Poslovni fakultet u Beogradu

SEMINARSKI RAD iz predmeta

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

U MARKETINGU I TRGOVINI

KNjAZ MILO a.d., Aranelovac

Mentor: Student:

Prof. Doc. dr Predrag Vukadinovi Stefan Zari 101922/09

Beograd, 2012.

- 2 -

SADRAJ:

1. Uvod ............................................................................................................................... - 3 -

2. Profil kompanije ............................................................................................................. - 5 -

3. Politika kvaliteta ............................................................................................................ - 7 -

4. Analiza poslovne strategije ............................................................................................ - 8 -

5. Analiza finansijskih izvetaja....................................................................................... - 10 -

5.1. Horizontalna analiza ............................................................................................. - 10 -

5.2. Vertikalna analiza ................................................................................................. - 12 -

6. Analiza pomou finansijskih pokazatelja .................................................................... - 16 -

6.1. Pokazatelji likvidnosti .......................................................................................... - 16 -

6.2. Pokazatelji poslovne aktivnosti ............................................................................ - 19 -

6.3. Pokazatelji finansijske strukture ........................................................................... - 22 -

6.4. Pokazatelji rentabilnosti ....................................................................................... - 25 -

6.5. Pokazatelji trine vrednosti kompanije ............................................................... - 29 -

6.6. Cash flow .............................................................................................................. - 30 -

6.7. Du Pont sistem analize ......................................................................................... - 32 -

6.8. Analiza Leverage-a ............................................................................................... - 32 -

7. Altmanov Z score model .............................................................................................. - 33 -

8. Zakljuak ...................................................................................................................... - 35 -

9. Literatura ...................................................................................................................... - 36 -

- 3 -

1. Uvod

Za uspeno poslovanje preduzea, kao i obavljanje revizije neophodno je

poznavati osnovne postavke finansijske analize, tj. analize finansijskih izvetaja. Finansijska

analiza predstavlja iscrpno ''istraivanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog

statusa i uspenosti poslovanja preduzea''.1

Na osnovu prethodne definicije proizilazi da su predmet analize finansijski izvetaji, tanije,

godinji izvetaji kompanije. Kao to znamo osnovni elementi godinjih izvetaja bilo koje

kompanije su: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o

promenama na kapitalu, napomene i izvetaj revizora. Uz ove obavezne elemente godinjih

izvetaja, predmet analize su i svi drugi segmenti godinjeg izvetaja koji nisu obavezni, kao

to su pismo menadmenta kompanije upueno akcionarima (Letter to shareholder) i analize

menadmenta i dodatne diskusije (Management Discussion and Analysis). Dobro

organizovano raunovodstvo mora da obezbedi sistematsku i hronoloku evidenciju poslovnih

transakcija u obliku godinjeg izvetaja. Godinji izvetaj je tako postao zakonom i

regulativom propisana obaveza svake kompanije, a samim tim i predmet analize.

Analiza finansijskih izvetaja kao i svaka aktivnost ima svoje ciljeve, koji se mogu podeliti u

dve grupe, a to su: opti i posebni.

Opti ciljevi odnose se na sagledavanje zaraivake sposobnosti kompanije koja se iskazuje

kroz pokazatelje rentabilnosti, profitabilnosti i uspenosti, kao i sagledavanje finansijskog

statusa kompanije, njenih novanih tokova i promena na kapitalu.

Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja odnose se na zadovoljavanje informacionih

potreba stejkholdera. Stejkholderi predstavljaju svakog pojedinca ili organizaciju koja ima

neki interes u poslovanju kompanije iji su finansijski izvetaji predmet analize. Najznaajniji

stejkholderi su investitori u akcije i kreditori. Oni obezbeuju kapital kompaniji i kao takvi

omoguavaju da kompanija bude poslovno sposobna.

Glavni zadatak analize finansijskih izvetaja je da prui relevantne informacije o poslovanju

preduzea, da utvrdi gde se preduzee trenutno nalazi (finansijski status), kao i da prui

podatke koji slue za kontrolu, ali i stimulativno poslovno nagraivanje zaposlenih od strane

menadmenta. Pored ovoga analiza finansijskih izvetaja prua informacije koje slue za

izvravanje restriktivnih klauzula, zato je neophodno da se ova analiza obavi na najprecizniji

mogui nain kako bi preduzee usled problema moglo da reaguje na adekvatan nain i u

adekvatnom vremenskom roku.

Dakle, finansijski izvetaji su skup informacija o finansijskom statusu, uspenosti, novanim

tokovima i promenama na kapitalu jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu i vremenski

zaokruenu celinu poslovnih aktivnosti koji su se dogodili u jednoj kompaniji, a koji u isto

vreme ine i podlogu svake racionalne analize.

1 Dr Milorad Stojiljkovi, Dr Jovan Krsti, Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Ni, 2000.god., strana 12.

- 4 -

Sve aktivnosti koje se obavljaju u poslovanju jedne kompanije mogu se podeliti u tri celine, a

to su: finansijske, investicione i poslovne.

Finansijske aktivnosti obuhvataju aktivnosti pribavljanja kapitala iz sopstvenih ili

pozajmljenih izvora, a obuhvataju i sve rashode koji proizilaze iz aktivnosti investiranja.

Investicione aktivnosti obuhvataju poslove vezane za investiranje kompanije u neki svoj

program ili u program koji su nainili sa nekom drugom kompanijom u obliku kooperativnog

poslovanja.

Poslovne aktivnosti obuhvataju aktivnosti kojima se materijalizuje delatnost jedne

kompanije. Poslovne aktivnosti su povezane sa ostvarivanjem kljunih rashoda(trokovi

amortizacije, materijala, zarada i drugi trokovi), kao i ostvarivanjem prihoda(prihodi od

prodaje, prihodi od aktiviranja uinaka i robe i drugi prihodi).

Tipini korisnici finansijske analize su: menadment, vlasnici, poverioci i banke. Na osnovu

podataka iz finansijske analize svi oni donose odreene odluke i povlae konkretne poteze

kako bi se dolo do najboljeg mogueg poloaja, prvenstveno svog, a potom i dobrog poloaja

same kompanije na koju se finansijska analiza odnosi.

U analizi finansijskih izvetaja koriste se sledei instrumenti:

Horizontalna analiza;

Vertikalna analiza;

Analiza osnovnih finansijskih pokazatelja;

Analiza neto obrtnog fonda;

Analiza leverage-a.

- 5 -

2. Profil kompanije

''Knjaz Milo'' je vodea srpska fabrika mineralne vode. Njihov najpoznatiji brend

je svakako istoimena prirodno gazirana voda. Pored nje tu su jo negazirana prirodna

mineralna voda AQUA VIVA, voni sokovi GOLF, energetski napitak GUARANA,

osveavajui napici JUICE UP i TEA UP, kao i negazirana mineralna voda koja se puni samo

u balone od 5l, AQUA UNA.

Kompanija ''Knjaz Milo'' osnovana je 1811.-e godine. U poetku je to bila jednostavna

punionica u kojoj se sve, od pranja do punjenja obavljalo runo. Prve analize vode izvrene su

1836.-e godine, a pokazale su da se ova voda moe porediti sa mineralnim vodama tada

najpoznatijih evropskih banja. Prvo meunarodno priznanje dobijeno je 1906.-e godine u

Briselu zlatna medalja za kvalitet, a potom 1907.-e u Londonu.

Godine 1988.-e fabrika se prebacila sa lokacije u Bukovikoj banji u nove proizvodne hale u

aranelovakoj junoj industrijskoj zoni, u podnoju planine Venac. ''Knjaz Milo'' a.d.

2004.-e godne prolazi kroz svojisnku promenu i postaje vlasnitvo kompanije ''FPP Balkan

Limited'' i fonda ''Salford Capital Partners''.

Kompanija ''Knjaz Milo'' je apsolutni lider u proizvodnji i distribuciji mineralnih voda na

teritoriji Srbije, ali i Crne Gore, sa pokrivenou trita Srbije od preko 40%. Uspeh ove

kompanije se zasniva na tome da ova kompanija ve decenijama odrava isti kvalitet svojih

proizvoda, zbog ega je dobila bezrezervno poverenje svojih potroaa. Dokaz za kvalitet je i

prvo mesto na rang listi najjaih robnih marki u Srbiji, prema istraivanju kompanije ''PGM

Consult''. Zanimljivo je da je ''Knjaz Milo'' 2010.-e godine na listi svih najjaih robnih marki

koje se mogu nai na tritu Srbije u jednom trenutku pretekao i ''Coca-Colu'' koja je zauzela

drugo mesto, kao i okolade ''Milka'' koje su zauzele tree mesto.

Kompanija ''Knjaz Milo'' iz godine u godinu nastavlja sa inovacijama, osvajanjem novih

trita, ali i predstavljanjem novih proizvoda na domaem tritu. Jasno je da je ova

kompanija apsolutni lider u proizvodnji mineralnih voda u Srbiji i da je konkurencija jo uvek

daleko, ali ipak i na to misli menadment ove kompanije.

Zapoljavanjem mladih i ambicioznih kadrova kompanija pokuava da pospei inovativni

program, da se to bolje predstavi na tritu, kao i da vodi borbu sa konkurencijom na tritu

kako bi zauzeli vei deo njega.

Pored svih gore navedenih aktivnosti, ova kompanija je takoe poznata kao i drutveno

odgovorna kompanija. Iz godine u godinu pomau funkcionisanje ustanova u gradu

Kragujevcu i okolnim optinama, tako da su renovirali vie domova zdravlja, osnovnih kola,

kao i ustanova namenjenih deci sa oteenim sluhom.

Sve ovo je dovelo do toga da kompanija ''Knjaz Milo'' moe da se pohvali sa mnogo medalja

koje su osvajali na meunarodnim sajmovima, kao i nagradama za najbolji brend po miljenju

potroaa, to je svojevrstan dokaz da je kompanija ''Knjaz Milo'' poznata po kvalitetu.

- 6 -

Profil kompanije ''Knjaz Milo'' na Internet stranici Agencije za privredne registre2

: KNJAZ MILO

:

:

:

PRIVREDNO DRUTVO ZA EKSPLOATACIJU MINERALNE VODE I PROIZVODNJU PIA KNJAZ MILO AD ARANELOVAC, JUNA INDUSTRIJSKA ZONA BB

: 07347383 :

: 100994867

:

09.05.2005 : 9216

: KNJAZ MILO

:

:

:

PRIVREDNO DRUTVO ZA EKSPLOATACIJU MINERALNE VODE I PROIZVODNJU PIA KNJAZ MILO AD ARANELOVAC, JUNA INDUSTRIJSKA ZONA BB

: , , ,

(..): 21.12.2000

:

: 1107

: ,

: 17.600.240,81 EUR 13.000.000,00 EUR

: 13.000.000,00 EUR 06.01.2011 17.600.240,81 EUR 20.07.2005

2 http://www.apr.gov.rs/

- 7 -

3. Politika kvaliteta

Kompanija ''Knjaz Milo'' se moe pohvaliti modernom fabrikom opremljenom

najsavremenijim linijama za punjenje mineralnih voda i sokova. Ova kompanija takoe

poseduje i akreditovanu laboratoriju (SRPS ISO/IEC 17025:2001) koja poseduje

najsavremeniju opremu: IR, UV, VIS spektrofotometar, atomski apsorpcioni

spektrofotometar, gasni, teni i jonski hromatograf. Ovakav sastav analitike tehnike i visoko

struan kadar omoguuju kompletnu fiziko-hemijsku, mikrobioloku i toksikoloku kontrolu

proizvoda.

''Knjaz Milo'' poseduje sertifikate za uspostavljeni sistem kvaliteta u saglasnosti sa

meunardonim standardom za sisteme menadmenta kvalitetom SRPS ISO 9001:2008, SQS

ISO 9001:2001, HACCR sertifikat kojim se potvruje kvalitet i ispravnost proizvoda. Pored

ovih tu su jo meunarodni sertifikat koji propisuje uslove za zatitu ivotne sredine SRPS

ISO 14001:2005, sistem menadmenta zdravljem i bezbednou na radu SRPS OHSAS

18001:2008, kao i sistem menadmenta bezbednosti hrane SRPS EN ISO 22000:2007.

Kompetentni nauni krugovi i najvei strunjaci u oblasti kontrole kvaliteta vode, poput onih

iz kompanije ''Danone'' se slau u oceni da je voda ''Knjaz Milo'' najkvalitetnija voda koja se

flaira u Srbiji.

Integrisanjem svih meunardonih sistema i sertifikata u poslovanje kompanije ''Knjaz Milo''

dokazano je da ova kompanija moe da upravlja svim rizicima kroz primenu kontrolnih mera

koje omoguavaju da jedino zdravstveno ispravan proizvod moe da izae na trite. Takoe,

kompanija ''Knjaz Milo'' brine o zdravlju i bezbednosti zaposlenih obezbeujui dobre uslove

za rad, a posebna panja poklanja se zatiti ivotne sredine.

Da ova kompanija i pored ekonomske krize opstaje i to da je kroz istoriju postala lako

prepoznatljiva u Srbiji, a i ire pokazuje i to da je kompanija 2011.-e godine proslavila svoj

200-ti roendan postojanja to je svojevrstan podvig, ali i dokaz da je re o kompaniji koja za

potroae proizvodi zdravstveno pouzdane i povrh svega kvalitetne proizvode.

- 8 -

4. Analiza poslovne strategije

PORTEROVE SILE

Rivalitet izmeu postojeih kompanija

Na tritu Srbije pored kompanije ''Knjaz Milo'' posluje jo dosta kompanija koje se bave

punjenjem mineralnih voda, kao i proizvodnjom bezalkoholnih osveavajuih napitaka. Neke

od njih su: SI&SI Group, Vuji Voda, Jazak, Planinka, Moja voda Vrac, Palanaki kiseljak,

Bivoda, Nectar, Fruvita, Coca Cola Hellenic i mnogi drugi. Po brojnosti konkurenata, moe

se rei da kompanija ''Knjaz Milo'' ima dosta jaku i brojnu konkurenciju, ali ako nema velike

konkurencije onda nema ni velikih motiva. to se tie proizvodnje bezalkoholnih

osveavajuih napitaka, tj. energetskih napitaka, vonih sokova, kompanija ''Knjaz Milo'' u

toj sferi svakako nije na vrhu, ali kroz inovacije e pokuati da i u tom segmentu obezbede

bolju poziciju. Ali to se tie proizvodnje mineralne gazirane i negazirane vode, kompanija

''Knjaz Milo'' je apsolutni lider u tom segmentu. Nijedna od gore pomenutih kompanija nema

tako jak brend koji moe da bude konkurent ''Knjaz Milo''-u. Nijedna kompanija nema neki

tako jak i izgraen brend, koji ima tradiciju dugu 200 godina i kome su potroai toliko verni.

Pretnja ulaska novih konkurenata

U 2010.-oj godini najjai brend kompanije ''Knjaz Milo'', mineralna gazirana voda ''Knjaz

Milo'' bila je zastupljena na tritu mineralnih voda u Srbiji sa ak 40%, tako da to se tie

tog segmenta trita, ne postoji opasnost po kompaniju ''Knjaz Milo''. Ali to se tie udela na

tritu sokova i drugih osveavajuih pia tu kompanija ''Knjaz Milo'' nije ostvarila zapaen

- 9 -

rezultat, tako da u tom segmentu ve postojei konkurenti oduzimaju veliki deo trinog

uea, to e rei da postoji pretnja od ulaska novih konkurenata na trite Srbije, ali u

segmentu vonih sokova i osveavajuih bezalkoholnih pia.

Supstituti

Srpsko trite ima izuzetno bogatu ponudu mineralnih voda, vonih sokova i osveavajuih

bezalkoholnih napitaka to domae, to strane proizvodnje. Postoji veliki broj supstituta na

srpskom tritu, ali to se kvaliteta mineralnih voda tie kompanija ''Knjaz Milo'' je ispred

svih, a i potroai su naviknuti na mineralne vode ove kompanije. to se tie drugih

proizvoda, tj. vonih sokova i osveavajuih napitaka tu takoe postoji veliki broj supstituta i

oni su ozbiljna konkurencija, a i neke kompanije imaju prednost u tom segmentu u odnosu na

kompaniju ''Knjaz Milo''.

Pregovaraka snaga kupaca

Pregovaraka mo kupaca je velika zbog postojanja velikog broja supstituta. Velike anse na

tritu imaju kompanije koje daju odreene popuste na koliinu ili na rok plaanja, ali i druge

pogodnosti. Kompanija ''Knjaz Milo'' na primer pokazuje svoju drutvenu odgovornost kroz

razne akcije koje organizuje i na taj nain dolazi do kupaca, prezentuje se kao drutveno

odgovorna kompanija, kompanija kojoj se moe verovati. I bez toga ova kompanija je

tradicionalno poznata po najviem kvalitetu. Kompanija ''Knjaz Milo'' ima veliku disperziju

kupaca, posluje na vie trita (mineralne vode, voni sokovi, osveavajui napici, energetski

napici), to ovoj kompaniji daje kakvu takvu sigurnost, jer nisu vezani za jednog kupca.

Pregovaraka mo dobavljaa

Dobavljai uvek ele da zauzmu poziciju kako bi bili moni naroito kada nema adekvatnih

supstituta na tritu. Ako u grani postoji samo nekoliko dobavljaa za odreeni proizvod i ako

se preko njih obavlja veliki obim nabavke, tada e snaga dobavljaa biti vea u odnosu na

snagu kupca. Kompanija kupac, u ovom sluaju kompanija ''Knjaz Milo'' ima veu

pregovaraku mo u odnosu na svoje dobavljae. Ovoj kompaniji ide u prilog i to da 200

godina postoji. Ovu kompaniju opsluuju dobavljai iz zemlje i inostranstva (naroito posle

privatizacije). Poto postoji dosta dobavljaa to ovoj kompaniji daje fleksibilnu poziciju na

tritu.

- 10 -

5. Analiza finansijskih izvetaja

5.1. Horizontalna analiza

Aktiva

AKTIVA 2008 2009 Promena % 2010 Promena % STALNA

IMOVINA 5020181 4617950 -402231 -8,01 4562656 -55294 -11,97

OBRTNA IMOVINA

1971282 2073098 101816 5,16 2003855 -69243 -3,34

GUBITAK IZNAD

VISINE

KAPITALA

0 0 0 / 435169 435169 /

UKUPNO 6991463 6691048 -300415 -4,3 7001680 310632 4,64

U aktivi kompanije ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u dolazi do smanjenja stalne

imovine za 8,01%, u tom periodu obrtna imovina se poveala za 5,16%, dok se ukupna aktiva

smanjila za 4,3%.

to se tie promena u 2010.-oj u odnosu na 2009.-u godinu, stalna imovina se smanjuje za

11,97%, obrtna imovina se takoe smanjuje za 3,34%, pojavljuje se pozicija gubitak iznad

visine kapitala, tako da je ukupna aktiva poveana za 4,64%.

Moe se zakljuiti da je kompanija ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj godini u odnosu na 2008.-u

poveala svoja obrtna sredstva, da su se stalna sredstva smanjila, a ukupna aktiva se smanjila.

U 2010.-oj u odnosu na 2009.-u godinu i stalna i obrtna sredstva su se smanjila, pojavila se

nova pozicija gubitak iznad visine kapitala, tako da se poveala i ukupna aktiva.

0

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

7000000

8000000

2008 2009 2010

Hilj

ade

R

SD

G O D I N A

A K T I V A

STALNA IMOVINA

OBRTNA IMOVINA

GUBITAK IZNAD VISINEKAPITALA

UKUPNO

- 11 -

21413 16003 2126 0

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

7000000

8000000

2008 2009 2010

Hilj

ade

R

SD

G O D I N A

KAPITAL

DUGORONE OBAVEZE IREZERVISANJAKRATKORONE OBAVEZE

KRATKORONE OBAVEZE

ODLOENE PORESKEOBAVEZE

UKUPNA PASIVA

Pasiva

PASIVA 2008 2009 Promena % 2010 Promena % KAPITAL 602463 282185 320278 -53,16 0 -282185 /

DUGORONE OBAVEZE I

REZERVISANJA

2441420 310271 -2131149 -87,29 513115 202844 65,37

KRATKORONE OBAVEZE

3926167 6082589 2156422 54,92 6486439 403850 6,64

ODLOENE PORESKE

OBAVEZE

21413 16003 -5410 -25,26 2126 -13877 -13,28

UKUPNA

PASIVA 6991563 6691048 -300515 -4,3 7001680 310632 4,64

U pasivi komapnije ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu kapital se smanjio

za 53,16%, dugorone obaveze i rezervisanja su se smanjila za 87,29%, takoe su se smanjile

odloene poreske obaveze za 25,26%, dok su se kratkorone obaveze poveale za 54,92%, a

ukupna pasiva se smanjila za 4,3%.

to se tie promena u 2010.-oj godinu u odnosu na 2009.-u, kapital iznosi 0 tako da se ta

pozicija izgubila, dugorone obaveze i rezervisanja su se poveali za 65,37%, kratkorone

obaveze su se takoe poveale za 6,64%, dok su se odloene poreske obaveze smanjile za

13,28%, a ukupna pasiva se poveala za 4,64%.

Zakljuujemo da su se u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu kapital, dugorone obaveze i

rezervisanja, kao i odloene poreske obaveze smanjile, a poveale se kratkorone obaveze,

dok se pasiva smanjila. A u 2010.-oj u odnosu na 2009.-u godinu poveale su se dugorone

obaveze i rezervisanja, kao i kratkorone obaveze, odloene poreske obaveze su se smanjile,

pozicija kapital je imala stanje 0, a ukupna pasiva se poveala.

- 12 -

5.2. Vertikalna analiza

Bilans uspeha

POZICIJA 2008 % 2009 % 2010 % POSLOVNI

PRIHODI 6387715 100 5724868 100 5843028 100

PRIHODI OD PRODAJE

6237451 97,65 5577891 97,43 5779107 98,91

POSLOVNI RASHODI

5785395 90,57 5237268 91,48 5391659 92,27

TROKOVI MATERIJALA

2966674 46,44 2712995 47,39 2917488 49,93

POSLOVNI

DOBITAK 602320 9,43 487600 8,52 451369 7,72

FINANSIJSKI

PRIHODI 570953 8,94 257160 4,49 278430 4,76

FINANSIJSKI

RASHODI 1214083 19,01 1092518 19,08 1506488 25,78

OSTALI

PRIHODI 320481 5,02 228872 3,99 145243 2,49

OSTALI

RASHODI 167188 2,62 188350 3,29 99189 1,7

DOBITAK PRE

OPOREZIVANJA 112483 1,76 0 / 0 /

GUBITAK PRE

OPOREZIVANJA 0 / 307236 5,37 730635 12,5

NETO DOBITAK 20608 0,32 0 / 0 /

NETO GUBITAK 0 / 319505 5,58 716758 12,27

Kroz vertikalnu analizu bilansa uspeha kompanije ''Knjaz Milo'' u 2008,2009 i 2010.-oj

godini moe se videti da prihodi od prodaje u ovom periodu belee najpre blagi pad, pa potom

i blagi rast u odnosu na poslovne prihode. Poslovni rashodi belee blagi rast svog procenta u

poslovnim prihodima u ovom periodu, pored njih i trokovi materijala i finansijski trokovi

belee rast, dok ostali rashodi smanjuju svoj procenat u ovom periodu. Poslovni dobitak,

finansijski prihodi i ostali prihodi su u ovom periodu beleili smanjenje svog procenta u

97,65%

97,43%

98,91%

90,57%

91,48%

92,27%

8,94%

4,49%

4,76%

19,01%

19,08%

25,78%

0,00%

5,58%

12,27%

2008

2009

2010

% OD POSLOVNIH PRIHODA

B I L A N S U S P E H A

NETO GUBITAK FINANSIJSKI RASHODI FINANSIJSKI PRIHODI

POSLOVNI RASHODI PRIHODI OD PRODAJE

- 13 -

odnosu na poslovne prihode. Dobitak pre oporezivanja i neto dobitak imali su svoj procenat u

odnosu na poslovne prihode samo u prvoj posmatranoj godini (2008.), dok u kasnijim

godinama (2009. i 2010.) nemaju svoj procenat. S' druge strane pozicije gubitak pre

oporezivanja i neto gubitak nemaju svoj procenat u 2008.-oj godini, dok u naredne dve

posmatrane godine imaju svoj procenat u odnosu na poslovne prihode i belee poveanje.

Bilans stanja Aktiva

POZICIJA 2008 % 2009 % 2010 % STALNA

IMOVINA 5020181 71,8 4617950 69,02 4562656 65,16

NEMATERIJALNA

ULAGANJA 26558 0.38 19177 0,29 13019 0,19

NEKRETNINE,

POSTROJENJA I OPREMA

4700718 67,23 4354951 65,08 4103612 58,61

DUGORONI FINANSIJSKI

PLASMANI

292905 4,19 243822 3,64 446025 6,37

OBRTNA

IMOVINA 1971282 28,19 2073098 30,98 2003855 28,62

ZALIHE 639688 9,15 711217 10,63 721840 10,31

KRATKORONA POTRAIVANJA,

PLASMANI I

GOTOVINA

1331594 19,05 1361881 20,35 1282015 18,31

POTRAIVANJA 1006050 14,39 955569 14,28 1069009 15,27

KRATKORONI FINANSIJSKI

PLASMANI

10890 0,16 26330 0,39 24177 0,34

GOTOVINSKI

EKVIVALENTI I

GOTOVINA

49193 0,7 120592 1,8 126670 1,81

POSLOVNA

IMOVINA 6991463 100 6691048 100 6566511 93,78

GUBITAK IZNAD

VISINE

KAPITALA

0 / 0 / 435169 6,22

UKUPNA

AKTIVA 6991463 100 6691048 100 7001680 100

0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00%100,00%120,00%

2008

2009

2010

% OD UKUPNE AKTIVE

G O

D I

N A

B I L A N S S T A Nj A - A K T I V A

POSLOVNA IMOVINA

KRATKORONA POTRAIVANJA,PLASMANI I GOTOVINA

OBRTNA IMOVINA

NEKRETNINE, POSTROJENJA IOPREMA

STALNA IMOVINA

- 14 -

Kroz vertikalnu analizu bilansa stanja, pozicija aktive kompanije ''Knjaz Milo'' u 2008.-oj,

2009.-oj i 2010.-oj godini dolazimo do sledeih zakljuaka.

Udeo stalne imovine u ukupnoj aktivi belei pad iz godine u godinu. Pored stalne imovine

konstantan pad belee i pozicije nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema.

Pozicija dugoroni finansijski plasmani belei blagi pad u 2009.-oj godini, pa blagi rast u

2010.-oj. Udeo obrtnih sredstava u ukupnoj aktivi belei u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u

godinu blagi rast, a u 2010.-oj blagi pad. Udeo zaliha se takoe poveao u 2009.-oj, da bi se u

2010.-oj smanjio. to se tie pozicije kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina ona belei

u 2009.-oj blagi rast, a u 2010.-oj blagi pad procentualne vrednosti. Pozicija potraivanja

belei najpre blagi pad, pa u zadnjoj posmatranoj godini blagi rast. Kratkoroni finansijski

plasmani u 2009.-oj belee blagi rast, a u godini kasnije pad procentualne vrednosti. Gotovina

i gotovinski ekvivalenti u posmatranom periodu belee rast procentualne vrednosti u odnosu

na ukupnu aktivu. Pozicija poslovna imovina u prve dve posmatrane godine ima 100% od

ukupne aktive, da bi se u treoj posmatranoj godini taj procenat smanjio na 93,78%, zbog

pojave pozicije gubitak iznad visine kapitala ija je procentualna vrednost u odnosu na

ukupnu aktivu u toj posmatranoj godini iznosio 6,22%.

- 15 -

Bilans stanja Pasiva

POZICIJA 2008 % 2009 % 2010 % KAPITAL 602463 8,62 282185 4,22 0 /

OSNOVNI KAPITAL

1513714 21,65 1513714 22,62 1513714 21,62

REZERVE 263964 3,78 263964 3,94 263964 3,77

GUBITAK 1294873 18,52 1614378 24,13 1895968 27,08

DUGORONE OBAVEZE

2404611 34,39 310271 4,64 513115 7,33

KRATKORONE OBAVEZE

3926167 56,16 6082589 90,9 6486438 92,64

UKUPNA

PASIVA 6991463 100 6691048 100 7001680 100

Kroz vertikalnu analizu bilansa stanja, pozicija pasive kompanije ''Knjaz Milo'' u 2008.-oj,

2009.-oj i 2010.-oj godini dolazimo do sledeih zakljuaka.

Udeo pozicije kapitala u ukupnoj pasivi smanjivao se u prve dve posmatrane godine, da bi u

treoj nestao poto je iznosio 0. Osnovni kapital i rezerve iako imaju konstantne vrednosti

belee u 2009.-oj rast procentualnog udela, a u 2010.-oj pad u udelu. Pozicija gubitak, iz

godine u godinu u posmatranom periodu beleila je rast procentualnog udela u ukupnoj

pasivi. Pozicija dugorone obaveze je u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu zabeleila veliki

pad, a u 2010.-oj u odnosu na 2009.-u zabeleila je blagi procentualni rast u ukupnoj pasivi.

Pozicija kratkorone obaveze u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu zabeleila je veliki rast,

a u zadnjoj posmatranoj godini blagi rast svog uea u ukupnoj pasivi.

8,62%

4,22%

0,00%

18,52%

24,13%

27,08%

34,39%

4,64%

7,33%

56,16%

90,90%

92,64%

2008

2009

2010

% OD UKUPNE PASIVE

G O

D I

N A

B I L A N S S T A Nj A - P A S I V A

KRATKORONE OBAVEZE DUGORONE OBAVEZE GUBITAK KAPITAL

- 16 -

6. Analiza pomou finansijskih pokazatelja

6.1. Pokazatelji likvidnosti

Pokazatelj opte likvidnosti

Opta (tekua) likvidnost =

GODINA OBRTNA

SREDSTVA

KRATKORONE OBAVEZE

RACIO

2008 1971282 3926167 0,5

2009 2073098 6082589 0,34

2010 2003855 6486439 0,31

S' obzirom da je standard pokazatelja opte likvidnosti 2:1, moe se zakljuiti da kompanija

''Knjaz Milo'' ima veliki problem sa likvidnou, poto ovaj racio u 2008.-oj godini iznosi

0,5, u 2009.-oj 0,34, a u 2010.-oj svega 0,31, dakle iz godinu u godinu je sve manji. Tako da

ova kompanija jedan dinar kratkoronih obaveza pokriva sa svega 0,5, 0,34 i 0,31 dinara

obrtnih sredstava.

0

2000000

4000000

6000000

8000000

2008 2009 2010

HIL

JAD

E R

SD

G O D I N A

ODNOS OBRTNIH SREDSTAVA I KRATKORONIH OBAVEZA

OBRTNA SREDSTVA

KRATKORONEOBAVEZE

0

0,2

0,4

0,6

2008 2009 2010

G O D I N A

KRETANjE RACIA OPTE LIKVIDNOSTI

RACIO

- 17 -

Pokazatelj redukovane likvidnosti

Redukovana likvidnost =

GODINA LIKVIDNA

IMOVINA

KRATKORONE OBAVEZE

RACIO

2008 1331594 3926167 0,34

2009 1361881 6082589 0,22

2010 1282015 6486439 0,19

Standard za pokazatelj redukovane likvidnosti je 1:1, tako da iz gore dobijenih podataka

dolazimo do zakljuka da kompanija ''Knjaz Milo'' ni po ovom pokazatelju nije likvidna.

Kroz posmatrani period ovaj racio opada i u 2008.-oj on iznosi 0,34, u 2009.-oj 0,22, a u

2010.-oj svega 0,19. Tako se zakljuuje da ova kompanija jedan dinar kratkoronih obaveza

pokriva sa 0,34 (2008.), 0,22 (2009.) i 0,19 (2010.) dinara likvdne imovine.

0

2000000

4000000

6000000

8000000

2008 2009 2010

HIL

jAD

E R

SD

G O D I N A

ODNOS LIKVIDNE IMOVINE I KRATKORONIH OBAVEZA

LIKVIDNA IMOVINA

KRATKORONE OBAVEZE

0

0,1

0,2

0,3

0,4

2008 2009 2010

KRETANjE RACIA REDUKOVANE LIKVIDNOST

RACIO

- 18 -

Neto obrtna sredstva

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze

GODINA OBRTNA

SREDSTVA

KRATKORONE OBAVEZE

NETO OBRTNA

SREDSTVA

2008 1971282 3926167 -1954885

2009 2073098 6082589 -4009491

2010 2003855 6486439 -4482584

Kako je pokazatelj da li neka kompanija ima neto obrtna sredstva, pozitivna razlika izmeu

obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, tako zakljuujemo da kompanija ''Knjaz Milo''

nema neto obrtna sredstva i da je u posmatranom periodu ova kompanija iz godine u godinu

sve dalje od pozitivne razlike.

Pokazatelj rigorozne likvidnosti

Rigorozna likvidnost =

GODINA

GOTOVINA I

GOTOVINSKI

EKVIVALENTI

KRATKORONE OBAVEZE

RACIO

2008 49193 3926167 0,0125

2009 120592 6082589 0,0198

2010 126670 6486439 0,0195

-5000000

-4000000

-3000000

-2000000

-1000000

0

2008 2009 2010

HIL

jAD

E R

SD

G O D I N E

NETO OBRTNA SREDSTVA

NETO OBRTNA SREDSTVA

- 19 -

Rigorozni racio likvidnosti pokazuje da kompanija ''Knjaz Milo'' ima velikih problema sa

isplatom kratkoronih obaveza iz svojih gotovinskih sredstava. To pokazuje da ova kompanija

za pokrivanje svojih kratkoronih obaveza mora da angauje ostala obrtna sredstva.

6.2. Pokazatelji poslovne aktivnosti

Koeficijent obrta kupaca

Koeficijent obrta kupaca =

Prosean saldo kupaca =

GODINA PRIHODI OD

PRODAJE

PROSEAN SALDO

KUPACA

KOEFICIJENT

OBRTA

KUPACA

PROSEAN PERIOD

NAPLATE

2008 6237451 984146 6,34 57,57

2009 5577891 980809 5,68 64,26

2010 5779107 1012289 5,71 63,92

Prosean period naplate za posmatrane tri godine je 62 dana, to znai da je to vreme koje

kompanija ''Knjaz Milo'' eka da bi naplatila svoja potraivanja od kupaca.

49193 120592 126670

3926167

6082589 6486439

0

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

7000000

2008 2009 2010

HIL

jAD

E R

SD

G O D I N A

ODNOS GOTOVINE I GOTOVINSKI EKVIVALENATA I KRATKORONIH

OBAVEZA

GOTOVINA IGOTOVINSKIEKVIVALENTI

KRATKORONEOBAVEZE

- 20 -

Koeficijent obrta dobavljaa

Koeficijent obrta dobavljaa =

Prosean saldo dobavljaa =

GODINA POSLOVNI

RASHODI

PROSEAN SALDO

DOBAVLjAA

KOEFICIJENT

OBRTA

DOBAVLjAA

PROSEAN PERIOD

ISPLATE

DOBAVLjAA

2008 5785395 939334 6,16 59,25

2009 5237268 855814 6,12 59,64

2010 5391659 857235 6,29 58,03

Prosean period isplate dobavljaa za posmatrane tri godine kompanije ''Knjaz Milo'' iznosi

59 dana, tako da je to period u kome ova kompanija izmiri svoje obaveze prema

dobavljaima.

Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta zaliha =

Prosean saldo zaliha =

GODINA

TROKOVI MATERIJALA I

TROKOVI PROIZVODNIH

USLUGA

PROSEAN SALDO ZALIHA

KOEFICIJENT

OBRTA ZALIHA

2008 3921265 675149 5,81

2009 3437933 675452 5,09

2010 3579595 716528 4,99

U posmatranom periodu kompanije ''Knjaz Milo'' dolazi do postepenog pada vrednosti

koeficijenta obrta zaliha. U proseku za posmatrane tri godine on iznosi 5,29 tako da

zakljuujemo da se zalihe ove kompanije 5,29 puta u toku jednog ciklusa konvertuju u

gotovinu. to je vrednost ovog koeficijenta vea to je bolje za preduzee.

- 21 -

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava =

Prosena obrtna sredstva =

GODINA POSLOVNI

RASHODI

PROSENA OBRTNA

SREDSTVA

KOEFICIJENT

OBRTA UKUPNIH

OBRTNIH

SREDSTAVA

2008 5785395 1913380 3,02

2009 5237268 2022190 2,58

2010 5391659 2038476 2,64

U posmatranom periodu kompanija ''Knjaz Milo'' u proseku 2,75 puta u toku jednog ciklusa

ima rashode na raun obrtnih sredstava. Dakle 2,75 puta kompanija ima potrebu za nabavkom

obrtnih sredstava.

Koeficijent obrta stalnih sredstava

Koeficijent obrta stalnih sredstava =

Prosena stalna sredstva =

GODINA NETO PRIHODI

OD PRODAJE

PROSENA STALNA

SREDSTVA

KOEFICIJENT

OBRTA STALNIH

SREDSTAVA

2008 6237451 4680584 1,33

2009 5577891 4819065 1,15

2010 5779107 4590303 1,25

U posmatranom periodu koeficijent obrta stalnih sredstava se menjao, u 2008.-oj je iznosio

1,33 i to znai da je kompanija na jedan dinar prosenih stalnih sredstava ostvarivala 1,33

dinara prihoda. Taj iznos je u 2009.-oj godini opao na 1,15, a u 2010.-oj godini ova vrednost

se poveala na 1,25.

- 22 -

6.3. Pokazatelji finansijske strukture

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja

Odnos pozajmljenih

prema ukupnim izvorima finansiranja =

GODINA POZAJMLjENI

IZVORI UKUPNA PASIVA ODNOS

2008 6367587 6991463 0,91

2009 6392860 6691048 0,95

2010 6999554 7001680 0,99

U posmatranom periodu vrednost pozajmljenih izvora je konstantno rasla, naroito u 2010.-oj

godini, dok je vrednost ukupne pasive u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu opala. Odnos

koji smo dobili pokazuje da u 2010.-oj godini jedan dinar ukupne pasive otpada na 0,99

dinara pozajmljenih izvora, to znai da je kompanija ''Knjaz Milo'' dosta zavisi od

pozajmljenih izvora i da su ta sredstva vea od sopstvenih sredstava kompanije.

6000000

6100000

6200000

6300000

6400000

6500000

6600000

6700000

6800000

6900000

7000000

7100000

2008 2009 2010

HIL

jAD

E R

SD

G O D I N A

ODNOS POZAJMLjENIH IZVORA I UKUPNE PASIVE

POZAJMLjENI IZVORI

UKUPNA PASIVA

- 23 -

Odnos duga prema ukupnim izvorima

Odnos duga prema ukupnim izvorima =

Dug = Pozajmljeni izvori Gotovina

GODINA DUG UKUPNA PASIVA ODNOS

2008 6318394 6991463 0,90

2009 6272268 6691048 0,93

2010 6872884 7001680 0,98

U posmatranom periodu kompanije ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj godini i dug i ukupna pasiva se

smanjuju u odnosu na 2008.-u, a u 2010.-oj oba elementa belee rast. Po ovom pokazatelju

zakljuuje se da u ovoj kompaniji na jedan dinar ukupne pasive otpada 0,9(2008.)dinara duga,

odnosno 0,93(2009.), pa do zabrinjavajuih 0,98(2010.) dinara.

5800000

6000000

6200000

6400000

6600000

6800000

7000000

7200000

2008 2009 2010

HIL

jAD

E R

SD

G O D I N A

ODNOS DUGA I UKUPNE PASIVE

DUG

UKUPNA PASIVA

- 24 -

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala =

GODINA

DUGORONE OBAVEZE I

REZERVISANJA

SOPSTVENI

KAPITAL ODNOS

2008 6367587 602463 10,56

2009 6392860 282185 22,65

2010 6999554 0 /

Ovaj pokazatelj govori da obaveze u ogromnoj meri premauju vrednost sopstvenog kapitala,

koji u 2010.-oj godini nema vrednost, tj. iznosi 0, to potvruje ranije zakljuke da kompanija

''Knjaz Milo'' nije likvidna i da ima ogromne probleme zbog prezaduenosti, odnosno zbog

velikog obima pozajmljenih izvora. Dakle dugorone obaveze i rezervisanja u posmatranom

periodu rastu iz godine u godinu, dok sopstveni kapital belei pad vrednosti i u zadnjoj

posmatranoj godini se gubi.

Koeficijent pokria kamata

Koeficijent pokria kamata =

GODINA POSLOVNI

DOBITAK

TROKOVI KAMATA

KOEFICIJENT

POKRIA KAMATE

2008 602320 271799 2,21

2009 487600 300601 1,62

2010 451369 362138 1,24

602463 282185 0 0

2000000

4000000

6000000

8000000

2008 2009 2010

HIL

jAD

E R

SD

G O D I N A

ODNOS OBAVEZA I SOPSTVENOG KAPITALA

DUGORONE OBAVEZE IREZERVISANJA

SOPSTVENI KAPITAL

- 25 -

Na teret poslovnog dobitka padaju izdaci (trokovi) kamate koje ima svaka kompanija. U

posmatranom periodu smanjuje se poslovni dobitak, a rastu trokovi kamate. U prvoj

posmatranoj godini 2,21 dinar poslovnog dobitka pokriva trokove kamate, u drugoj godini taj

iznos se smanjio na 1,62, a u treoj se smanjio na 1,24 dinara, to pokazuje da se poslovni

dobitak smanjivao, a trokovi kamate rasli i ako ne doe do nekih znaajnijih promena

trokovi kamate mogu da dostignu iznos poslovnog dobitka.

6.4. Pokazatelji rentabilnosti

Stopa bruto dobitka

Stopa bruto dobitka =

Bruto dobitak = Poslovni dobitak Trokovi materijala

GODINA BRUTO DOBITAK POSLOVNI

PRIHODI

STOPA BRUTO

DOBITKA

2008 -2364354 6387715 -0,37

2009 -2225395 5724868 -0,38

2010 -2466119 5843028 -0,42

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

2008 2009 2010

HIL

jAD

E R

SD

G O D I N A

ODNOS POSLOVNOG DOBITKA I TROKOVA KAMATA

POSLOVNI DOBITAK

TROKOVI KAMATA

- 26 -

Trokovi materijala u velikoj meri prevazilaze vrednost poslovnog dobitka, tako da se

izraunavanjem ovog pokazatelja vidi da je preduzee ne-rentabilno. Dakle na jedan

fakturisani dinar poslovnih prihoda, kompanija ''Knjaz Milo'' ostvaruje negativnu razliku

koja raste iz godine u godinu i iznosi 0,37(2008.), 0,38(2009.) i 0,42(2010.).

Stopa poslovnog dobitka (mara)

Stopa poslovnog dobitka (mara) =

GODINA POSLOVNI

RASHODI

POSLOVNI

PRIHODI

STOPA

POSLOVNOG

DOBITKA

2008 5785395 6387715 0,90

2009 5237268 5724868 0,91

2010 5391659 5843028 0,92

Po prikazanoj tabeli i dijagramu vidi se da stopa poslovnog dobitka raste konstantno. To

znai da su prihodi vei od rashoda, tj. da kompanija ''Knjaz Milo'' ima pozitivnu razliku

prihoda i rashoda i da ostvaruje poslovni dobitak.

-0,43

-0,42

-0,41

-0,4

-0,39

-0,38

-0,37

-0,36

-0,35

-0,34

2008 2009 2010

S T

O P

A

STOPA BRUTO DOBITKA

STOPA BRUTODOBITKA

0,89

0,9

0,91

0,92

0,93

2008 2009 2010

S T

O P

A

G O D I N A

STOPA POSLOVNOG DOBITKA

STOPAPOSLOVNOGDOBITKA

- 27 -

Stopa neto dobitka

Stopa neto dobitka =

GODINA NETO DOBITAK POSLOVNI

PRIHODI

STOPA NETO

DOBITKA

2008 20608 6387715 0,003

2009 0 5724868 /

2010 0 5843028 /

Kompanija ''Knjaz Milo'' u 2008.-oj godini ima stopu neto dobitka koja je zanemarljiva i

iznosi 0,003, dok u narednim godinama nema stopu neto dobitka, zbog toga to nema neto

dobitak.

Stopa prinosa na poslovna sredstva (ROA)

Stopa prinosa na poslovna sredstva (ROA) =

Prosena poslovna sredstva =

GODINA NETO DOBITAK

PROSENA POSLOVNA

SREDSTVA

ROA

2008 20608 6604104 0,0031

2009 0 6841255 /

2010 0 6628779 /

0

0,0005

0,001

0,0015

0,002

0,0025

0,003

0,0035

2008 2009 2010

S T

O P

A

G O D I N A

STOPA NETO DOBITKA

STOPA NETODOBITKA

- 28 -

Izraunat ROA za kompaniju ''Knjaz Milo'' pokazuje da u 2008.-oj godini na jedan dinar

prosenih poslovnih sredstava ostvaruje 0,0031 dinara neto dobitka. U 2009.-oj i 2010.-oj ne

ostvaruju neto dobitak, tako da vrednost ROA za ove dve posmatrane godine ne moe da se

izrauna.

Stopa prinosa na sopstveni kapital

Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE) =

GODINA NETO DOBITAK

PROSEAN SOPSTVENI

KAPITAL

ROE

2008 20608 1513714 0,013

2009 0 1513714 /

2010 0 1513714 /

0

0,0005

0,001

0,0015

0,002

0,0025

0,003

0,0035

2008 2009 2010

R O

A

G O D I N A

ROA

ROA

0

0,002

0,004

0,006

0,008

0,01

0,012

0,014

2008 2009 2010

S T

O P

A

G O D I N A

ROE

ROE

- 29 -

ROE pokazuje da je kompanija ''Knjaz Milo'' u 2008.-oj godini na jedan dinar sopstvenog

kapitala ostvarila 0,013 dinara neto dobitka. U naredne dve godine ovaj pokazatelj nema

vrednost zbog toga to nije ostvaren neto dobitak.

6.5. Pokazatelji trine vrednosti kompanije

Knjigovodstvena vrednost po akciji

Knjigovodstvena vrednost po akciji =

GODINA SOPSTVENI

KAPITAL

BROJ

EMITOVANIH

OBINIH AKCIJA

KNjIGOVODSTVENA

VREDNOST PO

AKCIJI

2008 602463 365425 1,64

2009 282185 365425 0,77

2010 0 365425 /

Knjigovodstvena vrednost po akciji kompanije ''Knjaz Milo'' opada iz godine u godinu i u

2010.-oj godini akcije nemaju knjigovodstvenu vrednost, poto sopstveni kapital iznosi 0.

0

0,5

1

1,5

2

2008 2009 2010

HIL

JAD

E R

SD

G O D I N A

KNjIGOVODSTVENA VREDNOST PO AKCIJI

KNjIGOVODSTVENAVREDNOST PO AKCIJI

- 30 -

6.6. Cash flow

Odnos neto novanog toka iz poslovne aktivnosti i neto dobitka

Odnos neto novanog toka iz poslovne aktivnosti i neto dobitka =

GODINA

NNT IZ

POSLOVNE

AKTIVNOSTI

NETO DOBITAK ODNOS

2008 789272 20608 38,29

2009 570214 0 /

2010 567811 0 /

Ovaj odnos postoji samo u 2008.-oj godini i pokazuje da je kompanija ''Knjaz Milo'' u toj

godini na svaki dinar dobitka generisalo 38,29 dinara neto novanog toka iz poslovne

aktivnosti. U 2009.-oj i 2010.-oj godini ovaj odnos ne postoji poto kompanija nije ostvarivala

neto dobitak.

Odnos neto novanog toka iz poslovne aktivnosti i ukupnih poslovnih sredstava

Odnos neto novanog toka

iz poslovne aktivnosti i ukupnih poslovnih sredstava =

0

10

20

30

40

50

2008 2009 2010

O D

N O

S

G O D I N A

ODNOS NNT IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI I

NETO DOBITKA

ODNOS

- 31 -

GODINA

NNT IZ

POSLOVNE

AKTIVNOSTI

UKUPNA

POSLOVNA

SREDSTVA

ODNOS

2008 789272 6991463 0,11

2009 570214 6691048 0,08

2010 567811 6566511 0,08

U sve tri godine kompanija ''Knjaz Milo'' je ostvarila priliv neto novanog toka iz poslovne

aktivnosti. U 2008.-oj godini na svaki dinar ukupnih poslovnih sredstava preduzee je

generisalo 0,11 dinara neto novanog toka iz poslovne aktivnosti, a u 2009.-oj i 2010.-oj

generisalo je 0,08 dinara.

Profil novanih tokova preduzea

GODINA

NNT IZ

POSLOVNE

AKTIVNOSTI

NNT IZ

AKTIVNOSTI

INVESTIRANJA

NNT IZ

AKTIVNOSTI

FINANSIRANJA

PROFIL

2008 789272 -489346 -272029 4

2009 570214 -110312 -374515 4

2010 567811 -66879 -500853 4

Kompanija ''Knjaz Milo'' po analizi neto novanih tokova iz sve tri vrste aktivnosti u sve tri

posmatrane godine pripada profilu 4. ''Ovo je sluaj preduzea koje iz poslovne aktivnosti

finansira rast (kupovinu dugoronih sredstava investiciona aktivnost) i finansira otplate

dividendi i glavnice dugova (finansijska aktivnost). Karakteristino je za preduzea koja su

dugo prisutna na tritu i imaju stabilnu proizvodnju i prodaju.''3

3 Prof dr. Goranka Kneevi, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011 god., strana 143.

0

0,02

0,04

0,06

0,08

0,1

0,12

2008 2009 2010

O D

N O

S

G O D I N A

ODNOS NNT IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI I UKUPNIH POSLOVNIH

SREDSTAVA

2010

- 32 -

6.7. Du Pont sistem analize

REDNI

BROJ POZICIJA IZNOS 2008.

1. NETO DOBITAK 20608

2. KAMATA 55794

3. STALNA SREDSTVA NA

POETKU GODINE 4340988

4. STALNA SREDSTVA NA KRAJU

GODINE 5020181

5. PROSENA POSLOVNA

SREDSTVA 4680584 (3+4)/2

6. SOPSTVENI KAPITAL 1513714

7. STOPA PRINOSA NA UKUPNA

SREDSTVA 0,004 1/5

8. MULTIPLIKATOR 0,269 1/(1+2)

9. KOEFICIJENT FINANSIJSKE

STRUKTURE 3,092 5/6

10. STOPA PRINOSA NA

SOPSTVENA SREDSTVA 0,003 7*8*9*

Du Pont formula pokazuje oplodnju sopstvenog kapitala. Na 100 dinara uloenog sopstvenog

kapitala kompanija ''Knjaz Milo'' zaradi 0,3 dinara prinosa u 2008.-oj godini. Ova formula se

ne moe primeniti u preostale dve godine, zato to kompanija nije ostvarivala dobitak.

6.8. Analiza Leverage-a

Finansijski leverid

Finansijski leverid =

GODINA

UKUPNA

POSLOVNA

AKTIVA

SOPSTVENI

KAPITAL

FINANSIJSKI

LEVERID

2008 6991463 602463 11,60

2009 6691048 282185 23,71

2010 7001680 0 /

- 33 -

Ovaj pokazatelj govori koliko se ukupnih poslovnih sredstava finansira iz sopstvenog

kapitala. Za svaku kompaniju je bitno da se vrednost finansijskog leverida smanjuje iz

godine u godinu, a u ovoj kompaniji on se u prve dve godine poveavao, a u treoj

posmatranoj godini se ne moe izraunati njegova vrednost poto je vrednost sopstvenog

kapitala 0.

7. Altmanov Z score model

Z = 0.717X1+0.874X2+3.107X3+0.420X4+0.998X5

X1 = Neto obrtna sredstva / Ukupna aktiva

X2 = Zadrani dobitak / Ukupna aktiva

X3 = Dobitak pre kamate i poreza / Ukupna aktiva

X4 = Sopstveni kapital / Ukupne obaveze

X5 = Prihodi od prodaje / Ukupna aktiva

Ako je:

Z < 1.20 - Verovatnoa bankrota je velika (crna zona)

Z > 2.90 - Verovatnoa bankrota je mala (bela zona)

1.20

- 34 -

Z2008 = 0.717*0,281+0.874*0,002+3.107*0,016+0.420*0,094+0.998*0,892 = 1,171

Altmanov Z score model za 2008.-u godinu kompanije ''Knjaz Milo'' iznosi 1,171 i to nam

govori da se ova kompanija nalazi u crnoj zoni, tj. da je opasnost od bankrota izuzetno velika.

Z2009 = 0.717*0,309+0.874*0+3.107*0+0.420*0,04+0.998*0,833 = 1,0536

Altmanov Z score model za 2009.-u godinu kompanije ''Knjaz Milo'' iznosi 1,0536 i to nam

govori da se ova kompanija nalazi u crnoj zoni, tj. da je opasnost od bankrota izuzetno velika.

Uporeujui vrednost za ovu u odnosu na prethodnu godinu zakljuuje se da se vrednost Z

smanjio iz razloga to se izgubio dobitak.

Z2010 = 0.717*0,286+0.874*0+3.107*0+0.420*0+0.998*0,825 = 1,028

Altmanov Z score model za 2010.-u godinu kompanije ''KnjazMilo'' iznosi 1,028 i to nam

govori da se ova kompanija nalazi u crnoj zoni, tj. da je opasnost od bankrota izuzetno velika.

Uporeujui ovu vrednost sa vrednou za prethodne godine zakljuujemo da se vrednost Z

smanjila jo vie i da sada jedva prelazi 1. Ovo se desilo zbog toga to je kompanija izgubila

vrednost sopstvenog kapitala u ovoj posmatranoj godini.

- 35 -

8. Zakljuak

U ovom radu izloio sam analizu finansijskih izvetaja za 2008.-u, 2009.-u i 2010.-u

godinu kompanije ''Knjaz Milo'' iz Aranelovca. Ovaj rad je sadran od profila kompanije,

politike kvaliteta kompanije, analize poslovne strategije, analize finansijskih izvetaja, analize

pomou finansijskih pokazatelja, kao i Altmanovog Z score modela.

Kompanija ''Knjaz Milo'' je svakako jedna od vodeih kompanija u Srbiji, ali i

regionu koja se bavi proizvodnjom mineralnih voda, ali veliki problem je to su dosta slabi na

tritu vonih sokova koje je dosta profitabilnije. Ova kompanija ima velike probleme sa

likvidnou, jer ni po jednom pokazatelju se ne vidi da je kompanija blizu stanja likvidnosti.

Pored likvidnosti, ova kompanija ima velikih problema sa pozajmljenim izvorima koji su se u

2010.-oj godini skoro izravnali sa ukupnom pasivom, to je zabrinjavajui podatak.

Ova kompanija promenila je vlasnitvo 2005.-e godine i veinski vlasnik postali su

kompanija ''FPP Balkan Limited'' i ''Investicioni fond Salford'', ali posmatrajui finansijske

izvetaje za gore naveden period ne moe se zakljuiti da kompanija ''Knjaz Milo'' ima

stabilno mesto na tritu, ak se moe zakljuiti da je ova kompanija u velikom problemu. U

prilog tome ide i podatak da je kompanija u 2008.-oj godini ostvarila minimalan iznos

dobitka, a u 2009.-oj i 2010.-oj godini poslovala je sa gubitkom. Takoe, u zadnjoj

posmatranoj godini kompanija je izgubila vrednost sopstvenog (ne akcijskog) kapitala i tako

smo doli do toga da je neke pokazatelje veoma teko izraunati zbog izuzetno loeg

finansijskog stanja.

Opravdanje za ovakvo poslovanje moe se nai u tome da se finansijski izvetaji

odnose na godine kada je ekonomska kriza i u Svetu i u Srbiji u punom jeku, ali ipak i u

takvom stanju kompanija je morala da prilagodi svoju politiku. Pored toga treba napomenuti

da je konkurencija dosta ojaala u poslednjih nekoliko godina, naroito u proizvodnji vonih

sokova, tako da je to dodatni pritisak na kompaniju ''Knjaz Milo'', ali treba da im poslui i

kao jo vei motiv da budu ispred konkurenata.

Moram da napomenem da je dosta rizino ulagati u kompaniju ''Knjaz Milo'' zato to

je to kompanija koja nije likvidna, koja u zadnje 2 godine ne ostvaruje dobitak i kompanija

koja po izraunatoj vrednosti Altmanovog Z score modela u sve tri posmatrane godine ulazi u

crnu zonu, tj. zonu sa izuzetno velikom verovatnoom od bankrota.

Na kraju da sumiram da sam analiziranjem finansijskih izvetaja, izraunavanjem

finansijskih pokazatelja i Altmanovog Z score modela, kompanije ''Knjaz Milo'' iz

Aranelovca doao do zakljuka da, ukoliko ova kompanija eli da opstane na tritu i da

zadri ime i tradiciju koja je duga sada ve 201.-u godinu, mora da obrati panju na skoro sve

segmente svoje finansijske politike, naroito na politiku zaduivanja, kako ne bi zapala u

duniku krizu kao mnoga privredna drutva u Srbiji u toku ove ekonomske krize.

Nadam se da e ova kompanija koja je uvek bila ponos Centralne Srbije ponovo izai

na put napretka i dobitka i da e se potvrditi slogan ''Nita bez Knjaza!''

- 36 -

9. Literatura

Prof. Dr Goranka Kneevi, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2011;

www.knjaz.co.rs;

www.najboljeizsrbije.rs;

www.apr.gov.rs;

www.privsav.rs;

sr.wikipedia.org.