ANALSTANOBLOKA

  

  Napomen

IZA  UOVNIKE A TE PLJ

na: Analiza je 

UTICAJA PLJEVAEVLJA N

uradjena na o

TERMALJA  SA NA ZDRA

PripreD

osnovu posto

MOELEKPREDIK

AVLJE 

  

emio GreeDecembar 2

ojećih podata

 

KTRANE KCIJOM

en Home 2013 

ka i do sada o

PLJEVUTICAJA

objavljenih do

VLJA A  DRUG

okumenata 

NA GOG 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SADRŽAJ 

 

1. GEOGRAFSKE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE OPŠTINE PLJEVLJA 

2. DEMOGRAFSKI PODACI 

3. KVALITET VAZDUHA U PLJEVLJIMA 

4. IZVORI ZAGAĐENJA  

5. UTICAJ POSTOJEĆE TERMOELEKTRANE PLJEVLJA  NA  ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE  

6. PREDVIĐANJE UTICAJA NOVOG BLOKA TE PLJEVLJA NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA 

7. ZAKLJUČCI 

                

PREDGOVOR  Djelovanje  termoelektrana na  životnu  sredinu  je višestruko. Prije  svega,  radi  se o  zagađenju vazduha, vode  i zemljišta, kao  i toplotnog djelovanja na okolinu, naročito vodotoke, proizvodnja buke  i estetsko narušavanje pejzaža, prouzrokujući zagađenja koja se javljaju tokom cijele godine i utiču na zdravlje ljudi. Emisije iz elektrana na ugalj u Evropi značajno doprinose opterećenju bolestima od ekoloških zagađenja.   Potpuno novi podaci objavljeni u izvještaju organizacije Health and Environment Alliance (HEAL) iz marta 2013. godine pokazuju da širom Evropske Unije uticaj ovih emisija prouzrokuje vise od 18.200 preranih smrtnih slučajeva, oko 8.500 novih slučajeva hroničnog bronhitisa, a preko 4 miliona  izgubljenih radnih dana svake godine. Ekonomski troškovi uticaja na zdravlje od sagorijevanja uglja u Evropi se procjenjuju na oko  42.8 milijardi  eura  godišnje. Dodavanjem  emisija  štetnih  gasova  iz  termoelektrana na ugalj u Hrvatskoj, Srbiji i Turskoj, cifra za smrtnost se povećava na 23,300 preranih smrti, ili 250.600 izgubljenih godina života, dok su ukupni troškovi i do 54,7 milijardi eura godišnje.  Evropska  agencija  za  životnu  sredinu  (EEA)  procjenjuje  da  je  80‐90%  gradskog  stanovništva  u  Evropi trenutno  izloženo  nivoima  čestica  i  ozona  koji  su  veći  nego  što  je  preporučeno  od  strane  Svjetske zdravstvene organizacij (SZO).   Dobijanje energije  iz uglja  takođe daje veliki doprinos klimatskim promjenama. Ugalj  je najintenzivniji emiter ugljenika od svih izvora energije u EU i doprinosi sa oko 20% od ukupne emisije gasova staklene bašte. Sve  je više dokaza uticaja klimatskih promjena na zdravlje u Evropi, a naučni modeli projektuju alarmantan porast morbiditeta i mortaliteta u narednim decenijama.  Imajući  u  vidu  da  je  Nacrtom  strategije  razvoja  energetike  Crne  Gore  do  2030.  godine  predviđena realizacija  Projekta  izgradnje  drugog  bloka  TE  Pljevlja  (TE  Pljevlja  II)  a  kako  do  sada  po  naučnoj metodologiji  nije  urađena  ni  retrospektivna,  niti  prospektivna  studija  o  uticaju  zagađenja  kako  iz postojeće  tako ni  iz planirane  termoelektrane u Pljevljima na  zdravstveno  stanje  stanovnika Pljevalja, zeljeli  smo  da  kroz  ovu  analizu  ukažemo  na  sve  negativne  posljedice  koje  bi  izgradnja  nove termoelektrane mogla imati prvenstveno  na zdravlje.  Budući da  smo  se  suočili  sa problemom dostupnosti  I postojanja kredibilnih podataka o oboljenjima  i zdravlju stanovnika Pljevalja ostvarili smo saradnju sa medjunarodnom organizacijom Greenpeace koja je sa Univerzitetom iz  Štutgarta razvila softverski model za procjene uticaja termoelektrana na zdravlje ljudi.  NVO  Green  Home  je  obradio  dostupne  podatke  o  planiranim  karakteristikama  novog  bloka  u Pljevljima na osnovu kojih  je Greenpece uradio modeliranje u cilju dobijanja   prediktivnih podataka o uticaju ovoga bloka na zdravlje ljudi.   Dobijeni podaci pokazuju da bi u slucaju realizacije drugog bloka TE Pljevlja po tehničkim parametrima zadatim  od  strane  Vlade  Crne  Gore  i  predvidjenim  emisijama  gasova,  novi  blok mogao  izazvati  16 prijevremenih smrti godišnje, odnosno za 40 godina rada novog bloka termoelektrane u Pljevljima taj broj iznosi 622 prijevremene smrti.   Na osnovu modela procijena su  i ekonomski troškovi realizacije ovoga projekta koji uključuju socijalne troškove,  troškove  liječenja  i  zaštite  zivotne  sredine,  i ovom  slučaju  iznose  75 miliona  eura  godišnje odnosno 2500 miliona eura za 40 godina rada termoelektrane. 

 

 1. G

 Opština Psjeverne pravcu sje1346 km²(poslije opPripada  pBuren, Obvisina je iz Opštinski Pljevaljskoobima,  šiStražica, nod 1.100 d Sam oblikvazduha, položaja pstrujanja ima istočn 

Slika 1 – Re

 

 

GEOGRAFS

ljevlja se nalageografske  ševerozapad‐ju², što čini 9,75pština Nikšić području  visobzir, Kraljeva gzmeđu 1.000 

centar  Pljevoj kotlini na sroko  6  km,  anadmorske vido 1.400 m.  

k kotline  i katako da su tepreovlađuje tiz svih pravacni vjetar. 

ljefni prikaz Plje

KE I KLIMA

azi u planinskirine,  odnosnugoistok (duž5% ukupne tei Podgorica). okih  planina. gora, Crni vrhi 1.200 m. 

vlja,  koji  se srednjoj nadma  dugačko  9 isine do 900 

rakterističan emperaturne tiho vrijeme. ca iznose 33%

evalja sa okolino

ATSKE KAR

kom pojasu krno  između  18žine oko 60 kmeritorije Crne U njoj premaVažne  planinh i Kovač, izm

nalazi  na  3 morskoj visinikm. U  samom, a neposre

oblik  reljefainverzije čestU godišnjoj r

%. Po učestalo

om  

RAKTERIST

rajnjeg sjever8°55´  i  19°34m, širine oko Gore i predst

a Popisu iz 20ne  unutar  graeđu kojih se 

rijeke  (Ćehoi od 780 m. Toj  kotlini  uzdiedni obod kot

pogoduju duta pojava. U praspodjeli tišiosti, ističu se 

TIKE OPŠTI

rnog dijela Cr4´  istočne  ge25 km vazduštavlja po pov11. živi 30.78anica  opštinenalazi nekolik

otina,  BreznicToje manje koižu  se  brda Mtline čine uzv

užem  zadržavpljevaljskoj kone učestvujujužni i sjever

NE PLJEVL

ne Gore izmeeografske  dužšne linije) i završini treću op86 stanovnikae  su  Ljubišnjako dolina. Pro

ca  i  Vezišnicotlinsko udubMaljevac, Vevišenja sa nad

vanju  i nagootlini zbog ovu sa 67%, što ni vjetar, a na

 

LJA 

eđu 43°04´ i 4žine.  Prostireahvata površipštinu u Crno. a,  Lisac,  Bunosječna nadm

ca),  smještenbljenje nepravlika  i Mala  Pdmorskom vis

milavanju hlaakvog geograznači da vazdajmanju učes

43°33´ e  se  u nu od oj Gori 

etina, morska 

n  je  u vilnog Pliješ  i sinom 

adnog afskog dušna stalost 

Klimatske i meteorološke karakteristike  

 Klima područja opštine Pljevlja definisana je geografskim položajem  i konfiguracijom terena. Pljevaljska kotlina  ima modifikovanu umjereno kontinentalnu klimu koja  ima karakteristike planinske klime sa vrlo malim prosječnim  godišnjim padavinama. Zime  su duge  i oštre,  ljeta  su  kratka  i  svježa, dok  su  jeseni toplije  od  proljeća.  Za  kotlinu  su  karakteristične  termičke  inverzije,  ujezeravanje  hladnog  vazduha  i radijacione magle, što sve doprinosi smanjenju kvaliteta vazduha u gradu, naročito zimi u vrijeme tišina i hladnih  dana.  Složenost  planinskih  vijenaca  izaziva  efekte  klimatskih  inverzija  i  fen  (vrsta  vjetra); klimatske  inverzije  uključuju  spuštanje  hladnog  vazduha  u  kotlinama  i  rječnim  dolinama,  dok  se  na planinskim  padinama  i  vrhovima  zadržava  topliji  vazduh  i  vedro  vrijeme;  efekti  fena  uključuju zagrijavanje vjetrova dok se spuštaju niz strane planina koje se nalaze u zavjetrini zbog razlike u vlažnosti vazduha, što uzrokuje pojavu toplijeg vremena u podnožjima planina koja se nalaze u zavjetrini.   Temperatura  Na osnovu podataka za poslednjih 50 godina, prosječna godišnja temperatura iznosi 8,4oC. Maksimalna 

temperatura zabilježena u posljednjih 50 godina iznosila je 38,7 °C 23.08.2007. godine dok je minimum 

iznosio ‐29,2oC 13.01.1985. godine.  Izvor: Zavod za hidro‐meteorologiju i seizmologiju Crne Gore 

Padavine i vlažnostvazduha�Srednja  godišnja  količina  padavina,  na  osnovu  podataka  za  posljednjih  50  godina,  iznosi  797,5 mm. Maksimalna mjesečna količina padavina u posljednjih 50 godina zabilježena je u novembru 1985. godine, a  izosila  je 276,1 mm, dok  je minimum  iznosio 0,7 mm u oktobru 1995. godine.  Izvor: Zavod za hidro‐meteorologiju i seizmologiju Crne Gore. Prosječna  godišnja  vlažnost  vazduha,  na  osnovu  podataka  za  posljednjih  50  godina,  iznosi  75,2  %. 

Maksimalna  vlažnost  vazduha  zabilježena  u  posljednjih  50  godina  iznosila  je  100 %  a  najmanja  9 %. 

Minimalna prosječna mjesečna vlažnost vazduha zabilježena u posljednjih 50 godina  iznosila  je 31 % u 

maju 1988. godine. Izvor: Zavod za hidro‐meteorologiju i seizmologiju Crne Gore 

Oblačnost, magla i smog Pljevlja su grad sa najvećom oblačnošću u Crnoj Gori. Oblačnost  je povećana u hladnom dijelu godine, dok u  ljetnjem periodu dostiže minimum. Vedrih dana  ima najviše u  ljetnjem periodu godine, dok  su tmurni veoma  česti u periodu od decembra do marta, kada  je  i period najvećeg zagađenja vazduha u kotlini kada se na njenom dnu nad gradom zadržava „jezero” smoga. Prema podacima HMZ‐a period sa maglom u Pljevljima traje 200 dana godišnje. Broj maglovitih dana je u porastu od 1974. godine, što se može povezati sa vremenom građenja i otvaranja industrijskih objekata, što naročito važi za izbacivanja vodene pare iz tornja za hlađenje TE. Prirodni uslovi uslovljavaju slabo provjetravanje pljevaljske kotline, zbog čega se pojavljuju i dugo zadržavaju magle. Magle su karakteristične u jesenjim i zimskim danima, dugo traju i vrlo su niske. U ovakvim uslovima dolazi do koncentracije zagađujućih materija u vazduhu.   Vjetar  Zatvorenost  pljevaljske  kotline  visokim  planinskim  vijencima  uslovila  je  pojavu  čestih  tišina  (68,9%). 

Najučestaliji  vjetrovi  su  južni  (17,5%  prosječne  jačine  3,1  bofora)  i  sjeverni  (6,2%  prosječne  jačine  2 

bofora). Zima  je period bez vjetrova,  sa  tišinom  i do 76%. U prosjeku na  svakih 6‐7 godina  javljaju  se 

orkanski vjetrovi koji dostižu jačinu i do 6 bofora. 

 

Slika 2. Ruza 

Nepovoljnčeste  pojodražavajvelikoj  ek

 2. D

 Podaci po

cenzusu u

12%. Najv

godine br

opštine  P

predstavlj

52,4. Pros

se dešava

 

3. K

Iz  brojnih

emituje s

uticaj, do

zagađenju

U Pljevljim

vjetrova‐ Pljevlja 

ne klimatske ave  „jezera ju na dugotrakološkoj opte

DEMOGRA

opisa iz 2011. 

u Opštini Pljev

viši broj  stan

roj stanovnik

Pljevlja  spada

ja odnos  stan

sječna gustina

a od 1971 god

KVALITET V

h  izvora  (ene

e velika količ

spijevaju u at

u životne sred

ma su svi vita

–izvor Plan kvlite

karakteristikhladnog  vazdajno  zadržavarećenosti pod

FSKI PODA

godine pokaz

vlja zivi 30.78

ovnika  zabilj

a se smanjio 

a  u  kategori

novništva  sta

a naseljenost

dine. Izvor –Za

VAZDUHA U

ergetskih  pos

čina  različitih 

tmosferu i zn

dine daju eflu

alni prirodni r

ta vazduha za Ops

e koje vladajduha"  i  radijanje  zagađujdručja grada.

ACI 

zuju da broj s

86 stanovnika

ežen  je 1971

na 43.316, a

ju  regresivno

arog 60  i  više

ti je 4,37. Tre

avod za statis

U PLJEVLJI

strojenja,  ind

polutanata. 

načajno pogo

uenti termoele

resursi ugrože

 

stinu Pljevlja 2013

u na područjjacionih magućih materija

stanovnika u o

a sto je za 4.1

1.  kada  je u o

a do 1991. n

og,  odnosno

e godina  i  sta

end smanjenja

stiku Crne Gor

IMA 

dustrijskih  po

Svi  ti polutan

ršavaju kvalit

ektrane Pljev

eni, a kapacit

3 

ju Pljevalja: vgli,  naročito  ua  i  taložnih  č

opštini Pljevlj

172 stanovnik

opštini  živjelo

a 39.593 sta

  starog  stan

anovništva  st

a broja stano

re – MONSTA

ostrojenja,  do

nti, bez obzir

tet vazduha u

vlja. 

teti ekosistem

veliki broj dau  zimskim mčestica u  atm

ja opada. Nai

ka manje neg

o 46.843  sta

novnika. Pore

novništva.  In

tarog od 0 do

ovnika u Pljev

AT 

omaćinstava,

ra na njihov 

u Pljevljima. O

ma ograničen

na sa  tišinammjesecima,  komosferi  i dopr

me po posled

go u 2003. go

novnika. Do 

ed  toga popu

deks  starenj

o 20 godina 

vljima kontinu

  saobraćaja 

nepovoljni  i 

Ogroman dop

ni, tako da je 

ma, uz oje  se rinose 

dnjem 

dini ili 

1981. 

ulacija 

a  koji 

iznosi 

uirano 

i  dr.) 

štetni 

prinos 

došlo 

do  porem

prirodne s

Kvalitet v

evropskim

dostupnih

modeliran

zonacije P

poboljšan

vazduha  i

kao: 

‐        Zaga

gradskom‐      Zagađ

mjerena u

Terenskim

jer  se  nal

Medjutim

stanice za

Prema  po

vrijednost

samo zbo

sa mjerno

koncentra

Zimski  pe

čestica. 

Grafik 1 Ko

Iako su m

mećaja  čije  p

sredine u nje

azduha u Plje

m  standardim

h podataka o 

nja  izvršeno 

Pljevlja su sa 

nje kvaliteta v

i oba su smje

đujuće mate

m području  đujuće mater

u prigradskom

m  ispitivanjim

lazi neposred

m,  još uvijek n

a mjerenje po

odacima  o  k

ti, može se ko

og  izmjerenih 

og mjesta u u

acije  PM10  č

eriod  karakte

oncentracija su

maksimalne dn

posljedice  osj

no izvorno st

evljima konti

ma  kvaliteta 

kvalitetu am

je  zoniranje 

Bijelim Poljem

vazduha. U to

eštena u Opš

rije mjerene 

rije mjerene 

m području. 

ma  je utvrdjen

dno  izložena 

nije riješen pr

ozadinskog zag

valitetu  vazd

onstatovati ve

koncentracij

rbanoj zoni P

čestica  bile  iz

erišu  povrem

uspendovanih 

nevne koncen

ećaju  sadašn

anje, pozama

nuirano se au

vazduha  p

bijentalnog v

teritorije  Cr

m i Beranama

oj zoni se nala

štini Pljevlja. 

zbog  zaštite

zbog  zaštite

no da  lokacija

uticaju  najve

roblem prona

gađenja za gr

duha  u  opšti

eliko optereć

a, već  i zbog

ljevalja u per

znad  dozvolje

meno  izmjere

cestica PM10 

ntracije u pad

nje  generacije

ašno će strada

utomatski pra

renesenim  u

vazduha, emis

ne  Gore  u  o

a svrstana u s

aze dva auto

Materije mje

e  zdravlja  ljud

e  vegetacije  ‐

a za mjerno m

eće  gradske 

alaženja adek

radsko podru

ni  Pljevlja  od

enje vazduha

g velikog broj

iodu 2009.‐20

ene  srednje 

ne  veoma  vi

u Pljevljima (P

du, kada  je u

e,  a  bez  spr

ati buduće ge

ati tek od sre

u  crnogorsko

sijama u vazd

odnosu  na  kv

sjevernu kriti

matska mjern

erene ovim a

di  SO2, NO2,

‐  NOx,  SO2, 

mjesto u grad

kotlarnice  i  i

kvatne  lokacij

čje.  

d  2009.  do 

a u opštini Plj

a dana sa pr

011. godine p

godišnje  vrij

isoke  srednje

Plan kvaliteta 

u pitanju broj

rečavanja  zag

eneracije.  

edine 2009. g

o  zakonodav

duh i rezultat

valitet  vazdu

čnu zonu u k

na mjesta za 

paratima se 

,  PM10,PM2,

isparljiva  or

dskom podru

zduvnih  gaso

je za postavlj

2011.,  na    o

evlja PM10 č

ekoračenjima

pokazuju da s

ednosti  koja 

e  dnevne  ko

vazduha za op

j dana u kojim

gađenja  i  vra

godine u skla

vstvo.  Na  os

ima matemat

ha.  Na  osno

kojoj je neoph

praćenje kva

mogu katego

,5, O3, mjere

rganska  jedin

čju nije adek

ova  iz  autom

janje nove m

osnovu  izmje

česticama i SO

a. Dostupni p

su srednje god

iznosi  40  µg

oncentracije 

pštinu Pljevlja)

ma  je prekora

aćanja 

adu sa 

snovu 

tičkog 

ovu  te 

hodno 

aliteta 

orisati 

ene  u 

njenja, 

kvatna 

mobila. 

mjerne 

erenih 

O2, ne 

podaci 

dišnje 

g/m3. 

PM10 

)  

ačena 

dozvoljen

Grafik 2 P

za opštinu

Na  kvalite

kotlina  je

provjetre

za hlađen

pljevaljske

i  zimskim

materija u

Najveći do

SOx, 36% 

Vujošević

 

4. G 

Najveći  za

miliona  to

godišnje 

sumpor‐d

2,4 tone s

samo sat 

 Termoelek

 TE  „Pljevprojektovadministr

a srednja dne

rekoračenja sr

u Pljevlja)  

et  vazduha  u

e  oko  60%  d

nosti). Period

je TE između

e kotline, zbo

 danima, dug

u vazduhu. 

oprinos emisi

PM10  i 37% 

) 

GLAVNI IZV

agađivači na 

ona  uglja  god

izgori  više  od

dioksida, 37 to

sumpor‐dioks

rada, u atmo

ktrana Pljevlj

lja“  je  počelvana  sa  dva ativni objekt

evna koncent

rednje dnevne

utiču  visoke 

dana  u  godi

d sa maglom u

 ostalog dopr

og čega se poj

go  traju  i vrlo

ijama koje po

PM2.5.  (izvor 

VORI ZAGA

području Op

dišnje.  Zagađ

d  100.000  to

ona prašine i 

sida, 1,5 tona

sferu ispusti 

ja 

a  sa  radom bloka  od  21i  (izuzev deka

tracija eviden

e koncentracije

emisije  zaga

ini  pod  mag

u Pljevljima tr

rinosi tom po

javljuje i dugo

o  su niske. U

otiču iz izvora

Uticaj  termo

AĐENJA  

pštine  Pljevlja

đenju  doprino

ona  uglja.  Pro

84,8 metara 

 prašine i 3.5

128.000 meta

1982.  godin10  MW.  Akuarbonizacije  i

tiran je trend

e  lebdećih čest

đujućih mate

glom,  česte 

raje 200 dana

većanju. Priro

o zadržavanje

U ovakvim us

a na teritoriji 

oelektrane Plj

a  su Rudnik 

ose  i  gradske

ocjene  su  da 

kubnih dima

52 kubika izd

ara kubnih vo

e  kao  prva mulacija  vodi recirkulacio

d rasta, što je 

tica PM10 u P

erija  kao  i m

su  pojave  te

a godišnje. Iz

odni uslovi do

e magle. Mag

lovima dolaz

opštine ima T

jevlja na  zdra

uglja  i  Termo

e  kotlarnice  i

se  dnevno  u

. Tokom svak

duvnih gasova

odene pare. 

crnogorska  kde  kao  i  svi nog rashladn

I prikazano g

 

Pljevljima (Pla

meteorološki 

emperaturne

bacivanje vod

ovode do slab

gle su karakte

zi do koncent

TE „Pljevlja” i

avlje  stanovn

oelektrana  ko

i  individualna

u  vazduh  izb

kog sata u atm

a. Termoelekt

kondenzacionpomoćni,  te

nog sistema) 

grafikonom br

n kvaliteta va

uslovi  (Pljev

e  inverzije  i 

dene pare iz t

bog provjetra

eristične u jes

tracije  zagađu

i to: 94% NOx

ništva Pljevalj

oji  sagore ok

a  ložišta,  u  k

baci  oko  50,4

mosferu pole

trana ,,Pljevlj

na  termoelekehnički  i  uprizvedeni su z

roj 2. 

azduha 

valjska 

slabe 

tornja 

avanja 

senjim 

ujućih 

x, 99% 

ja, M. 

ko  1,5 

kojima 

4  tone 

ti oko 

ja”, za 

ktrana ravno‐za dva 

bloka. Izgrađen je, međutim, samo jedan blok. Termoelektrana sagorijeva pljevljaski ugalj garantovane kalorične vrijednosti 9211 kJ/kg (220 Kcal/kg). Lokacija  Termoelektrane  je  na  četvrtom  kilometru  puta  Pljevlja  ‐  Đurđevića  Tara  ‐  Žabljak.  Toliko  je približno na  istom putu od nje udaljen  i Rudnik uglja Borovica,  iz kojeg se snabdijevala ugljem u prvom periodu svoga rada. Nadmorska visina na kojoj  je  izgrađena Termoelektrana „Pljevlja"  je 760 m. Visina njenog dimnjaka  je 250 m. Snabdijevanje Termoelektrane vodom za hlađenje i druge potrebe vrši se iz akumulacije „Otilovići", koja ima 18 miliona m³. Nalazi se na rijeci Ćehotini, a udaljena  je oko 8 km od Termoelektrane sa kojom  je povezana asfaltnim putem. Brana je betonsko‐lučna i visine 59 m. Od  početka  rada  do  31.  decembra  2010.  godine  proizvedeno  je  na  pragu  elektrane  25.239,84 GWh električne energije, a samo u 2010. godini proizvedeno je 1271 GWh energije.  U 2009. i 2010. godini izvedeni su projekti koji se odnose na ekološku i tehnološku stabilizaciju objekta: 

zamjena elektrofilterskog postrojenja, zamjena sistema kontole i upravljanja, zamjena razvoda 6 i 0.4 kV sopstvene potrošnje, i zamjena sistema pobude generatora sa ugradnjom generatorskih prekidača. 

Za elektroenergetski sistem Crne Gore, čijem stabilnom radu u znatnoj mjeri doprinosi, Termoelektrana „Pljevlja"  predstavlja  baznu  elektranu  koja  najveći  značaj  ima  u  pokrivanju  konstantnog  dijagrama opterećenja. Poslije rekonstrukcije turbine u 2009. godini, novoinstalisana snaga TEP je 218,5MW. Pored predviđenih radova na rekonstrukciji turbinskog  i kotlovskog postrojenja, čijim bi se završetkom stvorile  pretpostavke  za  povećanje  snage  elektrane  do  225  MW,  neophodno  je  izvršiti  i  potpunu ekološku sanaciju.Procijenjeni troškovi iznose od 100‐150 miliona eura1. 

 Emisije zagađujućih materija iz TE „Pljevlja’’ Prema  podacima  iz  inventara  zagađujućih materija  u  vazduh  za  2010.,  u  TE  ,,Pljevlja”  tokom  2009. 

godine potrošeno je 1.849.670 t lignita i 2.794 t mazuta, što je rezultiralo emisijom zagađujućih materija 

u vazduh predstavljenim u tabeli br. 1.2 

Tabela 1.Emisije zagađujućih materija u vazduh iz TE “Pljevlja” 2010. godine

Zagađujuća materija   Količina t/god. 

Oksidi sumpora  25.681 

Oksidi azota  3.817,5 

Ugljen(II)‐ oksid  238,6 

Ukupne suspendovane čestice  652,2 

Ugljen(IV)‐ oksid  4.493.846

 

 

 

 

                                                            1http://www.gov.me/sjednice_vlade/28 2Nacionalna  strategija  upravljanja  kvalitetom  vazuha  sa  Akcionim  planom  za  period  2013‐2016.Godine‐ Ministarstvo održivog razvoja i turizma, 2013.  

 

 

Tabela  2  ‐  Izmjerene  emisije  zagađujućih  materija  TE  „Pljevlja”  za  2010.  i  2011.  godinu  (mjesečne  srednje 

vrijednosti)2 

   

E M I S I J E  

Suspendovane čestice  SO2  NOx   CO 

Mg/m³  mg/m³  mg/m³   mg/m³ 

Mjeseci   2010  2011  2010  2011  2010  2011  2010  2011 

jan   57  122  2994  4132  517  522  41  35 

feb   52  126  3272  4326  500  533  35  30 

mart   64  113  3026  4479  508  529  37  30 

apr   71  86  3099  4980  491  484  38  30 

maj   99  206  3338  5312  482  469  37  33 

jun   83  196  3397  4995  482  471  44  30 

jul   53  173  3082  4707  446  504  36  29 

avg   47  191  3097  4740  444  494  37  29 

sept   70  171  3120  4583  452  485  36  26 

okt   110  228  3423  4907  467  498  36  30 

nov   118  253  3350  4921  466  495  40  29 

dec   165  189  3552  4665  502  515  41  26 

GVE za postojeći blok  

50  400  500  250 

GVE* za novi blok   20  200  200  ‐ GVE* ‐ granične vrijednosti emisija iz Uredbe o graničnim vrijednostima emisija zagađujućih materija u vazduhu iz 

stacionarnih  izvora  (Sl.list  CG  br.  11/10).  U  prelaznim  i  završnim  odredbama  ove  uredbe  propisano  je  da  će 

postrojenja koja su puštena u  rad do stupanja na snagu ove uredbe uskladiti svoje emisije zagađujućih materija 

propisanim ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2025. godine 

Suspendovane  čestice  su  kao mjesečne  i  kao  srednje dnevne  vijednosti prelazile dozvoljenu  graničnu vrijednost emisije. Konstantno povećanje zapaža se od oktobra 2010. godine i tokom cijele 2011. godine. U  novembru  2011.  godine  srednja  dnevna  koncentracija  suspendovanih  čestica  prelazila  je  granične vrijednosti emisije oko 5 puta. 2 

Koncentracije  SO2  su  prelazile  dozvoljene  granične  vrijednosti  i  kao  srednje mjesečne  i  kao srednje  dnevne. U  2011.  godini mjesečne  srednje  vrijednosti  SO2  su  preko  10  puta  prelazile dozvoljenu graničnu vrijednost. Najveća srednja dnevna koncentracija SO2  izmjerena  je 4. maja oko četrnaest puta veća od dozvoljene – 5586 mg/m³.  

Koncentracije NOx prelazile su mjesečne srednje vrijednosti u  januaru, martu,  julu  i decembru 2010. godine, a 2011. godini u januaru, februaru, martu i decembru.  

Emisija CO (ugljen‐monoksida) je bila u okviru dozvoljenih graničnih vrijednosti. Nepovoljni meteorološki uslovi koji karakterišu Pljevaljsku kotlinu u kombinaciji  sa vodenom parom  iz tornja za hlađenje i karakteristikama zagađivača dovodi do stvaranja nepovoljnog  djelovanja na zdravlje ljudi u Pljevljima, odnosno do povećanja morbiditeta i mortaliteta od određenih bolesti. 

 Karakteristike otpada termoelektrane 

Termoelektrаna  Pljevljа je glavni proizvođаč industrijskog otpаdа. Ukupnа godišnjа proizvodnjа otpada za teritoriju Pljevlja iznosi oko 571.000 tonа otpаdа od čegа je 280.000 do 300.000 tonа pepelа koji se 

stvаrа sаgorijevаnjem ugljа kаo energetskog goriva zа elektrаne. Za 30 godina rada Termoelektrana  je izgorjela oko 35 miliona tona uglja od čega je lagerovala 12 miliona tona otpada pepela I šljake. Ostаtаk otpаdа  sаstoji  se  od  otpаdnog  uljа,  mаzuta,  otpаdne  boje,  muljа  iz  termoelektrаnа  I  drugih otpаdа.Ogromne količine šljаke  I prаšine  iz peći  i  letećeg pepelа  iz ugljа nisu klаsifikovаne kаo opаsаn otpаd,аli zаhtijevаju posebno rukovаnje. Mnoge fizičke  i fizičko‐hemijske аnаlize su sprovedene zа ove otpаdne  mаterije.  Dobijeni  rezultаti  pokаzuju  povećаn  sаdržаj  metаlа,fluorа  I  bora  u  odnosu  nа mаksimаlno  dozvoljene  koncentrаcije.  Zabilježene  su  povišene  vrijednosti  rаdioаktivnosti  аli  su  one ispod maksimalno dozvoljenih grаnicа.  Izvršene su  fizičke  i  fizičko‐hemijske analize pepela  i šljake. Od strane CETI‐a je izvršena karakterizacija pepela, i isti je svrstan u kategoriju opasnog otpada zbog visoke pH vrijednosti.  Rashladni toranj sadrži azbest (azbestne ploče) u rashladnom sistemu (prskalice). Toranj još uvijek radi, ali zbog pogoršanja  i neefikasnosti, kao  I same prirode ploča, potrebna   je   rekonstrukcija. Takođe, u slučaju velikog ulaganja  I  izgradnje novog  rashladnog  tornja, azbestne ploče mogu biti uklonjene. No, mnogo  toga  je  još uvijek neizvjesno u ovom  trenutku,  tako da azbest nije  trenutno vrsta otpada  (još uvijek). Budući da će biti u budućnosti, ovo pitanje bi se moralo detaljno razmotriti. Procjenjuje se da je težina azbesta oko 8kg/m2. Kao takav, procijenjeni iznos azbestnog otpada će iznositi oko1.120 tona.  Pepeo i šljаka se odlažu na deponiju Mаljevаc koja se nаlаzi pored Pаleškog Potoka. Na trenutnoj lokаciji zа odlаgаnje otpаdа  deponovano  je već 8 milionа tonа ovog otpаdа  i postoji povećani rizik zа rušenje brаne    s    obzirom    nа    već  postojeće  pukotine  i  rаstući    hidrostаtički    pritisаk    i    nizak    koeficijent  sigurnosti    za    slučaj    jakog  zemljotresa,  što  bi moglo  dovesti  do  likvefakcije  pepela  i  djelimičnog  ili potpunog rušenja brane. EPCG je u prethodnom periodu preduzela izvjesne radnje na stabilizaciji brane i podizanju  dodatnih  stepenica.  Prema  saopštenju  uprave  termoelektrane,  trenutna  deponija može  dа služi još maksimalno dvije godine.  Trenutni transport pepela  i šljake  iz termoelektrane do deponije  je hidraulički, što podrazumijeva 1 kg pepela i 6‐10 l vode.3 Sa  jugozapada  deponije  termoelektrane,  dolazi  Paleški  potok,  koji  prolazi  kroz  deponiju  pepela odvodnom cijevi, ističe iz deponije pepela u podnožju brane u severoistočnom pravcu i uliva se u rijeku Vezišnicu, koja  je pritoka Ćehotine. Prema  izvještajima kanal propušta vodu pa pH vode u suvoj sezoni dostigne vrijednost 12.4 Postoji  sistem  za  praćenje  koji  je  ugrađen  kako  bi  se  posmatrala  emisija  prašine, masa  odloženog otpada, kao  i ocijedna voda  i Paleški potok koji prolazi kroz propusnu  cijev  ispod deponije. Zagađena ocijedna voda i voda iz iz dijeljenog Paleškog potoka uliva se u rijeke Vezišnicu i Ćehotinu i može uticati na  kvalitet  vode u njima  (pogođeni  su uticajem  zagađene ocijedne  vode  i odvodne  vode  sa deponije pepela)5 Razvejavanje prašine sa deponije pod uticajem vjetra mahom je tokom ljetnje sezone, kada je površina suva,  a  vjetrovi  duvaju  s  planina.  Neka  naseljena  područja  nalaze  se  u  neposrednoj  blizini  deponije pepela, stoga se može očekivati izloženost ljudi i zemljišta koje okružuje naselja.  Iz EPCG ranije je saopšteno da je ova kompanija već izdvojila 8 miliona eura za kupovinu nove lokacije u 

                                                            3Izrada studije za izbor lokacije za postrojenje za odlaganje opasnog otpada u Crnoj Gori, Ecomer i Hidroplan, decembar 2011. 4Izrada studije za izbor lokacije za postrojenje za odlaganje opasnog otpada u Crnoj Gori, Ecomer i Hidroplan , decembar 2011. 5Istraživanje  terena  i  pripremna  studija  za  remedijaciju  industrijskih  deponija  u  Crnoj  Gori  Pripremljeno  za: Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore, Agencija za zaštitu životne sredine  

Šumanama,  koja  je  od  postojeće  udaljena  nekoliko  stotina metara. U  svakom  slučaju,  novа  deponijа 

trebа dа  imа odgovаrаjući sistem zaštite. Osim  togа, sаdаšnjim okri  trаnsportni sistem pepelа  i šljаke 

trebа zamjeniti suvim sistemom čime bi se izbjegao višаk vode nа deponiji. Postoji velikа neizvjesnost dа 

li  će proces privаtizаcije uključiti ulаgаnjа u novu  tehnologiju, kаo  I dа  li  će preduzećа  raditi punim  ili 

smanjenim kapacitetom. Svi ovi аspekti u velikoj mjeri utiču nа količine stvaranja otpаdа. Imаjući u vidu 

ogromne  količine,  izričito  se  preporučuje  primjena  tehnologije  koje  će  pomoći  smanjenju  stvaranja 

otpаdа. Treba imati na umu da je ponovno korišćenje pepela važan način smanjenja količine odlaganja 

otpada. 

5. UTICAJ POSTOJEĆE TERMOELEKTRANE PLJEVLJA  NA  ŽIVOTNU SREDINU I 

ZDRAVLJE  

Termoelektrana Pljevlja godišnje u prosjeku  troši 1,35 miliona  tona uglja  (lignit  iz  lokalnog  rudnika  iz kopova Borovica  i Potrlica), 3.500 tona mazuta  i 660 tona hemikalija  (kreč, sona kiselina,  lužina  i dr). Emisije  zagađujućih  materija  u  dimnom  gasu  TE  „Pljevlja”  sadrže  sumpor(IV)‐oksid,  okside  azota, ugljen(II)‐oksid, suspendovane čestice i policiklične aromatične ugljovodonike (PAH). 

Od početka  rada do današnjih dana  iskopano  je sa površinskog kopa Rudnika Pljevlja oko 45 miliona tona uglja. Zavisno od vrste uglja  i mjesta odakle se eksploatiše, ugalj, pored ugljenika sadrži mnoga druga jedinjenja u različitim količinama. 

Pri  izgaranju  uglja  emituju  se:  čvrste  čestice  koje  se  uglavnom  sastoje  od  ugljenika,  silicijuma, aluminijuma  i oksida gvožđa,  letećeg pepela, a nastaju različiti gasovi: ugljen dioksid, oksidi sumpora, oksidi  azota,  ugljen monoksid,  ugljovodonici  i  dr.  Obim  i  intenzitet  zavisi  od  kvaliteta  lignita  i  od tehnološkog procesa koji je primijenjen u termoelektrani. 

Od značaja su i ostala zagađenja životne sredine u toku rada termoelektrana.  

Termoelektrane  dovode  do  zagađivanja  vode  ‐  pored  dejstva  atmosferskih  voda  na  deponije  uglja  i 

pepela,  zagađenje  nastaje  i  kao  rezultat  ispuštanja  otpadnih  voda. Otpadne  vode mogu  biti  hemijski 

zagađene  i zauljene. Količina otpadne  toplote koja  se  iz ciklusa  termoelektrana predaje okolini putem 

kondenzatora iznosi oko 45 do 50%. Uticaj otpadne toplote ogleda se u remećenju ekološke ravnoteže. 

Svaki  ugalj  posjeduje  određeni  procenat  uranijuma  i  torijuma,  kao  i  njihove  potomke  nastale 

radioaktivnim  raspadom. Glavni  izvori  tehnološki povišene prirodne  radioaktivnosti  su  termoelektrane 

na  ugalj.  Prilikom  sagorijevanja  uglja  u  termoelektranama  dolazi  do  koncentrisanja  prirodnih 

radionuklida  u  pepelu  i  šljaci.  Obzirom  da  u  okolini  termoelektrana  na  ugalj  dolazi  do  značajnog 

zagađenja  životne  sredine,  odnosno  do  tehnološki  uzrokovanog  povećanja  prirodne  radioaktivnosti, 

neophodna je kontrola radioaktivnosti oko termoelektrana, kako bi se sistematski pratile promjene kako 

vode  tako  i  zemljišta  i da bi  se mogao procijeniti uticaj  termoelektrana na povećanje nivoa osnovnog 

zračenja  u  okolini.  Izvori  buke  su  snažni  i  raznovrsni  (kotlovi,  turbine,  mlinovi,  napojne  pumpe, 

sigurnosni ventili, rashladni tornjevi, transformatori, električni vodovi i dr.). Izgled termoelektrane može 

da  naruši  estetske  vrijednosti  prostora,  kao  i  da  utiče  na  samo  korišćenje  prostora.  Uticaj 

termoelektrana na upotrebu prostora u okolini lokacije izražava se u promjenama privrednih aktivnosti i 

socijalne strukture stanovništva. Ovi uticaji se posebno izražavaju kroz širenje infrastrukture za potrebe 

termoelektrane, gradnju objekata, komunikacija i dr. u okolini termoelektrane.  

 

Uticaj na zdravlje 

Stručne  službe  zdravstvenih  institucija  iz  Pljevalja  već  godinama  ukazuju  na  zabrinjavajući  uticaj 

zagađenja na zdravlje  ljudi, a naročio na porast broja respiratornih oboljenja koja su naročito  izražena 

kod djece. I kod djece i kod odraslih u grupi respiratornih oboljenja naročito se bilježi rast opstruktivnog 

sindroma i astme.6 

Najosjetljiviji dio populacije na zagađenje  iz životne sredine su djeca, starije osobe, trudnice  i  lica koja 

boluju  od  hroničnih  bolesti.  Zagađenje  životne  sredine  u  Pljevljima  dovelo  je  do  povećanog  prijema 

oboljelih u bolnice, povećanog odsustva sa posla i odsustva đaka sa časova, kao i do povećane upotrebe 

ljekova,  značajnog  povećanja  obolijevanja  od  bronhitisa,  astme,  upale  pluća,  hronične  opstruktivne 

bolesti pluća,  ispoljavanja  većih  štetnih  efekata na  krv  i  koštanu  srž,  limfne  žlijezde,  zatim učestalijih 

pojava alergijskih bolesti  i bolesti  imunog sistema,  različitih oboljenja kože  i kostiju, povećanja krvnog 

pritiska  i  srčanih  slabosti,  uticaja  na  reproduktivni  sistem  koji  se  ispoljava  kao  sterilitet,  pobačaja, 

prijevremenih  porođaja,  anomalija,  niskih  tjelesnih  masa  novorođenčadi,  oštećenja  mozga  u  toku 

razvoja  ploda,  potenciranja  neželjenih  efekata  na  ljudsko  ponašanje,  praćeno  razdražljivošću  i 

agresivnošću, kao i na smanjenje ugodnog doživljaja životne sredine. 

Do  sada  po  naučnoj metodologiji  nije  urađena  ni  retrospektivna,  niti  prospektivna  studija  o  uticaju 

zagađenja iz Termoelektrane Pljevlja na zdravstveno stanje stanovnika  Pljevalja. Podaci koji se dobijaju 

iz obaveznog zdravstvenog statističkog evidentiranja o oboljenjima, umiranju, stanjima  i povredama su 

indikativni,  pa mogu poslužiti samo kao  orjentacioni o obimu i intezitetu promjena zdravstvenog stanja 

stanovništva opštine Pljevlja. 

Prema  podacima  Dječijeg  odjeljenja  Opšte  bolnice  Pljevlja  i  Dječijeg  i  Školskog  dispanzera  JZU  Dom 

zdravlja Pljevlja, u strukturi ukupnog morbiditeta prema podacima  iz 1985.  i 2001. Godine dominiraju: 

respiratorne infekcije, infekcijski problemi, infekcije i problemi urinarnog trakta, metabolički poremećaji 

i problemi neonatusa i odojčadi7. 

 

 

 

 

 

                                                            6Plan kvaliteta vazduha za opštinu Pljevlja  Ministarstvo održivog razvoja i turizma CG, 2013 7Plan kvaliteta vazduha za opštinu Pljevlja  Ministarstvo održivog razvoja i turizma CG, 2013 

Grafički p

Publikova

izdanju  In

dijagnosti

stanja i po

Prema  n

oboljenjim

rikaz trenda o

ani podaci u S

nstituta za  jav

ičkim grupam

ovrede prema

epublikovani

ma  i  stanjima

ovih oboljenja

3

Statističkom g

vno zdravlje 

ma u vanbolnič

a dijagnostičk

m  podacima

a  registrovan

a dat je na gr

3 ‐ Trend akutn

4 ‐ Trend a

5 ‐ Trend 

godišnjaku o z

Podgorica od

čkim službam

kim grupama 

a  Instituta  z

im  u  vanboln

afikonima 3,4

nih respiratorn

asmatičnih obo

bolesti upale p

zdravlju stano

dnose se na u

ma, dok se bol

i polu (bolnič

za  javno  zdr

ničkoj  službi 

4 i 5. 

ih infekcija 

oljenja 

pluća 

ovništva i zdr

utvrđena obo

lnički podaci 

čki otpusti). 

ravlje  Podgo

(Odjeljenje  o

 

 

avstvenoj zaš

oljenja, stanja

odnose  na u

orica,  na  os

opšte medici

štiti u Crnoj G

a  i povrede p

tvrđena obol

novu  izvješt

ne,  dječji  i  š

Gori, u 

prema 

ljenja, 

aja  o 

školski 

dispanzer)  opštine  Pljevlja,  za  period  od  2007  do  2011.  godine  u  sledećim  tabelama  dat  je  prikaz 

podataka. 

Prema  podacima  tri  najčešća  prijavljena  oboljenja  su  upala  ždrijela  i  krajnika  (Pharyngitis  acuta  et 

tonsillitis acuta),  infekcije gornjih respiratornih puteva  (Infectiones  tractus respirat. superioris multipli. 

Acutae), upala bronhija i bronhiola (Bronchitis acuta et bronchiolitis acuta).  

 Tabela 3. Zastupljenost bolesti sistema za disanje u odnosu na  ukupan  broj u vanbolničkoj službi opštine Pljevlja, za period od 2007‐2011.god. 

Grupa  Dijagnoze  Šifra Opšta 

medicina Školski 

dispanzer Dječji

dispanzer 

165  Pharyngitis acuta et tonsillitis acuta      J02 ‐ J03     13,624        17,615         17,180   

166  Laryngitis acuta et tracheitis acuta        J04         655            423             566   

167 Infectiones tractus respirat. superioris multipli. acutae  

J00‐J01, J05‐J06 

       6,874           2,597           2,660   

168  Influenza  J10 ‐ J11         508            263             168   

169  Pneumonia  J12 ‐ J18         525            147               73   

170 Bronchitis acuta et bronchiolitis acuta                      

J20 ‐ J21         2,840           1,960           2,763   

171  Sinusitis chronic  J32         441              10                 9   

172  Druge bolesti nosa i sinusa nosa           J30 ‐ J31, J33 

‐ J34          607             294             152   

173 Morbi tonsillarum et vegetationum adenoidium chronici   

J35             80             141             153   

174 Druge bolesti gornjeg dijela sistema za disanje                

J36 ‐ J39             61                 2    0  

175 Zapaljenja dušica, emfizem i druge obstruktivne bolesti pluća                      

J40 ‐ J44         1,364                 7               12   

176  Asthma bronchiale  J45 ‐ J46         803            167             122   

177  Bronchiectasia  J47             1    0   0

178  Pneumoconiosis  J60 ‐ J65 0 0   0

179  Druge bolesti sistema za disanje            J22, J66 ‐ J99           68                6                 3   

UKUPNO  J00‐J99 28,451 23,632  23,861

 

 

godi

na

ukup

no r

esp.

bole

st

Pha

ryng

itis

acu

ta e

t to

nsil

liti

s ac

uta

Lar

yngi

tis

acut

a et

tr

ache

itis

acu

ta

Infe

ctio

nes

trac

tus

resp

irat

. sup

erio

ris

mul

tipli.

acu

tae

Infl

uenz

a

Pne

umon

ia

Bro

nchi

tis a

cuta

et

bron

chio

liti

s ac

uta

Sin

usiti

s ch

roni

ca

Dru

ge b

oles

ti no

sa i

sinu

sa n

osa

Mor

bi to

nsill

arum

et

vege

tatio

num

ad

enoi

dium

chr

onic

i

Dru

ge b

oles

ti go

rnje

g de

la s

iste

ma

za d

isan

je

Zap

alje

nja

duši

ca,

emfi

zem

i dr

uge

obst

rukt

ivne

bol

esti

pluć

a

Ast

hma

bron

chia

le

Bro

nchi

ecta

sia

Pne

umoc

onio

sis

Dru

ge b

oles

ti s

iste

ma

za d

isan

je

2007 17258 78,38 0,59 7,31 2,65 0,72 7,76 0,09 1,87 0,29 0 0,83 1,29 0 0 0

2008 13021 79,64 0,84 6,26 1,23 0,38 7,64 0,1 2,27 0,6 0,05 1,14 1,77 0 0 0,01

2009 15247 59 1 19 1 1 11 0 2 0 0 3 2 0 0 0

2010 14034 52,34 3,9 20,19 0,06 2,16 13,31 1,2 0,34 0,73 0,2 2,22 1,36 1 0 0,04

2011 16384 49,8 4,1 26,16 0,72 0,88 10,5 1,15 0,13 0,52 0,09 2,29 1,25 0 0 0,23

Tabela 4. Procentna zastupljenost određenih bolesti sistema za disanje u odnosu na  ukupan broj u vanbolničkoj službi opštine Pljevlja, za period od 2007‐2011.god. 

Pitanjem uticaja TE Pljevlja na zdravlje bavile su se i neke od studija radjenih zadnjih 10 godina. Tako se u 

studiji  UNDP‐a  iz  2004.  godine,  Stuck  in  the  Past,  Energy,  Environment  and  Poverty  in  Serbia  and 

Montenegro, navodi   da  je udio akutnih  respiratornih bolesti u ukupnom pobolu djece na Pljevljskom 

području porastao sa 23% u 1985. na 35% u 1995. i 50% u 2001.  

Takodje  se navodi da  se 1985. godine 3% djece na ovom području  liječilo od astme a da  je do 2001. 

godine ta brojka porasla na 11%. 

Ta  povećanja  pobolijevanja  su  sezonskog  karaktera  i  povezana  su  sa  razdobljima magli  i  povećanog 

onečišćenja. Prirodni uslovi uslovljavaju slabo provjetravanje pljevaljske kotline, zbog čega se pojavljuje i 

dugo zadržavanje magle ali i izbacivanja vodene pare iz tornja za hlađenje TE između  ostalog doprinosi 

tome povećanju. 

Ova  studija  se bavila  i pitanjem prerano  rodjene djece pa  se navodi da  je postotak prerano  rođenih 

porastao s 3,7% 1983. godine na 8,2% iz 1994. godine, a isti trend zabilježen je u psihosomatskih bolesti. 

Kada su u pitanju kancerogena oboljenja studija navodi da  je zabilježen porast  incidence raka u opštini 

Pljevlja,  i  to u periodu  između 1980.i 1984. godine   kada  je  registrovano 28  slučajeva, dok  je u 2002. 

godine  registrovano čak 211 slučajeva.  

Nažalost, u Crnoj Gori nema pouzdanih podataka o broju novooboljelih  i ukupnom broju oboljelih od 

malignih  neoplazmi  (tumora)  u  toku  godine  dana.  Za  dobijanje  pouzdanih  podataka  treba  sprovesti 

populaciona istraživanja ili tačno vođenje registra za rak. 

Prema podacima mortalitetne  statistike Zavoda za statistiku Crne Gore, u Crnoj Gori od  raka godišnje 

umre izmedju 900 i 1000 osoba. U Crnoj Gori u 2009. godini od raka je umrla 891 osoba (504 muškarca i 

387 žena), sa vrijednostima stopa sirovog mortaliteta od 166,4 za muškarce i 124,1 za žene na 100 000 

stanovnika. 

U istim podacima se navodi da najviše ljudi u Crnoj Gori umire od raka pluća, godišnje oko 300. 

U vanbolničkoj službi u Crnoj Gori na obolijevanja  i stanja registrovana od  tumora su 331  ili 0,70% od 

ukupnih oboljenja,  stanja  i povreda, dok  se u bolničkoj  službi    registruje  tumora u prosjeku  5.743  ili 

8,59% od ukupno bolnički registrovanih oboljenja, stanja i povreda. 

Prema  izvještaju  Doma  zdravlja  Pljevlja,  u  vanbolničkoj  službi,  u  periodu  od  2008‐2012.  godine, 

registrovano  je u prosjeku 237 oboljenja  i stanja od tumora, a od toga   na karcinom grkljana, dušnika, 

bronhija i pluća otpada 35 oboljenja i stanja. 

U tabeli 5 prikazana su registrovana oboljenja i stanja od karcinoma u vanbolničkoj službi Doma zdravlja 

Pljevlja za period od 2008‐2012. godine. 

Tabela 5. Registrovana oboljenja i stanja od karcinoma u vanbolničkoj službi Doma zdravlja Pljevlja  za period od 2008‐2012. godine. 

 

 

 

 

 

6. PREDVIĐANJE UTICAJA NOVOG BLOKA TE PLJEVLJA NA ZDRAVLJE 

STANOVNIŠTVA 

Greenpeace  je  u  saradnji  sa  Univerzitetom  u  Štutgartu  istraživao  uticaj  na  zdravlje  svih  300  velikih 

termoelektrana  koje  su  u  pogonu  u  zemljama  EU,  kao  i  uticaj  50  novih  projekata  ukoliko  se  njihova 

realizacija  ostvari.  Koristeći  se  sofisticiranim  modelom  procjene  uticaja  na  zdravlje,  izvještajem  je 

procijenjeno da zagađenje iz termoelektrana na ugalj u zemljama EU prouzrokuje hiljade prijevremenih 

smrti,  skraćujući  živote  Evropljana  za  ukupno  240.000  izgubljenih  godina  života  u  2010.  Na  osnovu 

rezultata modeliranja, još 32.000 života će biti izgubljeno svake godine ako elektrane koje su trenutno u 

fazi konstrukcije  ili planiranja budu puštene u pogon – ukupno 1,3 milijarde  izgubljenih  dana života za 

puni  radni  vijek  elektrane  od  40  godina.  U  zemljama  sa  intenzivnom  upotrebom  uglja  kao  izvora 

energije,  rezultati  ispitivanja  pokazuju  da  više  ljudi  umre  od  zagađenja  ugljem  nego  u  saobraćajnim 

nesrećama.  

Ovi proračuni  su  korišteni  za  izradu  studije  Silent Killers, Greenpeace  International, 2013  (Tihi ubica) a podaci su dostupni na linkovima:  http://www.greenpeace.org/international/en/publications/Campaign‐reports/Climate‐Reports/Silent‐Killers/ http://www.greenpeace.org.uk/newsdesk/energy/data/data‐poland‐leads‐eu‐coal‐resurgence https://docs.google.com/file/d/0B1cEvov1OlyHTkI3RUVpT3NTclk/edit 

 Za postojeće TE korišteni  su podaci  iz 2010  iz  “European Pollutant Release and Transfer Register”  (E‐

PRTR) baze podataka Evropske agencije za životnu sredinu (http://prtr.ec.europa.eu) dok su proračuni za 

nove planirane TE  radjeni po metodologiji Evropske agencije za životnu sredinu a na bazi podataka za 

predvidjene godišnje emisije SO2, NOx i PM čestica. 

 

Podatke  o  elektranama  u  fazi  konstrukcije  ili  u  fazi  planiranja  sakupile  su  nacionalne  i  regionalne 

kancelarije organizacije Greenpeace, na osnovu liste projekata koju je obezbijedila organizacija Evropska 

Fondacija  za  Klimu  (European  Climate  Foundation).  Koordinate  ovih  elektrana  dobijene  su  iz  baze 

podataka E‐PRTR i CARMA47 i korišćenjem mapa na Google‐u. Podaci o emisijama zagađujćih materija u 

vazduh uzeti su iz Studija o procjeni uticaja na životnu sredinu i ekoloških dozvola za gradnju, kada je to 

bilo  moguće.  Kada  ovi  dokumenti  nisu  bili  dostupni,  emisije  su  procjenjivane  na  osnovu  važećih 

nacionalnih  ili  ograničenja  emisija  iz  EU.  Da  bi  se  odradile  kalkulacije,  bilo  je  potrebno  posjedovati 

GODINA  BROJ OBOLJELIH OD KARCINOMA BROJ  OBOLJELIH  OD  KARCINOMA GRKLJANA, DUŠNIKA, BRONHIJA I PLUĆA

2008  219  23 

2009  193  30 

2010  211  43 

2011  280  43 

2012  282  37 

informacije o termičkoj efikasnosti, faktoru opterećenja i specifičnoj zapremini gasa. Konkretni podaci za 

određene elektrane su korišćeni kada je to bilo moguće, a tipični podaci za nove elektrane su korišćeni 

kao sekundarna opcija. Svi podaci uključuju elektrane koje su bile u funkciji u toku 2010., koje su puštene 

u rad upravo u 2010. i elektrane koje su u fazi konstrukcije ili fazi planiranja. 

 Na osnovu  tada dostupnih podataka Greenpeace  je analizirao početkom 2013  i uticaj novog bloka TE Pljevlja I TE Maoce i dobio odredjene projekcije uticaja ovih objekata na zdravlje.  Kako se projekat  izgradnje drugog bloka aktualizovao u  toku 2013  i kako su novi podaci o emisijama  i 

drugim karakteristikama novog bloka u Pljevljima postali dostupni i poznati, NVO Green Home je obradio 

te podatke na osnovu kojih  je Greenpece uradio ponovno modeliranje u  toku decembra 2013. u cilju 

dobijanja inoviranih i preciznijih projekcija uticaja na zdravlje, prikazanih u tabelama 7 i 8. Karakteristike 

i parametri novog bloka termoelektrane u Pljeviljima koji su koristeni za modeliranje su dati u tabeli 6. 

 Tabela 7. Karakteristike TE Pljevlja II korištene za modeliranje 

 

Postrojenje:  Pljevlja II 

Lokacija:  Pljevlja, Crna Gora  

Šema agregacije:  SIA_E_PPM 

Geografska dužina:  19.4 [°E] 

Geografska širina:  43.4 [°N] 

Kapacitet:  220.0 [MW] 

Proizvodnja struje:  220.0 [MW] 

Proizvodnja struje na godišnjem nivou:  1694.0 [GWh/a] 

Rad u punom kapacitetu (broj sati godišnje):  7700 [h] 

Emisije SO2:  200.0 [mg/Nm3] 

Emisije NOx:  150.0 [mg/Nm3] 

Emisije PPM10:  6.8 [mg/Nm3] 

Emisije PPM25:  4.4 [mg/Nm3] 

Emisije NMVOC:  0.0 [mg/Nm3] 

Emisije NH3:  0.0 [mg/Nm3] 

Visina dimnjaka:  252.0 [m] 

Prečnik dimnjaka:  8.0 [m] 

Zapremina izduvnog gasa:  664579.0 [Nm3/h] 

Temperatura izduvnog gasa:  403.0 [K] 

 NAPOMENA:   

Građevinski materijal   računa se kroz drugi model (ovdje 0) 

Usjevi sa kiselim naslagama  računa se kroz drugi model (ovdje 0) 

   

TE Pljevlja II    Uticaj 

Prijevremene smrti   Broj prijevremeno izazvanih smrti 

16 

Hronična smrtnost (sve starosne dobi)  Broj izgubljenih godina života 

160 

Izgubljene godine rada  Broj izgubljenih godina rada 

14 

Respiratorna oboljenja  Broj dana sa respiratornim oboljenjima 

 12,000 

 

Broj odraslih sa simptomima astme  Dani  1,580 

  Slučajevi  5 

Broj djece sa potrebom za liječenje akutne astme  Dani   5,673 

  Slučajevi  110 

Emisija ugljendioksida (CO2)  Mt  3,5 

Ekonomska šteta  MEUR  75 Tabela 7.Uticaji na zdravlje povezani sa izloženošću zagađenju vazduha u Pjevljima od TE Pljevlja II, u toku jedne 

godine rada, a koji se procjenjuje za emisioni profil iz informacije Vlade Crne Gore o projektu konstrukcije TE Pljevlja 

II (http://www.gov.me/sjednice_vlade/28) 

TE Pljevlja II    Uticaj 

Prijevremene smrti   Broj prijevremeno izazvanih smrti 

 622 

Hronična smrtnost (sve starosne dobi)  Broj izgubljenih godina života 

6,400 

Izgubljene godine rada  Broj izgubljenih godina rada 

540 

Respiratorna oboljenja  Broj dana sa respiratornim oboljenjima 

 480,000 

Napadi astme (potreba za liječenjem)  Slučajevi  68,000 

Ekonomska šteta  MEUR  2,500 Tabela 8.Uticaji na zdravlje povezani sa izloženošću zagađenju vazduha u Pjevljima od TE Pljevlja II, u toku 40 

godina rada, a koji se procjenjuje za emisioni profil iz informacije Vlade Crne Gore o projektu konstrukcije TE Pljevlja 

II (http://www.gov.me/sjednice_vlade/28) 

Ovi  podaci  pokazuju  da  bi  u  slucaju  realizacije  drugog  bloka  TE  Pljevlja  po  tehničkim  parametrima 

zadatim  od  strane  Vlade  Crne  Gore  i  predvidjenim  emisijama  gasova,  novi  blok mogao  izazvati  16 

prijevremenih  smrti  godišnje,  odnosno  za  ukupno  predvidjeno  trajanje  rada  novog  bloka 

termoelektrane u Pljevljima  taj broj  iznosi 622 prijevremene  smrti. Prikazana  je  i procjena  smrtnosti 

(broj izgubljenih godina života – YOLL), koja se bazira na štetnim faktorima po jedinici emisije za klasične 

zagađivače.  Uticaj  je  izražen  kroz  izgubljene  godine  života  što  u  ovom  slucaju  iznosi  160  godina,  a 

procjena se bazira na prosječnim štetnim faktorima klasičnih zagađivača za određenu zemlju. Takodje je 

uradjena i procjena izgubljenih godina rada koja u ovom slucaju iznosi 14 godina. 

Tokom  izrade ovih analiza  i predikcija nije uzeto u obzir da se Strategijom razvoja energetike do 2030. 

planira nastavak rada postojećeg bloka u Pljevljima uz odredjenu ekološku sanaciju, tako da bi očekivane 

emisije u peralelnom radu oba bloka bile veće od onih koje su ovdje uzete kao polazne osnove  i ulazni 

podaci za modeliranje pa su i očekivane projekcije u tom slučaju drastičnije.  

Na osnovu modela moguće je procijeniti i ekonomske troškove realizacije ovoga projekta koji uključuju 

socijalne troškove, troškove liječenja i zaštite životne sredine, i ovom slučaju iznose 75 miliona godišnje 

odnosno 2500 miliona za 40 godina rada termoelektrane.  

Pararelno  sa  ovim  analizama  i  grupa  organizacija  iz  regiona  predvodjena  SEE  Change  iz  Sarajeva procijenila  je  zdravstvene  troškove  novog  bloka  u  Pljevljima  i  TE  Maoce  na  oko  20  miliona  eura godišnje, iako se od njih očekuje da se pridržavaju odredbi direktiva EU.8 Za predvidjenih 40 godina rada ova dva nova postrojeja zdravstveni troškovi bi ukupno iznosili 800 miliona eura.  

Šta su ,,izgubljene godine života’’? 

Izvještaj  Univerziteta  iz  Študgarta  pretvara  procjenu  smrti  izazvanih  zagađenjem  vazduha  u  količinu 

izgubljenih  godina  života  usljed prijevremenih  smrti.  Svakom  Evropljaninu  čija  se  smrt može pripisati 

praškastom zagađenju vazduha, po procjenama, život biva skraćen za 11 godina, a svaka smrt  izazvana 

izlaganjem ozonu uzima po procjeni 9 mjeseci od života. 

 

Zdravstveni troškovi u regionu (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Srbija)   U nedavno završenom izvještaju "Vrijeme je za postepeno ukidanje prljavog uglja u Jugoistočnoj Evropi: Skriveni  trošak koji možemo  izbjeći" godišnji projektovani zdravstveni  troškovi kao posledica upotrebe uglja kreću u rasponu od 2.3 do 6.5 milijardi eura u zemljama regije – Bosni  i Hercegovini, Crnoj Gori  i Srbiji.  Planirano povećanje proizvodnog kapaciteta izgradnjom novih elektrana vodi do kontinuirane subvencije i emisija u periodu od najmanje 40 godina. Još jedna alarmantna činjenica je da čak  i ako se zagađenje smanji za 90% u odnosu na sadašnje vrijednosti, godišnji zdravstveni troškovi će ostati na nivou između 250 i 650 miliona u ove tri zemlje što znači da će ukupni negativni efekti (eksterni troškovi) uglja i dalje iznositi između 3.6 i 4.7 milijardi eura u ove tri zemlje. U osnovi, ove tri države bi platile 10 milijardi eura da bi izgubile drugih 160 milijardi tokom životnog vijeka elektrana. 

 

            Tabela 9.Poređenje godišnjih troškova koje ekonomija trpi zbog korištenja uglja i opcija investiranja 

Država 

Godišnji 

zdravstveni 

troškovi  

u eurima 

Godišnji nivo subvencija 

za fosilna goriva u 2009. 

u eurima 

Ulaganje u kontrolu 

zagađenja u postojećim 

termoelektranama 

u eurima 

Novoplanirana 

ulaganja  

u eurima 

Bosna i 

Hercegovina 0.5 – 1.3 bn  1.1 – 1.2 bn  270 m  1.75 bn 

                                                            8 Time to phase out dirty coal in south Eastern Europe, The hidden cost we can avoid, oktobar 2013, SEE Change net 

Crna Gora  50 ‐ 140 m  290 ‐320 m  127 m  175‐267 m 

Srbija  1.8 ‐ 5 bn  2 – 2.5 bn  634 m  7.89 bn 

Izvori:  “Neplaćeni  račun  za  zdravstvene  usluge:  Kako  nas  elektrane  na  ugalj  čine  bolesnim”,  HEAL,  Energetska strategija Energetske zajednice, Ref: 10. MV/18/10/2012  ‐ Aneks 19/27.07.2012.; Subvencije za  fosilna goriva na Zapadnom  Balkanu, UNDPRBEC Bratislava 2011. Nema posebnih podataka koji se odnose na ugalj, ali se smatra da on zauzima većinski udio u fosilnim gorivima u zemljama koje se razmatraju. Procjene zdravstvenih troškova za BiH i Crnu Goru  su ekstrapolirane  iz procjene  za  Srbiju u  linearnoj  vezi  sa proizvodnjom električne energije  iz uglja prema glavi stanovnika.   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

7. ZAKLJUČCI 

Zagađenja izazvana radom termoelektrana prelaze granice i utiču na svakog u Evropi, čak i na one zemlje 

koje su sa malom upotrebom uglja  ili čak  i bez sagorijevanja uglja. Stoga, sve zemlje EU rade na tome 

kako bi zaustavile dalje emisije zagađujućih materija u vazduh.  

Ovaj gubitak života naravno nije neophodan,  jer obnovljivi  izvori energije   i najnovija vrhunska rješenja 

za  energetsku  efikasnost  omogućavaju  nam  da  evropska  svjetla  budu  upaljena  bez  ijedne  nove 

termoelektrane  na  ugalj  i  da  počnemo  sa  ukidanjem  svih  postojećih  termoelektrana  na  ugalj  u 

proizvodnji električne energije u Evropi. Sagorijevanje uglja se mora brzo smanjiti  i kako bi se smanjio 

katastrofalan  uticaj  na  klimatske  promjene.  Kako  bi  se  to  postiglo,  evropske  vlade moraju  postaviti 

ciljeve za zelenu energiju koji će omogućiti ukidanje dobijanja energije sagorijevanjem uglja. 

Nove  tehnologije u  vezi  sa ugljem mogle bi predstavljati poboljšanje na polju  sigurnosti, efikasnosti  i 

uticaja na životnu sredinu u odnosu na postojeću situaciju, ali gradnja novih termoelektrana zaključava 

kapital,  emisije,  i  strukturu  energetskog  sektora  na  četrdeset  ili  pedeset  godina,  što  je  daleko  iznad 

očekivanog  datuma  pristupanja  EU  za  zemlje  Jugoistočne  Evrope  i  izvan  cilja  EU  za  dekarbonizaciju 

energetskog sektora do 2050. godine. 

S  bilo  kojeg  aspekta  održivosti,  nije  pametno  ulagati  u  ugalj  u  trenutnom  kontekstu  pretjeranog 

snabdijevanja  električnom  energijom  u  Evropi  i  pada  troškova  i  cijena  obnovljivih  izvora  energije, 

kontekstu  koji  se  brzo  mijenja.  Problem  je  demonstriran  nedavnom  investicijom  u  termoelektranu 

Šoštanj u Sloveniji koja  je ostala bez sredstava prije nego što  je završena. Kao što  je slovenački primjer 

TEŠ 6 pokazao, one takođe predstavljaju rizik za različite oblike korupcije, uključujući državnu zapljenu. 

U  trenutnoj  situaciji,  troškovi  će  na  jedan  ili  drugi  način  završiti  na  poreskim  obveznicima  (ili  u  oba 

slučaja) iz zemalja Jugoistočne Evrope ili iz trenutne EU. Ovo će se desiti kroz naplatu amortizacije novih 

pogona u cijenama za potrošače električne energije, kroz  javne  fondove koji nose  teret eksternalnosti 

(zdravstveni  troškovi,  degradacija  životne  sredine,  zatvaranje  rudnika,  ekonomska  i  socijalna 

rehabilitacija rudarskih regija) i/ili kroz vladine garancije za kredite. 

U  kontekstu  brzog  razvoja  energetske  efikasnosti  i  tehnologija  obnovljivih  izvora  energije,  postoje 

jeftinije  opcije  za  osiguranje  snabdijevanja  električnom  energijom  i  smanjenje  zagađenja  vazduha, 

uključujući  energetsku  efikasnost  u  zgradama  i  promjenu  tehnologije  grijanja  (okružno  grijanje  i 

kogeneracija,  korištenje  biomase  ili  prirodnog  gasa,  čišće  gorenje). Ove  promjene  stvaraju  priliku  za 

preskakanje – prelaženje na najnovije tehnologije u zemljama JIE. Time bi se srezali troškovi i podstakao 

rast prirodnih goriva. Prve pilot akcije u tom smislu već su  implementirane u okviru raznih donatorskih 

programa u regiji i mogle bi predstavljati brže tendencije nego izgradnja novih termoelektrana9. 

 

                                                             9 Time to phase out dirty coal in south Eastern Europe, The hidden cost we can avoid, oktobar 2013, SEE Change net