PETAK, 13. septembar 2019, broj 8019/638, godina XXIII, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna www.danas.rs

Armin Sinan~evi}

@ivim svoj san Strana IV

Marko Gavrilovi}

@elimo titulu {ampionaStrane VII

Novopazarac HidoMuratovi} pomogao iVukici Milosavljevi}

Jo{ samo da Jeli}i dobiju struju

Strane IV-V

Gra|evinari i dalje prednja~e

M. \

erle

k

Novi Pazar – Visoki savet sudstva(VSS) za novu predsednicu Vi{eg sudau Novom Pazaru predlo`io je Sla|anu^olovi}, dosada{nju sutkinju tog suda.Ona }e na toj funkciji zameniti IzetaSuljovi}a, kojem je krajem maja iste-kao mandat. Ovaj predlog VSS razma-tra}e Skup{tina Srbije.

Drugi kandidat za predsednika no-

vopazarskog Vi{eg suda bio je ElvirDedei}, koji je, posle odlaska Suljovi}a,obavljao funkciju vr{ioca du`nostipredsednika.VSS je nakon razmatra-nja dosada{nje ocene rada i plana iprograa rada, odlu~io da za predsedni-cu tog pravosudnog organa predlo`iSla|anu ^olovi}. Nove kadrove dobi-ja i Osnovni sud. VSS je za nove sudije

tog suda predlo`io ~etiri kandidata. Pr-vi put se za sudije biraju polaznici Pra-vosudne akademije Fuad Zukorli} i Al-din Lekpek i dosada{nji sudijski po-mo}nici u Osnovnom sudu Zuhra Ra-movi} i Bojan Nikoli}. I ovaj predlogizjasni}e se republi~ki parlament. I na~elu Osnovnog suda u Novom Pazarunalazi se ena, Ana Pej~inovi}. S. N.

Novi kadrovi u Vi{em i Osnovnom sudu u Novom Pazaru

Sla|ana olovi} predsednica Vi{eg suda

^eka se odluka Skup{tine Srbije o imenovanjima sudija: Novi Pazar

OTKRIVANJE RADA „NA CRNO“ U NOVOM PAZARU

Novi Pazar - Prema podacimaMinistarstva za rad, zapo{ljavanje,bora~ka i socijalna pitanja, inspek-cija rada je, od po~etka godine, uNovom Pazaru otkrila 128 radnikauposlenih „na crno“ kod 61 poslo-davca. Najvi{e neprijavljenih bilo jeu kompanijama koje se bave gra|e-vinskim, pekarskim i ugostiteljskimdelatnostima.

Na gradili{tu turske firme „GVNInternacional Construction“ zate~e-

no je 13, a osam neprijavljenih rad-nika zate~eno je kod beogradskekompanije „SMK“, koja radi na iz-gradnji cevovoda u selu Vranovina.Protiv vlasnika firmi, koje su anga-`ovale radnike „na crno“, inspekci-ja rada je, uglavnom podnosila pre-kr{ajne prijave uz naloge da radni-ke prijave. U odnosu na isti periodpro{le godine, ~ini se da se broj ne-prijavljenih radnika smanjuje. S. N.

Strana II

SDA od Srbije, Crne Gore i me|unarodne zajednicetra`i specijalni status za Sand`ak

Klju~ za politi~ke i teritorijalne sporove

Strana II

Sutra „Novi Pazar hoda“

Otac porodilje iz Pribojaobave{ten da lekari nisu

krivi za smrt njegove }erke

Grozdani}najavljuje

`albuPriboj - Biljana Slovi} (31) je 1. janu-

ara pro{le godine, u pribojskoj bolnici,rodila de~aka, a 3. marta iste godinepreminula u Klini~kom centru u Beo-gradu. Par dana posle poro|aja je dobi-la temperaturu. U pribojskoj bolnici suje le~ili dvadesetak dana i zatim je 25.januara, zbog sumnje na emboliju plu-}a, prebacili u U`ice. Iz u`i~ke bolnicesu je nakon pet dana, 30. januara, pre-bacili u GAK u Vi{egradsku u Beogra-du, gde je kasnije preminula. S. B.

Strana V

U trci na 5 km tr~ao igradona~elnik NovogPazara Nihat Bi{evac

Foto:

P. Le

{evi}

Novi Pazar - Sportsko-rekreativ-nom manifestacijom „Novi Pazar ho-da“, u ovom gradu }e sutra biti obele-`en Svetski dan pe{a~enja. Cilj manife-stacije je podizanje svesti o zna~aju pe-

{a~enja za zdravlje ljudi i da ono kao re-kreacija postane zdrava navika. Pro{logpetka u Novom Pazaru je organizovanprvi Pazarski polumaraton. S. D.

Strana III

petak, 13. septembar 2019.II

Vodosnabdijevanje na Cmilja~iBijelo Polje - Vlada Crne Gore ulo`i}e oko 580 hiljada evra u izgradnju sistema vodosnabdije-

vanja objekata na lokaciji budu}eg skijali{ta Cmilja~a u Bijelom Polju. To je precizirano ugovoromkoji su potpisali Uprava javnih radova i najpovoljniji ponu|a~ u postupku javne nabavke, podgori~-ko preduze}e „Vukoti} Trejd“. Rije~ je o, kako navode iz Vlade, jednom od segmenata u cilju stavlja-nja u funkciju novog ski centra, a rok zavr{etka radova je {est mjeseci od dana uvo|enja izvo|a~a uposao. Realizacija investicije na Cmilja~i omogu}i}e valorizaciju turisti~kih potencijala ovog planin-skog podru~ja, u koju }e Vlada u naredne tri godine ulo`iti oko 23 miliona evra.

Nitrit u LimuBijelo Polje - U uzorcima povr{inske vode iz Lima prona|en je pove}an sadr`aj nitrita u odno-

su na vrijednosti normirane Uredbom o klasifikaciji i kategorizaciji povr{inskih i podzemnih voda,kazali su iz Direktorata za ribarstvo Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja. U rijeci Lim, poredBijelog Polja nedavno su otkrivene velike koli~ine mrtve ribe, a voda je danima bila bijela. Kako sukazali agenciji MINA iz Direktorata, analiza uzoraka otpadnih voda iz kanalizacione cijevi je poka-zala pove}an sadr`aj ukupnih suspendovanih materija, hemijske potro{nje kiseonika, sulfata i ukup-nih ulja i masti u odnosu na normirane vrijednosti. Nadle`ni inspektor za poljoprivredu }e na osno-vu ~injeni~nog stanja i rezultata analize uzoraka vode i ribe preduzeti zakonom neophodne propi-sane mjere i radnje, najavljuje se u saop{tenju.

Saradnja Petnjice i Ro`ajaPetnjica - Predsjednik op{tine Petnjica Samir Agovi} i na~elnik sarajevske op{tine Ilid`a Senaid

Memi} potpisali su sporazum o saradnji ove dvije op{tine. Potpisivanju sporazuma prethodio je rad-ni sastanak delegacija. „Ovo je veliki dan za Petnjicu, jer se izme|u ostalog, u delegaciji op{tine Ili-d`a na{lo pet doktora nauka. Oni su nam dodatno ulili snagu da nastavimo sa zapo~etim uspjesi-ma. Zajedni~ki smo poslali poruku da je Petnjica zdrava sredina, da ima prostora za svakog ko eli dabude kreativan“, kazao je Agovi}. Memi} je naglasio da u sarajevskoj oblasti `ivi dosta ljudi koji suporijeklom iz Petnjice. Istakao je da je to razlog vi{e {to je do{lo do uspostavljanja saradnje.

U DVE RE^I

Novi Pazar - Prema podacima Mi-nistarstva za rad, zapo{ljavanje, bo-ra~ka i socijalna pitanja, inspekcijarada je, od po~etka godine, u NovomPazaru otkrila 128 radnika uposlenih„na crno“ kod 61 poslodavca. Najvi-{e neprijavljenih bilo je u kompani-jama koje se bave gra|evinskim, pe-karskim i ugostiteljskim delatnosti-ma. Na gradili{tu turske firme „GVNInternacional Construction“ zate~e-no je 13, a osam neprijavljenih rad-nika zate~eno je kod beogradskekompanije „SMK“, koja radi na iz-gradnji cevovoda u selu Vranovina.

Protiv vlasnika firmi, koje su an-ga`ovale radnike „na crno“, inspek-cija rada je, uglavnom podnosila pre-kr{ajne prijave uz naloge da radnike

prijave. U odnosu na isti period pro-{le godine, ~ini se da se broj neprija-vljenih radnika smanjuje. Pro{logseptembra, inspekcija rada je otkrila90 radnika bez ugovora u radu. Istoje {to su po tome prednja~ile gra|e-vinske kompanije, ali i {to se na spi-sku ponovo na{la turska firma „GVNInternacional Construktion“. Ista je isituacija sa sankcionisanjem. Vlasni-ci su dobili prekr{ajne prijave i nalogda uposlenima daju ugovore o radu.

Ovaj grad je bio oaza rada „na crno“devedesetih godina kada je cvetala pro-izvodnja u tekstilnoj i obu}arskoj indu-striji. Za dobru platu u tada{njim mar-kama, d ins ode}u i obu}u, proizvodi-lo je vi{e od 10 hiljada radnika iz biv{ihtekstilnih i fabrike obu}e. S. N.

Otkrivanje rada „na crno“ u Novom Pazaru

Gra|evinari i dalje prednja~e

Stranka demokratske akcije od Srbije, Crne Gore i me|unarodnezajednice tra`i specijalni status za Sand`ak

Klju~ za politi~ke i teritorijalne sporove

Novi Pazar - SDA Sand`aka poslalaje zvani~nicima Srbije, Crne Gore i me-|unarodne zajednice Platformu za re-{avanje specijalnog statusa Sand`aka.Ovo je, na konferenciji za novinare,potvrdio lider te partije SulejmanUgljanin. Ponovio je da je tim doku-mentom predvi|eno uspostavljanjespecijalnog statusa za ovaj region sazakonodavnom, izvr{nom i sudskomvla{}u.

- Specijalni status Sand`aka, kao re-gionalno-politi~ke zajednice, ravno-pravnih gra|ana i naroda, u kojem suAlbanci, Bo{njaci, Crnogorci i Srbikonstitutivni narodi, klju~ je za re{ava-nje politi~kih i teritorijalnih sporovasusednih dr`ava i naroda na Balkanu -

istakao je Ugljanin i dodao da je Plat-forma utemeljena na volji gra|anaSand`aka izra`enoj na referendumu uoktobru 1991. godine“, ali i da je odre-|eni vid specijalnog statusa pod nazi-vom „Corpus separatum“ utvr|en jo{na Berlinskom kongresu 1878. godine.

Ugljanin je ponovio, ve} ranije izre-~ene ocene, da je me|unarodna zajed-nica pre}utno tolerisala okupacijuSand`aka od 1918. godine, pa je „vre-me da ispravi tu gre{ku i upravljanjeSand`akom vrati gra|anima kojimapripada. Platforma je, veruje, doprinos„normalizaciji odnosa, demokratizaci-ji i regionalnoj stabilnosti, u procesuevropskih i NATO integracija, zemaljanastalih raspadom SFRJ“.

Lider SDA smatra da dobijanjemspecijalnog statusa „gra|ani Sand`akane}e imati obavezu da pla}aju ratnu{tetu Hrvatskoj, BiH i Kosovu za zlo~i-ne koje su po~inile tzv. srpske snage,prilikom teritorijalnog osvajanja i et-ni~kog ~i{}enja tokom devedesetih“.Platforma o specijalnom statusu San-d`aka predvi|a jo{ i da ovaj region ~i-ni 14 op{tina, {est iz Srbije i osam izCrne Gore. Inicijativa o uspostavljanjuspecijalnog statusa, pre nekoliko me-seci, uzdrmala je i Bo{nja~ko nacional-no ve}e (BNV) i koaliciju lista „Samo-opredeljenje“ i „Vakat je“, koje ~ine ve-}inu u bo{nja~kom nacionalnom save-tu. Zbog toga je i do{lo do smene napredsedni~koj funkciji. S. Novosel

Specijalni status Sand`aka za stabilnost u regionu: Sulejman Ugljanin

Foto:

SDA

Beograd, Novi Pazar - U Novom Pa-zaru je tokom jula i avgusta odr`an nizakcija, koje su osmislili i sproveli sred-njo{kolci iz ovog grada. Okupljeni uomladinskoj grupi Helsin{kog odboraza ljudska prava, mladi su najpre pri-premili kratki dokumentarni film,oslikali mural, a potom u okviru Vi-kenda ljudskih prava me|u svojimgra|anima promovisali vrednosti tole-rancije, solidarnosti i razumevanja.Helsin{ki odbor planira da nastavi ak-tivnosti i projekte u Novom Pazaru idrugim mestima u Sand`aku.

Dokumentarni film pod nazivom„Razumejmo se“ pokre}e pitanje uti-caja rodnih uloga i stereotipnu svako-dnevicu mladih ljudi. „Dupli standar-di“ koji va`e u njihovoj zajednici pod-razumevaju razli~ita pravila za `ene iza mu{karce i suptilno prisiljavaju napriklanjanje tim pravilima. Ovim fil-mom mladi su izrazili svoje protivlje-nje takvim praksama i pozvali na me-|usobno po{tovanje i uva`avanje. „Ja-ko je bitno prikazati ovako ne{to u za-

jednici koja je velikim delom i daljekonzervativna i koja se striktno dr`irodnih uloga i stereotipa“, izjavila jejedna od u~esnica u programu. Premare~ima njenog vr{njaka „za nas mladeljude koji trpimo pritisak da moramoda se pona{amo na odre|en na~in, ka-ko mu{karac ili ena treba da se pona-{aju ovde, mnogo zna~i da vidimo da ina{i vr{njaci to ose}aju i identifikujukao problem i da nismo sami u tome“.

Druga sprovedena akcija uklju~ilaje oko 15 srednjo{kolaca, koji su osli-kali jedan deo zida gradskog stadiona.@ivopisni murali pozivaju na po{tova-nje ljudskih prava svih ljudi i me|ure-ligijsku toleranciju i po{tovanje. Po-slednjeg dana avgusta, srednjo{kolcisu iza{li na novopazarske ulice i sugra-|anima ponudili razgovor o temamakoje su im va`ne. Organizovan je i[tand „besplatnih zagrljaja“, na koje suprolaznici reagovali sa puno simpatijai razumevanja. Na kraju, dan pred po-~etak nove {kolske godine, mladi suodr`ali debatu, tokom koje su pozvali

svoje vr{njake da iniciraju teme kojesmatraju klju~nim za borbu protiv bi-lo kakvog vida ekstremizma. Posebnosu se izdvojile teme prava LGBTI za-jednice i krivi~no sankcionisanje govo-ra mr`nje. Nakon debate usledila je ra-dionica, sa nizom zanimljivih i eduka-tivnih igara, putem kojih su mladi u~i-li o obi~ajima i istoriji drugih etni~kihzajednica koje ive u i oko Srbije i testi-rali svoj nivo tolerancije prema razli~i-tostima.

Omladinske akcije deo su projekta„Svi zajedno promovi{emo toleranci-ju u Sand`aku“, koji sprovodi Helsin-{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, uzpodr{ku Me|unarodnog centra Heda-ja i Evropske unije. Mladi su prethod-no u~estvovali u pozori{nim radioni-cama i igranju pozori{nog komada„Natan Mudri ili pitanje: Kome veru-jem kad ka`em da sam vernik?“, u re-`iji Zlatka Pakovi}a, koji je izvedenpred punom salom Kulturnog centraNovog Pazara, 31. maja 2019. godine.

J. K.

Helsin{ki odbor promovi{e toleranciju u Sand`aku

Mladi za ljudska prava

Mladi aktivisti u Novom Pazaru

@ivopisni mural na gradskom stadionu

Fotog

rafije

: Hels

in{ki

odbo

r

petak, 13. septembar 2019. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

NO

VOPA

ZARS

KE S

LIKE

I PRI

LIKE

Podse}anjeSutra }e ~ar{ija da hoda. Svetski dan, a ~ar{ijskestaze. Lepe, obele`ene i „pod nogom“ A, staza nasve strane za zdrav `ivot i pe{a~enje. U ponudimanjkaju ~ar{ijske ski-staze. Nemamo pogodnih prlaza to. Pre jedno deceniju i po, a mo`da i koju godinuvi{e, neki su se bili namerili na jednu prlu ukom{iluku. Menjali smo prlu za vilu. Oni namanizbrdicu pored puta, mi njemu vilu. Vila izgra|ena,ski-staza ostala u poku{aju. Tako je „moralo“ dabude. Sve je negde, na dnu neke fioke, pod debelimslojem pra{ine i pau~ine. Zasluge za narod sesamonagra|uju, a narod je na stalnoj klizavici, i naprli i u ravnici.

^ar{ijske kolovozne staze neki bi da sabijaju, dastane {to vi{e ~etvoroto~ka{a. Gde bi bio kraj, da seostvari{e snovi o tramvajima zvanim `elja. Tramvaj patramvaj, a ni pe{ak nema kuda da pro|e.Zaobilaznim putem. Ni tamo. Dugo se tra`i kamentemeljac, {to ga je postavio onaj biv{i strate{kipartner na svim nivoima. Bio je neobave{ten od kogkamena polazi zaobilazna staza oko grada. Na onogstrate{kog partnera, na svim i sa svih nivoa, podse}akamen temeljac na pogre{nom mestu. Podse}anjeje ~udo, jer, be{ za taj dan, be{e naru~eno lepovreme, iako je bilo dobro zajesenilo.

S. N.

Novi Pazar - Za prvih sedam meseciove godine, turisti~ke destinacije u No-vom Pazaru, Tutinu i Sjenici, posetiloje 24 odsto turista vi{e nego u istomperiodu pro{le godine. To pokazujupodaci Regionalne turisti~ke organiza-cije Sand`aka.

Od ukupnog broja posetilaca, bele-`i se pove}anje za 25 odsto doma}ihturista. Rast se bele`i i u pove}anju no-}enja za 20 odsto. Kada je u pitanju ovastatistika, rast je, posebno, evidentankod inostranih turista. Za sedam ovo-godi{njih meseci ostvareno je 25.042no}enja, u kojima se bele`i pove}anjeposetilaca iz inostranstva za 40, a do-ma}ih za 11 odsto.

- Svaki dinar, koje su ove tri lokalnesamouprave ulo`ile u turizam, su se is-platile -ocenjuje direktor Regionalneturisti~ke organizacije Sand`a-ka Haris Gegi} i dodaje dasu ulaganja i{la u turisti~-ku infrastrukturu, ure|e-nje prostora, pove}anjesme{tajnih kapaciteta, iz-gradnju novih raznovrsnihobjekata i sadr`aja, postavlja-nje turisti~ke signalizacije i orga-nizovanje privrednih, kulturnih isportskih manifestacija.

Poslednjih godina, evidentan je na-stup turisti~kih organizacija iz ove triop{tine na doma}im i me|unarodnim

sajmovima turizma, pojedina~no ili usklopu Regionalne turisti~ke organiza-cije. Promovi{u svoje turisti~ke poten-

cijale i raznovrsne proizvode.Posebno se isti~e Turisti~ka

organizacija Novog Pazara,koja, u prvom polugo|u,bele`i rast turista za 24,5%.Ovaj kraj turistima, osim

bogatstva kulturno-istorij-skim spomenicima islamske i

hri{}anske civilizacije, turistimanudi boravak u netaknutoj prirodi, le-kovitim banjama, obilje gastronom-skih specijaliteta, kvalitetne kulturne isportske manifestacije i, uvek, isplativ{oping turizam. S. N.

Razgovor ~elnika BNVi op{tine Sjenica

Foto:

BNV

Tutin, Sjenica - Delegacija Bo{nja~-kog nacionalnog ve}a (BNV), koju jepredvodila predsednica Jasmina Curi},prethodnih dana razgovarala je sapredsednicima op{tina Tutin i Sjenica,Kenanom Hotom i Hazbom Mujovi-}em. Na sastancima se razgovaralo o

koordinaciji izme|u op{tina i BNV,nastavi na bosanskom jeziku, za{titibo{nja~ke kulture, slu`benoj upotrebibosanskog jezika i pisma i unapre|e-nju prava Bo{njaka.

Posle razgovora sa rukovodstvomtutinske op{tine, predsednica BNV

Curi} je ocenila da ta op{tina „mo`e dabude primer dobre prakse, kako jednaop{tina mo`e da se postavi u procesuostvarivanja prava Bo{njaka“. Doma-}ini sastanaka, Hot i Mujovi}, istaklisu zna~aj BNV za re{avanje polo`ajasand`a~kih Bo{njaka.

Sastanci zvani~nika bo{nja~kog naci-onalnog saveta i op{tina Turin i Sjenicaorganizovani su u okviru sporazuma osaradnji BNV i ove dve op{tine, kojimaje definisana saradnja u oblastima va-`nim za bo{nja~ku zajednicu, koji su pot-pisani u julu i avgustu 2018. S. Novosel

Delegacija BNV posetila op{tine Tutin i Sjenicu

Koordinisano zaunapre|enje

prava Bo{njaka

Podela ~itanki za bosanski jezikPredsednica BNV Jasmina Curi}, minulih dana, obilazila je srednje {kole u San-

d`aku i u~enicima, koji poha|aju nastavu na bosanskom jeziku, uru~ivala itankeza bosanski jezik. Ovaj ud`benik je namenjen u~enicima tre}e godine gimnazije isrednjih stru~nih {kola. \aci su besplatno dobili itanku, ~iju nabavku je finansira-la Turska agencija za razvoj i saradnju (TIKA).

Regionalna turisti~ka organizacija Sand`aka bele`i vi{e turista

Za 24 odsto vi{e gostijuRast se

bele`i i u pove}anju no}enja za

20 odsto

Stru~no usavr{avanje op{tinskih ~inovnika

U~enje u skladu sa potrebama

Novi Pazar - Nacionalna akademijaza javnu upravu i novopazarski Regi-onalni centar za stru~no usavr{avanje,ovog leta organizovali su obuku za za-poslene u lokalnim samoupravamaNovog Pazara, Sjenice, Tutina i Ra{ke.Obuke o op{tem upravnom postupku,efikasnijim inspekcijama i ve{tinamakomunikacije, poha|alo je skoro 100zaposlenih iz ove ~etiri lokalne samo-uprave.

- Stru~ne obuke podrazumevajuznanja, ve{tine i ume}a, pozitivan stavprema gra|anima, da bi svako ko seobrati dr`avnom organu dobio kvali-tetnu i pravovremenu informaciju iuslugu - obja{njava Hajrudin Hajrovi},

direktor Regionalnog centra za stru~-no usavr{avanje i dodaje da je novopa-zarska gradska uprava jedna od retkihu Srbiji „koja je pripremila Plan i pro-gram stru~nog usavr{avanja shodnopotrebama zaposlenih, koje idu od ko-munikacijskih ve{tina, preko stranogjezika do usko stru~nih znanja“ i ovajdokument }e se, uskoro, na}i pred od-bornicima gradskog parlamenta.

Ina~e, Ministarstvo dr`avne upra-ve i lokalne samouprave dalo je akre-ditaciju ovom Regionalnom centruza organizovanje svih oblika stru~-nog usavr{avanja zaposlenih u lokal-nim samoupravama. Nastavlja se iosavremenjavanje rada gradskog

parlamenta, jer se Novi Pazar na{aome|u pet gradova u projektu „Ja~a-nje nadzorne uloge i javnosti u raduskup{tine“, koji finansira Program zarazvoj UN. Projektom }e biti uvede-no kompletno vo|enje skup{tinskihzasedanja, doprine}e efikasnijem ra-du gradskog parlamenta, u{tedama,pove}anju odgovornosti i pove}anjutransparentnosti.

Osim razvoja e-parlamenta, NoviPazar dobio je i podr{ku za izmenu Po-slovnika o radu Skup{tine grada, ko-jim se prilago|ava digitalnom radu ielektronskom glasanju. To bi trebaloda dovede do smanjenja trajanja i tro-{kova odr`avanja sednica. S. N.

Sutra „Novi Pazar hoda“

Gradska uprava Novog Pazara

Novi Pazar - Sportsko-rekreativ-nom manifestacijom „Novi Pazarhoda“ u ovom gradu }e sutra bitiobele`en Svetski dan pe{a~enja. Ciljmanifestacije je podizanje svesti ozna~aju pe{a~enja za zdravlje ljudi ida ono kao rekreacija postane zdravanavika. Novopazarce je na manife-staciju pozvala Ulfeta Dem~ovi}, ~la-

nica Gradskog ve}a Novog Pazara za-du`ena za obrazovanje.

- Dan pe{a~enja je dan zdravog i-vota i prilika da se ljudi dru`e i pro-movi{u zdrav na~in `ivota. Okuplja-nje je sutra, u 9 sati, ispred Ekonom-sko-trgovinske {kole. Na ovoj mani-festaciji }e u~estvovati u~enici na{ihosnovnih i srednjih {kola. Pozivam i

starije Novopazarce da nam se pri-dru`e - rekla je Dem~ovi}. Staze koji-ma }e pro}i u~esnici manifestacije, supristupa~ne i dobro obele`ene. Orga-nizatori ovog doga|aja su Planinar-ski klub „Sand`ak“ i grad Novi Pazar,a pokrovitelji Planinarski savez Srbi-je i Ministarstvo omladine i sportaSrbije. S. N.

petak, 13. septembar 2019.IV V

U @I@I

Prijepolje - Ono {to je ostvarioArmin Sinan~evi} retko se de{ava.Na}i se me|u atletskom elitom danasje veoma te{ko, a norme za ulazak navelika takmi~enja tra`e od sportista dabudu potpuno posve}eni rezultatima.

Baca~ke discipline su po mnogo~emu specifi~ne. Na „kolose“ se gledakao na ljude koje odlikuje, pre svega,velika snaga, koji imaju„respektabilnu“ te`inu, a zna se da jetehnika jedan od preduslova da sedosegnu vrhunski rezultati. Bacanjekugle je zahtevna disciplina i kao kodve}ine baca~kih, najbolji traju veomadugo. Jugoslavija je imala vrlo cenjenebaca~e kugle. Pre svih bio je to IvanIvan~i} koji je nastupio i na prvomSvetskom prvenstvu 1983. Upravo jete godine bacio li~ni rekord 20,77metara. Imao je 45 godina i do danasostao najstariji atleti~ar koji jenastupio na nekom svetskomprvenstvu. Bio je u~itelj mnogimbaca~ima. I Vladimiru Mili}u koji jeosamdesetih osvojio zlatnu medaljuna Evropskom prvenstvu u dvorani.Kuglu je bacao do 21,14. Devedesetih,uspehe je ostvarivao Dragan Peri},osvajaju}i srebro na Evropskom ibronzu na Svetskom dvoranskomprvenstvu.

Asmir Kola{inac je potom na~iniovelike podvige kada je 2012. i 2013.osvojio zlato na Evropskomdvoranskom prvenstvu i bronzu naotvorenom. Bio je i sedmi naOlimpijskim igrama u Londonu.

Onda se pojavio Armin Sinan~evi},de~ko iz Brodareva, iz porodice koja je„predodre|ena“ za baca~ke discipline.Kao da imaju neki „gen“ za postizanje

velikih rezultata, prvo natradicionalnim takmi~enjima„bacanje kamena s ramena“, a potomi bacanju kugle. Armin Sinan~evi} jeoti{ao najdalje. I meteorskombrzinom napreduje. Na mitingu uPljevljima pro{log meseca je baciokuglu 20,74 metra i ispunio normu zaSvetsko prvenstvo, koja je bila ~etiricentimetra manje. Samo mesecdana ranije postao jevice{ampion dr`ave uovom sportu,odmah je izaAsmiraKola{inca, kojidr`i i rekordSrbije sa 20,88metara. NaprvenstvuBalkana bacao je20,58 i postao„srebrni“. Rezultatikoji ga ~ine jednim odnajboljih atleti~ara danas uSrbiji. Uostalom, do sada sunorme u svojim disciplinama odatleti~ara iz Srbije za Svetskoprvenstvo ostvarili samo ArminSinan~evi}, Asmir Kola{inac, DraganaToma{evi} i Ivana [panovi}. Gde je sasvojim rezultatima Armin Sinan~evi}

govori podatak da je svetski prvakTomas Vol{ sa Novog Zelanda baciokuglu u Londonu 22,03 metra. Svetskirekord od 1990. dr`i Rendi Barns iiznosi 23,12 metara. Poljak Hara~ik, umartu je bacio 21,65 i postao evropskiprvak.

Doha je „za koji dan“. Na molbu zarazgovor uzvratio je neverovatnomljubazno{}u.

- Atletikom sam po~eo da se bavimod maja 2015 godine u Atletskomklubu „Polet“ u Prijepolju. Moj trenerje Savo Pu{ica. Ali godinu i {estmeseci bio sam povre|en. Zatosmatram da su moji rezultati zaistadobri i da su na nivou svetskih. Tosam dokazao kad sam ostvario normuza Svetsko prvenstvo.

To je zaista izuzetan uspeho kome sanjaju svi

sportisti. Da li ima{nekog uzora,

mo`da sesretnete uDohi?

- Nemamuzora. Ja samiz malog mestakao {to je

Brodarevo. Sverezultate ostvario

sam bez pomo}ilokalne samouprave,

bez sponzora. Zato semoram zahvaliti porodici koja

me podr`ava u ovome maksimalno.Mislim da sam ve} sad ostvariomnogo. Najbolja potvrda za to je dasamo troje atleti~ara iz Srbije ide naSvetsko prvenstvo. Ho}u da ka`em dasu norme mnogo velike i da je velikiuspeh ostvariti ih.

Svakako. To je krem svetskeatletske elite i na}i se tu posle manjeod ~etiri godine treninga jenesvakida{nji podvig. Kako izgledatvoj dan?

- Ustajem u osam sati. Idem naprvi trening u 11 sati. Onda seodmaram, idem na ru~ak oko 14 sati.Posle ru~ka spavam. Drugi trening mipo~inje oko 17, a zavr{ava u 19 sati.Ve~eram oko 20 sati i tako svaki dan.

To je naporan sport. Sta tra`i vi{e:snagu ili tehniku?

- Jako je naporan sport. Tra`i punoodricanja i jako dobre uslove. Natreninzima se radi i tehnika i snaga,sve mora biti na visokom nivou da birezultati bili dobri.

[ta ti je najte`e?- Najte`e je to {to nemam vremena

za druge stvari ali u atletici disciplinaje najva`nija.

Svetsko atletsko prvenstvo u Dohipo~inje za desetak dana. [tao~ekuje{?

- O~ekujem sigurno finale, a posleu finalu nikad se ne zna. Mo`e da seuzme medalja ali ove godine to je jakote{ko.

Rekao si da nema{ uzore. Alisigurna sam da ima{ sportski san,svoj cilj?

- Moram re}i da ve} sad ivim sanjer on je bio ostvariti normu i pojavitise na nekom tako velikom takmi~enju.Ali tek kad se uzme medalja, onda je tone{to najve}e {to se u karijeri mo`eostvariti. To je moj cilj.

Prvi, ogromni korak ArminSinan~evi} je napravio. Baca}e kugluu Dohi sa najve}im baca~imadana{njice. San postaje realnost. Akad se ostvari san, koraci ka ciljubivaju jo{ odlu~niji. eka}emomedalju. Baca~i, uostalom, najdu`etraju i godine su na njihovoj strani.

Indira Had`agi} Durakovi}

Priboj - Pribojsko odeljenje Osnov-nog javnog tu`ila{tva u Prijepolju oba-vestilo je, pisanim putem, Milanka Gro-zdani}a, oca Biljane Slovi}, tridesetogo-di{nje porodilje koja je umrla tri mese-ca posle poro|aja, da ne postoji krivicalekara za njenu smrt i da su u toku nje-nog le~enja primenjene „adekvatne ipravovremene mere le~enja, a koje su uskladu sa medicinskom naukom i gine-kolo{ko-aku{erskom praksom“. Gro-zdani} je nezadovoljan informacijamaiz tu`ila{tva, koja mu je dostavljena go-dinu i po dana posle smrti }erke, tvrdida pojedini navodi nisu ta~ni i najavlju-je albu vi{im sudskim instancama.

Na po~etku dokumenta kojim jeGrozdani} obave{ten o nalazima i za-klju~ku tu`ila{tva a koje je potpisala Ja-sminka Bo{kovi}, zamenik javnog tu-`ioca, pi{e: „Shodno Va{oj prijavi u ko-joj ukazujete na nesavesno le~enje leka-ra Doma zdravlja Priboj, Va{e sada po-kojne }erke Slovi} Biljane iz Priboja,obave{tavate se da je nakon izvr{enihprovera, postupaju}i tu`ilac na{ao, dase u konkretnom slu~aju ne radi niti ojednom krivi~nom delu, za koje se go-njenje preduzima po slu`benoj du`no-sti.“ Kako se dalje, iz sadr`aja doku-menta, mo`e videti, zaklju~ci tu`ila{tvasu uglavnom zasnovani na osnovu iz-ve{taja komisija koje su formirane darazjasne okolnosti vezane za smrt po-rodilje Biljane Slovi} iz Pribojske Banje.

Dve komisije formirao je direktorZdravstvenog centra U ice dr Milo{ Bo-`ovi}. Jednu, koja je utvr|ivala okolno-sti u kojima je 25 dana, pacijentkinja bi-la le~ena u Op{toj bolnici Priboj i druguza Op{tu bolnicu U`ice, gde je poslekomplikacija i sumnje na emboliju plu-}a, iz Priboja preba~ena i u kojoj le~enapet dana. Tre}u komisiju nadzornika osprovedenoj proveri kvaliteta stru~nograda, re{enjem ministra, formiralo jeMinistarstvo zdravlja, radi eksterne

kontrole u bolnicama u Priboju i u U`i-cu , kao i u Ginekolo{ko aku{erskoj kli-nici u Beogradu, u koju je porodilja pre-ba~ena iz U`ica 30. januara gde je pre-minula 3. marta. Kako se navodi u do-kumentu, u nalazu ove komisije pi{e ida je „neverovatna ~injenica da paci-jentkinja nije obdukovana, iako je pre-ma dokumentaciji, obdukcija tra`ena,onemogu}ila je komisiju da donese va-lidan zaklju~ak o uzroku smrti.“

Otac pokojne Biljane, u razgovoru zana{ list ka`e da ga najvi{e poga|a {to seu obave{tenju navodi da porodica nijedozvolila obdukciju, a da je posle za njubilo kasno. „Mi smo po obave{tenju osmrti }erke tek posle 40 sati do{li dobolnice, a obdukcija je morala biti ura-|ena u toku 24 sata. Mo`da su oni me-ni, u stanju u kom sam bio kada sam sa-znao za smrt }erke i poturili neki papir,ne bi me ni za~udilo po{to vidim {ta sesve radi oko ovog slu~aja“, ka`e Grozda-ni}. Dodaje da su mu lekari u GAK Be-ograd rekli da je Biljana kasno upu}enau Beograd, da je zapu{tena i da su je le-kari u Priboju upropastili.

- I doktorka u bolnici u U`icu Mile-na A}imovi}, gde su je poslali tek posle25 dana , mi je rekla da joj je rana zapu-{tena, da sumnja na sepsu, a da je vero-vatno od te rane nastao tromb u plu}i-ma. Rekla je da su je Pribojci zapustili ida ona nema {ta da je dr`i vi{e u U`icu,rekao nam je Grozdani}, navode}i ~i-

njenicu, koja mo`e biti uzrok kompli-kacija poro|aja carskim rezom. Biljanusu na poro|aj u pribojsku bolnicu do-veli u petnaest minuta do 11, da je prviginekolog do{ao u jedan sat , a drugitek u dvadeset minuta do tri.

Otac preminule porodilje ka`e da }enastaviti svim sredstvima, medijski ipreko vi{ih instanci suda, prvo kod Vi-{eg javnog tu`ila{tva u U`icu, da se bo-ri za istinu o smrti svoje }erke.

Sa{a Bjeli}

Beograd - Krajem pro{log meseca, Hi-do Muratovi}, poznati humanitarac izNovog Pazara je, uz pomo} gradskih i re-publi~kih vlasti, pomogao Vukici Milo-savljevi} iz Ka{lja na Rogozni, kojoj jegrom 23. avgusta ubio dve krave i bika.„Te krave su mi bile sve {to sam imala.To mi je izvor prihoda, to mi je izvor sve-ga. Od njih sam ivela, proizvodila mle~-ne proizvode, bika dr`ala... Veliki snego-vi napadaju ovde, ako ne obezbedim sadu jesen, a ja nemam od ~ega drugog“, is-pri~ala je Vukica gostima iz Novog Paza-ra i Beograda koji su je posetili pre dese-tak dana.

Sre}a u nesre}i je bila to {to je odmahpo vesti o smrti krava i bika, Vukicu obi-{ao Hido Muratovi}, doneo pomo} i po-zvao ljude koji prate njegov rad i u mo-gu}nosti su da joj pomognu. Obilazio jeMilosavljevi}e i dok je Vuki~in otac bio`iv. Selo Ka{alj ima tri doma}instva odnekada{nja trideset ~etiri. Vukica Milo-

savljevi} ivi vi{e nego skromno, usamlje-na, jer je prvi kom{ija udaljen od nje {estkilometara. „Do{ao sam rano ujutru iobi{ao na licu mesta gde su krave uginu-le i jedan bik. Bio sam uz Vukicu i znamda joj je te{ko. Bile su tu i kom{ije, ali imnogi prijatelji moji {irom sveta pozvalisu me telefonom kad smo objavili pri~una mojoj FB stranici“, ka`e Hido Mura-tovi}. Vukici je najpre od Grada NovogPazara stigla jedna krava i jednokratnanov~ana pomo}, a zatim od Milana Sta-menkovi} iz sela De{ilovo kod Mero{ine.

„Cilj Grada Novog Pazara je da brineo svim svojim sugra|anima i da olak{a`ivot gde god da se oni nalaze“, rekao jetom prilikom Nihad Bi{evac, gradona-~elnik Novog Pazara. Vukicu su obi{liAleksandar Bogi}evi}, pomo}nik mini-stra za poljoprivredu i Milan Stamenko-vi} iz sela De{ilovo kod Mero{ine. Kojidan pre Vukice, Muratovi} je obi{ao iEminu Amcovi} i njenog bolesnog sina

Ismeta koji `ive u selu pored Novog Pa-zara. I njih je obradovao posetom i dona-cijom koju im je uru~io.

^ini se da Hido uspeva svima da po-mogne, nekom donese pomo} u hrani,ode}i, novcu, ku}nim aparatima, obu}i...Pri~a nam da ne mo`e da pre`ali {to

osmo~lanoj porodici Darka Jeli}a a iz se-la Crvsko, u op{tini Sjenica nikako da„uklju~i“ struju. Godinama ih obilazi,obra}ao se vlastima u Sjenici, lokalnomElektrorasu, ali i politi~arima u Beogra-du. Pisao je predsedniku Vu~i}u, razgo-varao sa premijerkom Anom Brnabi}...

Ali Jeli}ima struja ne sti`e. Od ~elnika lo-kalnih vlasti i elektroprivrede, Jeli}imagodinama sti`u obe}anja da }e im uklju-~iti struju, ali od toga ni{ta. Kao glavnaprepreka navodi se ~injenica da je njiho-vo imanje na granici Srbije i Crne Gore,te se ne zna ko je nadle`an da im omogu-}i elektro snabdevanje.

Hido Muratovi} decenijama obilazibolesne, stare i siroma{ne itelje zaba~e-nih sela na Pe{terskoj visoravni i u okoli-ni Novog Pazara, Tutina, Sjenice i Rogo-zne.. „Sagradio sam tridesetak ku}a siro-ma{nima na Pe{teru, Goliji, Rogozni, {tomuslimanima, {to pravoslavcima. Nisam ne znam koliko puta sam uveo stru-ju. Ja sve to radim iz ~iste ljubavi i to me~ini sre}nim. Iako nemam fondaciju, lju-di mi se javljaju sa `eljom da pomognujer znaju da ih ne}u prevariti. Iako uovim te{kim vremenima ~esto ka`emoda je ~ovek ~oveku vuk i gore od toga,dobrota se nije izgubila. U po~etku samimao problema sa enom i decom koji suse ljutili jer bih se izgubio po ceo dan potim selima i tek uve~e dolazio ku}i. Tekkad sam celu porodicu poveo sa sobom,videli su {ta radim i podr`ali me“, se}a seHido. Ideja je nastala kada je osamdese-tih godina pro{log veka, po povratku izarmije, otkupljivao }ilime od porodica izpomenutih sela i prodavao ih u Istanbu-lu. Deo novca od prodatih rukotvorinaodvajao je za siroma{ne, kada je i prviput video, kako ka`e, zaboravljene du{e.

- Primetio sam da su ih najmiliji zabo-ravili, ali bogami i dr`ava. Ja sam tu dapotaknem dobrotu koja se izgubila, daprobudim ljude koji su ostavili majku ilioca. Volim da ka`em da se imu}ni ljuditro{e kao kineske baterije. Oni koji ima-ju mnogo novca zaborave na sirotinju,ali ih ja zato otreznim i povedem sa so-bom - isti~e Hido Muratovi}

S. Bi{evac

@IVOTOtac porodilje iz Priboja obave{ten da lekari

nisu krivi za smrt njegove }erke

Grozdani} najavljuje albu

Otac preminule Biljane Slovi} nezadovoljan informacijama iz tu`ila{tva, koja mu je dostavljena

godinu i po dana posle smrti }erke

Uzrok smrtinedefinisan

Medicinski fakultet je, 2. avgusta2019. godine tu`ila{tvu dostavio izve-{taj iz koga, kako u obave{tenju, kojeje Grozdani} dobio od tu`ila{tva pi{e,proizilazi slede}e: „Na osnovu pregle-dane dostavljene medicinske doku-mentacije, proizilazi da je Biljana Slo-vi} bila prvorotka, starosti 30 godina,koja je dva meseca posle hitnog car-skog reza preminula zbog multior-ganske disfunkcije. Multiorganskadisfunkcija nastupila je kao posledicasepti~nog stanja, neutvr|enog pore-kla i tromboembolijskih komplikaci-ja. Uzrok smrti, a time i neposredni iz-vor infekcije, ostao je nedefinisan,imaju}i u vidu da obdukcija tela po-kojne Biljane nije ra|ena“

Iz pisma predsedniku Vu~i}uU aprilu je Muratovi} pisao predsedniku Vu~i}u i molio ga da pomogne Jeli}ima.

„Predsedni~e, porodica Jeli} nikada nije imala struju u svojoj ku}i, ni za vreme Tita. Go-spodine predsedni~e, na`alost porodica Jeli} ne zna ko je predsednik dr`ave u kojoj i-ve, niti ko je predsednik op{tine kojoj pripadaju. Obra}ao sam se nadle`nim u op{tiniSjenica i va{im ljudima u Vladi Republike Srbije, koji znaju za sudbinu ove porodice. Svisu se pravdali da se Jeli}i nalaze pedeset metara na teritoriji Crne Gore. Mislim da imare{enja za ovih osam zaboravljenih du{a, no na`alost kod ljudi se izgubila dobrota“,poru~io je Muratovi} u pismu Vu~i}u. Navode}i da su Darkovi roditelji preminuli, a danisu do`iveli da im zasija sijalica u ku}i, Muratovi} apeluje na predsednika da pomog-ne da Darkovi sinovi vi{e ne pi{u doma}e zadatke uz petrolejku. Predsednik koji je dosada odgovorio na apele mnogih, Jeli}e o~igledno nije ~uo. Struje za njih nema i nema.

Bacio kuglu 20,74 centimetraArmin Sinan~evi} bacio je kuglu 20,74 centimetra i ispunio normu za Svetsko pr-

venstvo u atletici koje po~inje 27. septembra u Dohi, glavnom gradu Katara. To surezultati koji ga svrstavaju me|u najve}e baca~e kugle sa prostora Balkana uop{teali i najve}e atleti~are Srbije jer pored njega samo jo{ Kola{inac i Toma{evi} putujuu glavni grad Katara. Ima 23 godine, rodom je iz Brodareva, pored Prijepolja i po~eoje da se bavi ovim sportom 2015. godine.

Biljana Slovi}

Foto:

Priva

tna a

rhiva

Novopazarac Hido Muratovi} pomogao i Vukici Milosavljevi} iz Ka{lja na Rogozni

Jo{ samo da Jeli}i dobiju struju

Vukici brzo stigla pomo}

Jeli}i i dalje bez struje

Vukica i Hido

Porodica i lokalnasamouprava me maksimalnopodr`avaju: Armin Sinan~evi}

Foto:

S. @u

pljan

in

Foto:

S. @u

pljan

in

Foto:

H. M

uratov

i}

RAZGOVORU dru{tvu atletske elite u Dohi – Armin Sinan~evi}, baca~ kugle

@ivim svoj san

Armin Sinan~evi}, de~ko iz

Brodareva, je iz porodice koja je „predodre|ena“ za

baca~ke discipline. Kao da imajuneki „gen“ za postizanje velikih

rezultata, prvo na tradicionalnimtakmi~enjima „bacanje

kamena s ramena“, a potom i bacanju kugle. Armin je

oti{ao najdalje

petak, 13. septembar 2019.VI

Prijepolje - Op{tine Prijepo-lje objavila je na svom sajtuJavni poziv za podno{enje po-nuda u otvorenom postupkuza izradu projektno-tehni~kedokumentacije za sanaciju irekultivaciju postoje}e nesani-tarne deponije Stanjevine.

Rok za podno{enje ponuda je7. oktobar a kriterijum za ocenji-vanje ponuda je „najni a ponu-|ena cena“, ka`e se u Javnompozivu, a odluku o dodeli ugo-vora naru~ilac, op{tina Prijepo-lje, done}e najkasnije za 25 danaod dana otvaranja ponuda. Po-stoje}a nesanitarna deponija ko-munalnog otpada Stanjevine,nalazi se na prostoru sa desnestrane magistralnog puta kojivodi ka Crnoj Gori, na samomulazu u Prijepolje. Formirana jena terasnim aluvijalnim naslaga-ma du reke Lim. Od desne oba-le re~nog toka, udaljena je svega4-5 metara, a na nekim mestimadolazi i do same obale. Povr{inaprostora zahva}enog odlaga-njem otpada je oko dva hektara.

Ina~e, pre ~etiri godinesredstvima op{tinskog bud`e-

ta ovaj prostor je saniran iogra|en ali zbog nedostatkabilo kakvog re{enja, depono-vanje otpada je nastavljeno, pa~ak i pro{ireno na jo{ jednuparcelu. Pre mesec dana ovobrdo od sme}a se zapalilo zbog

~ega je bila progla{ena i van-redna situacija u jednom deluop{tine, a Op{tinski {tab zavanredne situacije bio u stal-nom zasedanju. Posle velikihnapora JKP „Lim“ i Vatroga-sne jedinice, uz veliku pomo}

preduze}a „Putevi U`ice po`arje saniran, a vanredna situaci-ja, posle osam dana ukinuta.Izru~eno je 6.400 kubika ze-mlje i zasuto dve tre}ine povr-{ine deponije, a dopremljenoje 200 cisterni sa ukupno 1500

kubika vode. Ovaj prostor ve}je odavno nazvan „ekolo{kombombom“ koja mo`e da ugro-zi zdravlje ljudi i nanese ozbilj-ne {tete i vodotoku ali i imovi-ni me{tana okolnih naselja.

I. H. D.

Bijelo Polje - Ministar sportaCrne Gore Nikola Janovi} sve-~ano je otvorio renoviranu fi-skulturnu salu Srednje elektro-ekonomske {kole u Bijelom Po-lju, ~iju je rekonstrukciju finan-siralo Ministarstvo sporta imladih. Ministar je naglasio daje Bijelo Polje prepoznato kaorasadnik sportskih talenata, alii da je regionalni centar sjevera.

„Zato smatram da omladina uovom gradu zaslu`uje jo{ boljeuslove za bavljenje sportom, a mi}emo u~initi sve da im to omogu-}imo. Siguran sam da }e bjelo-poljski sportski snovi i dalje da ra-stu i da }e da traju“, poru~io jeministar sporta i mladih, a preno-si opštinska informativna slu`ba.

Ministar je podsjetio da je kvali-tetna sportska infrastrukturaneophodna za razvoj, kako rekre-ativnog i tako i profesionalnogsporta. „Od samog formiranjaMinistarstva sporta i mladih re-konstrui{emo, adaptiramo sport-ske terene, ula`emo u sportsku

infrastrukturu, a od 2017. godinesmo uspjeli da rekonstrui{emopreko 30 sportskih terena i sala,{to je impozantna brojka. Sve toradimo jer elimo da na{im spor-tistima i svim onima koji se bavesportom pobolj{amo uslove zarad. Mi smo izuzetna sportska

nacija, sa izuzetnim sportskim re-zultatima i sigurno da je to viso-ko u agendi na{eg djelovanja“,kazao je Janovi}.

Predsjednik Op{tine PetarSmolovi} zahvalio se na podr{cikoju Vlada Crne Gore, odnosnoMinistarstvo sporta i mladihpru`aju unapre|enju sportskeinfrastrukture u Bijelom Polju.„Otvaranje adaptirane fiskultur-ne sale je upravo primjer siner-getske aktivnosti koja se de{avaizme|u Ministarstva sporta iOp{tine Bijelo Polje, da zajedni~-ki ula`emo u pobolj{anje sport-ske infrastrukture u osnovnim isrednjim {kolama“, rekao jepredsjednik Op{tine Bijelo Polje.

C. D.

Pljevlja - EPCG po~ela jeprojekat fazne rekultivacije de-ponije „Maljevac“ u Pljevljima,vrijedan oko 20 miliona evra,saop{tava ovo javno preduze-}e. Rekultivacijom deponije,poru~uju iz EPCG, dobi}e sezeleni pojas i jo{ jedan ure|enpark. Mediju su izvje{tavali opodizanju pra{ine, usljed ja-kog ju`nog vjetra sa deponije„Maljevac“, zbog ~ega je EPCGkrenuli u rekultivaciju.

Tokom pro{legodine u revita-lizaciju depo-nije pepela i{ljake utro-{eno je skorodevet milio-na evra, a ~i-tav posao bi}ezavr{en do2023. godine, dokada se o~ekuje da buderealizovan i projekat ekolo{kerekonstrukcije termoelektrane„Pljevlja“. „U tom smislu, eks-proprijacija zemlji{ta u pojasu300 metara od deponije u zavr-{noj je fazi, a skoro osam milio-na evra ve} je izdvojeno za rje-{avanje imovinsko pravnih od-nosa sa 68 porodica ~ija suimanja u neposrednoj blizinitog objekta“, saop{teno je iz

EPCG. Trenutno, izvode se ra-dovi koji su po~eli 22. avgusta,a koji podrazumijevaju skida-nje gornjeg humusnog sloja iuklanjanje rastinja i {iblja sa sa-me lokacije i pristupnog puta.„U okviru faznog rada odradi-}e se rekultivacija druge, prve ina kraju tre}e kasete, kao i iz-mje{tanje Pale{kog potoka“,poru~uju iz EPCG.

EPCG je, kako dodaju, do-bila gra|evinsku do-

zvolu, a Agencijaza za{titu pri-

rode i `ivot-ne sredine,krajem julaove godi-ne, potpi-sala Ugovor

vrijedan oko~etiri miliona

eura i trebalo bida, sredinom septem-

bra, po~ne realizaciju ugovo-renog posla na rekultivacijikasete II sa konzorcijumomkoji je dobio ovaj posao. „Re-kultivacijom deponije dobi}ese zeleni pojas na kojem }ebiti zasa|eno odgovaraju}erastinje i drve}e ~ime }e Plje-vlja dobiti jo{ jedan ure|enparkovski prostor“, navodi seu saop{tenju EPCG. C. D.

U Bijelom Polju otvorena renovirana fiskulturna sala Srednje elektro-ekonomske {kole

Omladina zaslu`uje najbolje

Smolovi}: Zaokru`ena sportska infrastruktura

Smolovi} je podsjetio da se gradi nova škola „Du{an Kora}“, uokviru koje }e tako|e biti sportska sala. „Uskoro }e po~eti izgradnjafiskulturne sale OŠ u Njegnjevu, a kada se sve to sabere, mislim da}emo u ovom kratkom periodu u potpunosti zaokru`ili sportsku in-frastrukturu, a sve u cilju podr{ke na{im mladim sportistima“, za-klju~io je predsjednik Smolovi}.

Podrška mladim sportistima: Nova sala

Foto:

bjelo

polje

.co.m

e

EPCG po~eo realizaciju fazne rekultivacije deponije „Maljevca“

Zelenilo i park umjesto pepela i {ljake

^itav posao bi}e zavr{en do

2023. godine, do kada se o~ekuje da bude

realizovan i projekat ekolo{ke rekonstrukcije

termoelektrane „Pljevlja“

^eka se projektno-tehni~ka dokumentacija za Stanjevina

Jo{ jedna sanacija

Rok za podno{enje

ponuda je 7. oktobar, a kriterijum za

ocenjivanje „najni`aponu|ena

cena“

Deponija nakon po`ara i nakon sanacije 2015: Stanjevina

Novi Pazar - Sezona iz snova je izaKluba malog fudbala Novi Pazar. Prviput u kratkoj istoriji novopazarskogfutsala stiglo se do zavr{nog duela zatitulu prvaka Srbije u kome je po{tenonamu~en favorizovani Ekonomac.Pobeda u drugom me~u finalne serijeskupo je pla}ena, jer je ekipa tre}u inajva`niju utakmicu u karijerama svihigra~a zbog isklju~uju}ih utih kartonavode}ih igra~a odigrala u prinudnomsastavu, {to je bio i glavni razlog poraza(8:2). Udeo trenera u toj seriji ~ini senikad nije bio ve}i. Kragujev~aninMarko Gavrilovi} (36) tako dobro je„na{panovao“ tim da je naro~ito u prvedve finalne utakmice i oba polufinalaprotiv Nove Pazove izgledalo da iako suu sastavu isti igra~i on izgleda druga~ije- mnogo mo}nije. Gavrilovi} }e istuulogu obavljati i ove sezone.

Ekonomac je prakti~no raspustio{ampionski sastav, Novi Pazar jezadr`ao kostur tima i pridodao mudva vrhunska poja~anja, natemeljima biv{e Srpske formiranaje Crvena zvezda. Crveno beli iakodebitanti u ovom sportu pokupilisu gotovo sve najbolje doma}efutsal igra~e. Jesu li navedeni timovii glavni favoriti za titulu?

- Sigurno je da nas ~eka nikadujedna~enije prvenstvo. Pro{le imnogih ranijih sezona unapred seznalo da }e Ekonomac kao klub kojiraspola`e nenormalno ogromnimbud`etom prvi pro}i kroz cilj. Za na{euslove bio je to sastav vanzemaljaca.Vi{e to nisu. Mi smo radili i ~ekalisvoj trenutak. Svi su mogli da vide daje finale pro{log prvenstva bilo egal.Ko zna {ta bi bilo da smo tre}uutakmicu odigrali kompletni. No, dase ne vra}amo na ono {to je bilo.

Dakle, Ekonomac kona~no posledeset uzastopnih titula ostaje beztrofeja?

- Ne vidim da Ekonomac uaktuelnom sastavu mo`e da u|e uborbu za titulu. U timu }e biti dosta

mladih, neafirmisanih, zanimljivih ipre svega momaka gladnih igre. Kadimate tu glad za danono}nimtreninzima to nikako ne mo`e dabude lo{e. Za ne{to vi{e jenedovoljno. Ipak, valja biti obazriv saVeroljubom Dugali}em, mnogo putaje pokazao da zna da napravi ne{to

veliko kad se najmanje nadate. Kozna {ta sve on mo`e da priredi nazimu. Sposoban je da stvari potpunookrene u svoju korist, pa dovede li,{to nije nemogu}e, dva ili tri Brazilacavi{e ni{ta ne}e biti isto.

Ako Ekonomac ne ulazi u krugfavorita za prvaka to ne va`i zaCrvenu zvezdu. Novi klub na futsalsceni u svoje redove privukao jegotove sve najbolje iz preostalihdoma}ih klubova, poput Talesa,Peri}a, Kopanje, Petrova i ostalih.Ozbiljan su tim?

- Imaju sastav za respekt i jakupodr{ku sa svih strana. Samo senadam da }e trka biti po{tena. Sviklubovi zaslu`uju podjednaku {ansu.Dobra strana Zvezdinog ulaska ufutsal je {to u markenti{kom smislusvi dobijamo. Ligu }e po~eti da prate ioni koji nisu ni znali da ona postoji.

Da li je i Gavrilovi} ,,porastao“kao trener zahvaljuju}i uspesimaNovog Pazara?

- vrsto sam na zemlji. Naravno,svestan sam veli~ine uspeha, ali ono {tome najvi{e raduje je da igra~i i ja nismozadovoljni postignutim. Kako i dabudem kad sam drugi, svi zajedno`elimo da budemo {ampioni. Da li }emoi biti, odnosno je li to realno, u ovom

trenutku ne znam, mnogo je faktora odkojih to zavisi. Najbitnije je da nam jekurs kojim se kre}emo ispravan.

U drugoj finalnoj utakmici plej -ofa u timu od po~etka nije bilo

jednog od najboljih igra~a,golmana Mirze Hota. Razlogodsustva otkriven je kasnije.Saznalo se da je po sredi bilanedisciplina. Tim potezom jo{ vi{este skrenuli pa`nju na sebe, mnogismatraju da je to potez koji je ukombinaciji sa usko stru~nim iglavni razlog {to je tim tako dobroizgledao u najva`nijimutakmicama. Da li }ete se svojihprincipa i nadalje dr`ati?

- To su sve unutar klupske stvari.Pravila pona{anja su ista za sve. Da bijedan sastav funkcionisao kao timsvaki igra~ treba da zna da jepodjednako bitan, bez obzira nadoprinos koji daju u igri. Ve} nautakmici koja se spominje bilo je sveu najboljem redu na relaciji Hot -trener i Hot - igra~i. I na slede}oj, kaoi danas kada su na{i odnosi skorosavr{eni. Svestan sam, da je utakmicaizgubljena usledila bi osuda javnosti,ali me to nije brinulo, dugoro~nogledano da sam postupio druga~ije tone bi bilo dobro ni za koga.

petak, 13. septembar 2019. VII

SPORT Marko Gavrilovi}, trener KMF Novi Pazar, uo~i po~etka sezone

@elimo titulu {ampionaSigurno je da nas ~eka nikad ujedna~enije prvenstvo. Pro{le i mnogih ranijih sezona unapred se znalo da }e Ekonomac kao klub koji raspola`e

nenormalno ogromnim bud`etom prvi pro}i kroz cilj. Za na{e uslove bio je to sastav vanzemaljaca. Vi{e to nisu

Tešovi} umesto Mati}aNovi Pazar - Fudbalski klub Novi Pazar objavio je da je dosada{nji trener Slavko Mati} sme-

njen, a da }e ekipu u nastavku sezone predvoditi Darko Te{ovi}. „Do{lo je do razmimoila`enjau stavovima, pa smo posle lo{ih rezultata sporazumno prekinuli saradnju s Mati}em. O~ekuje-mo da Te{ovi} razdrma ekipu i da postavi stvari na svoje mesto“, rekao je generalni sekretarNovog Pazara Fikret Me|edovi}. Te{ovi} je do pre ne{to vi{e od dve sedmice predvodio super-liga{a Ma~vu, a ranije je kao {ef struke radio u kragujeva~kom Radni~kom 1923 i Radni~kom izNove Pazove.

Sti`e Zemun u nedeljuNovi Pazar - I sa drugog uzastopnog gostovanja sastav Slavka Mati}a vratio se bez bodo-

va. U 8. kolu Prve lige - Smederevo 1923 : Novi Pazar 1:0 (0:0). Jedini gol postigao je Basrak u86. minutu. U nedelju od 20 sati Novi Pazar do~ekuje Zemun.

Bibi} sedmi za tim EvropeNovi Pazar - U Minsku je posle vi{e od 30 godina odr`an atletski duel reprezentacija Evro-

pe i SAD u mu{koj i enskoj konkurenciji. Jedini predstavnik Srbije u timu Evrope bio je Elzan Bi-bi}. Mladi Novopazarac je u trci na 3.000 metara zauzeo sedmo mesto rezultatom 8:00,31. Po-bedu je u fenomenalnom fini{u odneo Amerikanac Ben Blanke{ip (7:57,48) ispred [panca utimu Evrope Adama Me{ala (7:57,55) i Jemanberhana Kripe iz Italije (7:58,11).

SPORTSKE VESTI

Crvena zvezdaima jaku podr{kusa svih strana:Marko Gavrilovi}

Prvoslav Le{evi}Novi igra~i ipovratnici

Svi igra~i koji su branili boje No-vog Pazara u vice{ampionskoj sezo-ni ostali su u klubu. Zbog privatnihposlova u Nema~koj, u prvom, mo-`da i i drugom kolu, u sastavu ne}ebiti Elvedina Sadovi}a, Ilhana Kari-{ika i Mersida Radetinca. Novi igra-~i pored Jakupa Ramadanija i Pre-draga Jovanovi}a su i povratnici Mir-za Bihorac i Denis Cami} i kao mladiNovopazarci koji }e poku{ati da senametnu treneru Gavrilovi}u - Va-hid Kapid`ija, Amer Bihorac, HarisMiraljemovi} i golman Hamza Kola-{inac. Ove godine liga je sastavljenaod 10 umesto dosada{njih 12 klubo-va. U prvom kolu Novi Pazar gostujeKal~i u Ni{u.

Dominacija Teodore i StenlijaNovi Pazar- Prvi Pazarski polu-

maraton sa trasom koja je vodilacentralnim novopazarskim ulicamapro{ao je u znaku Teodore Simovi}(na fotografiji) i Stenlija Kipruta, Ke-nijca iz u`i~ke Mladosti.

Simovi}eva nije uspela da oborili~ni rekord pred doma}om publi-kom samo iz razloga {to je sve vre-me vodila solo trku. Vreme 1:17,12bolje je od rezultata drugoplasiraneBiljane Kira|ijev, atleti~arke iz zre-njaninskog ASA 023 za vi{e od 7 mi-nuta.. tre}e mesto zauzela je Neve-na Jovanovi} iz Crvene zvezde(1:30,20). Kipruto (1:10,40) je iza se-be ostavio klupskog druga MilanaMitrovi}a (1:13,26) i \uru Borbelja(1:14,55). U trci na 5 km nastupio jei gradona~elnik Novog Pazara NihatBi{evac. P. L.

petak, 13. septembar 2019.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANASPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

JKP „Lim“ iz Prijepolja

Sti`u novi kontejneri

Prijepolje - Posle ponovljene javne nabavke, JKP„Lim“ zaklju~ilo je ugovor sa firmom iz In|ije o isporu-ci 140 novih kontejnera zapremine 1,1 kubnih metara itri ~ija je zapremina pet metara kubna. To je prva nabav-ka posle desetak godina, a po{to je preduze}e obezbedi-lo sredstva iz sopstvenih prihoda. Vrednost nabavke je~etiri miliona i 400 hiljada dinara.

Na podru~ju op{tine postavljeno je 800 kontejnera alisu mnogi dotrajali i vi{e nisu za upotrebu. Ve}ina je o{te-

}ena zbog nemara gra|ana koji u kontejnere bacaju ot-pad za koji ove posude nisu namenjene. JKP „Lim“ tre-nutno pru`a uslugu izno{enja sme}a za oko 8.000 stam-benih i poslovnih objekata. Kako nam je rekao Enis Me-mi{ahovi}, direktor JKP „Lim“ namera je da se pro{iribroj korisnika, odnosno podru~je koje obuhvata ovausluga. Tako }e i u selu Grobnice biti prvi put postavlje-ni kontejneri, a time }e i ovo naselje brodarevskog krajabiti uklju~eno u re`im odvo`enja otpada. I. H. D.

Prva nabavka posle desetak godina: Kontejneri

Odbornici beranskog parlamenta odobrili zadu`enje preduze}a „Benergo“

Berane dobija malu hidroelektranuBerane - Na sedmoj sjednici Skup{ti-

ne op{tine Berane, odbornici su razma-trali i usvojili vi{e odluka, me|u kojimaje i saglasnost op{tinskom preduze}u„Benergo“ za kreditno zadu`enje. Dava-nje op{tinske saglasnosti za kredit zna~ida bi Berane do kraja godine trebalo da

dobiju malu hidroelektranu „Miolje po-lje“, koja }e u dobroj mjeri podmiriti po-trebe za elektri~nom energijom za po-trebe lokalne uprave, a pri tome ne}epraviti nikakve ekolo{ke {tete.

Direktor preduze}a „Benegro“ Rado-mir Mihajlovi} objasnio je da se mala elek-

trana „Miolje polje“ gradi na prekidnoj ko-mori gradskog vodovoda sa Meri}a vrela,i potvrdio da su radovi uveliko po~eli.

Odbornici su prihvatili odluke o na-~inu privremenog skladi{tenja neopa-snog gra|evinskog otpada i uslovimaza{tite ivotne sredine; odr`avanju jav-

nih groblja, kapela i sahranjivanju nateritoriji op{tine Berane; izmjenama idopunama Odluke o zaradama lokal-nih slu`benika i namje{tenika u Op{ti-ni Berane. Skup{tina nije prihvatilaOdluku o osnivanju Rukometnog klu-ba „Berane 1949“. C. D.

„Bijelo Poljeza Jovana“

Bijelo Polje - Humanitarni koncert„Bijelo Polje za Jovana“ odr`an je ne-davno u Bijelom Polju. Gra|ani Bije-log Polja kupovinom karata i donaci-jama poma`u lije~enje osmogodi-{njem sugra|aninu Jovanu Zejaku,koji je obolio od leukemije. Pored ho-ra [kole za osnovno muzi~ko obrazo-vanje iz Bijelog Polja, D-moll {kolepjevanja, nastupili su Gradski hor, pje-va~ki duo M & M, KUD „Tekstilac“ iTO „Bjelopoljski tambura{i“.

Inicijativa za odr`avanje koncertaje potekla od zaposlenih u Centru zakulturu, kazao je direktor te ustanoveMilko Kova~evi} . „Bijelo Polje je jo{jednom pokazalo svoju prepoznatljivuhumanost. Animirali smo lokalnuupravu i druge ustanove i preduze}a ivjerujemo da }e ovaj skromni dopri-nos pomo}i Jovanovo ozdravljenje.Direktor Centra za socijalni rad AdmirMustajba{i}“, kazao je da je otac ma-log Jovana, Tihomir, korisnik tu|enjege i pomo}i, ali ne i socijalne po-mo}i jer je korisnik penzije. C. D.

Radni~ko sportske igre u Novoj Varo{i

Vi{e od 300u~esnika

Nova Varo{ - Vi{e od 300 zapo-slenih u javnom i privatnom sek-toru takmi~i se u 11 sportskih di-sciplina na Radni~ko sportskimigrama koje se odr`avaju u NovojVaro{i i sutra zavr{avaju. U mu-{koj i enskoj konkurenciji takmi-~enja se odr`avaju u: malom fud-balu, odbojci, basketu, {ahu, nad-vla~enju konopca, atletici, baca-nju kamena s ramena, pikadu,sportskom obaranju ruke, pliva-nju i poligonu spretnosti.

U~estvuje 14 ekipa. Najbrojni-je su Zlatarplast i Turisti~ka orga-nizacija „Zlatar“ koje imaju tak-mi~are u svim sportovima i umu{koj i u `enskoj konkurenciji.Pored njih, na ovogodi{njimRadni~kim sportskim igramau~estvuju i Gumara, Dom zdra-vlja, Kafe „Kodeks“, Limske HE,Naniks, Op{tinska uprava, Pro-sveta, Pred{kolska ustanova „Pa-{a i Nata{a“, Plastika, Srbija{ume,Frigoluks i Centar za socijalnirad. Radni~ke sportske igre suobnovljene pre pet godina, orga-nizuje ih Sportski savez Nove Va-ro{i, a pokrovitelj je novovaro{kaop{tina. S. D.