Naslov originala:

API~TOTEAH~ OPrANON

Graece ex recensione Immanuelis Bekkeri

Edidit Academia regia Borussica. vol. 1-11.

Berolini 1831.

...

ARISTOTEL

ORGANON

SA STAROGRCKOG PRBVBLA

dr KSENIJA ATANASIJEVIC

PREDGOVOR NAPISAO

dr BOGDAN SESIC

KULTURA 1970. BEOGRAD

ARISTOTELOV ORGANON

ARISTOTEL (384-322) je ne samo najveCi sinteticar prethodne, vee u osnovi i u glavnim pravcima, razvijene grcke filozofije, nego je jos u vecoj ili bar u istoj meri veliki i duboki analiticar celokupnog dotad poznatog ljudskog saznanja. Valja istaci i cinjenicu da Aristotelova filozofija predstavlja originalnu sintezu kritike ranijih filozofija, pre svega Platonova idealizma i Heraklitove dijalektike, ali isto tako i rezultata sopstvenih sistematskih naucno-filozof-skih analiza i otkrica. Mada Aristotelova kritika Platonova ucenja 0 idejama: predstavlja "kritiku idealizma uopste"'

W..~!...it?.,!.samo Aristot(!.loYQ .1.1e11j~_ fo.~ .. P.~:r .u o:m.Q~~, . . Uie.aliti

filozofije kriju se drustvene potrebe atinske demokratije njegova vremena i drustvenog sloja.

Najvecu vrednost Aristotelove filozofije ne cine niti ostroumne kritike ranijih ucenja niti originalne sinteze pre-ralienih ranijih ucenja i teorija. Najvecu vrednost Aristo-telove filozofije cine njegove duboke analize ljudskog sa-znanja, njegova sistematska obrada celokupne problematike dotada5nje filozofije, a narocito njegovo otkrice nove naucne metode saznanja i zasnivanje niza posebnih nauka meliu koje spada i vrhunska t~?rijsko-me~

matski razraden oblik metode deduktivnog saznanja. J. M. Bohenski tacno tvrdi da je sam Aristotel pokazao da diairesis nije zakljucivanje, jer je u prvom rec o ,jednom produienom postavljanju (stavova), a ne o zakljucivanju"2 Posebno treba istaci da nikakvom analizom i kritikom Pla-tonove metode nije bilo moguce otkriti novu, daleko slo-zeniju i znacajniju, metodu silogistickog zakljucivanja i dokazivanja. To je osnovno i veliko logicko otkrice Aristo-telovo, sto i on sam s pravom istice. Otkrice ove nove metode, kao i cinjenica da je Aristotel prvi otkrio i siste-matski obradio problematiku elementarne logike pojmova, cini Aristotela uistinu ,ocem logike". '

S druge strane, medutim, pogresno bi bilo tvrditi da je Aristotel izgradio svoju logiku bez ika~ve osnove koja je postojala u ranijim filozofskim ucenjim:l. ';rakva osnova je postojala kako u Platonovoj epistemologiji i metodi tako i u Platonovoj i, narocito, u elejskoj metafizici bica. Elejske ontolosko-gnoseoloske zakone proste identicnosti i nepro-tivrecnosti Aristotel je nasao, u ontoloskoj koncepciji i formulaciji, kod Parmenida. Ali i ovde je Aristotel dao svoje nove, gnoseoloske formulacije ovih zakona ukoliko ih je shvatio kao zakone istinitog misljenja. I onde, dakle, gde je na8ao neposredniju osnovu za svoja ucenja, Aristotel je izvorni mislilac i stvaralac logike. Tacnost ove postavke se lako more sagledati poredenjem Aristotelovih ucenja sa zacecima logickih i gnoseoloskih istrazivanja u ranijim filozofskim ucenjima u kojima ne nalazimo nijedno celo-vito logicko ucenje Aristotelovo, a pogotovo ne nalazimo ni traga od njegove nove teorije deduktivne silogisticke metode saznanja.

Sam Aristotel s pravom istice da su, na primer, za re-toriku postojali mnogi stari radovi. Medutim, kaZe on, ,o zakljucivanju nismo imali nikakvih ranijih radova i zato smo potrosili mnogo vremena u mucnim istrazivanjima". U vezi s ovim tvn1enjem Aristotel, obracajuci se svojim

2 J. M. Bochenski, Formale Logik, Orbis, Band III, 2, Miin-chen 1956, 8. 06, S. 46.

VIII

slusaocima, zakljucuje: , ... svima varna, svima nasim slu-saocima, ostace samo da nam oproste nedostatke naseg istraZivanja, a zbog otkrica koja su u njemu ucinjena da osete veliku zahvalnost"3

2. Pitanje tumacenja Aristotelovih logickih ucenja Ako izuzmemo stoicko zasnivanje logike stavova i

sholasticku formalizaciju i razradu nekih Aristotelovih ucenja, Aristotelov logicki sistem je do najnovijeg vremena, do izgradnje savremene matematicke, odnosno simbolicke logike stavova i polivalentnih logika, ostao - celovit i gotovo nepromenjen - jedini logicki sistem. Ovu ,apso-lutnu potpunost i zavr8enost" Kant je smatrao da moze objasniti jedino time sto je aristotelovska logika, toboze, cisto formalna nauka koja sistematski izlaZe samo ,for-malna pravila celokupnog misljenja". Svoju strogu nauc-nost logika, po Kantu, zahvaljuje tome sto je ona u pravu i cak je obavezna ,da apstrahuje od svih predmeta, te u njoj, dakle, razum nema ni s cim drugim posla do sa samim sobom i sa svojom formom"4

U vezi s ovakvim, tj. formalistickim, shvatanjem lo-gike uopste, postavlja se pitanje: je 1i formalisticko tuma-cenje Aristotelove logike pravilno? Da je ono pogresno, dokazali su vee i stariji logicari kao sto su A. Trendelen-burg, F. Iberveg, H. Majer i drugi, koji sus pravom ukazali na cinjenicu da Aristotel nije potpuno odvajao logicke forme od odredaba bica, da je logiku zasnivao na ontologiji i psihologiji, isto onako kao sto je to u novije vreme jos uvek cinio metafizicar Kr. Volf. U vezi s ovim je prevodilac Aristotela i komentator njegovih spisa E. Rolfes tacno pri-metio da formalistickoj interpretaciji Aristotelove logike stvarno protivreci cela Druga a_na_liti!w u kojoj .. ,Aristotel najtesnje povezuje logicke10riiie sa saddajem i bicem.kao

)redmetum saznanJa~ -p-6Se0no . sa uzroenoscu kao realnim razlogom logickog dokaza.

s Aristotel, Organon, VI, 34, str. 648. 4 Kant, Kritika cistog uma, Predgovor drugom izdanju, ,Kul-

tura", Beograd 1958.

IX

Ali ovo, kao i cinjenica da je Aristotel, makar i ne apso-lutno, identifikovao logicke zakone sa zakonima bica, kao i kategorijalne pojmove sa osnovnim odredbama bica, ne sme nas ni u kom slucaju odvesti u drugu, isto tako neos-novanu, ontologisticku interpretaciju Aristotelove logike. Ovakvoj interpretaciji, koju zastupaju nekriticki materija-listi, protivreci prosta cinjenica da ne samo Aristotelova nego i svaka druga logika, kao teorija oblika misljenja, jeste formalna. Aristotelova Prva analitika u stvari i u osnovi predstavlja takvu formalno logicku teoriju u najopstijem smislu reci. Ovo, medutim, nikako ne znaci da je Aristote-lova logika i formalisticka, tj. da se u njoj logicke forme shvataju i proucavaju nezavisno od predmeta i sadrzaja misljenja. J. Lukasjevic s pravom tvrdi da ,Aristotel i nje-govi sledbenici peripatetici nisu bili formalisti", da su ,formalna i formalisticka logika dve razlicite stvari" i da ,Aristotelova logika jeste _ fp_rmalna ali nije formalisticka,

aol(]elogt'kasToika i formalna i formalisticka" 5 --Medlluriliii-pro-sto 1 gen.eralno tvrdenje, da je- Aristo-telova logika formalna, ne moze se smatrati tacnim, jer, prvo, Aristotelova logika je predmetno-sadrzajna, drugo, nisu podjednako formalna sva ucenja te logike, na primer teorija silogizma, iz Prve analitike, s jedne strane, i ucenje o kategorijama i teorijama dokazivanja, s druge strane.

Neophodno je ukazati jos- na jedno, ne samo starije nego i najnovije, jednostrano shvatanje Aristotelove logike: to je logicko-jezicko i logicko-sintakticko tumacenje i shvatanje Aristotelove logike.

Cinjenica je da je Aristotel istra.Zivanje cak i, u osnovi ontoloskih, formi, konkretno kategorija, kao i njihovo definisanje i sistematizaciju, vrsio analizirajuCi savremeni mu grcki jezik. Jos u mnogo vecoj meri ovo je slucaj sa analizom i definisanjem stava, suda i zakljucka. Medutim, teza J. M. Bohenskog da su Aristotel, stoici i sholastici ,nastojali da shvate zivi svakodnevni jezik u njegovoj

5 .SI. AyKacesm, ApucroTeneecJCaSl CU.Il.llOZUCTUJCa. llepe-

BOA H. H. CnDKKHHa H A. n. Cy66onrna. H3A. HHOCTp. AliT. MocKBa 1959, CTP. 53 H 51.

X

sintaktickoj strukturi"8, nikako jos ne sme znaciti da Ari-stotelova logika u osnovi predstavlj a formalisticku logicku sintaksu u modemom smislu reci. Jos manje bismo bili u pravu da Aristotelovu logiku u celini okarakterisemo kao ,logiku jezika", kao sto to cini na primer J. B. Rifert koji Aristotelovu logiku shvata upravo kao ,logiku jezika (Sprachlogik)"7 Isto je tako pogresno Aristotelovu logiku identifikovati sa ,aristotelovskim jezikom" odnosno sa ,aristotelovskom strukturom jezika"' kao sto to cine opsti semanticari A. Koriibski, S. J. Hajakava i dr.

Sam J. B. Rifert, koji Aristotelovu logiku smatra za logiku jezika, sasvim tacno tvrdi da su bitne karakteristike Aristotelove logicke teorije ove dve: ,metodoloska strana deduktivnog izvodenja dokaza i metafizicko izjednacavanje logickih relacija sa stvamim relacijama zamisljenih stanja stvari". Ovakvo Aristotelovo shvatanje, konstatuje Rifert, slaze se sa celim metafizicko-racionalistickim pravcem njegove filozofije"8

Ako ovo uzmemo u obzir, kao i cinjenicu da je _Aristo-telova logika zasnovana na njegovoj ontologiji. odno~!!9

inetafizici,. onda nam postaje jasna neosnovanost shvatanja njegove logike kao ,_logike jezika".

Ali, ako Aristotelova logika nije u osnovi i u celini ni cisto formalna logika, niti je ontoloska logika bica niti je to logika jezika, onda se s pravom moze postaviti pi-tanje: k~~ya je to 1ogika po njenoj osno~oj koncepciji? Pravilan odgovor na ovo pitanje mozemo dobiti na osnovu sledecih cinjenica:

t/1) Kod Aristotela se medusobno preplicu i identifikuju znaeenja ovih gnoseoloskih i ontoloskih termina i izraza: ,izrecen o" (xaTTJYOQEi:oitm), ,biti istinit" (af..T]itEuEoitm), ,biti U obimU odredenog pojma" (EV OAOlTLVL EtVm), ,biti" (dvat)8

8 J. M. Bochenski, Formale Logik, loc. cit., p. 56. 7 J. B. Rieffert, Logik, loc. cit., p. 16-23. s Rieffert, loc. cit., p. 22. u H. Maier, Die Syllogistik des Aristoteles, Band II, S. 179.

XI

2) Cinjenica je da je Aristotel u svojim logickim spi- .~ sima vrsio logicku analizu jezika, da je otkrio osnovne forme samog misljenja, odnosno saznanja, da je misljenje u osnovi shvatio kao odra.Zavanje odredaba samih stvari i da su, po njemu, zakoni misljenja identicni, i1i bar nepo-sredno zasnovani na zakonima samog bica.

3) Aristotelova logika je integralni prvobitni sistem elementame logike.

f\ristotelova lagika aije Hi samo Jogika bita.nitLsamo logika mjsljenja, a najmanje je samo, i1i bar u osnovi, logika jezika. Ona--Je sve to ujedno u odredenoj meri i steptmu: po svom metoo.skom pristupu A}jjp~alagika je liig_iCkO-sin:Jt~J!,t!c~, pq svo_11t__~drzajl,l_to je logika mis-l]en]a, pre svega njegovih formi i zakona, a po svojoj osnovi to 7eomoloski zasnovana logika. ~atak logike, po Ari-!ttotelu, j~J?l.Q~kroz analizu jezika izvrsiti analizu nnslfenfa ~bjekfivne stvanw_sti. U ovom smislu tacna je

"inova ostavK:a da se kod Aristotela svuda objektivna logi.ka :rn~sa sa .. ___ .. tVriom, ali taka da je svuda vidna objektivna logikano.

l'tema tome, pogresno je, sa stanovista kasnije i danas razvijenih shvatanja logike, pokusavati okarakterisati Ari-stotelovu logiku u smislu bilo kojeg od tih novih shvatanja logike. I~Q!!a o Aristo~_l~y:

jednih'm. Za supstanciju Aristotel, dalje, tvrdi da ,ona niti je u subjektu niti je atribut nekog subjekta" 13

Ovakvo shvatanje prvih supstancija sadrzi izvesne neresljive teskoce, od kojih su glavne sledece:

1) Aristotel navodi kao primere prvih supstancija konkretna realna individualna bica: ,ovaj covek", ,ovaj konj". Kao prve i prave supstancije ova bica su, svako za sebe, kvalitativno i numericki ,jedno". Medutim, s druge strane, po Aristotelu, pravo ,jedno" jeste samo ,cista forma" koja je, kao identicno jedno, potpuno liSena mate-rije. Aristotel ovo direktno tvrdi kad kaZe da su ,apsolutne jednosti sva bica koja nemaju materije" i da ,ono sto uopste nema materije, to je sve kao takvo i u pravom smislu jedno"14

Izlazi, dakle, da su ,ovaj konj" i ,ovaj covek" sup-stancije iskljucivo po svojoj nematerijalnoj formi. Ova tvrdnja se, doduse, slaZe s Aristotelovim shvatanjem mate-rije kao amorfnog entiteta ciste mogucnosti bica. Ali ovo u isti mah ispoljava svu metafizicnost i idealizam Aristo-telovog shvatanja kategorije prve supstancije. Tu kategoriju Aristotel je nesumnjivo shvatio po modelu elejske ap-straktne identicnosti.

2) Na drugu osnovnu teskocu u shvatanju supstancije naisao je sam Aristotel kada je raspravljao o pitanju: da li je sta suprotno supstancijama i da li supstancije primaju suprotnost? Aristatel qokazuj~_

2. Teorija znacenja, shvatanje istine i modaliteta Elemente Aristotelove teorije znacenja nalazimo i u

spisu 0 kategorijama, kao i u drugim spisima gde se odre-duju znacenja kategorijalnih i drugih termina. Medutim, razvijenu teoriju znacenja nalazimo u spisu 0 tumacenju, u kome Aristotel odreduje znacenja reei, prostih i slozenih imenica, glagola, kao i prostih, slozenih, kontrarnih i kon-tradiktornih reeenica, stvarnog i prividnog jedinstva rece-nica i samog govora.

Aristotelova teorija znacenja je realisticka, jer se -po njemu - termini, reci, jezicki izrazi i reeenice, uklju-cujuci i afirmaciju i negaciju, kao i iskaze 0 buducnosti, odnose na realne stvari iii na mogucnost realnih stvari. Tvrdenje je iskaz kojim se nesto neeem pridaje, a odricanje iskaz kojim se nesto necem odrice. Tvrdenje i odricanje se u prvom redu odnose na stvari, tj. na stvarno postojece i nepostojece, ali ,moguce je odricati sve sto je neko govorio i tvrditi sve sto je neko odricao"17

Same, nepovezane reci, odnosno sami pojmovi, nisu niti istinite niti Iaine iako mogu imati neko znacenje; na primer: ,jarac-jelen" znaci nesto, ali to nije ni istinito ni Iaino. Tek je sud: ,ne postoji jarac-jelen" istinit, dok je odgovarajuci afirmativan sud ovde lafan.

Aristotel definise stav, odnosno sud kao ,govor kojim se potvrduje iii odrice nesto o necem"18 Stav se sastoji od imena (ovof.La) i glagola (gijf.La), tj. od subjekta kao pojma stvari o kojoj se govori (S) i od predikata (P), tj. pojma koji se pridaje iii odrice subjektu, kako je ove oznacio Boecijus. U osnovi ovakve, predikativne, strukture stava, odnosno suda, po shemi ,S je P", krije se metafi-zicko shvatanje bica kao supstancija koje imaju odredene akcidencije. Po Aristotelu, sud je shvatanje te ontoloske strukture.

Razlika izmedu suda ( &n:oResavajuci problematiku nuznosti i slucajnosti Aristo-tel je zapao u mnoge teskoce upravo zato sto je tu pro-

2

Organon, II, 6, str. 57. t0 Met., IV, 1011 b 26. 11 Organon, I, 5, str. 14. 2! Met., IX, 10, 1051 b. u Organon, II, 11, str. 70.

XVII

blematiku nastojao da resi sa stanovista svoje dvovrednosne logike zasnovane na ontologiji kontra~i~cije postojanja i nepostojanja. Ovo se mora konstatovatl 1 o?da ~ko se ne bismo sloziii s tezom J. Lukaevi~a - da J~ ~nstotelov~ modalna logika gotovo nemoguca zbog nJemh man.a.J-protivreenosti. ' -=--Posebnu pafnju zasluzuje Aristotelovo raspravljanje problema protivrecnih iskaza o . budu~nosti, kon~ret~~ iskaza: sutra ce biti pomorska b1tka" 1 "sutra nece b1tl pomorska bitka'> Ovaj prob.l~m ~a.o i ~.~s~otelovo ~~se~j~ opsirno i temelJno su anallZlrah 1 knt1ck1 procenJ1~~h .! takvi znacajni savremeni logicari kao sto su J. LukasJeV1C i A. N. Prajor.

Kakvo je, dakle, Aristotelovo resenje o kome se toliko diskutuje? Svojom bivalentnom logikom, koja zna samo za apsolutno postojanje i apsolutno nepostojanje, . Aristotel ~bio prinude_n da proo;;w ~rmaciju yo~tojanjii::"~~

'za nuznu. kao 1 prostu negaclJu. ne~!~L~I;\!..9__!1;_10 }. ~~dl . k~ kaze: , J er ako je svaka afumaciJa 1h negacua Ist1111ta iii lafna, onda_ istotatw, njjinim ~aka stvar po-StOjLili .lle postoji. "24 Ovaj princip vazi, po Aristoteiovom misljenju, za svaku afirmaciju i za svaku negaciju, pa on, prema tome, mora vaZiti i za iskaze o buducnosti, sto znaci: jedan od kontradiktornih iskaza o buducem doga-

3. Aristotelovo otkrice silogizma i njegov logicki sistem Sam Aristotel smatra svoje ucenje o silogizmu za

naucno otkrice, i ono zaista predstavlja veliko logicko otkrice. Odmah treba istaci i to da je Aristotel ne samo otkrio logicku formu silogizma nego i da je, otkrivsi osnovne principe, figure i moduse silogistickog zakljuciva-nja, sistematski obradio problematiku silogizma i u osnovi izgradwsistem elementarne deduktivne silogisticke logike.

Moze izgledati cudnovato da je tek Jan Lukasjevic, nasuprot mnogim komentatorima koji nisu razlikovali Aristotelovu logiku od tradicionalne klasicne elementarne logike, pokazao koji je pravi Aristotelov silogizam i koji je sistem te logike. U ,.4 .. glavi Aristotelove Prve analitike, u kojoj se izlaze ucenje o silogizmu, zaista nailazuno orgi-nalni Aristotelov silogizam oblika:

,Ako se A iskazuje o svakom B i B se iskazuje o svakom C, onda se A iskazuje o svakom C. "26

Sustina Aristotelova otkrica sastoji se u otkricu_silo-: giticke forme za~lj~iviii]a u korn~ se iz dva data stava, takozvanih premis.a u kojima je odreden medusobni odnos izmeau tri pojma, izvodi treci stav - ;.a.kJil!c.fl_Tf. Logicku sustinu samog silogizma cini nalafenje veze izmedu dva takozvana krajnja termina - u navedenoj formi to su termini A i C - posredstvom datosti veze izmedu nizeg termina A i termina B i izmedu termina B i viseg termina C. Termin posredstvom koga se ostvaruje ova veza i izvodi zakljucalC jeste termin B. To je srednji termin. Aristotelovo otkrice strukture silogizma u osnovi se sastoji u otkricu logicke funkcije srednjeg termina u toj strukturi. Sam Ari-stotel definise ulogu srednjeg termina, te logicke alke, silo-gizma stavom: ,Srednjim nazivom koji se sam sadrzi u jednom, dok se u isto vreme u njemu sadrzi jedan drugi, te je on po polozaju srednji. !7 Posebno

XX

20 AYKaceBWI, H. H. M., cTp. 36. 27 Organon, III, Anal., 4, str. 91.

treba istaci da .srednji termin - po Aristotelovoj ontolo-skoj osnovi logike - odgovara realnom uzJgku ili ra~logu, tj. on je zamisao tog uzroka l1i razloga. ..

~totel tvrdi da ,savdeni silogizam" postoji ondan kada se tri termina silogizma medu sobom tako odnose da se donji termin sadrzi u srednjem kao celini, dok se srednj' termin sadrfi u gornjem terminu kao celini.28 Ovakav je samo prvi modus prve silogisticke figure, od sholastika oznacen imenom Barbara. Pored njega Aristotel smatra i drugi modus prve figure, tj. modus Celarent, savrsenim.

Osnovni opsti princip silogistickog zakljucivanja nala-zimo u spisu 0 kategorijama. Njegova formulacija glasi: Ako se nesto kao predikat izrice o subjektu, onda se sve zz.:..: .... - -.- -... -. > --------------------- - . . -- o~

onostosekazlije 0 predikatu kazu]e i 0 SUb]ektu. "29 Ari-stotel na:vocit-i\lruge formulacije osnovnog prindpa, ili aksiome silogizma, koje su adekvatnije subsumpcionoj teoriji suda, ali za nas ovde to nije bitno. Isto tako, nema svrhe izlagati posebne teorije Aristotelovog ucenja o silogizmu: otkrice tri silogisticke figure, prema polozaju srednjeg termina u premisama, zatim otkrice modusa ovih figura, kao i modusa cetvrte figure koju Aristotel nije uzimao u obzir. Bitnije su druge odlike Aristotelovog ucenja o silo-gistiCkom deduktivnom zakljucivanju. Te odlike su ove:

J 1) Aristotel, prema vrsti premisa, razlikuje: katego-ric~, asertoricni i moguci silogizam.

II 2) Aristotel svuda upotrebljava cetiri osnovne poznate vrste stavova: A - univerzalno afirmativni, E - univer-zalno negativni, I - partikularno afirmativni i 0 - parti-kularno negativni stav ili sud. S obzirom na ovo, Luka8je-vic s pravom moze reci da je ,Aristotelova logika ,-teorija odnosa A, E, I i 0 u sferi opstih termina"30

3) U potpunom skladu sa svojim shvatanjem supstan-cije, kao nepredikabilnog, individualnog, jednog bica, Aristotel nacelno ne uzima u obzir individualne termine u svojoj silogistici. Drugi razlog sto on ne uzima u obzir

28 Organon, III Anal., 4, str. 90. 29 Organon, I, 3, str. 7. 30 AYKaceBWI, Joe. cit. p. 50.

XXI ,...,.

individualne termine, sem u primerima pogresnih silogi-zama, krije se u tome sto je osnovni logicko-metodoloski cilj Aristotelov - osiguranje naucnog, sto kod njega znaci potpuno izvesnog i neoborivog saznanja, kakvo maze biti jedino opste i nuzno saznanje.

4) Cinjenicu da Aristotel, mesto konkretnih termina, u silogizmu upotrebljava simbole slova, na primer: A, B i C iii P, SiR, Lukasjevic smatra za izvanredno znacajno Aristotelovo otkrice, koje dosadasnji komentatori nisu primetili samo stoga sto su bili losi matematicari, jer mate-maticari znaju da je uvodenje promenljivih (varijabila) za matematiku znacilo novu epohu u njenom razvitkuY

5) Karakteristicno je da je Aristotel - iako je njegova logika, kao sto smo videli, logika termina, odnosno pojmova - ipak znao i za neke zakone logike stavova, na primer za

~akofJ kontr.SJ.;ozici: koji Arist'?tel izraZava sta.vom: ,~M ~~e:dve t_ko odilose ]edna pr!IDJ.a_drugojda, ako

j~ _ _Le~J?~,_gnda je nuino.-Ldruga_,__Q_Ilda_ __ ako ne.ma dnJge, n~~ ~ p.ry~'.32 Mada ontoloski shvacen avo je zakon kontrapozicije logike stavova koji se izrazava formulama: p => q = ""' q => ""'p iii Cpq = CNqNp.

Aka se na kraju ovog veoma saZetog izlaganja osnova Aristotelove silogistike zapitamo koji aksiomski sistem se krije u osnovi Aristotelove silogistike, onda moramo reci sledece:

1) Aristotelova logika jeste elementarna dvovalentna logika proste identicnosti, neprotivrecnosti i iskljucenja treceg. To je logika u kojoj postoje samo dve proste sa-znajne vrednosti: ,istinito" i ,lazno".

\J2) Jan Lukasjevic je rekonstruisao aksiomski sistem cele Aristotelove logike i silogistike. Aksiomski sistem Aristotelove logike bio bi ovaj:

I. Definicije: 1. Eab = Nlab, tj. stav ,Nijedno a nije b" ekvivalentan

je stavu ,Pogrdno je da poneko a jeste b". " AyKaceBWI, Joe. cit. p. 42. 32 Ayi

logickih istrazivanja, a to je: otkrice naucne metode sa-znanja, tj. neospomog, ne samo sigurnog nego i neoborivog saznanja. Nauku, naucno saznanje i naucnu teoriju Aristo-tel identifikuje upravo po jedinstvenosti metode naucnog saznanja.

Ovakvo, naucno, saznanje Aristotel suprotstavlja pri-vidnom i lafnom sofistickom ili uopste pogresnom saznanju.

~snovne odlike naucnog saznanja su: apsolutnost, nuznost 1 opstost. Pravo naucno saznanje je, smatra Aristotel, jedi-no apsolutno, tj. nuino i opste saznanje, odnosno saznanje na osnovu apsolutno istinitih premisa, odnosno na osnovu pravih uzroka stvari. Aristotel naucno saznanje definise na sledeCi nacin:

,Mislimo da nesto znamo na apsolutan nacin, a ne sofisticki, akcidencijelan nacin, kad mislimo da poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar, predmet po-staje i kada znamo da je ovaj uzrok - uzrok stvari, i da ne moze biti drukcije. "34 Svako saznanje mora se zasnivati na nekom pret-

hodnom saznanju. Naucno saznanje se, medutim, odlikuje time sto je na naucan nacin izvedeno iz istinitih uzroka. Koji je to naucan nacin, naucni metod? Po Aristotelovom dubokom uverenju, to je metod silogisticke dedukcije. ,Znati" - to je, po Aristotelu, isto sto i ,znati pomocu : dokaza", sto je opet identicno sa ,znati pomocu naucnog . silogizma". U tom smislu Aristotel, preliminamo, definise naucno saznanje na ovaj nacin:

,Zasad kazemo da mi znamo pomocu dokaza. Pod dokazom podrazumevam naucni silogizam. A naucnim nazivam silogizam ako mi pomocu njega -ako ga imamo - znamo."35 Silogizmom postiZemo naucno saznanje, tj. silogizam je

naucan ako su njegove premise istinite i ako je silogizam pravilno izveden, tako da je i njegov zakljucak istinit sud.

34 Organon, II Anal., 2, str. 261. 35 Ibidem.

XXIV

Ali ako se naucno saznanje svede na silogisticko za-kljuCivanje, odnosno na dedukciju, onda se nuzno postav-ljaju ova dva osnovna metodoloska problema: 1) Moze li se uvek i u resavanju svih problema naci odgovarajuci silo-gizam, narocito moze li se uvek i sigumo, kada god nam je 10 potrebno, naCi srednji termin odnosno pojam izmedu druga dva pojma s kojima bi on cinio silogisticku struk-turu? 2) Moze li se u trafenju premisa, odnosno uzro~a, iCi in infinitum i1i nuzno postoje neke osnovne premise nauroog saznanja?

Prvi problem Aristotel svodi na problem jednosti mnostva ili na pitanje postojanja opstih odredaba stvari jer, ,.kad ne bi postojalo nista opste, ne bi bilo nista srednje, a, prema tome, ne bi postojalo nikakvo dokazivanje"38

Dakle, da bi moglo postojati naucno saznanje, mora biti moguce silogisticko zakljucivanje, a uslov ovoga jeste postojanje jednosti i1i identicnosti mnootva stvari. Zato je osnovni opsti princip, upravo jedan od aksioma naucnog saznanja, Aristotelov postulat da ,mora postojati jedno i identieno u mnogom"31 Ovaj princip jeste aksioma, jer aksiome su opsti principi i prve naucne istine. Isto tako, aksiom silogistickog naucnog metoda predstavlja stav neprotivrecnosti, koji sam Aristotel smatra za vrhovnu aksiomu naucnog saznanja i koji on shvata i formulise na razne nacine od kojih navodimo jednu ontolosko-gnoseo-losku koncepciju i formulaciju: Jskljuceno je da ikoji co-vek smatra da jedno isto jeste aida nije"38 Ista takva aksi-oma u Aristotelovoj logici je i stav iskljucenja treceg, koji Aristotel istice u raznim svojim spisima, a narocito u Meta-fizid, i to u raznim formulacijama od kojih jedna glasi: .Onaj ko o necem ndto iskazuje mora reci da to jeste ili da nije, a otuda da je nesto istinito ili da je lazno. "39 Smisao sva tri osnovna elementamo logicka zakona misljenja jeste:

3e Organon, ll Anal., 11, str. 281. 37 Ibidem. sa Met., G, 3, 1005 b 24. a Met., G, 1011 b 27.

XXV

sve je u stvarnosti, kao i u istinitom misljenju, samo jedno, dok je u mogucnosti jedno ili nejedno, a trece je iskljuceno.

. ~r.ema tome, mo~aj? pos~ojati i stvarno postoje prvi p~nc~p~ ka? ~SI_lOVne 1Stme SVlh nauka, kao sto postoje i pn_nc1~~ pojedmih nauka odnosno teorija, dok su u zabludi om kOJ1 ,s~traju da takvi pri1_1cipi ne postoje i da je otud net;noguca 1 ~a~a n.auk~: A!1, s druge strane, dokazuje Anstotel, grese 1 om kOJ1 nnsle da se svi naucni stavovi moraju i mogu dokazati, jer bi ovo takode znacilo negaciju nauke, posto se dokazivanje ne moze produziti u beskonacnost.

v Ali, ako. se istinitost aksioma i naucnih principa ne moze dokazati, onda se postavlja pitanje: otkud znamo za njihovu istinitost i na cemu se ona zasniva?

. Aristotelo~o resenje ovog pitanja, tj. problema porekla aks10ma, SaStOJ1 Se U tvrdenju da SU naucni principi prve i '!eP

izmedu Kanta, s jedne strane, i A. Trendelenburga, Fr. Ibervega i H. Majera, s druge strane. Zanimljivo je, medu-tim, da je ovaj relativno stari spor, koji se ranije smatrao resenim na stetu Kantove formalisticke interpretacije Ari-stotela, danas ponovo oziveo, jer neki od najvecih savreme-nih logicara i znalaca Aristotela ponovo formalisticki tumace neka njegova ucenja. Tako duboki poznavalac Ari-stotelove silogistike i tvorac prvog sistema trovalentne Io-gike, J. Luka8jevic, ne samo sto Stro kritikuje nerazume-vanje i pogresna shvatanja H. Majera, koji je takode posebno proucavao Aristotelovu silogistiku, nego ponovo formalisticki tumaci Aristotelov silogizam. Lukasjevic sma-tra da je i sopstveno Aristotelovo shvatanje srednjeg ter-mina ,ocigledno pogresno"' narocito s obzirom na onto-Iosku osnovu toga shvatanja. Nasuprot ovome Lukasjevic dokazuje da je, na primer, sledeci silogizam -

,Ako su sve vrane ptice, a sva ziva bica vrane, onda su sva Ziva bica vrane" - ,istinit silogi-

zam".42 Ovo posebno stoga sto se, smatra Lukasjevic, ne moze odrediti da li je srednji pojam , vrane" iii ,Ziva bica", jer se ne zna koji je opstiji a koji je po obimu uzi pojam, sa cim se ne mozemo sloZiti.

Drugi osnovni sukob u tumacenju Aristotelove logike jeste onaj izmedu H. Majera i E. Rolfsa. H. Majer je u svom obimnom proucavanju Aristotelove silogistike, izmedu ostalog, zastupao i ove tri glavne kriticke teze: 1) Aristo-telovo shvatanje silogizma kao metode zasnivanja nauke i metode naucnog istrazivanja predstavlja, ni manje ni vise, do ,nerazumevanje i apsurdnost" .43 2) U analizi naucnog saznanja Aristotel ,nije isao dovoljno duboko" niti je dosao do prave njegove osnove, a to je - princip razloga. 3) Ari-stotel je prevideo cinjenicu subjektivne strane pojma istine i

u AyKaceBH'l, loc. cit. p. 69 43 H. Maier, Die Sylogistik des Aristoteles, Berlin 1926, Band

II, S. 381.

XXVIII

same istinitosti, naune, to da svaki ak~ sm1enja prati mo-menat ili evidentnosti njegove vrednostt.

E . Rolfes, poznati prevodilac i komentator Aristotela, nastoji da potpuno pobije i odbaci kao pogresn~ iii neosno-vane navedene Majerove kritic~e teze." M~du~m, mad~ ~e Majeru mora prigovoriti da ~nstotelova ~cenJ.~ pr~ce~JUJe sa stanovista sopstvene emoctonalne teonJe mtslJenJa, tpak njegovi prigovori sad~e ~eki ~~o ~Stif!e, naime, utolik~ sto silogisticka metoda mstmu mJe Jedina metoda naucnog saznanja, zatim utoliko sto Aristotel zaista nije formuli.sao Iogicki zakon razloga i, najzad, sto je Aristotelov poJan1 istine u osnovi objektivisticki i ontologisticki, bez obzir~ na izvesna osvetljavanja i subjektivne njegove strane, ab svakako znatno manje.

Treci veliki spor u tumacenju Aristotelove logike jeste onaj koji nalazimo u kritici ucenja J. Lukasjevica od strane P. S. Popova. Prof. Popov, n~e, pored veli~ pri~nanj.a Lukasjevicevom tumacenju Anstotela, I?ost~vlJa 1 mz pn-govora Lukasjevicu, od kojih su osnovm ovt:

1) Lukasjevic neopravdano prigovara Aristotel~ da s~, po njegovom misljenju, stav moze izricati o drugoJ stvan. Ovo, dokazuje Popov, nije tacno, jer to Aristotel nije tvrdio.

2) Lukasjev~c tvrdi da je. Aris~otel ignorisa? indivi-dualne termine i stavove, te da Je Anstotelova logtka s~o logika varijabila termina, sto Popov smatra '?krupmt;n nerazumevanjem" Lukasjevicevim, nerazumevanJem koJe ga je odvelo formalistickom shvatanju silogizma.

3) Lukasjevic tvrdi d~ _A~sto~~l u sv~jim logi~~ spisima nijedan problem mtslJenJa mJe poveztvao s mtslJe-njem kao psihickom funkcijom, sto Popov takode smatra neosnovanim tvrdenjem.

4) P. S. Popov dokazuje ?a j~ Lukasjevicevo ~ma~enje Aristotelove modalne logtke lZ ?sn?v~ pog~esno, 1er Lukasjevic ,Aristotelovu modalnu stlogtstiku pnlagodava ----

44 E. Rolfes, Einleitung zur Aristoteles Lehre vom Bewe_is, Zweite Analytik, Der Philosophischen Bibliothek Band 11, Letp-zig 1922, S. XIII-XV.

XXIX

~o~~tvenom shva~anju modalnosti", usled cega kod Lukas-Jevtca ,ne nalazm10 adekvatnu sliku Aristotelove logike verovatnoee" ,45

U. v~~ s poslednjim na':edenim prigovorom P. S. Popo'.: tsti~e da k?d samog, Ans.totela nalazimo tri pojma ;

m~gucnosti: 1) POJam mogucnosti kao oslabljene nuznosti u . srms~u ,m~guceg u svakom slucaju"; 2) pojam prave moguc- , nostz ~ ~~slu ,onog s~o ~e najcesc: ~ogada" iii sto je ,samo . m?~ucev (u ?vom slu~aJU ,moguce Je da a jeste b" protiv-

rec~ nuznosti); 3) poJam neodreaene mogucnosti u tom ~mtslu da ~.u podjednako moguci kako da ,a jeste b" tako 1 da. ,a DIJ~. b'.'~ ~a OSJ.?-ovu. ove distinkcije Popov istice protiv LukasJevtcacttavmz pngovora od kojih su glavni ovi:

1) _Lukasjevic pripisuje Aristotelu vulgarno sholasticko shv~tanJe, po k_?me vaii konsekvencija, odnosno impli-kactJa a) od nuznosti na postojanje, Ab oportere ad esse val~~ consequentia, tj. da vaZi Lukasjeviceva formula impli-

k~CIJe CLpp~_sto znaci ,a~o je nuzno da je p, onda jeste p ; b) da vazt konsekvencJa Ab esse ad posse valet conse-quenti~! tj. da _Y.~i ko_nse~yencija od stvarnosti na moguc-nost, th da vazt tmphkactJa CpMp, sto znaci: ako jeste p, onda je moguce da je p". " v 2)_ Lu~asj~viceva formula QTpKNLpNLNp, tj': ,slu-caJno Je p Jedmo onda ako nije nufno (NLp) i ako nije nemoguce (NLNp )", kao i formula QTEbaTEab nisu u

~kladu s A~stotel~vim shvatanjem mogucnosti48 k~o onog sto se pretezno desava (vfiex6J.levov) i slucajnosti u smislu neodredene mogucnosti (~uJ.l~E~fJx.6;).47

?,a ~i se. mo~la proceniti tacnost gornjih prigovora Lu~asjevtcu: btl_e bt P_?trebne detaljne analize svih tekstova koJI su u pttanJu, u sta se mi ovde ne mozemo upustati Medutim, i ovde mozemo rec_i da prvi, treci i cetvrti prigovo; Popova smatramo opravdantm, dok to nije slucaj i sa dru-

45 II. C. IIoTIOB, IIpeAroBop KH>H3H: AyKaceBuq Apucro-TeAeBCKaSI cHAAorncTHKa MocKBa 1959 crp 11

48 A ' ' ' YKa.ceBH

A. N. Prajor je dokazao da izmedu Luka8jevicevog i Aristotelovog shvatanja navedenih modalnih stavova postoji razlika, jer, ako navedena suprotnost predstavlja

alt~maciju, tj. Apq, onda je vrednost ove altemacije po Anstotelu Apq=l, tj. sama altemacija je istinita, bez obzira na vrednosti elementarnih stavova p i q. Medutim po Lukasjevicu je p=q=Y:z. i Apq=lh, tj. vrednost sam~

alt~macije !?-eutralna iii neodredena. Ali sam Prajor uvida ?a Je. ~umnJlVO da se relacija koja je u pitanju uopste maze IZraz1ti formulom Apq." Dakle, pitanje pravilne inter-pretacije Aristotelova shvatanja vrednosti iskaza o buduc-nosti ostaje nereseno.

Resavajuci isti problem J. Lukasjevic je dosao do ova dva glavna zakljucka: 1) Iskazi ,sutra ce biti pomorska bitka" i ,sutra nece biti pomorska bitka" - ,danas su oba istinita", jer to je, po Lukasjevicu, pravi smisao Aristo-telova tvrdenja da u odnosu na protivrecne iskaze o buduc-nosti ,nije nufno da jedan ... bude istinit, a drugi Iafan". 2) ,Sutrasnja pomorska bitka predstavlja, dakle, slucajan dogadaj, a ako postoje takvi dogadaji, onda se detennini-zam opovrgava"50 - zakljucuje Lukasjevic.

Nasuprot L"';lkasjevicu P. S. Popov dokazuje, pozivajuci se takode na Anstotelov tekst, da navedene Lukasjeviceve postavke ,direktno protivreee Aristotelu" Jer po samom A . I ' ' nstote u, danas nije nufna istinitost jednog i Iafnost drugog o? ~~vedenih pr?tivree~ iskaza o sutra8njoj pom?rskJ ~nc1. Popov tacno tvrd1 da je, po Aristotelu, ',,nuzno Jedmo to da ce ona (tj. bitka) biti ili ne biti". Medutim, sam Popov gresi kada, na istom mestu, datu su-protnost smatra za altemaciju,51 jer to nije altemacija, tj. logicka funkcija u kojoj je bar jedan clan istinit a mogu biti i oba clana istinita (Apq).

Drugi navedeni Lukasjevicev zakljucak Popov karak-terise kao relativizam i kao probabilizam zasnovan na

49 A. N. Prior, Formal Logic, Oxford, 1955, pp. 245 ff. 50 AyKaceBHti, loc. cit. p. 285. 51 P. S. Popov, loc. cit. p. 18.

XXXII

pogresnom shvatanju logike kao skupa uslovno prihvacenih aksioma, kao sto to Cine savremeni .logicki pozitivisti.

Znacaj raspravljanja gomjih pitanja konkretno je u tome sto se kroz njih resava jedno osnovno pitanje tuma-cenja i ocenjivanja Aristotelove logike, naime, pitanje: da li je Aristotel i u svojim postavkama modalne logike ostao dosledno u okviru sistema svoje dvovalentne logike?

Tacan odgovor na gomje pitanje predstavljao bi, bar u osnovi, i resenje svih pitanja koja smo izloZili ranije.

Po Aristotelu, za iskaze o stvamosti vafe aksiomi ~l~me~tam~. dvovr~~nosne ~o~ke, tj~~cip proste iden-tlcnosti, kOJl on mJe eksphc1te formulisa~ kao osnovni aksiom, zatim~ aksiom neprotivrecnosti i~aksiom isklju-cenja treceg. 0 odnosu na aktuelno bice jedan od bilo koja dva protivrecna iskaza, na primer: ,sada se vodi pomorska bitka" i ,sada se ne vodi pomorska bitka", je nuzno istinit a drugi je nuzno lazan.

Resavajuci problem istinitosti modalnih iskaza o buducnosti- na primer: ,sutra ce biti pomorska bitka" i: ,sutra neee biti pomorska bitka" - Aristotel se nasao pred pitanjem: vaze li aksiomi celokupnog naucnog sazna-nja i za iskaze o buducim dogaaajima?

Kakav je Aristotelov odgovor na ovo bitno pitanje? Smatram da se tacna Aristotelovo misljenje maze izvesti iz ovih cinjenica, odnosno teza:

1) Aristotel izricno tvrdi da danas nije nufno da jedan od protivrecnih iskaza bude istinit a drugi da bude lazan.

2) Aristotel nije tvrdio da oba stava mogu biti isti-nita, niti to proizlazi iz prethodnog stava. Otud je oCigledna neosnovanost Lukasjeviceve teze da su danas oba stava istinita". "

3) Aristotel je tvrdio da je danas istinita jedino sama protivrecnost, tj. ,istina je da ce sutra biti ili nece biti po-morska bitka".

4) Iz prethodnog stava sledi, a to je i Aristotel mislio, da danas nije istinit, a ni lazan, nijedan od suprotnih stavova o buducnosti. Prema tome: a) saznajna vrednost svakog od 3 XXXIII

pojedinacnih stavova je neodret1ena; b) kako je njihova vrednost neodredena, to ne postoji aktuelna protivrecnost izmedu njihove istinitosti i njihove la.Znosti; c) jedino sto je danas odreaeno jeste sama potencijalna protivrecna suprot-nost izmedu tih stavova.

Sta je, dakle, istina? 1) Da li je Aristotel, i u kom smislu ovde prevazisao okvir elementame dvovalentne logike? 2) Da li je on ovde stao na stanoviste indetermini-zma, kao sto to tvrdi Luka8jevic?

Kao sto smo vee ranije delimice pokazali, Aristotel tvrdeei: a) da je sada moguce samo jedno, naime, "da ce biti i1i da nece biti pomorska bitka"; b) dace sutra isto tako stvamo biti samo jedno, naime, da ce samo biti, i1i drugo jedno, tj. da samo nece biti pomorska bitka; c) da ni danas ni sutra, ni aktuelno ni potencijalno nije moguce u isti mah i jedno i nejedno - nije nigde i nicim prevazisao okvire dvovalentne logike, sto mu Lukasjevic pogresno pripisuje ( tvrdeCi da su danas oba, kontradiktoma stava o buducnosti istinita, tj. da je danas istinita makar samo potencijalna kontradikcija). To Aristotel niti je tvrdio niti je mislio.

Medutim, koliko je istina da je Aristotel i u svojoj modalnoj logici ostao dosledan sistemu elementame logike proste identicne i neprotivrecne predmetne odredenosti, tacno je i to da on o gnoseoloskoj vrednosti pojedinacnog iskaza o buducnosti nije mogao niSta da ka.Ze: svaki takav stav - na primer stav ,sutra ce biti pomorska bitka" - za njega je neodreaen. Ovo shvatanje je u potpunom skladu sa njegovom logikom dvovalentne odredenosti. Ali ovde je Aristotel ipak stvamo dosao do granice svog logickog si-stema, do pitanja stvamo neresljivog u okviru one logike ko-ju je sam stvorio. To pitanje resio je tek J. Lukasjevic 1920. godine konstrukcijom prvog sistema trovalentne logike.

Medutim, to sto je Aristotel dosao do pojedinacnih iskaza neodredene vrednosti ne znaci: a) da je on usvojio, pored valencija ,istinito" i ,la.Zno", jos i trecu vrednost -,neodredeno"; on to nije ucinio, jer bi to znacilo ni manje ni vise nego usvajanje sistema trovalentne logike; b) jos manje to znaci da je Aristotel bio indeterminist, kao sto to XXXIV

smatra Lukasjevic. Naprotiv, ostaje istina da je Aristotel dosledno zastupao elementamo logicki, tj. prosto identicni i neprotivrecni determinizam, kako u ontologiji tako i u logici.

Aristotel nije uopste mogao doci do pravog resenja problema zbog toga sto je apsolutizovao elementamo logicki sistem proste identicne i neprotivrecne predmetne odredenosti i odgovarajuci princip dve vrednosti saznanja: proste istine i proste pogrdke. Prvo principijelno tacno resenje dao je tek J. Lukasjevic konstrukcijom sistema prve trovalentne logike u kojoj stav p, pored vrednosti istina (p=1) i pogreska (p=O) moze imati i trecu vrednost moguceg (p=lfz,). Slicna resenja nalazimo i u sistemima logike verovatnoce kojima su, kao i trovalentnom logikom, prevazidene ogranicenosti dvovalentne logike. Mora se, medutim, naglasiti da pravo, dijalekticko, resenje problema odnosa izmedu nuinosti i slucajnosti ne nalazimo ni kod Lukasjevica. Naprotiv, kao sto smo videli, Lukasjevic zastupa indeterminizam, sto je neosnovano.

6. Vrednost i znacaj Aristotelove logike Vrednost Aristotelovog Organona je jedinstvena, i to

ne samo istorijska nego i savremena- kako opste gnoseo-loska i metodoloska tako i logicko-teorijska. Aristotel je prvi ne samo prosto zasnovao nego i sistematski obradio osnovnu logicku problematiku, pocev od problema kate-gorija, preko teorije znacenja i ucenja 0 silogizmu, do dokazivanja i ucenja 0 pogreskama u misljenju.

Sam Organon predstavlja jedinstveno naucno delo, u kome nalazimo kako celovitu teoriju silogizma i ucenje o deduktivnoj silogistickoj metodi saznanja tako i citavo bogatstvo originalnih dubokih i ostroumnih logickih ana-liza problema, kojima se - na ovaj i1i onaj nacin, u ovoj i1i onoj meri - bavi i savremena logika. Organon je bio i ostace neiscrpna riznica logickih ucenja i logicke proble-matike.

Razume se, Aristotelova logika i njegove logicke teorije imaju i niz nedostataka, koje je danas, s razvijenijih 3 XXXV

logickih stanovista, moguce lakse sagledati. Pre svega, cinjenica je da Aristotelova logika predstavlja sistem ele-mentame dvovalentne logike koja se pokazala jednostra-nom i nedovoljnom kao teorija naucnog rnisljenja na nje-govom savremenom stupnju razvoja. Aristotelova logika, dalje razvijena u savremenoj dvovalentnoj simbolickoj, na-rocito matematickoj logici, teorijski je prevazidena u siste-mima trovalentnih i polivalentnih nearistotelovskih logika.

Danas je, isto taka, ocigledno da je Aristotel bio u zabludi kada je svoju elementamu logiku smatrao jedino mogucom logikom, mada je istina da je to jos uvek osnovna logika ljudskog rnisljenja i delanja ukoliko ona odgovara elementamoj ljudskoj prakticnoj delatnosti. Isto taka, Aristotel je pogresno smatrao metodu apodiktickog silo-gizma za jedinu naucnu metodu, a saznanje pomocu ove metode za jedino naucno saznanje. U ovom Aristotelovom shvatanju ocigledna je jednostranost aristotelovske logike, u kojoj su induktivna metoda i induktivna logika zapos- : tavljeni i potcenjeni. '

Ontolosku osnovu aristotelovske logike cini metafizika prosto identicne i neprotivrecne odredenosti bica. Savre-mena nauka je dokazala da takva odredenost nije niti jedino zarnisljiva niti jedini vid odredenosti realnog sveta. Naprotiv, ovakva odredenost se sve vise pokazuje kao veoma uproscen, globalni aspekt u stvari veoma kompleks-nih i promenljivih pojava realnog sveta.

Aristotel kao da uopste nije uzimao u obzir prakticnu ljudsku delatnost kao neposrednu osnovu ljudskog rnislje-nja i saznanja nego je verovao da ljudsko rnisljenje, od-nosno razum neposredno saznaje samo bice, sto se u savre-menoj gnoseologiji pokazalo kao svojevrsna racionalisticka iluzija, kao nekriticka vera u svemoc ljudskog razuma.

U vezi sa prethodnim treba istaci da je Aristotel -mada je, iz posebnih drustveno ideoloskih i gnoseoloskih razloga, odbacivao dijalektiku, u svojim ucenjima, narocito u ucenjima 0 suprotnostima, 0 prelasku mogucnosti u l~!ya~osti dr.- ipak razvio upravo-svojevi:snu difalelcfi1ru:-

Anstofefovo uverenje da o slucajnom i verovatnom ne

XXXVI

maze biti nauke potice od njegove apsolutizacije apodik-tickog saznanja pomocu apodikticke silogisticke metode. Medutim, savremena nauka, - kako rnikrofizika taka i drustvene nauke - uglavnom se zasnivaju na statistickoj metodi istra2:ivanja i na saznanju masovnih pojava. Saz-najna vrednost metode statisticke indukcije je nesumnjiva, i danas ovu metodu i njene rezultate, bez obzira na to sto su samo vise iii manje verovatni, sto se sla2:e s Aristo-telovim shvatanjem indukcije i onog sto se najcesce do-gada, niko ne dovodi u sumnju niti je potcenjuje.

Sa savremenog gnoseoloskog gledista moze se prigo-voriti Aristotelu da je njegovo duboko uverenje o saznanju apsolutne istine o bicu pomocu deduktivne silogisticke metode u sistemu dvovalentne logike iluzomo, jer ele-

fmentamo Iogicka zakonitost rnisljenja nije identicna s I.Q!>jektivnom odredenoscu same stvamosti. Po svojoj dvo-valentnosti, po apsolutnosti odredaba istine i pogreske, kao i po identifikaciji naucnog saznanja sa nuznim i opstim silogisticko-deduktivnim saznanjem, Aristotelova logika predstavlja jaku, cak i ,prejaku" logiku. Savremeni sisterni nearistotelovskih logika su slabiji i elasticniji, ali u isti mah i bliZi ,logici stvamosti" koju je Aristotel video isklju-civo u svojoj jakoj elementamoj logici.

Ali, bez obzira na sve nedostatke, kao i na to da su izgradeni iii su u procesu izgradnje novi, nearistotelovski, sisterni logike, aristotelovska logika ostaje osnovni logicki sistem ljudskog rnisljenja i saznanja, sistem koji nije izgu-bio niti ce izgubiti svoju fundamentalnu vrednost, isto onaka kao sto ni Euklidova geometrija i klasicna fizika nisu izgu-bile svoju naucnu i prakticnu vrednost otkricem novih, neeuklidovskih geometrija i kvantne i relativisticke fizike.

Naucna vrednost i znacaj Aristotelovog Organona su neprolazni. Sto ovo osnovno delo svetske filozofske litera-ture dobijamo na nasem jeziku, za to dugujemo zahvalnost retkom poznavaocu anticke rnisli i starogrckog jezika prof. dru Kseniji Atanasijevic.

Dr Bogdan SESIC

POVODOM PREVODA ORGANONA NA NAS JEZIK

J os u starom veku Aristotel je smatran za tv orca logike - kao osnovne filozofske discipline. U stvari, Sokrat je vee magistralno i besprekomo rukovao logickim postup-cima u svojim strasnim disputima sa ostrouDlllll,n sofistima. A, pre Sokrata, i eleatski filozofi, naroeito Parmenid i Zenon, razvijali su svoja dijalekticka tkanja na izrazito logicki nacin. Medutim neospomo je da je Aristotel prvi uoblicio i ispunio bezmalo svom sadrzinom, kao po.ebnu i primordijalnu filozofsku disciplinu, ,analitiku" - kako on naziva logiku, - tu propedeutiku filozofije koja inia, pre svega, metodoloski karakter. Aristotelova logika je d a analitika: n r v ovor na sastavne (lelove kao

~clanjava i silogizme na su ove, a su ove n~.Q.im.oy~, i do kiaJnJih dtjalektickih tancina ispituje elemente mis-fjenJa: poJl:ln:r, ~d i z~ucalt. Prv1, mislillic 1z ""Stagire formulise neosp most: 1 ozofska ispitivanja ne mogu se ostvariti, ako se, prethodno, ne savlada logika, koja je neophodni uslov i ,orude" svakog pravog filozofiranja.

Corpus Aristotelicum obuhvata 46 Stagiraninovih spisa. Od njih su sest logicke sadrZine. Oni su nazvani ,OQyavov" -Organ iii Oruile, koje cini mogucim filozof-sko misljenje. U Organonu se nalaze sledeca dela:

1) xa1JYOQLUL, Categoriae, Kategorije. 2) n:eQt EQ!J.1]Vda~, Hermeneutica, De interpretatione,

0 tumacenju. 3) avru.u'tL'KU 3tQO'tEQU, Analytica priora, Prva analitika. 4) avaAU'tL'Ka UIJ'tEQU, Analytica posteriora, Druga

analitika.

XXXIX

5) 'tom"Ka, Topica, Topika. 6) n:Ql. aopLanKciiv J,f.yxrov, De sophisticis elenchis,

0 sofistickim pobijanjima. Ovih sest logickih dela docniji izdavaci nazvali su

Organum Aristotelis. Oeevidno je da Aristotelovim spisima nedostaju lepota,

raskosnost, sugestivnost i metafizicka, eticka i eshatoloska dramaticnost koje neodoljivo zrace iz Platonovih dela. Aiistotelov stil je suv, tvrd, saiet, gotovo zgusnut - cesto advise zgusnut, - ponekad smelo pr~ciz~, katkad za~sen cinjenicama, ali i sa dosta prazruna 1 nedorecenosti, narocito u egzemplifikaciji. Ovaj osnivac logike bio je -i ne retko - i zacudo lapidaran i oskudno reeit. Iako ogro-mno zasluian sto je obogatio novim terminima filozofiju i nauke Aristotel, narocito u svojim delima iz domena teorijsk~ filozofije, nije uvek uspevao da nade dovoljno jasan izraiaj za svoja ueenja, i zato ta d~la - a pre svega logicka - zaista nisu laka za prevodenJe.

Organon obiluje nejasnim mestima koja su zadala te8koga truda grckim i latinskim, kao i docnijim komenta-torima: pre svega Aleksandru iz Afrodisijade, Amoniju~ Olimpiodoru, Porfiriju, Simpliciju, Albe~ Velik~m, To~ Akvinskom, Paciju i Vajcu- pored drugih. Neki od ~tarih komentatora, sjajnih poznavalaca ~stotela, uspeh s~, mestimicno sa izuzetnom nadahnutoscu, da osvetle naJ-zamracenije stavove Organona. Savremeni izvrsni prev~dilac J. Tricot je, skrupulozno i opsezno, uzeo u obztr uspela tumacenja starih ispitivaca Organona.

. Prevod na na8 jezik dat je sa grckog originala: Ari-stoteles Graece ex recensione Immanuelis Bekkeri edidit Academia regia Borussica, Beroli~ 1831,_ volumen prius: - Ucinili smo sve sto smo mogli da taJ prevod bude 1 veran Aristotelovoj misli, i da bude pristupacan nasim citaocima. Radi toga morali smo neke, za svoju slozenu sadrZinu odvec ~atke grcke reeenice, da razgranjavamo. S druge strane, hili smo prinud~~ da ~vesne s~vise d~_ge i glomazne recenice, malo shvatlj1Ve, dehmo u VISe manJlh.

XL

A neospomo je jedno: ako sam prevod Organona nije isto-vremeno i jedna vrsta komentara, on je promasio svoj cilj, jer ne maze biti dovoljno razumljiv.

Da bismo nasem prevodu dali vise jasnosti, upotreb-ljavali smo - uvek kad nam se to cinilo korisno -cetvrtaste zagrade, koje obicno sadde srpsku rec za neki filozofski termin, ili jos kakvu nijansu ili moguenost pre-vodenja jednog ili vise termina, ili naslov spisa koji nam se - po izuzetku- cinilo celishodnije staviti neposredno uz tekst nego u napomene.

Male, okrugle zagrade, medutim, spadaju u Aristo-telov tekst.

Filozof iz Stagire s pravom je svrstan u prvi red misli-laca i naucnika zbog svojih doktrina kojima je unapredio gotovo sve filozofske discipline, teorijske i prakticne, i radi istina koje je pronasao u oblasti vise nauka, zatim zbog snage svoje ostre i reske dijalektike, i zbog cudesnog uticaja koji je imao na filozofe i naucne radnike na zapadu, kao i na istoku, i u svim docnijim vremenima. Ogromnost zna-caja Aristotelovog stvaranja adekvatnije se sagleda kad se uzme u obzir da ono nije izgubilo nista od svoje reljefnosti, iako je doslo neposredno posle delatnosti najmoenijeg duha staroga veka, Platona, koji je jos za zivota nazvan ,bozanstveni". Ali izvesno je da je svoj vrhunski doma8aj dao Aristotel na podrucju logike. J er bez nepromasivog ,oruda" koje je ljudskoj misli zavestao ucenik Platonov i ucitelj Aleksandra Makedonskog - nemoguce bi bilo ostvariti i obezbediti ne samo progres filozofije i nauke nego i sveukupne kulture ljudskog roda. I zato ce pobedo-nosna logicka izgradnja Organona sacuvati u svim budu-cim vremenima svoje neumanjeno vaienje.

dr K.A.

ORGANON

,.

PR VI DEO

KATEGORIJE

Glava prva

[HOMONIMI, SINONIMI, PARONIMI*]

,Homonimi"1 se zovu stvari koje imaju samo zajed-nicko ime, dok im je razlicit pojam sustine oznacen ime-nom. Taka se, na primer, ime ,zivotinja" upotrebljava da oznaci kako jednog stvarnog tako i jednog naslikanog coveka. A ave dve stvari imaju samo zajednicko ime, dok im je pojam sustine, oznacen imenom, razlicit. Jer, ako se zeli objasniti sta u svakoj od njih [od te dve stvari] znaci sustina zivotinje, - treba za svaku od njih dati svojstvenu definiciju.

,Sinonimi"2 se zovu stvari koje imaju zajednicko ime i identican pojam sustine oznacen imenom. Tako se, na primer, i covek i VO nazivaju Zivotinjom. Jer COVek i VO nazvani su zajednickim imenom zivotinje, i njihova defini-cija je ista. Jer, aka se zeli objasniti definicija svakoga od njih i reCi sta je sustina zivotinje kod svakoga od njih, tada treba dati istu definiciju.

Najzad, ,paronimi"3 se zovu stvari koje se razlikuju od neke druge stvari u padezu, i po njenom imenu se nazivaju. Taka se gramaticar naziva po gramatici, a hra-bar covek po hrabrosti.

* Pojedine glave u originalu Organona nemaju podnaslova, nego su, jednostavno, odvajane. Kao neki strani prevodioci Orga-nona, narocito Tricot i Rolfes, mi smo stavljali podnaslove gla-vama, jer tako filozofovo veoma tesko i cesto mutno izlaganje postaje donekle preglednije. - Prev.

5

Glava druga

[0 RAZNIM IZRAZIMA]

Sto se tice reci, jedne se govore prema nekoj vezi, a druge bez veze. Prema nekoj vezi se, na primer, ka.Ze: ,covek trci", ,covek pobel.1uje", a bez veze, na primer: ,covek", ,vo", ,trci", ,pobel.1uje".

Od bica jedna su afiwjraga o nekom subjektu i ako nisu ni u jednom subjektu4 ; tako, na primer, ,covek" je afirmiran o nekom subjektu, to jest o jednom izvesnoJ!i coveku, ali on nije ni u jednom subjektu. Druge stvari5 su u jednom subjektu, ali nisu afirmirane ni o jednom subjektu (a pod izrazom ,u jednom subjektu"6 podrazu-mevam ono sto - posto se ne nalazi u subjektu kao njegov deo, - ne moze biti odvojeno od onoga u cemu se nalazi). Na primer, jedna izvesna gramaticka nauka postoji u ... subjektu, to jest u dusi, ali ona nije afirmirana o nekom 1 subjektu. I izvesno belo nalazi se u jednom subjektu, na- ' ime, u telu (jer svaka boja jeste u jednom telu), ali ono ' nije afirmirano ni o kom subjektu. A druga bica7 su u istd l vreme afirmirana o jednom subjektu, i [nalaze se] u jednom > subjektu. Tako, na primer, nauka je u jednom subjektu, 1 naim.e, u dusi, i ona je afirmirana o jednom subjektu, o gramatici. Najzad, druga bica8 nisu ni u jednom subjektu

n~~ su afirmirana o jednom subjektu, na primer, ,ovaj l covek" i ,ovaj konj", - jer nijedno bice ove_ prirode t [vrste] nije u subjektu niti je afirmirano o jednom subjektu.

U apsolutnom smislu govoreci, ono sto je nedeljivo-' [individue] i ono sto je po broju jedno nisu nikad afirmi-rani o jednom subjektu8 ; me1.1utim, neke [od partikularnih akcidencija] nista ne sprecava da budu u istom subjektu. Jer jedna izvesna gramaticka nauka jeste u jednom sub-jektu, ali nije afirmirana ni o jednom subjektu.

Glava treca [PREDIKAT PREDIKATA.- VRSTE I RODOVI]

Kad je jedna stvar pridana nekoj drugoj stvari kao [svome] subjektu,- tada sve sto je afirmirano o predikatu treba da 'bude [afirmirano] i o subjektu. Na primer,

> covek" je pridat jednom odre1.1enom coveku, a ,zivo-tlnja" je pridata ,cove~u": Pre.ma to~e, ~ j~~?~m ?dre-denom COVeku treba pndatl (pOJaiD] ,ZlVOtiD]a , )er Jedan odre1.1eni covek je i covek i zivotinja. , Ako su vrste razlicite, a nisu podre1.1ene jedne dru-

gima, i same njihove razlike bice specificno druge. Uz-mimo, na primer, [pojmove] ,zivotinja" i ,nauka" .. Razlike mel.1u zivotinjama jesu: ,koje hodaju nogama" 1 ,dvo-

' nozne" krilate" i vodene". Od ovih razlika nijedna ne va.Zi z; "nauku", ~ jer se jedna nauka ne razlikuje od druge n;~ke time sto je dvo~ozna. Mel.1?tim, vrs~e k~lje. su podredene jedne drugima .!llsta ne spreca~a ~a ~~aJU 1ste [specificne] razlike. Jer, vtse vrste su predtkatl mzth vrsta, .tako da ce ,sve razlike predikata va.Ziti i za subjekt.

Glava cetvrta [DESET KATEGORIJA]

Svaka bez ikakve veze iskazana rec oznacava ili sup-~ stanc1Jll,iii kvantitet, ili kvali_t~t, ili ;e~a~i~u [odnos], .m mesto [gde], ili vreme [kad], 1h polozaJ, 1h posedovanJe, ili delanje, ili trpljenje.10 v

Suostapcija - kazano jednom recJu - Jeste, na pn-mer: fovek" konj" 1svantitet _if, na primer: ,dug dva lakta.:' dug' trl lakt~" kvalitet Je, na primer: ,beo",

'" ~~~ .. ~ 1 ,vican gramatici"; gdnos te, na Pni?er: ,duplo"! ,po a", veCi" mestg je, na primer: ,u Ltke]u", ,na agon"; ~

JS...v.a }frimer: ,juce", ,prosle godine'\.poloZaj j~, na pn-mer: ,on leZi", ,on sedt"; .oosedovame HiJ na p~er: ,on je obuven"; ,on je naoruzan"; delanje je, na pnmer: ,on

7

sece", ,on gori"; tmHegje ji, na primer: ,on je isecen"; . . --

,on Je IZgoreo". Nijedan od ovih termina ne potvrduje i ne odrice

nista u sebi i po sebi, nego afirmacija ili negacija postaju tek medusobnim povezivanjem. Jer, izgleda da 'je svako potvrdivanje i svako odricanje istinito iii laZno. Medutim, nema ni istinitog ni laznog za izraze koji nisu ni u kakvoj povezanosti, kao sto su, na primer: ,covek", ,beo", ,trci", ,pobeduje".

Glava peta [SUPSTANCIJA]

Suestancija1~_u najsvoj~v~njj~m. i prvom, i glavnom smislu, Jeste ano sto nije ni .!l.firmirano o jednom subjektu niti je u jednom subjektu, - kao, na primer, jedan od-redeni covek i1i jedan odredeni konj.

,Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su sadr:Zane supstancije uzete u prvom smislu12, a rodovima treba dodati i vrste ovih rodova. Tako, na primer, jedan odredeni covek spada u rod coveka, a vrsta ovoga roda je zivotinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se ,druge", - kao sto su, na primer, covek i zivotinja.

Iz recenoga je jasno da predikat mora biti afirmiran o subjektu kako prema imenu tako i prema pojmu. Tako je, na primer, ,covek" afirmiran o jednom subjektu, upravo 0 jednom odredenom coveku. s jedne strane, pri-dato mu je ime coveka, posto se individui pridaje ime coveka18 Ali i definicija coveka bice isto tako pridata jednom odredenom coveku. Jer, jedan odredeni covek jeste u isto vreme covek i zivotinja, i tako ce ime i pojam biti podjednako pridati subjektu.

Kad su u pitanju bica koja su u jednom subjektu14, vecinom ni njihovo ime ni njihova definicija nisu pridati subjektu. Medutim, u izvesnim slucajevima nista ne stoji na putu da ime bude pridato subjektu, - ali za definiciju je to nemoguce. Tako, na primer, belo, kad se nalazi na jednom 8

-telu, kao subjektu, pridato je ovoni subjektu (jer se telo naziva belim); medutim, definicija belog nikad ne moze

l;>iti pridata telu. ' Sve ostalo15 i1i je afirmirano o prvim supstancijama, koje su uzete kao subjekti, i1i se nalazi u samim ovim subjektima. To proizlazi jasno iz pojedinacnih primera koji se uzimaju u obzir. Uzmimo, na primer, da je termin ,Zivotinja" pridat coveku; prema tome, termin ,zivotinja" bice pridat jednom odredenom coveku. Jer, kad on ne bi bio pridat jednom odredenom coveku, on ne bi bio [pridat] ni coveku uopste. Uzmimo jos jedan primer: boja je u telu; prema tome, ona isto tako mora biti u jednom odre-denom telu. Jer, ako nije ni u jednom pojedinacnom telu, tada nece biti ni u telu uopste. Prema tome, sve drugo je i1i afirmirano o prvim supstancijama, koje su uzete kao subjekti, i1i se nalazi u samim tim subjektima. A iz toga izlazi da kad ne bi postojale te prve supstancije, nijedna druga stvar ne bi mogla postojati. .

Od drugih supstancija, rod je vis~ supstancija nego vrsta. Nairne, rod je blizi prvoj supstanciji [nego vrsta]. Jer, ako se nastoji da se objasni priroda prve supstancije, to ce se uciniti jasnije i tacnije ako se ona objasni pomocu roda nego [ako se objasni] pomocu vrste. Tako, ako se nastoji da se opise jedan odredeni covek, ovo ce se jasnije uciniti ako se kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je to zivotinja. Jer, prvo je svojstvenije pojedinacnom coveku, a drugo je opstije. Isto tako, jasnije ce se objasniti priroda jednog odredenog drveta ako se ono oznaci kao drvo nego ako se oznaci kao biljka. Sem toga, prve.supstancije na-zvane su supstancijama u prevasho.dnom smislu, zbog toga sto su one supstrat svega drugog i sto je sve drugo o njima afirmirano, i1i se u njima nalazi. Kao sto se prve supstancije odnose prema svemu drugom isto se tako rod odnosi prema vrsti. Jer, rod je supstrat za vrstu; vrste su afirmirane od rodova, ali rodovi nisu afirmirani od vrsta. Iz toga, isto tako, izlazi da je rod vise supstancija nego [sto je to] vrsta.

Ali od rodova koji nisu vrste jedan nije [ni u cemu] viSe supstancija nego drugi. Kad se jedan odredeni covek

9

oznaci kao covek, tada se 0 njemu ne kaze nista svojstve-nije nego kad se o jednom odreaenom konju kaZe da je konj. lsto tako, i kod prvih supstancija jedna nije vise supstancija nego druga. Jer, jedan odredeni covek ni u cemu nije viSe supstancija nego jedan odredeni vo18.

Sa razlogom su, dakle, posle prvih supstancija, od svega ostalog samo rodovi i vrste nazvani drugim supstan-cijama17. Jer [od svih predikata], oni jedini objasnjavaju prvu supstanciju po njenom znacenju. Nairne, ako se zeli objasniti sta je jedan odreaeni covek, i ako se to ucini pomocu roda iii pomocu vrste,- dace se objasnjenje njegove svojstvenosti, koje ce se uciniti taCnijim ako se kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je to zivotinja. Medutim, ako bi se pripisala coveku svaka druga oznaka, to bi znacilo uciniti objasnjenje netacnim, - .kao, na pri-mer, kad se kaZe da je on beo, iii da trci, iii nesto slicno. Tako su sa razlogom, izmedu svih ostalih, samo ovi poj-movi [rodovi i vrste] nazvani supstancijama. Sem toga18, prve supstancije, zato sto su supsvat svega drugog, na-zvane su supstancijama u najsvojstvenijem smislu reci. Ali, onako kako se prve supstancije odnose prema svemu dru-gom, tako se todovi i vrste prvih supstancija odnose prema svemu drugom; jer, od vrsta i rodova afirmirano je sve drugo. KJ!d se jedan odreaeni covek nazove gramaticar, time se kaze da su, isto tako, gramaticar i covek i zivo-

. tinja. A isto je i za sve druge slueajeve. Ono sto opste vazi za svaku supstanciju jeste da ne

bude u jednomsubjektu. Prva supstancija niti je u jednom subjektu niti je atribut jednog subjekta. Za druge sup-stancije jasno je iz sledeceg da se ne nalaze u subjektu. Covek je l!tribut jednog subjekta, - naime, jednog odre-aenog coveka, - ali covek nije u subjektu. Jer, covek nije u jednom odredenom coveku. lsto VaZi i za zivotinju, koja je atribut jednog subjekta, upravo jednog odredenog coveka, ali zivotinja nije u jednom odredenom coveku. Zatim, nista ne sprecava, kad su u pitanju stvari koje su u jednom subjektu, da se, u izvesnim slucajevima, njihovo ime prida samom subjektu, dok je nemoguce da mu se

10

I .

prida njihov pojam [njihova definicija]. Meautim, sto. se tice drugih supstancija, moze se pridati subjektu i_njihov pojam [njihova definicija] i njihovo ime. Nairne, pojam [definicija] coveka pridace se jednom odredenom coveku, a_pojam zi~.oti!J.je ~st? tako.19 )Tz~~ogaiZ1~i da se sul?stan-~ae moze ubraJati u stvari koJe su u Jednom subjektu.

Ali, ovo nije nikakva svojstvenost supstancije, jer ni razlika nije u jednom subjektu.'. ,Koji hoda nogama" i ,;dvonozni" affrinirani suo jedndm subjektu, - naime, o coveku, - ali nisu u jednom subjektu, jer ,dvonozni" f ,koji hoda nogama" nisu u coveku. I pojam [definicija] razlike afirmiran je o onome o cemu je sama razlika afir-mirana. Tako, na primer, ako je ,koji hoda nogama" afiririirano 0 coveku, i pojam [definicija] ,koji hoda no-

~tna" bice isfu takt> afirmiran 0 coveku, posto covek hoda nogama.

Ne smemo biti zbunjeni time sto se delovi supstanciiy n~laze u celini. kao u jednom subjektu, niti smemo straho-rvati da bismo morali smatrati kako ti delovi nisu supstan-cija. Kad smo rekli da su stvari u jednom subjektu, tiJll.e nismo mislili da se one u nJ emu nalaze kao delovi u celini.

I ~ Odlika [drugih] supstancija i razlika jeste ta sto su

one u svim slucajevima prid~vane,u sinonirhnom smislu. Jer, svi njihovi atributi imaju kao subjekte iii individue, iii vrste. Iz prve sups!anc~-1!~-ProistiCe nikakvakateg.onja, posto ___ ()lla ... sama nije .. .afirmiranani o_.jednom .. subjektu,

Air; kod drugih supstancija rod je afirmiran o individui, a vrsta je afirmirana i o rodu i o individui. Isto tako, i razlike su afirmirane o rodpvima i o individuama. AU, prve supstancije pretpostavljaju i pojam [definiciju] rodova i pojam [definiciju] vrsta, a rod [pretpostavlja pojam] vrste. Jer, sve sto je receno 0 predi~atu bice isto tako re-ceno o subjektu. Isto tako, rodovi i individue pretpostav-ljaju i pojam [definiciju] razlika. Ali, rekli smo. da su sinonimi stvari kojima je i ime zajednicko i pojam identi-can. Prema tome, uvek kad su predikati supstancije i raz-like, pridavanje se vrsi u sinonimnom smislu.

11

-Svaka supstancija izgleda da oznacava jedno odredeno bice20 A za prve supstancije neospomo je i istinito da one oznacavaju jedno odredeno bice, jer je izraiena stvar individuum i brojno jedinstvo. A za druge supstancije moglo bi, isto tako, izgledati, zbog oblika njihovog imena, da one oznaeavaju odredeno bice,- kao kad, na primer, kaiemo ,covek" ill ,zivotinja". Ali to nije istina, nego se pre u ovom slucaju oznacava nesto kvalitativno. Jer, ovde subjekt nije jedan, kao u slucaju prve supstancije, nego je ,covek" pridan mnogim subjektima, a isto tako i ,2ivotinja". Medutim21 [rod i vrsta], ne oznacavaju kvalitet na apsolutni nacin, kao [sto bi to cinilo] belo. Nairne, belo ne oznacava nista drugo nego kvalitet. Medu-tim, rod i vrsta odreduju kvalitet u odnosu na supstanciju; oni upravo oznacavaju supstanciju jednog odredenog kva-liteta. Ova odredba ima veCi obim kod vrste nego kod roda, jer onaj ko kaie ,zivotinja" obuhvata vise [veCi broj bica] nego onaj ko kaze ,covek".

Ali, supstancijama pripada i to [ali supstancije se odlikuju i time] da [sto] nemaju nikakvu kontremu sup-rotnost. Jer, sta bi prvoj supstanciji,- na primer, jednom odrederrom coveku iii jednoj odredenoj zivotinji, - moglo biti kontremo? Njoj nista nije kontremo. Ali ni coveku i zivotinji22 nista nije kontremo suprotno. Ovo nije svoj-stveno supstanciji nego se nalazi i kod mnogih drugih kategopja, - kao, na primer, kod kvantiteta. Nista nije-kontremo suprotno ,dugackom dva lakta" iii ,dugackom tri lakta", kao ni broju deset, niti cemu tome slicnom, -sem ako se tvrdi da je ono sto je mnogo kontremo onom sto je malo, iii da je veliko kontremo malom. Ali, kad je rec 0 odredenim velicinama, nijedna nije kontrema drugoj.

Sem toga, izgleda da supstancija ne-dopu8ta vise" iii ,manje". Ovim ne mislim da jedna supstancija "ne bi mogla biti viSe iii manje supstancija od druge supstancije (jer to je cinjenica, prema nasem gomjem obja8njenju22) nego [mislim] da se ne nioze reci da svaka supstancija moze biti viSe iii manje ono sto je u _sebi [sto je u svojoj 12

bitnosti]. Tako, na primer, ova -supstancija, ovaj covek nece vise iii manje biti covek nego sto je on sam, iii nego neki drugi covek. Jedan covek nije vise covek od drugog [ooveka], na nacin na koji se kaie da je belo vise ill manje belo od drugog belog i da je lepo vise iii manje lepo od drugog lepog. Za jednu istu stvar mo.Ze se reci da je nesto vise iii manje od nje same; tako, na primer, da je jedno belo telo sad belje nego ranije i da je jedno toplo telo vise i manje toplo. Ali, za supstanciju se ne moze reCi da je ni vise ni manje nego ono sto je. Covek sad ne biva nazivan vise covek nego ranije, a isto tako i nijedna od drugih stvari koje su supstancije. Tako, dakle, za sup-stanciju ne vaii ,viSe" i ,manje".

Ali supstanciji je, izgleda, najvise svojstveno da -i ako ostaje identicna i po broju jedna - moze da prima kontreme suprotnostiu. Kod svih drugih stvari koje nisu suJ?stancije ne moze se pokazati takva stvar koja, i ako je po broju jedna, moze da prima kontreme suprotnosti. Tako, na primer, boja, koja je po broju jedna i identicna, ne moze biti bela i cma, kao sto i jedna radnja, identicna i po broju jedna, ne moze biti dobra i r.dava. A isto vaii i za sve druge stvari koje nisu supstancije. Ali supstancija, i ako Q&taje.. po broju jedna i identiCna, moze da prima kontreme suprotnosti. Tako, na primer, jedan odredeni covek, i ako je jedan i isti, jeste cas beo, a cas em; cas topao, a cas hladan; cas rdav, a cas dobar.

Medutim, 'tako nesto ne pokazuje se ni kod cega drugog, sem ako se ne ucini prigovor, i ako se ne kai_e da sud i misljenje mogu da prime kontreme suprotnosti. Nairne, isti izraz moze izgledati istinit i laian. Ako je, na primer, istmit iskaz: ,ovaj .eovek-sedi"' - tada ce taj isti iskaz biti lazan kad on ustane. Isto je tako i sa mis-ljenjem. Ako se istinito misli da ovaj covek sedi, tada ce se pogresno misliti, kad covek ustane, a o njemu se zaddi isto misljenje.

Ali cak ako se ovo [ovaj prigovor] i prihvati, ipak postoji razlika u nacinu [primanja kontremih suprot-nosti]. Sto se tice supstancija, one mogu primati supr9tnosti

. .........~

-~ad promene same sebe. Tako je hladno promenom postalo IZ toplog (dobilo je drugi kvalitet), a crno je postalo iz

b.~log, a dobro iz zlog. Isto je tako i za sve druge supstan-CIJe, -:- .svaka od njih, kad se promeni, postaje sposobna da ~nm1 kontrerne suprotnosti. Medutim, sud i miSljenje ostaJu u svakom odnosu i na svaki nacin sami u sebi nepromenjeni; stvar mora biti pokrenuta [promena mora nastupiti u objektu] da hi u njima postala kontrerna sup-rotnost. Jer, izraz: ,ovaj covek sedi" ostaje identican, i samo prema kretanju stvari [prema promeni predmeta] on se oznacava cas kao istinit, a cas kao laian. Isto vaii i z~ mislje~je. Tako hi bar na naCin [na koji se stvari doga-

d~JU] svoJstvenost supstancije bila njena sposobnost da pnma kontrerne suprotnosti pomocu svojstvene promene. . Nije is.tinit~ pretpostavka da sudenje i misljenje mogu ~zuz~~~o I?nmatl ~ontrerne suprotnosti. Jer, ako se sudenje 1 miSIJenJe oznace kao sposobni da primaju kontrerne suprotnosti, to nije zbog toga sto oni u sebi trpe promenu nego zato. st

da se i delovi mesta, koje svaki deo tela zauzima, i sami dodiruju na istoj granici kao delovi tela. Tako je i mesto kontinuirano, posto se njegovi delovi dodiruju na jednoj zajednickoj granici.

Sem toga28, kvantitet se sastoji iz delova koji imaju medu sobom uzajamni polozaj, iii iz delova koji nemaju medu sobom uzajamni polozaj. Tako, na primer, delovi

li~je im~ju medu sobom uzajamni polozaj; svaki od njih lezt na Jednom odredenom mestu, i o svakom se moze, za razliku od drugih delova, utvrditi gde on lefi u povrsini i sa kojim se drugim delovima dodiruje. A i delovi povr-sine zauzimaju jedan odredeni polozaj, jer se isto tako moze utvrditi gde svaki deo lezi i koji se delovi dodiruju. A isto vazi i za delove tela i mesta.

Medutim, za broj se ne moze pokazati da njegovi delovi imaju izvestan uzajamni polozaj niti da negde leze, ili [utvrditi] koji se delovi uzajamno dodiruju. A to se, isto tako, ne moze ni kad je u pitanju vreme, jer nijedan deo vremena ne traje, - a kako bi ono sto ne traje moglo imati neki polozaj? Pre bi se moglo reCi29 da vreme [upravo: delovi vremena] ima jedan izvestan red, na osnovu koga je jedan deo vremena raniji, a drugi docniji. A is to tako, i broj [ima jedan izvestan red], jer se jedan broji pre dva, a dva pre tri, i tako [na osnovu toga moze se reci da] brojevi imaju izvestan red, ali se kod njih ne moze naci polozaj. Za goVQx,_ _vazi isto: nijedan njegov deo ne traje, i zato ono sto je receno - receno je, i to je nemoguce povratiti. Tako delovi govora ne mogu imati polozaj, posto nista od njih ne traje. Tako se kvantitet sastoji iz delova koji imaju polozaj i iz drugih koji nemaju polozaj.

l}vantitativnJ!!t u pravom smislu nazvane su samo stvari o kojima smo govorili; sve drugo, medutim, kvanti-tativno je samo akcidentalno30 Posmatrajuci ove prve [kvantitete u pravom smislu], mi nazivamo druge stvari kvantitetima. Tako se, na primer, kafe da je belo veliko zbog toga sto zauzima veliku povdinu, i da je radnja duga, i da je kretanje dugo, zato sto mnogo vremena ispu-njavaju. Jer, nijedna od ovih odredaba nije po sebi i kao

16

takva nazvana kvantitetom. Ako, na primer, treba obja-sniti duzinu jednog dogadaja, ona ce se odrediti vremenom, i reci ce se da se ovaj [dogadaj] desio u toku jedne godine, ili ndto tome slicno. A ako treba utvrditi dokle dopire belo, to ce se odrediti prema povrsini, i kazace se da se ono prostire dotle dokle se prostire povrsina. Tako ce se, u pravom smislu i po sebi, samo ono o cemu smo govorili oznaciti kao kvantitet, - ostalo nije kvantitet po sebi nego, ako je kvantitet, to moze biti samo akcidentalno.

Dalje, kvantitet nema nikakvu kontrernu sup~otnost:31 Sto se tice odredenih kvantiteta, jasno Je da om nemaJU kontrernih suprotnosti; takav je, na primer, . slucaj sa dmi-nom od dva ili od tri lakta, ili s povrsinom, ili s nekim drugim kvantitetom te vrste, za koji ne postoji kontrerna suprotnost. Hoce 1i se smatrati da je mnogo kontrerno suprotno onome cega je malo (ol..(yro), ili da je veliko kont-rerno suprotno malom (!lLxQ&)? Ali sve tone spada u kvan-titativno, nego u relativrto, jer nista, posmatrano u sebi i po sebi, ne naziva se velikim ili malim, nego samo uko-liko se odnosi na nesto drugo. Tako se, na primer, planina naziva malom, a zrno prosa velikim zbog toga sto je zrno prosa vece nego druge stvari iste vrste, a sto je planina, isto tako, manja nego druge stvari iste vrste. Ovde, dakle, imamo odnos prema drugoj stvari, - jer kad bi se govorilo o mal om ili o velikom PO sebi, ne bi se nikad moglo reci da je planina mala, ili da je zrno prosa veliko. Uzmimo, opet, drugi primer. Mi kafemo da u jednom selu ima mnogo stanovnika, a da ih u Atini ima malo, i ako su oni ovde daleko mnogobrojniji; i da u kuci ima mnogo sveta, a u pozoristu malo, i ako ih ovde ima mnogo vise. Isto tako: dugacko dva lakta", i "dugacko tri lakta", i sve druge ~elicine ove vrste oznacavaju kvantitet, dok veliko ili malo ne oznacavaju kvantitet vee pre odnos, jer se veliko i malo posmatraju u odnosu na drugu stvar. Tako je ocevidno da su ovi izrazi relativni.

AlP~, bilo da smatramo ili dane smatramo ove izraze kao kvantitete, oni ipak nemaju nikakvu kontrernu suprot-nost. Jer, kako bi se mogla pridati kontrerna suprotnost

2 Organon

onome sto se ne moze uzeti u sebi i po sebi vee samo u odnosu na drugu stvar?

Sem toga33, ako veliko i malo treba da budu kontremi iz toga ee proizaCi da isti subjekt moze istovremeno primati kontreme suprotnosti i da su stvari same sebi kontreme. Katkad se do gada da je ista stvar u is to vreme velika i mala. Nairne, jedna i~ta stvar je mala u odnosu na jedan izvestan predJ?et, . a v~hka u odnosu na neki drugi [predmet]. Iz ~oga Izlazt da.1sta stvar u isto vreme moze biti velika i mala 1, pr~ma _to~e, da ona is~?v:emeno prima kontreme suprot-nosti. Ah msta, kako se ctm, ne moze u isto vreme dopustiti

kontrem~. supr.?tnosti .. U~mimo, na primer, supstanciju. S~psta~ciJa moze da pnmt kontrerne suprotnosti, ali covek ~UJe u tsto vrem~ bolestan i zdrav. Isto tako, nista nije u ~sto vreme belo 1 ~mo. Uopste, ne postoji nista drugo sto tstovremeno dopusta kontrerne suprotnosti. Ali desiee se da stvari _budu_ same sebi sopsivene koritrerne s~protnosti. Jer, ako_ Je vehko kon_trerno suprotno malom i ako je ista stvar u Isto vreme vehka i mala, - jedna ista stvar34 biee kontrerno suprotna samoj sebi. Ali nemoguee je da nesto bude kontremo suprotno samom sebi. Dakle, veliko nije kontrerno suprotno malom niti je ono cega je mnogo kont,;ern? suprotno onome cega je malo. Iz toga izlazi da, cak 1 a~o ~e ~matra ~a. ovi izr~i nisu relativni nego da su kvantttativm, - om tpak nece imati nikakve kont-rerne suprotnosti. . Ali, nar?Cito kad je_ u pitanju mesto3S, kontrarijetet tzgleda da pnpada kvantitetu. Ono sto je gore stavlja se kao kontrerno suprotno onome sto je dole, a pri tome se ?az_iva ,dole" sredisni predeo, - zato sto je najveee rasto-~anJe _ono od sre?ista do krajeva vaseljene. Izgleda da se IZ ovth ~ontrermh s~p~otnosti izvodi i definicija drugih ~Oll~rern~h SUp~ot~?Stl, 1 to zato sto SU termini koji SU, U tst~J ;rsti.' udalJem Jedan od drugog najveeom razdaljinom, def1msam kao kontrerno suprotni36

Ne izgleda da je kvantitet sposoban za vise" i ma-nje".37 Uzmimo kao primer ,dug dva lakta< Jedna ~tvar duga dva lakta nije duza nego druga [koja ima dva lakta]. 18

Ni kod broja nije drukcije [i kod broja ne postoji ,vise" ili manje"]: tako, na primer, tri uporedeno sa pet nije vise

tri, a pet uporedeno sa tri nije vise pet. Isto tako, ne kaie . se da je jedno vreme viSe vreme od drugog nekog vremena. Od svih navedenih kvantiteta nema nijednog kome bi se moglo pridati , vise" ili ,manje". Prema tome, kvantitet nije sposoban za ,viSe" i ,manje".

Ali, najvise je svojstveno kvantitetu to sto mu se moze pridati jednako i nejednako38 Jer o svakom od kvantiteta o kojima smo govorili kaze se da je jednak ili nejednak. Tako se, na primer, kaze o telu da je i jednako i nejednako [nekom drugom telu], i o vremenu da je i jednako i nejed-nako [nekom drugom vremenu]. lsto vazi i za sve druge kvantitete koje smo naveli i od kojih se svakom moze pridati jednako i nejednako. Za sve ostale odredbe, koje nisu kvantiteti, ne moze se ni na koji naCin, izgleda, reCi da su jednake i1i nejednake. Tako, na primer, o stanju se nikako ne moze reci da je jednako ili nejednako, nego bi se pre moglo reCi da je slicno [i neslicno]. Isto tako, o belome se ni na koji nacin ne moze reei da je jednako i nejednako vee da je slicno [i neslicno]. Ono sto je naj-svojstvenije na kvantitetu jeste da mu se moze pridati jednako i nejednako.

Glava sedma [ODNOS - RELACIJA]

Relativnima se zovu one stvari cije se celo bice sastoji u tome sto se za njih kaze da zavise od drugih stvari, ili da se na neki drugi nacin odnose na drugu stvar39 Tako, na primer, ,vece" je ono cije se celo bice sastoji u tome da bude receno o nekoj drugoj stvari, jer se kaze da je ono vece od necega [drugog]. A dvostruko je ono cije se celo bice sastoji u tome da bude receno o nekoj drugoj stvari, jer se kaze da je ono dvostruko [vece] od necega. Isto vazi i za sve druge odnose ove vrste.

Isto tako, relativni su sledeCi izrazi: ddanje, stanje, opazanje, nauka. polozaj.40 Bice svih ovih izraza sastoji 2* 19

se u tome sto se za njih kaze da zavise od [neke] druge stvari, - inace nisu nista. Taka se za drzanje kaze da je drianje necega, a za nauku da je nauka o necemu, a za polozaj da je polozaj necega- i taka dalje.

Prema tome, relativni su ani izrazi cija se sustina sastoji u tome da se za njih kaze da zavise od drugih stvari, ili da se na neki drugi nacin odnose na neku drugu stvar. Tak~ se za planinu kate da je velika prema nekoj drugoj stvan [uporedena s nekom drugom stvari], jer je planina nazvana velikom u odnosu na neku stvar: a slicno je nazvano slicno necemu, a i drugi izrazi ave vrste nazvani su isto taka u odnosu na nesto. Isto taka, i lezanje, i ~tajanj~, i sedenje jesu odredeni polozaji, a sam polozaj Je relatlvan41 Ali lezanje, ili stajanje, ili sedenje nisu sami polozaji, nego su paronimno nazvani prema naznacenim polozajima.

,Relativni pojmovi mogu imati kontrerne suprotnosti.42 Taka je, na primer, vrlina kontrerno suprotna poroku, posto su oba relativni pojmovi, a znanje je kontrerno suprotno neznanju. Medutim, svi relativni pojmovi nemaju ~oii'tferne suprotnost~. Dvostruko, trostruko i svaki drugi 1zraz ove vrste nemaJU kontrernu suprotnost.

Izgleda da su relativni pojmovi sposobni i za viSe" i ,ttlanje" .43 Kaze se da je nesto vise i Jllanje slicn~' i ne-slicno, i vise i manje jednako i nejednako. Ovde je i jedno i drugo relativno. Jer, za slicno se kaze da je necem slicno a za neslicno da je necem neslicno. Ali svi relativni poj~ movi nisu sposobni za ,viSe" i ,manje". 0 dvostrukom se ne kate da je vise ili manje dvostruko, a, isto tako ni o j@dnom takvom izrazu. ' " Dalje, svi relativni pojmovi imaju svoje korelativne pojmove.44 _Taka se, na primer, kaze da je rob-rob gospo-dara, a da Je gospodar - gospodar roba, a da je dvostruko - dv?stru~o od p~la, a da je pOla - pola od dvostrukog, a da Je vece - vece od manjeg, a da je manje - manje o? veeeg. Isto je tako i sa svim drugim relativnim pojmo-v1ma, scpno ponekad u govoru postoji razlika u padetu. Tako se saznanje naziva saznanjem onoga sto se moze

20

saznati a ono sto se moze saznati [naziva se] onim st

primerima izraz ,krilat" izveden iz krila" a izraz snab-d . " ' " even krmom" 1Z ,krme".

Svi relativni pojmovi imaju korelativ ako su tacno izr~eni, - Psto nema korelacije ako su [relativni poj-moy1~ utvrdem u odnosu n~ jedan izraz koji je stavljen slucaJno, a ne u odnosu na sam korelativ. Hocu da ka.Zem ?a c.~~ i ~a ~orelativne pojmove 0 kojima su svi saglasni 1 kOJ1 II~aJu 1mena, - ne postoji korelacija, ako je jedan od !ermma oznacen imenom koje izra.Zava korelativ samo akc1dentalno, a ako nije oznacen samim imenom kore-lativa. Tako, na primer, rob nije korelativ - ako se uzme da on nije rob gospodara nego coveka, 'ili dvonosca, i1i n~ceg vslicnog, jer objasnjenje odnosa [u ovom slucaju] niJe tacno dato.

Dalje, ako je korelacija izra.Zena na prikladan [pravi-lan] nacm, tada ce- i kad se iskljuci sve akcidentalno a ostavi samo iz~~ ~ kojim je tacna korelacija bila utvrd;na - ta ko~elaC1Ja 1pak u~e~ postojati. Tako, na primer,

~ko. ~

ako je unistepa senzacija, nije unisten i predmet senzacije. Ako je unistena zivotinja, bice unistena i senzacija, dok ce predmet senzacije postojati, - kao, na primer: telo, toplota, slatko, gorko i sve druge stvari koje se culima opaiaju. Senzacija postaje u isto vreme kad i subjekt koji opaza, jer senzacija postaje zajedno sa zivotinjom. Medu-tim, predmet senzacije postoji pre zivotinje iii senzacije. Jer vatra, i voda, i drugi slicni elementi iz kojih se sastoji Zivotinja postoje pre nego sto je uopste postojala Zivotinja iii senzacija48 Prema tome, izgleda da je predmet senzacije raniji od senzacije!'

Teskoca se javlja kad se postavi pitanje da li, kao sto izgleda, nijedna supstancija nije relativna, iii je moguce da neke od drugih supstancija budu takve. 50 N aime, za prve supstancije istina je [da one nisu relativne], jer ni cele supstancije ni njihovi delovi ne mogu biti relativni. 0 jednom odredenom ooveku ne kaie se da je on neciji odredeni oovek; a o jednom odredenom volu [ne kaie se] da je on neeiji odredeni vo. Isto vaii i za delove. Za jednu odredenu ruku ne kaie se da je neeija odredena ruka nego [da je] n_eeija ruka; a za jednu odredenu glavu ne kaze se da je neeija odredena glava nego da je necija glava.

Isto je i sa drugim supstancijama, bar sa vecinom od njih. Tako se ne kaie o coveku - neciji covek, ni o volu - neciji vo, ni 0 drvetu - necije drvo, nego se kaie -necija svojina.61 Jasno je da imenice ove vrste nisu rela-tivne, a postoji sumnja za izvesne druge supstancije. Tako se, na primer, za glavu kaie - neeija glava, a za ruku se kaie - necija ruka, i isto vaii za svaku takvu imenicu. Iz ovoga izl3:Zi da ti izrazi izgledaju relativni.

Ako je hila dovoljna definicija, data o relativnim pojmovima,'l! - bice vrlo tesko, iii i nemoguce, dokazati da nijedna supstancija ne moze biti relativna. Ali ako [ta definicija] nije dovoljna i ako relativnima treba nazvati samo izraze cije se bice ne sastoji ni u cern drugom nego u tome da budu aficirani izvesnim odnosom [relacijom]53, - tada bi se mozda dalo reei neSto sto bi ublaiilo ovu nesigumost". Prva definicija prati sve relativne pojmove; 24

ali time sto se jedna stvar odnosi na neku drugu stvar ona ne postaje relativna u [svojoj] bitnosti55

Iz ovoga se vidi jasno da, kad se poznaje jedan relativm pojam na odredeni nacin, poznavace se ist? tako na ~d~edeni nacin i ono u odnosu na sta je on relativan. To je jasno i po sebi. Jer, ako se zna da je_izvesna P?ledinacna s~yar relativoa, - posto se ?ice v~elativoih pOJIDOVa sastO]l U tome da se na odredem nacm prema necem odnose, ---:--zna se, isto tako, ono prema ce~u se ta stvar _?dnost. Ali, ako se uopste ne zna '?n'? sa c.Ime ta s~~ar stOJl u od-nosu [relaciji], nece se znat1 m da h ona stOJl u odnosu.

Pojedinacni primeri ucinice ovo tvrdenje jasnim. Ako se, na primer, odredeno zna da je i~esn~ stvar dvostruka, odmah se odredeno zna i ono od cega Je ona dvostruka. Jer ako sene zna nista odredeno, od cega je ta stvar dvo-struka, ne zna se uopste da je o~a dvostruka. Isto tak?, ako se zna da je izvesna stvar lepsll., mora se takode, n~z.nim nacinom odmah odredeno znati i od cega je ona lepsa. Medutim, n~ moze se neodredeno znati d.a je on~ lepsa od stvari koja je manje lepa. ~o . bi b1lo [n~s1gumo~ misljenje, a ne saznanje, ~er se ne b~ v1se moglo tacno znati da je ta stvar lepsa nego Jedna ~anJe lepa stv~r. !er, moglo bi se desiti da nema niceg manJe lepog nego sto 1e ta stvar.

Dakle ocevidno je nuino da, ako se odredeno zna jedan relatlvan pojam,.- ta~a se, isto. tako, odreden~ zna ono na sta se ova] odnos1. Sto se lice glave, ruke 1 svakog dela iste prirode- svih tih .st~~ri koje. su s~pstancije - moze se odre

Glava osma [KVALITET]

K valitetom nazivam ono na osnovu cega se kaze da je nesto stvoreno onakvim kakvo je [sa izvesnim oso-binama].

Kvalitet je pojam koji ima vise znacenja. Jedna vrsta kvaliteta moze biti nazvana stanje [osobina, latinski: habi-tus] i sposobnost [dispozicija]. Stanje se raziikuje od dispo-zicije time sto je mnogo _t!ajnije i stalnije. Takva su stanja naqkejyrline. Nairne, izgleda da nauka spada u stvari koje ostaju trajne i koje se odupiru promeni cak i kad je ste-cena samo u umerenom obimu, - sem ako se ne desi kakva veiika promena zbog bolesti iii zbog neceg drugog slicnog. Isto tako i vriina - kao, na primer: pravicnost, umerenost i svaka druga - izgleda kao da ne moze lako da se izgubi ni da se promeni. Medutim, dispozicijama se nazivaju oni kvaliteti koji mogu lako da se izgube i brzo da se promene, - kao, na primer: toplota i rashladivanje, i ~~Li_zdravlje, i ostalo siicno. Jer, za ove pojave covek je na izvestan nacin disponiran, ali on se brzo menja, po-stajuci od toplog hladan i od zdravog bolestan, a siicno je i za druge pojave, - sem ako se ne desi da neka od ovih dispozicija, proticanjem vremena, postane [covekova] pri-roda, i neizleciva iii tesko pokretljiva, - a tada bi se ona mogla, mozda, nazvati stanjem.

Ocevidno je da postoji teznja da se nazovu stanjima oni kvaiiteti koji su trajniji i teze pokretljivi. Jer, za one koji nisu temeljno savladali nauke i mogu lako da ih iz-gube [da ih zaborave] - ne kaze se da je njihovo znanje [tih nauka] jedno stanje, mada su oni prema nauci disponi-rani na izvestan nacin, viSe iii manje dobar. Prema tome, stanje se razlikuje od dispozicije time sto je ova druga lako pokretljiva, dok je prvo trajnije i teze pokretljivo.

Stanja su u isto vreme dispozicije, ali dispozicije nisu nuznim nacinom stanja. Oni koji poseduju stanja isto tako su disponirani prema njima na izvestan nacin; dok oni

26

koji su disponirani nemaju samim tim u svi~ slucajevima i [odgovarajuce] stanje. .

Druga vrsta kvaiiteta jeste ona u . dnosu ~a koJU govorimo o dobrim b~rcima pes~ica~a~ 1h o dobnm tr~acima, iii 0 zdravim, ih 0 bolesmm l]Ud1~a. Ovde, uopste~ spada sve o cemu se govori u smislu pnrodne .sposobnost1 iii nesposobnosti. Jer, ne naziva se svaka od ,?V1h odreda?a kvaiitativnom na osnovu jedne odredene [covekove] d1s-pozicije, nego zato sto on poseduje prirodnu.vsposobno~t iii nesposobnost da nesto uci~i Iako, P.i da n~sta n~. trp1. Na primer, dobri borci pesm':_ama, ih dobn tr~ac1, n~ nazivaju se tako zbog toga sto se nalaze u IZvesnOJ dispoziciji, nego zato s~o ill?-aj~ prirodJ?-U sposobn~st d~ nesto lako cine. ~drav1m l]Ud1ma naziVaju Se 0~ k~J1 imaju prirodnu sposobnost da la~o podnose . sv~ st? 1~ moze zadesiti; a, obratno, bolesmm [se naz1~a1u l]ud1] zato sto imaju prirodnu nesposobnost zbog koJe ne P.od-nose lako sve sto ih moze zadesiti. Isto vazi i za tvrdo 1 za meko. Tvrdo se zove nesto zato sto ima ~posobn~st ~a ne bude Iako podeljeno, a meko se zove nesto zato sto Je za to nesposobno. . . . . .

Treca vrsta kvaiiteta jesu afektivm [pas1vm] kv~htetl i afekcije. Takvi su v slatkoca,. i gorci~a, . i ol?oro~t, 1 s;e ovima srodno, - i jos toplota, 1 hladnoca, 1 belma, 1 ctnoca.

J asno je da su to kvaliteti, jer ~a stvari. koj~. ih pri-maju kaze se da imaju te kvalitete, post? se. OVl ~ ~11ma na-laze. Tako je med nazvan slatkim zato sto 1e p~m10. u. sebe slatkocu, a telo [je nazvano] belll_n zat~ ~to Je ~n.rru~o u sebe beiinu. A tako je i u drugtm shcmm siucaJev1ma.

Afektivni [pasivni] kvaiiteti n~ zovu ~~ tako za~o sto su same stvari koje primaju te k.vahtete 31f1c~r~ne ~a 1zves-tan nacin. Med nije nazvan slatkim zato sto Je 1zdrzao neku izmenu, a to vazi i za druge slucajeve ov~ v~ste. 1st t~ko, i toplota i hladnoe.a ~su. naz~an~ afektlvmm kvah~~tima zato sto same stvan koje 1h pnmajU trpe n,eku afekC1JU -nego zato sto je svaki od kvaiiteta o ~jima je go_voren? sposoban da proizvede izmenu .u s.enzac11a~a .- ov1 kval,1-teti se nazivaju afektivnim [pas1vmm] kvahtetima. Slatkoca

27

proi~vo_?i izmen~ ukusa, a toplota [izmenu] pipanja; a Isto Je I sa drugim kvalitetima.

Medutim, belina, i cmoea, i druge boje nisu nazvane afektivnim kvalitetima na isti nacin kao ono sto je ranije navedeno; one su nazvane tako zbog toga sto su same ~()~ta!e jedno~ izmenom. J asn

covek koji je [svojom] prirodnom sposol>noscu vest u trcanju ili u borbi pesnicama ne dobija inie ni po kakvom

kv~litetu. N~ime! ~e pos~oj~ ime~a za sposobnosti po ~OJ1ma se OVlm l]udima pndaJu neki kvaliteti, dok postoje 1me~a za ves~in~, po kojima se oni, prema svojim sposob-

noshma~ .n~ZlVaJU ~Orci ~esnica~a ili rvaci. Jer, govori se .? vesbm .~ borb~ pesmcama 1 o vesitni rvanja, a oni kOJ1 su u nJlma vezbanjem osposobljeni dobijaju imena od sarnih tih vestina.

. ~li, ponekad i kad postoji ime [za kvalitet], stvar koJa Je prema ovome oznacena kao kvalitativna nosi ime koje ne proizlazi iz toga kvaliteta. Tako na primer posten v k [ ' ' ~ove orroul>ai:o~] je takav na osnovu vrline [f] &Qtt{j], ~er se on zo~e p~s~en za~o sto pose~uje vrlinu,- ali njegovo 1me ne pr01zlaz1 1z vrhne. Medutlm, ovaj slucaj nije cest. . Tako se zovu kvalitativnima stvari cije je ime pro-1zaslo iz navedenih kvaliteta, ili koje na neki drugi nacin od njih zavise.

. Kod kv_

drugoj stvari (jer kaze se: nauka o necem)o Medutim nijed