Abstrakt Izvetaja sa javnomnenjskog istraivanja

Abstrakt Izvetaja sa javnomnenjskog istraivanjaSocijalna ekskluzija u Srbiji obim, intenzitet, uzroci i tipoviIstraivaki tim: Sreko Mihailovi (rukovodilac istraivakog tima), Milo Mojsilovi, ore Vukovi, Bojan Klaar, Ivo olovi

I) Uvod

Javnomnjenjsko istraivanje Socijalna ekskluzija u Srbiji intenzitet, uzroci i tipovi obavljeno je u okviru projekta Promocija debate o socijalnoj ukljuenosti u Srbiji, iji je nosilac Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije. Osnovni cilj projekta je da pokrene debatu o problemima socijalne iskljuenosti meu svim akterima koji e se tom temom baviti u procesu prikljuenja Srbije Evropskoj uniji. Pokretanje kvalitetne debate o ovoj temu podrazumeva sprovoenje sveobuhvatnog istraivanja o tome sa kakvih pozicija Srbija kree kada je u pitanju socijalna iskljuenost. Da bi se ovaj proces razumeo do kraja i da bi se prelo na njegovo prevazilaenje uz pomo obrnutog procesa, procesa drutvenog ukljuivanja, neophodno je, sa jedne strane, istraiti kakvo je razumevanje i kakvi su kapaciteti za bavljenje ovom temom meu akterima ije se polje rada delom ili u potpunosti dotie pitanja iskljuenosti; sa druge strane, neophodno je pruiti i odgovor na pitanje o onima koji su iskljueni ko su oni, da li su to pojedinci ili imaju odlike socijalnih grupa, koji je obim iskljuenih grupa, ta su uzroci njihove iskljuenosti i da li se na osnovi svega ovoga moe rei i koji su pravci, mogunosti i sredstva za njihovo ukljuivanje. Iz tog razloga, projekat je i zapoeo sprovoenjem dva istraivanja, jednim akcionim koji je obuhvatio aktere socijalne zatite u Srbiji i drugim, javnomnenjskim, koje je obuhvatilo stanovnitvo Srbije. Drugo istraivanje sproveo je Centar za slobodne izbore i demokratiju CeSID, kao jedan od partnera na projektu. II) Metodologija

Istraivanje je obavljeno u maju 2009. godine, na reprezentativnom uzorku koji je obuhvatio 3571 ispitanika na teritoriji cele Srbije, bez Kosova i Metohije. Ispitanici su bili osobe starije od 15 godina, a prikupljanje podataka je obavljeno direktnim intervjuisanjem ispitanika (face-to-face). III) Predmet i cilj istraivanja indikatori (dimenzije) iskljuenostiNa osnovu iskustva i rezultata projekta Definisanje nacionalno specifinih indikatora socijalne ukljuenosti u Srbiji iz 2007. godine, iji je nosilac bio Tim podpredsednika Vlade za provoenje Strategije za smanjenje siromatva, sainjena je lista od 22 indikatora (dimenzije) koji su bili predmet ovog istraivanja i koji e biti analizirani u nastavku izvetaja. Istraivanje je raeno na uzorku reprezentativnom za optu populaciju iz tog uzorka indikovan je najpre 1) obim iskljuenih grupe, a potom su istraivani 2) korelati iskljuenosti, koji objanjavaju potencijalne uzroke i posledice iskljuenosti. Osim toga, za pojedine indikatore korieni su pokazatelji koje govore o iskljuenosti domainstava, gde je to bilo mogue, dok su pojedini indikatori tretirani na nivou pojedinanih ispitanika.IV) Osnovni nalazi istraivanja Nalazi istraivanja podeljeni su u etiri celine, prema karakteru indikatora, odnosno mesta indikatora u procesu drutvene iskljuenosti na I) Dimenzije/indikatori koje kao aktivni inioci definiu samu iskljuenost (ne/zaposlenost , obrazovanje, zdravlje/bolest, finansijsko siromatvo - prihodi/rashodi, etnika/nacionalna pripadnost, nepotpuna porodica), II) Dimenzije/indikatori koje su istovremeno i inioci i posledice iskljuenosti - socijalna participacija (kulturna participacija, politika participacija, participacija u odluivanju u lokalnoj zajednici - samoocena uticaja na odluke, participacija u formalnim mreama/institucijama i organizacijama, participacija u neformalnim mreama, oseaj pripadnosti socijalnim grupama), III) Dimenzije/indikatori koji su posledice socijalne iskljuenosti - zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba lini plan (uslovi stanovanja, stanarski status, kvalitet stana, kvalitet stambenog okruenja, ishrana, odevanje, higijena, opremljnost domainstva), IV) Dimenzije/indikatori koji su posledice socijalne iskljuenosti - zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba drutveni plan ( ostupnost javnih servisa i diskriminacija)1. Nezaposlenost

Jedna od osnovnih dimenzija iskljuenosti je nezaposlenost. Iskljuenost iz sfere rada ne uslovljava samo deprivaciju u postizanju i odravanju adekvatnog nivoa primanja i finansijsku sigurnost, ve uzrokuje i ozbiljnu iskljuenost iz socijalnih mrea koje se pletu na radnom mestu. Nezaposlenost, posebno trajna, podrazumeva i uskraenost za beneficije koje radna pozicija sa sobom nosi, a to su, pre svega, sistemi osiguranja (penziono i zdravstveno), pa se nezaposlenost ozbiljno reflektuje na oseanje sigurnosti i na due staze. O ne/zaposlenosti smo zakljuivali na osnovu izjave ispitanika o sopstvenom statusu i o statusu lanova domainstva u radnom uzrastu. Ne/zaposlenost ispitanika u radnom uzrastu%Ne/zaposlenost u domainstvu%

Nezaposlen i ne trai posao10Svi nezaposleni27

Nezaposlen, trai posao20Nezaposleno vie od pola domainstva32

Radi povremeno, honorarno, nadnica...8Nezaposleno pola domainstva11

Zaposlen na odreeno vreme14Nezaposleno manje od pola20

Stalno zaposlenje48Nema nezaposlenih10

Total radno aktivni ispitanici100Total domainstva 100

Sa stanovita iskljuenosti, vano je imati u vidu da grupu onih koji trenutno nemaju nikakav posao ini skoro svaki trei radno sposobni graanin (30%). Meutim, izmeu dve grupe nezaposlenih postoje velike razlike.

Nezaposlenost je znaajno uslovljena nivoom obrazovanja, odnosnom stepenom kvalifikovanosti za odreena zanimanja. to je stepen obrazovanja nii, to su anse da se bude bez zaposlenja vee. Diploma makar vie kole ili fakulteta u zemlji koja je na zaelju kolone evropskih zemalja po broju visokoobrazovanih je jedna od vanih individualnih pretpostavki za lake dolaenje do posla. Oko ova dva meusobno povezana i vana faktora, nezaposlenosti i obrazovanja, plete jedna od kljunih mrea multidimenzionalne iskljunosti.

Zanimanje sa obrazovnim nivoom, kao svojom najvanijom gradivnom komponentom, generie u znatnoj meri drutveni status, a istovremeno u velikoj meri diferencira odnos prema poslu. Grupe radnika i tehniara, odnosno ona zanimanja koja su na donjoj i donjoj srednjoj lestvici drutvenog poloaja, sa stanovita nezaposlenosti, trenutno su najugroenije. Postoje i neke ne male razlike u okviru ovako formirane ugroene grupe nekvalifikovano radnitvo i deo kvalifikovanog u veoj meri sebi obezbeuje prihode uz pomo povremenog, honorarog rada, nadnica ili uz pomo posla na odreeno, dok jedan drugi deo kvalifikovanih radnika ili tehniara eka stabilniji posao. Pretpostavka je da su oni sa nikakvim ili malim kvalifikacijama svesni injenice da nemaju vee mogunosti izbora, pa u veoj meri prihvataju i bilo kakav posao nego nikakav.

Znaajna je i veza izmeu uzrasta i nezaposlenosti; Najvei broj nezaposlenih, a koji trenutno aktivno trae posao, nalazi se u grupi najmlaih radno sposobnih stanovnika; I dok je u proseku petina populacije bez posla i aktivno ga trai, u sluaju grupe koja ima od 20 do 24 godine, taj broj je 30%, a u grupi od 25 do 29 broj je 25%. Najmlaa grupa radne snage je, dakle, najugroenija sa stanovita nezaposlenosti, a u prilog tome govori i podatak da i oni koji rade, u najveoj meri rade povremene, honorarne i sezonske poslove ili rade na odreeno vreme. Nezaposlenost produkuje i finansijsko siromatvo. Jasno je da oni koji nemaju nikakve ili imaju neredovne prihode imaju znatno manje mogunosti da zadovolje svoje potrebe, u razliitom spektru. Grupa nezaposlenih koja aktivno trai posao je sa stanovita finansijske iskljuenosti najugroenija grupa svaki peti meu njima nema dovoljno ni za hranu, a treina osim hrane, nita drugo sebi ne moe da priuti

Nezaposlenost nije jednoznaaj pojam, to se potvruje u razlikovanjima izmeu grupe koja je nezaposlena, ali ne traei posao i one koja ga aktivno trai. Grupa onih koji ni ne trae posao ine stariji, oni koji prihode uglavnom ostvaruju od poljoprivrede, imaju niska oekivanja i aspiracije... ili ih jednostavno izdrava neko drugi. Ovo ne znai da oni ne spadaju u iskljuenu grupu. Moda to nisu sa stanovita zadovoljenja bazinih potreba, ali nisu sa stanovita integrisanosti u sistem radnih odnosa, koji ne podrazumeva samo prihode. ta biva sa ovom grupom kada vie nije u mogunosti da radi na imanju, kada ih drugi vie ne mogu izdravati, da li imaju mogunosti da ostvare penziju, zdravstveno osiguranje? Odgovori su poznati, a ovu grupu moemo smatrati onima koji imaju velike anse da spadnu u potpunu iskljuenost u narednom periodu.

2. Obrazovanje

Osnovna hipoteza u kontekstu obrazovanja kao dimenzije socijalne is/u-kljuenosti glasi: graani sa niim nivoom obrazovanja imaju vee anse da budu drutveno iskljueni. Pitanje je gde lei granica u pogledu obrazovanja, odnosno ta se moe smatrati onim nivoom obrazovanja koji omoguava kakvu-takvu ukljuenost i daje anse za drutvenu integraciju. Prema rezultatima iz naeg uzorka tri petine graana ima 11 ili manje godina kole. Drugim reima, 61% graana najvie to ima od kole je zavrena dvogodinja ili trogodinja kola.Ispitanik (ponderisani uzorak)Popis 2002.

Osnovna kola i manje4447

Srednja kola 4342

Via i visoke kole1311

Total100100

Graani koji imaju nie obrazovanje imaju i ozbiljne probleme u zadovoljavanju osnovnih, ali i drugih potreba. Svaki peti ispitanik koji ima samo osnovnu kolu nema dovoljno novca ni za hranu, a svaki trei osim hrane, ima problema sa zadovoljavanjem svih drugih potreba. Oni koji imaju zavrenu kolu za radnika zanimanja u neto je boljem poloaju, ali je i kod njih broj onih koji se mogu smatrati siromanim ili veoma siromanim neto vei od prosekaObrazovanje je preduslov za odreeni socijalni poloaj, koji se odraava kroz ne/zaposlenost, finansijsko siromatvo, bavljenje odreenim zanimanjima koja mogu da obezbede pristojan ivot. to je stepen obrazovanja nii, to je tee postii ukljuujui drutveni poloaj. Na primer, meu onima koji imaju zavrenu osnovnu kolu manje od treine ima stalno zaposlenje. Takoe, u ovoj grupi je nadprosean broj onih koji su nezaposleni, a ne trae posao. Za ispitanike sa zavrenim kolama za radnika zanimanja moe se rei da su po obimu zaposlenja ispod proseka broj stalno zaposlenih je 46%, vie od proseka je i broj onih koji su nezaposleni i trae posao.Sa druge strane, obrazovanje je kognitivna varijabla koja direktno utie na odreeni nivo ukljuenosti u socijalne mree, nain pristupa informacijama (i potrebu za informacijama, uopte), participaciju u onim oblastima koje nisu puko zadovoljenje egzistencijalnih potreba, kao to su kulturne potrebe ili potrebe za drutvenom i politikom participacijom. to je nivo obrazovanja nii, to je nii i ovaj oblik ukljuenosti.

Najugroenija je grupa koja nema zavrenu ni osnovnu kolu ili ima samo taj nivo obrazovanja. Iskljuenost ove grupe se multiplikuje time to se u ovoj grupi nalaze najee najstariji, oni koji imaju zdravstene probleme i koji nemaju mogunost da ostvare prihode u potrebnoj meri.3. Zdravlje

Narueno psihofiziko zdravlje, telesna ili mentalna oteenja, esta oboljenja ili hronine bolesti ozbiljno ugroavaju svakodnevno funkcionisanje ljudi i mogu u znatnoj meri da utiu na stepen njihove ukljuenosti u drutvena deavanja. O zdravlju ispitanika smo zakljuivali na osnovu samoocene zdravlja od strane ispitanika, a o zdravlju lanova domainstva na osnovu izjave ispitanika.

Bolest/zdravlje ispitanika%Indeks bolesti u domainstvu%

Invalidnost6Svi bolesni4

Hronia bolest17Bolesno vie od pola domainstva7

esta obolevanja9Bolesno pola domainstva6

Ponekad bolestan34Bolesno manje od pola domainstva27

Zdrav (vrlo retko se razboli)34Nema bolesnih56

Total100Total100

Svoje zdravlje kao loe ili veoma loe ocenjuje 11% ispitanika. Invalidi i hronini bolesnici koji svoje zdravlje ocenjuju kao loe ili veoma loe ine 7% od ukupnog uzorka. U 11% domainstva bolesno je vie od pola lanova tih domainstava (a meu njima je i 4% domainstava u kojima su svi bolesni). Ovome treba dodati podatak da 6% ispitanika nema zdravstvenu knjiicu.

Indikativno je da osobe naruenog zdravlja imaju vee probleme sa obezbeivanjem novca za svoje potrebe. Oigledno je da jedan broj njih upravo zbog svog zdravstvenog stanja nije u mogunosti da doprinosi kunom budetu i da zbog toga odreene potrebe ostaju nezadovoljene.

Zdravstveno stanje pokazuje odreene veze sa indeksom socijalne diskriminacije. Oekivano je bilo da osobe koje imaju invaliditet ili neku hroninu bolest budu u veoj meri diskriminisane u prostoru javnog ivota. Dok u proseku 23% populacije tvrdi da je osetilo diskriminaciju u odreenoj meri, kod osoba sa invaliditetom to je 33% - dakle, svaka trea osoba sa invaliditetom bila je suoena sa nekim vidom diskriminacije, a vrlo slina situacija je i sa onim koji pate od neke hronine bolesti.

4. Finansijsko siromatvo

Na osnovu strukture prihoda i rashoda nije bilo mogue dobiti pouzdane nalaze o finasijskom siromatvu (to je bila prvobitna ideja), pa je indikator finansijskog siromatva bio odgovor na opisno pitanje o kupovnoj moi domainstva.

Koji od sledeih opisa najvie odgovara situaciji u vaem domainstvu%

Nema dovoljno novca za hranu15

Ima dovoljno novca za hranu, ali je problem kupovina odee i obue27

Ima dovoljno za hranu, ode, obuu ali nedovoljno za skuplje stvari35

Moe da priuti i kupovinu skupljih stvari, ali ne i kola, na primer21

Moemo da kupimo to god elimo2

Total100

Oni koji tvrde da nemaju dovoljno novca ak ni za hranu, po primanjima pripadaju donjim slojevima 36% njih ima ukupne prihode domainstva do 10 hiljada dinara, a 37% njih od 10 do 20 hiljada. Imajui u vidu da je prosek mesenih raspoloivih sredstava domainstva u junu mesecu iznosio 41.931 dinar i da najvei deo tih prihoda odlazi na hranu i pie, postaje jasno zato svi oni koji imaju primanja ispod ovog proseka imaju problem sa snabdevanjem hranom kao osnovom potrebom.

Prihodi u vidu plate u najveoj meri utiu na ukupna finansijska primanja domainstva, pa je oekivano da finansijsko siromatvo zavisi i od nezaposlenosti makar jednog lana domainstva. Tako, u grupi onih koji nemaju dovoljno ni za hranu, vie od treine pripada grupi nezaposlenih koji trae posao. To je i oekivano, ali zabrinjava to to je u toj grupi ak 42% onih koji imaju stalno zaposlenje, ali su primanja toliko niska (ili ih uopte i nema!), da ne omoguavaju ni zadovoljavanje potrebe za hranom.

Finansijski siromani i osujeeni ne samo da imaju tekoe u zadovoljenju osnovnih potreba usled hroninog nedostatka prihoda, ve ostaju uskraeni i iskljueni i sa stanovita sistema u kom ste nita bez novca ne moe. Ovo govore podaci o dostupnosti javnih servisa ili o diskriminaciji. Iako je diskriminacija esto vezana za odreene grupne karakteristike, kao to su nacionalnost, pokazuje se da je nae drutvo spremno da iskljui i pojedince koji su u finansijskom pogledu na dnu lestvice drutvene hirerahije. Ovo posebno vai za 14% onih koji su u takvoj situaciji oni esto imaju problema i sa zadovoljavanjem osnovnih potreba. Osim to oigledno utie na mnoge druge dimenzije iskljuenosti, kao to je sve ono to zahteva odreena materijalna sredstva kao instrument za inkluziju, finansijsko siromatvo je u znaajnoj vezi i sa drugim uzronicima iskljuenosti, kakvi su nezaposlenost ili obrazovanje. Nezaposleni i manje obrazovani u veoj meri imaju anse da ostanu na margini i u pogledu zadovoljenja potreba i kupovne svega onoga to ini kvalitet ivota.

5. Nacionalnost/etnika pripadnostGraani srpske nacionalnosti ine apsolutnu veinu (neto vie od 80%, prema popisu stanovnitva iz 2002. godine). U ovom istraivanju, Srba ima za 10% vie nego u optoj populaciji (90%). Ve sama injenica da neke nacionalne i etnike manjine u veoj meri odbijaju da uestvuju u istraivanju javnog mnenja, ukazuje na njihovo nepoverenje, to je jedan od osnova za njihovo (samo)iskljuenje. Ovo posebno vai za Rome, koji ne samo da gaje najvee nepoverenje prema svemu to dolazi iz sistema i to je inicirano od bilo koje organizacije, ve je njihova naselja nemogue obuhvatiti standardnim uzorakim procedurama. Zato u naem istraivanju nemamo reprezentativan obuhvat Roma. Oni su u tolikoj meri iskljueni da postoje tekoe i u njenoj artikulaciji i u njenom evidentiranju (to onda zahteva uzorkovanje drugog tipa i istraivanje nekim drugim metodama).

Istraivanje je pokazalo da nisu sve nacionalne zajednice iskljuene na isti nain i u istom obimu. Ozbiljne razlike se mogu uoiti izmeu nacionlnih manjina koje su postigle vii stepen i drutvene i politike integracije, kao i onih koje ive na podruju ekonomski razvijenijih regiona. Re je, pre svega, o hrvatskoj i maarskoj manjini, koje su po mnogo emu meusobno sline, po mnogim indikatorima iskljunosti dele istu sudbinu kao i veinska nacija, a u nekim oblastima se pokazuju ak i manje iskljuenim od proseka veinske nacije. Sa druge strane, romska i albanska zajednica, kao i bonjaka jednim znaajnim delom, pokazuju meusobne slinosti sa stanovita drutvene iskljuenosti.

U analizi iskljuenosti po nacionalnoj osnovi, posebno je interesantna percepcije diskriminacije, koja u sebe, izmeu ostalog, ima ugraenu i diskriminaciju upravo na nacionalnoj osnovi. Dakle, da li se pripadnici manjina oseaju diskriminisani u veoj meri nego veinska zajednica i da li se na osnovu toga moe tvrditi da su manjine podlonije drutvenom iskljuivanju?Maarska i hrvatska nacionalna zajednica u znatno manjoj meri oseaju diskriminaciju od ostalih. U obimu, u ovim grupama je neto vei broj onih koji oseaju malu diskriminaciju ove razlike su toliko male, da se moe rei da u pogledaju oseanja diskriminacije ove nacije nisu iskljuene, jer zaista dele sudbinu veinske nacije. To se, meutim, ne moe rei za ostale nacionalne manjine. Svaki sedmi predstavnik ove zbirne grupe (15%) osea veoma visoku diskriminaciju. Broj diskrimisanih i u drugim grupama vei je od proseka. Pojednostavimo li stvari, dok u proseku jedna treina populacije (33%) osea neku diskriminaciju, u grupi manjina koje nisu maarska i hrvatska taj broj dosee polovinu.

6. Brani status nepotpuna porodica

Razlog za iskljuenost iz brane zajedenice, a time potencijalno i iz drutva, generalno, moe biti razvod, kao i smrt branog druga. U ovom istraivanju, takvih je u uzorku ukupno 15% (razveden/a 10% i udovac/udovica 5%).U grupama razvedenih ili udovci/udovice vie je onih koji imaju problema sa finansijama, odnosno vie je siromanih. Oigledno je da se finansijska sigurnost lake ostvaruje u branoj zajednici u kojoj makar jedan lan moe da obezbedi kakve takve prihode. Shodno ovome, grupe razvedenih i udovaca imaju u veoj meri tekoe u pogledu ishrane i odevanja. Grupa razvedenih posebno je ugroena i sa stanovita stanaraskog statusa razvod braka jednog od bivih branih drugova esto dovodi u status podstanara, pa se u toj grupi oni nalaze iznad proseka (19% njih je bez stana, prosek je 8%).

Grupe udovaca ive u neto loijim stambenim uslovima (15% tvrdi da ivi u veoma loim uslovima stanovanja, prosek je 4%). Treba imati u vidu da je to grupa u kojoj je vie starijih osoba, pa se u ovom sluaju vri i kumulacija iskljuenosti, koju sa sobom nosi starost, nedostatak branog saputnika i drugi elementi koji karakteriu starije.

Na kraju, pokazuje se da su grupe onih koji su sticajem ivotnih okolnosti izvan brane zajednice osujeeni u veoj meri za ukljuenost u neformalne mree, od kojih je porodica svakako jedna od najznaajnijih.

Ostanak bez branog partnera, bilo razvodom bilo usled smrti, nosi sa sobom rizik uskraenja za brojne potrebe. U svakom, a posebno siromanom drutvu, porodica predstavlja grupu u kojoj se reprodukuje veliki broj drutvenih odnosa, zadovoljavaju bazine potrebe, vri solidarna preraspodela dostupnih dobara. Porodica se najee raspada nestankom braka, pa sa stanovita drutvene iskljuenosti grupe onih koji nisu u toj vrsti odnosa zbog prisilnog prestanka braka mogu nazvati relativno iskljuenim.

7. Kulturna participacija

Najvei broj sub-indikatora za utvrivanje obima i pojavnih oblika kulturne participacije se i sa stanovita sadraja kulture odnosio na masovnu, popularnu kulturu, plasiranu pre svega putem masovnih medija. ak i ovako reducirani kriterijumi kulturne participacije, ukazali su na kulturno siromatvo i iskljuenost. Kulturni aktivitet%

Kulturno pasivni14

Veoma niska kulturna aktivnost38

Niska kulturna aktivnost30

Osrednja kulturna aktivnost14

Visoka kulturna aktivnost4

Total100

Tako, 14% ispitanika moemo okrakterisati kao potpuno kulturno pasivne; blizu dve petine (38%) pokazuje vrlo nisku participaciju u kulturnoj sferi, a neto manje od treine (30%) nisku participaciju; za 18% populacije moemo rei da su ukljueni u sferu kulture na relativno ili vrlo visokom nivou (14% - osrednja i 4% vrlo visoka participacija).ta opisuje onih 14% ispitanika koje moemo smatrati kulturno potpuno pasivnim? Najpre, to je grupa koja u najboljem sluaju samo ponekad gleda televiziju (61% njih), dok neki ne ine ak ni to (38%). Meu njima nema onih koji su rekli da redovno gledaju televiziju. Imajui u vidu nivo zastupljenosti televizije u svakodnevnom ivotu ogromne veine graana (i do 90%), postaje jasno zato je ova grupa oznaena kulturnom pasivnou

Na osnovu indikatora za kulturnu participaciju, utvreno je da se polovine populacije moe smatrati kulturno iskljuenim, u apsolutnom ili relativnom smislu. Ova grupa najvii domet u kulturi dosee kroz povremeni pasivni prijem informacija o kulturnim deavanjima, koje verovatno ni ne doivljavaju kao takve.

Osnovu pretpostavku za uee u kulturi predstavlja postojanje kulturnih potreba. Ne moe se tvrditi da svi imaju ovu vrstu potrebe. Ovu potrebu imaju uglavnom oni koji imaju vii nivo obrazovanja i statusno pripadaju viim slojevima drutvene hijerarhije. Oni koji imaju tu vrstu potrebe zadovoljavaju je bez obzira kog su uzrasta ili pola, pa ak i u kojoj meri imaju finansijske mogunosti da tu potrebu zadovolje.

Finansijski, materijalni uslovi su vana, mada ne i jedina pretpostavka za zadovoljenje kulturnih potreba i potreba za kulturnom participacijom. Oni koji nemaju mogunost da zadovolje bazine, egzistencijalne potrebe, kulturne potrebe ostavljaju daleko na listi svojih prioriteta. Da ovo nije jedini uslov govori i podatak o malom broju onih koji imaju ozbiljne probleme u zadovoljenju osnovnih potreba, ali pokazuju relativno visok nivo kulturne ukljuenosti.8. Politika participacija

O politikom aktivitetu smo zakljuivali na osnovu uestalosti informisanja o politikin temama putem medija, razgovora o politikim temama sa okruenjem, izlaska na izbore, praenja izbornih kampanja i uea u izbornim kampanjama.

Politiki aktivitet%

Politiki pasivni13

Veoma niska politicka aktivnost26

Niska politicka aktivnost34

Osrednja politicka aktivnost19

Visoka politcka aktivnost8

Total100

Nali smo da je 13% graana potpuno politiki pasivno, da 26% pokazuje veoma nizak politiki aktivitet (svodi se na praenje politike preko medija ili izlazak na izbore), a jo 34% ispitanika karakterie niska politika aktivnost. Faktiki se moe govoriti o iole znaajnom aktivitetu tek u sluaju 27% graana.

ini se da je politika participacija u najmanjoj meri u vezi sa ostalim indikatorima drutvene iskljuenosti. Ona preseca, premreava sve ostale faktore. Vie je razloga za to.

Jedan od razloga je sveobuhvatnost politike, njena (pre)zastupljenost u srpskom drutvu bez koje se teko reprodukuju ostale oblasti. Zbog toga, sve drutvene grupe nalaze odreene motive da politiki participiraju, u razliitom obimu, naravno, i sa razliitim motivima. Izbori su najbolji dokaz za ovu tezu. Iako jedan broj graana daje socijalno poeljan odgovor da uestvuje u izborima, iako to moda zaista ne ini intenzitetom koji tvrdi, sigurno je da izbori ponekad predstavljaju vid koncentrisanog i vanrednog politikog i drutvenog trenutka.

Politika iskljuenost je i najoigledniji vid samoiskljuenosti. Politika ekskluzija je za neke vrsta politikog stava, koji ponovo preseca sve drutvene grupe, u razliitom obimu i razliitim intenzitetom

9. Samoocena uticaja na odluke o ivotu lokalne zajednie

ak dve treine ispitanika je izjavilo da nema nikakav uticaj na ivot svoje lokalne zajednice, a jo 17% je uticaj ocenilo kao mali. Samo u sluaju 15% ispitanika moe se govoriti o osrednjem ili veem uticaju.

Samoocena uticaja na odluke o zivotu lokalne zajednice%

Nema nikakvog uticaja68

Mali uticaj17

Osrednji uticaj11

Veliki uticaj3

Veoma veliki uticaj1

Total100

Ovakva rairenost socijalno-politike nemoi graana na lokalnom nivou stavlja ovu dimenziju ukljuenosti, odnosno iskljuenost na sam vrh pokazatelja iskljuenosti. Jednostavno reeno, gro graana Srbije je iskljuen iz procesa formiranja lokalnih politika, iz njihovog osmiljavanja, verifikacije, pa i aktivne realizacije...

Znaajan je i nalaz da ovaj pokazatelj socijalne iskljuenosti, odnosno ukljuenosti faktiki nema statistiki znaajnih korelata10. Socijalna participacija - formalne mree

Nizak, pa i nikakav politiki aktivitet i uticaj minimalnog broja graana na lokalno odluivanje, postaju jasniji kada se pogledaju podaci o ukljuenosti u formalne mree. O toj ukljuenosti smo inae zakljuivali na osnovu uestalosti kontakata sa politikim partijama, crkvenim organizacijama, sindikatima i nevladinim organizacijama

Socijalna participacija - formalne mree%

Neukljuen u formalne mree (odsustvo svih kontakta)84

Malo ukljuen u formalne mree12

Osednje ukljuen u formalne mree2

Visoko ukljuen u formalne mree1

Veoma visoko ukljuen u formalne mreze (puni kontakt sa gotovo svima)1

Total100

Vidimo da o ukljuenosti u formalne mree i znatnijem obimu moemo govoriti tek u sluaju 4% ispitanika (!), dok s druge strane o odsustvu svakog znaajnijeg kontakta ak u sluaju 84% ispitanika. Participacija u formalnim mreama je obrnuto proporcionalna participaciji u neformalnim mreama. Kao to je participacija u neformalnim mreama izuzetno obimna, tako je participacija u formalnim mreama izuzetno mala11. Socijalna participacija - neformalne mreeSasvim je drugaije kada su u pitanju neformalne mree (porodica, roaci, prijatelji, komije). Kao da se sve to se gubi na formalnom i institucionalnom planu, nadometa u neformalnoj ravni. ak 82% ispitanika je u velikoj meri ukljueno u ove mree, a izvan njih je tek jedan do dva posto ispitanika.

Socijalna participacija - neformalne mree%

Neukljuen u neformalne mree1

Malo ukljuen u neformalne mree2

Osrednje ukljuen u neformalne mree15

Visoko ukljuen u neformalne mree52

Veoma visoko ukljuen u neformalne mree30

Total100

Velika usmerenost na neformalne mree moda donekle apsorbuje komunikativne kapacitete usled ega ostaje malo prostora za druge oblike umreavanja i druge oblike participacije. No, re je samo o predpostavci koju treba proveriti u daljim istraivanjima.

Jedini statistiki znaajan korelat meu dimenzijama socijalne is/u-kljuenosti je sintetiki pokazatelj oseaja grupne pripadnosti (Ck=0,38), tj. neka vrsta poistoveenja (identifikacije) sa porodicom, ulicom i komilukom, mestom u kojem ispitanik ivi, nacijom i profesijom. Iako se ova meusobna povezanost moe objasniti injenicom da je porodica, a na neki nain i komiluk prisutna i u jednom i u drugom sluaju, jednom preko komunikacije, a drugi put preko poistoveenja. Od ukupnog broja ispitanika koji imaju oseaj potpune grupne pripadnosti, 89% je prilino ili potpupno umreeno u neformalne grupe. Od ukupnog broja ispitanika koji su potpuno umreeni u neformalne grupe 73% , ima oseaj priline ili potpune grupne pripadnosti.

Vie od polovine svih ispitanika (55%) istovremeno imaju oseaj velike grupne pripadnosti (prilino i potpuno) i umreeni su potpuno ili prilino. Retko ko meu ispitanicima niti je umreen niti ima oseaj grupne pripadnosti (samo 0,4%).

12. Oseaj pripadnosti socijalnim grupama

Visoko su razvijeni i oseaji pripadnosti socijalnim grupama (porodica, kvart/ulica, mesto stanovanja, nacija i profesija). Zahvaljujui gotovo potunom poistoveenju sa porodicom, ali i visokim rezultatima u ostalim dimenzijama, ukupna ocena je prilino visoka. Samo u sluaju 8% ispitanika moemo govoriti o niskoj pripadnosti, dok u svim ostalim sluajevima identifikacija je barem osrednja.

Oseaj pripadnosti socijalnim grupama%

Oseaj iskljuenosti iz socijalnih grupa 1

Oseaj niske pripadnosti socijalnim grupama7

Oseaj osrednje pripadnosti socijalnim grupama29

Oseaj prilicne pripadnosti socijalnim grupama37

Oseaj potpune pripadnosti socijalnim grupama26

Total100

Na jednoj strani nalazimo nisku participaciju kada je re o formalnim mreama (prosek 1,21) i uticaju na odluke u lokalnoj zajednici (1,53), a na drugoj relativno visok oseaj grupne pripadnosti (3,80) i visoka ukljuenost u nefomalne mree (4,06).

13. Stambeni uslovi

O stambenim uslovima je zakljuivano na osnovu posedovanja struje, vode, kanalizacije i etanog/centralnog grejanja. Ukoliko ispitanikov stambeni prostor nema nita od navedenog svrstali smo ga u veoma loe stambene uslove, ako ima jedan od navedenih elemenata u loe, dva u osrednje, tri u dobre i sva etiri elementa u veoma dobre stambene uslove. Nema sumnje da su uslovi stanovanja u naem istraivanju, najveim delom, precenjeni. Naime, u naem uzorku smo nali povoljnije uslove stanovanja u odnosu na to kako su oni stvarno. Pretpostavljamo da je u samom uzorku potcenjeno uee graana koji su u najgoroj materijalnoj situaciji, ukljuiv tu i beskunitvo i izrazito loe stambene uslove. Stambeni uslovi%

Veoma loi stambeni uslovi (bez struje, vode, kanalizacije i etanog grejanja)1

Loi stambeni uslovi5

Osrednji stambeni uslovi7

Dobri stambeni uslovi43

Veoma dobri stambeni uslovi (sa strujom, vodom, kanalizacijom i etanim grejanjem)44

Total100

14. Stanarski status

O stanarskom statusu zakljuivali smo na osnovu izjava ispitanika o tome u kakvom su vlasnikom odnosu sa stanom u kom ive. Na prvi pogled se ini malo iznenaujue, ali stanarski status nije dominantan indikator kojim se definie socijalna iskljuenost. Naime, korelacija koja postoji izmeu ovog i drugih indikatora iskljuenosti je vrlo niska, a po pojedinim pokazateljima je i suprotna od oekivanog trenda. Osnovni indikator ukazuje da skoro devet od deset ispitanih domainstava ima isto stambeno pitanje, odnosno poseduje nekretninu u kojoj ivi, bez ikakve hipoteke. Osim njih, jo 4% stanovnitva ivi u svojim stanovima ili kuama, ali su oni optereeni hipotekom ili kreditom. Na drugoj strani, 7% graana ivi u iznajmljenim stanovima, dok je samo 1% populacije u stambenom prostoru koji pripada kategoriji socijalnih stanova.Stanarski status%

Plaanje stanarine privatnoj osobi7

Placanje stanarine u socijalnim/gradskim stanovima1

Vlasnitvo sa hipotekom, kreditom4

Vlasnitvo bez hipoteke, bez ikakvih kredita88

Total100

Ne udi podatak da vlasnitvo nad nekretninom ne korelira sa drugim elementima iskljuenosti, jer su u Srbiji mogui i paradoksi da neko ko je socijalni sluaj i po mnogim elementima je iskljuen iz drutvenog ivota poseduje stan ili kuu u vrednosti od nekoliko stotina hiljada evra! Verovatno se radi o, barem za jednu manju grupu graana, srenom nasleu prolosti u kome se lake stizalo do nekretnina, a da to nije realno pratilo i promene u drugim sferama socijalne ukljuenosti. Ili, tamo gde je do toga i dolo, u periodu devedesetih su ti slojevi potpuno propali i do dan danas ne mogu da se oporave.15. Kvalitet stana

O kvalitetu stana zakljuivano je na osnovu ocene (loe, ni dobro ni loe, dobro) toplotne i zvune izolacije stana/kue, kvaliteta krova, kvaliteta stolarije, kvaliteta zidova i podova, kao i kvaliteta hidroizolacije (vlaga). Klasifikacija je izvrena sumiranjem pojedinanih ocena i njihovim grupisanjem u pet razreda, od veoma loeg do veoma dobrog kvaliteta stana.

Nema parametra na osnovu kojeg bi procenili validnost ovih nalaza, ali na osnovi precenjenosti drugih dimenzija kvaliteta stanovanja, moe se tvrditi da i ovde ima elemenata bonifikacije, odnosno da je stanje loije nego to smo utvrdili istraivanje.

Kvalitet stana%

Veoma lo kvalitet stana (loi su: izolacija, krov, stolarija, zidovi i podovi, hidrozolacija)10

Lo kvalitet stana 12

Osredji kvalitet stana 30

Dobar kvalitet stana20

Veoma dobar kvalitet (dobro su: izolacija, krov, stolarija, zidovi i podovi, hidrozolacija)28

Total100

Zanimanje graana je indikator koji se pokazao kao bitan inilac kvaliteta stanovanja. Za bolje razumevanje ovih nalaza, zanimanja treba sagledati u kontekstu njegove povezanosti sa obrazovanjem i (ne)zaposlenou. Tako najveu ugroenost beleimo u grupi poljoprivrednika i domaica i u onoj grupi radnitva koja se nalazi na dnu lestvice drutvenog poloaja. U loijim uslovima stanovanja se, dakle, nalaze slojevi bez stabilnijih izvora prihoda i sa poslovima za koje nisu potrebne preterane strune kvalifikacije.

Kakvi su uslovi stanovanja direktno zavisi od novca kojim domainstvo raspolae. Sa prosekom primanja manjim od 20.000 dinara ne moe se kupiti ili iznajmiti kvalitetan stan, niti se moe odravati. Tu dolazimo do jo jedne dimenzije koja moe uticati na socijalnu iskljuenost itave porodice su prinuene da ive u neuslovnim stanovima, u prostorima koji su neadekvatni broju lanova domainstva. Takoe, svi oni koji su bilo kada imali priliku da iznajmljuju stan u Srbiji znaju da je mesena zakupnina nesrazmerna kvalitetu stana koji se dobije.

Visoka je korelacija izmeu kvaliteta stana i nivoa obrazovanja. To ne znai da visoko obrazovanje automatski donosi bolje uslove stanovanja, ali istraivanje pokazuje da su u strukturi onih koji ive u loim ili veoma loim stanovima nadproseno zastupljeni oni sa osnovnom kolom ili manje od toga.

Od svih indikatora koje smo analizirali najvea korelacija je sa finansijskim siromatvom. Osnovna dimenzija kojom se merilo siromatvo jeste potronja u okviru jednog domainstva. to su graani siromaniji (na oba nivoa kada nemaju ni za hranu ili kada sebi ne mogu da priute nita osim pukog preivljavanja), to je kvalitet stana u kome ive loiji. O kakvim se razmerama radi, najbolje govori podatak da te dve grupe siromanih ine preko 80% meu onim koji imaju veoma loe uslove stanovanja.16. Kvalitet stambenog okruanja

O kvalitetu okruenja smo zakljuivali na osnovu ispitanikove ocene (od 1 do 5) zagaenosti tla i vode u okolini stana/kue, stepena buke, fizike sigurnosti, nedostatka javnog prevoza i blizine/udaljenosti mesta za kupovinu, vrtia i kola, kafia i kafana, mesta za kulturu i zabavu, zdravstvenih ustanova i pote i banke. Klasifikacija je izvrena sumiranjem pojedinanih ocena i njihovim grupisanjem u pet razreda, od veoma loeg do veoma dobrog stambenog okruenja.Kvalitet stambenog okruenja%

Veoma loe (zagaenost, buka, fizika nesigurnost, lo javni prevoz, udaljeni servisi)2

Loe okruzenje stana 22

Osrednje okruenje stana 39

Dobro okruenje stana31

Veoma dobro okruenje stana (odsustvo loih strana okruenja)6

Total100

Zanimanje je pokazalo znaajnu korelaciju sa kvalitetom okruenja u kome se ivi. Kao posebno ugroena grupa javljaju se domaice beleimo nadprosena odstupanja u strukturi onih koji ive u loim ili veoma loim uslovima. Loijim okruenjem ugroena je jo jedna grupa poljoprivrednici. Analizirajui karakteristike te dve grupe uoavamo da se radi o osobama bez stalnog i stabilnog izvora prihoda, vezanim za kune aktivnosti i, posebno, u sluaju poljoprivrednika, ivotom u ruralnim naseljima koja esto nemaju ni bazinu infrastrukturu.

Obrazovanje se javilo kao znaajniji korelat u onoj meri koja nam donosi oekivane istraivake rezultate osobe sa viom ili visokom kolom imaju privilegiju kvalitetnijeg ivotnog okruenja to je povezano sa njihovim drutvenim statusom, naravno i finansijskim mogunostima. Upravo smo kod indikatora finansijskog siromatva (ovaj indikator se, pre svega, oslanja na potroaki aspekt) pronali visoku korelaciju sa stambenim okruenjem u kome ive: meu onima koji ive u veoma loem okruenju skoro 80% ine siromani oni koji nemaju ni za hranu ili oni koji, osim toga, nemaju ni za ta drugo.17. Ishrana

O ishrani kao dimenziji socijalne iskljuenosti zakljuivali smo na osnovu izjave ispitanika o dovoljnosti i kvalitetu hrane (kategorije videti u tabeli). Ova specifina samoocena kvaliteta ishrane je u visokoj korelaciji sa uestalou mesa i ribe u ishrani (to se esto koristi kao kriterijum kvaliteta ishrane) 0,51.

Kvalitet ishrane%

esto smo gladni i nemamo ni za minimum hrane3

Nismo gladni, ali su nam obroci siromani12

Jedemo uglavnom ono to je jeftino20

Imamo dovoljno, ali nemamo za skupe namirnice51

Moemo sebi da priutimo hranu kakvu god elimo14

Total100

Po naim nalazima 3% ispitanika gladuje (po sopstvenoj tvrdnji), dok je jo 12% na ivici gladi. Treba podsetiti da je 15% ispitanika izjavilo da nema dovoljno novca za hranu. Inae, vrlo retko jede meso i/ili ribu 12% ispitanika, a jo 11% to ini jednom ili dva puta u mesecu.

U ocenama od jedan do pet, prosena ishrana naih graana blia je etvorci nego trojci, ali ne mnogo 3,59. U porodici nezaposlenog ispitanika prema njegovoj oceni ishrana je rangirana na 3,14, dok u porodici zaposlenog ispitanika, na 3,87.

Ishrana i zanimanje ispitanika su prilino povezani (Ck= 0,31). S jedne strane najloije se hrane NK i PK radnici (55% nailazi na probleme u ishrani), poljoprivrednici (47% ima problema) i domaice (44% ima problema); u sredini su KV i VK radnici, tehniari i slubenici (u ovoj grupaciji na probleme nailazi izmeu 21 i 31% ispitanika); dok najmanje problema u ishrani imaju uenici/studenti i strunjaci oni na probleme u obezbeivanju hrane nailaze u 15-16% sluajeva. 18. Odevanje

O odevanju smo zakljuivali na osnovu toga da li se odea i obua kupuje ili krpi i pozajmljuje, a ako se kupuje kakva i gde, posebno je pitanje. Gotovo dve petine ispitanika je daleko od standarda u odevanju (nose staro, krpe, pozajmljuju; kupuju polovno na buvljacima...) (vidi tabelu).

Kvalitet odevanja%

Nosimo staru odeu, krpimo, drugi nam pozajmljuju 6

Kupujemo polovnu odeu i obuu 3

Kupujemo na pijaci, buvljaku, kod Kineza 29

Kupujemo u prodavnicama, buticima42

Kupujemo markiranu robu 20

Total100

Sedam posto ispitanika izjavljuje da nema novca za kupovinu odee i obue, a jo 15% tvrdi da ima velikih problema oko novca potrebnog za odeu i obuu. Samo 30% ispitanika kae da nema problema oko novca za kupovinu odee i obue.

Odevanje je u direktnoj vezi sa finansijskom siromatvom. Od drugih korelata oblaenja kao indikatora iskljuenosti, znaajnije veze pokazuje zanimanje. to se tie zanimanja, najugroeniji sa stanovita odevanja su poljoprivrednici, domaice i radnici, koji iznad proseka svog opteg uea u populaciji ine grupe onih koji nose staru garderobu ili kupuju polovnu.

Ovaj nalaz, meutim, govori o tome i da odevanje nije u direktoj vezi sa finansijskim mogunostima, kako pojedinca, tako i domainstva. Najbolji primer za to su izdravane grupe, kao to su uenici i studenti. Meu njima je znaajan broj onih koji kupuju skuplju garderobu, to u buticima, to markiranu.19. Higijena

Higijena je jedan od indikatora koji nije preterano relevantan za zemlje Evropske unije, ali svoju specifinost, zbog niza drugaijih okolnosti, moe pronai u Srbiji. ak etvrtina ispitanika izjavljuje da nema ni naviku ni novca da kada je re o higijeni ini ono to treba, tu je jo 8% onih koji kau da nemaju higijenske navike i jo isto toliko onih koji nemaju novca da bi kupili ono to im je za higijenu potrebno. Ukupno dve petine ispitanika (42%) ili nema naviku ili nema niovca ili nema ni jedno ni drugo. Kvalitet higijene%

Nemam ni naviku ni novca da cinim sve to treba26

Nemam naviku da cinim sve to treba8

Nemam novca da cinim sve to treba8

Na planu higijene cinim onoliko koliko mislim da treba45

Ostali13

Total100

Veliki procenat onih koji na planu higijene u Srbiji ne ine dovoljno pokazuju svu opravdanost istraivanja ovog indikatora u Srbiji. Dva razloga za nedovoljnu brigu o zadovoljavanju higijenskih potreba su novac i nedostatak navike. Oba trae dodatna pojanjenja tim pre to skoro svaki trei graanin obe stvari zajedno navodi kao razlog za nedovoljnu higijensku brigu.

Znaajna korelacija higijene sa drugim indikatorima povezanim, pre svega, sa materijalnim statusom (finansijsko siromatvo i mesena primanja) pokazuje da se novac javlja kao est razlog da se na ovom planu ne ini dovoljno. Meutim, cene najosnovnijih higijenskih sredstava uz izvesne naine tednje i kupovinu u velikim objektima (supermarketi i slino) daju mogunosti za odravanjem line higijene. Osim u grupi onih koji kau da nemaju novca ni za hranu, gde moemo napraviti izuzetak od ove tvrdnje, kod ostalih grupa se pre radi o nekoj vrsti samoiskljuenja nego o klasinoj socijalnoj iskljuenosti kakva higijena, kad nemam od ega da ivim (uticaj ili prepreke od strane drutva/sistema ne postoje ili bar ne determiniu ponaanje ljudi u ovom segmentu). Ne treba zaboraviti da istraivanje pokazuje da 9% uopte nema naviku da vodi rauna o higijeni i 30% koji nemaju ni novca, ni navike da dovoljno ine na tom planu.

Kao ugroene grupe javljaju se, sa stanovita zanimanja i obrazovanja, domaice i oni sa zavrenom osnovnom kolom ili manje od toga.20. Opremljenost domainstvaO opremljenosti domainstva zakljuivali smo na osnovu posedovanja usisivaa, kade ili tu kabine, maine za pranje vea i maine za pranje sudova. Ukoliko ispitanik nema nita od navedenog zakljuili bi da je domainstvo potpuno neopremljeno, ako ima jednu od navedenih stvari da je loe opremljeno, dve osrednje, tri dobro opremljeno i ako ima sve navedene stvari da je veoma dobro opremljeno. Opremljenost domainstva%

Potpuno neopremljeno domainstvo4

Loe opremljeno domainstvo3

Osrednje opremljeno domainstvo8

Dobro opremljeno domainstvo 70

Veoma dobro opremljeno domainstvo 15

Total100

Za 7% domainstva teko da se moe govoriti o opremljenosti - oni nemaju nita ili imaju tek jedan od navedenih aparata. Uostalom, ak 77% ispitanika je navelo da ima veih finansijskih problema kada je re o kupovini bele tehnike. 21. Dostupnost javnih servisa

Gledano logiki, graani za nekim servisima mogu da imaju potrebu a mogu i da je nemaju zato to ona nije razvijena (npr. potreba za kulturom), ili se jo nije pojavila (potreba za obrazovnim ustanovama jer je re o mladom branom paru, na primer), ili zato to objektivno ne postoji (ne postoji potreba za jaslicama jer je tu baka koja je posveena deci, na primer). Itd. Naravno, mogue je i da se servisi ili koriste ili da su ranije korieni (dok je postojala potreba). Ukupno, uzev ispitivanje je fokusirano na nepostzojanje servisa u blizini ili za nepostojanje servisa u datom mestu, kao i za nekorienje postojeih servisa usled toga to dati pojedinac nema novca za nadoknadu za korienje servisa.

Dakle, kada panju fokusiramo na odsustvo servisa i na odsustvo novca za njihovo korienje, onda nalazimo da su prilino nedostupni servisi u oblasti kulture, sporta i zabave njihova nedostupnost obeleava svakog etvrtog ili svakog treeg ispitanika. Na drugoj strani, najmanje je onih (po 7-8%) kojima su nedostupne ustanove za decu, obrazovne ustanove i ustanove za stare.

Sumiranje dostupnosti pojedinanih servisa daje sliku sintetikog pokazatelja ovog tipa iskljuenosti i tu odmah upada u oi njihova relativno visoka dostupnost natpolovinoj veini ispitanika (!?!), to iziva opreznost neophodnu u verifikaciji ovog nalaza. Na drugoj strani, servisi su neodstupni ili veoma malo dostupni za 15% ispitanika. No, ako ovoj grupi dodamo i one kojima su servisi malo dostupni, onda se ta brojka penje na treinu od svih ispitanika.

22. Diskriminacija

Ako se trai dimenzija iskljuenosti koja je najblia direktnom znaenju pojma iskljuenosti, onda je meu takvim dimenzijama diskriminacija u prvom redu. Diskriminacija se u krajnjoj liniji i moe definisati kao proces iskljuivanja i sama iskljuenost iz najrazliitijih drutvenih institucija, ustanova, organizacija. Mi smo u ovom istraivanju ispitivali oseaj diskriminacije kada su u pitanju fenomeni kao to su zapoljavanje, odnosno traenje posla, karijera, odnosno napredovanje na poslu, pristup zdravstvenim ustanovama, pristup ustanovama socijalnog staranja i upis dece u predkolske i kolske ustanove.

O diskriminaciji se ee govori kada je re o karijeri (15% ispitanika) i traenju posla (14%), neto manje u sluaju pristupa zdravstvenim uslugama (9%) i pristupu uslugama socijalnog staranja (8%), dok se najree govori u sluaju upisa dece u predkolske i kolske ustanove (4%).

Sumarno gledano, nalazimo da je manjoj ili veoj diskriminaciji izloena gotovo etvrtina ispitanika, a neto malo vie od tri etvrtine ispitanika tvrdi da nije bilo diskriminisano. Meu diskriminisanim oko 7% je onih koji su taj oseaj imali u dosta prilika, 6% ne smatra broj tih situacija ni estim ni retkim, a 10% govori o malom broju sluajeva diskriminacije.

inioci koji grade sintetiki pokazatelj diskriminacije su u visokim korelacijama sa datim pokazateljem to ih ini podobnim za tu ulogu. Koeficijenti kontigencije se kreu od 0,56 u sluaju diskriminacije prilikom upisa deteta u jaslice ili neku kolsku ustanovu, do 0,61 u sluaju dikriminacije u karijeri i 0,62 u sluaju diskriminacije prilikom zapoljavanja.

Korelacija sintetikog pokazatelja diskriminacije sa sociodemografskim obelejima ispitanika statistiki je znaajna u sluaju korelacije sa nacionalnom pripadnou (0,21), a to ukazuje i na jedan od temelja diskriminacije u nas. Koeficijent kontigencije je statistiki znaajan u jo nekoliko sluajeva. To su delom posledice diskriminacije, delom inioci iz deterministikog spleta koji generie diskriminaciju, a delom korelati u sindromu inilaca socijalnog statusa datog pojedinca: participacija u formalnim mreama 0,33; kvalitet ishrane 0,31; finansijsko siromatvo 0,28; pripadnost socijalnim grupama 0,25; ne/zaposlenost 0,24; kvaliteta stana 0,24 i uslovi stanovanja 0,22. 1