Embed Size (px)
Citation preview
ANDRAGOGIJA RADA
OBRAZOVANJE ZA PROFESIJU U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI
Najstariju formu industrije predstavlja pravljenje alata i orudja, oruzja, odece i zaklona prema potrebama i snalazljivosti primitiv- nog coveka. Upucivanje mladih u izradjivanje takvih proizvoda znaci najdrevniji oblik industrijskog obrazovanja. Postoji zivotna povezanost izmedju covekove sposobnosti da pravi korisna orudja i njegovog napredovanja ka civilizaciji. Njegova sposobnost bila je uslovljena uspesnim generacijskim predavanjem stecenih praktic- nih vestina i znanja. Napredak je omogucavao prenosenje vec spoznatog na nove ge- neracije. Porast interesa za istrazivanje, uvecavanje snage tumace- nja i uopstavanja, spada u glavne elemente po kojima se moderni covek razlikuje od primitivnog. Proces pronalazenja i otkrivanja, povecanje znanja i sigurnosti kao rezultata toga, daljina iznalazenja i otkrivanja koji proizilaze kao posledica iz povecanja sigurnosti i znanja, dalje nagomilavanje znanja i podizanje blagostanja kao re- zultat novih otkrica izgleda kao kontinuirana spirala progresa. Kao bitan element te spirale je prenosenje znanja i vestina sa starijih na mladje; prenosenje sa oca na sina. Civilizovani covek priznaje moralnu vrednost vestog rucnog rada radi proizvodnje korisnih priozvoda. Jevreji prvi u pozitivnoj oceni manuelnog rada. Benet,pozivajuci se na Talmud ukazuje na religij- sko i moralno znacenje koje su ucitelji vere kod Jevreja pridavali ucenju zanata.Onaj ko nije svog sina naucio jednom zanatu,sprema ga za razbojnika. Kao sto je vasa duznost da svog sina naucite za- konu, tako ga morate nauciti i zanatu. Veliko je dostojanstvo rada, podize cast coveka. Onaj ko zivi sa alatom u svojoj ruci veci je od onoga ko se preousta lenjoj poboznosti...Srednjevekovni monasi su gajili u samostanima fino zanatstvo, a mnogi od njihovih proizvoda trajno su se proslavili svojim kvalitetom.Pre uspona cehovskog na-
ukovanja u drugoj polovini srednjeg veka, najvise najboljeg Indus- trijskog obrazovanja odvijalo se unutar samostana.Ruso je pisao da ce njegov Emil u jednom satu rucnog rada nauciti vise nego sto bi zapamtio na celodnevnoj verbalnoj nastavi… Savremeno strucno usavrsavanje ima korene u naukovanju, pri cemu, termin naukovanje ima razlicita znacenja: naukovanje kao metod proucavanja i kao drustvena institucija. Metod u kom se uci delanjem od nekog ko je angazovan da izvo- di taj proces (segrt i majstor, ucenje imitiranjem). Ono se razlikuje od ucenja nekog zanata ili nekog drugog umeca u skoli, zato sto je tu ucitelj tog casa angazovan pre na zadatku poucavanja nego na vrsenju poziva za kojeg se ucenik treba osposobiti.Kod naukovanja ucenje je prema radu koji se tog casa obavlja samo prigodno i ne pruza mnogo prilike za progresivno poucavanje. Ponavljanje onih procesa koji se mogu brzo nauciti cesce su predmet poducavanja, a redji su tezi procesi, pa se oni zbog toga nedovoljno savladavaju. Danas se odnosi na sticanje i razvijanje vestina, pri cemu je jedan instruktor na jednog polaznika. Naukovanje kao drustvena institucija postaje kada se takva obu- ka regulise nekim ugovorom.Drzava preko zakona uspostavlja pra- vila i obaveze za naukovanje.Uobicajeno vreme za stupanje u nauk bilo je sa 13 godina. Kroz vekove su se forme naukovanja menjale. Najadekvatniji nacin za prenosenje vestina. Prednosti naukovanja su individualan rad i povratna informacija. Ucenje imitiranjem kao najprirodniji nacin ucenja. Dosta lici na nacin na koji je naucio kod kuce. Nedostaci: nema prostora za teoretska znanja i moze se cesto prolongirati greska koja se javlja. Ovi nedostaci se prevazilaze kad se naprave plan i program obuke.Prednosti naukovanja kao metode poucavanja i ucenja u poredjenju sa drugim metodama su u tome sto naukovanje predstavlja normalni ljudski nacin prenosenja ves-tina; to je metoda kojoj redovno pribegava covek koji nije obrazo- van u pedagoskim postupcima. Imitacija kao nacin ovladavanja ne-kim umecem.Ucenje kako se izvodi neki cin putem verbalne pouke i uciti izvoditi cin posmatrajuci kako ga vrsi ucitelj, znaci dve psi-
holoski razlicite situacije. Neko moze da uci kako se pliva iz knjige ali niko nece nauciti da pliva ako ne stane u vodu i sam ne pokusa da izvede potrebne pokrete, uz pretpostavku da ce u tome biti mno-go uspesniji ako podrazava nekog eksperta. Jos jedna od prednosti je i individualna nastava. Pouka se daje bas u onom trenutku u kom je neophodna i onda kad je ucenik spreman da je prihvati i pocneda deluje i da izvodi radnju za koju treba da bude poucen. Slicnost sa poukama i ucenjem na koje se ucenik od svog rodjenja navika-vao u kuci pored roditelja. Prakticna primena u razredu ili grupi je nemoguca pravovremeno i predstavlja jedan od osnovnih nedosta-taka vecine skolske nastave.Uloga stvarnog uvodjenja mladog rad-nika u njegovo zanimanje. U toku skolovanja stice osecaj pripada-nja svom pozivu putem segrtovanja i prilikom pomaganja majstoru Sto se predavaca tice, postoji personalna integracija triju faktora: poslodavac, radnik i ucitelj.Zna cemu da poducava.Istice se efikas- nost. Ova integracija javlja se u srednjem veku. Kasnije se ove tri funkcije razilaze. U severno evropskim zemljama (Danska) javljaju se programi socijalnog partnerstva izmedju unije poslodavaca, sin- dikata i predstavnika obrazovnih institucija. Najmanju ulogu imaju nastavnicki kadrovi, zato sto zanemaruju uze strucne sadrzaje, oni ucestvuju i u raznim obavezama vezanim za strucno obrazovanje. U srednjem veku, direktno nasledjivanje zanata ili usvajanje rad- nika koji postaju deo radnikovog domacinstva. Majstor odlucuje o svemu, pa cak i o braku svog zaposlenog.Iskupljivanje, placanje za skolu kroz koju se prolazi u vidu odece,obuce,hrane za radnika ko-ju placaju roditelji ili za diplomu. U moderno doba, fabricka era, socijalno partnerstvo. Stalna pot- reba za pozicioniranjem skola i preduzeca. Znacenja termina vezanih za naukovanje: TRENING – vezbanje, u sirem znacenju. U uzem smislu znaci izobrazba (osposobljavanje na random mestu). Obuka – kombina- cija suzenog podrucja obrazovanja i vezbi kao nacin savladavanja potrebne spreme za izvodjenje poslova. Obuka je vise prakticno or-jentisana, sa jako puno vezbanja. Osposobljavanje: najnizi nivo sti-canja znanja i vestina.
VOKACIONO OBRAZOVANJE – ovaj termin nije identican sa strucnim obrazovanjem. Osnovni naglasak je na jednoj vrsti posla, a ne na posedovanju odgovarajuceg strucnog obrazovanja. JOB TRAINING – najuze shvatanje, osposobljavanje za radno mesto.
SAVREMENI PROBLEMI OSPOSOBLJAVANJA NA RADNOM MESTU
Dolazi do vrlo precizne podele rada i cepanja na sve manje jedi- nice posla. Pojava masinske ere (poluautomatizovane i automatizo- vane masine). Radnik kao operater koji stavlja masinu u pogon, a proizvodnja postaje standardizovana.Pojeftinjenje robe sa pojavom industrije. Visok stepen specijalizacije za uzak deo posla radnika. Obuka traje krace. Radnici uglavnom iz ruralnih podrucja koji se obucavaju za repetitivni posao(stalno isti posao).Monotono, dehu-manizovano, ali ima ljudi koji upravo traze takvu vrstu posla. Oni nemaju sredstva za zivot i uglavnom postaju socijalni problem. Po-ceci javljanja prekvalifikacije, od seljaka do radnika. U prehrambenu industriju ide radna snaga koja ima neka znanja koja su strucna. Za razliciti nivo kvalifikacije, razlicite obuke. Za nisku kvalifikaciju: intenzivno osposobljavanje u kratkom tra-janju pre stupanja na posao. Program relativno jednostavan, i pored treninga koje ce obavljati sadrzi elemente iz higijene rada, organi- zacije posla, fabrickih propisa i prve pomoci. Interna kvalifikacija, vazi samo u jednom preduzecu. Osposobljavanje kvalifikovanih radnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama i preduzecima obuhvata segment i teorijskih znanja i kvalifikacija koji su deo te obuke. Metod pomagaca: pocetnik se javlja u ulozi nekog ko pomazeglavnom majstoru da obavlja posao. Upoznavanje, pomaganje i na kraju samostalno obavljanje uloge. To moze da bude slucaj kad se radi o masinovodji ili nekim zanatima, ali to nije slucaj kod lekara i njihovog staziranja; student nikad nece moci samostalno da obav-lja posao.
Za sve poslove se ubacuju sadrzaji iz komunikacione kompeten- tnosti; za sva zanimanja koja su u vezi sa strankama i klijentima. Predradnik: osoba koja je izmedju uprave i radnika. Deo radnika mu je podredjen. Za njega je bitno da moze biti u ulozi onoga ko poducava, instruktor. Kombinacija njegovog licnog usavrsavanja i radnog iskustva.Kursevi za predradnika nakon radnog vremena,os-taje na obuci. Radnici tehnickih zanimanja: srednja strucna sprema. Dobro op- ste obrazovanje i znatan odsek tehnickih obrazovanja.Obrazovanjei na radnom mestu i fakultetu. Specijalisti za neki segment radova. Podrska osnovnoj proizvodnji. Visi tehnicari i inzinjeri: ranije dolazili iz nizih redova po nivou radne kvalifikacije. Vrste poslova: stvaralastvo i rukovodjenje, oni obavljaju planiranje, projektovanje, organizuju razlicite vrste ispiti- vanja, eksperimentisanja… Sto se tice njihovog usavrsavanja ima ceo sistem ustanova predvidjenih za to.
DREVNE FORME NAUKOVANJA
Naukovanje u ranoj civilizaciji: u vreme kada je istorijski razvoj dostigao svoju tacku prerastanja u civilizaciju,zanati postaju visoko slozeni, a specijalizacija u tehnikama vrlo razvijena.Zanati se jasnodiferenciraju, a postoje i dokazi o organizovanju obrtnika u veomadavno vreme. Interesantnu fazu istorije naukovanja u ranoj civilizaciji predsta-vlja adopcija sinova od strane zanatskih majstora. Hamurabijev za- kon medju nekim propisima o adopciji postavlja da niko nema pra- va da optuzuje obrtnika ako ovaj uzme sina da bi ga othranio i nau- cio svom zanatu. Ali ako mu nije dao da ovlada njegovim zanatom, pitomac treba da se vrati u dom svoga oca. Ovaj oblik adopcije moze se opisati kao naukovanje zasnovano na fiktivnoj krvnoj vezi, cime se trajanje naukovanja produzava to- kom zivota. Adopcija sinova od strane obrtnika bila je vodjena teznjom ove- kovecenja zanata i ovaj oblik prenosenja tajni i umeca zanatskih
profesija vrlo je slican kasnijem tipu naukovanja zasnovanom na ugovoru. Ova praksa se smatra prelaznim stupnjem u razvoju nau- kovanja od metode predavanja zanata sa oca na sina prema nauko- vanju u pravom smislu koji se zasniva na pismenom ugovoru sa definisanim trajanjem osposobljavanja na radnom mestu nakon ce- ga majstor oslobadja mladica da samostalno izvodi izuceni zanat. Poducavanje robova nekom zanatu bilo je takodje opsta praksa. Po zavrsetku naukovnog roka, rob je mogao ostati kod svog ucite- lja ili se vratiti vlasniku. Egipat: najjasniju sliku o praksi naukovanja u starim vremenima pruza nam Egipat.Papirusi sa ugovorima svedoce o postojanju nau- kovanja vezivom za razlicite zanate, od vlasuljara ( tri godine traje) preko sviraca frule-sest meseci, do poducavanja u citanju i rezbare- nju hijeroglifa i stenografa - dve godine. Prvi ovakav pisani ugovor potice iz XVIII veka pre nove ere. Bez obzira na odredjene razlike izmedju ugovora svi oni navode u pojedinostima obaveze ugovor-nih strana u pogledu hrane, odece, stanovanja i nagrada,trajanja na- uka, odsteta u slucaju krsenja ugovora, poreza za naucnika, poslus- nosti prema majstoru, gubitka vremena, obaveze majstora da nauc- nika poducava i postovanja praznika. Uobicajeno vreme za otpoci- njanje naukovanja bila je trinesta godina. Grcka i Rim: naukovanje je predstavljalo glavni instrument ind. obrazovanja.Razlog za nedostajanje obimnijih izvora o naukovanju lezi u cinjenici da su tokom citavog starog veka mnogo zanatskih poslova obavljali robovi, koji nisu bili smatrani gradjanima. Posto- jalo je mnogo zanatlija i obrt su ucili putem naukovanja.Obrtnici su imali mnogo svojih organizacija, ali nema posebnih dokaza da su one vrsile nekakvu kontrolu naukovanja. I u Atini i u Rimu su postojale pozivne skole za poducavanje kuvara, ciji je zanat uzivao veliki ugled. Na osnovu izvesnih svedocanstava moze se zakljuciti da je u sta- rom svetu naukovanje bilo priznato obicajnim pravom pre nogo sa drzavnim pravom. Naukovanje posmatrano bilo kao metod osposobljavanja na rad- nom mestu ili kao legalna institucija starije je nego sto se to obicno
pretpostavlja. Obicaj starih naroda koji je trazio da otac sina obuci u svom zanatu verovatno je doveo do prakse ugovornog naukova- nja. Jedan medjustupanj mozda predstavlja adopcija sinova od stra- ne obrtnika. Zavrsna faza se ogleda u praksi da zanatlija uzima de-caka na odredjeni broj meseci ili godina,s namerom da ga poduci u svom zanatu uz nadoknadu za njegov rad ili uz platu.
USPON I PAD SREDNJEVEKOVNOG NAUKOVANJA
U XI veku pojavljuju se zanatski cehovi i od tada ugovorno nau- kovanje biva karakteristicnom crtom kasnijeg zanatskog cehovstva Zanatski cehovi su se sporo razvijali i nisu stekli uticaj na zivot gra djana sve do XIV i XV veka,i potisnuli vaznost starijih i rasirenijih trgovackih cehova. Ne postoji evidencija o postojanju potpune jednoobraznosti u pra- ksi. Cak i nakon prihvatanja poznatog Elizabetinog Zakona o obrt- nicima (1562) koji medju ostalim sadrzi beneficije radi jacanja jed- noobraznih ogranicenja u praksi engleskog zanatstva, dolazilo je stalno do izbegavanja u primeni zakonskih propisa o naukovanju, i on u citavoj Engleskoj nikada nije dosledno jednako sproveden u zivot. Takodje je ocito da barem u Enleskoj sedmogodisnja nauko- vna sluzba nije bila jedini nacin da mladic postane pomocnik ili majstor. Dva uobicajena nacina, pre proglasenja Zakona o obrtni- cima su bila bastinjenje i iskupljivanje. Bastinjenje ili sticanje pra- va na vrsenje zanata nasledjivanjem izgleda da nije nista drugo ne- go na cehovske uslove primenjivan i kroz sva vremena postovan obicaj predaje zanata sa oca na sina. Kupovanje obrtnice ili nadok- nadjivanje dela vremena koje se trazilo za naukovanje isplatom ne- ke sume novca,praksa poznata kao iskupljivanje,takodje je bilo ne-sto obicno u vecem delu istorije cehova. Naukovanje nikad nije bilo jedini put do polozaja majstora, ali to ne znaci da naukovanje nije bilo uobicajeni put do ovlascenja za izvodjenje obrta.U zapisima o ranom cehovstvu ocituje se jaka tez- nja da se podigne cast zanatstva postizanjem visokog stupnja majs- torstva i pridrzavanjem striktnih standarda cestitosti u poslovanju
sa strankama. Glavno sredstvo da bi se osigurali visoki zanatski standardi bilo je dugacko, brizno nadzirano obucavanje putem nau- kovanja. Kasnije medjutim, glavni razlog sto se insistiralo na sed- mogodisnjem trajanju naukovanja i na ogranicenjima s obzirom na mesto rodjenja naucnika i na visokim taksama za dobijanje obrtni- ce nakon naukovanja, bila je zastita cehova od najezde obrtnika koji su dolazili iz drugih gradova i odupiranje opadanju prestiza cehova putem ogranicavanja broja zanatlija, borba protiv brzog po- rasta sistema kucne proizvodnje, koji je odigrao jako veliku ulogu u zavrsnoj fazi razaranja starih cehova. Srednjevekovna institucija naukovanja znacila je za svoje vreme izvrstan instrument obrazovanja. Njegove funkcije ogranicavanja, usmeravanja i poucavanja bile su za taj istorijski period Evrope od neprocenjive vrednosti. Naucnik je obicno postajao clan majstoro- vog domacinstva i ucestvovao podjednako u radu i u drustvenom zivotu majstorovog doma. Njegov polozaj bio je daleko drugaciji od polozaja modernog industrijskog radnika, buduci da je pripadao istoj drustvenoj klasi kao i njegov poslodavac. Nadzor majstora se protezao na sve faze naucnikovog zivota. Na kraju naukovanja, decak je bio upucen na ispit, kojim se utvr- djivalo da li je dovoljno verziran u tajnama svog zanata i da li je stekao dovoljno radnih vestina da bi mu se mogao priznati polozaj pomocnika ili dnevnicara.Kada je bio u stanju da sam placa potreb- na davanja id a uspostavi svoju vlastitu radionicu, mogao je postati majstor. Postepeno sa usponom srednjevekovnih gradova podigli su se i cehovi. Popeli su se do vladajuce pozicije u ekonomskom zivotu Evrope, a zatim postepeno izumirali i konacno nestali. Njihov pad pocinje kada je privreda van gradskih granica narasla do sirokih razmera trazeci ogromne kolicine proizvoda radi njihovog otpre- manja na udaljena mesta. To je brzo dovelo do novog sistema kuc- ne produkcije, pri cemu su se partije velikih narudzbina izdavale razlicitim majstorima ili pomocnicima da rade kod kuce ili u rad- njama i da obave sav rad za posrednika. Tada nicu manufacture i velike radionice. Ovaj tip industrijske proizvodnje neminovno je
imao za posledicu sve vecu podelu rada i pokusaje da se zaposle oni koji nisu posedovali potpuno osposobljavanje na radnom mes- tu u svim fazama zanata. To je bio sistem koji je na kraju razorio uticaj zanatskih cehova i nadolaskom fabrickih masina, izrastao kao sistem fabricke proizvodnje. Stice se utisak da se, u ovom periodu, radi o dve slicne vrste nau- kovanja. Za vreme cehova, glavni faktori uspesnosti naukovanja su bili licni odnos izmedju majstora i decaka i skoro neprekidna kon- trola od strane cehova, koji su ljubomorno cuvali visoke kvalitete majstorstva. Pod upravom drzave stari licni odnosi pretvaraju se u odnos izmedju poslodavca i radnika,a kasnije u odnos izmedju eks- platatora omladine i decje radne snage. U svojoj optimalnoj tacki razvoja srednjevekovno naukovanje je bilo najjaci tip industrijskog obrazovanja koje je ikada postojalo. Ono je tokom niza vekova takodje bilo vazno sredstvo opsteg obra- zovanja ljudi koji su upravljali evropskim gradovima. Sa pojavom trgovacke revolucije, prouzrokovane geografskim otkricima i ucvr- scivanjem kolonija u dalekim zemljama,tokom XVI veka iscezava- ju uslovi koji su omogucili uspon zanatskih cehova i nastaje novi ekonomski sistem koji je zapecatio sudbinu cehova. Zbog postepe- nog smanjivanja prestiza cehova, uzdizanja preduzimaca i rasta produkcije na sirokoj skali, cehovsko naukovanje moralo se kao in- stitucija povlaciti, a na njegovo mesto stupa naukovanje kontrolisa- no od drzave. Ovo novo naukovanje, slicno pos vim spoljasnjim aspektima staroj formi odrzalo se u zivotu dosta godina kao jedini moguci put industrijskog obrazovanja omladine. Ali ono se vreme- nom pretvorilo u cist vid decjeg rada i skoro sasvim nestalo kao znacajan faktor osposobljavanja obrtnika pojavom ind. revolucije.
MODERNO NAUKOVANJE
Moderni odnos izmedju poslodavca i zaposlenog predstavlja bez- licnu, institucionalizovanu vezu,pa se zbog toga stari sistem nauko- vanja, koji je sustinski bio personalnog karaktera, morao znatno menjati radi prilagodjavanja novim industrijskim uslovima. Ipak,
industrija i randistvo pokusavaju sacuvati bitne elemente starog na- ukovanja i pod novim uslovima. Znati kako se neka radna operaci- ja izvodi i biti sposoban vesto je izvoditi dve su vrlo razlicite stvari i ta cinjenica navodi industriju,radnistvo i industrijsko obrazovanje na to da se drze naukovanja kao nuznog nacina za osposobljavanje vestih radnika. Prema tome ne zacudjuje sto se mnogo energije tro- si na pokusaje da se razvije nova forma naukovanja sasvim uskla- djena sa zahtevima moderne produkcije. Glavne karakteristike novog naukovanja su: ponovno prihvatanje nuznosti kooperacije izmedju tri bitna elementa: vaspitanja,obrazo- vanja, radnistva i poslodavca.; isticanje vaznosti kontrole nad nau- kovanjem (stvaraju se komiteti za naucnike koji su sastavljeni od predstavnika radnika i industrije, a u nekim slucajevima i od pred- stavnika organa za vaspitanje i obrazovanje-radi nadziranja ospo- sobljavanja); istice se zahtev da se naucnici moraju osposbljavati ne samo na radu,nego i u ucionici putem nastave;apeluje se na rad- nicke sindikate i industrijalce da kooperiraju u obavestavanju skola o kursevima koji su potrebni naucnicima i u izradi instruktorskih programa uskladjenih sa vezbanjem na radu. Ozbiljnu stvar predstavlja izdatak industrije za naucnika koji ne zavrsava osposobljavanje. Do prekida naukovanja dolazi u skoro 50% svih ugovora. Jedan od znacajnih faktora da bi se ovaj proce- nat smanjio je adekvatan izbor kandidata za osposobljavanje. Veoma bitan faktor u podsticanju razvitka modernog naukovanja je delatnost izvesnih nacionalnih udruzenja poslodavaca. To su ud- ruzenja organizovana primarno iz pedagoskih ciljeva i bila su vrlo aktivna u pokretanju svih vrsta efikasnih tipova industrijskog obra- zovanja unutar kruga poslodavaca one industrije koju zastupaju. Njihove redovne aktivnosti su: 1) publicisticki rad, 2) standardiza- cija ugovora, nastavnih kurseva,skaliranje naucnih nagrada, 3)stru- cna kontrola nad naukovanjem, 4) sprovodjenje dopisnih programa 5) iniciranje kooperativnih planova osposobljavanja naucnika kao i 6) izdavanje svedocanstava i diploma. Kao glavna prepreka napretku naukovanja javlja se nemogucnost ili protivljenje pojedinih fabrika da snose troskove ili da preduzmu
odgovornost za kontinuiranost u sprovodjenju programa za osposo- bljavanje naucnika. Kooperacija javnih skola i lokalnih industrijskih postrojenja omo- gucuje program naukovanja za male pogone, koji se inace ne bi na-dali d ace moci da ucestvuju u bilo kojem sistemu osposobljavanja. U ovakvom kooperativnom poduhvatu poslodavci se obavezuju da ce osigurati zaposlenje naucnika uz dogovorenu nagradu i utvrdje- ni minimum meseci u godini za vreme trajanja ugovora; radnicko udruzenje se obavezuje da ce pribavljati naucnike, preuzeti odgo- vornost za njihovo prisustvo; skola se obavezuje da ce pripremiti potrebnu obuku koju ucenici ne mogu uspesno sticati na samom ra- du. Takodje se resavaju problemi finansiranja i opreme, a industri- ja pozajmljuje kadrove za realizaciju nastavnih programa. Kako se ovaj kooperativni plan u svom razvitku proteze na citavu drzavu, drzavna kontrola ce biti sve potrebnija. Duh srednjevekovnog naukovanja vraca se putem komiteta za na- ukovanje, koga cine predstavnicka tela poslodavca, radnih sindika- ta i skola. Prilikom sagledavanja modernog naukovanja jasno se mogu izd- vojiti specificnosti tri glavna tipa: naukovanje u fabrici, u gradjevi- narstvu i u servisima za usluge. Interes za naukovanje stalno raste, a takodje jaca i svest o vazno- sti naukovanja za savremenu industriju. Naukovanje je u svojoj su- stini andragoski problem, ali u demokratskom drustvu ono mora da bude predmet velike brige ne samo andragoga i drguih strucnjaka, nego citave javnosti.
INFORMATICKO DRUSTVONOVI ZAHTEVI RADU I OBRAZOVANJU
Sve veca upotreba informacionih tehnologija i informacionih sis- tema mogla bi se opisati kao treca revolucija, ukoliko bi se agrikul- turna i industrijska,smatrale prvom i drugom u civilizacijskom raz- voju drustva.Informaciona tehnologija ( IT ) predstavlja spregu mi- kroelektronike, racunara, telekomunikacija i softvera koja omogu-
cava unosenje, obradu i prenos informacija. IT je jedna od kljucnih generickih tehnologija koja prodire u sve sfere privrede, nauke, lic- nog i drustvenog zivota i unosi u sva ta podrucja radikalne prome- ne. Krajem XX veka svedoci smo uspostavljanja postindiustrijske civilizacije, superindustrijskog drustva ili informatickog drustva,na informacijama zasnovanog; uvod u preuredjenje sveta. Posledice informaciono-tehnoloske revolucije, mogu se sagledati kroz promene u pojedincima,organizacijama u kojima su zaposleni i drustvu uopste. U savremenoj literaturi, kada se govori o posledi- cama informaciono-tehnoloske revolucije, javljaju se dva gledista. Po jednom,uvodjenje automatizovanih i ekspertskih sistema obez-vredjuju znanja, vestine, kvalifikacije ili, kao krajnji rezultat vode dehumanizovanom radu.Dolazi do obezvredjivanja razlicitih kvali- fikacija. Suprotno tome pravilna upotreba informacionih tehnologi-ja i informacionih sistema moze obogatiti posao pojedinca da kroz pristup izvorima informacija, moze povecati njegovu samostalnost i kompetentnost. Neophodno kontinuirano usavrsavanje. Same promene u drustvu kao posledice informaciono-tehnoloske revolucije je tesko predvideti. Jacanje potrebe za sve vecom obra- dom podataka i informacija izazvalo je stvaranje novih poslova i radnih mesta, veoma podloznih promenama.Pojedini poslovi nesta- ju, javljaju se novi, sfera rada bi trebalo da bude veoma fleksibilno podrucje kada su u pitanju nove informacione tehnologije. Zaposlenima u oblastima, gde se sve vise inkorporira informacio- na tehnologija, potreban i visi nivo obrazovanja i profesionalna pri- prema,kao i kontinuirano ucenje da bi efikasnije odgovorili na eks- ploziju znanja, veoma izvesnu u vremenu u kojem zivimo. Informacione tehnologije, bazirajuci svoju moc na informaciji, uslovljavaju i nove trendove i nova podrucja rada. Informacioni sistem preduzeca i sistem raspolozivih infrastruktura koje cine os- novu protoka informacije u digitalnom obliku su jaka osnova kon- kurentnosti. Upravo ta nadmocnija uloga u odnosu na proces prerade materi- jala karakteristican za industrijske tehnologije, cini onaj momenat prelaza iz industrijskog u informaticko drustvo. Usluzne delatnosti,
i to najcesce proizvodjaci i korisnici informacija, pocinju da zauzi- maju mesto industrijskih delatnosti, ciji srazmerni znacaj pocinje da opada osamdesetih godina XX veka. Kombinacija svih oblika IT objedinjenih sa ciljem poboljsanja i izmene nacina poslovanja dovela je do razvoja niza alata i usluga koji su preobrazili poslovanje. Radne sredine u kojima su zaziveli takvi oblici su usmerene na elektronsko poslovanje koje karakteri- se elektronska komunikacija, protok velike kolicine podataka kroz racunarske mreze, elektronska trgovina,koriscenje elektronskih pu- blikacija unutar preduzeca,izmedju saradnickih organizacija ili glo- balno na internetu, multimedijalne publikacije… Internet je zamislio i dizajnirao, 1963. Leri Roberts. Pouzdan sis- tem za prosledjivanje poruka,koji radi na principu pakovanja infor- macija, tada ekskluzivno pravo americke vojske u toku hladnog ra- ta.U narednim godinama dolazi do usavrsavanja internet tehnologi- ja, razvojanja elektronske poste, sistema za sifrovanje poruka i pre- trazivaca. Omogucava brzo dolazenje do arhiviranih informacija. Internet danas cini nekoliko desetina miliona najrazlicitijih racuna- ra povezanih u globalnu mrezu. Sto se tice efekata interneta, prvi je pojednostavljenje i olaksava- nje svakodnevnih aktivnosti koje obuhvataju administrativne pro- cese. Dolazi do skracenja radnih operacija i do evidentne ustede vremena. Zaposlenom je omoguceno da direktno radi na svom ra- cunaru i prenosi svoje podatke i tekstove kolegama i klijentima… Dokumenti se lako arhiviraju, i ponovo koriste u svakom trenutku i od strane drugih osoba. Smanjenje troskova telefona, telefaksova, fotokopiranja. Sire se okviri komunikacija izvan i preko granica preduzeca, grada, regiona, drzave. Novi trendovi rada koji se javljaju pojavom informacionih tehno- logija su: timski rad, mogucnost rada van preduzeca; od kuce, pres- tanak traganja za idealnim pojedincem, vec se sve poverava timu, svako ima sektor koji pokriva, nahijerarhijska organizacija rada i odgovornosti, svi su podjednako odgovorni ( heterarhija ), timovi mogu da rade zajedno a da se nikad i ne vide ( dopisno studiranje ), poveravanje dela posla spoljasnjim organizacijama.
Timski rad je sve potrebniji jer su zadaci koji se postavljaju pred organizaciju sve slozeniji i sve vise preduzeca se oslanja na timove koji se formiraju samo za potrebe izvrsenja odredjenog zadatka ili projekta. Takva vrsta rada zahteva mogucnost brze i jednostavne komunikacije koja je i omogucena elektronskom postom. Mogucnost obavljanja rada van radnog mesta. Pojedincu je sve vise omoguceno da radi kod kuce, na putovanju, u sredini koja mu najvise odgovara i onda kada to zeli. Informacione tehnologije zahtevaju nehijerarhijsku organizaciju rada, napustanje izvesnih hijerarhijskih ili piramidalnih struktura, prihvatanje vise spontanosti i mobilizacije kreativnosti zaposlenih, investicije u pogodne alate i opremu i narocito obuku zaposlenih z a te nove pristupe. Ljudski rad ne moze u potpunosti biti zamenjen tehnologijom, niti se moze tretirati kao goli ucinak, vec se prepoz- naju, priznaju i zahtevaju imaginacija, transfer vestina i samostal- no misljenje. Poveravanje dela posla spoljnjim organizacijama je jos jedan ob- lik rada izazvan brzinom promena koje donose IT. Tehnoloske promene tj. uvodjenje novih tehnologija, najpre zadi- ru u sferu rada, menjajuci strukturu privrede, strukturu zanimanja i pomerajuci prag pismenosti.Uvodjenje novih informacionih tehno- logija zahteva pismenost kompjuterske prirode kao uslov zadrzava- nja zaposlenja, zaposljavanja, opstanka preduzeca u uslovima svet- ske konkurencije… Otvara se jedno podrucje obrazovanja odraslih, definisano vremenom u kome zivimo. Krajnji korisnik je svaka osoba koja u svom poslu koristi infor- macione tehnologije. Korisnicko racunarstvo odnosi se na ukljuci- vanje korisnika u razvoj i koriscenje informacionih sistema. Prema Kulicu i Despotovicu, znanja vezana za rad na racunaru smestena su u domen komunikacionih sposobnosti. Dolazi do stvaranja novih obrazovnih potreba, i u tom smislu se zahteva nova pismenost - kompjuterska pismenost, koja podrazu- meva znanja, vestine, navike koje su potrebne za izvodjenje radnih operacija ili znanja vezanih za osvajanje novih tehnologija i novih vidova radne delatnosti.
Kompjuterski pismena osoba je ona koja poseduje odredjena zna- nja, vestine i sposobnosti vezane za rad na racunaru,koje joj poma- zu da uz pomoc racunara zadovolji svoje mnogobrojne potrebe, te da ispolji i razvije potencijale svoje licnosti u svakodnevnom zivo- tu i radu.
SISTEM OBRAZOVANJA ODRASLIH U NASOJ ZEMLJI
Sistem obrazovanja odraslih mozemo podeliti na dva subsistema: formalni i neformalni. Sistem formalnog obrazovanja cine:1) skole za osnovno obrazovanje odraslih - deo formalnog siste- ma u kojima polaznici imaju od 15 do 45 godina. To su oni koji su ispali iz sistema formalnog obrazovanja (izbeglice, zbog discipline, bolesti); prerasli osnovci. Najbrojnija populacija od 15-18 godina. U Srbiji ima 16 skola za osnovno obrazovanje i traju 4 godine; za jednu godinu se zavrsavaju dva razreda. Uce po skracenom progra- mu. Prva cetiri razreda je organizovana redovna nastava, a od 5-8 razreda je instruktivno- konsultativna nastava. Pored osnovnog oni poducavaju i tehnickom obrazovanju, izvodjenje jednostavnih maj- storskih radova, strucno osposobljavanje za najjednostavnije poslo- ve, da imaju neku kvalifikaciju.2) srednje skole namenjene populaciji mladih – do 1992 odelje- nja sa odraslim polaznicima prvo raspisivali konkurs, na osnovu licnih zelja i potreba polaznika, a kasnije na osnovu zahteva nacio- nalne sluzbe za zaposljavanje ili na zahtev odredjenog preduzeca. Drugi nacin je na osnovu procene srednje skole. Od 2003 pri pet srednjih strucnih skola u Zrenjaninu, Beogradu, Boru, Kragujevcu i Nisu postoji centar za kontinuirano obrazovanje odraslih.Ispitiva- nje potreba za vestinama. Brze obuke koje traju od 1-2 meseca, po zahtevu poslodavca. Od 2005 objavljuju se konkursi za vanredne ucenike za zanatska zanimanja. Ovi kursevi traju do 3 godine i ima 4000 mesta, od cega 350 u Beogradu. Polaznici sa 17 godina; uze strucno osposobljavanje. Kursevi koji traju do godinu dana su obu- ke, do dve godine su prekvalifikacije,dokvalifikacije, specijalizaci- je (peti stepen strucnosti),
3) vise skole i faulteti – drzavni i privatni. Zakon priznaje budzet- ske i samofinansirajuce studente; nema katregorije vanrednih koji studiraju uz rad, kroz strucne vezbe, seminare… Ove grupe stude- nata vise ima na postdiplomskim, magistarskim i doktorskim studi- jama. Specijalisticke studije na fakultetu traju dve godine i one tra- ze da osoba koja upisuje specijalisticke studije bude zaposlena, pri cemu se produbljuju problemi iz prakse. One se organizuju po pot- rebi, za odredjenu grupu. Sto se tice neformalnog sistema on je znatno rigidniji i stroziji, procedura odobravanja je dugacka. Karakteristika neformalnog ob- razovanja je fleksibilnost, brzo reagovanje na javljanje potreba. 1) radnicki, narodni i otvoreni univerziteti – njihov naziv zavisi od vremena nastanka. Do 90-ih godina to su bile budzetske institu- cije, realizuju sirok dijapazon programa, namenjeni i populaciji de-ce i mladih, organizuju kurseve stranih jezika, informatike, kurseve za pedikire, frizere, masazere, automehanicare, programe iz oblasti knjigovodstva (kursevi traju 6 meseci). Interne kvalifikacije ili rad- ne osposobljenosti (sertifikati). Upisuje se u radnu knjizicu, ali se ne moze meriti sa onim ko je zavrsio skolu. Sto se predavaca tice, vrlo mali broj je stalno zaposlenih, a ima dosta predavaca sa strane, spoljnjih saradnika. Saradjuju sa ministarstvom rada. 2) centri za kulturu, kulturni centri i domovi kulture – u ovim centrima vrsi se usavrsavanje za neka zanimanja iz oblasti kulture.3) nacionalna sluzba za zaposljavanje – dovodi u vezu odnos po- nude i traznje kadrova.Ublazava problem nezaposlenosti.Ima ulogu organizatora, kada poverava trecem licu da obavi i realizuje obuku, informaticke, jezicke, prekvalifikacije i dokvalifikacije zahtevaju posebna znanja i vestine; obuke za poslove u okviru radnih mesta. Inoviranje znanja, aktivno trazenje posla, otpocinjanje sopstvenog biznisa. Pored organizatora javlja se i kao realizator. 4) preduzeca – u privatnom i drustvenom vlasnistvu,sa veoma raz- vijenom obrazovnom funkcijom. Obrazovne aktivnosti se odvijaju u skromnom obimu, po potrebi. Kada velike svetske firme otkupe neko preduzece, onda radnici odu na obuku, posto se selekcija i ot-
pustanje zaposlenih vrsi putem obuke, onaj ko je obucen za posao ostaje. 5) ogranci velikih svetskih kompanija – kao sto su Hajat, Koka -kola, Mc Donald’s organizuju visoko standardizovane obuke koje su konkretno vezane za radno mesto na kojima ce zaposleni raditi. 6) privatne (obrazovne) ustanove i udruzenja – skole stranih je- zika, racunara, auto skole, ustanove koje na obrazovnim potrebama ostvaruju profit, obrazovna usluga se naplacuje. 7) nevladine organizacije i udruzenja gradjana – nestanak nekih institucija, transformacije i nastanak novih. Brzo reaguju na zado- voljenje potreba. Programi usmereni ka razlicitim ciljnim grupama, direktni korisnici (zadovoljavanje najdirektnijih obrazovnih potre- ba), obuka za volontere (ekoloske organizacije),usko strucne obuke profesionalaca. 8) fondacije, agencije, sluzbe, humanitarne organizacije, prog- rami, projekti – praksa obuke volontera, ranije nije mnogo ozbilj- no shvatano, usmereno ka razlicitim ciljnim grupama. Strucne obu- ke,elementarna osposobljavanja,jeftinija obuka,obezbedjuju posao. 9) naucne i strucne institucije – istrazivacki centri,visoko obrazo-vni kadar, kontinuirano usavrsavanje,seminari, savetovanja, simpo- zijumi…10) profesionalne i strucne asocijacije – stite interese odredjene profesije, organizuju usavrsavanje i obucavanje zaposlenih.11) privredna komora – za predstavnike raznih preduzeca, kom- panija, poslodavaca, sa dosta radnog iskustva, visokoobrazovni.12) sindikati – organizuju obrazovne aktivnosti za svoje clanove, jos uvek su u fazi stasavanja, zastitnici zaposlenih i zanimanja.13) oblici obrazovanja za specificne potrebe vojske i policije su van ministarstva prosvete. Imaju jake istrazivacke centre koji rade razne obuke. Visoko rizicne grupacije stanovnistva (rad pod oruz- jem). Reformom vojske je predvidjeno da veliki broj vojske ostane bez posla,oni se usavrsavaju za druga radna mesta. Prekvalifikacija deprofesionalizovanih kadrova; ima kvalifikacije, ali nema potrebe za tim poslovima.
14) univerzitet za trece doba –obrazovna institucija,razliciti sadr- zaji, razliciti oblici obrazovanja putem radionica…15) institucija za drustvenu brigu o starima – nije prevashodni cilj ove institucije obrazovanje.16) crkva – pored porodicnog vaspitanja, kursevi stranih jezika…17) mediji lokalnog i globalnog tipa – pozorista, biblioteke, mu- zeji, citaonice, bioskopi, galerije, klubovi, rekreativni centri…18) kazneno popravne ustanove – osnovni cilj im je resocijaliza- cija optuzenih na dugo lisenje slobode, priprema za zivot posle iz- drzavanja kazne. 19) razlicite institucije specificnih vrsta delatnosti – seljacke za- druge, medidcinski centri gde se organizuju tribine za gradjanstvo i permanentno obrazovanje zaposlenih.
OBRAZOVANJE KAO STRATEGIJA ZA PREVAZILAZENJE PROBLEMA NEZAPOSLENOSTI
Nezaposlenost moze biti registrovana i prikrivena.Dugorocna ne- zaposlenost podrazumeva cekanje na posao od 3-5 godina i duze a poslodavci pre zaposljavaju one koji manje cekaju na posao.Trazi se sveze znanje. Dolazi do dekvalifikacije. Stopa nezaposlenosti je oko 40%. Glavni razlog nezaposlenosti su neuskladjenost ponude i traznje na trzistu rada, nagomilavanje kadrova. Najveci broj ljudi ostaje u mestu u kom je zavrsio skolu,slaba mobilnost radne snage. Promene koje se ocekuju u strukturi zaposlenih; najveci procenat u sektoru usluga. Primarni – poljoprivreda, sekundarni – proizvodnja i tercijalni sektor – usluga. Drugi problem je stanje obrazovnog sis- tema – racionalizacija mreze skolskih institucija. Ovi problemi mogu se resiti vecom otvorenoscu i dostupnoscu, omogucavanjem visoke vertikalne prohodnosti do najvisih stepena obrazovanja, velikim brojem fakultativnih predmeta i programa sa visokom prilagodljivoscu na trzistu rada.Insistiranje na permanent- nom, kontinuiranom usavrsavanju, jaka podrska za takve trendove. Izbor odredjenog zanimanja predstavlja i izbor odredjenog kvalite-ta zivota.
Strukturalna nezaposlenost–deficitarna i suficitarna nezaposle- nost. Obrazovni profil - program kojim se sticu znanja i vestine ko- je su neophodne za obavljanje poslova u jednom ili vise zanimanja koja su srodna. Profesionalni identitet–skola ne osposobljava za odredjeno,kon- kretno radno mesto. Nije bitna samo strucna osposobljenost vec je bitan i profesionalni identitet. Programi aktivnog trazenja posla–imaju vise vaspitni nego ob- razovni karakter. Cetiri kljucne reci kod aktivnog trazenja posla su proveravati razlicite informacije, tragati za firmama, nuditi sebe na trzistu rada, razgovarati sa razlicitim ljudima. Odvojiti vreme za svoje aktivnosti. Napraviti listu poznanika koji mogu biti vezani za zaposljavanje. Identifikovati nekoliko individua koje se krecu u polju zeljenog posla. Biti spreman da se prihvati privremeni posao. Poslati CV i pismo raznim organizacijama. Pratiti kroz medije, fir- me oblasti koje se razvijaju i u koje se ulaze. Potraziti mogucnosti u senci,pratiti promocije raznih firmi ili drugih kulturnih desavanja gde se dolazi u kontakt sa drugim ljudima. Prihvatiti i volonterski posao. Napraviti listu firmi u kojima bi zeleli da radite. Promovisa- nje samog sebe.Uciti iz iskustva, svog i drugih ljudi i traziti od njih povratne informacije.
PROFESIONALNA ORJENTACIJA
Nastanak profesionalne orjentacije vezuje se za pocetak XX veka i nastanak industrijske proizvodnje, nastaje veliki broj novih zani- manja, a stara iscezavaju. Potrebna drustveno organizovana briga o izboru zanimanja. Nastanak profesionalne orjentacije vezuje se za Parsonsa, 1907 osnovao savetovaliste za profesionalnu orjentaciju. Pojedinca treba upoznati sa:- sposobnostima, karakteristikama i osobinama licnosti - zahtevima i karakteristikama odredjenih zanimanja- uspostavljanje kvalitetne veze izmedju te dve vrste podataka. Naglasak je stavljan na razlicite stvari. Prvo je bilo da se dobro upoznaju sposobnosti ljudi, posle karakteristike licnosti, i na kraju
emocionalni zivot pojedinca, veliki uticaj imala psihoanaliza. Na cemu ce biti akcenat zavisi i od drustvenog konteksta:kad su stabil- niji periodi drustvenog razvoja, onda je akcenat na licnim potreba- ma pojedinca, a kad je u pitanju period tranzicije onda se veca paz- nja obraca na potrebe poslodavaca i na zanimanja koja se traze. Tri funkcije progesionalne orjentacije:profesionalno informisanjeprofesionalno savetovanje i profesionalno pracenje. Postoje dve grupe teorija koje su vezane za profesionalnu orjen- taciju: diferencijalne i razvojne. Diferencijalne paznju posvecuju osobinama licnosti i karakteristikama radnih mesta. Predstavnici diferencijalne teorije su Aleksandra Ro i Holand. Aleksandra Ro je proucavajuci faktore koji znacajnije uticu na izbor zanimanja kao individue, dosla do zakljucka o vaznosti poz-navanja zanimanja, koja u datom drustvu postoje, i koja se, samim tim individui namecu kao odredjena objektivnost, datost, kao opsti determinantni okvir u kome se tek moze govoriti o mogucnostima izbora. Za strucnu pomoc oko ostvarivanja profesionalnog izbora neophodno je jos obezbediti poznavanje covekovih potreba, njiho- vog intenziteta i strukture. Te profesionalne potrebe se formiraju putem iskustva od najranijeg detinjstva, koji su najvise pod utica- jem porodice i roditelja, a njihovo zadovoljavanje je preduslov lic-nog samopotvrdjivanja i srece pojedinca. Profesionalnom orjenta-cijom je potrebno da se obezbede uslovi za upoznavanje pojedinih potreba, i njihove hijerarhije i strukture i identifikovanje zanimanja u kojima postoje realne mogucnosti da se one u potpunosti zadovo-lje. Po karakteru i prirodi rada,zanimanja se mogu podeliti na osam grupa: usluzna zanimanja,poslovi kontakta,organizacija, tehnologi- ja,zanimanja u prirodi, nauka, opsta kultura, umetnost i zabava.Ra- zlike zahteva unutar grupa su u odnosu na stepen odgovornosti, po- trebna znanja tj.nivo obrazovanja i na stepen razvijenosti odredjene sposobnosti mogu da se iskazu na sest nivoa slozenosti. U okviru svake grupe zanimanja mogu se po ovim kriterijumima izdvojiti poslovi koji ne zahtevaju specijalno obrazovanje ( nekvalifikovani poslovi ); poslovi koji zahtevaju nize opste i strucno obrazovanje tj poslovi koji su reproduktivni i koje karakterise nizi nivo odgovor-
nosti i samostalnosti; i poslovi koji predpostavljaju visoko obrazo- vanje, nezavisnost u radu i visoku odgovornost. Dolazi do zakljuc- ka da je najvisi stepen korelacije izrazen izmedju interesovanja i vrste delatnosti. Izbor izmedju ovih osam grupa zanimanja zavisi i od vrste motiva, a od jacine motive zavisi izbor poslova po nivou slozenosti u okviru jedne grupe zanimanja.Osnovni nedostatak ove teorije je u shvatanju da se profesionalni interesi razvijaju samo u periodu detinjstva i mladalastva, pa u tom periodu mozemo i da de- lujemo na njihov razvoj.Prema ovoj teoriji andragoska profesional- na orjentacija je nemoguca,jer je zanemarena dinamicka karakteris- tika prirode sposobnosti, interesa i aspiracija.Ono sto moze da pos- luzi razvoju andragoske profesionalne orjentacije iz ove teorije je utvrdjena veza izmedju potreba i orjentacije Andragoska profesio- nalna orjentacija bi se prema tome mogla definisati kao drustveno strucna delatnost usmerena na otkrivanje individualnih i drustvenih obrazovnih potreba, na njihovo uskladjivanje i na stvaranje uslova da se one zadovolje. Holand pokusava da u pronalazenju sklada izmedju strukture ili tipologije licnosti i tipologije sredine i time otkrije smisao, potrebu i teorijsku osnovu profesionalnog izbora i profesionalne orjentacije Prema njemu, postoji sest osnovnih tipova licnosti i sest osnovnih tipova sredine. Osnovne veze koje su zajednicke su interesovanja indinidue. Ona je usmeravaju da bira sredinu koja ce joj omoguciti da se ostvare njeni potencijali, teznje i potrebe.Zadatak je profesio- nalne orjentacije da otkrije individualne predispozicije i hijerarhiju teznji kod pojedinca i da utvrdi koja je to najoptimalnija sredina,pri cemu najvise paznje posvecuje individui. Znacaj ove teorije sastoji se u isticanju uticaja vrednosti na proces profesionalnih prioriteta. Razvojne teorije insistiraju na procesu profesionalnog izbora, pri cemu je naglasak na samom procesu izbora koji je uglavnom celo-zivotni. Ove teorije posebno su znacajne za andragogiju. Predstav- nici ove teorije su Ginzberg, Tiedeman, Donald Super i drugi. Ginzberg i saradnici prvi razvijaju celovitu razvojnu teoriju pro- fesionalne orjentacije, kao razvojnu teoriju profesionlanog oprede- ljenja.Profesionalno opredeljenje prolazi kroz tri faze, koji obuhva-
ta razvoj licnosti od sestet godine, pa do kraja radnog veka. Prva je faza fantazije, druga je faza provere i obuhvata uzrast od 12 pa do 17 godina,treca faza traje do kraja radnih aktivnosti.Ne postoji mo- gucnost vracanja na prevazidjene faze.Istrazivanja su samo delimi- cno potvrdila Ginzbergovu teoriju, ali je ona znacajna sa stanovista andragoske profesionalne orjentacije, jer ukazuje na proces:eksplo- racije, kristalizacije i specifikacije na kojima licnost zasniva svoje profesionalne odluke s ciljem svesnog usmeravanja profesionalnog razvoja. Donald Super je dao najsire mogucnosti i najznacajniji doprinos teorijskom zasnivanju andragoske profesionalne orjentacije. Super je uveo pojmove kao sto su self-koncept; slike o sebi,govori o tomesta je bitno da se radi u okviru profesionalne orjentacije razlicitog zivotnog doba, govori o tackama odluke( to su periodi kada pojedi-nac donosi odluke o svom daljem profesionalnom razvoju.Njegova teorija priznata je od strane UNESCO-a. Govori o razlicitom pona- sanju kada je u pitanju trazenje posla koje moze biti aktivno ili pas-ivno. Profesionalni razvoj se poklapa sa individualnim i ostvaruje u toku citavog zivotnog veka pojedinca, u kome on donosi odluke o obrazovanju, zaposlenju i napredovanju.Te odluke pojedinac dono- si sam,ali na njih uticu brojni faktori u periodu pre donosenja odlu- ke.U fazi od 25 do 44 godine, dominiraju nastojanja pojedinca da se stabilizuju i potvrde u okviru izabranog zanimanja. To su za ve- cinu najproduktivnije godine i za njih je karakteristicna profesiona- lna stabilnost,ucvrscenje i profesionalno napredovanje. Posle nje je faza ostvarivanja profesionalnih interesa ( od 45 do 64 ) i faza opa- danja profesionalnih aspiracija. Da li ce osoba ispoljiti aktivnost ili pasivnost u ponasanju zavisi ne samo od tipa licnosti, nego od niza drugih: zivotni proctor, uloge koje odrastao covek ima i kvaliteta njihovog ostvarivanja. Delatnost andragoske profesionalne orjentacije zavisi od utvrdje- nih psihosocijalnih karakteristika faza profesionalnog razvoja u ko- joj se odrastao covek nalazi i od karakteristicnog profesionalnog ponasanja.Zadaci andragoske profesionalne orjentacije treba da bu- du usmereni na identifikovanje tih karakteristika i na omogucava-
nje da pasivniji tipovi menjaju ponasanje ka aktivnim, ka stvaranju mogucnosti samostalnog predvidjanja profesionalnog razvoja u ce- mu se, po Superu i ogleda sustina profesionalne orjentacije. Super navodi i pojam profesionalne zrelosti koji moze da ima po- seban znacaj za andragosku profesionalnu orjentaciju. Pod pojmom profesionalna zrelost se podrazumeva stepen profesionalnog razvo- ja postignut u odredjenom vremenu, koji se moze identifikovati na osnovu:spremnosti pojedinca da vrsi profesionalni izbor,karakteris- tikama planiranja profesionalnog razvoja,nivoom uskladjenosti lic- nih i situacionih determinanti i spremnoscu za donosenje odluka o profesionalnom razvoju. Smisao profesioanlne orjentacije, Super vidi u organizovanju ka- rijernog obrazovanja i karijernog savetovanja kojima ce se usmera- vati, potpomagati i voditi profesionalni razvoj. Na osnovu Supero- ve teorije, delatnost andragoske profesionalne orjentacije bi se mo-gla projektovati kao process podsticanja kristalizacije preferencija i stabilizacije profesionalnog ponasanja; osposobljavanje odraslih za sto bolje razumevanje sebe i objektivnije procenivanje svojih mo- gucnosti kako bi ih sto optimalnije ostvarivali u procesu profesion-alnog razvoja i razvoj sposobnosti i interesa odraslih za planiranje i vodjenje svog profesionalnog razvoja. Glavne razlike izmedju profesionalne orjentacije mladih i odras- lih su u tome sto se mladim pomaze da odaberu odredjenu skolu, a odraslima pruzaju pomoc u kretanjima zanimanja, pomoc u izboru odredjenog zanimanja i pracenje tokom radnog veka u skladu s nji- hovim sposobnostima,mogucnostima i potrebamaProfesionalna or- jentacija podrazumeva vodjenje ljudi tokom radnog veka. Postoji i neformalna orjentacija koja se odvija u porodici koja ima najveci uticaj na izbor zanimanja ( transgeneracijsko prenosenje zanimanja sa oca na sina… kao i izbor oko buduceg zanimanja). Kod mladih je prisutna nestalnost izbora. Cilj andragoske profesionalne orjentacije treba da bude usmeren na omogucavanje razvoja znanja,vestina,stavova,navika i vrednosti kod odraslih; unapredjivanje ekonomskog i socijalnog polozaja po- jedinca u drustvu.
Zadaci andragoske profesionalne orjentacije su da kontinuirano ispituje vaspitno-obrazovne potrebe u udruzenom radu, da prati i ispituje individualne vaspitno-obrazovne potrebe, sposobnosti kao i interesovanja kod zaposlenih, da omoguci i doprinosi planiranju individualnog i profesionalnog razvoja, da organizovanom prime- nom strategija orjentacije ostvaruje i usmerava individualni razvoj zaposlenih i da prati i vrednuje nivo ostvarenosti profesionalnog razvoja zaposlenih i na nivou objektivnih pokazatelja motivise i da podstice na ostvarivanje potpune profesionalne zrelosti, karakteris- ticne za onu fazu razvoja u kojoj se pojedinac nalazi.
KVALITET RADNOG ZIVOTA KAO DEO UKUPNOG KVALITETA ZIVOTA COVEKA
Radni zivot se posmatra iz dva ugla: u odnosu na doprinos kvali- tetu zivota i mogu se razmatrati koji su cinioci koji posao cine kva- litetnijim, od cega se sastoji. Nema velike varijacije u kvalitetu zi- vota u odnosu na godine, pol, obrazovanje… Proucavanjem kvaliteta zivota bavili su se izmedju ostalih i:ALEKS MIKELOS – vrsila pretragu po apstraktima doktoriskih disertacija i radova iz psihologije i sociologije na osnovu dve reci koje su bile kljucne: zadovoljstvo i sreca. Ispitivala koliko njih se bavi ovim pojmovima.U dva perioda,od 1969-972 i od 1979-1982. Za prvi interval nasla je 1200 radova, a za drugi preko 2500 radova koji se bave ovim temama. Za drugi period analizu je usredsredila na 512 apstrakata- od kojih je 75% bilo iz SAD. Izdvajala koje su oblasti u vezi kojih je proucavano zadovoljstvo i sreca. Najcesce su oblasti vezane za: zadovoljstvo poslom, zivot u celini, brak, starost stambeno pitanje I susedstvo, zdravlje i servisi za usluge, politika i drustveni odnosi, porodica, criminal I pravosudje, obrazovanje. Od svih oblasti najcesce se ispituje zadovoljstvo poslom (48%). Aleks Mikelos je proucavala i jaz teorijska objasnjenja – 41 studija u ko- joj se koriste u 21 studiji osnovna zavisna varijabla zadovoljstvo poslom. Zadovoljstvo zivotom pozitivno korelira sa zdravljem, po- zitivno opazenim zivotnim promenama, zadovoljstvom porodicnim
odnosima, poslom, prijateljstvima i posedovanjem puno prijatelja. Ustanovila je da je bracno zadovoljstvo muzeva vece kod onih cije su zene zaposlene nego kad ne rade. Brakom su manje zadovoljni muskarci sa visokoprestiznim zanimanjima. Njihove supruge zado- voljnije od onih sa manje prestiznim zanimanjima. ALEKSANDRA PEJATOVIC istrazivala je 1999-2000 odnos ekonomskog razvoja i kvaliteta zivota. Odrzivi razvoj (ono sto rade sadasnje generacije ne sme ugroziti razvoj buducih),kvalitet radnog zivota,zadovoljstvo poslom, poslovi koji unapredjuju kvalitet zivo- ta,kompjuterski zivot, uloge raznih kompanija i organizacija usme- renih ka poboljsanju kvaliteta zivota (vadjeno iz razlicitih vizija i misija razlicitih organizacija), kvalitet zivota u studentskim domo- vima,razlicita oboljenja i kvalitet zivota obolelih i clanova njihovih porodica, prirodna sredina, poboljsanje javne infrastrukture, uloga crkve u poboljsanju kvaliteta zivota. Ciljna grupa bili su pripadnici odredjenih profesionalnih grupa,seosko i urbano stanovnistvo,deca, stanovnistvo razlicitih gradova, zemalja, regiona, zene, osobe koje hronicno pate od bolesti, manjine, siromasni, zrtve prirodnih katas- trofa, nasilja,osobe koje zive u internatskim uslovima (pored stude- nata, mornaricko i vazduhoplovno osoblje, kao i osobe koje su bile zaposlene na naftnim poljima; koji su duze vreme odsutni od kuce) Dosla je do zakljucka da najveci uticaj na kvalitet zivota ima poro- dica, licne sposobnosti i osobine i posao. Shvatanje o tome ko zivi kvalitetno varira u odnosu na godine. Na prvom mestu je material- ni standard, porodica i brak, posao, vrednosti, mir, istina. TOMAS DZEJSTER I P. KORENT – kljucna rec u njihovom istrazivanju bila je blagostanje. Ovaj pojam obuhvata skup zadovo- ljstava koje ljudi crpu iz direktnog obavljanja odredjenog skupa aktivnosti uz ukljucivanje kolicine vremena koja se posvecuje dat- im aktivnostima. Za obavljanje svake vezuju se tokovi dobara i us- luga koje se u tim aktivnostima stvaraju (koliko zadovoljstva crpe iz provodjenja vremena sa decom, koliko vremena dnevno provede u obavljanju tih aktivnosti). Sproveli su longitudinalno istrazivanje u periodu od 1975-1976 i od 1981-1982 iz populacije stanovnistva SAD starosti od 18 i vise godina. U prvom talasu istrazivanja bilo
je 1500 ispitanika od kojih se zahtevalo da na 10-stepenoj skali oz- nace nivo unutrasnje prijatnosti od obavljanja 22 vrste aktivnosti koje su autori ponudili ( razgpvor sa decom, briga i nega, razgovor sa prijateljima, putovanja, posao, kucna zabava, citanje knjiga, ku- vanje, kupovima u prodavnici, ciscenje kuce…) i koloko vremena provode u obavljanju tih aktivnosti. Najvise rangirane aktivnosti su bile vezane za interakciju sa decom i za placen posao, najnize ran- girane su bili kucni poslovi. Centralni element u blagostanju ispita- nika bili su dohodak koji se ostvaruje na osnovu posla i slobodno vreme. Rezultat koji je teze objasnjiv je da su unutrasxnje nagrade iz posla vise rangirane od nagrada iz slobodnog vremena. Nije pri- meceno variranje beneficija od posla u odnosu na profesionalni ug- led zanimanja ( za nize skorove procesa blagostanja- nezaposleni). Pojam nesigurnosti – Ujedinjene Nacije naglasile su potrebu za preispitivanjem koncepta sigurnosti ( od teritorije do hrane, zaposl- enja i okoline ) kao osnova nesigurnosti javlja se finansijska nestal- nost i ekonomska nesigurnost,nesigurnost posla i dohotka,zdravlja, kulture,licna nesigurnost, nesigurnost okoline, politicka i komunal- na nesigurnost… U tom izvestaju iz 1993 o ljudskom razvoju skre- ce se paznja o narastajucem trendu gubitka posla. Najmanja stopa nezaposlenosti bila je u Holandiji 3,1% nezaposlenih, na Zapadu je oko 700 miliona ljudi u potrazi za bilo kakvim poslom. Oko 200 miliona dece se koristi kao jeftina radna snaga za obavljanje poslo- va koji su nekvalifikovani. Zainteresovanost za osecaj sigurnosti je vidljiva u vise istrazivanja. Razvijajuci indeks ekonomskog blagos- tanja za Kanadu za period od 1971 – 1997. OZBERG I SERP – subkomponenta ekonomskog blagostanja, uvrstili su i indikatore ekonomske nesigurnosti, pratili ekonomsku nesigurnost preko nezaposlenosti,loseg zdravlja, siromastva, samo- hranih roditelja i siromastva u starosti. Dosli do zakljucka da je za vreme posmatranog perioda globalni indeks u Kanadi opao uprkos cinjenici da je drzala prvo mesto prema indeksu ljudskog razvoja. Opadanju sigurnosti doprinela je rastuca stopa nezaposlenosti,sma- njenje iznosa odstete u slucaju nezaposlenosti,povecani licni izdaci vezani za zdravlje, udvostrucena stopa razvoda.
SERP I MISEL – uporedili americko i kanadsko drustvo prema ekonomskoj nesigurnosti stanovnistva za isti period od 1971-1997. Rezultati pokazali da Kanadjani zive u egalitarnijem i sigurnijem drustvu, Amerikanci imaju visi nivo materijalnog blagostanja, kod Kandjana veca jednakost u raspodeli dohotka. Kad se posmatra u celini, Kanadjani zive bolje. Prema izvestaju OEBS-a iz 2001 u nasaoj zemlji veoma je izra-zeno medjugeneracijski prenos siromastva i nezaposlenosti. Veliki broj porodica u kojima ni jedan clan nije zaposlen i nema izgleda za posao u skoroj buducnosti. Nizak nivo ocekivanja u odnosu na buducnost mladih. Proucavanjem kvaliteta radnog zivota bavili su se: F. HERCBERG – tvorac dvofaktorske teorije zadovoljstva pos- lom. Ovo istrazivanje radio je 60-ih godina XX veka. On govori o razlicitosti faktora zadovoljstva od faktora nezadovoljstva kao o ra- zlicitim vrstama faktora.Nezadovoljstvo kao faktor odrzavanja,ele- menti nuzni za odrzavanje organizma (plata, sigurnost zaposlenja, fizicko–hemijski uslovi rada…) Potrebno da budu prisutni i razvi- jeni da ne bi bili nezadovoljni poslom.Ne znaci da ce biti zadovolj- stvo poslom.Do toga dovode faktori motivatori( postignuce, napre- dovanje, zanimljivost, odgovornost, razvitak osobe…). Zadovoljs- tvo i nezadovoljstvo nisu suprotni krajevi jedne dimenzije, vec su dve razlicite dimenzije. ALEKS MIKELOS – istrazivala kako raste zadovoljstvo pos- lom.Zakljucila da zadovoljstvo raste sa godinama, bogatstvom pos- la,,ucescem u donosenju odluka, vidjenjem licnog razvoja kroz rad, mogucnost postavljanja sopstvenih ciljeva,fleksibilnost radnog vre- mena. Zadovoljstvo ugrozava dvosmislenost i konflikt uloga i pre- okreti u poslu. MEDJUNARODNI PROGRAM SOCIJALNOG PREGLE-DA ZA 1989 –podaci nastali na osnovu procene vaznosti devet as- pekata posla. Ukupno je ispitano 6902 ispitanika starosti od 16 -65 godina iz devet zemalja OECD-a: Austrija, Madjarska, Holandija, Irska, Italija, Norveska, Velika Britanija, SAD i Nemacka. Tragali su za nalazima sta znaci dobar posao. Ispitanici imali zadatak da na
skali raspona od uopste nije vazno do veoma vazno procene slede- ce aspekte posla: visok dohodak, mnostvo slobodnog vremena koje posao ostavlja,fleksibilno radno vreme,mogucnost za napredovanje bezbednost, interesantnost, nezavisnost u radu,mogucnost da se po- maze drugim ljudima, korisnost za drustvo. Rezultati su pokazali da je u svim zemljama sem Madjarske dohodak najmanje vazan as- pekt posla, najnize cenjene od razmatranih karakteristika pojavljuje se fleksibilno radno vreme i obilje slobodnog vremena koje posao dopusta. Vrh rang liste pripao je bezbednosti, interesantnosti posla, prilikama za napredovanje i mogucnoscu da se radi nezavisno.
Predmet: ANDRAGOGIJA RADA
SPECIFICNOSTI PRIMENE RADIONICE KAO OBLIKA
VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA U PROFESIOALNOMOBRAZOVANJU ODRASLIH
Profesor: Aleksandra Pejatovic Student: Lidija Jevremovic 2002-52/AN
Filozofski fakultet, Beograd 18.7.2006
SPECIFICNOSTI PRIMENE RADIONICE KAO OBLIKA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA U PROFESIOALNOM
OBRAZOVANJU ODRASLIH
POJAM RADIONICE Radionica je oblik aktivnog iskustvenog ucenja putem korelacije u grupi. U razmeni sa drugim clanovima grupe, svaki ucesnik obo-gacuje svoje iskustvo, povecava sposobnost spostvenog dozivljaja i koristi saznajni i informativni kapacitet grupe. Slobodanka Jankovic i Tinde Kovac-Cerovic upotrebljavaju po-jam kognitivna ili edukativna radionica u uzem smislu ciji je cilj sticanje konkretnih znanja i vestina ali i usmeravanje i podsticanje nekih bazicnih kognitivnih procesa kao sto su rasudjivanje, sticanje strategija ucenja i pamcenja, artikulacija sopstvenog misljenja, ar-gumentovanje vlastitog stava, decentracija, planiranje…
CILJEVI I ZADACI RADIONICE
Postoje radionice ciji je cilj sticanje novih znanja i vestina iz ob-lasti komuniciranja sa sredinom, prihvatanja sredine, razlicitosti i problema u okruzenju. U takvim radionicama simulira se realan zi-vot pomocu modela. Pod modelom se podrazumeva realan sistem, objekt ili proces prikazan u nekom drugom obliku. Ucesnici sticu znanja i umeca primenjiva i van radionicarske sredine cime je ost-varen cilj radionice.U radionici ucesnici imaju osecanje pripadnosti samopostovanja i uspesnosti. Zadatak radionice je da postigne dobre interakcijske odnose u grupi. U toku rada, radionica postaje zajednica koja napreduje kao celina, a njena postignuca postaju svojina svakog clana. Zadatak radionice je i da iskoristi kapacitete svih ucesnika, bez favorizova- nja nekih pojedinaca i zapostavljanja drugih.
PREDNOSTI PRIMENE RADIONICE
Primena radionica u profesionalnom obrazovanju odraslih je neophodna zato sto ciljevi profesionalnog obrazovanja upucuju na koriscenje radionice kao oblika vaspitno-obrazovnog rada. Ona omogucava odraslima da savladaju vestine,usvoje znanja i stavove. Dr Milan Matijevic kaze da priroda ciljeva i sadrzaja obrazova-nja i osposobljavanja odraslih upucuje na izbor strategija uz koje se trazi naglasenija aktivnost polaznika. Programi obrazovanja odras-lih trebaju pridoneti i osposobljavanju za kreativno resavanje prob-lema, za trazenje i selekciju informacija, te za dalje samoobrazova- nje. Uz to se ocekuje i uticanje na stavove i uverenja. Naglasenim predavackim radom to je tesko ili nemoguce postici.
SADRZAJI OBRAZOVANJA I RADIONICE
Oblici rada moraju se prilagoditi sadrzajima obrazovanja. Neki sadrzaji ne dozvoljavaju primenu radionica. Ali odredjene vestine koje je potrebno usvojiti zahtevaju radionice. Vestine upravljanja, vestine timskog rada,komunikacione vestine koje su danas zaposle-nima veoma potrebne se najbolje uce na ovaj nacin. Predavanje i druge metode ne omogucavaju licno angazovanje ucenika, a to je neophodno da bi se neke vestine savladale.
SPECIFICNOSTI RADIONICE
Specificnost radionice nije toliko u njenom cilju,koliko u samom procesu. Smanjena je aktivnost nastavnika (nastavnik je voditelj radionica), naglasena je aktivnost ucenika (ucenik je ucesnik radio-nice).Za voditelja radionice odredjuje se lice koje je za to obuceno. Osim toga, on mora da poseduje saznanja iz oblasti materije date profesije ili zanimanja ili ambijenta u kome se zanimanje odvija. Teziste aktivnosti nastavnika se pomera na period kada se stvara scenario radionice koji je jako bitan za ovaj nacin rada. Iako radio-nice ucesnicima deluju spontane, njihov scenario je vrlo precizno
definisan pre pocetka rada. Scenario radionica sadrzi objasnjenje niza aktivnosti koje ce biti realizovane.Definise se cilj aktivnosti, organizacija i materijal koji je potrebno za njihovo izvodjenje, kao i njihovo trajanje.Iako je jasno definisan,voditelj se ne sme kruto pridrzavati scenarija.On mora da oseti i da prati grupnu dinami- ku.U svakom trenutku treba da uoci nejasnoce i probleme nastale medju ucesnicima.
SPECIFICNOSTI ANDRAGOSKE RADIONICE
Odrasli u radionicu dolaze sa stecenim iskustvom, znanjima i vestinama koje se moze pozitivno ili negativno odraziti na njihov rad u radionici. Njihovo ucesce u radionici nekada je ograniceno zbog zauzetosti svakodnevnim porodicnim,radnim i drugim obave-zama. Izvodjenje razlicitih aktivnosti moze biti ometano ranije ute- meljenim navikama, vestinama i stavovima. Atmosfera tolerantnosti i opustenosti u radionici nekad je ugro-zena zbog negativnog stava u odnosu prema ucenju i igri u zrelom dobu. Slobodno izrazavanje stavova, emocija i iskustava koje je u radionici veoma pozeljno, otezano je kod odraslih zbog opreza pre- ma otvaranju i straha da ne kazu nesto pogresno. U andragoskim radionicama primetna je pocetna zatvorenost i nelagodnost od nepoznatog i strah od neuspeha,a sa tokom radioni-ce povecava se opustanje i otvorenost prema programu. U pocetku rada radionice, odrasli su skloni pasivnosti ali u toku rada cesto prihvataju radionicu kao dobru i korisnu zabavu. STRUKTURA RADIONICE
Radionica se sastoji od uvodnih aktivnosti koje motivisu, pobu-djuju paznju, zagrevaju za glavnu aktivnost, glavnih aktivnosti koje predstavljaju centralni deo radionice u kojima se ostvaruju glavni ciljevi radionice i zavrsnih aktivnosti koje zaokruzuju celinu radio- nice, evaluacija radionice.
Voditelj uvodi ucesnike u aktivnost na osnovu konkretnih zahte-va koji mora biti takav da ucesnike navede na aktivnost i provocira njihove autenticne dozivljaje. Takodje je bitno da ucesnici razume-ju sta se od njih trazi.Zahtev mora da bude jasno formulisan.U toku jedne aktivnosti voditelj ima vise zahteva koji omogucavaju njenu realizaciju. Velika paznja se poklanja motivisanju ucesnika. Neop- hodno je da aktivnosti budu privlacne, smislene i povezane sa pot-rebama i interesovanjima ucesnika. Aktivnosti se realizuju kroz licno angazovanje ucesnika; bitno je da svi ucesnici ucestvuju u ra-du. Svako licno angazovanje izaziva individualan i intenzivan licni dozivljaj. Voditelj ne saopstava ucesnicima sta da dozive ili oseca-ju. On ih samo uvodi u odredjene situacije koje izazivaju razlicite reakcije unutar osobe. Ne postoji ispravan osecaj kao odgovor na odredjene situacije. Voditelj mora da pomogne ucesnicima da uob- lice i razumeju razloge javljanja nastalih dozivljaja, da od njih nap-rave svesno iskustvo jer je cilj radionica da se stecene vestine i saz-nanja integrisu u repertoar svakodnevnog ponasanja. Ostvarivanje ovog cilja je najveca prednost radionica u poredjenju sa drugim oblicima vaspitno-obrazovnog rada. Nakon osvescivanja dozivljaja sledi razmena sa drugim ucesnicima. U radionici su obrazbedjeni uslovi da komunikacija tece slobodno medju svim ucesnicima, uk- ljucujuci i voditelja. Razmenom sa drugim ucesnicima postajemo svesniji svog iskustva i uvidjamo razlicite mogucnosti reagovanja na odredjenu situaciju.
FUNKCIJA IGRE U RADIONICI
Igra predstavlja vaspitno-obrazovni oblik rada koja omogucava realizaciju obrazovnih ciljeva. To je rekreativna aktivnost koja uk- ljucuje jednog ili vise ucesnika i definisana je ciljem i pravilima. Milan Matijevic istice da obrazovne igre doprinose otklanjanju monotonije koja je cesto uzrok pada koncentracije i motivacije u nastavnom procesu. Igra kao nastavna strategija ne moze biti sama sebi svrha,vec se uvek vezuje za realizaciju odredjenih edukativnih ciljeva. Koja ce igra biti koriscena zavisi od cilja aktivnosti. Cesto
se koristi igranje uloga pri cemu se ucesnici stavljaju u odredjene uloge i iz nje reaguju.
AKTIVNOSTI U RADIONICAMA
U radionici se koriste razliciti oblici grupnog rada koji na razlici- te nacine angazuju ucesnike.U scenariju su uvek precizno naznace-ni predvidjeni oblici grupnog rada i voditelji koriste razlicite tehni- ke prilikom podele ucesnika na grupe. Aktivnosti mogu biti indivi-dualne,u parovima ili malim grupama, ali takodje mogu angazovati i celu grupu. Rad u parovima ili malim grupama je najcesci nacin rada. Male grupe najcesce broje 3-5 clanova. Pri ovakvom radu bitno je izgra-diti kooperativnu atmosferu. Clanovi grupa moraju medjusobno da saradjuju na resavanju odredjenog zadatka. Prednosti ovakvog na-cina rada u odnosu na individualni su u tome sto su ucesnici vise motivisani, dolazi do razmene ideja, problem se posmatra sa neko- liko aspekata, razvijaju se vestine timskog rada. Mana ovog nacina rada je sto se desava da uvek isti pojedinci budu aktivni i resavaju zadatke,a drugi se ne ukljucuju u rad.Zato je dobro stalno formirati nove grupe i na taj nacin ne dopustiti da se jasno definisu uloge u toku rada. Rad u celoj grupi najcesce se koristi prilikom razmene iskustva nakon neke aktivnosti ili kao uvodne igre. Bitno je voditi racuna da svi ucestvuju u odredjenim aktivnostima. Da li ce rad biti individualan, u malim ili velikim grupama zavisi od cilja i sadrzaja odredjene aktivnosti. MATERIJALI ZA UCESNIKE ANDRAGOSKE RADIONICE
Materijali za radionicu mogu da imaju tri funkcije:1) materijali koji se dele na pocetku radionice i u kojima su data uputstva i objasnjenja ucesnicima.2) materijali koji se koriste u samom radu radionice, mogu biti raz-liciti predmeti ili stampani materijali.
3) stampani maetrijali koji popunjavaju ucesnici na kraju radionice u cilju evaluacije rada o dstrane ucesnika.
EVALUACIJA RADIONICA
Na kraju svake radionice potrebno je uraditi evaluaciju,proceniti koliko su ostvareni definisani ciljevi. Dragan Popadic predlaze sle-dece oblike evaluacije:1) vodjenje dnevnika u kome se posle svake radionice belezi ko su bili ucesnici, sta je radjeno i komentari voditelja,2) sudovi ucesnika o aktivnostima kroz koje su prosli posle svake radionice,3) razgovor sa svim ucesnicima o njihovim opstim utiscima, sta im se svidelo, a sta ne, uticaj radionica na ucesnike na kraju ciklusa. Neki autori programa ili izvodjaci radionica su rezervisani prema evaluaciji, zato sto nekada evaluacija podrazumeva dodatni posao i opterecenje, nekada su bitni tehnicki problemi i komplikacije oko smisljanja evaluacije.
PROBLEMI U PRIMENI RADIONICE
Osnovni problem je motivisati ucesnike. Odrasli imaju odredjene navike i stavove koje ne zele da menjaju. Radionica moze dovesti do nesigurnosti. Ovaj problem se moze prevazici pravilnim pristu- pom ucesnicima koji zavisi od sposobnosti voditelja.
PREDLOZI TEMA ZA SEMINAR O USPESNOM VODJENJU ANDRAGOSKIH RADIONICA
Radionice predstavljaju slozen oblik rada. Voditelji andragoskih radionica obucavani su na seminarima koji obradjuju teoriju andra-goskih radionica i primera iz prakse. Voditelji se obucavaju i prak-ticno tako sto sami postaju ucesnici radionica koje sluze za simula-ciju radionica koje ce kasnije voditi. Neke od tema za seminare o andragoskim radionicama mogu da budu:1) Vrste radionica2) Ciljevi andragoskih raduionica3) Faze u realizaciji radionica4) Uloga prethodnog iskustva ucesnika u radionici5) Uloga voditelja radionice6) Igra kao mogucnost ucenja7) Znacaj komunikacije za funkcionisanje radionice8) Aktivnost ucesnika u radionicama9) Prednosti primene radionica10) Evaluacija radionica
KORISCENA LITERATURA
1. Ivan Ivic, Ana Pesikan, Slobodanka Antic: “Aktivno ucenje 2”, Institut za psihologiju, Beograd 2001.
2. Violeta Orlovic, Aleksandra Pejatovic i saradnici: “Porodicni klub” Andragosko drustvo Srbije, Beograd, 1998.
3. Milan Matijevic: “Strategije aktivnog ucenja u obrazovanju i os-posobljavanju odraslih”, str 155-161, Zbornik radova “Andragoska nauka i praksa u susret trecem milenijumu”, Andragoski centar, Zagreb, 1990.
4. Tinde Kovac-Cerovic,Ruzica Rosandic,Draqgan Popadic,“Ucio-nica dobre volje”, grupa Most, prva knjiga, Beograd 1995
5. Tinde Kovac-Cerovic, Jankovic,Jerotijevic,Kecman, Kijrvcanin, Krivacic, Mrse: “Igrom do spoznaje”, Beograd, 1995.
6. Uwe Gartenschlaeger,dr Heribert Hinzen: “Perspektive i tenden-cije obrazovanja odraslih u Evropi, Zagreb 2000.
