Zvoncica&Foxy

~ 1 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Angela Farrini

Ranjena lastavica

~ 2 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Bilo je letnje popodne. Na osnovu oglasa koji je pronala na internetu, Tatjana Berkovska je hodala po elitnom kvartu Kazale Lumbrozo i izgubljeno kao meteor u svemiru, gledala gde zapravo treba da stane. Traila je vilu Leoni u kojoj bi trebalo ovog leta da radi, i da zaradi novac za upis poslednjeg semestra studija nuklearne fizike u Rimu. Ako

dobije posao, njen zadatak bie da jednog deaka po imenu Emanuel uvede u osnovne tajne nauke, pre svega fizike, jer mali se opire da ide u kolu, i opire se svemu to je red. Tanja je oboavala da sputa na zemlju velike i male ljude koji su uvereni da se svet okree oko njih, i da mogu da rade samo ono to im se hoe, a ne i ono to se od njih oekuje.

Ali, da bi tog razmaenog derana spustila na zemlju, mora najpre da nae mesto gde on ivi, a injenica je da nikako ne moe da se snae u ovoj umi luksuznih kua, visokih ograda i preteih lavea pasa koji se, tu i tamo, uju iz nekog dvorita. Do malopre nadmeno samouverena i sigurna da e zaas tim praznoglavim bogataima da pokae gde im je mesto, sada je odjednom osetila potitenost, suoena sa dilemom: da li sam ba toliko inteligentna kad ne mogu da naem ni kuu u koju treba da doem? Zar ja imam pravo nekome da se rugam kad nisam u stanju sa adresom u ruci pa pogodim prava vrata?

Lutala je naseljem i proklinjala dan kada je odluila da radi za bogatae. Da je u drugi kvart dola, verovatno bi bilo nekoga na ulici, naao bi se neki peak, a ovako - ovi to ive ovde zaboravili su da koriste noge, svuda ih voze vozai i nisu u stanju ni dva koraka peice da naprave. Oni zapravo ne koriste ni noge, ni mozak - koriste jedino druge ljude da za njih rade. Ali, zar ja imam pravo da se rugam njima kad ni ja ne umem da koristim mozak, vajkala se. Ne umem da pronaem obinu kuu!

Razmiljala je o svom traganju i dola do zakljuka da ipak ona ne moe da se poredi sa njima. Dodue, ja sam u prednosti, jer osim to nemam mozga, nemam ni para, a to je ve pozicija o kojoj sanja veina stanovnika ove jadne planete, narugala se sebi, i bilo joj je lake. Uvek bi joj bilo lake kad se naruga sebi - tako je teret suoenja sa sopstvenim slabostima izgledao podnoljiviji i manji.

Osim toga, ugledala je nekog oveka. Njega e da pita, odvaila se. ~ 3 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Oprostite, da li moete da mi pomognete? - upitala je tog mukarca koji joj se pribliavao treim korakom. Primetila je da je visok gotovo dva metra, vitak i zgodan. Osim toga, ima lice koje se ne zaboravlja lako - markantne crte u kombinaciji sa blagim pogledom, otra brada, a senzualne usne - ba zanimljiv lik! Da ga nisam ovde srela, u ovom kvartu ljudske sujete, sad bih se

saplela o kamen i pala pravo na njega. Pa ta ispadne, pomislila je, a zatim banula pred njega i naglas ga upitala. - Molim vas, da li biste mi pomogli? - Naravno, ako mogu! - odgovorio je ljubazno. - Odlino. Ba sam se pitala ko bi mogao da mi pomogne. - Shvatam da ste u nekoj neprilici, ali ja moram najpre da saznam koja pomo vam je potrebna - odgovorio je mukarac, i nasmeio se. Bilo bi mi bolje da nikad vie ne budem tako samouverena, jer osim to se ne snalazim u prostoru, ne umem ni da pitam ono to me zanima, pomislila je i odmahnula rukom. - Nije vano. Nai u i sama. Ba su uspeno sakrili tu vilu Leoni. - Jesu je sakrili, ali ne tako uspeno. Upravo stojite ispred nje i prosto bode oi im uete u ovaj kvart! - rekao je mukarac i vedro se nasmejao, kao da je uo dobar vic. Digla je glavu i pogledala sa leve strane trotoara - videla je veliku kuu sa tri asimetrine kule, a na njoj je krupnim slovima pisalo Vila Leoni.

Zacrvenela se od stida, a onda se brzo trgla i pomislila: Zato da se stidim? Ispala sam malo priglupa, ali briga me ba. Ovog

oveka vie nikad u ivotu neu videti! Moe da misli o meni ta hoe, potpuno je svejedno. - Stvarno, vidi se! Ba udno. Malopre sam gledala okolo i nisam primetila. Kako mi se to dogodilo? - Znate, ponekad je dovoljno promeniti ugao gledanja. A nekad ni to ne pomae ako neto ne ehmo da vidimo.

Stvarno, moda ja podsvesno ne ehm ovde da radim, moda ba zbog toga nisam nala kuu, pomislila je. - Hvala vam puno i dovienja - rekla je i krenula prema kapiji vile Leoni, ali - mukarac ju je preduhitrio i uhvatio rukom za bravu. - Izvolite! - rekao je, i na njen ljubopitljiv pogled odgovorio:

~ 4 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Ja ovde ivim. A ko vam treba? Pogledala ga je i zakljuila da je on

sigurno domar ih batovan ih ve tako nekako, i nadmeno rekla. - Treba mi gospodin Danijel Leoni! On me oekuje oko jedanaest... - Sada je prolo podne! - rekao je ovek. - Pa ta? Jedva sam nala kuu, dobro je da sam i sad stigla. Zato vas uopte zanima moje kanjenje?

Sada ju je malo paljivije pogledao. Zapravo, odmerio ju je od glave do pete. Prijao joj je taj pogled. Uostalom, kojoj devojci ne bi prijao dug i

prodoran pogled tako zgodnog, mladog mukarca? Zabacila je kosu, odgovarajui na njegov pogled koji je protumaila kao najavu udvaranja. - Da li ste vi Tatjana Berkovska? - upitao je umesto da odgovori na njeno pitanje. - Da, ja sam. Otkud znate moje ime? - Oekivao sam vas do pola dvanaest, a onda sam izaao na doging.

Sada, naalost, mogu da vam posvetim veoma malo vremena, jer za sat vremena imam sastanak u kompaniji. Morau da krenem tamo za pola sata. Pogledala ga je i prestravila se. - Zar ste vi... Nemogue! To mora biti neki stariji, runiji i dosadniji, neki... Niste valjda vi otac tog deaka kojeg treba da

poduavam? - Da, ja sam Danijel Leoni. Zato mislite da su svi oevi matori, runi i dosadni? - nasmejao se. - Ne znam - pokuala je da se izvue. - Valjda zato to je moj tata dosadan. U stvari, bilo bi bolje da utim. Znai, poto sam zakasnila, mogu da se vratim? Vi nemate vremena... - Ne brinite, moja supruga e porazgovarati sa vama - rekao je i prijateljski se nasmeio, kao da razume njenu nelagodnost. Glupo je da se sada izvinjavam. Zabrljala jesam, ali ta sad da radim? Uostalom, ako me i ne primi na posao, radiu neto drugo tokom leta. Neu da se poniavani objanjenjima i izvinjenjima, razmiljala je, dok je ila pored njega kroz prostrano dvorite, nalik na zeleni okean sa arenim, cvetnim ostrvima.

~ 5 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Zapravo, bio sam nepravedan prema vama. Moja kua se ne vidi

im se ue u Kazale Lumbrozo, a meni se tako ini samo zbog toga to u nju dolazim svakog dana. ao mi je to ste se namuili da je pronaete i izvinite to nisam poslao vozaa po vas. Bilo je veoma neuviavno s moje strane da vas prepustim na milost i nemilost lavirintu ovih ulica - rekao je Danijel Leoni.

Dobro je, bar nije neprijateljski raspoloen. Zapravo, deluje veoma pristojno. Blago njegovoj eni, razmiljala je i odluila. Ipak e da se izvini! - Izvinite to sam zakasnila. To je bilo veoma nesmotreno. - Ma ne, zakanjenje uopte nije toliko vano. - Slaem se, trebalo je da obezbedim neku bolju preporuku za posao, ali kad ve nisam - moda e i zakanjenje dobro da mi doe. Jer u dananje vreme nije lako nai radnika koji je spreman na prvi sastanak sa poslodavcem da zakasni vie od sat vremena - rekla je. - I ja tako mislim. Zato veoma cenim vae kanjenje! - odgovorio je Danijel neoekivano, uz blistavi osmeh. - Ja se nadam! Jer danas se svi trude da budu tani i precizni. Dolaze na vreme na sastanak, rade ono to se od njih oekuje, snalaljivi su i pouzdani - takvih imate na svakom koraku! Ovakvi kao ja su ve malo ree posejani. - Dopada mi se to znate da se alite na svoj raun. Mislim da je to jedna od najdragocenijih osobina. Ona je utoliko vrednija, poto je sve manje prisutna kod mladih ljudi. Bilo bi divno da se moj sin drui sa vama i da ga poduavate. Dakle, to se mene tie dobili ste posao! Preostaje jo da vi odluite da li ga prihvatate - rekao je Danijel i pruio joj ruku. Tatjana se zacrvenela, jer tako neto nikako nije oekivala. - Ne prenagljujte! Ipak se radi o detetu i bojim se da e u tom smislu biti presudna re vae supruge. - Ne! U ovom sluaju je presudna moja re, ali ete sa suprugom ipak morati da razgovarate oko tehnikih detalja - uinilo joj se da je to prebrzo rekao. - Ja u, naalost, morati da vas ostavim sa njom, a vi ete morati da saekate bar sat vremena dok Emanuel ne doe. - Naravno da u ga saekati. Najvanije je ipak da njega upoznam! Uveo ju je u salon gde su sedele tri mlade, briljivo negovane naminkane dame, sa besprekornim frizurama i nakitom na kojem samo to nije pisalo da vredi itavo bogatstvo.

~ 6 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Odevene u skupe haljine i zanete razgovorom o velikim problemima sa kojima su suoene, nisu se ni osvrnule kada su Tatjana i Danijel uli. - anina, elim da ti predstavim Tatjanu Berkovsku, studentkinju

nuklearne fizike. Ona e tokom leta da priprema Emanuela za sledeu kolsku godinu - rekao je Danijel i tako prekinuo razgovor tri dame, to anina nikako nije odobravala. - Danijele, dragi, pa zar nije trebalo da doe u jedanaest? - pitala je mazno anina. - Ne, ja sam se neto preraunao i pogreno sam te obavestio. Dola je ba kada je trebalo da doe, po dogovoru. U svakom sluaju, ja odlazim na sastanak, a ti porazgovaraj sa Tatjanom kada Emanuel doe. Nadam se da ete se razumeti. - Ne brini, mili! Spremi se i spokojno idi, sve e biti u redu - odgovorila je anina, a zatim se, kada je Danijel izaao i ve odmakao od vrata, obratila Tatjani. - Oprostite, gospoice, to Emanuel nije tu pa da se odmah dogovorimo. A poto ete morati da ga saekate, sedite ovde sa nama. Sada u pozvati Marelu da vas poslui. Da vas upoznam: ovo je gospoica Tatjana Berkovska, budua Emanuelova uiteljica, a ovo su moje prijateljice Veronika Arnal i Fabija Martini - rekla je nevoljno anina i pozvonila, nestrpljivo cupkajui nogom. U salon je ula starija, punaka ena sa kapicom na glavi, i belom, utirkanom keceljom oko pasa. Bila je potpuno seda i bez minke na licu. Oigledno nije mnogo znaaja pridavala svom izgledu. - Izvolite, gospoo? - obratila se anini. - Pitaj gospoicu ta pije, pa je poslui - rekla je suvo anina.

Tatjana je poruila aj, a zatim se izvinila prisutnim damama: - Ne elim da ometam va razgovor, zato u, ako dozvolite, sesti u drugi kraj salona, i itau knjigu dok Emanuel ne doe. Mogu U, ili je potrebno da...?

anina se oigledno dopala ova ideja: - Naravno! Samo izvolite! Tatjana je sela za stoi u uglu salona, izvadila knjigu i poela da ita, ali je ubrzo izgubila interesovanje za to. Dijalog koji se deavao u salonu bio je mnogo interesantniji od onog u knjizi.

~ 7 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Drage moje prijateljice, ja sam veoma srena! Mu mi udovoljava, oboava me i ispunjava mi sve elje! - hvalila se Fabija. - Opet ti je kupio neki nakit? -pitala je anina. - Dobro, jeste kupio. Ogrlicu i naunice, ali, to je jo bolje, naao mi

je savrenu enu za odravanje kue. Dolazi subotom i nedeljom - objasnila je Fabija i dodala - Sad imam tri kune pomonice - jedna pegla, druga odrava higijenu, trea kuva. Dvorite je besprekorno, prozori blistaju, kuhinja je u savrenom stanju, domai kolai na stolu, supica se pui. ta da vam priam, sve po propisu. Poto je u kui sve pod kontrolom, mogu da se posvetim samo sebi, da se doterujem i izlazim. Moj mu je tako srean kad me vidi lepu i elegantno obuenu! - Pa naravno. I moj mu je srean! - odgovorila je anina i upitala. - A zato je tvoj mu ba toliko srean? - Srean je, jer njemu je najvanije to to sam dobra domaica! Svakog dana, kad se umoran vrati sa poslovnog sastanka i napornog puta, mog mua doeka ruak na stolu i osmeh zadovoljne ene, koja uiva u toplini svog doma, jer zna da iza svakog uspenog i bogatog mukarca stoji dobra domaica odana svom muu... I njegovim parama, pomislila je u sebi Tatjana. Nije mogla da veruje sopstvenim uima da prisustvuje razgovoru dokonih bogataica koje ne znaju ta e sa sobom. Prezirala je takve osobe, a sada je bila prinuena da ih slua. - A moja kolska prijateljica Gracijela! Kakav uasan ivot ima! Kad sam je posetila pre mesec dana, toliko sam se potresla da se jo nisam oporavila! - nastavila je Fabija. - Gracijela? Ona sa kojom si sedela u klupi? - Da, ona! Kako je stranu sudbinu doivela! Ne moete ni da zamislite! - Zato da zamiljamo - reci nam! - rekla je Veronika. - Oh, strano! - nastavila je Fabija tu potresnu priu. - Jadna je i ona, ali i njen mu! Pre zore juri na posao, s posla juri na drugi posao, jer skupljaju pare za vei stan. Hoe da prvo kupi stan, pa onda da raa drugo dete. Sad ive u nekom malom, iznajmljenom prostoru u radnikom predgrau. - Stan? Strano! Ne bih ja mogla da ivim u skuenom stanu bez vrta i bez ljuljake u vrtu! Pa kad toliko radi, da li se bar odmori kad doe kui?- interesovala se anina.

~ 8 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Draga moja, to i jeste najstraniji deo prie! Kad s posla doe kui

priprema ruak, pere ve, ruke joj ispucale, na polici veoma esto ima praine. Nije da sam zagledala, ali ima praine, lepo se vidi. Njen jadni mu mora da ivi u zaputenoj kui i da sam podgreva ruak, jer je ona stalno na poslu. ak i dete mora samo da se postara za ruak.

Marela je donela Tatjani aj, a kada je otila, devojka je ponovo naulila ui da uje nastavak razgovora.

Fabija je i dalje priala. - Nije mi ao nje, jer ena sama bira svoju sudbinu, ali mi je ao njenog mua Renata. Kad je pogleda onako umornu, s podonjacima do brade i sa usisivaem u ruci, ne mili mu se ni da ivi, a kamoli da se obogati i postane ugledan i uspean kao moj mu! Od ene zavisi uspeh mua. Kad je ena lepa i doterana i raspoloena kao ja, i muu je lako da bude bogat i uspean! Lako mu je kad ima mene iza sebe, a ne neku kao to je Gracijela koja malo-malo pa se ali da ima previe obaveza. - Hajde, ne preteruj! Valjda se i ti nekad na neto ali! Ni meni ne padaju uvek lako sve obaveze! Mada, obino se ne alim - rekla je Veronika, a zatim pojasnila. - Kad malo razmislim, ipak ja ne kukam tako mnogo i ipak ja svoje obaveze stoiki podnosim. Nita mi nije teko! - Ni meni - sloila se anina, i takode pojasnila. - Nije mi teko redovno da idem kod frizera, pedikira, manikira, kozmetiara, minkera, trenera, psihoterapeuta i masera. Ako mi je ba nekad i teko, ne pravim problem od toga, nego pozovem manikira, pedikira i frizera da mi dou kui!

Marela je ponovo ula u salon i upitala da li gospoama neto treba. Sve tri su je pogledale s prezirom i nita nisu odgovorile. Marela se povukla. Kada je izala, Fabija je rekla anini. - Draga anina, ja te zaista alim! Kako moe da trpi ovu veticu

Marelu? - pitala je sa dubokim saoseanjem, zbog teke situacije u kojoj se nala zbog kune pomonice. - A ta da radim? - upitala je nemono anina. - Otpusti je! - savetovala je Veronika. - Ne mogu. Danijel kae da je Marela u kui jo otkad je on bio dete. Ona je kao lan porodice - pravdala se anina.

~ 9 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Ipak je previe stara - elela je svoj doprinos reenju ovog

problema da prui i Veronika. anina se zamislila, a zatim odgovorila. - Da, morau da preduzmem neto da se reim Marele. Dobro je to ste mi skrenule panju. Mnogo vam hvala, drage moje prijateljice. - Ne zahvaljuj se, draga! Prijatelji zato postoje da pomognu u reavanju problema - zakljuila je diskusiju Fabija. Ne, ja ovde neu da radim, prosto je kriknula u sebi. Ne mogu, pomislila je Tatjana. Na brzinu je ispila aj, spakovala knjigu u torbu i ustala. Htela je svata da im kae, da ih poalje dovraga sa tim njihovim

besmislenim razgovorima i da im kae kako e im ivot proi bez ikakvog smisla i sadraja, a onda se setila rei svog oca koji ju je savetovao i govorio joj: Kad odnekud izlazi, nikad potpuno ne zatvaraj vrata za sobom. Nikad se ne zna da li e te nuda, ili elja, jednoga dana ponovo navesti da na ta vrata ue. Ujela se za usne da ne bi rekla neto neprijatno, neto to e zauvek zatvoriti vrata ove kue za njom, iskezila usta u izvetaen osmeh, i obratila se damama u salonu. - Veoma mi je ao, gospoo Leoni, ja sada moram da idem. Javiu se telefonom sutra ujutru, pa emo se dogovoriti ta dalje. Da li se slaete?

anina ju je pogledala kao da joj je laknulo to ih naputa. - Nema nikakvih problema - rekla je. - Javite se ujutru, pa emo se dogovoriti. Samo nemojte suvie rano. Ja volim ujutru da odspavam do deset. - U redu. Do vienja! - Do vienja. Marela e vas ispratiti. Marela se pojavila kao da je ula njihov razgovor. Povela je Tatjanu do vrata. - Zato ne saekate Emanuela? Ne moete ni zamisliti kako je divan

taj deak! Tatjana ju je pogledala. Njen dobroduan i blag izraz lica potpuno ju je razoruao. Setila se ta su malopre rekle one tri razmaene bogataice i bilo joj je ao. Kako su mogle ovako divnu enu, koja zrai dobrotom, onako runo da opiu samo zato to vie nije mlada? - Vi ba volite Emanuela? - upitala je Tatjana.

itavo Marelino lice tada se pretvorilo u irok, vedar osmeh. ~ 10 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Njega ovek ne moe da ne voli. Kada biste ga samo videli, ni vi mu ne biste odoleli. Ostali biste sigurno kod nas - rekla je starica. - Kad biste samo znali... - zaustila je Tatjana da kae Mareli ta je

sve ula, ali ova ju je preduhitrila. - Znam, znam. Gospoa anina me ne voli, ali ja sve trpim zbog deaka. On je zaista divan. I Danijel je divan. - Oni su vam jedina porodica? - Imam erku i dva unuka. Ali oni ive u Milanu. Danijel mi je kao sin. Bila sam njegova dadilja, i dadilja njegovog sina. Moja erka je takoe odrasla u ovoj kui, jer sam ostala udovica kada je imala dva meseca. - A gde je Danijelova majka? - Ona i Danijelov otac su otili u Ameriku, kod erke. Ostae tamo najmanje godinu dana. Inae ne ive u ovoj kui. Eto, sada ste sve saznali o ovoj porodici. Kada ponete ovde da radite, nee vam nita biti nepoznato - rekla je Marela ne krijui nadu da e da ubedi Tatjanu.. - Mislim da neu ovde raditi! - ogoreno je odvratila Tatjana. - Ali sam svakako srena to sam vas upoznala. ini mi se! - Nikad se ne zna da li ete ovde raditi! Do vienja, gospoice - rekla je Marela, i blagonaklono pogledala Tatjanu.

Tatjana je izala i duboko udahnula vazduh, srena to je konano izala iz ove kue i to vie ne mora da slua razgovor one tri praznoglavice. Razgovor, koji ju je povremeno guio kao da se nalazi u vakuumu.

Ila je niz ulicu sa oseajem da e poleteti. Rasplamsao se oseaj slobode. itav ivot razvio se u njenim mislima u punom sjaju. I to to je detinjstvo provela u siromatvu, kada su njeni roditelji sa njom u

naruju pobegli iz Ukrajine u Rim, i borili se za krov nad glavom, i to to je jo u srednjoj koli morala da radi, i to je katkad eznula za stvarima

~ 11 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy koje su dragi imali u izobilju, sve to je imalo smisla i inilo je bogatstvo njenog ivota.

ivot kakav one tri ene ive nema nikakvog smisla! Po ceo dan se vui od manikira do kozmetiara, preko frizera do trenera, i pritom ni obrok ne pripremiti za svoje dete, ili svog mua - to joj je sada izgledalo kao pakao ivota. Kao ogoljena praznina i besmisao.

Kao najstranija kazna, koje ovek i nije svestan. Zbog ega one ive, zapitala se. ime ispunjavaju svoj dan? Kome

prireuju radost kad i ne znaju ta je radost? Njihove elje ne stignu ni da se iskau, a ve su ispunjene. Kako onda da upoznaju radost? ta one rade za druge kad drugi sve urade za njih. - neko drugi im zaradi novac, skuva ruak, razmiljala je dok je hodala niz ulicu, polako, kao da se nikad vie nee vratiti u ovaj mondenski kvart, a htela bi da zapamti svaki detalj. Da se seri kad joj se uini da je ivot tuan i besmislen. U susret joj je dolazio plavokosi deak, nenog tena. Privukao joj je panju svojim neobinim dranjem. Skakutao je, ali lagano, kao da u ruci dri kuglu od najtanjeg stakla.

Zaista, neto je drao u ruci, zakljuila je Tatjana. Zbog neega ju je ganuo taj deak i privukao joj panju. Nain na koji je to neto drao u ruci podsetio ju je na detinjstvo u Ukrajini kada je prvi put osetila mrnju. Mrzela je svog druga iz komiluka. On je gaao vrapce iz prake i ranjavao ih je. Ona ih je leila, mnogo se trudila, ali neke nije uspela da spasi. Za uginule vrapce je pravila grob u parku, sahranjivala ih je i dugo plakala. Nikada nije razumela deake koji gaaju ptice. Onaj deak kojeg je mrzela bio je crnokos i zvao se Nikolaj. Zbog njega se radovala kada je mama rekla da se sele u Italiju.

Prila je plavokosom deaku i zavirila u njegovu ruku. On je, kao da neko napada njegovu dragocenost u dlanu, smestio ruku ispod majice i sakrio je. - Hej, ta to krije od mene? Ne brini, neu ti to uzeti. Samo sam radoznala. I ti si radoznao, zar ne? - pokuala je ljubazno da stupi s njim u kontakt. - Ja nisam radoznao - odvratio je deak. - Zaista? Znai, samo sam ja radoznala?

~ 12 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Radoznao je i moj drug. Hteo je da vidi da li moe da pogodi lastu

prakom. Sad je ranjena - rekao je plavokosi deak i izvukao ruku ispod majice. Na njegovom dlanu leala je mala lastavica ije krilo je bilo povreeno, a iz oka deaka je krenula suza i otkotrljala se niz obraz. - Ne brini - uzviknula je Tatjana. - Ja u ti pomoi da izlei

lastavicu! Deakovo lice odjednom se ozarilo nadom. - Da li ume da lei lastavice? - Naravno da umem! Ne bih te valjda lagala. Kad sam bila mala,

izleila sam osam ptica - ponosno je rekla Tatjana. - A da li je neka uginula? - bio je znatieljan deak. Nije znala ta da kae. Bilo bi plemenito da sada slae deaka, ali da

li bi to bilo poteno? Odluila je da ga ne lae, ne zato to ne ume da lae - a ne ume, jer

uvek se u takvim sluajevima zbuni i posle nekoliko minuta sama prizna da je slagala - nego zbog toga to i deak nju nije lagao. Nastupio je kao da joj potpuno veruje. - Da, uginule su tri ptice koje sam leila. Ali izleila sam osam, a to je mnogo vie - iskreno je rekla. - Znai, nije sigurno da e da izlei lastavicu? - Kad je ptici ranjeno krilo, sigurno je leim! Zato jo nita ne mogu da ti kaem dok ne pregledam pticu.

Deak je pruio dlan. Tatjana je uzela lastavicu i neno je zagledala sa svih strana. Lastavici je bilo povreeno krilo i rana uopte nije delovala tako strano. - Izleiu je! - rekla je pobedonosno i vratila lastavicu deaku. - Ali, mora da bude pored ptice da bi je izleila. - Ne moram. Smestiemo je negde, a onda u ti dati uputstva kako da je lei. Sutra u doi da vidim ta se deava.. - Hoe li da poe sa mnom, da mi pokae kako da je smestim? I da mi da lekove? - deak je uzbueno posmatrao devojku. - Hou, naravno da u poi sa tobom - rekla je i zagrlila deaka. On ju je pogledao i rukavom slobodne ruke obrisao oi na kojima je jo bilo tragova suza.

~ 13 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Hej, ja ne znam ni kako se ti zove - rekao je deak usput. - Zovem se Tatjana. Prijatelji me zovu Tanja. Prema tome, za tebe

sam Tanja. A kako je tvoje ime? - Ja sam Emanuel Leoni. Tatjana je stala kao ukopana. Deak je podigao pogled prema njoj, uplaeno kao da je neto

strano zabrljao, jer je osetio da se sa devojkom neto dogaa. - ta sam rekao? Zato si tako stala? Tanja se nasmeila i u trenutku se setila ta joj je Marela rekla: Kad upoznate tog deaka, neete mu odoleti. - Zna li ti koliko si drag i sladak deak? - upitala ga je prostoduno. - Znam. Rekao mi je tata. I Marela mi je rekla. - A mama? - interesovalo je Tatjanu. - Mama je stroga. Ona mi govori samo kad neto pogreim. Ne govori mi kad sam dobar i kad neto dobro uradim - objasnio je deak ozbiljno. - Zato? - iznenadila se devojka. - Tata kae da je to zato to me voli, pa hoe da budem jo bolji nego to jesam. Tako hoe da ispravi moje mane - ozbiljno je rekao deak. - Znai, tako tata kae? - Da. Moj tata je divan. Kad ga upozna... - Ve sam ga upoznala - izletelo joj je. - Stvarno? Kad, gde, zato? Mogu li da ga pitam da spava kod nas, jer e tako lastavica imati doktorku pored sebe? - Emanuel je izgovarao pitanja velikom brzinom. - Nema potrebe. Marela e da nam pomogne. I jo neto: nikome ne govori za pticu.

Stigli su do Emanuelove kue. Ispred ulaza ih je doekala Marela. - Vidite, gospoice, da se od sudbine ne moe pobei? ta kaete za mog Emanuela? Sada kad ste ga upoznali, znam da ete raditi kod nas. Jer njega ovek im vidi odmah zavoli i poeli sa njim da provede mnogo, mnogo sati i dana - stariino lice je bilo ozareno. - U pravu ste, Marela! Nego, imamo za vas jednu tajnu. Recite nam gde moemo da smestimo ranjenu lastavicu. Osim smetaja, za leenje

~ 14 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy nam treba malo mlevene kafe i iste gaze, jer je to najbolji lek za ovakvu povredu. - O, jadna, mala ptiice! Nita ne brini, izleiemo te i ve za dva dana ima da leti kao da nikad nisi bila ranjena! - rekla je Marela i neno pomazila pticu po leima.

Povela je Tanju i Emanuela u podrum, jer tamo nije bilo ni toplo ni hladno - temperatura kao stvorena za malog ptiijeg ranjenika. Zatim je donela kartonsku kutiju, unutra stavila istu gazu, i napravila nekoliko otvora, da ptica ima dovoljno vazduha. Tanja je sipala mlevenu kafu na ranjeno krilo lastavice i briljivo je previla. - Hoemo li joj dati hranu? - pitao je Emanuel. - Daemo joj, ali ne verujem da e jesti. Ne brini, moe izdrati do

sutra, a tada e ve biti spremna da leti. Videe! - Hoe U spavati kod nas? - pitao je Emanuel. - Nee spavati kod nas - odgovorila je Marela brzo i Tanja joj je bila beskrajno zahvalna zbog toga. - A zato? - tugaljivo je upitao Emanuel. - Zato to se ve pozdravila, a bie mnogo komplikovano da objanjava tvojoj mami zato se vratila. Ona je, naime, ve bila ovde i ekala te. A poto nisi doao, krenula je kui i ponovo e doi sutra. Ne brini, doi e sigurno da obie lastavicu, i da se dogovori u vezi sa poslom. Ona je... Ne znam, tata e ti to bolje objasniti! - zbunila se Marela. - Ma ne treba da mi objanjava, sve mi je jasno! Dola je kod mene, jer joj je neko rekao da imam ranjenu lastavicu. Ona je doktor za ptice i dolazi kad god uje za neki takav sluaj. Trebalo je da odmah doem kui, ali ja sam mislio da e da poleti jo dok sam bio kod mog drugara - brzo je izgovorio Emanuel.

Tanja se nasmejala i odgovorila: - Dakle, dogovoriti smo se. Videemo se sutra u jedanaest! Pre toga, u deset sati, obidi lastavicu. Nemoj pre, jer bolesnica treba da se odmara. - Ne brini, dok ti ne stigne ja u biti doktor, a Marela e biti medicinska sestra - ozbiljno je rekao deak. ~ 15 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Odlino! Moi u mirno da spavam. Zdravo! Za sluaj da zatreba

hitna intervencija, moete me pozvati na mobilni telefon. Marela, upiite moj broj - rekla je Tanja, i izdiktirala Mareli svoj broj telefona.

Po drugi put toga dana, Tanja je srena izala iz dvorita kue porodice Leoni. Prvi put je bila srena zbog toga to odlazi odatle, a ovoga puta bila

je srena to e se sutradan vratiti u to zdanje. Bila je zbunjena tim obrtom stvari, ali nije previe marila. Ila je niz ulicu i tiho pevuila, kada je primetila da joj u susret dolazi - Danijel Leoni. Ne mogu da verujem! Meni se prosto ne da da odem odavde! Ovoga

puta neu se vratiti! Do sutra, rekla je sebi, dok joj je Danijel prilazio sa osmehom na licu. - Tatjana, pa vi ste do sad bih kod nas! Ba mije drago! Da li ste upoznali Emanuela? - eleo je da sazna. - Da, upoznala sam ga, ali na ulici. Imate divnog sina! Marela je bila u pravu: njega ovek mora da zavoli im ga vidi! - vatreno je rekla Tanja. - Tako sam srean to to ujem od vas! Da li ste razgovarali sa mojom enom? - upitao je. - Ne, ona je bila zauzeta razgovorom sa prijateljicama, tako da nismo stigle nita da se dogovorimo. Ali ne mari. Sutra u doi, u jedanaest - saoptila mu je devojka. - Ne razumem! Kako ste sreli Emanuela na ulici kad tek sada izlazite iz kue? - zbunio se njegov otac. - Da, tek sada, po drugi put. Prvi put sam izala uverena da se vie nikad neu vratiti ovamo, jer...

Zautala je. Nije znala ta da kae Danijelu, a da to ne bude neka uvreda na raun njegove ene. Nala je na brzinu solomonsko reenje. Uvrede e da baci na prijateljice njegove ene, a on ako je mudar, neka sam zakljui da isto to zapravo misli i o njegovoj eni.

~ 16 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Otila sam, jer vie nisam mogla da sluam one prijateljice vae

ene, Veroniku i Fabiju - izgovorila je u jednom dahu i odmah se ugrizla za usnu. - Mislite tu i na moju enu? Recite slobodno - podsticao ju je uz osmeh, elei da uje miljenje ove iskrene mlade ene. - Rekla sam ono to mislim. Veronika i Fabija su dve prazne glave, na dijamantima optereenom vratu. Nisam vie mogla da ih sluam.Teme o kojima su priale su me potpuno zapanjile - rekla je Tanja. - Nisu one krive to su glupe i povrne - pomirljivo je rekao Danijel. - Pa dobro, ali ne moraju to tako napadno da demonstriraju! Kao da se plae da e neko pomisliti da su pametne, samo sipaju besmislice! - uzvratila je Tanja. - Pa, moraju i one neim da se bave. Ne budite tako nepravedni! - rekao je Danijel i nasmejao se. - Mogu da zamislim kako je njihov razgovor izgledao jednoj pametnoj studentkinji nuklearne fizike! I to studentkinji koja je na samom kraju studija, a uz to radi i bavi se jo nekim drugim poslovima - dodao je i pogledao je sa divljenjem. - Ne, vi ne moete ni da zamislite na ta je liio njihov razgovor! -Tanja je odmahnula rukom. - Zato mislite da toliko oskudevam u mati? Svata ja mogu da zamislim, samo vie ne mogu da zamislim da odbijete moju ponudu - glas mu je zvuao moleivo. - A zato? - Zato to to toliko snano elim, da prosto ne umem da zamislim da se dogodi drugaije. Volim sina i znam da biste vi mogli da mu pomognete. On ima tek sedam godina, a ve odbija da ide u kolu. Stalno nam preti da u novoj kolskoj godini nee da vidi kolu! - To je, verovatno, njegov bunt - zakljuila je Tanja. - Zbog ega? - zainteresovano je upitao Danijel. - Ne znam, tek sam upoznala deaka. Ali sam sigurna da vi znate ta ga mui - njen pronicljivi pogled ga je prisilio da okrene glavu. - Ne znam, ne mogu ni da naslutim. - Moda ipak moete da naslutite, ali se plaite da to sebi priznate. Moda vas savest zbog neega mui?

~ 17 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Danijel je u narednih pola minuta izmenio pet boja na licu - od

blede kao kre, do rumene poput jagode. Najzad je progovorio, jedva ujnim glasom. - Mogue je da znam odakle dolazi njegov bunt. Da, vi ste u pravu. Nisam hteo sebi to da priznam. Vi ste neverovatna devojka! Uspeli ste odmah da shvatite da postoji neki problem. Dolazite sutra? - pogled mu je bio pun nade. - Da, naravno. Obeala sam Emanuelu. A ja decu nikad ne laem za razliku od nekih koji... - prekorno ga je pogledala. - Nemojte unapred da me osuujete. Ponekad je istina toliko bolna, a dete nespremno za nju, da je la neizbena. Pokuajte da razumete. - Nikada neu razumeti la! Ali svejedno - ne osuujem vas. Ko sam ja da bilo kome sudim? - To mi ve uliva nadu. Znai, dolazite? - pitao je ponovo, kao da hoe da podvue koliko mu je vano da ona prihvati posao i nae se u njegovoj kui. - Rekla sam vam. Moja re ipak neto znai. - U tom sluaju javiu mom zameniku da neu doi u firmu. Hou da budem kod kue kad vi budete ovde - rekao je Danijel ozbiljno. - Onda - dovienja, do sutra! - rekla je Tanja i krenula niz ulicu.

Na sebi je oseala Danijelov pogled, koji ju je pratio sve do ugla, dok nije skrenula iza ugla, prema stanici metroa. Od tog pogleda obuzimao ju je neki neobjanjiv nemir, koji ju je uplaio samo u prvi mah. Jer, ma koliko Danijel bio privlaan, ona nije imala dilemu - jedino u ta je bila apsolutno sigurna je da nikada, ali ba nikada nee koketirati sa oenjenim mukarcima! A o neemu ozbiljnijem od koketiranja tek nema ni govora!

Devojke koje to rade smatrala je najveim glupaama na svetu, i duboko ih je prezirala. Zbog toga ovu uznemirenost pod Danijelovim pogledom uopte nije shvatala kao ozbiljnu pojavu.

~ 18 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Uvee je kasno legla. U meuvremenu je traila na internetu

podatke za svoj nauni rad, i tek kada je videla da je tri sata posle ponoi trgla se i uplaila. Kako e sutra ostati budna na razgovoru sa Emanuelovom majkom? Znala je da mora doi malo ranije da pogleda lastavicu. U osam sati ujutru, kad joj je san bio najslai, njen mobilni telefon uporno je zvonio. Zato ga nisam iskljuila, pitala se, dok je nemono pipala oko sebe, tragajui za tom malom, bunom spravicom od koje se nikako ne moe umai. Morala je da ustane iz kreveta, jer telefon je bio negde zatrpan knjigama, koje su bile rasute po radnom stolu. A znala je da, kad ustane iz kreveta, nema anse da ponovo zaspi.

Javila se na telefon ogorena na onoga ko je budi tako rano. - Molim? Znate li vi koliko je sati? - pospano je rekla. - Oprostite, gospoice, znam da je rano, ali stvar je veoma hitna! Ne bih vas ni sluajno budila da situacija nije toliko ozbiljna. - Recite ve jednom! S kim uopte razgovaram? - Sa Marelom! Morate hitno da doete dok gospoa anina i

Emanuel jo spavaju - ena je uzbueno govorila. - ta se dogodilo? Da li se kua zapalila? Da li je kometa pala u dvorite vile Leoni? Da li je neko umro? - ljutito je izgovorila Tatja na. - Jeste! Tatjana se trgla i noge su joj se odsekle. Sela je, jer vie nije imala snage da stoji. Uvek tako reaguje na strane vesti, bez obzira da li je se lino tiu ili ne. - Ko je... umro? - bojaljivo je pitala. - Lastavica je uginula! - rekla je Marela. Tatjana u prvi mah nije mogla da poveruje. - Lastavica uginula? Zar je to tako tragino? Zbog toga me budite u cik zore? Marela, ao mi je to moram ovo da vam kaem, ali, potpuno sam razoarana! Mislila sam da ste vi razumna ena, inteligentna, a ne... - Emocije nemaju veze sa razumom! Gospoice, znam da ete razumeti kad vas proe srdba to sam vas probudila. Znam da ete odmah doi, jer moramo neto smisliti. Emanuel ne sme da sazna! - Zato ne sme da sazna? Zar je to toliko strano? Milioni ptica umiru svakog dana...

~ 19 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Da, ali on je dete! Setite se sopstvenog detinjstva, koliko ste

sigurno patili zbog neega to su stariji omalovaavali kao problem. Setite se kako vam je nekad bilo najvanije na svetu ono to je odraslima bilo glupo i bez ikakvog znaaja - Marela se trudila da objasni svoj postupak. Tanja se setila kako je sahranjivala vrapce u parku, i onaj bol iz detinjstva toliko je snano osetila da se sva stresla. I poelela je da zatiti Emanuela od toga.

Setila se njegovih plavih oiju i njegovog gotovo prozirnog lica. On je nean deak i smrt lastavice zaista bi mogla da ga potrese.

utala je, jer odjednom vie nije znala ta da kae Mareli. Bila se postidela zbog toga to je malopre nastupila onako nadmeno kao da je se to nita ne tie. Marela je jedino u nju imala poverenje, a ona je to poverenje zanemarila. - Izvinite, Marela. Razumem vas. - Hvala vam, ali - hou da vam kaem jo neto. Nikako ne mogu da podnesem Emanuelovu tugu. Sve mogu da izdrim, ali njega kad vidim tunog i zamiljenog, ceo svet mi se rui - objanjavala je starica, trudei se da ne zaplae. - Ne brinite, smisliemo neto. Dolazim odmah - Tatjana je brzo donela odluku. - Hvala vam, neizmerno vam hvala! - rekla je Marela i Tatjana je osetila da je ta dobra ena zaplakala.

Poela je da se sprema i da usput prekoreva sebe. Nije joj bilo jasno kako je uopte upala u klopku da joj odjednom postane toliko vaan deak koji nema nikakve veze sa njenim ivotom, i kojeg bi, zapravo, trebalo da gleda iskljuivo kao izvor svojih letnjih, studentskih prihoda, jo nekoliko meseci, dok ne zavri studije. Ipak, mora otii, zakljuila je.

Obukla je farmerke i jednostavnu, utu majicu i izala napolje. Tek kada se nala na ulici, setila se da je moda mogla i malo prikladnije da se obue, jer e, verovatno, posle susreta sa Marelom i Emanuelom, otii na razgovor sa aninom Leoni, a moda i sa Danijelom.

Neka, objasniu im da je neophodno da budem leerno obuena kako bi me deak lake prihvatio, pomislila je u sebi, da se utei za ovaj promaaj u odabiru garderobe.

~ 20 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Uzela je taksi da pre stigne, i sauvala raun. Sve e ona to naplatiti

onim bogataima! Jer je odluila da dobro unovi svoje znanje, a ne da gleda kako se raznorazne budale bogate, dok ona jedva sastavlja kraj sa krajem. Taksi se zaustavio ispred vile Leoni i ona se strano iznenadila kada je videla da ispred kapije stoje - Marela i Danijel! Tek joj sada nita nije bilo jasno! Uplaila se da je sama kriva to je

Danijel, verovatano, raskrinkao njihove namere. Sada e sigurno da izrazi svoje negodovanje, uostalom s pravom, jer ko je ona, da se mea u njihove porodine stvari?

Setila se kako je jue odrala malo predavanje iz roditeljstva Danijelu, i to ona koja nema nema ak ni momka, a kamoli dete, njemu, koji je odgajio sedmogodinjeg sina. A sada se petlja jo i u spaavanje tog deteta od tuge, i to u tajnom dogovoru sa Marelom, koja je, mora se priznati, ipak obina kuna pomonica. Prila je hrabro, spremna da proguta teak prekor. - U redu je, znam! Nije trebalo da dolazim ovako rano, to je potpuno besmisleno... - poela je odbranu jo pre napada - to je sigurno - sigurno! Danijel ju je pogledao blago i nasmeio se osmehom iz kojeg je vrcala zahvalnost. - Tanja, ne moete da zamislite koliko mi znai to ste doli! Molim vas da prihvatite posao Emanuelovog privatnog uitelja. Uopte ne pitam za cenu - dananjim gestom ste pokazali da vas je sam Bog poslao u nau kuu kada ste bili najpotrebniji.

Pogledala ga je zbunjeno, uverena da on pojma nema zbog ega je ona zapravo dola tako rano. - Vi ne znate zato sam dola... - Zna! - prekinula ju je Marela. - Danijela sam odgajila, ja sam ga drala u krilu i hranila, neu od njega nita da tajim! Uostalom, on mora da me slua kad god je neto vano! - rekla je Marela i ponosno napuila usne. - Dakle, svi znaju, samo Emanuel ne? - upitala je Tanja. - Naravno, on ne sme da sazna, jer bi ga to rastuilo, ali ne zna ni gospoa anina, jer to ne bi razumela - objasnila je Marela. - I ta emo sad? - upitala je Tatjana.

~ 21 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Ja imam reenje! - rekao je Danijel. - Kada sam bio mali pravio sam

zamke za ptice. Nisam znao da mi to jednog dana moe koristiti, ali eto - nikad se ne zna koje znanje oveku moe zatrebati. - Zar i vi? Zamke za ptice? - razoarano je upitala Tatjana. - Da, ali ja nisam gaao ptice iz prake. I nisam ih ubijao. Sve sam ih putao. - Otkud vi znate o emu je re? - Emanuel mi je sino, pred spavanje, ispriao za va razgovor, ali mi nije odao tajnu da ima ranjenu lastavicu. Jutros mi je Marela rekla, i ja imam ideju. Uhvatiemo drugu lastavicu, a onda ete joj vi previti krilo kao onoj, i eto, on e pomisliti da je njegova ptiica ozdravila. - Odlino! - oduevila se Tanja. -To je najbolje reenje. Danijel se nasmejao - Tanja je znala i zato.

Jue mu je rekla da nikada ne bi slagala dete, a danas pristaje da uestvuje u lai, pa ak da i sama slae. Ali dobro - bar zna da e ubudue tri puta razmisliti pre nego to kae: Ja to nikad ne bih! - Dakle, kreemo? Ja sam ve pripremio zamku - sauesniki joj je rekao. - Kuda idemo? - upitala je apatom. - U vrt, iza kue. Krenula je posluno za njim, puna poverenja da rade pravu stvar - deija radost je dragocenost iznad svih, a njihova tuga katkad vea od svetskog bola. Ni sama nije znala zato je toliko postala osetljiva na deije emocije. Valjda zato to se setila svog detinjstva.

Bila je to akcija koja se pamti, obavljena u strogoj tajnosti i prema pravilima na ijoj preciznosti bi mogla da im zavidi i najdisciplinovanija tajna jedinica na svetu. Najpre je Danijel postavio gajbu sa uskim letvicama, izmeu kojih ne bi ni krupnija muva mogla da se provue. Jedan kraj gajbe izdigao je i podupro letvicom, a zatim letvu vezao dugim, prozirnim koncem,

~ 22 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy napravljenim od specijalne materije koja je dovoljno vrsta da nema nikakve anse da se prekine bez izuzetne snage, a dovoljno diskretna da se ne primeti ni iz blizine. Zatim je ispod gajbi stavio zrna prosa, penice i mrvice hleba.

Konac je pruio iza buna i pozvao Tanju da se zajedno sakriju. Posle toga, ukljuio je ajpod na kojem je imao snimljen cvrkut ptica dok kljucaju hranu. Odakle mu to, pitala se Tanja, ali nije smela nita da kae da ne uplai ptice.

Preostalo im je samo da ekaju i da se nadaju. Skriveni iza buna, gledali su prema gajbi i oboje se molili Bogu da akcija uspe. Tanja je oseala miris njegovog parfema i od toga je zahvatila blaga vrtoglavica. Sluala je njegovo disanje i od tih potmulih zvuka osetila uznemirenost. Gledala je u gajbu ispod koje su bile mrvice, i od toga joj se pomutilo pred oima. Napetost je rasla iz minuta u minut. inilo joj se da u vazduhu visi tempirana bomba koja samo to nije eksplodirala.

Zar takva napetost moe da se stvori od iekivanja ishoda lova na pticu?

Naravno da moe, odgovorila je sebi i zamurila, jer se uplaila da e ta bomba ba sada da eksplodira, dok se on nameta iza buna, trai udobniju poziciju, i usput je, blago i nehotice, dodiruje po rukama i gurka po butinama.

Nije smela da se pokrene. Plaila se da e svaki njen pokret da zapali fitilj, a onda - spasa vie ne bi bilo.. - Vidite, Tanja, kako oprezno prilaze. Psst! - ula je njegov glas tik do svog uha. I sva se stresla od vreline koju je osetila;

Hej, priberi se i pogledaj ta se deava. Vidi ta se deava u gajbi, a ne u tvojoj glavi, glupava devojko, naredila je sebi u mislima i hrabro otvorila oi. Tri lastavice su obilazile oko gajbe, kao da razmiljaju da li da zavire unutra, ili da odu.

Najzad, jedna je ula. Dve su se jo kolebale. Danijel nije ekao njihovu odluku. Povukao je konac, letva je pala, a za njom i gajba ispod koje je ostala zarobljena lastavica. - Uspeh smo, uspeli smo! - viknuo je ushieno i snano je zagrlio Tanju.

Uzvratila je zagrljaj, jer i ona je bila srena. I ona je osetila potrebu sa nekim sreu da podeli.

~ 23 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Kao da se uplaio ovog prenagljenog izliva radosti, naglo je pustio

Tanju i smeteno poeo da se pravda: - Znam da ne razumete, ali, eto, skoro nisam bio ovako srean! Mnogo mi znai to smo uspeli. Hajdemo, brzo! Izvinite, malopre sam... Nije vano.

I Tanja je odahnula: dobro je, uplaila se njegove spontane reakcije, sada je sve dobro, on je primetio da je pogreio, ona nita nije kriva! Otili su do gajbe i Danijel je rekao Tanji. - A sada akciju preputam vama. Vaa nena, enska ruka bolje e znati sa lastavicom.

Polako i veoma paljivo uvukla je ruku pod gajbu i napipala lastavicu. Uzela ju je u ruku i izvukla. - Ne brini, malena lasto. Mora da nam pomogne da vratimo radost jednom deaku. Nita loe ti se nee dogoditi - od tebe oekujemo samo da neko vreme glumi ranjenu lastavicu, a posle toga - slobodna si! - tiho je govorila. Danijel je gledao zadivljeno u Tanju i nije mogao da odvoji pogled od nje. Zacrvenela se kada je osetila da pogled predugo traje. Bilo ju je stid to se toliko zanela i tepala lastavici. Htela je nekako da se izvue, da se pokae u nekom drugaijem svetlu, ali kako? - Hajdemo sad dok se deak nije probudio - rekla je ledeno, ali nije zaledila njegov osmeh - jo je titrao na njegovom licu, i jo uvek je bio opinjen prizorom koji je video.

Videla je da e morati sama da preuzme ulogu razuma u ovoj nimalo racionalnoj situaciji. Krenula je prema kui, pravo prema podrumu ispred kojegje stajala

Marela sa teglicom mlevene kafe u jednoj i gazom u drugoj ruci. Uli su u podrum i posuli kafom jedno krilo lastavice. Zatim su ga zavili gazom i smestili pticu u onu kutiju gde je, dok nije uginula, leala lasta koju je Emanuel doneo.

Lasta, ila i zdrava, otimala se i na sve naine pokuavala da se dokopa slobode. Bilo je jasno da akcija mora da se zavri pre nego to su planirali, jer e ptica stvarno da se rani usled pokuaja da se dokopa slobode.

~ 24 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Idem da ga probudim! - odluno je rekla Marela i naredila

Danijelu da se skloni u kuu, da deak sluajno ne bi posumnjao kako i on zna. Posle toga, izvedena je velika, plemenita prevara: Marela je

objasnila Emanuelu da je Tanja dola ranije, jer veruje da je lastavica ve ozdravila, a i plai se da bi anina mogla da se probudi i da sve pokvari. Emanuel je skoio iz kreveta, na brzinu se umio i obukao i istrao iz kue, kao da bei od poara.

Pao je pravo u zagrljaj svoje budue uiteljice. - Hvala ti to si dola rano. I ja sam se plaio da e mama da se probudi, i da e me grditi to sam doneo pticu. Idemo! - rekao je deak ponosan na svoju misiju. Uli su na prstima u podrum da ne uznemire lastu. Tanja se pravila da je strano iznenaena to je lasta tako ivahna, i to udara po kutiji. Objasnila je: - Jesam li ti rekla da e da ozdravi? Vidi kako je nestrpljiva da poleti!

Deaku su sijale oi od sree. Paljivo je uzeo lastu u ruke i izneo je napolje. Marela je donela makaze i skinula zavoj sa lastinog krila, umazanog mlevenom kafom. - Sad je brzo pusti da se ne uplai! - rekla je Tanja, da deak ne bi imao vremena da proveri stanje krila, i da eventualno ne bi ustanovio da nema ni traga od rane. Otvorio je ruku i lastavica je poletela uvis. Sletela je na granu drveta u dvoritu, a onda na drugu, pa na treu granu, kao da ne veruje da je slobodna. Zatim se, kada se konano uverila da vie nije u kutiji, vinula visoko i nestala iz vidokruga Emanuela, Marela i Tatjane.

Emanuel je skakao od sree, oi su mu se caklile i kolutale kao dve staklene kugle na viteki sree.

Marela ga je zagrlila i zahvalno pogledala Tatjanu. Svi su krenuli prema kui.

~ 25 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Uh su u kuu, gde ih je, u hodniku, doekao Danijel. - O, dobar dan, gospoice Berkovska. - Tata, moe da je zove Tanja. Ona je sada naa. Pristala je da

dolazi svakog dana, a moda... - Ako pristane, moe ovde dobiti apartman. Tako e uvek biti sa tobom. - Zahvaljujem, ali, to su ve detalji o kojima nisam razmiljala. Zatekli ste me. - Bilo bi to divno! - ubacila se Marela. Emanuel ju je moleivo pogledao. Ko bi odoleo molbi jednog

plavokosog, nenog deaka, kojeg toliko tite od tuge? Ali, iz nekog razloga Tatjana se uplaila ove ponude i htela je odluku da odloi, dok ne vidi koliko je ona ugroava? - Molim vas, pristanite! Obezbediu vam sve to je neophodno da spremate diplomski rad - imaete stalan pristup internetu, vrhunsku raunarsku opremu i literaturu koja vam je neophodna. U mojoj kompaniji postoji Odeljenje za razvoj, koje je pravi mali nauni institut iz oblasti biotehnologije - u njemu su mladi ljudi koji e, za dodatnu platu, da vam skidaju sa interneta sve to vam je potrebno... - Moj nauni rad se upravo bazira na primeni nuklearne fizike u zatiti prirodnih resursa, pre svega protiv zloupotreba biotehnologije. Volela bih da upoznam rad vaeg odeljenja za razvoj - rekla je Tatjana u kojoj se, ponovo, probudio istraivaki ar. - Naravno! Na sve pristajem, samo budite ovde! - ushieno je rekao Danijel. Nije znala ta da odgovori.

Sreom, nije morala odmah to da uini. U hodniku se, u kunoj haljini ogrnutoj preko pidame, pojavila anina Leoni, i pospano, obuzdavajui zevanje, upitala. - ta se to ovde deava tako rano?

Emanuel je, oigledno u strahu da bi neko mogao da kae ono to anina nikako ne sme da sazna, pourio da odgovori na majino pitanje, ali je to uradio prilino nespretno: - Svata se deava, mama. Hoemo, svi hoemo da Tanja ivi sa nama neko vreme...

anina je neprijateljski pogledala Tatjanu, a ova je odgovorila. ~ 26 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Gospoo, zapravo Emanuel to eli, a ne svi! Ali on to toliko jako

eli, da eli za sve nas! anina je pogledala nezainteresovano, i odgovorila. - Ba me briga! Kako god odluite, neka vam bude. Ja idem da

spavam! Jo je rano za ustajanje. im je otila kroz hodnik i popela se na sprat, gde je bila njena soba,

Marela je odahnula i rekla. - Dobro je, nama preputa odluku! Nju to ionako ne zanima, prema tome... - Marela, ne budi nepravedna! Naravno da je zanima, ali sada joj se spava. - Dobro, dobro, nisam htela da je uvredim, nego samo da konstatujem da emo njoj olakati posao ako Tanja sama odlui. Tanja, mogu li da ti ne persiram i da ti se obraam kao svom detetu? Tako sam navikla u ovoj kui. Naravno, gospoa anina je moj poslodavac i prema njoj moram drugaije - rekla je Marela. - Naravno da moete da mi se obraate sa ti. Konano, u najboljem sluaju moete majka da mi budete. Dakle, ta dobij am ako odluim da leto provedem ovde, sa Emanuelom? - interesovala se. - Dobij a mene da ti pravim drutvo! - rekao je prostoduno Emanuel. - Da, naravno, svata i ja pitam! - pokajniki je rekla Tatjana, uz osmeh i postavila par praktinih pitanja.Koja e biti njena soba, gde e da se hrani, da li mora da donese svoj kompjuter ili e dobiti opremu ovde, i najzad - kakve su anse da, po zavretku studija, staira u kompaniji Leoni.

Kada je Danijel rekao da nema potrebe da sve to pojedinano pita, jer sve joj je ve unapred odobreno, ona je odgovorila: - Ma, alila sam se! Nisam ba toliko neskromna. - Skromnost nije vrlina, prema tome - to vie traite, vie e vas ceniti. Molim vas, napravite spisak realnih elja i zahteva do veeras, i ne brinite.

Ne bi mogla da kae kako joj se ovaj predlog nije dopao. Zapravo, bila je oduevljena. ~ 27 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy I jo neto: dopala joj se pomisao da e spavati u kui Danijela Leonija. Dopala joj se, na nain na koji se kockaru dopada pomisao da bi mogao izgubiti sve ako zaigra na sve ili nita. Jer, dra igre nije samo u uitku koji nudi, ve i u opasnostima koje krije.

Narednih dana Tatjana je ivela kao u bajci. Pored Marele, u kui je

po etiri sata dnevno radila i jedna kuvarica, Katarina, koja je posebno ugaala Tatjani. Ispunjavala je svaku njenu gastronomsku elju. Momak po imenu Roberto Roli, doneo je i montirao najsavremeniju raunarsku opremu, i rekao joj da e joj biti na raspolaganju dvadeset etiri sata dnevno za svu literaturu koja joj je neophodna, bilo da ju je potrebno skinuti sa interneta ih doneti iz bibhoteke.

Emanuel se trudio da ne smeta Tatjani kada je u njenoj sobi. Bio je zahvalan to mu dozvoljava da bude sa njom, i nije traio posebnu panju. Sam se zabavljao crtanjem i vebanjem pisanja. Posle nekog vremena, i on je poeo da zahteva literaturu od Roberta, i ovaj mu je donosio razne knjige za decu - Zabavnu matematiku, Fiziku u slici i rei, Tajne ivota u prirodi...

Naravno, po tri do etiri sata dnevno, Tatjana je ozbiljno radila sa Emanuelom, i on je tada bio ak kakvog bi svaki profesor poeleo. U sticanju novih znanja iao je takvom brzinom da je Tatjana bila prosto fascinirana.

Danijela je retko viala. On kao da se plaio da bi mogla da pobegne ako ga vidi, pa se stalno krio po kui, kada je bio tu. Sretali bi se na minut-dva, samo kada je preuzimao sina od Tatjane, da bi sa njim odlazio u etnje, na pecanje, ili na neku drugu zabavu. Danijel je svakoga dana sinu posveivao bar po dva sata - tada je bio samo njegov i za njega su to bili posebni trenuci. Tatjana je to znala, iako nikad o tome nisu razgovarali.

anina je ivela uobiajenim ivotom bogate ene bez obaveza. Primala je bogate prijateljice i sa njima razmenjivala iskustva u nabavci

~ 28 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy garderobe, kupovini nakita i parfema, i prijemima koje su organizovali rimski umetnici, biznismeni ih politiari. - Danas u da vas obraujem, gospoo anina - rekla joj Tatjana, mesec dana poto je boravila u njihovoj kui. - Da ujem. Kako to mislite da uradite? - Danijelova supruga je nezainteresovano pogledala. - Va sin je malopre izjavio da jedva eka da ide u kolu! - rekla je Tatjana, sigurna da e takva vest silno da obraduje majku.

Jer, oni su za Emanuela i traili uitelja zato da mu priblii svet kole i da mu otkrije lepotu uenja. - Pa to je, valjda, normalno da deca idu u kolu? - upitala je anina, kao da joj je neko saoptio informaciju da je preko dana dan, a da je nou - no. Tako mi i treba kad govorim gluvome, pomislila je Tatjana, a naglas rekla. - Oprostite, u pravu ste. Podrazumeva se da deca idu u kolu i da se raduju tome.

Tog trenutka, sreom, stigle su Veronika i Fabija, tako da anina vie nije imala vremena da razgovara sa Tanjom. - Drage moje, da znate ta mi se sino dogodilo! - poela je Fabija sa vrata. - Hajde da prvo sednemo da sluamo od poetka! - rekla je anina i rukom pokazala prema salonu, gde su uskoro ule. To e biti zanimljivi razgovori, pomislila je Tatjana u sebi, i krenula ka svojoj sobi. U hodniku je srela Danijela. Bio je izuzetno lepo raspoloen. U ruci

je drao kutiju obloenu plavim satenom. - Tanja, ovo je za vas! Molim vas da primite moj poklon, imam poseban razlog za to! Uzela je kutiju u ruke, otvorila je i - zamalo to se nije sruila na pod! U kutiji je bila prelepa ogrlica sa tri malena dijamanta, za koje se inilo da lebde u vazduhu iznad ogrlice. Bih su za nju privreni tako tanunom niti da je izgledalo kako e svakog asa odleteti nekud.

Dugo je gledala u kutiju pre nego to je rekla: ~ 29 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Ne mogu to da primim! To je, ipak, neprikladan poklon za

uiteljicu vaeg sina... - Pre nego to definitivno odbijete poklon, molim vas da ujete moj motiv da vam darujem ogrlicu - ponudio je objanjenje. - Da ujem, mada sumnjam da e to neto promeniti u mojoj odluci - rekla je suvo. - Ne mogu ovde, na hodniku, to da vam saoptim. Danas je za mene sveanost! Dananji dan slavim zahvaljujui vama. Da li mogu sa vama da ga proslavim? -delovao je uzbueno poput deteta.

Pogledala ga je, ali je brzo oborila pogled, uplaena emocijama koje je u njegovim oima videla. Ih joj se inilo da ih vidi? - Kako mislite da to proslavimo? - elim da veeras izaemo na veeru. Danas se dogodilo neto veoma, veoma vano! Hou to da vam saoptim uz ampanjac i uz muziku. - Mislim da bi bilo pametno da vas odbijem. - U tom sluaju postupite glupo! Ne morate ba uvek da budete pametni, Tatjana. Dra ivota je upravo u povremenim ludostima koje poinimo. A ja od vas ne traim ludost. Samo hou da sa vama podelim radost lepog dogaaja. - Mnogo ste tajanstveni, a ja moram da saznam... Dobro, nai emo kompromis. Idem sa vama na veeru, ali ne mogu da primim ogrlicu. Uz to, mislim da nije dobro da bilo ko sazna... mislim, treba da objanjavamo, a ja... - Ne brinite. Moja ena ima poverenja u mene, i to s pravom, a ja sam pristojan i nemam ta da krijem. Ali ako elite - nema problema. Uzmite taksi i doite veeras u osam u restoran Stela. Ve sam rezervisao sto u desnom uglu do prozora. ekau vas ispred restorana. - U redu. Doi u - rekla je i odmah se pokajala: zar ba toliko mora da se igra vatrom?

Ali, kako da odoli vatri kad tako privlano treperi pred njom, mami je i zaslepljuje?

Posle nekog vremena, ponovo ju je obuzeo spokoj. Bila je sigurna da je Danijel nee izneveriti i da e se ponaati onako kako dolikuje oenjenom mukarcu koji potuje uiteljicu svog sina.

~ 30 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Izvukla je iz ormara sve to je imala, ali kolekcija i nije bila neto naroito. Sve su to bile haljine koje je moda odavno pregazila ili su od estog pranja izbledele, ih jednostavno nisu bile za sveane prilike.

A Danijel hoe da to vee bude sveano i da se oni sveano obuku. Probala je crnu haljinu sa bretelama i ogrnula svilenu pelerinu preko nje, ali - u njoj je delovala tuno, a htela je te veeri da deluje

sreno. U plavoj mini haljini delovala je suvie izazovno. Nije lepo da na veeru sa oenjenim mukarcem ide u haljini koja tako jasno pokazuje njene lepe noge.

Probala je i sivi kostim, koji oblai kad ide na ispit kod profesora za koje je ula da su konzervativni i strogi. Ali, u tom kostimu delovala je nekoliko godina starija i mnogo ozbiljnija nego to zaiste jeste.

Kada je sve to isprobala ve je bilo pola osam! Ima sve anse da zakasni ako odmah ne krene. Zgrabila je prvo to joj se nalo pri ruci, a to su bile jednostavne sportske pantalone boje vinje i majica nenoruiaste boje. Pozvala je taksi, stavila malo parfema i izala. Pobogu, izgledam kao da sam upravo krenula na izlet u umu, a ne

na sveanu veeru. Danijel e se iznenadtii kad me vidi! On je sigurno obukao odelo, sve sa kravatom, jer je rekao da e to biti sveana veera. Ba nije lepo to sam svojom graderobom omalovaila njegovu elju da... Ali, ta mogu, sad je kasno, razmiljala je dok se taksi pribliavao Steli, a mala kazaljka na asovniku broju osam. Kada je izala iz taksija i pogledala prema ulaznim vratima restorana, nije mogla da izdri, a da se glasno ne nasmeje. Danijel je bio u farmerkama i plavoj majici kratkih rukava. Ba kao da je i sam krenuo na izlet! Kada je video Tatjanu i on se nasmejao, glasno i iskreno. - Boe blagi, kad se samo setim kakav sam strah preiveo zamiljajui te u veernjoj toaleti! Mislio sam da e sad da mi odri predavanje o tome kako pojma nemam kako se izlazi na veeru - spontano je prestao da joj persira.

~ 31 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - A ja sam mislila da e ti da se naljuti to ovakvom sportskom

garderobom omalovaavam tvoju elju da ovo vee bude sveano i da... i da... - zbunila se, jer mu se obratila sa ti prvi put otkad su se upoznali. Nazad nije mogla. - Znai da se odlino slaemo. Oseaj sveanosti trenutka je u nama, a ne u odei i nakitu - rekao je i bratski je uhvatio pod ruku da je povede prema stolu koji je rezervisao.

Seli su za sto u uglu, tako da je Tanja imala jasan pogled na ulazna vrata, dok je Danijel mogao da gleda - samo nju! Tako je bila podeena stolica, i ona nije imala gde da se skloni od njegovog pogleda. Stigao je ampanjac i on je ustao. Sveano, sa aom ampanjca u ruci, saoptio je. - Danas mi je Emanuel rekao da jedva eka da krene u kolu! Hoe

da zadivi uitelja u koli, jer je siguran da zna mnogo vie od njegovih vrnjaka! elim da ti zahvalim na onome to si uinila za njega, a uinila si mnogo... - Danijel nije skidao pogled sa Tatjaninog lica. - Danijele, pa ja sam plaena za to! - To to si ti uradila za njega, i to si u njemu probudila takvu vrstu bliskosti i poverenja, nema cenu! Da celu kompaniju zaloim, bilo bi malo za deh sree koju sam doiveo kada sam u njemu prepoznao promenu o kojoj sam sanjao. Nasmejala se, jer je Danijel delovao kao glumac u teatru, u melodrami, sa aom ampanjca u ruci, i patetinim izrazom lica.

A onda, odjednom, osmeh joj se ukoio i ona je skoro kriknula od zaprepaenja. U restoran je ulazila anina Leoni, obuena i naminkana kao da je upravo sila sa naslovne strane modnog asopisa. Drala je za ruku zgodnog mukarca koji je, po svoj prilici, bio neto stariji od Danijela. Mogao je imati etrdesetak godina. Gledali su se zaljubljeno i smeili se jedno drugom. - Hej, ta se dogodilo? Zar te je ova divna vest toliko okirala da si zanemela? - upitao je Danijel prostoduno.

~ 32 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Naravno da sam zanemela! To je neto najlepe to sam mogla da

ujem! Oboavam da radim, ali samo ako moj trud daje rezultate - odgovorila je pomalo odsutno. Pratila je ta se deava sa parom koji je upravo uao u restoran.

Sreom, anina i njen pratilac odmah su skrenuli levo i otili stepenicama na sprat. - Hej, nisam znala da restoran ima sprat! - primetila je, jer nije znala kako drugaije da sazna kuda je anina otila. A iz nekog razloga, to ju je zanimalo. - Ima. Gore su separei za zaljubljene - posebna atmosfera i tako to. Eto, da zna kad bude zaljubljena - naalio se Danijel. - Zato? Dobro je i ovde. - Dobro ti je ovde dok si sa mnom, ali kad se jednom zaljubi... ma dobro, ta me briga za to vreme! Hou da uivam u ovom trenutku! Toliko sam srean i toliko me je lepota obuzela, da se prosto plaim kako u da eksplodiram. Kako u da se razletim na sve strane i da se zateknem na svakom delu planete, jer odjednom hteo bih da nita u ivotu ne propustim, da mi ne promakne nijedan deo planete... Ala ja priam gluposti! Da li svi sreni ljudi priaju gluposti?

Tanja ga je gledala i uivala u prizoru radosti koji je videla pred sobom. Videla je srenog mukarca, videla je sreu toliko lepu i lepravu da je elela zauvek da je sauva.

Ali kako kad anina moe da side, i on moe da je vidi, i njegova srea moe da se rasprsne kao mehur od sapunice?

Kako moe ovakvog oveka da vara, pitala se, i povremeno gledala uz stepenice, u strahu da e se pojaviti i da e pokvariti ove divne trenutke koje deh sa Danijelom. Naravno, dosadno joj je! Nema nikakve obaveze, mora neim da se zabavi, objasnila je sebi i ispila au ampanjca do dna. - Dozvoli mi - rekao je, ustao sa stolice i priao Tanji s lea.

Osetila je njegove ruke na vratu, i nehotice zatvorila oi da upije taj dodir i sauva ga za sva vremena kad vie ne bude tu.

Bio je aroban taj oseaj kad se njegove ruka sputa na njen vrat, i neno je golica. A onda je ula blago pucketanje i osetila hladan dodir nakita oko vrata - on joj je namestio ogrlicu koju je jutros odbila da primi.

~ 33 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Znam da me sada nee odbiti! Znam da sada razume koliinu

moje sree, za koju si jedino ti zasluna! - rekao je. Njegove rei i nena strepnja nad sinom i njegova elja da sinu

prui najbolje, duboko su je ganule utoliko vie kada bi se setila kako je anina malopre otila na sprat sa nekim mukarcem.

Setila se kako je anina bila apsolutno ravnoduna kada joj je Tanja saoptila vest da je Emanuel promenio odnos prema uenju, i prema koli. Nita joj vie nije bilo jasno, niti je znala ta treba da radi. Znala je samo jedno - treba odmah da odu iz ovog restorana, jer svaki novi minut koji ovde provedu, nosi rizik da e Danijel da otkrije eninu prevaru i da zbog toga pati.

A Tanja je elela da zatiti i Danijela od patnje. Njegova radost je bila toliko lepa, koliko i krhka - moglo je da je poljulja i srui samo jedan korak, ili pogled usmeren u pogrenom pravcu, prema spratu. - Prihvatiu je pod jednim uslovom - rekla je Tanja. - Na sve pristajem! - spremno je rekao. - Odlino! Hou da odmah izaemo iz ovog restorana - ishitreno je izjavila. - Zato? - zapanjeno je upitao Danijel. - Zato to... zato to... ne dopada mi se ovaj restoran! - naglo je rekla svesna da je oigledno da lae, ali nije mogla da smisli bolji izgovor. Ustala je i on je znao da je kraj razgovora. Dao je znak konobaru da donese raun i izali su napolje. - Hvala za ogrlicu! Ba mi dobro ide uz ovu sportsku garderobu - rekla je uz blag osmeh, kao da hoe da odagna njegovu strepnju, a strepnja ga je zaista bila obuzela. Uplaio se da eli da odu iz restorana zato to se naljutila. Seli su u auto i krenuli prema kui. Mrak, tiha muzika, diskretan muki parfem i ampanjac, od svega toga u njenoj glavi stvorila se zbrka koja ju je radovala koliko i plaila. I to ju je vie plaila - snanije je uivala u njoj. - Ne znam ta se deava sa mnom. Oseam se veoma udno! Tako mi je lepo! Bez nekog razloga. Oseam kako ivot struji mojim telom, i kako u njemu uivam. Oseam se nekako preporoeno. Ne umem to da objasnim - kao da se u mene uselilo neko radosno, razigrano i raspevano dete! - govorio je i sav treperio.

~ 34 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Sluala je njega, a kao da je ula opis svojih oseanja. I u nju samu

se uselilo neko nestano, radosno dete, gladno i edno, a opet sreno i sito, kao da mu nita ne fali. Potpuna zbrka! Zatvorila je oi i naslonila se na sedite kao da e istog asa poleteti, a plai se visine. A zapravo, ekala je da proe taj prvi nalet radosti, pa da obuzda ono nemirno dete, da mu pripreti da se ne igra vatrom, i da ga zakljua u sobu dok neto nije zabrljalo. Auto se zaustavio, stigli su. Otvorila je oi, ne zbog toga to je auto stao, ve zato to je osetila Danijelov pogled na sebi i postidela se. Gledao ju je kao da skenira njenu duu. Osetila je da je kasno i da

vie ne moe da skriva tajnu koju ni sebi nije htela da prizna. - Od prvog dana kada sam te video osetio sam da se u mene uselio nemir koji vie ne umem da sakrijem. Poela je da me truje savest i da mi preti nesanicama - morao sam da ti priznam da u tvom drutvu nisam spokojan, da sav drhtim od radosti i straha u isto vreme. I to sam due sa tobom, to mi je tee da obuzdavam svoje ruke koje bi htele da utole nemir, i zato, zato sam izbegavao susrete sa tobom. Ali danas, danas sam morao da te vidim, i da ti se zahvalim... - priao je tiho, gotovo kroz apat, i odjednom, kao da se nemir oteo kontroli, on je prineo svoju glavu njenoj i usne su se spojile sa njenim usnama, u dug poljubac.

Nije se opirala. I ona je imala svoju tajnu, a znala je da tu tajnu tako ravo krije, da viri na sve strane.

Zar vredi sada da se opire? Ljubili su se dugo ispred kapije njegovog dvorita i dozvolila je da njegove ruke nestano tragaju ispod njene majice. Drhtala je pod tim prstima, i nita vie nije bilo vano!

Prepustila se njegovim poljupcima, kao da lebdi na ivici provalije, i halapljivo jede najslau jabuku, jer zna da joj je ona poslednje to e okusiti pre nego to propadne. Drhtala je pod njegovim usnama i rukama, i cela planeta se okretala oko nje, i oseala je kako vrelina nadire u njeno telo, kako postaje toplija od sunca, kako je danas ba ona centar sveta!

~ 35 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Znala je od trenutka kada ga je videla, znala je da se ovo mora

dogoditi, i da e posle toga biti kraj. Jer vie nita nema da se dogodi sa mukarcem koji je ve oenjen, i ve ima dete.

Dete! Pomisao na njegovo dete otrgla ju je iz njegovog zagrljaja, i ona ga je pogledala tako otro, kao da tim pogledom hoe kroz srce da ga probode. - Nisam hteo... veruj mi... oprosti mi. Izbegavau susrete sa tobom. Vie te neu zvati, vie neu nasamo sa tobom ostajati, samo nemoj

da ode! Molim te, nemoj da ode! - Ne mogu da ostanem. Bilo bi to suvie bolno. - I za mene je bolno tvoje prisustvo u kui. Svaki put kada proem pored tvoje sobe, zadrhti mi srce. Stojim tako nekoliko minuta i oslukujem tvoje disanje, oslukujem, i mada se nita ne uje, ja uivam to sam tu, blizu tebe. Uivam i patim. Valjda e proi. Ostani zbog Emanuela. Zaplakala je. - Nemoj da plae, mila. Srce e mi prepui. Nisam ja kriv. Nisam eleo da se ovo dogodi. - Znam, i ne ljutim se. Nisam ni ja elela. - Ja imam obavezu da zbog Emanuela stegnem zube i podnesem i najtei bol, samo da ostane. Ali ne znam imam li pravo od tebe da traim... - Volela bih da ostanem zbog njega, ali - udesiemo to na drugi nain. Nisam ni ja kriva. Ali zavolela sam tog malog plavuana kao da sam ga ja rodila. Ne, ne mogu da ostanem. Neka ga tvoj voza dovozi kod mene kad god poeli da me vidi. A sad, molim te, vozi me kui! - Zar ne moe ostati jo bar dva-tri dana? Dok pripremimo Emanuela. - Ne mogu. Suvie me boli ak i pomisao da uem u sobu pored ijih vrata sam tako esto stajala i oslukivala tvoje korake. Uvek sam znala kada ti prolazi - poznala bih tvoj korak meu hiljadama. Ja to nikada nisam htela ni sebi da priznam. A sada to govorim tebi, jer ti verujem. - I ja tebi verujem da e razumeti moju nesmotrenost. Mora da zna da se divim sebi koliko dugo sam izdrao da te ne dodirnem, da ti

~ 36 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy ne priznam ljubav koja je ispunila moje bie. Ne mogu da osuujem sebe, ali ti ima pravo da me osudi. - Stvarno ti je mirna savest? - upitala ga je. - Da, savreno mirna. Jer, ja sam sebi nametnuo obavezu da nikada ne pokuam da dodirnem tvoju kou, da te nikada ne poljubim. A ovek nasmrt zaljubljen, koji sebi nametne takvu obavezu, ima pravo da je prekri. Ima pravo na sitan greh, i na oprotaj greha. Srean sam to si moj greh zaustavila dok nije nadrastao moju ast, i tvoj oseaj odgovornosti. - Ne zna koliko me je napora to stajalo da te odgurnem od sebe! - Znam, isto toliko napora, koliko sam ja uloio da te posluam. Kako da ti pomognem kad ni sebi ne mogu da pomognem? - Moe. I verujem da hoe da mi pomogne. Verujem da e mi pomoi da se ponaam onako kako mi savest nalae. Mogu da ivim bez ljubavi i sa patnjom, ali ne mogu da zamislim ivot uz neprestanu griu savesti. Zato me ne dovodi u iskuenja. Danijel ju je pogledao i neno pomazio po obrazu: - Kada bih znao, kada bih samo znao da me voli koliko ja tebe volim, i da me potuje makar za deli potovanja koje prema tebi gajim, ceo svet bih okrenuo samo da sa tobom provedem ivot. - Nemoj tako govoriti. Nema veeg greha nego dete odvojiti od majke, ih od oca. Emanuel nije traio da bude roen - ako je roen, zasluuje da raste pored oca i majke. Vozi me kui, molim te, i nita me ne pitaj ako me voli. I nita ne govori. Svaka tvoja re nova je zamka za moje spokojstvo. Krenuli su.

Potovao je njenu elju i utao. Ipak, kada su stigli, morala je neto da ga pita. Neto to je mui otkad su se upoznali. - Poto vie ne elim da se viamo i da razgovaramo - bilo bi to suvie opasno - hou sada da te pitam: zato si toliko vezan za

Emanuela? I druga deca imaju oeve, ali ti... - Ne mogu to da ti otkrijem. Ali, jednom e saznati. Jednom i Emanuel mora saznati, ali ja ne mogu da mu kaem, jo je mali i jo nije spreman za neke istine. - Plai me! O emu to govori?

~ 37 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Hteo sam da ti kaem - jo nije dolo vreme da Emanuel sazna

jednu vanu istinu, a zbog te istine ja sam vezan za njega vie nego drugi oevi za svoju decu. - Neobino mi je i to koliko je anina ravnoduna prema sinu. Prosto je udno. - Nije udno. Ali, i o tome ne mogu nita da ti govorim. Ti e mi oprostiti, jer zna, siguran sam da zna koliko sam te zavoleo proteklih meseci. A kada te neko toliko voli kao ja tebe, mora da mu oprosti i ono to drugima ne bi. Ljubav bez pratanja je trivijalno oseanje sebinih ljudi.

Setila se anine i njenog ljubavnika i pomislila - moda Danijel i zna da ga ona vara, ali, eto, oprata joj zbog deteta. Uostalom, to nju nije briga - od Danijelove porodice od sada e imati kontakt jedino sa Emanuelom, i to samo dok mu bude potrebna. Postepeno e i od njega da se odvaja i da se navikava na dane u kojima nee biti Emanuelovih zapitkivanja i deijih uenja nad svim pojavama u svetu. - Dovienja, i - ako ti neto bude trebalo... - Imau to u vidu. Dovienja! - rekla je i izala iz automobila.

Dugo je gledala za njim oiju punih suza. Dobro je bar da je priznala sebi da se zaljubila u njega, u oenjenog mukarca, da je dozvolila sebi ono to je oduvek najvie prezirala kod drugih devojaka. Ali, kako da ne dozvoli kad ljubav ne pita za dozvolu? Pa dobro, ako ljubav ne pita za dozvolu, makar mogu svoje

ponaanje da kontroliem! Zato je bilo dobro da priznam sebi da sam zaljubljena kako ne bih napravila neku nesmotrenost. Danijel je divan, on me razume i vie me nikada nee traiti. A kad ga ne budem viala - valjda e i ljubav proi, razmiljala je i dodirnula usne prstima. Zadrhtala je od seanja na poljupce koje je na njima osetila te veeri.

Ne, ne kajem se zbog poljubaca! Imau od ega da ivim dok zaljubljenost ne proe. A onda e, valjda, doi druga ljubav, pomislila je dok je otkljuavala vrata porodinog stana.

~ 38 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kada je dola u svoju sobu u stanu u predgrau, gde je ivela sa roditeljima i mlaim bratom, osetila je olakanje.

Bila je srena to nikoga nema. Njeni su otputovali u Ukrajinu, i ostae tamo nekoliko meseci. Taman dok ona sredi emocije i obuzda nemir.

Pozvala je Marelu telefonom, i zamolila je da spakuje njene stvari. - Ali, zato? - Ne mogu da ti objanjavam, Marela, ali veruj mi da vie ne mogu da ostanem u toj kui. Veruje li mi? - Veruj em ti. Ali ne znam kako da objasnim Emanuelu. - Ako ne moe sama to da mu objasni, doite sutra zajedno kod mene, kada mi budu dovezli stvari. - Danijel zna da vie nee iveti u njegovoj kui? - Zna. I on me potpuno razume. - Aha, onda znam ta je u pitanju. - Ne moe ni da zamisli! Ne trudi se, nego... - Draga moja, sve mi je jasno! Primetila sam ja odavno promene u Danijelovom ponaanju. Zaboravlja, draga moja, da sam gaja odgajila i da poznajem kako die, a ne ta osea! Zacrvenela se pored telefona, kao da je Marela gleda kroz slualicu. - Marela, ja nisam dala povoda, nisam kriva... - Ko ti govori o krivici, dete moje? Uostalom, videemo se sutra, pa

emo detaljno o svemu priati! Zdravo, mila, i lepo sanjaj. - Ne verujem da u trenuti. Ali, u svakom sluaju - hvala ti, i nemoj da se ljuti na mene. Ja te volim! - I ja tebe volim, dete moje. Ne brini, bie srena, jer zasluuje sreu. - Ali, ja sam na neki udan nain ve srena, mada bi trebalo da sam tuna. - Divno! Ti to zasluuje - rekla je Marela. - Misli da su sreni svi koji zasluuju da budu sreni? - ivot bi mi bio potpuno nepodnoljiv kada ne bih verovala u tu slatku iluziju! Laku no, dete!

~ 39 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Spustila je slualicu, i u odei se spustila na krevet. Zaspala je istog trenutka, mada je bila uverena da nee zaspati cele

noi.

Probudila se rano i oekivala da se pojavi neko iz kompanije Leoni ko e joj doneti stvari. I zaista, kombi se zaustavio ispred njene zgrade i iz njega je istrao Emanuel, a za njim je, gegajui se pod teretom svojih kilograma i godina, hodala Marela i nosila neku tanicu u ruci.

Tatjana je bila veoma iznenaena silinom radosti koja ju je obuzela kada je deak potrao prema njoj i svoje mrave ruice obavio oko njenog vrata.

Podigla ga je i dugo okretala u vazduhu, ljubila ga i gledala kao da ga nije videla barem itavu venost, a videla ga je - jue!

Marela je stajala pored njih, posmatrala prizor i plakala. - ta ti je, Marela? - pitao je Emanuel. - Nemoj da plae, tata je rekao da e nas voza stalno dovoziti kod Tatjane kad god mi imamo vremena i kad god ona ima vremena za nas. - Ne plaem zato, mili moj! - ganuto je odgovorila Marela i opet zajecala. - Znam, plae zato to si se setila... Ma, nemam pojma zato plae. Hajde mi reci. Zna da ja ne volim kad si tuna! - molio je Emanuel i pustio Tanju da bi se posvetio Mareli.

Marela ga je zagrlila i od srca se nasmejala, ali kroz suze: - Valjda nisi toliko mali da nikad nisi uo kako postoje i suze radosnice!? Plaem od sree, jer sam poelela Tanju, a sada sam s njom i eto! - E pa, onda plai! Ja neu da plaem, iako sam takoe srean. Ja plaem samo kad mi neto nije po volji! - zavrio je Emanuel diskusiju i poeo da pomae vozau da iznesu stvari iz kombija.

~ 40 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Emanuel je uivao u Tatjaninom stanu. Dozvolila mu je da gleda

njene knjige iz nuklearne fizike, a Marela je za to vreme spremala ruak za njih troje. - Zar ne urite kui? Moda ete biti potrebni gospoi fianini? -upitala je Tatjana. - Draga, anina u poslednje vreme veoma retko boravi u kui, a ne jede gotovo nikad. Prema tome, nee ni primetiti da me nema! Osim toga - tamo je kuvarica. Ja sam danas tvoja! - Odlino - obradovala se Tatjana - jer moram da zavrim poglavlje rada koje moj mentor oekuje! Ti mi, Marela, raspremi stvari i sve poslai. - A ja u da gledam tvoje knjige i neu ti smetati - obeao je Emanuel.

Bio je to divan dan u kojem su svi uivali. Tatjana je zavrila svoj posao, Marela je skuvala ruak, a Emanuel je uivao u istraivanju novog prostora i slobodi koju mu je Tatjana poklonila.

Tek u predveerje, Marela je pozvala vozaa da doe po nju i Emanuela. - Priau tati kako mi je bilo divno s tobom! - rekao je ushieno Emanuel na polasku. - Voleo bih da imam ba takvu mamu! Tatjana se zacrvenela, to nije promaklo mudroj Mareli, koja je prokomentarisala: - Hajde, ne priaj svata! Ne moe niko sve da dobije - i uitelja kakvog samo poeleti moe, i mamu kakvu bi hteo da ima. Uostalom, nijedno dete nije sasvim zadovoljno svojom mamom, zato bi ti bio izuzetak? Uostalom, zato ti smeta tvoja mama? ta joj fali? - Ne smeta mi! Ona nikada nije kod kue. I kad je kod kue dou joj njene drugarice. - Eto vidi! A ta bi da ima neku dosadnu mamu koja te neprestano gnjavi i davi, i stalno neto zapoveda? - Ne znam - kratko je odgovorio.

Marela i Emanuel su otili i obeali su da pet dana nee dolaziti kod nje, jer Marela e imati goste - dolazi joj sestra iz Provanse, a Emanuel ide sa tatom na pecanje na nekoliko dana. Dobro je, taman u da zavrim rad! Bie mi to odlina terapija protiv ljubavnih jada. Rad, rad i samo rad, to me je uvek iz nevolje

~ 41 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy izvlailo, pomislila je i osetila duboku zahvalnost Mareli, koja joj je skuvala hrane za narednih nekoliko dana, podelila to u posudice i zamrzla, uz propratno objanjenje: - Da ima kad si u poslu, ili te mrzi da kuva samo za sebe!

Ljubav, iju je snagu tek otkrila, dala je Tatjani polet da radi vie

nego obino, i misli bre nego obino. Naboj kreativne energije bio je tako jak da je jedva uspevala da sve ideje koje su nadirale, stavi na papir pre nego to druge navale. Za tri dana spavala je samo devet sati, ali je zato rad bio zavren i poslat na adresu njenog mentora. Odgovor je stigao u roku od nekoliko sati: Koleginice, estitam! U vaem radu reili ste dilemu kojom se

godinama bavim, i zato vam, sa zadovoljstvom, nudim radno mesto asistenta na mojoj katedri. Nadam se da e ova ponuda doprineti da zavrite studije kako ste i planirali - do januara ove godine. Jer, ve od februara, odnosno od sledeeg semestra, eka vas mesto asistenta i univerzitetska karijera koja podrazumeva stalan, ali strpljiv hod ka vrhu.

Tog trenutka elela je da Danijel bude pored nje, da sa njim podeli radost, koja je osetila je to, mogla da se meri sa njegovom sreom u trenutku kada mu je Emanuel saoptio da je zavoleo uenje i kolu. Ali, on nije bio tu i ona nije imala sa kim da podeli radost.

Posao je zavrila, vie nema ta da oekuje, dolo je vreme za zaslueni odmor i san kojeg je eljna poslednjih dana.

Legla je na krevet i tek to je zaspala, mobilni je poeo da zvoni kao sumanut. Ponovo je pipala okolo i ponovo je prekorevala sebe to ne iskljui telefon kad poe da spava, ali - nita nije pomoglo. Morala je da ustane. A ona kad ustane - ve je potpuno budna, i vie joj ne vredi da se vraa na spavanje.

~ 42 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Telefon je prestao da zvoni da bi se za nekoliko sekundi ponovo oglasio. Konano, tu si! Ti mala, podla spravo, ti napasnie jedan odvratni, grdila je telefon dok je pokuavala da, onako bunovna i izgubljena, pritisne pravo dugme i javi se. - Halo. Da, ja sam... Marela, zar nisi rekla da ti dolazi sestra? Aha,

znai tu je izbio problem. Ma nemoj? ta je toliko hitno? Da opet nije uginula neka lastavica kad je ba toliko neophodno da odmah doem. E pa, ovoga puta ne mogu, zaista. Mnogo sam umorna i spava mi se. Osim toga, obeala sam Danijelu da vie neu dolaziti u njegovu kuu i on je obeao meni da me vie niko iz te kue nee zvati da doem. Marela, zaista mi je ao, zbog teba bih dola, ali zbog drugih okolnosti ne mogu. Ti doi sa Emanuelom kad god bude mogla, to nije problem. Spava mi se. Zdravo, Marela, - priala je u jednom dahu ne dozvoljavajui Marela da doe do rei.

Zapravo, plaila se da bi Marela mogla da je ubedi da doe. A to nikako nije smela da dozvoli. Telefon je ponovo zazvonio. Pogledala je i na ekranu videla broj vile

Leoni - dovoljan razlog da ne odgovori na poziv. Istovremeno je zaula zvono na ulaznim vratima - dodatni razlog da se ne javi na telefon. Otvorila je i ispred vrata ugledala Emanuela. Oi su mu bile oteene od plakanja, bio je zadihan i u prljavom odelu, kao da se valjao po

praini, ili provlaio kroz tunele. - Ui, maleni, i ne plai vie. Ja sam tu, ne brini, sve e biti dobro! - rekla mu je i vrsto ga zagrlila. Telefon je ponovo zvonio. Pogledala je na ekran i videla nepoznat broj. - Ako me trai tata, nemoj da me oda! Pobegao sam od kue! Molim te, nemoj nikome da kae. Molim te! Niko ne sme da zna gde sam, ali ne brini, neu dugo ostati kod tebe. - A koliko dugo planira da ostane? Pitam, isto informativno - upitala je Tanja, ozbiljno, kao da razgovara sa odraslim ovekom. Njemu je imponovala ozbiljnost u njenom tonu. Odjednom se uspravio i ponosno rekao: - Ostau dok se ne snaem. Ne brini, poneo sam svu svoju uteevinu. Mogu da zaponem neki biznis. Imam dovoljno. - Odlino! Imam i ja neto uteevine. Ako hoe, moemo zajedno da uemo u biznis. Ako ima poverenja u mene - pitala ga je.

~ 43 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Telefon je prestao da zvoni. Emanuel je pruio ruku Tanji, ona je pruila ruku njemu, i tako su

njih dvoje stiskom ruke oznaili poetak poslovne saradnje. - Pristajem! Biemo ti i ja odlini poslovni partneri! Samo nemoj nikome da kae. - Taman posla! Mi smo sada ortaci, moramo meusobno da titimo poslovne i sve ostale tajne. Telefon je ponovo zazvonio, i opet je bio onaj nepoznati broj. Javila se. - Zdravo, Tanja! Ja sam. Zna da te nikada ne bih uznemiravao da situacija nije toliko alarmantna. Ne prekidaj vezu, molim te, moram neto da ti kaem...

Kada je ula da je Danijel na vezi, mahinalno je pola u drugu sobu kako bi mu sve ispriala, ali onda se setila da to moe da izazove sumnju kod Emanuela, i da ga nagna na dalje bekstvo. Zato je ostala u sobi, pored Emanuela, i odgovorila Danijelu: - Ne brinite, gospodine, neu prekidati vezu i znam ta vas mui. Ali, ja sam trenutno u poslovnim pregovorima i ne mogu dugo da razgovaram... - Ali, sluaj, Emanuel je nestao... - Znam, sve znam, ali ne brinite. Pored mene je moj novi poslovni partner, mlad i ambiciozan, zove se Emanuel, i upravo pravimo investicioni plan, tako da u vam se javiti im budem imala neto jasniju situaciju u pogledu razloga i namera. Nema potrebe da se javljate, ja u se vama javiti, kada bude vreme. Budite spokojni, nemate nikakvog razloga za brigu! - Razumeo sam, Tanja! Znao sam da e kod tebe da ode. Divna si. Ti si aneo. Ti si... - Dovienja, gospodine, kao to sam rekla - upravo sam na sastanku sa Emanuelom i ne mogu vie da priam. Prijatno! - rekla je i zavrila razgovor.

Emanuel je ponosno digao glavu, a onda izvukao izguvanu maramicu iz depa i obrisao nos.

Vie mu ne dolikuje da plae - sad je ozbiljan poslovni ovek! ~ 44 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Tatjana je gledala u njega i razmiljala odakle da pone razgovor. Morala je neto vie da sazna, ali je reila da krene od najjednostavnijeg

pitanja: - Da li si gladan? - Kao vuk! - Onda brzo na pranje ruku, pa da jedemo. Ni ja ne mogu da mislim o poslu kad sam gladna!

Posle ruka, Emanuel je pohvalio kuvaricu, a kada je uo da je to zapravo skuvala Marela, predloio je. - Kada nam krene posao, i kada budem mogao samostalnoda ivim, Marela e da doe i da kuva za mene. Zna, ja volim Marelu. - A tatu ne voli? - Voleo sam ga. Ali on me lae. - A mamu? Zato si od nje pobegao? - Ja nemam mamu. Tanja se trgla. Ovako drastinu reakciju na svau sa roditeljima, nije oekivala od sedmogodinjeg deaka. - Kako to misli? I ja sam se naljutila na moju mamu, ali nikad nisam rekla da nemam mamu. To to sam ljuta, ne znai da je ne mam! - Moja mama je umrla im je mene rodila. Ali tata nije hteo da mi kae. Zato ga vie ne volim - rekao je i odjednom se rasplakao i otrao do Tanje. Seo je u njeno krilo, zario glavu u njeno rame i neuteno zajecao.

Tanja ga je neno mazila po kosi i pustila ga da se isplae. ekala je da sam nastavi priu. - Bilo je strano, Tanja. Ja sam pitao mamu gde je bila, a ona mi je rekla da sam dosadno, bezobrazno derite i da me se ne tie kuda ona ide. I jo mi je rekla da sam joj dosadio i da joj vie ne pada na pamet da izigrava moju mamu. I rekla je da ona ne voli decu. I da voli decu ona bi ih rodila i ne bi tuu volela. Onda sam je ja pitao zato me je rodila kad ne voli decu. I onda je ona meni rekla da me nije rodila. I onda sam ja... i onda je ona... Emanuel je ponovo poeo da jeca. Plakao je nekoliko minuta, pa je nastavio: - Mama je rekla da e da ode od kue, jer je nala nekog oveka koji takoe ne voli decu i misli da su klinci mnogo dosadni. Marela je tada rekla da treba da ode i da nije trebalo ni da dolazi, jer ona nije za mog tatu. Ja sam pitao Marelu da li je istina da me mama nije rodila, i

~ 45 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Marela je poela da plae. Ja sam rekao da me je tata sigurno lagao, a Marela je i dalje plakala, pa sam pobegao od kue. Mogu li da ivim kod tebe nekoliko dana dok se ne snaem? - Naravno da moe! Pa ti i ja smo ortaci, zar si zaboravio? - Neu ti smetati! Ti radi svoj posao, a ja u da itam. Dok ne zaponemo neki posao. Evo ti moja uteevina da je uva - rekao je Emanuel i iz depa izvukao desetak novanica od po deset i dvadeset evra. - Odlino! - rekla je i lepo sloila novac. - Samo, moraemo najpre da kupimo tebi odelo, ne moe se baviti poslom u tom pranjavom i pocepanom odelu. Kako si me uopte naao? - Pa lepo! Zapamtio sam adresu kad smo bih, pa sam uzeo taksi. I tako sam stigao. Samo, otilo mi je mnogo novca na taksi. - Nije vano! Hajdemo sad u kupovinu, pa u ja onda da zavrim neke poslove, i tek onda emo videti ta dalje da radimo. Na putu do prodavnice oglasio se njen mobilni telefron. Bila je to Marela. - Tanja, duo, znam da je Emanuel kod tebe. Divna si! Znam da ne moe da pria od njega, rekao mi je Danijel da ste razgovarali. Reci mi da li je Emanuel dobro? - Odlino, nita ne brini. - Da li ti je ispriao za aninu? - Jeste. A da li je to istina? - Da, ona mu nije majka. - Aha, znai tako! - Moe li on ostati jo neko vreme kod tebe? Da ne gleda mune scene iseljavanja i rasprave anine i Danijela? Znam da nemamo prava tako neto da oekujemo od tebe, ali... - Zato me on to nije pitao? - Plai se da te pita. - Da li on to eli? - Oduvek je eleo da potedi sina munih scena i oduvek je eleo da mu obezbedi porodicu. Zna da e sina najvie da potedi ako bude kod tebe. Ali, to nije jedini razlog. On je... Ne, ja to neu da ti priam. To nema veze. Moe li Emanuel da bude kod tebe neko vreme?

~ 46 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Naravno! - Srce si veliko, najvee na svetu! Poljubi mi Emanuela, i... - Dovienja. Emanuel je sumnjiavo gledao u nju. - Ko je to bio? - Jedan moj kolega. Zajedno smo pisali nauni rad, pa me neto pita. - Da li ti je to momak? - Ne, nije. - A ima li momka? - Nemam. - Odlino! Zna, jesam se naljutio na tatu, ali on je ipak dobar.

Moda bi on mogao da ti bude momak? - Vidi ga sad! Nije mu dosta to me uvlai u biznis, jo bi hteo i ljubavni ivot da mi sreuje. A ima li ti devojku? - Nemam, ali u nai im izaem iz problema. - E pa, onda u i ja nai momka! - veselo je odvratila.

Nekoliko dana Emanuel je uivao u Tatjaninom stanu. Ali, rokovi za razreenje situacije opasno su se pribliavali - njoj je za koji dan

poinjao semestar, a Emanuelu kolska godina. Osim toga, deak je katkad sedeo tuan i zamiljen i na pitanje ta mu je, odgovarao bi: - Poeleo sam tatu! Voleo bih da mu se javim, a ne smem da odam gde se nalazim! - A da li bi voleo da se vidi sa njim na nekom drugom, tajnom mestu? Tako on nee otkriti gde ivi, a ti e ga videti, i vie nee brinuti za njega. - Odlino! Ba bih voleo! Tatjana je uzela mobilni i dala ga Emanuelu. - Pozovi ga i reci mu gde da doe.

~ 47 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Emanuel nije krio uzbuenje. Pozvao je oca i oduevljeno poeo da

pria sa njim. Tatjana je sluala i topila se od nenosti prema deaku i njegovom ocu: - Tata, ja sam! Ne brini, dobro sam, i volim te. Jesam ljut na tebe. Zato si me lagao za mamu? Ja sam sad veliki, a uskoro u... Da, bilo bi dobro da idem u kolu. Da, to je bolje nego da se bavim biznisom. Ali kako, kad sam obeao Tanji da emo zajedno neto da radimo? Odlino, radiemo u tvojoj kompaniji. Hej, pa da, ja sam kod Tanje, moe odmah da doe. Da kaem Tanji da ima neto vano da joj kae? Pa dobro. Ne elim vie da vidim mamu. Jer mi nije mama, a nije me ni volela. Au, pa ja sam sada odao svoje tajno skrovite! Trebalo je da ti zakaem susret na nekom tajnom mestu, a ne ovde. Sad je gotovo. Dobro, i ti e meni da oda jednu tajnu kad se vidimo. Odlino. Spustio je slualicu i pogledao u Tanju. - Hej, ta ti je? Zato si se tako zacrvenela? Ljuti se to sam odao tajnu? Ne znam ta mi je bilo, izletelo mi je. Zato si crvena? Kai neto, tako me plai! - Ne plai se, nije to zbog tebe, nego... Ne znam ta da obuem. I ne znam kako da se ponaam. - Pa lepo! Budi hrabra kao ja! - rekao je Emanuel i ponosno isturio grudi napred, a glavu visoko podigao. - Sluaj me sada, kad si ve znao da zabrlja, sad ima da me upa iz nevolje. Kad tata pozvoni, ti ga pusti unutra, a ja u biti u sobi. Da moete na miru da razgovarate. A ja odoh da se spremim dok on nije doao.

Utrala je u svoju sobu i poela smueno da pretura po stvarima. Isprobala je par haljina, a onda obukla sportske pantalone i utu majicu. Zato da se spremam? Pa ne dolazi on mene da vidi, nego sina! Ja

neu da se meam, neka svoje porodine razmirice reavaju kako znaju, pomislila je u sebi, i, kad je ula zvono na vratima, rekla Emanuelu da otkljua i da pusti oca unutra. Bila je u sobi i nije videla vamice radosti koje su sevale iz susreta oca i sina. Dugo su se gledali, grlili i ljubili, i obeavali jedan drugome panju i razumevanje.

Tek kada mu se uinilo da se deak nee uvrediti, i da nee pomisliti da je zapostavljen, Danijel ga je upitao: ~ 48 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Smem li sada da odem kod Tanje u sobu? - Zavisi kakve namere ima - sumnjiavo je rekao Emanuel. - Imam nameru da je pitam da se uda za mene. - Onda pouri, ta eka, dok nije doao onaj njen kolega to je zajedno sa njom pisao rad... Ali ti si lepi od njega, ne brini. - Otkud zna? Video si tog kolegu? - Nisam ga video, ali ti si najlepi mukarac na svetu. I najbolji, i najsnaniji. Hajde, pouri, idi i pitaj je. - A ti nazovi Marelu telefonom i reci joj da uzme vozaa i da doe po tebe. - A za