Anketa i Intervju

VII POGLAVLJE

ISPITIVANJE KAO EMPIRIJSKA ISTRAIVAKA TEHNIKA

METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA

132

Ispitivanje kao empirijska istraivaka tehnika

7. ISPITIVANJE KAO EMPIRIJSKA ISTRAIVAKA TEHNIKAAnketa se, kao kvantitativni metodoloki postupak prikupljanja podataka, injenica i miljenja, iroko primenjuje u istraivanju razliitih fenomena, bilo samostalno, bilo u kombinaciji sa intervjuom, odnosno upitnikom (Kostadinovi 1998). Anketa i intervju su instrumenti posebnog postupka, ili empirijskog metoda, koji se generalno naziva ispitivanje (Radenovi 1995). U ostale empirijske metode ili istraivake postupke, kada je o drutvenim pojavama i procesima re, ubrajaju se posmatranje, statistiki metod i analiza sadraja. Cilj svake ankete je da se doe do nauno relevantnih informacija, pomou kojih se mogu analizirati stavovi, miljenja, verovanja, ubeenja i sistem vrednosti. Informacije sakupljene kroz postupak anketiranja omoguavanju sticanje novih saznanja o istraivakom problemu davanjem njegovog opisa (to je najei sluaj), njegovim razumevanjem, te, ukoliko je i to mogue, utvrivanjem uzrono-posledinih veza i odnosa. Ovaj poslednji aspekt predstavlja cilj svakog istraivanja, s tim to nauno istraivanje, shvaeno u isto pozitivistikom smislu, podrazumeva i mo predvianja buduih pojava i procesa vezanih za ispitivani fenomen. Premda je anketa zastupljena u mnogim naunim disciplinama, ona se najvie koristi u psihologiji i sociologiji. uveni nemaki sociolog Maks Veber, na primer, koristio je anketiranje u svom poznatom empirijskom radu o protestantskoj etici. Kao dodatak komparativno-istorijskom metodu, kojim je nastojao da pronikne u vezu izmeu efikasnosti kapitalistike ekonomije i religije (protestantizam i katolicizam), Veber je sprovodio i ankete meu fabrikim radnicima iz obe konfesije (Lazarsfeld i Obershall 1965). Inae, krajem XX veka se u SAD i Velikoj Britaniji tehnikom ispitivanja istraivao problem narastajueg gradskog siromatva, koje je u to vreme pratilo industrijalzaciju.

133


Veliku afirmaciju ispitivanja, kao tehnike istraivanja, dali su i Semjuel Stoufer (Samuel Stouffer) i Pol Lazarsfeld (Paul Lazarsfeld). Prvi je poznat po pionirskom radu o drutvenoj strukturi za vreme velike depresije u SAD (1929-1934) i poloaju belaca i crnakog stanovnitva u Americi. Stoufer je tokom Drugog svetsko rata izveo i opseno drutveno istraivanje za potrebe armije SAD, da bi tokom 1950-ih prouavao javno mnjenje prema efektima antikomunistikih istraga koje je predvodio Mek Karti (McCarthy). Lazarsfeld, koji je doao u Ameriku iz Austrije tokom 1930-ih, zasluan je na polju tehnika ispitivanja jer je uveo ideju ,,panel-studija. U panel-studijama isti ispitanici se podvrgavaju ponovnom intervjuisanju posle odreenog perioda. Ovakav pristup se pokazao veoma korisnim u istraivanju efekata medija na irok opseg bihejvioristikih fenomena. Inae, ispitivanje kao poseban metodoloki postupak postepeno je krilo put u okviru sociologije. Dugo je vladala bojazan da bi uvoenje anketa i intervjua vodilo zapostavljanju metoda na kojem je sociologija, u osnovi, utemeljila svoj akademski status. Re je, svakako, o komparativno-istorijskom metodu. Meutim, razvoj tehnika ispitivanja (anketa, intervju i test) doveo je do znaajnog pomaka u metodologiji. Ova vrsta empirijskog istraivanja je uznapredovala znaajno u odnosu na nekadanje prilino jednostavne ankete, zahvaljujui, pre svega, razvojnim tendencijama prisutnim u oblastima uzorkovanja, sastavljanja upitnika i odnosa prema ispitanicima, sakupljanja podataka, te u oblasti analize podataka. Danas je ispitivanje kao istraivaki postupak najzastupljenije u sociologiji (naroito na Zapadu), to ne znai da je ova tehnika i najbolja. Ankete, intervjui i testovi se u veini sluajeva kombinuju s drugim metodama. Broj akademskih disciplina koje koriste tehnike ispitivanja umnogome se poveao. Posebno su ovi instrumenti prikupljanja podataka pogodni za istraivanje organizaciono-psiholokih i sociolokih fenomena vezanih za razliite vrste kolektiva. Tako anketa nalazi svoje mesto u okviru najrazliitijih grana menadmenta interdisciplinarne nauke u kojoj industrijski menadment po znaaju zauzima jedno od najistaknutijih mesta. Korisnost ankete kao mernog instrumenta za prikupljanje podataka umnogome zavisi od kvaliteta pripremljenih pitanja koja mogu biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Kod ankete zatvorenog tipa ispitanik odgovara na pitanje na nain kako je ono postavljeno. Naime, respodent, u skladu sa svojim miljenjem, bira i odluuje izmeu134


nekoliko ponuenih odgovora. Anketa otvorenog tipa, s druge strane, omoguava ispitaniku da slobodno formulie svoj odgovor. Do dobro osmiljenog upitnika dolazi se kroz dui vremenski period budui da je potrebno voditi brigu o mnogim iniocima koji bitno utiu na upotrebljivost dobijenih podataka. S obzirom na vanost ovog aspekta istraivanja, u nastavku se podrobno izlau faktori od kojih zavisi kvalitet svake ankete (za potrebe naunih ispitivanja). Raznovrsni primeri koji su ponueni ilustruju efekate razmatranih faktora. Posle toga se u posebnom odeljku ukazuje na vrste ispitivanja.

7.1. PRINCIPI SASTAVLJANJA ANKETE Pitanje predstavlja osnovnu jedinicu ispitivanja kao istraivakog postupka. Svako pitanje treba da bude zasnovano na planu istraivanja i vezano za postavljene hipoteze. Svako pitanje mora da motivie ispitanika. Glavni aspekti istraivakog pitanja odnose se na sadraj, strukturu, format i redosled pitanja. Zbog toga se prinicipima sastavljanja pitanja (kao i upitnika) poklanja velika panja, a sve u cilju dobijanja pouzdanih podataka. Jedino tako se obradom dobijenih podataka moe doi do zakljuka o uzronim vezama i do predvianja. Drugi vaan aspekt svakog ispitivanja, odnosno ankete, odnosi se na odreivanje odgovarajueg uzorka. Tema o uzorkovanju se razmatra u narednom, VIII poglavlju. Pre prelaska na podrobnu analizu sastavljanja upitnika treba rei da ova aktivnost sadri znaajnu meru vetine, odnosno da se moe govoriti o svojevrsnoj umetnosti pravljenja upitnika za anketiranje. Na sreu, noviji uvidi iz lingvistike, kognitivne i socijalne psihologije omoguavaju da se ipak moe u veoj meri doi do formalnog upitnika. U osnovi, upitnik sadri pitanja koja se generalno mogu svrstati u etiri grupe: (1) demografska, (2) bihejvioristika, (3) saznajna i (4) pitanja o stavovima i miljenjima. Demografska pitanja su najinteresantnija za neke istraivae jer je veina varijabli uzrono vezana za razliite demografske atribute kao to su, na primer, rasa, nacionalnost, starost, prihod, obrazovanje i profesija. Iako se na prvi pogled moe pomisliti da je formulacija pitanja ove vrste relativno laka, mogui su problemi na koje se ukazuje u sledeem odeljku (oko starosne dobi i porodinog stanja). Pitanja oko identiteta po nacionalnom osnovu su veoma problematina usled135


fenomena plastinosti identiteta, kao i usled viestrukog identiteta. Uzevi u celini, demografska pitanja su kod dizajniranja ankete najlaka za pripremu i odgovaranje. Ipak ne moe se pretpostaviti da to vai kod svih demografskih pitanja. Bihejvioristika i saznajna pitanja postaju sve znaajnija u akademskim istraivanjima i evaluacijama odreenih programa (zdravstvenih, socijalnih, obrazovnih i sl.). Bihejvioristika pitanja, koja otkrivaju naine ponaanja ispitanika, esto su znaajnija od saznajnih pitanja. Meutim, bihejvioristika pitanja su esto tea za odgovaranje, te pri formulsanju ovih pitanja treba imati u vidu sledee: 1. Da li ispitanici znaju odgovore na pitanja? 2. Mogu li ih ispitanici odgovoriti tokom trajanja intervjua? 3. Da li im treba vreme da pribave informaciju? 4. Da li im je potrebna pomo da pripreme svoje odgovore? 5. Mogu li se ispitanici prisetiti dovoljno jasno svog ponaanja kako bi odgovorili na pitanja? Osetljiva bihejvioristika pitanja bi trebalo postaviti na nain da se kod ispitanika osujeti odbojnost. Na primer, pitanju ,,Koliko ste kao menader Vae kompanije otpustili radnika prole godine? trebalo bi da prethodi uvod u stilu: ,,Prola godina je zbog niza negativnih ekonomskih tendencija bila nepovljna i za veinu domaih kompanija. Meutim, uvoenje efekta grupnog ponaanja u ovako formulisano pitanje ima neke druge neeljene posledice. Saznajna pitanja se esto koriste kao deo procene radnih uslova. Ispitivanja o saznanjima, stavovima i praktinim aktivnostima, ili verovanjima, esto slue za razvoj nove proizvodne prakse i evaluaciju postojee. Saznajna pitanja pretpostavljaju da ispitanik ima dovoljno informacija da odgovori na pitanje, pri emu je odgovor tipa ,,ne znam neprihvatljiv. Saznajna pitanja treba jasno formulisati da bi bila shvaena u tom tonu. Naime, veoma esto se ova pitanja mogu odnositi na stav ispitanika. Ilustrujmo to sledeim primerom: ,,Koji deo Vae kompanije najloije radi? S obzirom na reenini sklop ovog pitanja, ono je svakako saznajnog tipa. Meutim, dodavanjem sintagme ,,po Vaem miljenju ili ,,prema Vaim saznanjima, prvobitna upitna reenica prerasta u pitanje o miljenju. Pitanja o stavovima, miljenjima i uverenjima su pitanja koja su procentualno jako zastupljena u ispitivanjima putem anketa. No,136


zalazak u ovu oblast skopan je s tekoama budui da sastavlja pitanja nikada nije potpuno siguran da li je formulisanim pitanjem predstavljena tana mera stava ispitanika. Ovi problemi se detaljnije razmatraju u nastavku ovog odeljka, posebno u analizi otvorenih i zatvorenih pitanja. 7.1.1. ODGOVARAJUI IZBOR JEZIKA I JASNOA U FORMULISANJU PITANJA Renik i gramatiku treba prilagoditi populaciji koja se anketira. Kod studija koje se sprovode unutar specifinih organizacija moe se koristiti argon koji se upotrebljava u odreenim organizacijama. Anketar bi, prema tome, trebalo da izbegava njemu blizak jezik ako je on stran njegovim respodentima. Trebalo bi, takoe, izbei nepotrebne skraenice, dvosmislenost, konfuziju i nejasnost. Anketar bi trebalo da formulie apsolutno jasno pitanje sa tano oekivanim odgovorom. Na primer, pitanje ,,Koliki Vam je prihod? nije jasno jer respondent ne zna da li se misli na nedeljni, meseni ili godinji prihod; porodini ili lini; ovogodinji ili prologodinji; prihod samo od plate ili i prihod koji ukljuuje i dividende, kamate i ostale izvore. Jasnoa pitanja se postie njegovom usmerenou na samo jedan aspekt. Na primer, pitanje ,,Da li Vaa kompanija ima penzioni i zdravstveni osiguravajui fond? je nejasno, jer preduzee moe imati jedan vid osiguranja, ali ne i drugi. Tako se ispitanik dovodi u nedoumicu da li da odgovori sa ,,da ili ,,ne. 7.1.2. IZBEGAVANJE EMOCIONALNO OBOJENOG JEZIKA, PRISTRASNOSTI USLED PRESTIA I OPTEREENOSTI PITANJA Anketar ne bi trebalo da koristi rei sa jakim emocionalnim nabojem. Trebalo bi izbegavati rei za koje se vezuju jake, ekstremne situacije. Na primer, ne treba formulisati pitanja poput ovog: ,,ta bi trebalo uraditi sa teroristima ubicama koji prete slobodi dobrih graana i bezbednosti nae dece? Pristrasnost usled prestia se javlja kada se u pitanju pominje osoba od ugleda koja, po osnovu svog poloaja u vertikalnoj stratifikaciji drutva, moe da utie na odgovor respodenta. Ispitanik se, na ovaj nain, navodi na ,,pravi odgovor. Primer ove greke je137


postavljeno pitanje u obliku: ,,Veina doktora kae da puenje cigareta izaziva rak plua i kod osoba koje borave u blizini puaa. Da li se slae? Oigledno je da ovakva formulacija pitanja navodi respodenta da odgovori sa ,,da. Primer navodeih pitanja, koja treba izbegavati, je i sledee: ,,Ti ne pui. Je li tako? Konano, pitanje ne bi trebalo optereivati suvinim pridevima i prilozima, kao u ovim primeru: ,,Da li bi predsednik Optine Bor trebalo da troi jo vie budetskog novca da bi ulice bile iste? 7.1.3. IZBEGAVANJE ANTICIPACIJE SAZNANJA ISPITANIKA Veoma esto anketar pretpostavlja odreeno znanje respodenta koje, meutim, ne mora da bude ravno onom koje anketar oekuje. Ilustracije radi, pretpostavimo da elimo testirati hipotezu koja glasi: ,,Profesori koji govore mnogo ala na asovima dobijaju bolje ocene od studenata. Krenuti s pitanjem ,,Da li ocenjuje profesora veom ocenom ako on govori ale? predstavljao bi metodoloki pogrean korak. Naime, ovako sroeno pitanje pretpostavlja potpunu svesnost studenata u smislu onog to oni rade i zato. Pravi put da se potvrdi ili odbaci gore navedena hipoteza zasnivao bi se ne na jednom, ve na dva pitanja, za svakog profesora ponaosob: ,,Kako bi ocenio profesora Marka Markovia? i ,,Da li profesor Marko Markovi govori ale na asu? (jo bolje bi bilo kada bi anketar sam brojao ale nego da se oslanja na procene studenata). Opisani put omoguava da se statistikom obradom moe doi do korelacija izeu odgovora, odnosno da se dokae relacija izmeu ocenjenosti profesora od strane studenata i broja ala koje profesori izgovore na asu. Dalje, ne treba postavljati pitanja na koja oekivani odgovori prevazilaze mogunosti respodenata. Ljudi poseduju odreene kognitivne potekoe, posebno kada se radi o dogaajima iz blie ili dalje prolosti. Pitati nekog u stilu ,,Kako si se odnosio prema svom bratu kada si bio estogodinjak? je verovatno beskorisno. U ovu grupu greaka ubraja se i ona zasnovana na pogrenim premisama. Na primer, pitanje ,,Koja je najznaajnija stvar koju treba preduzeti da se ekonomija zaustavi od daljeg propadanja u budunosti? pretpostavlja da ekonomija slabi s im se respodent i ne mora sloiti. Ovo stavlja ispitanika u nezahvalan poloaj. Zbog toga bi ispravnije bilo pitanje preoblikovati u stilu: ,,Koja je najznaajnija stvar koju Vlada moe uiniti da ojaa ekonomiju?138


7.1.4. IZBEGAVANJE NEGATIVNIH PITANJA Na negativna pitanja respodenti mogu odgovoriti sa dozom zbunjenosti. Negativni iskazi, poput ovog ,,Studenti ne bi trebalo da budu obavezni da polau diplomski ispit da bi diplomirali, esto su teki mnogim ispitanicima za odgovor, jer, ukoliko se oni ne slau sa predikatom, njihov odgovor bi trebalo da bude potvrdan, to moe dovesti do zabune. Situacija je jo nejasnija sa iskazima koji sadre dvostruke negativne sklopove poput ovog: ,,Nije dobra ideja da se eksperimentalne vebe ne urade na vreme. U ovom sluaju dobijeni podaci ne bi bili pouzdani jer respodenti mogu biti nesigurni da li da zaokrue odgovor sa ,,da ili ,,ne, uprkos njihovom uverenju o korisnosti pohaanja vebi u predvieno vreme. 7.1.5. ODGOVARAJUI REDOSLED PITANJA U UPITNIKU Pitanja koja za odgovaranje mogu biti tea, iznenaujua, ili neprijatnija, navode se pri kraju upitnika, odnosno na samom kraju. Ovim se postie dvostruko pozitivan efekat: prvo, respodent e najverovatnije dati odgovor, a, drugo, ukoliko nezadovoljan ispitanik odustane i prekine anketu, anketar ve ima dovoljno dobijenih odgovora. Pitanja se grupiu po njihovoj srodnosti kako bi se odagnao eventualno lo utisak respodenta o nesistematinosti. Takoe, ne treba zanemariti ni to kako dati odgovor na odreeno pitanje utie na odgovore na sledea pitanja. To se moe prikazati preko sledea dva pitanja: (1) ,,Da li mislite da bi Sjedinjene Drave trebalo da omogue reporterima novina komunistikih zemalja da dolaze u Ameriku i alju svoje izvetaje posle uvida u njihovu sadrinu? i (2) ,,Da li mislite da bi komunistike zemlje trebalo da omogue reporterima novina SAD da dolaze u komunistike zemlje i alju svoje izvetaje posle uvida u njihovu sadrinu? Koje e od ovih pitanja ii kao prvo, odnosno drugo, od bitnog je znaaja za odgovore, to je i prikazano u tabeli 7.1.

139

METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA Tabela 7.1. Vanost redosleda u postavljanju pitanja % slaganja pitanja uvi prvo pitanje br. 1 uvi prvo pitanje br. 2 ,,Da na pitanje br. 1 54% 64% ,,Da na pitanje br. 2 75% 82%

7.1.6.FILTRIRANJE ODGOVORA TIPA ,,NE ZNAM Odgovor tipa ,,ne znam je redovan pratilac prakse anketiranja. Ponekad se 30 do 40% ispitanika izjanjava na ovaj nain. Ovo, meutim, smanjuje u velikoj meri eksplikativnost uzorka, odnosno smanjuje se mo za objanjenje uzorka. Sa ovakvim odgovorima u anketama se postupa na sledei nain. Prvo, standardni format upitnika ne sadri odgovor ,,ne znam ali ga respodent moe navesti. Drugo, upitnik poznat kao kvazi-filter sadri meu odgovorima i onaj tipa ,,ne znam. I, tree, upitnik poznat kao puni filter najpre pita respodenta da li ima miljenje o odreenom pojmu. Ukoliko je odgovor ,,da, onda se nastavlja sa listom relevantnih pitanja. Sledei primer ilustruje princip filtriranja odgovora tipa ,,ne znam (videti takoe tabelu 7.2). Standardni format: Navedena su neka pitanja o drugim zemljama. Da li se slae ili ne sa ovakvom tvrdnjom? ,,Ruski lideri u osnovi ele da se takmie sa Amerikom. Kvazi filter: Navedeno je tvrenje o drugoj zemlji. ,,Ruski lideri u osnovi ele da se takmie sa Amerikom. Da li se slae, ne slae, ili nema miljenje? Pun filter: Navedeno je tvrenje o drugoj zemlji. Niko nema stav o ovome. Ukoliko je to sluaj i s tobom, samo odgovori sa ,,da. Radi se o tvrdnji: ,,Ruski lideri u osnovi ele da se takmie sa Amerikom. Ukoliko ima stav o ovome, odgovori sa ,,slaem se ili ,,ne slaem se. Koliko primenjeni postupak filtriranja odgovora ,,ne znam utie na njegovu relativnu frekvenciju prikazano je u tabeli ispod.

140

Ispitivanje kao empirijska istraivaka tehnika Tabela 7.2. Filtriranje odgovora.

% dobijanja svakog odgovora ,,slaem se ,,ne slaem se nemam stav

Standardni format Kvazi filter Pun Filter 48,2 38,2 13,6 27,7 29,5 42,8 22,9 20,9 56,3

7.1.7. PITANJA SA SLOBODNIM I PITANJA ZA ZATVORENIM ODGOVORIMA Pitanje sa slobodnim odgovorom je ono kojim se ne obezbeuje bilo koji standardni odgovor po osnovu biranja. Dva primera za ovo su: ,,Koliko ima ______ godina? ,,ta najvie voli u svom poslu? Pitanje sa zatvorenim odgovorom je ono kojim se dolazi do odgovarajue kategorije, pri emu respondent bira jednu od mogunosti. Primeri za ovo su: ,,Koliko si star? 1. Izmeu 12 i 15 godina 2. Izmeu 16 i 25 godina 3. Izmeu 26 i 35 godina 4. Izmeu 36 i 45 godina 5. Izmeu 46 i 65 godina ,,ta je ono to najvie voli u vezi svog posla? 1. Ljudi 2. Mogunost napredovanja 3. Zarada/ili druge naknade 4. Ostalo: ______________________________ (uneti) Postoje mnogi razlozi koji utiu na izbor jednog ili drugog tipa pitanja. U tabeli ispod daje je uporedni prikaz prednosti i nedostataka pitanja sa slobodnim i pitanja sa zatvorenim odgovorom.

141

METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA Tabela 7.3. Pitanja sa slobodnim i pitanja sa zatvorenim odgovorom. Prednosti Nedostaci Mogu nametnuti misli ispitaniku; Ispitanik odgovara nezavisno od toga poseduje li ili ne stav; Ispitanik se moe oseati ogranienim ili frustriranim; Mnotvo izbora moe delovati zbunjujue; Mogua ispitanikova pogrena interpretacija pitanja; Suptilne nijanse se mogu izgubiti; Primoravaju ispitanike na jednostavne odgovore.

Pitanja sa zatvorenim odgovorom

Laka i brza za odgovaranje; Odgovori ispitanika se mogu lako uporeivati; Laka kompjuterska analiza odgovora; Izbor odgovora ini pitanja jasnijim; Lake ponavljanje ispitivanja.

Pitanja sa otvorenim odgovorom

Ispitanici daju odgovore sa ili bez panje na detalje; Odgovori mogu biti Omoguava neogranien irelevantni; broj odgovora; Zaboravni i ispitanici slabije Ispitanici mogu da artikulisanosti mogu biti pojasne podreeni; svoje odgovore; Kodiranje odgovora moe biti Mogu se dobiti subjektivno i zamorno; neoekivani odgovori; Zahteva vie vremena i napora Otkriva se proces od ispitanika; razmiljanja ispitanika. Kada ispitanik izostavi odgovor, ne zna se da li je to zbog njegovog verovanja ili zaboravnosti.

142


Prednosti i nedostatke otvorenih i zatvorenih pitanja komentarie i Mozer (1962):Odgovarajue prednosti pitanja sa slobodnim i pitanja sa zatvorenim odgovorima bile su predmet velikih diskusija i istraivanja. Kod pitanja sa slobodnim odgovorom, anketiranom licu je data sloboda pri odluivanju aspekta, forme, detalja i duine odgovora, a na anketaru je da zabelei to vie. Kod pitanja sa zatvorenim odgovorom, anketirano lice ima ogranien broj odgovora za koje se treba opredeliti, ili je pitanje postavljeno sa slobodnim odgovorom, a anketar razmeta odgovor u odgvarajuu kodiranu kategoriju. Meutim, uvek je poeljno poeti razgovor s otvorenim pitanjem, kako bi se anketirano lice privolelo da govori slobodno.

7.1.8. PITANJA SA ZATVORENIM ODGOVOROM Kod zatvoreno zavrenih pitanja potrebno je izbei problem preklapanja ponuenih kategorija. Posmatrajmo sledei primer, odnosno pitanje: ,,Koliki je Vas godinji porodini prihod? 1. 2. 3. 4. 5. 6. Manji od 100.000 dinara Od 100.000 do 250.000 dinara Od 250.000 do 350.000 dinara Od 350.000 do 500.000 dinara Od 500.000 do 750.000 dinara Vei od 750.000 dinara

Kao to se vidi, osobi sa porodinim prihodom od, recimo, 350.000 dinara ne bi bilo jasno koju kategoriju bi trebalo da zaokrui. 7.1.9. RANGIRANJE PONUENIH ODGOVORA Dobijeni odgovori mogu se, korienjem jezikih iskaza, rangirati na razliite naine koji se kasnije, u postupku analize podataka, prevode u odgovarajue varijable. Na primer, koliko je osoba liberalna moe se ispitati anketom koja nudi sledee odgovore, rangirane od najnieg do najveeg stepena liberalizma: 1. Nije uopte liberalna, 2. Neto liberalna, 3. Veoma liberalna, 4. Protivnik liberalizma.143


Predoeni nain rangiranja nije bez odreenih problema. U navedenom primeru ne nudi se srednji odgovor u pogledu stepena liberalizma. Neke osobe mogu da zauzmu neutralan, odnosno nikakv stav. S druge strane, ako su ponuene srednje kategorije ispitanici esto biraju po inerciji samo srednje odgovore (vidi odeljak 6.3). Najee se ipak primenjuje Likertova skala. Likert (Rensis Likert) je u pokuaju da pobolja nivoe merenja u drutvenim istraivanjima kroz korienje standardizovanih katergorija u odgovorima predloio petokategorijalnu skalu. Na pitanje anketera, po Likertvoj skali, ispitanik bira jedan od sledeih 5 odgovora: __,,jako se slaem __,,slaem se__,,neutralan __,,ne slaem se __,,jako se ne slaem Postavlja se pitanje koliko bi kategorija trebalo da bude ponueno kako bi se obezbedila gradacija, odnosno iznijansiranost odgovora. Praksa pokazuje da se statistika pouzdanost podataka znaajno poveava po postizanju broja od sedam kategorija. Posle toga statistika pouzdanost opada, stabilizujui se oko broja 11, a sa 20 ponuenih kategorija ona opada dramatino. Direktno odreivanje intervala je metod odreivanja odnosa izmeu razliitih dogaaja ispitivanog problema. U osnovi ove tehnike rangiranja je da se ispitaniku ponudi poetna kategorija (sa zadatom nominalnom vrednou) na osnovu koje ispitanik uporeuje ostale odgovore. Pretpostavimo, na primer, da istraivaa zanima teina kriminala. Zapoelo bi se sa pripisivanjem nekog broja jednoj vrsti kriminalnog dela. Na primer, moe se za ,,prekraj dodeljuje 100 bodova. Postupak se dalje nastavlja postavljanjem pitanja: Dobro, ako je prekraj teak 100 bodova, koliko je teko ,,ubistvo? Ako ispitanik misli da je krivino delo ubistva 10 puta tee od prekraja, pripisae ubistvu 1.000 bodova, ili bilo koju drugu vrednost saglasno njegovom poimanju relativnog odnosa izmeu razliitih krivinih dela. Posle toga od ispitanika se trai da raspodeli ostale vrste krivinih dela unutar ovako odreenog intervala. Odreivanje ranga je postupak koji je pogodan kada se radi o malom broju kategorija. Na primer, umesto ocenjivanja koliko su ozbiljni odreeni organizacioni problemi, od ispitanika se trai da ih jednostavno sortira poev od najozbiljnijeg do najbezazlenijeg problema.144


Poreenje u parovima se sprovodi na taj nain to se svaki put ispitaniku ponude po dve kategorije, a on treba da se odlui za jai atribut. Tako se, na primer, mogu ponuditi dva tipa organizacionih problema a od ispitanika traiti da se izjasni o onom koji je po njegovom miljenju ozbiljniji. Inae, pored Likertove skale, za rangiranje odgovora mogu se koristiti i grafika skala, semantika skala, neverbalna skala, te skala frekvencije. Sledi niz od etiri primera za svak tip skale ponaosob. Grafika skala: ,,Kako bi ocenio film koji si upravo video? (Upotrebi znak ,,x) (vrlo dobar)--------------------------------------------------(vrlo lo) Semantika diferencijalna skala: ,,Postavi znak na svakoj liniji koji ilustruje tvoj odnos prema puenju. (dobar) ___:___:___:___:___:___:___ (lo) (jak) ___:___:___:___:___:___:___ (slab) (aktivan) ___:___:___:___:___:___:___ (pasivan) Neverbalna skala: ,,Pokai lice koje ilustruje kako se osea u blizini neposredno pretpostavljenog.

Skala frekvencije: ,,Zaokrui broj na skali koji pokazuje koliko esto izbegava mesta za odmor zbog prisustva puaa. 1. 2. 3. 4. 5. Uvek esto Ponekad Retko Nikad

145


7.2. VRSTE ISPITIVANJA Postoje razliite vrste ispitivanja. Ispitivanja se razlikuju s obzirom na njihovu namenu, nain sprovoenja (kontaktiranja) sa ispitanicima, kao i na vremenski period tokom kojeg se sprovode. 7.2.1. NAMENA ISPITIVANJA S obzirom na namenu, ispitivanja se koriste da: (1) opiu ili (2) objasne istraivani fenomen. Deskriptivna ispitivanja dokumentuju odreena stanja javnog mnjenja, ponaanja ili karakteristika stanovnitva u jednom odreenom vremenskom trenutku. Javne ankete, na primer, obezbeuju informaciju o trenutnom stanju stavova ljudi po odreenom pitanju. Deskriptivna ispitivanja se esto koriste u poslovnim studijama kako bi se razumelo ponaanje zaposlenih u pogledu motivacije, zadovoljstva poslom ili kanjavanja. Analitikim ispitivanjem nastoji se proniknuti u karakteristike odnosa izmeu promenljivih (varijabli). Meutim, ispitivanja koja imaju za cilj da objasne istraivani fenomen ne ograniavaju se samo na sakupljanje isto deskriptivnih podataka, ve izvode merenja promenljivih ije se relacije mogu analizirati. Na primer, ispitivanjem se moe proceniti nivo kupovine nekog proizvoda i stepen mere koji povezuje poveanu prodaju sa nedavno sprovedenom reklamnom kampanjom tog proizvoda. Ispitivanje je najpopularnija metoda za prikupljanje podataka u poslovnim studijama, a kao glavne vrste upitnika (kao to je ve istaknuto u uvodu ovog deljka) koriste se deskriptivni i/ili analitiki upitnik. Posle odreivanja istraivakog pitanja i jasnog definisanja svrhe istraivanja, pristupa se odreivanju vrste ispitivanja koje bi trebalo sprovesti: analitiko ili deskriptivno. Razliita ispitivanja dovode do raznih problema i pitanja tako da se javlja potreba za razliitim tipovima planiranja. Na slici 7.1 je predoen plan ispitivanja (Gill i Johnson 1991, 76-77).

146


Slika 7.1. Plan ispitivanja (Izvor: Gill i Johnson 1991, 76-77).

7.2.2. NAIN SPROVOENJA ISPITIVANJA Do podataka korienjem tehnike ispitivanja dolazi se putem anketa (upitnika) i preko izvrenih intervjua. Glavni naini za administriranje ankete su putem pote, telefonskog razgovora, linog intervjua, grupnog anketiranja ispitanika, a, u novije vreme, i preko interneta. Moe se primenjivati i meoviti i viestruki nain ispitivanja. Prvi se odnosi na situaciju kada ispitanik ima vie dostupnih naina za davanje odgovora, dok se drugi odnosi na nain kojim se pojedinim lanovima uzorka omoguava odgovaranje na posebne naine (na147


primer, telefonski, putem interneta). Inae, na izbor odreenog naina ispitivanja presudno utiu tri inioca: (1) veliina uzorka (ciljna grupa ili sluajan uzorak), (2) sadrina upitnika (jednostavan ili kompleksan) i (3) cena ispitivanja. U veini sluajeva trei faktor je od najmanjeg znaaja osim ako se radi o intervjuu ,,licem u lice. 7.2.2.1. Ispitivanje putem pote Ispitivanje dostavljanjem upitnika putem pote zahteva prethodno definisan uzorak ispitanika. Od ispitanika se trai da kompletiraju upitnik samostalno i da ga vrate u unapred adresiranom kovertu. U ovom sluaju se obino obezbeuju podsticaji u cilju ohrabrenja ispitanika da kompletiraju i vrate upitnike. Takvi podsticaji mogu biti u obliku novca, poklona ili uea u nagradnoj igri. Stepen vraenih odgovora predstavlja, u stvari, meru kooperativnosti ispitanika. Kooperativnost se moe poveati veom personofikacijom istraivaa, odnosno davanjem niza najznaajnijih informacija iz prolosti organizatora projekta. Iskustvo pokazuje da ispitanici itaju podatke ove vrste. Potanski upitnici moraju biti samoobjanjavajui, laki za praenje i kratki. Pogodni su jer se njima mogu obuhvatiti iroke geografske oblasti, kao i ispitanici koji ive u udaljenim krajevima do kojih bi bilo teko ili skupo poslati ispitivaa. Ovakva ispitivanja takoe obezbeuju potpunu anonimnost tako da je verovatnije da e ispitanici odgovarati istinitije na osetljiva pitanja. Slabost je pak da istraiva nema kontrolu oko naina na koji ispitanik pupunjava anketu. Naime, nije mogue biti siguran da li je ispitanik popunio upitnik sam ili uz pomo druge osobe. Potansko ispitivanja karakterie i najsporiji odziv ispitanika, a i nema kontrole oko brzine kojom ispitanici odgovaraju. Inae, ispitivanje putem pote datira jo od 1880. godine kada je nemaki sociolog Karl Marks odaslao 25.000 upitnika francuskim radnicima u nastojanju da istrai stepen eksploatacije radnika od strane poslodavaca. Meu pitanjima se nalazilo i ovo: ,, ... da li poslodavac (ili njegov predstavnik) upranjavaju trikove kako bi radnicima zakinuo deo zarade? Ne postoje dokazi da je Marks primio bilo koji odgovor.

148


7.2.2.2. Ispitivanje kroz telefonski razgovor Ispitivanje putem telefonskog razgovora podrazumeva obuena lica za izvoenje intervjua sa ispitanicima koji su nasumice odabrani u telefonskom imeniku. Neka ispitivanja putem telefona se izvode na unapred odabranim ispitanicima za koje je malo verovatno da se odazivaju na upitnik dostavljen potom ili su teko dostupni za intervju ,,licem u lice. Preteno se ovde radi o politiarima, biznismenima i novinarima. Za razliku od potanskog ispitivanja, telefonski razgovor omoguava veu kontrolu nad ispitanicima, a i dobijaju se daleko vei odzivi. Kako telefonska anketa mora da bude kratka, telefonsko ispitivanje nije pogodan metod prikupljanja podataka kada se radi o studioznijim (,,dubinskim) istraivanjima. Ogranienje postoji i u pogledu vrste pitanja koja se mogu postavljati. Na primer, pitanja sa nekoliko ponuenih odgovora nisu podesna u telefonskoj anketi. 7.2.2.3. Ispitivanje kroz intervju Intervju ,,licem u lice moe se obavljati u istraivakoj ustanovi, na ulici ili na ispitanikovom radnom mestu, osnosno u njegovom domu. Postoje dve osnovne vrste intervjua: (1) strukturisani (kada tekst pitanja i redosled kojim se ona postavljaju ostaju nepromenjeni u svakom sluaju) i (2) nestrukturisani, koji je u osnovi slian neformalnom razgovoru. Obino se podaci iz strukturisanog intervjua smatraju vanijim i verodostojnijim (Radenovi 1995). Izmeu ankete i intervjua postoje slinosti, ali i razlike. Ovu distinkciju Kostadinovi (1998) lepo opisuje na sledei nain:Karakteristika intervjua je to da se on primenjuje u intenzivnim istraivakim poduhvatima, dok se anketa obavlja u ekstenzivnim istraivanjima (i to veih skupina, onih koje slue za ispitivanje). Intervju se moe obavljati u veim skupinama po uzorcima, za istraivanje pojedinih drutvenih pojava. Kako se intervju razvio iz razgovora, to zahteva direktan kontakt ispitivaa i ispitanika o bilo kojim problemima. Intervjuist mora da ima toplinu u ophoenju, nenost, ljubaznost, jasnou i usmerenost prilikom izraavanja. Mora se zadobiti ispitanik za sebe, da bi se dobili korektni odgovori. Interjuist bi trebalo da savlada vetinu uspostavljanja kontakta sa ispitanikom.

149


Inae, intervjuist mora identifikovati potencijalne ispitanike na osnovu tzv. ,,filter pitanja, kako bi odredio da li odabrane osobe zaista pripadaju ciljnoj grupi u okviru koje se istrauje konkretni fenomen. Filter pitanja moraju da budu kratka jer je uobiajeno da veina ljudi pokazuje izvesnu odbojnost prema istraivaima prilikom ovakvih kontakata. 7.2.2.4. Grupno ispitivanje Grupno (ispitivanje) anketiranje je postupak koji kombinuje aspekte potanskog ispitivanja i intervjua. Obavlja se jednovremeno sa itavom grupom unapred odreenih ispitanika koji, u prisustvu intervjuista, popunjavaju upitnik. Mesto upitnika moe biti istraivaka ustanova, hotelska sala za konferencije, uionica i sl. 7.2.3. VREMENSKI PERIOD U KOJEM SE VRE ISPITIVANJA Trea glavna odrednica ispitivanja odnosi se na to da li se ono sprovodi u jednom vremenskom trenutku ili se ono s vremena na vreme ponavlja. Ako se radi o prvom sluaju, onda je to popreno-uporedna analiza (,,cross-sectional survey). Drugi sluaj se odnosi na longitudinalna istraivanja. Najee se primenjuje prvi vid istraivanja jer se njime dolazi do stanja javnog mnjenja, saznanja, razumevanja ili ponaanja u datom vremenu. Popreno-uporedna analiza uglavnom sadri deskriptivne zapise, ali, njome se mogu analizirati i odnosi izmeu promenljivih (varijabli), odnosno razumeti karakter relacije izmeu varijabli; na primer, povezanost izmeu izloenosti medijima i ponaanja. Longitudinalne studije se mnogo ree sprovode. Ispitivanja ovog tipa, kao to je ranije istaknuto, ukljuuju pribavljanje podataka u razliitim vremenskim periodima. Ti podaci se mogu dobiti od ispitanika iste grupe ili od razliitih ispitanika. Longitudinalne studije se dele na: (1) studije trenda, (2) studije kohorti i (3) panel-studije. 7.2.3.1. Studije trenda Studije trenda su najzastupljeniji tip longitudinalnih istraivanja u oblasti medija. Uzorak u studijama trenda ine razliite grupe ljudi iz iste populacije, a u razliitim vremenima. Ovaj oblik analize se esto upotrebljava u vreme izbora. Uzorak ispitanika se ispituje pre, za150


vreme i na kraju izborne kampanje kako bi se utvrdile njihove izborne namere i stavovi vezani za kandidate i njihove programe. Takve studije pokazuju kratkotrajne i dugotrajne zakonomernosti u javnom mnjenju i ponaanju. One mogu ukazati na promene u ponaanju tokom vremena i povezati takve promene sa nekim specifinim medijskim dogaajima i promenom odnosa ispitanika s obzirom na njihov nivo poverenja prema medijima. Istraivai u studijama trenda mogu ili generalizovati njihove sopstvene rezultate ili upotrebiti podatke iz sekundarnih izvora koji su bili originalno dizajnirani za druge svrhe. Kod upotrebe sukundarnih izvora podataka vano je da podaci iz razliitih vremenskih perioda uvek potiu iz istog izvora, kao i da bude to vea slinost postavljanih pitanja u razliitim vremenima. Bilo kakve razlike u smislu formulisanja pitanja ili fluktuacije u sastavu uzorka ine to da ti podaci nisu uporedivi, te se ne moe izvesti studija trenda. 7.2.3.2. Studije kohorti Kohorta (,,cohort) je bilo koja grupa induvidua koje su povezane na neki nain ili koje su prole kroz neki znaajan ivotni dogaaj u datom periodu. Ukoliko je taj ivotni dogaaj, na primer, roenje, onda se govori o kohorti novoroenadi. Kohorte se mogu identifikovati u pogledu obrazovanja (na primer, sva deca koja otpoinju kolovanje u dobi od 7 godina na datoj lokaciji), branog statusa, itd. Bilo koje istraivanje koje podrazumeva merenje nekih karakteristika jedne ili vie kohorti u dva ili vie razliitih vremena predstavlja analizu kohorti. Analiza kohorti nastoji da identifikuje uticaj kohorti. Drugim reima, utvruje se da li su neke promene u zavisnoj varijabli nastale zahvaljujui starenju, ili su one prisutne zbog toga to lanovi uzorka pripadaju istoj kohorti. Pretpostavimo da uzorak ispitanika sastavljen od petogodinje dece gleda televizijski program svakog dana po dva asa, dok grupa osmogodinjaka gleda televiziju etiri asa dnevno. Da li ove razlike u vremenu provedenom ispred TV aparata zavise od starosnog doba dece ili su one uslovljene nekim drugim razlikama izmeu ova dva uzorka? Jedan od naina da se iznae objanjenje bilo bi praenje dveju grupa tokom naredne tri godine, te obraanje panje na to da li petogodinjaci, kako se primiu osmom roendanu, provode vie vremena gledajui televiziju. Ukoliko oni to ine, onda se moe zakljuiti da se radi o starou uzrokovanim pojavama.151


Analiza kohorti je fleksibilna tehnika koja moe da pokae da li su promene u pristupima ili ponaanju uslovljene odrastanjem (odnosno, starenjem) ili drugim drutvenim i kulturolokim faktorima. Glavni nedostatak ove tehnike, meutim, predstavlja to to specifine efekte starosne dobi, kohorte i perioda u kojem je izvrena analiza nisu pogodni za potpun statistiki metod obrade podataka. Razlike izmeu grupa ispitivanih u razliitim vremenima mogu biti pre funkcija promene u prirodi ispitivanog uzorka nego efekta proteklog vremena. Kontrolisanje efekata takvih faktora moe biti oteano, naroito ako istraiva upotrebljava podatke iz sekundarnih izvora nad kojima nema kontrolu. 7.2.3.3. Panel studije Merenje nekih karakteristika istog uzorka ispitanika u razliitim vremenima predstavlja panel-studije. Panel-studije mogu da otkriju informacije kako o diferencijalnoj, tako i o ukupnoj promeni zavisne varijable. Panel-studije se mogu sprovoditi preko dostavljanja upitnika potom, telefonskih razgovora ili intervjuima ,,licem u lice. Televizijske stanice, reklamne agencije i velike kompanije upotrebljavaju panel-studije u svrhu praenja promene ponaanja potroaa. Ova tehnika moe ukazati na promenu stavova i naina ponaanja koji bi, inae, primenom drugih istraivakih postupaka, ostali nezapaeni. U zavisnosti od namene prouavanja, istraivai mogu da koriste ili kontinuirani panel, koji se sastoji od lanova koji iznose specifine stavove i ponaanje redovno, ili intervalski panel, iji lanovi se slau da kompletiraju odreen broj upitnika ili drugih instrumenata (na primer, dnevnika) samo kada je informacija potrebna. Panel-studijama se dolazi do podataka koji su upotrebljivi u sofistikovanim statistikim analizama, a istraiva moe da identifikuje ,,uzrok-efektrelacije. Ipak, postoje problemi vezani za panel-studije. Izbor lanova za panel-grupe je otean jer se ljudi uglavnom nevoljno obavezuju na ponovljena ispitivanja. Erozija panela nastaje kada se lanstvo panela promeni tokom vremena; usled odustajanja pojedinaca. Ovo osipanje naruava kontinuiranu reprezentativnost panela. Drugi nedostatak odnosi se na sposobnost ispitanika da tokom itavog perioda ispitivanja svakom novom ispitivanju pristupe na nain kao da prethodnih ispitivanja nije ni bilo. To je, meutim, teko postii. Zbog toga se priroda odgovora ispitanika menja kao funkcija prethodno obavljenih intervjua.152


7.3. IZVOENJE INTERVJUA Izvoenje intervjua, odnosno intervjuist, zauzima posebno mesto u trouglu: istraiva intervjuist ispitanik. Iz ovog sledi da autor projekta, odnosno istraivakog zadatka, ne mora da bude i intervjuist. To je iz razloga to osobu koja sprovodi intervju treba da odlikuje itav niz osobina od vanosti za uspenost intervjua. Najvanije je, pri tome, da intervjuist savlada vetinu uspostavljanja kontakta sa ispitanikom. B. Grud i P. Het pokazuju na sledeem primeru koliko je vetine potrebno da bi intervjuist uspostavio kontakt sa ispitanikom, odnosno dobijo njegov pristanak:Respondent: ,,ao mi je, ali ja nikad ne saoptavam svoje miljenje drugima. To su samo moje stvari. Intervjuist: ,,Slaem se da je sasvim na mestu da se ovek dri odreenih pravila. A znate li i da neki ljudi dolaze do vrata i ponaaju se kao intervjuisti, a u stvari ele da vam prodaju kuhinjski pribor, recimo, ili knjige, itd? Respondent (nervozno upada u re): ,,Voleo bih da vidim toga koji bi meni prodao neku knjigu! Intervjuist: ,,E vidite, ba zbog takvih ljudi svi mi iz Centralnog biroa nosimo svoje karte, da ne bi bilo zabune. (Prua svoju kartu). Evo, ovako moete biti sigurni da je u pitanju nauno prouavanje, i da nismo neki dokoliari koji vole da zabadaju nos u tue stvari. Osim toga, verovatno znate da se u ovakvim prouavanjima ne navode imena ljudi s kojima se razgovori vode. I, najzad, kad ovi tabaci dou u Biro, tamo statistiari samo gledaju ta ste rekli, a njih interesuju samo krajnji rezultati u brojevima, dok za pojedinane izjave nemaju vremena ni interesovanja. To Vam je kao i kod popisa, i niko sa strane ne moe saznati ta ste ba Vi rekli. Respondent: ,,U redu, u redu! Izvolitie unutra! Danas ba neto slavimo i imamo goste, a Vi upadoste s Vaim pitanjima. Ali nita, bar e mi prijatelji pomoi ako ne budem mogao da odgovorim na neka pitanja. Intervjuist (poto je uao): ,,Ne bi li bilo bolje da preemo u susednu sobu? Ovde bi smo smetali Vaim prijateljima a i ja u uti Vae miljenje, a ne njihovo. Zbog toga sam, u stvari, i doao. (Todorovi 1976, 269)

Intervjuist bi, takoe, trebalo da nastoji da dobije to potpunije odgovore od ispitanika. Posebno je to vano kod tzv. ,,dubinskih153


intervjua iz kojih se dobijeni podaci koriste za komparativne studije odreenih pojava i procesa, a koji nisu podesni za potpunu statistiku obradu. Tako kod odgovora tipa ,,Hm ili ,,Da, pretpostavljam, intervjuist bi trebalo da nastavi razgovor nekim ,,probnim pitanjem. Probno pitanje iziskuje od ispitanika pojanjenje prethodno datog odgovora. Uobiajeno je da u ovoj situaciji intervjuist pomogne pitanjem u stilu: ,,ta podrazumevate pod tim?

7.4. ETIKA U SPROVOENJU ANKETA I INTERVJUA Dobar deo prakse ispitivanja, kao istraivakog metoda ukljuuje, bilo implicitno, bilo eksplicitno, izraene etike aspekte. Mnogi istraivai smatraju da ukljuenjem poverljivosti, privatnosti i dobijene saglasnosti ispitanika prilikom dizajniranja upitnika, problem vezan za etiku naprosto prestaje. Daleko od toga. Etika pitanja su kompleksnija da bi se mogla obuhvatiti u pripremljenom upitiniku. Neophodno je, naime, razmiljati o nameni i oekivanim rezultatima (odnosno, posledicama) sprovedenog istraivanja. U nekim sluajevima se etika pitanja lako prepoznaju i razreavaju. Meutim, mnogi etiki problemi se ne mogu kompletno ukloniti. U takvim situacijama, istraivai razmiljaju o tim pitanjima, analiziraju ih, te modifikuju prvobitno oblikovani upitnik kako bi etike nedoumice sveli na najmanju moguu meru. Nesaglasnost oko etikih pitanja esto je prisutna to se i oekuje. Razmatranje ovih pitanja i analiza ovih razmimoilaenja je znaajno kako bi dolo do etiki gledano dobrih postupaka. Dobra etika doprinosi boljoj atmosferi za istraivanje. Na primer, potpuna saglasnost (pristanak) ispitanika da uestvuje u odreenom ispitivanju poveava njegovu panju, a, takoe, i smanjuje uestalost pitanja u smislu koliko dugo traje, ko sprovodi, te kako e ispitanici raditi anketu. Etiki ispravan pristup utie na to da su ispitanici pre koncentrisani na pitanja iz upitnika a manje na mogue rezultate ispitivanja. Dobijeni pristanak ojaava poziciju intervjuiste, a uz obezbeenu privatnost moe se postii daleko vei stepen iskrenosti u odgovorima ispitanika. Ipak, etike dileme se ne mogu izbei kod veine istraivakih projekata. Ilustrujmo to sledeim primerom. Pretpostavimo da se sprovodi ispitivanje u kom se ispitanici, korisnici naknada za lica koja su ostala bez zaposlenja, intervjuiu o njihovom prethodnom154


petogodinjem iskustvu u svetu rada. Cilj ovog ispitivanja je da se iznau odgovarajue mere po osnovu kojih bi se lica sa trita rada prevela u stanje pune zaposlenosti. Postavlja se, na primer, pitanje da li bi ispitiva trebalo da kae uesnicima ispitivanja da e ono trajati 2 minuta, iako istraiva zna da je za ovu aktivnost potrebno pola asa. Da li je obmanjivanje ispitanika o duini trajanja intervjua dobro ili loe? Na ovu dilemu moe se gledati iz dva razliita ugla. S pozitivne strane gledanja, razumno je pretpostaviti da e istraiva pre zadobiti ispitanika ukoliko on misli da e intervju trajati kratko. Pretpostavimo, takoe, da je laganje o vremenu trajanja intervjua jedini nain da se stupi u kontakt sa najproblematinijim, ali, u isto vreme, i najvanijim ispitanicima. Oni od kojih je najtee dobiti pristanak (menaderi kompanija, na primer) mogu biti voljni da uestvuju u kratkom intervjuu. S obzirom na dugorona kretanja istraiva, u svetlu primera koji je ovde dat, moe ponuditi reenje za znaajan drutveni problem (nezaposlenost) slabo plaenih kategorija stanovnitva. Meutim, kratkorono gledano, istraiva lae ispitanika. Da li bi trebalo lagati u ovom sluaju? 7.4.1. TEORIJE ETIKE Gornji primer odslikava vododelnicu izmeu dve glavne etike teorije, a to su Kantova deontologija i Milova etika teorija korisnosti (utilitarizam). Nemaki filozof Imanuel Kant (Immanuel Kant) uveo je deontoloku etiku prema kojoj su neki akti sami po sebi loi, kao, na primer, laganje. Usled toga, takve radnje ne bi trebalo da steknu status univerzalnosti, te su one, inherentno, etiki neodrive. Kantova deontologija definie moralnost kao skup neophodnih, obavezujuih principa (kategorikih imperativa) otkrivenih samim praktinim rezonovanjem. U njenoj osnovi su razum i autonomno shvatanje oveka. Deontoloke teorije su usmerene na spreavanje neeljenih posledica. Evropska istraivaka etika uglavnom tei ovoj vrsti etike. Insistiranje na jakoj privatnosti u Evropskoj Uniji je u skladu sa deontolokom etikom. S druge strane stoji Milova etika teorija korisnosti (utilitarizam; osniva Don Stjuart Mil) i drugi oblici posledine etike, prema kojima je etino sve ono to doprinosi koristi (ili srei, po Milu) najveeg broja individua u drutvu. Svaki akt (radnju) treba procenjivati prema kriterijumu: da li je njegov konaan efekat vei od napora (cene) koji se155


morao podneti. Prema tome, ono to je bitno je posledica nekog akta, a ne njegova intrinzina priroda. Principi ove etike su umnogome prisutni u vojsci (kao drutvenoj instituciji) i osnova su mnogih formalnih procedura. Makijaveli se smatra preteom ovog tipa etike zahvaljujui poznatom stavu da ,,cilj opravdava sredstvo. Pored ove dve etike teorije jaku tradiciju ima i etika teorija vrline iji je rodonaelnik starogrki filozof Aristotel. Ova teorija polazi od koncepcije idealnog ljudskog ivota, onog u kojem osoba uiva visok stepen moralne sree (u kojem ona cveta u punom smislu te rei) osnovnog moralnog dobra. Da bi osoba dostigla takvo stanje, ona mora posedovati niz karakternih osobina vrlina. Tako se institucije i drutveni procesi, prema ovoj etikoj teoriji, procenjuju prema tome da li oni pespeuju razvoj i saglasnost sa zahtevima ovih vrlina. Viena na ovaj nain, etika vrline ima svoje mesto i u razmiljanjima istraivaa koji koriste tehnike ispitivanja. 7.4.2. KORISNICI REZULTATA ISTRAIVANJA Istraivanje bi trebalo da dovede do maksimalnih pozitivnih efekata. Ovo je esto teko postii jer su u realnim uslovima samo neka istraivanja, ili njihovi delovi, u skladu sa oekivanjima. Isto tako, istraivanje bi trebalo da donese neku korist za one koji su predmet istraivanja. Konano, istraivanje bi trebalo da dovede do novih saznanja. Pronalaenje ravnotee izmeu ovih aspekata predstavlja svojevrsni izazov. Postavlja se pitanje: ,,Ko bi trebalo da uiva koristi od nekog istraivanja? Tokom 1960-ih godina dolo je do promene razmiljanja na napred postavljeno pitanje. Istraivai su poeli s tvrdnjama da bi rezultati istraivanja trebalo da idu u korist ispitivanih. Drugi su pak tvrdili da ukoliko istraivanje obezbeuje novo saznanje, to, samo po sebi, predstavlja potvrdu o neophodnosti preduzimanja nekog istrivanja. Ova debata je kontinuirana. Da bi se obezbedilo istraivanje od koristi za to vei deo drutva, treba voditi rauna o pravednoj zastupljenosti ispitanika iz razliitih socijalnih grupa. Pravednost podrazumeva sastavljanje paljivo oblikovanih procedura koje su dostupne svima pod jednakim uslovima. Treba, takoe, da postoji jednaka distribucija rizika i cena kroz sve slojeve koji bi mogli imati korist od ispitivanja. Dalje, istraivaki dizajn bi trebalo da polazi od uzorka koji vodi rauna o ukljuenju ispitanika po osnovu rodne, etnike ili klasne pripadnosti kako bi se156


dolo do rezultata koji imaju korisnost za sve mogue drutvene grupe. Ponekad istraivanje ne bi trebalo ograniiti samo na jednu grupu ukoliko se zna da bi, pored nje, i neka druga grupa imala koristi od tog ispitivanja. Na primer, prouavanje problema odlaganja opasnog otpada intervjuisanjem nadlenih menadera u hemijskim industrijskim preduzeima ne bi trebalo ograniiti samo na kompanije koje su primale pomo resornog ministarstva (za zatitu ivotne sredine), ve svih njih koji se mogu okoristiti steenim saznanjima.

7.5. ISPITIVANJE U POREENJU S DRUGIM METODAMA U poreenju sa klasinim eksperimentalnim pristupom, ispitivanja zasnovana na anketiranju i intervjuisanju ispitanika predstavljaju tip istraivanja koja se mogu sprovesti i na terenu. Ovakva ispitivanja mogu biti od koristi, kako na poetku istraivanja, tako i u poodmakloj fazi rada na istraivakom problemu (videti siku 7.2). Ovim ispitivanjima se ekstrahuju informacije od ljudi pod realnim uslovima u kontekstu svakodnevice. Ovo ini ankete i intervjue manje kontrolisanim tako da se neminovno postavlja pitanje njihove naune validnosti, definisane u uskom smislu tog pojma. Ipak, ankete i intervjui su po svom pristupu deterministiki, a odnose se prema problemima unutranje validnosti i generalizacije na slian nain kao i eksperimentalni metod. To znai da se koriste metodoloki ispravni naini uzorkovanja kako bi se rezultati mogli analizirati jezikom statistike. Ispitivanje mnogih predmeta mogue je samo ispitivanjem. Najizraenija razlika izmeu anketiranja i intervjusanja ogleda se u ceni. Sveobuhvatna istraivanja koja ukljuuju stotine ispitanika bila bi kudikamo skuplja ukoliko bi se izabrao intervju kao merni instrument. Intervjuisanje je, s druge strane, fleksibilnije u poreenju sa anketiranjem. Smatra se da su intervjui prikladiniji za kvalitativni, a ankete za kvantitativni stil istraivanja. Konano, ispitivanje ima izvesno preimustvo nad posmatranjem po pitanju nekih vanih odlika istraivanja (videti u tabeli 7.4). Posmatranje je nadmonije po pitanju preciznosti/tanosti i objektivnosti istraivanja (objanjenje je dato u odeljku 4.2.1).

157


Slika 7.2. Ciklus istraivanja u funkciji od vremena (Izvor: Malhorta i Varun 1998, 410).

Uprkos najeem korienju ispitivanja, ono je istovremeno i ,,najee kritikovana metoda prikupljanja podataka (Milosavljevi i Radosavljevi 2006, 500). Kriticizam istraivakih postupaka ispitivanja dolazi iz dva tabora: od onih koji tvrde da nedostatak kontrolne grupe dovodi, u stvari, do pseudo-nauke, i od onih koji tvrde da je ispitivanje suvie deterministiki obojeno u tehnikama grupisanja i analize individualnih odgovora. Ispitivanje, u poreenju s drugim istraivakim postupcima, ima parsimonijalni karakter. Uglavnom se koriste jednostavnije teorije na osnovu kojih je mogue izvesti manji broj hipoteza (pretpostavki) koje se testiraju. Iz ovog proizlazi eksplicitnost i specifinost prisutna u istraivakom problemu. U pojednostavljenju realnosti trebalo bi imati izvesnu meru. Iako je tenja za simplifikacijom opravdana, mara se

158


imati u vidu i Ajntajnov stav da ,,stvari treba pojednostavljivati, ali ne vie od toga.Tabela 7.4. Prednosti i nedostaci ispitivanja i posmatranja (Izvor: Ghauri i Grnhaug 2005, 102). _____________________________________________________________

Ispitivanje Posmatranje ________________________________________________________Obim + Cena + Objektivnost + Preciznost/tanost + Brzina + _____________________________________________________________

U svakom sluaju, da bi ispitivanje u poreenju s drugim metodama zadralo svoj znaaj, od sutinskog znaaja je poveanje pouzdanosti podataka. Visoka pouzdanost sakupljenih podataka se postie uvaavanjem pravila empirijskog istraivanja. Neke od mera koje mogu poboljati verodostojnost i pouzdanost podataka su: (1) paljivo predispitivanje, (2) pravilno koncipiranje mesta, vremena i populacije koja se obuhvata ispitivanjem, (3) paljivo i struno izgraena i realizovana koncepcija ispitivanja, (4) obueni i odabrani ispitivai, (5) odgovarajua konstrukcija osnove za razgovor sa kontrolisanim pitanjima i (6) dosledna realizacija osnove za razgovor ili upitnika u skladu sa psiholokom i logikom strategijom (Milosavljevi i Radosavljevi 2006, 529).

159


PITANJA1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. ta je cilj anketiranja? Od kada se anketiranje primenjuje kao istraivaka tehnika? U kojim naunim disciplinama se najee primenjuje ispitivanje? Koje vrste pitanja su sadrane u anketnom upitniku? Koje principe bi trebalo slediti prilikom sastavljanja anketnog upitnika? Uporedite prednosti i nedostatke izmeu pitanja sa slobodnim i zatvorenim odgovorom. Objasnite korisnost Likertove skale. Koji su, osim Likertove skale, drugi naini za rangiranje odgovora? Objasnite razliku izmeu deskriptivnog i analitikog ispitivanja. Kako se ispitivanje klasifikuje prema nainu sprovoenja? Opiite intervju kao poseban istraivaki instrument. Da li je tokom realizacije ispitivanja potrebno sagledavati etike aspekte? Objasnite etike dileme na nekim primerima kod primene istraivake tehnike ispitivanja. Uporedite prednosti i nedostatke pojedinih instrumenata (anketni upitnik i intervju) ispitivanja. Uporedite ispitivanje sa posmatranjem.

160

Documents

Anketa i Intervju