ANKSIOZNOST

Anksioznost karakterišu subjektivna osećanja iščekivanja,strepnjeili bojazni ili osećanja predstojeće nesreće udružena sa uznemirenjemautonomnog sistema i reaktivnošću.Anksioznost dovodi do promena u ponašanju.Ozbiljna anksioznost je začetnik loše prilagodjenosti u radu.Anksioznost ima PSIHOLOŠKE I TELESNE SIMPTOME. Psiholo-ški simptomi su najčešće nervoza,napetost,osećaj teskobe,zabrinutost,npr. zabrinutost o mogućoj nesreći koja može zadesiti dete,zabrinutostu vezi novca isl. Anksioznost /teskobnost/ je stanje koje se karakteriše osećajem tesko-be,zastrašenosti, straha sve do panike,uz psihičku i telesnu napetost i unutrašnji nemir,a i postojanje osećanja kao da će osoba eksplodirati.Najčešće je nemotivisana i nije vezana za objekt ili osobu !Anksioznost delimo na tri glavna tipa :

- Opšta anksioznost - Fobije - Panični poremećaj

Većina anksioznih poremećaja ranije se nazivala - NEUROZE.Nisu prisutni izraženiji,teži poremećaji kao kod psihoza.Shvata-nje realnosti je očuvano.Ali, javljaju se teškoće u obrascima ponašanja i medjuljudskim odnosima.Kad postoji ograničenost u socijalnom i radnom funk-cionisanju,zapravo,postoji anksiozni poremećaj.Češći su kod žena.

U Z R O C I A N K S I O Z N O S T I

U anksioznosti postoji jaka teskoba koju anksiozni pacijent po-kušava nesvesno razrešiti na različite načine,nesvesnim mehani-zmima odbrana isl.Izvor anksioznosti je unutrašnji nesvesni konflikt ili situacioni faktor poput traumatskog iskustva,gubitka ili stresa.Stres kao reakcija na životne probleme često se premešta na dru-ge sektore života i stvara anksioznost.Uzroci su,zapravo, kombinacija faktora rizika – genetika,struktu-ra ličnosti,biohemijski procesi u organizmu,životni problemi.Ipak,psihološki faktori su najvažniji i emocionalni stres kao dodatni faktor.Većina simptoma anksioznosti su manifestacija nadraženosti peri-fernog autonomnog nervnog sistema koja je nastala zbog nesvesnih

impulsa. Opšta anksioznost se javlja i na najmanji povod.Ako anksiozna osoba koristi nesvesni mehanizam odbrane – izolaciju neprikladnih,ag-resivnih nesvesnih želja i time odvaja motiv od ideje, pojedinac ćedoživljavati prisilnu misao i tada nastaje Prisilni poremećaj /Opse-sivno-kompulsivni poremećaj /.Neurotična anksioznost je slična strahu,ali se javlja kada nema vid-ljive opasnosti,kroz OPŠTU ZABRINUTOST, predosećaj opasnos-ti ili kroz vezanost za odredjenu situaciju – fobija.U vezi uzroka anksioznosti, danas se naglašava značaj ega koji nemadovoljno energije,što upozorava organizam na opasnost. Nema sada realne opasnosti,ali se organizam u razvoju susretao sa opasnostima.Ova opasnost koja upozorava organizam kreće od osećaja bespomoć-nosti.Motorne reakcije na radjanje i uskraćivanje ljubavi u ranom de-tinjstvu su,po Frojdu, koren anksioznosti.

PSIHIČKI I TELESNI SIMPTOMI ANKSIOZNOSTI

Najčešći psihički simptomi anksioznosti su lak gubitak strpljenja i teškoće sa koncentracijom /slaba koncentracija/.Očekivanje najgoreg mogućeg ishoda neke situacije.Konstantno razmišljanje o najgorem mogućem ishodu.Nesanica,teškoće sa spavanjem,loše raspoloženje.Osećaj haotičnosti,rasejanosti,pa i zaboravnosti.

TELESNI SIMPTOMI

Najčešći telesni simptomi anksioznosti su glavobolje /često glavobo-lja u potiljku ili u vidu stezanja,u vidu oklopa,obruča,šlema isl./Osećaj vrtoglavice,blage nesvestice.Osećaj umora,slabosti,malaksalosti.Preznojavanje,znojenje. Osećaj trnjenja u koži,peckanja /naročitokože šaka,podlaktice,lica.../Osećaj sušenja usta, pojačan osećaj žedji,uzimanje većih količinaTečnosti.Osećaj knedle u grlu.Uzdisanje,izdisanje, osećaj nedostatka vazduha,nedostatka daha,plitko disanje,sve do osećaja gušenja.Osećaj lupanja srca,nepravilnog rada srca,aritmija, ubrzanog radasrca isl.Osećaj leptirića u želucu,užarene kugle,kamena u želucu,“nervo-zni stomak“. Stezanje u grudima.Bolovi u mišićima,smetenost,drhtanje,nemogućnost reagovanja naseksualnu stimulaciju.