Areal i Dinamika Areala

7/24/2019 Areal i Dinamika Areala

1/50


2/50

Areal je deo teritorijeili akvatorije kojizauzima neki takson.

U zoo eo rafi ipostoje razliitatumaenja areala, a

migratornih ivotinja,tako da neki autori pod

smatraju samo onaj

deo teri/akvatorije uo v ru oga se onerazmnoavaju.


3/50

Areal je dinaminiprostorno-vremenskientitet i predstavlja

povrinu optimalnogod ovora vrste nakontinuirano prostorno-vremensko variranje

.

Vrsta Picea abiesje u vreme poslednjeg periodaglacijacije imala areal koji je zahvatao vei deo june

i celu srednju Evropu. Nakon povlaenja ledenea ote, area se povu ao na sever, a manji e ovi

areala su se zadrali na visokim planinama june isrednje Evrope (Alpi, Karpati, balkanske planine).


4/50

Vrste se na razliite naine adaptiraju dinaminim promenama sredine.Te adaptacije obuhvataju genetiku varijabilnost i adaptibilnost,

, ,ponaanja koje omoguavaju brzu ili regularnu disperziju ili migraciju,

hibernaciju, kao i osobine ekologije vrste koje uslovljavaju verovatnou, , , .adaptibilnost na razliitu strukturu zajednice.

Adansonia di itata

Hibernacija polarnog medveda


5/50

a o e area mog re av ao ro e a e ovr na o ma nodgovorazavisne od abiotikih faktora, interakcije izmeu vrsta kaobiotiki faktori takoe imaju znaajan uticaj na formiranje imenjanje area a. ose an ut caj na nam u area a mnog vrsta maantropogeni faktor.

Areal vrste Leptinotarsa decemlineatase proirio irenjem areala krompira

Promena areala vrstean era gr s


6/50

Areal taksona se

odreuje na osnovusv poznat po ata ao njegovoj distribucijinanoenjem taaka

odreenih geografskimkoordinatama na kartu.Periferne take nakarti odreuju granicuareala.


7/50

Postoji nekoliko metoda za izraduareal karata: takasti (punktuirajui),

konturni i kombinovani.

kartiranja areala podrazumevaprikazivanje rasprostranjenja

podrazumeva spajanje graninihtaaka rasprostranjenja.

arealu se jasno vidi gde je gustina

areala vea (obino je u centruareala na vea a de man a obino

Kombinovani metod predstavljaprikazivanje rasprostranjenjatakama i raninom lini om.

je na periferiji areala najmanja).


8/50

Kartiranje areala se moe izvriti i nanoenjem podataka o rasprostranjenju naUTM (Universal Transversal Mercator) karte.


9/50

UTM koordinatni sistem baziran jena mrei koja deli povrinu Zemljeizmeu 80 june i 84 severnegeografske irine na 60 zona kojezahvataju 6 geografske duine kojese oznaavju brojevima od 1 do 60.

vatora a po ov ma ove zone supodeljene na segmente od po 8geografske irine koji se oznaavaju

o .


10/50

Srbija se nalazi u UTM zoni 34,

izmenu 18 i 24 istone,

izmeu 40 i 48 severnegeografske irine, odnosno u UTM

.

U praksi se retko koriste kvadranti,

se za preciznije pozicioniranjekoriste kvadranti manjih razmera.


11/50

Svaki UTM segmenat je daljepodeljen na kvadrate veliine 100 x

alfabetska karaktera gde prvi

definie geografsku irinu (segmenti ,a drugi geografsku duinu (segmentina y osi koji se menjaju po redovima).

podatka ovi kvadrati se mogu podelitina kvadrate 10 x 10 km koji seoznaava u omou 2 numeri akaraktera gde prvi, kao i u sluajukvadrata 100 x 100 km oznaava

istonu, s dru i severnu lokaci u.Numeracija kvadrata 10 x10 kmkree od donjeg levog ugla kvadrata100 x100 km i brojeva 00.


12/50

U Evropi se koristi sistem CGRS (CommonEuropean Chorological Grid Reference System)

etiri kvadranta 50 x 50 km, koji se oznaavaju

pomou brojeva 1-4.

a o o zg e a na on re nom r meruVrsta Stachys milani (Lamiaceae) je u Srbijipronaena u Lalinakoj slatini nedaleko od Nia.

43o2042.44 i E 21o4444.72. Poloajvrste na UTM mrei:

50x50 EN 310x10 EN 69


13/50

Statistiki je pokazano da intezitet vrste, odnosno njena gustina ibrojnost, nije isti u svim delovima areala. Najee opada od centra

Individue vrste na ranicama areala mo u da ima u sman enu vitalnost u

odnosu na individue u centru areala.


14/50

Tilia cordata

Kompaktan areal predstavlja jednucelovitu povrinu koju zauzima neka

.

Deo areala koji se nalazi izvan osnovnogkontinuirano areala i zauzima znatno

manju povrinu naziva se eksklava.

Pinus nigra

Dusjunktan areal predstavlja vieodvojenih povrina u okviru kojih je

rasprostranjena ne a vrsta.

Trakasti arealje poseban tip areala, kod kojih su vrste.

areala se javlja u renim dolinama.


15/50

Vrste uglavnom imaju areale srednje veliine, ali se esto sreu i mali areali,dok su veliki areali uglavnom retki. Willis (1922) je interpretirao ovuvari abilnost u veliini areala u svetlu starosti vrsta. Odnosno ako su svedruge karakteristike izmeu vrsta iste, mlae vrste imaju male areale, astarije velike areale.

Jedan od naina objanjavanja veliine areala jeste da eurivalentne vrsteodnosno vrste sa velikom ekolokom tolerantnou imaju geografski velike

, .


16/50

Ukoliko pogledamo karte rasprostranjenja vrsta roda Vanessamoemo da vidimo da vrsta Vanessa carduiima veliki areal kojiza va a go ovo sve on nen e, ...

Vrste velikih areala kojizah ata u s e ili oto o s ekontinente nazivaju sekosmopoliti.

Vanessa cardui


17/50

...dok vrsta Vanessa apoloima srednji areal koji zahvata itavusevernu hemisferu.

Vrste iji areali

zahvataju severnuhemisferu imajuholarktiki tipras rostran en a.


18/50

Vrste koje imaju male areale nazivaju se endemiti.Neoendemiti predstavljaju mlade vrste koje nisu imale vremena da sera re, o pa eoen em pre s av a u s are vrs e o e su na v cizumiranja.

Pseudochazara euxina


19/50

Paleoendemiti se esto nazivaju i endemoreliokti.

Paleoendemiti iz familije


20/50

Areal nekog taksona se odlikuje promenljivou u vremenu, to se oznaavaao nam a area a.

U razvoju areala razlikujemo nekoliko karakteristinih faza:-

-poveavanje areala (progresija ili ekspanzija areala)

-relativno stacionarno stanje-pomeranje area a

-smanjivanje areala (regresija)-nestanak areala (izumiranjevrs e


21/50

Dinamika areala afrike ptice rugalicemoe se prognozirati primenom GIS-a. Prognostiki model je zasnovan naklimatskim parametrima pogodnim zadistribuciju vrste.

Myrmecocichla cinnamomeiventris


22/50

Evropski kanarinacSerinus serinus(Fringillidae)


23/50

Evropski zecepus europaeus epor ae


24/50

Senecio vernalis (Asteraceae)


25/50

Veliko prerijsko pile je preirenja ljudskih naselja ipretvaran a prer e u o ra vepovrine zauzimalo daleko vea

prostranstva u Severnoj Americi.

ympanuc us cup o as an ae


26/50

Grizli je nekada zauzimao mnogo veerostranstvo u Severno Americi a

posebno neposredno posle glacijacije.

Ursus arctos horribilis


27/50

Grevijeva zebra danas ima disjunktanareal i i na vei deo se nalazi u Keni i ajedan manji deo u Etiopiji. Nekada jeareal zahvatao i vei deo Etiopije,

Somalije, Dibutija i Eritreje.

E uus rev i E uidae


28/50

Distribucija migratornih vrsta je promenljiva tokom godine, odnosno u.

selice). Areal migratornih vrsta ima donekle drugaiju strukturu od arealarelativno stacionarnih vrsta.

Areal migratornih vrsta sesastoji od:

-po ru ja za repro u ciju-podruja u kojima se obavljajunereproduktivne aktivnosti:

-po ru e z movan a-migratorni koridori-podruja povremene masovne

-podruje sluajnogpojavljivanja


29/50

Lep primer strukture areala migratornih ptica predstavlja areal vrste Falcocherrug, koji se sastoji iz podruja prezimljavanja, p. boravka i ishrane i

.

podruje prezimljavanja

podruje boravka

Falco cherrug (Falconidae)

repro u vno po ru e


30/50

Kanadski slavuj preko leta ivi uborealni umama na severu Kanade, a

.Migratorno podruje izmeu

reproduktivnog i nereproduktivnog delahiljada kilometara.

Wilsonia canadensis(Parulidae)


31/50

odru e reziml avan apodruje boravka

reproduktivno podruje

Hirundo rustica (Hirundinidae)


32/50

podruje prezimljavanja

podruje boravka

reproduktivno podruje

Crna roda krajem avgusta i poetkom septembrakree put Afrike i ima dva migratorna puta, zapadni

Ciconia nigra(Ciconiidae) , .


33/50

Posebno su interesantne migracije riba, koje se uglavnom uslovljene ishranomili reprodukcijom.

okeanodromne ribe migriraju samo u slanim vodama

diadromne ribe migriraju izme

u slanih i slatkih voda ,katadromne ribe ive u slatkim vodama, a razmnoavaju se u okeanimaamfidromne ribe se kreu izmeu slatkih i slanih voda tokom ivotnog

,

Karakteristian primer anadromne ribejelosos ko a se mresti u slatkim vodama u

Salmo salar(Salmonidae)

blizini izvora, a ivot provodi u morima.


34/50

Karakteristian primer katadromneribejejegulja, koja se mresti u slanimvodama Sargaskog mora, enke ive uslatkim vodama, a mujaci u boatnim

vodama i ne odlaze daleko od ua reka

Anguilla anguilla(Anguillidae)

u more.

Osim atlantskog lososa u anadromne

Oncorhynchus, Alosa sapidissima,Thaleichthys pacificusi druge.

Osim evropske jegulje u katadromneribe spadaju i ostale vrste rodaAn uilla.


35/50

Karakteristian primer amfidromne, ,

za hranom, kree i slanim i slatkimvodama subtropskog pojasa.

Za ne e vrste e ara teristinavertikalna migracija izmeu dna ipovrine vode, dok neke migriraju

kroz slatku odnosno slanu vodu.

Carcharhinus leucas (Carcharhinidae)


36/50

Od 650 vrsta roda Eucalyptus, koala moe da konzumira oko 50, ali preferira samo 12.Veina vrsta roda Eucalyptus sadre otrovne materije, pa ih ivotinje ne jedu. Upravo ta

n en ca o a n ava za to oa e n su rasprostran ene u o v ru tavog area a ro a.

E. melliodora

Eucalyptus(Myrtaceae)

Unitavan e uma eukali tusa

E. sideroxylon

Phascolarctos cinereus(Phascolarctidae)smanjivanje areala koale


37/50

Asio otus (Strigiformes)

Narandastom bojom je oznaen povremeni deoareala male umske uare koji se javlja svake etirigodine u vreme prenamnoenosti leminga.

Lemmus lemmus (Cricetidae)


38/50

Istorija razvoja areala neke vrste poinje njenim nastankom na nekom deluPlanete, odakle se iri zahvaljujui nekom od naina rasprostiranja. Nakonu eg vremens og per o a, vrsta mo e potpuno a nestane sa mesta nastan a,

a svojim arealom da zahvati neka druga prostranstva, kao to je to sluaj sa

nekim glacijalnim reliktima rasprostranjenim u planinskim podrujimavroaz e.

Salix alpina(Salicaceae)

Papaver alpinum (Papaveraceae)


39/50

Sposobnost vrste za rasprostiranje zavisi od intenziteta razmnoavanja,odnosno od reproduktivnog potencijala vrste. Organizmi koji obrazuju velikiro a e a, z gota, aspora semena, p o ov , vegetat vn pupo c s .

imaju prednost u odnosu na vrste sa niskim reproduktivnim potencijalom.

rs e ve area a o no ma u v so re ro u vn o enc a .

Datura stramonium

(Solanaceae)

a u a e akosmopolitskog

rasprostranjenja. Produkuje

lako se rasprostire.


40/50

Rasprostiranje (disperzija) moe biti pasivno (ostvaruje se uticajem nekogs ol an eg faktora) i aktivno (ostvaru e se zahval u ui s osobnosti organizamada se aktivno kreu).


41/50

Kserohazija e pojava odbacivanjasemena iz pucajuih suvih plodovaneravnomerno razvijenih

Semena ludog krastavca se poduticajem turgescentnog pritiskaizbacuju iz ploda na veliku udaljenost

me an t va. emena p o ovavrste Hura crepitans se odbacuju i

do 14 m, a trikolorne ljubi

ice

a isti a isperzija . o reagu ena dodir i otkida se od biljke, pri emu

se iz njega izbacuju semena. .

Ecballium elaterium (Cucurbitaceae) Hura crepitans (Euphorbiaceae)


42/50

Hidrohazija je pojava otvaranja plodovausled bubrenja, to dovodi do neznatnogodbacivanja plodova.

higroskopijom se javljakod rodinog kljuna.

Anastatica hierochuntica(Brassicaceae)

(Geraniaceae)


43/50

Kod nekih biljaka semena se rasprskavaju nakonpadanja ploda na zemlju. Ta pojava se nazivabarohorija. Javlja se kod nekih vrsta utilovki (rod

en sta, ne vrsta z am a a sam naceae,Theaceae i dr.

Impatiens noli-tangere (Balsaminaceae)

Kod predstavnika roda Impatiensplodovise nakon dodira odbacuju od biljke, padajuna zemljite i raspucavaju, pri emu se

Camelia japonica (Theaceae) semena rasprs ava u na zvesnu u a enos .


44/50

Geokarpija je rasprostiranjeplodovima koji sazrevaju u zemljitu.Na ta nain e mo ue neznatnoirenje areala. Javlja se kod kikirikija(Arachis hypogaea) i podzemne

deteline Trifolium subterraneum.

Arachis hypogaea (Leguminosae)Trifolium subterraneum (Leguminosae)

Biljke sa dlakavim dodacima


45/50

Biljke sa dlakavim dodacima

e a o r en m o ov maili semenima

Erio horum an ustifolium (C eraceae)

Carpinus sp. (Betulaceae)

Acer platanoides(Aceraceae) Taraxacum officinale (Compositae)


46/50

n ans a e ca ma veoma aganasemena sa mreastim omotaem koji

joj omoguava lako raznoenje vetrom.

as e a a n s ro anc aceaeymna en a conopsea rc aceae


47/50

ypsop y a pan cu a aypsop y a pan cu a a


48/50

Hi ro orno se rasprostiru vo eni organizmi i jke i ivotinje. Me utim, vo ommogu da se rasprostiru i neke suvozemne biljke, tako to njihova semena iliplodovi dospevaju do vode i njome bivaju noeni na veliku udaljenost.

Vodeni zumbul e autohtonorasprostranjen u vodama Brazila,ali je kasnije prenet u aS.Ameriku, Afruku i Indokinu, dese rairio noen renim tokovima.


49/50

Svojim kretanjem ivotinje, posredno ilineposredno, prenose na razliite

obuhvaene imenom dijaspore (spore,semena, plodovi) i na taj nain vre

.

Osnovni tipovi zoohorije su:

organima)sinzoohorija (namerno rasejavanje u

ustima ili u vol ci od tica stomatohorija)ektozoohorija (na povrini tela

ivotin a

U zavisnosti od taksonomske


50/50

U zavisnosti od taksonomske

R. posredstvom beskimenjakaMalakohorija (r. puevima)r. inse tima

Mirmekohorija (r. mravima)R. posredstvom kimenjaka

Ihtiohori a r. ribamaSaurohorija (r. gmizavcima)Ornitohorija (r. pticama)Teriohorija (r. sisarima)

Rasejavanje mravima ili mirmekohorijaje jedini oblik entomohorije. Semena

oja se rasejavaju mravima imajuspecifine izrataje karunkule i uljanatelaca (elajozome), kojima se mravi

rane.

Documents

Areal i Dinamika Areala