u odnosu na trzisnu vrednost. Amortizacija je obracunata proporcionalnom metodom po minimalnim predvidjenim stopama, saglasno odredbama Pravilnika o racunovodstvenim politikama TRAYAL Korporacije. Ispravka vrednosti potrazivanja je vrsena pojedinacno za svakog kupca i svako potrazivanje pojedinacno ako je nemogucnost naplate izvesna i dokumentovana (sudsko poravnanje, utuzenje, stecaj, likvidacija duznika i slicno). Smanjenje ispravke vrednosti knjizeno je u korist prihoda. Zalihe gotovih proizvoda, poluproizvoda i nedovrsene proizvodnje su iskazane po ceni kostanja ili po neto prodajnoj ceni ako je ona niza. Zalihe materijala, rezervnih delova, goriva i maziva, pomo}nih materijala, sitnog inventara I ambalaze na zalihi i slicno, su iskazane po planskoj ceni a obracun utroska i zaliha u obracunskom periodu je korigovan odgovaraju}im procentima odstupanja od nabavne cene.

6. ZAKLJUCAK ANALIZE

• Ukoliko posmatramo obaveze Kompanije odnosno procenat sopstvenog I pozajmljenog kapitala za tri godine pocev od 2004, mozemo zakljuciti da se procenat pozajmljenog kapitala konstantno povecava I to u 2004 godini iznosi 44,55%, dok u 2006 iznosi 63,36%. Sto znaci da se kompanija preterano zaduzivala

• KKoommppaanniijjaa jjee 22000044 ii 22000055 ppoosslloovvaallaa ssaa ddoobbiittkkoomm ii ttoo:: 22000044.. –– ddoobbiitt 9977..116677..000000 ddiinnaarraa ii 22000055.. –– ddoobbiitt 3355..330011..000000 ddiinnaarraa..

• U 2006 godini Kompanija je napravila gubitak od 336633..007700..000000 ddiinnaarraa.

Na osnovu svega gore iznetog mozemo zakljuciti da je menadzment Kompanije lose poslovao i pravio gubitke. Postoji i mogucnost da je ppoosslloovvooddssttvvoo KKoommppaanniijjee nnaammeerrnnoo uurruuššaavvaalloo ppoosslloovvaannjjee ddaa bbii ssmmaannjjiilloo vvrreeddnnoosstt kkoommppaanniijjee zzbboogg pprriivvaattiizzaacciijjee.. MMoozzddaa bbii jjeeddnnoo oodd nnaajjpprriihhvvaattlljjiivviijjiihh ii nnaajjrreeaallnniijjiihh rreesseennjjaa bbiilloo:: iizzvvrrssiittii rreevviizziijjuu pprriivvaattiizzaacciijjee..


18

7. LITERATURA: 1. Knezevic, dr Gordanka, Analiza finansijskih izvestaja, Univerzitet Singidunum 2008. god 2. Internet ( www.trayal.co.yu, www.belex.co.yu ….)

http://www.trayal.co.yu/

http://www.belex.co.yu/


19

Sadrzaj:

1.OSNOVNI PODACI O KOMPANIJI 1

1. OSNOVNI IDENTIFIKACIONI PODACI 1

2. BILANS USPEHA MSFI (U 000 DINARA) 1 3. BILANS STANJA AKTIVA MSFI (U 000 DINARA): 2 4. BILANS STANJA PASIVA MSFI (U 000 DINARA): 3

2. OSNOVNE PROIZVODNE LINIJE 4

2.PREGLED FINANSIJKOG IZVESTAJA 6

PRIVATIZACIJA I VRSTA I STRUKTURA VLASNISTVA PREDUZECA 7

FINANSIJSKA ANALIZA 8

3.ANALIZA POMOCU FINANSIJKIH POKAZATELJA 11

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI 11

POKAZATELJE POSLOVNE AKTIVNOSTI 12 POKAZATELJ RENTABILNOSTI (USPESNOSTI) 13 POKAZATELJ TRZISNE VREDNOSTI 13 Z –SCORE MODEL 14

4.ANALIZA IZVESTAJA O NOVCANIM TOKOVIMA 15

5.ANALIZA KLJUCNIH RACUNOVODSTVENIH POLITIKA 16

6. ZAKLJUCAK ANALIZE 17

7. LITERATURA: 18


20

Documents

analiza finansijskih izvestaja a.d. “trayal korporacija” krusevac