DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA MATEMATIKE NAUKE

INFORMATIKA-MATEMATIKA

SEMINARSKI RAD IZ APLIKATIVNOG SOFTVERA

ANDROID

Student:

Naser Ljaji, 12-501/12

Mentor:

Prof. dr arko Barbari, dipl. in.

Novi Pazar, Maj 2014.

Sadraj 1. Uvod ........................................................................................................................................ 3

1.1 ta je u stvari android? ..................................................................................................... 3

1.2 ta to Androida ini tako posebnim? ............................................................................... 3

2. Istorija Androida ...................................................................................................................... 3

3. Struktura Androida .................................................................................................................. 4

3.1 Linux Kernel .................................................................................................................... 4

3.2 Hardware abstraction layer............................................................................................... 4

3.3 Libraries ........................................................................................................................... 4

3.4 Android Runtime .............................................................................................................. 5

3.5 Application Framework.................................................................................................... 5

4. Verzije android operativnog Sistema ...................................................................................... 5

4.1 Android 1.5 Cupcake..................................................................................................... 6

4.2 Android 1.6 Donut......................................................................................................... 6

4.3 Android 2.0 Eclair ......................................................................................................... 6

4.4 Android 2.2 Froyo ......................................................................................................... 7

4.5 Android 2.3 Gingerbread............................................................................................... 7

4.6 Android 3 Honeycomb .................................................................................................. 7

4.7 Android 4 Ice Cream Sandwich .................................................................................... 8

4.8 Android 4.1 Jelly Bean .................................................................................................. 8

4.9 Android 4.4 Kit Kat ....................................................................................................... 8

5. Korisniki interfejs .................................................................................................................. 9

5.1 Vanilla .............................................................................................................................. 9

5.2 Sense............................................................................................................................... 10

6. Rutovanje telefona ................................................................................................................. 11

6.1 Zato rutovati telefon? .................................................................................................... 11

6.2 Rizici .............................................................................................................................. 11

7. Sigurnost ................................................................................................................................ 12

7.1 Privatnost ........................................................................................................................ 12

8. Zakljuak ............................................................................................................................... 13

9. Literatura ............................................................................................................................... 14

Android

3

Naser Ljaji

1. Uvod

1.1 ta je ustvari android?

Android je operativni sistem koji je razvila kompanija Google, namenjen pre svega pametnim

telefonima osetljivim na dodir. Za kratkom vreme postigao je nezapamen uspeh. Jako brzo je

poeo da dominira na mobilni telefonima i tabletima. Zasnovan je na Linux kernelu (jezgro) koje

razvija udruenje Open Handset Alliance (OHA)1. Postoje 86 kompanija koje se bave

hardverom, softverom i telekomunikacijama koji je posveen unapreivanju mobilnih ureaja.

Takoe, moe raditi i na laptop raunarima, netbook raunarima, itae elektronskih knjiga, pa

ak i na runim satovima.

1.2 ta to Androida ini tako posebnim?

Android (Slika 1.1) je projekat otvorenog koda a to pre svega znai da nije podloan

restrikcijama, to umnogome olakava ivot i proizvoaima i

programerima i korisnicima. Proizvoai ga mogu implementirati na

hardverskim platformama razliitih nivoa kvaliteta i kapaciteta, pa je

ponuda telefona raznolika, i svaki kupac moe da nae model koji

odgovara njegovim eljama i mogunostima. Programeri mogu da

razvijaju softver bez stroge kontrole iz centrale, a korisnici mogu

bez ikakvih posrednika na Web-u direktno da razmenjuju podatke

izmeu sebe ili sa svojim raunarom, da proiruju skladinu memoriju

karticama i da koriste datoteke uobiajenih formata, onakve na kakve

su navikli na raunaru.

2. Istorija Androida

Andy Rubin je osnovao Android Inc. jo davne 2003. god. u Kaliforniji. Uz Rich Miner-a, Nick

Sears-a i Chris White-a, kao svoje kolege. Android se radio u tajnosti, ono to se jedino znalo o

tom projektu, da je softver za mobilne ureaje, i po reima jednog od programera eleli su da

naprave pametne telefone koji e vie voditi rauna o korisnikim zahtevima. Kompanija

Google je uvidela potencijal u Androidu i kupila ga 2005. god. Glavni programeri su ostali da

rade za Google, ovo je bio verovatno korak Google-a da se ubaci na mobilno trite. Android

1Open handset alajans (engl. Open Handset Alliance - OHA) je konzorcijum 84 kompanije, iji cilj je razvoj

otvorenih standarda za mobilne ureaje. Meu lanovima su Gugl, Ej-Ti-Si, Soni, Del, Intel, Motorola, Kvolkom, Teksas instruments, Samsung elektroniks, El-Di elektroniks, Ti-mobajl, Sprint korporejon, Envidija i Vind river sistems.

Slika 1.1 Logo Android-a

Android

4

Naser Ljaji

poinje da se pominje u javnosti od novembra 2007. godine kada Open Handset Alliance[1],

grupu nekoliko velikih proizvoaa, objavljuje poetak razvoja otvorenih standarda za mobilne

ureaje tada je predstavljen Android beta. Krajem 2008. godine grupi pristupa jo etrnaest

kompanija meu kojima su i neki proizvoai telefona, ali i proizvoa procesora ARM.

Razvojem rukovodi Google. Prva komercijalna verzija 1.0 predstavljena je septembra 2008.

godine, a led je probio HTC Dreamg1. Verzija 1.1 dola je nekoliko meseci kasnije, ali poetak

masovne upotrebe Android-a vezuje se za verziju 1.5 (Cupcake).

3. Struktura Androida

Android je zasnovan na Linux kernel-u (jezgru) 2.6 i Linux kernel 3.x, sa middleware-om2

(posrednim softverom), libraries (bibliotekama) i API (Aplikaciono programski interfejs)3

napisani u programskom jeziku C/C++[3]. S obzirom na otvorenost izvornog programskog koda,

aplikacije middleware-a[2] imaju mogunost komuniciranja i pokretanja drugih aplikacija. Iako

je kod pisan u C/C++ veina stvari pisana je u Java programskom jeziku koristei Android

Software Development Kit (SDK)4. Android je i napravio svoj jezik za programiranje aplikacija,

koji je izvravao aplikacije i do deset puta bre i bolje raspolagao resursima, ali zbog sloene

grae pravljenja aplikacija se koristi SDK[4]. Arhitektura Androida se moe predstaviti kroz pet

komponenta gde svakakomponenta ini svoju funkciju, to predstavlja celinu androida.

3.1 Linux Kernel Linux Kernel sadri drajvere koji slue za pravilno funkcionisanje ekrana, kamere, Bluetooth-a,

Memorije, USB, tastature, WiFI, drajvera za zvuk i naravno potronje.

3.2 Hardware abstraction layer Hardverske apstrakcije su skupovi rutina u softveru koji simuliraju neke specifine detalje dajui

programima direktan pristup hardverskim resursima. Kao to su: Grafika, Zvuk, Kamera, GPS,

Radio itd

3.3 Libraries

Biblioteke koje su pisane u C/C++ programskom jeziku:

2 U optem smislu, posredni softver (engl. middleware, MW) je raunarski softver koji prua servise softverskim

aplikacijama izvan opsega operativnog sistema. 3API je interfejs za programiranje koje definie naine na koje aplikacije mogu da zahtevaju usluge (servise) od

biblioteka i/ili operativnih sistema. 4 SDK je tipini skup raunarskih alatki koje programer koristi da bi napravio raunarski program za odreeni

softverski paket.

Android

5

Naser Ljaji

Surface Manager biblioteka koja nadgleda iscrtavanje grafikog okruenja.

Open GL | ES biblioteka za hardversko ubrzavanje 3D prikaza.

SGL 2D biblioteka zaduena za veinu aplikacija.

Media Framework biblioteka osnovana na OpenCORE5 koja podrava snimanje i

reprodukciju poznatih audio/video formata[8].

Free Type biblioteka za prikaz fontova

SSL (Secure Socket Layer) biblioteka za sigurnosnu komunikaciju putem interneta.

SQLite biblioteka za upravljanje bazama podataka dostupna svim aplikacijama.

WebKit endin za veb pretraivae

Libc sistemska C biblioteka prilagoena za ugraene delove zasnovane na Linux

operativnom sistemu.

3.4 Android Runtime

Android Runtime je sloj koji slui za pokretanje aplikacija. Sastoji se od dve vane komponente.

Prva su tkz. Core Libraries odnosno biblioteka koja sadri veinu jezgrenih biblioteka

programskog jezika Java. Druga komponenta je DalvikVirtual Machine6 koja je sastavni deo

operativnog sistema. Pre izvrenja, Android aplikacije se prevode u format .dex (kompaktni

izvrni Dalvik[5]) koji je namenjen sistemima slabijim po pitanju memorije i procesorske brzine.

3.5 Application Framework

Nakon Biblioteka dolazi sloj pod nazivom Aplikacijski okvir koji se sastoji od mehanizma koji

pomau pisanje aplikacija. Android dozvoljava upotrebu svih API-ja koji su koriteni za bazne

aplikacije. Tako je omogueno upravljanje programskim paketima, aktivnostima aplikacije,

pozivima, prozorima, resursima, korienje podataka od vie razliitih aplikacija.

4. Verzije android operativnog Sistema

Od 2008. god. Android je imao brojne nadogradnje koje su poboljavale rad operativnog sistema,

dodajui nove karakteristike i uklanjanje bagova prolih verzija. Svaka vea promena nazvana je

po slatkiima u alfabetnom redu (Tabela 4.1.).

5Open Core inenjering sftvrsk pltfrm k prua prgrmrima nvi stpn slbd u innjrstvu,

mguv pblni pristup upravljakom zgru z knfigurisnj nsvrmniih individulizvnih upravljakih funkcia min. 6DVM je softver koji pokree aplikacije.

Android

6

Naser Ljaji

4.1 Android 1.5 Cupcake

Cupcake (Slika 4.1) objavljen je 30. Aprila 2009. god. Osim slatkog imena

doneo je i nekoliko novih funkcija i izmene korisnikog interfejsa. Podrava

virtuelnu tastaturu nezavisnih programera. Podranost videta.Video

snimanje i putanje u formatima MPEG-4 i 3GP. Mogunost automatskog

uparivanja preko Bluetooth-a. Pretraivai su dobili funkciju kopiraj/nalepi.

Video slike i snimci mogu da se upload-uju na Youtube.

Tabela 4.1 Verzije i nazivi OS-a i njihova popularnost (April 2014)

Verzija Kodno ime Popularnost

1.5 Cupcake 0.1%

1.6 Donut 0.1%

2.1 Eclair 0.1%

2.2 Froyo 1.1%

2.3.3-2.3.7 Gingerbread 17.8%

3.2 Honeycomb 0.1%

4.0.3-4.0.4 Ice Cream Sandwich 14.3 %

4.1.x Jelly Bean 34.4%

4.2.x 18.1%

4.3 8.9%

4.4 KitKat 5.3%

4.2 Android 1.6 Donut

Donut (Slika 4.2) se pojavila 15. septembra 2009. god. Pretraivanje glasom i

tekstom sada obuhvata i bukmarke, kontakte i internet. Ubaena je podrka za

sintezu govora na vie jezika, koja je dostupna bilo kojoj Android aplikaciji.

Olakana je i pretraga aplikacija na Google Play Store (koji se tada zvao

Android Market). Fotoaparatu se lake pristupa i ubrzan je.

4.3 Android 2.0 Eclair

Ekler (slika 4.3) je objavljen 26. Oktobra 2009. god. U ovoj verziji proirena je

mogunost sinhronizacije. Dodata je Bluetooth 2.1 verzija. Mogunost brisanja

starih poruka, vie opcija to se tie kamere. Bri odziv tastature, ugraen pametni

renik koji pamti koriene rei. Podrka za HTML5. Izgled korisnikog interfejsa

je osveen. Podrane vee rezolucije ekrana. Novina je live wallpapers, odnosno

animirane pozadine ekrana. Kasnije je dobila i dodatna podeavanja kroz nove

nadogradnje (2.0.1 i 2.1).

Slika 4.1 CC

Slika 4.2 Donut

Slika 4.3 Eclair

Android

7

Naser Ljaji

Slika 4.4 Froyo

Slika 4.5 GB

4.4 Android 2.2 Froyo

Froyo (Slika 4.4) izaao je 20. Maja 2010. god. Verzija donosi optimizaciju brzine, memorije i

preformansi, izmeu ostalog zahvaljujui JIT kompajleru. Pretraivau je

integrisan Chrome-ov V8 JavaScript endin. Omoguene su push notifikacije

zahvaljujui Androidovom servisu C2DM (Android Cloud to Device Messaging),

to u praksi znai da obavetenja stiu odmah. Jedna od znaajnih funkcija je rad

telefona kao USB modem kada je povezan na raunar, kao i podizanje WiFi

hotspot-a. Ubaena je opcija da se onemogui protok podataka preko mobilne

mree. Jedan bitan pomak je to to aplikacije mogu da se instaliraju na SD

karticu. Podrka za Adobe Flash. Froyo je imao i svoje nadogradnje na 2.2.2 i

2.2.3.

4.5 Android 2.3 Gingerbread

Gingerbread (Slika 4.5) izaao je 6. decembra 2010. god. Korisniki interfejs je

poboljan. Podrani su veliki ekrani i rezolucije (1280x768) i vei. Jo bolji odziv

ekrana. Poveana preciznost. Ugraena je podrka za NFC(Near Field

Communication)7. Poboljana je kontrola potronje.[6] Podrka za jo vie

senzora, poput iroskopa i barometra. Kasnije verzije Gingerbread-a su ispravljale

greke prethodnih i dodavanjem nekih sitnih stvari. Potronja baterije jo bolje

optimizovana. Poslednja verzija Gingerbread-a je 2.3.7.

4.6 Android 3 Honeycomb

Za tablete je osmiljena porodica 3.x koja nosi ime Honeycomb (Slika 4.6).

Objavljena je 22. februara 2011. god. Korisniki interfejs je nov. Dodata je

sistemska traka preko koje se dolazi do notifikacija i statusa, a tu su i soft tasteri

za navigaciju. Podran je multitasking. Tastatura je redizajnirana prilagoena

je veim ekranima. Veina stvari su pojednostavljene, sve je lepe i bolje

organizovano. Podrani su viejezgaraprocesori. Kasnije verziju su optimizovale

korisniki interfejs, povezivanje ulazno-izlaznih ureaja (mi, tastatura, dojstik),

hardversku podrku. Poslednja verzija je 3.2.2.

7NFC je kratko-dometna tehnologija beine komunikacije. Razmiljajte o NFC-u na isti nain kao i o Bluetooth-u,

WiFi-u, 3G ili 4G mrei, osim to NFC koristi neku drugu frekvenciju, drugi nivo elektrinog napajanja i komunikacioni protokol koji drugaije izvrava slanje i primanje informacija.

Slika 4.6 HC

Android

8

Naser Ljaji

Slika 4.8 JB

4.7 Android 4 Ice Cream Sandwich

etvorka nosi ime Ice Cream Sandwich (Slika 4.7), a namenjena je i mobilnim

telefonima i tabletima. Verzija 4.0.1 zvanino je izala 19. oktombra 2011. god.

Ona donosi napredak u brzini i performansama, jer je kodirana od nule.

Tasteri vie nisu fiziki ve virtuelni, u okviru korisnikog interfejsa. Kreiranje i

organizacija folderima su olakani. Novitet je screenshot, aplikacijama se moe

pristupiti iz lock screen-a. Ureaj se moe otkljuati prepoznavanjem lica.

Ugraen je monitor potronje mobilnog Interneta sa opcijom da upozorava korisnika kada se

pribliava limitu. Sistem moe da gasi aplikacije koje generiu internet protok u pozadini.

Funkcionalnost kamere je ubrzana, omogueno je snimanje u 1080p i dodate su nove funkcije.

Sinhronizacija sa drutvenim mreama. NFC koristi se u funkciji Andorid Beam, slui u svrhu

kao Bluetooth, samo na mnogo bri i laki nain. Videtima je veliina promenljiva. Poslednja

verzija za Ice Cream Sandwich je 4.0.4.

4.8 Android 4.1 Jelly Bean

Jelly Bean (Slika 4.8) je izaao krajem septembra 2012. god. Donosi bolje

performanse, fluidnost u radu, zahvaljujui Project Butter-u, iji je cilj bio da

grafiko procesiranje radi bre bez ijednog tucanja. Jedna od veih karakteristika,

ove verzije, jeste Google Now, slina stvar kao sa iPhone-om, glasom moete naviti

alarm, odrediti destinaciju, pretraivati internet, uglavnom dobijati informacije na

laki i bri nain. Novitet kod kamere jeste to moe da slika u sfernom obliku

(slino slikama ulica na Google Maps). Uz verziju 4.2 ima promena u korisnikom

interfejsu i tednji baterije. Trenutna, poslednja verzija je 4.3.

4.9 Android 4.4 Kit Kat

Nova verzija mobilnog operativnog sistema je efikasnija, aplikacije sada koriste manje

memorije, a interfejs automatski skalira podobnost aplikacije za ureaje sa 512MB RAM-a.

Android 4.4 KitKat (Slika 4.9) mnoge donosi promene interfejsa. Na lock

screenu se sada nalazi preica za kameru, uz opciju izmene araniranja poetnog

ekrana. Navigacioni interfejs je transparentan i nestaje kada ste unutar

aplikacije. Brojanik i Hangouts olakavaju pretragu adresara. Novi framework

donosi beino tampanje (poput AirPrinta) i trenutno je limitiran samo na HP

tampae, kao i podrku za third-party cloud skladini prostor i Gallery

aplikaciju. Google je poboljao i podrku za radni vek baterije. KitKat takoe

dosta panje poklanja i pretrazi. Glasovna pretraga se sada obavlja uz "keyword"

Slika 4.7 ICS

Slika 4.9 KK

Android

9

Naser Ljaji

aktivaciju, a ukoliko je potrebno dodatno objanjenje, to e se traiti od korisnika. Sistem

prepoznavanja govora je za gotovo 25 odsto precizniji, a tu je i nova Google Now funkcija. [9]

Dijagram 4.2. Statistika korienja android operativnog sistema

5. Korisniki interfejs

Android je daleko najprilagodljiviji operativni sistem za mobilne ureaje. Dobavljai

telekomunikacionih usluga i proizvoai mobilnih ureaja prilagoavaju ga svojim i naim

potrebama kako bi na nekom nivou ostvarili prednost u odnosu na konkurentska reenja.

Platforma Android najee se modifikuje dodavanjem novih funkcionalnosti, aplikacija, videta

ili servisa, kao i promenom vizuelnog identiteta korisnikog okruenja. Tako uz neke ureaje

stie tzv. Vanilla ne izmenjena, fabrika Google-ova verzija Androida, dok sa druge

isporuuje manje-vie prilagoena varijanta, bilo od strane operatera, ili od strane proizvoaa, a

ponekad i kombinovano.Iskustvo govori da napredniji korisnici, naviknuti na to da samostalno

prkaju po telefonu i podeavaju njegove funkcije prema svojim specifinim potrebama,

preferiraju Vanilla Android, koji rastereuje hardver telefona, najbre dobija nadogradnje.

5.1 Vanilla

Vanilla Android (slika 5.1.) je osnovni paket koji Google alje proizvoaima telefona. Takav

sirovi Android na prvi pogled nije privlaan, ali veini korisnicima se svia Vanilla, jer nije

optereena nepotrebnim softverom, kojeg sa svakom novom verzijom Custom UI ima sve vie.

Froyo

Gingerbread

Honeycomb

Ice Cream Sandwich

Jelly Bean

KitKat

ANDROID VERZIJE

Android

10

Naser Ljaji

Telefoni bre rade kad nisu optereeni tekom odeom, pa treba dobro razmisliti da li va

telefon moe to da obradi bez problema.

5.2 Sense Sense (Slika 5.2) je nesumnjivo jedan od najprepoznatljivih i svakako jedan od najomiljenijih

korisnikih okruenja za Android ureaje. Tajvanska kompanija HTC se i te kako potrudila da

Android UI uini privlanim za prosenog korisnika pametnih telefona. Zatitni znak Sense-a je

videt koji kombinuje Flip sat i vremensku prognozu u lepo dizajniranom i jos bolje animiranom

maniru. Radi izuzetno glatko, bez prevelikog tucanja. Prilino je optimizovan za brzinu i

funkcionalnost. Sense je dosta modifikovan u odnosu na ostale korisnike interfejse, izgleda

bogato, a ujedno i lepo.

Slika 5.2. Vanilla Android (Google dizajn)

Slika 5.2. HTC Sense 5.0

Android

11

Naser Ljaji

6. Rutovanje telefona

Rutovanje telefona je dobijanje administratorskih prava na telefonu/tabletu. Rut (Root) je

korenski korisnik linux operativnog sistema, onaj koji ima maksimalne privilegije i za koji ne

postoje ogranienja. Korisnik na sopstvenom telefonu nema root privilegije. To je zbog logike

koja stoji iza operativnih sistema baziranih na linux-u. Manja je mogunost napraviti tetu bez

rutovanja. S druge strane, ograniene su mogunosti prilagoavanja operativnog sistema

sopstvenim potrebama.

6.1 Zato rutovati telefon?

Postoje aplikacije koje zahtevaju root da bi radile. Takve su, recimo aplikacije koje belee

screenshot ekrana telefona. Takoe procesori na mnogim telefonima mogu znatno da se

overklokuju8. Ukoliko je telefon veeg budeta, a procesor spor, na ovaj nain se mogu pokretati

zahtevniji aplikacije, a i opti odziv telefona je bolji.[7]

Drugi razlog je sastavljanje custom ROM-ova. Svaki od proizvoaa isporuuje uz telefon i

svoju verziju Android operativnog sistema, naminkanu ili prilagoenu telefonu. Zajednica koja

radi na razvoju custom ROM-ova je ogromna. Stavljanjem custom ROM-a moete da ubrzate

telefon, da mu doda nove mogunosti ili da se jednostavno osvei i promeni izgled telefona.

Trei razlog je instalacija custom ROM-a koji podrava particije na SD kartici. Naime, jedan od

estih problema kod Android operativnog sistema je ogranienje interne memorije na koju se

instaliraju aplikacije. Reenje je particionisanje SD kartice tako da na njoj postoji EXT3 ili

EXT4 particija, kao i standardna FAT particija. Custom ROM moe da iskoristi EXT particiju

kao proirenje interne memorije, tako da telefon ne vidi razliku.

6.2 Rizici

Naravno, postoje i odreeni rizici koji u najgorem sluaju mogu da rezultuju takozvanim brick-

ovanjem telefona, tj. telefon postaje lepo dizajnirani pritiska za papir.

Treba naglasiti da se pravo harversko brick-ovanje telefona teko postie i veoma se retko

deava. ak i u tom sluaju, tetu je mogue ispraviti u servisu. Softversko brick-ovanje nastalo

upisivanjem pogrenog ROM-a, nekim grekama i slino, u najveem broju sluajeva ispravlja

se veoma lako upisivanjem ispravnog ROM-a ili vraanjem backup originalnog ROM-a, koji je

naravno, prethodno napravljen. Tejlorov polinom (6.1)

= +

1! +

2! 2 ++

! (6.1)

8Overclocking (Overklokovanje) je podeavanje frekvencije rada procesora, grafike kartice, ili neke druge

komponente osobnoga raunara iznad fabrikih podeavanja. Time se rad raunara vie ili manje ubrzava, mada se njime ugroava stabilnost pojedinih komponenti i raunara u celini.

Android

12

Naser Ljaji

7. Sigurnost

Android je omoguio sigurnost na veoma specifian nain. Sve aplikacije koje bivaju instalirane i pokrenute na ureaju se pokreu u posebnom delu sistema, tako da ne bi mogle na natete ostalom delu sistema, osim ako korisnik ne dopusti to sam. Na primer, svaka aplikacija na Google play marketu zahteva od korisnika mogunost dostupna odreenim delovima sistema, tako da korisnik sam ulazi u rizik da izgubi neke informacije.

Samim tim to je Android vodei na tritu mobilne telefonije, mnoge najpoznatije kompanije za antiviruse su se ponudile i omoguile svoju zatitu za Android sisteme. Meu njima su Antivir, AVG, Kaspersky, kao i mnoge druge zvune kompanije u IT svetu.

Android aplikacije se izvraavaju u izolovanom okruenju sistema koji nema pristup ostalim sistemskim resursima, osim u sluaju kada korisnik, prilikom instalacije aplikacije, eksplicitno to ne omogui. Pre instalacije aplikacije, Gugl plej prikazuje sva potrebna ovlaenja: npr. igrici treba omoguiti vibraciju ureaja ili da uva podatke na SD karticu, ali ne i da ita SMS poruke ili da pristupa telefonskom imeniku. Nakon pregledanja ovih ovlaenja korisnik bira da li e da ih prihvati ili ne i aplikacija se instalira samo u sluaju da su prihvaena. Izvravanje u izolovanom okruenju i sistem ovlaenja umanjuju uticaj bagova i ranjivosti aplikacija, meutim zabuna meu programerima i ograniena dokumentacija dovode do toga da aplikacije zahtevaju nepotrebna ovlaenja, ime smanjuju njihovu efektivnost. Gugl je izbacio nadogradnju za Android koja verifikuje aplikaciju tako to se u pozadini otkrivaju i ubijaju zlonamerni procesi.

7.1 Privatnost

Android pametni telefoni imaju mogunost da prijave sve Wi-Fi take koje se nalaze u blizini

ureaja, na taj nain korisnicima je veoma olakano koritenja interneta. Meutim, samim

tim to su Android ureaji prikaeni na GPS mreu, svaki ureaj se uz odreene aplikacije

moe pratiti. To moe da predstavlja i lou i dobru stvar. Dobra strana je to prijatelji na

primer mogu da znaju gde i kad da se nau tako to znaju lokaciju jedan drugom u bilo kom

delu dana, ali loa strana je to svako moe ishakovati tvoju lokaciju, eleo to ili ne.

Da bi osigurali svoju privatnost na internetu, koristei Android operativni sistem, korisnici

programeri su stvorili aplikaciju koja se zove Tain Droid. Njena namena je da svaki put kada

neka aplikacija pokua da preuzme privatne podatke od nekog korisnika, taj isti korisnik to

odmah i zna. Zapravo, ova aplikacija pazi na to da privatnost svakog korisnika ostane

sauvana, ili da bar on bude obaveten u sluaju da njegova privatnost biva naruena.

Android

13

Naser Ljaji

8. Zakljuak

Android je doiveo niz promena u kratkom vremenskom roku, naroito u poslednje dve godine.

Sa preko 500 miliona ureaja aktivirano i preko 1,3 miliona novih svakim danom, Android e

imati veliku budunost. Pruajui nadogradnje svakih est meseci i sa svakom nadogradnjom

nove promene, bolja interakcija hardvera i softvera, bolje performanse, lepi dizajn i mnogo toga

jo, sigurno e biti vodea mobilna platforma irom sveta.

Prednosti Androida su mnoge, a navedene su one najvee i najznaajnije:

1. Pre svega, njegova osnovna osobina jeste funkcionalnost i prilagodljivost. Dok je na

ureajima koji koriste Apple-ovi proizvodi mogue instalirati samo aplikacije odobrene

od strane istoimene firme, na Androidu je data sloboda korisnicima da sami stvaraju

milione eljenih aplikacije i mnoge preuzimaju bez ikakve naknade.

2. Iako svaka kompanija tei samo jednom cilju, sticanju to veeg kapitala, Android

dokazuje da su elje korisnika na prvom mestu. Tako je Android omoguio da se ovaj

operativni sistem instalira na praktino bilo kojem ureaju koji je dovoljno tehnoloki

napredan. U skladu s tim, najpoznatije IT kompanije na svetu sarauju upravo sa Google-

om na ovom polju, stvarajui sve veu masu korisnika.

3. Tree, ali ne i manje vano, Android predstavlja sigurno najinovativniju granu Google

kompanije, koja je poznata po ulaganju ogromnog novca u svoja istraivanja, kao i

zapoljavanju najboljih svetskih inenjera.

Android

14

Naser Ljaji

9. Literatura

[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Open_Handset_Alliance

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Posredni_softver

[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Application_programming_interface

[4] http://sh.wikipedia.org/wiki/Software_Development_Kit

[5] http://en.wikipedia.org/wiki/Dalvik_(software)

[6] http://mobilnimarketing.me/softver-i-tehnologija/sta-je-nfc-i-cemu-sluzi/

[7] http://hr.wikipedia.org/wiki/Overclocking

[8] http://www.automatika.rs/vesti/razno/open-core-inzenjering-sloboda-i-efikasnost-u-

softverskom-inzenjerstvu.html

[9] http://www.mobihobi.com/news/3884/stigao-android-44-kitkat