Artur Klark

2001: ODISEJA U SVEMIRU

Preveo Zoran ivkovi

StenlijuPREDGOVORIza svakog oveka koji sada ivi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadmauje broj ivih. Od osvita vremena priblino sto milijardi ljudskih bia hodilo je planetom Zemljom.Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobinom podudarnou, postoji takoe oko sto milijardi zvezda u naoj lokalnoj vaseljeni, Mlenom Putu. Za svakog oveka, dakle, koji je ikad iveo, u ovoj Vaseljeni sija po jedna zvezda.Ali svaka od tih zvezda jeste sunce, esto daleko blistavije i velianstvenije od male, oblinje zvezde koju mi nazivamo Sunce. A mnoga - moda pretena veina - meu tim stranim suncima imaju planete to krue oko njih. Gotovo je, znai, izvesno da na nebu postoji dovoljno prostora da svaki pripadnik ljuske vrste, poev od prvog ovekolikog majmuna, dobije svoj vlastiti raj - ili pakao - veliki poput celog sveta.Koliko je od tih moguih rajeva i pakala sada nastanjeno i kakvim sojem stvorenja - to ni na koji nain ne moemo pretpostaviti; najblii meu njima milion puta je udaljeniji od Marsa ili Venere, odredita koja e ostati nedostina i narednom pokolenju ljudi. Ali prepreke razdaljine se rue; jednog dana sreemo sebi ravne ili svoje gospodare meu zvezdama.Ljudi su se nevoljno suoavali sa ovom izglednom mogunou; neki se jo nadaju da ona moda nikada nee postati stvarnost. No, sve vei broj se pita: 'Zato do takvih susreta ve nije dolo, budui da se i mi ve nalazimo na pragu otiskivanja u svemir?'Uistinu, zato nije? Evo jednog mogueg odgovora na to veoma razlono pitanje. Ali molim vas da imate na umu: ovo je samo knjievno delo.Stvarnost e, kao i uvek, biti znatno neobinija.Artur . Klark

Prvi deoISKONSKA NO1. PUT KA IEZNUUSua je trajala ve deset miliona godina, a vladavina stranih reptila odavno se okonala. Ovde, na polutaru, na kontinentu koji e jednoga dana biti poznat kao Afrika, borba za postojanje dostigla je nov vrhunac okrutnosti, a pobednik jo nije bio na vidiku. Na toj ogoljenoj i isuenoj zemlji samo su sitna, hitra ili surova stvorenja mogla napredovati ili se bar nadati da e opstati.ovekoliki majmuni iz pustare nisu posedovali nijedno od ovih svojstava, tako da nisu ni napredovali; tavie, ve su bili dobrano odmakli putem koji je vodio ka ieznuu njihove rase. Pedesetak njih nastanjivalo je skupinu peina to su se uzdizale povrh male, sprene doline koju je presecala spora reica napajana otapanjem snegova na planinama udaljenim dve stotine milja prema severu. U tekim vremenima reica bi potpuno presahla i pleme bi tada ivelo u senci ei.Neprekidno je bilo izgladnelo, a sad je ve i umiralo od gladi. Kada je prvi slabani sjaj praskozorja umileo u peinu, Gleda-Mesec je video da mu je tokom noi umro otac. Nije znao da mu je Stari otac, budui da je takav odnos potpuno nadmaao njegovu mo poimanja, pa ipak, dok je posmatrao smralo telo, iskusio je neodreen nespokoj koji je predstavljao preteu tuge.Dvoje mladunaca ve je cvilelo za hranom, ali uutae kada Gleda-Mesec zarea na njih. Jedna od majki, uzevi u zatitu svoje mladune koje nije mogla dovoljno da nahrani, uzvrati mu ljutitim frktanjem; nedostajalo mu je snage ak i da je pljusne zbog ove drskosti.U meuvremenu, dovoljno se razdanilo, tako da su mogli da iziu. Gleda-Mesec dohvati smeurano truplo i stade da ga vue za sobom, pognuvi se zbog niskog svoda peine. Kada se obreo napolju, prebacio je telo preko ramena i podigao se u uspravan poloaj - jedina ivotinja na celom svetu koja je za to bila kadra.U okviru svoje vrste, Gleda-Mesec je predstavljao gotovo dina. Bio je visok bezmalo pet stopa, a iako je bio veoma neuhranjen, ipak je teio preko sto funti. Njegovo kosmato, miiavo telo stajalo je negde na pola puta izmeu ljudskog i majmunskog, ali zato mu je glava ve bila znatno blia ovekovoj. Imao je nisko elo i iznad onih duplji stajale su mu izboine, ali ipak je nepogreivo nosio u svojim genima zametak ljudskosti. Dok je promatrao neprijateljski svet pleistocena, ve je postojalo neto u njegovom pogledu to je nadmaalo sposobnosti bilo kog majmuna. U tim tamnim, duboko uvuenim oima javljao se osvit svesti - prvi nagovetaji inteligencije koja se jo veoma dugo nije mogla potpuno ispoljiti, ali joj je zato pretilo sasvim skoro gaenje.Nije bilo nikakog znaka opasnosti i Gleda-Meseca poe da se sputa niz gotovo okomiti obronak pred ulazom u peinu; teret koji je nosio samo ga je neznatno ometao u tome. Kao da su ekali na njegov signal, ostali lanovi plemena izioe iz svojih stanita nie niz proelje stene i urno se uputie ka blatnjavoj vodi reice na jutarnje pojenje.Gleda-Mesec baci pogled preko doline da vidi da li se Drugi pojavljuju, ali od njih nije bilo ni traga. Moda jo nisu izili iz peina ili su ve krenuli u potragu za hranom negde dalje du obronka brda. Budui da ih nije bilo na vidiku, Gleda-Mesec ih je smetnuo s uma; nije bio kadar da vodi rauna o vie stvari odjednom.Najpre se mora osloboditi Starog, ali taj problem nije nalagao previe razmiljanja. Bilo je mnogo umiranja u poslednje vreme, a jedno se zbilo i u njegovoj peini; jedino je trebalo da prenese truplo do mesta gde je ostavio mrtvo novoroene za prole Meseeve mene i hijene e obaviti ostalo.Ve su ekale na mestu de se mala dolina lepezasto irila u savanu, gotovo kao da su znale da on dolazi. Gleda-Mesec ostavi telo ispod jednog malog grma - sve ranije kosti ve su nestale - i pohita da se pridrui plemenu. Nikad vie nije pomislio na oca.Njegove dve enke, odrasli iz drugih peina i veina mladunaca tragali su za hranom meu drveem zakrljalim od sue dalje u dolini, nastojei da pronau bobice, sono korenje i lie, a ako bi ih srea posluila i kakvog malog gmizavca ili glodara. Samo su bebe i najzanemoaliji starci ostavljani u peinama; ukoliko bi se pojavio neki pretek hrane posle dnevnog traganja, oni bi utolili glad. Ako do toga ne bi dolo, hijenama bi se uskoro ponovo osmehnula srea.Ali ovaj dan bio je uspean - premda Gleda-Mesec nije mogao da poredi jedno razdoblje sa drugim, budui da nije pamtio prolost. Pronaao je pelinjak u jednom trulom deblu i tako mu se pruila prilika da uiva u najizvrsnijoj poslastici koja je bila dostupna njegovim saplemenicima; jo je oblizivao prste s vremena na vreme dok je predvodio skupinu ka peinama u pozno popodne. Razume se, pele su ga dobrano izujedale, ali na to gotovo da nije obraao panju. Moda nikada vie nee biti ovako blizu oseanja zadovoljstva; iako je, naime, i dalje bio gladan, vie nije oseao malaksalost od gladi. Bilo je to najvie emu se ma koji ovekoliki majmun mogao nadati.Njegovog zadovoljstva nestade kada je stigao do reice. Drugi su bili tu. Dolazili su na obalu svakoga dana, dodue, ali njihova pojava zbog toga nije bila nita manje neprijatna.Bilo ih je tridesetak i nisu se mogli razlikovati od pripadnika plemena Gleda-Meseca. Kada su ga videli kako dolazi, poeli su da igraju, tresu rukama i krie sa svoje strane reice, a njegovi saplemenici uzvratie im na isti nain.I to je bilo sve to se dogodilo. Iako su se ovekoliki majmuni esto borili i sukobljavali, ove razmirice veoma retko su se okonavale ozbiljnim povredama. Budui da nisu raspolagali kandama ili pseim zubima za borbu, nisu ni mogli mnogo nauditi jedni drugima. U svakom suaju, imali su malo preteka energije za tako neproizvodno ponaanje; frktanje i pretnje predstavljali su znatno delotvorniji nain za potkrepljenje vlastitih stanovita.Sueljavanje je potrajalo oko pet minuta; onda se predstava okonala podjednako brzo kao to je i poela i svi su ispili svoje sledovanje blatnjave vode. ast je bila zadovoljena; obe skupine potvrdile su pravo na vlastitu teritoriju. Poto je ta znaajna stvar sreena, pleme je krenulo du svoje obale reice. Najblii upotrebljivi panjak bio je sada vie od milje udaljen od peina i oni su morali da ga dele sa krdom velikih ivotinja, slinih antilopama, koje su jedva podnosile njihovo prisustvo. Nisu ih mogli oterati, zato to su bile naoruane opakim bodeima na elu - prirodnim orujem koje ovekoliki majmuni nisu posedovali.I tako, Gleda-Mesec i njegovi sadruzi zalagivali su glad jedui bobice, voke i lie - dok je svuda unaokolo, nadmeui se za iste plodove, poivao mogui izvor tolikih koliina hrane o kojima oni ak nisu mogli ni da sanjaju. Na hiljade tona sonog mesa koje je milelo savanom i kroz ikaru nije, meutim, bilo samo izvan njihovog domaaja, ve i van njihove moi poimanja. Usred tog izobilja, oni su lagano skonavali od gladi.Pleme se bez neprilika vratilo do peine uz poslednju dnevnu svetlost. Povreena enka koja je ostala unutra zaguguta od zadovoljstva kada joj Gleda-Mesec prui granu obraslu bobicama koju je doneo i poe prodrljivo da je brsti. Od toga se svakako nije mogla najesti, ali to e joj pomoi da preivi dok joj ne zaraste rana koju joj je naneo leopard i dok ponovo ne bude kadra da sama krene u potragu za hranom.Povrh doline uzdizao se puni Mesec, a sa dalekih planina dopirao je studeni vetar. Noas e biti veoma hladno - ali studen, kao ni glad, nije bila uzrok pravih briga; te stvari predstavljale su naprosto sastavni deo ivota.Gleda-Mesec gotovo da se nije trgao kada iz jedne od niih peina uz obronak odjeknue krianja i urlici; nije morao da uje povremeno reanje leoparda da bi tano znao ta se dogaa. Dole, u tami, stari Bela Kosa i njegova porodica borili su se i umirali, a pomisao da im moda na neki nain moe pomoi nijednom se nije javila u svesti Gleda-Meseca. Okrutna logika opstanka odagnavale je takve neprilinosti, tako da se nije zauo ni glas protesta sa obronka brda koji je pomno oslukivao. Sve peine bile su utihle, kako i same ne bi privukle nesreu.Mete je zamukao i Gleda-Mesec je uskoro mogao da uje zvuk vuenja nekog tela preko kamenja. To je potrajalo nekoliko sekundi, a onda leopard bolje epa svoju lovinu. Nije vie napravio ni najmanji um dok se tiho udaljavao, nosei bez napora svoju rtvu u eljusti.Naredni dan ili dva ovde vie nee biti opasnosti, ali mogu se pojaviti drugi neprijatelji koji bi se okoristili ovim hladnim Malim Suncem to sjaji jedino nou. Ukoliko bi upozorenje bilo pravovremeno, manje grabljivice mogle bi se ponekad zaplaiti povicima i krianje. Gleda-Mesec ispuza iz peine, uspentra se na jednu veliku gromadu kraj ulaza i unu tu da osmotri dolinu.Od svih stvorenja koja su do tada hodila Zemljom, ovekoliki majmuni bili su prvi koji su pomno posmatrali Mesec. Iako se toga nije mogo setiti, Gleda-Mesec je kao veoma mlad ponekad umeo da isprui ruku i pokua da dodirne to utvarno lice to se dizalo povrh brda.Nikad nije uspeo u tome, a sad je bio dovoljno star da shvati zato. Najpre je, razume se, morao da pronae dovoljno visoko drvo na koje bi se uzverao.Ponekad bi posmatrao dolinu, a ponekad bi posmatrao Mesec, ali neprekidno je oslukivao. Jednom ili dva puta je zadremao, ali san mu je bio izuzetno lak, tako da bi ga probudio i najmanji um. U odraslom dobu do dvadeset pet godina jo je bio u punoj snazi; ako srea bude nastavila da ga slui i potedi ga nesrenih sluajeva, boletina, grabljivica i smrti od gladi, moi e da poivi jo itavih deset godina.No je proticala, studena i vedra, bez novih uzbuna, a Mesec se lagano uspinjao kroz polutarna sazvea koja ljudsko oko nikada nee videti. U peinama, izmeu kratkih, nepostojanih dremea i prestraenog iekivanja, raale su se more potonjih pokolenja.A onda, jedna zaslepljujua taka svetlosti, blistavija od svake zvezde, dva puta lagano pree preko neba, uspinjui se do zenita i sputajui se ka istoku.2. NOVA STENAU pozni sat te noi Gleda-Mesec se najednom probudi. Iznuren dnevnim naporima i nedaama, zaspao je vre nego obino, ali ga je iz sna trglo ve prvo slabano struganje koje je doprlo iz doline.Pridigao se u smrdljivoj tami peine, upravivi ula ka noi, dok mu se strah lagano uvlaio u duu. Nikada u ivotu - ve dvostruko duem od onoga kome se veina pripadnika njegove vrste mogla nadati - nije uo takav zvuk. Velike make pribliavale su se u tiini, a jedina stvar koja bi ih odavala bio je redak odron zemlje ili povremeno pucketanje granica. Ovo je, meutim, bio neprekidan, kripav um koji se postojano pojaavao. Izgledalo je kao da se neka ogromna zver kree kroz no, uopte ne pokuavajui da se prikrije i ne obraajui panju na prepreke. Jednog trenutka Gleda-Mesec je razabrao nepogreiv zvuk upanja grma; slonovi i dinoteriji inili su to prilino esto, ali su se inae kretali beumno kao i make.A onda se razlee zvuk koji Gleda-Mesec nikako nije mogao da prepozna, budui da se nikada ranije u istoriji sveta nije uo. Bio je to zveket izazvan udarom metala o kamen.Gleda-Mesec se suoio sa Novom Stenom kada je u sam cik zore poveo pleme na reicu. Gotovo je zaboravio na uase noi, zato to se nita nije dogodilo posle one poetne buke, tako da on nije uopte doveo u vezu ovu neobinu stvar sa opanou ili strahom. Ona, uostalom, ni najmanje nije delovala uznemirujue.Posredi je bila pravougaona ploa tri puta via od njega, ali i dovoljno uska da je obuhvati rukama; bila je nainjena od nekog potpuno providnog materijala, tako da je uopte nije bilo lako videti, osim kad bi Sunce koje se raalo iskitilo odsevima njene ivice. Kako Gleda-Mesec nikada nije naiao na led ili kristalno bistru vodu, nisu postojale prirodne stvari sa kojima je mogo da uporedi ovu pojavu. Ona je svakako delovala veoma privlano, tako da on, iako je mudro zazirao od svega novog, nije dugo oklevao pre no to joj se obazrivo pribliio. Kako se nita nije dogodilo, on isprui ruku i dodirnu hladnu, vrstu povrinu.Poto je nekoliko minuta pomno razmiljao, doao je do sjajnog objanjenja. To je bila stena, razume se, koja mora da je izrasla tokom noi. Postojalo je mnotvo biljaka koje su to inile - bele, gnjecave stvarice oblika oblutka koje kao da su idiljikale tokom asova tame. One su, dodue, bile sitne i okrugle, dok je ova bila velika i otrih rubova; ali i vei filozofi od Gleda-Meseca u budunosti nee prezati od previde podjednako upadljive izuzetke u svojim teorijama.Ovaj uistinu sjajan primer apstraktnog razmiljanja doveo je Gleda-Meseca, posle svega tri-etiri minuta, do jednog zakljuka koji je on odmah stavio na probu. Bele, okrugle obluci-biljke bile su veoma ukusne (premda su meu njima postojale i takve koje su izazivale grozne bolove); moda ova visoka...?Liznuo ju je nekoliko puta i pokuao da je zagrize, to je bilo sasvim dovoljno da mu raspri sve nade. Ovde nije bilo hrane; i tako, kako to bi postupio svaki razuman ovekoliki majmun, on produi put do reice, potpuno smetnuvi sa uma kristalni monolit za vreme uobiajenog krianja na Druge.Traganje za hranom tog dana ispalo je krajnje neuspeno i pleme je moralo da se udalji vie milja od peina ne bi li pronalo bar neto za jelo. Za vreme nemilosrdne podnevne pripeke, jedna od slabijih enki sruila se daleko od ma kakvog zaklona. Ostali se okupie oko nje, cvilei i jadikujui sapatniki, ali nita se nije moglo preduzeti. Da su bili manje iscrpljeni, mogli su je poneti sa sobom, ali nije postojao viak energije za takav in milosra. Morala je biti ostavljena da se, ukoloko je to mogue, oporavi vlastitim snagama.Proli su pokraj istog mesta na povratku u peine te veeri; nije se mogla videti nijedna kost.U pozni smiraj dana, osvrui se brino ne bi li spazili rane lovce, urno se napie na reici i stadoe da se uspinju ka peinama.Od Nove Stene delilo ih je jo sto jardi kada zvuk otpoe.Bio je jedva ujan, ali ih je ipak ukopao u mestu i oni ostae kao ukoeni na utrtoj stazi sa omlitavelom donjom vilicom. Jednostavna, zaluujue jednolina vibracija pulsirala je iz kristala, hipnotiui sve koji su se nali u njenom domaaju. Prvi put - i poslednji za tri miliona godina - zvuk bubnjeva razlegao se Afrikom.Dobovanje postade bunije, snanije. A onda, ovekoliki majmuni stadoe da se kreu napred, poput hodaa u snu, ka izvoru tog neodoljivog zvuka; povremeno bi zaigrali uz put, budui da im je krv reagovala na ritmove koje e njihovi potomci proizvesti tek u dalekoj budunosti. Potpuno opinjeni, oni se okupie oko monolita, zaboravivi na nedae minulog dana, na opasnosti sve blieg sumraka i na glad koja im je morila stomake.Bubnjanje dobi na silini, a no postade tamnija. I dok su se senke izduivale, a svetlost ilila sa neba, kristal poe da sija.Najpre je izgubio prozranost, postavi obliven bledom, mlenom sjajnou. Uznemirujue, neuhvatljive utvare kretale su se njegovom povrinom i u dubini. Spajale su se u ipke svetlosti i senke, da bi potom obrazovale prepletene, paokaste are koja poee polako da se vrte.Sve bre i bre okretali su se tokovi svetlosti, a uporedo sa njima ubrzavalo se i dobovanje bubnjeva. Sada potpuno hipnotisani, ovekoliki majmuni mogli su jedino da zure omlitavelih vilica u vrtoglavu pirotehniku predstavu. Ve su zaboravili na nagone svojih predaka i na nauke koje su sticali itavog ivota; niko se od njih, obino, ne bi tako kasno zadrao toliko daleko od peina. Okolno grmlje ve je bilo puno ukoenih oblija i natremice uperenih oiju, budui da su nona stvorenja odgaala svoje poslove da bi videla ta e se jo dogoditi.Uzvrteli tokovi svetlosti stadoe najednom da se sjedinjuju, a paoci se stopie u blistave ipke koje su lagano nestajale u daljini, vrtei se pri tom oko svoje ose. Raspolutile su se u parove, a tako nastali tendemi linija poee da osciluju jedni preko drugih, lagano menjajui uglove preseka. Fantastini, nepostojani geometrijski oblici pojavljivali su se i iezavali dok su se sjajne mree preplitale i rasplitale; a ovekoliki majmuni su posmatrali, opinjeni zarobljenici blistavog kristala.Nikada ne bi pretpostavili da im se umovi isprobavaju, tela kartografiu, prouavaju reakcije, procenjuju mogunosti. Celo pleme bilo je u poetku poluzgureno, poivajui nepomino kao na kakvoj slici, ovekoveeno u kamenu. A onda, ovekoliki majmun koji je stajao najblie ploi najednom oive.Nije promenio poloaj, ali telo mu je izgubilo krutost preanjeg transa; postalo je ivo, kao da je posredi bila lutka kojom se upravljalo nevidljiv nitima. Glava se okrenu najpre na jednu, pa na drugu stranu; usta se bezglasno otvorie i zatvorie; ake se stisnue, pa otvorie. On se potom sagnu, otkide dugaki struk trave i pokua da ga nespretnim prstima vee u vor. Liio je na kakvo opesednuto stvorenje koje se upire da se oslobodi nekog duha ili demona to je zagospodario njegovim telom. Borio se da doe do daha i oi su mu bile ispunjene uasom dok se upinjao da nagna prste da uine kretnje sloenije od svih to su pokuane ikada ranije.Uprkos svim naporima, jedino je uspeo da raskomada struk trave. Dok su komadii padali po tlu, nestade uticaja koji je ovladao njime i on se potpuno ukruti u nepomian stav.Istog asa oive novi ovekoliki majmun i proe kroz isti postupak. Bio je to mlai, prilagodljivi primerak; uspeo je u onome u emu je stari zakazao. Na planeti Zemlji prvi grubi vor bio je vezan...Ostali poee da ine neobinije i jo nesvrhovitije stvari. Jedni su ispruili ruke, postavili se meusobno nasuprot i pokuali da se dodirnu vrhovima prstiju - najpre sa oba otvorena oka, a potom sa jednim zatvorenim. Drugi su bili nagnani da natremice gledaju u ipartane oblike u kristalu, koji su se sve tananije razdeljivali, sve dok se linije ne stopie u sivu zamuenost. A svi su uli jednoline, iste zvuke, razliitih visina, koji su brzo tonuli ispod praga ujnosti.Kada je doao red na Gleda-Meseca, gotovo da se uopte nije uplaio. Jedino ga je obuzela tupa zlovolja dok su mu se miii trzali, a udovi pokretali saglasno zapovestima koje nisu bile sasvim njegove.Ne znajui zato, sagao se i uzeo jedan mali kamen. Kada se uspravio, video je da se u kristalnoj ploi nalazi nova slika.Mree i pokretni, razigrani oblici vie nisu bili tamo. Umesto njih nalazio se niz koncentrinih krugova koji su okruivali mali, crni disk.Pokorivi se beumnim zapovestima u svom mozgu, on nespretno zamahnu i hitnu kamen. Promaio je metu za vie stopa.Pokuaj ponovo, glasila je zapovest. On se osvrnu oko sebe i pronae novi oblutak. Ovoga puta pogodio je plou koja zazvea zvukom slinim zvonjavi. Jo je bio daleko od mete, ali mu se nianjenje poboljalo.Pri etvrtom pokuaju, od samog sredita delilo ga je svega nekoliko ina. Oseanje neopisivog zadovoljstva, gotovo seksualno po silini, preplavi mu um. Potom kontrola popusti; nije vie oseao poriv da neto preduzme osim da stoji i eka.Jedan za drugim, svi lanovi plemena bili su nakratko zaposednuti. Neki su uspeno obavili zadate naloge, ali veina nije - i svi su ve prema tome bili nagraeni plimama zadovoljstva, odnosno kanjeni bolom.Velika ploa sada je zraila samo jednolinim, praznim sjajem, tako da je liila na blok svetlosti umetnut u okolnu tamu. Kao da se bude iz sna, ovekoliki majmuni zatresoe glavama i polako krenue stazom ka svom sklonitu. Nisu se osvrtali niti razmiljali o neobinoj svetlosti koja ih je vodila ka domovima - i ka budunosti nepoznatoj jo ak i zvezdama.3. AKADEMIJAGleda-Mesec i njegovi sadruzi uopte se nisu seali onoga to su videli poto je kristal prestao da zapljuskuje svojom hipnotikom arolijom njihove umove i da vri opite njihovim telima. Narednog dana, kada su krenuli u potragu za hranom, proli su pored njega gotovo ga i ne primetivi; on je ve postao deo zanemarljivog zalea njihove svakodnevice. Nisu ga mogli pojesti, niti je on to moga da uini sa njima; bio je stoga nevaan.Dole, na reici, Drugi su ih doekali svojim uobiajenim nedelotvornim pretnjama. Njihov voa, ovekoliki majmun sa jednim uhom, stasa i uzrasta Gleda-Meseca, ali slabije kondicije, ak se odvaio na kratak upad na teritoriju plemena, kriei buno i maui rukama u nastojanju da zaplai takmace i osokoli vlastiti duh. Voda reice nigde nije bila dublja od jedne stope, ali to je Jedno Uho dalje ulazio u nju, to se nesigurnije i nelagodnije oseao. On se ubrzo zaustavi, a zatim krenu natrag, prekomerno dostojanstveno, da se pridrui svojim sudruzima.Nije bilo nikakvih drugih odstupanja od uobiajenog toka stvari. Pleme je skupilo hrane taman toliko da preivi jo jedan dan, a niko nije umro.Te veeri kristalna ploa ponovo ih je ekala, okruena svojim pulsirajuim oreolom svetlosti i zvuka. Program koji im je pripremila bio je, meutim, donekle razliit.Neke ovekolike majmune potpuno je prenebregla, kao da se usredsredila samo na one koji su najvie obeavali. Jedan od ovih bio je i Gleda-Mesec; uskoro je ponovo osetio kako mu radoznali pipci gamiu po neiskorienim stazama i bogazima mozga. A onda poee da mu se javljaju prikaze.Moda su se nalazile u kristalnom bloku; moda su poticale u celosti iz njegovog uma. U svakom sluaju, za Gleda-Meseca bile su potpuno stvarne. Pa ipak, uobiajeni automatski poriv da odagna uljeza sa svoje teritorije bio je na neki nain ublaen.Pred oima mu je stajala jedna spokojna porodina skupina koja se samo u jednom pogledu razlikovala od prizora te vrste koji su njemu bili poznati. Mujak, enka i dvoje mladunaca, koji su se tajanstveno pojavili pred njim, bili su oigledno uhranjeni i siti, glatke i sjajne koe. Bio je to oblik ivljenja na koji Gleda-Mesec ni u snu nije pomislio. Nesvesno, on opipa svoja isturena rebra; rebra onih stvorenja bila su prekrivena naslagama sala. S vremena na vreme, zaludno bi se promekoljili, izleavajui se pred ulazom u peinu. Po svemu sudei, iveli su u miru sa svetom. Povremeno, krupni mujak gromko bi huknuo od zadovoljstva.Nije bilo nikakvih drugih delatnosti i posle pet minuta prizor najednom iile. Kristal je sada predstavljao samo svetlucavi obris u tami; Gleda-Mesec se protrese kao da se budi iz sna, ubrzo shvati gde se nalazi i povede pleme natrag ka peinama.Svesno se nije seao onoga to je video, ali te noi, dok je zamiljeno sedeo pred ulazom u svoju jazbinu, sa uima nauljenim ka umovima sveta oko sebe, Gleda-Mesec iskusi prva slabana znamenja jednog novog i monog oseanja. Bilo je to neodreeno i nejasno oseanje zavisti - nezadovoljstva vlastitim ivotom. Nije imao predstavu ta bi mogao biti uzrok tome, a jo manje kako da mu stane nakraj; ali nezadovoljstvo se uvuklo u njegovu duu i on je nainio jedan mali korak ka ljudskosti.Iz noi u no, ponavljala se predstava o ta etiri odebljala ovekolika majmuna, sve dok nije postala izvor opsedajue ozlojeenosti, ija je svrha bila da pojaa Gleda-Meseevu venu, satiruu glad. No, samo ono to je video nije bilo dovoljno da se izazove to dejstvo; bilo je potrebno i psiholoko osnaenje. U Gleda-Meseavom ivotu javile su se stoga praznine van domaaja njegovog pamenja u kojima su sami atomi njegovog jednostavnog mozga bili prestrojeni u nove sklopove. Ako on opstane, ti sklopovi postae veni, budui da e ih njegovi geni preneti potonjim naratajima.Bio je to spor, mukotrpan posao, ali kristalni monolit imao je strpljenja. Ni on, ni njegove replike ratrkane po polovini globusa nisu oekivali da e postii uspeh sa svim mnotvom skupina ukljuenim u opit. Stotinu krahova ne bi imalo znaaja, ako bi samo jedan uspeh moga da promeni sudbinu sveta.Do narednog punog Meseca pleme je dobilo jednu prinovu, ali su i dva lana umrla. Uzrok smrti jednoga bila je glad, dok je drugi stradao prilikom veernjeg obreda; ovekoliki majmun najednom se stropotao na tle, pokuavajui da blago kucne dva kamena. Kristal se najednom zatamnio i arolija vie nije delovala na pleme. Ali pali ovekoliki majmun nije se micao; narednog jutra, razume se, tela je nestalo.Sledee veeri nije bilo predstave; kristal je jo analizirao svoju greku. Pleme je promaklo pokraj njega u sve guem sutonu, potpuno ga prenebregavi. Naredne veeri ponovo je bilo spremno za njih.etiri podgojena ovekolika majmuna opet su se pojavila, ali sada su stala da ine neobine stvari. Gleda-Mesec poe nekontrolisano da se trese; inilo mu se kao da e mu se mozak rasprsnuti i pokuao je da odvrati pogled. Ali nemilosrdna mentalna kontrola nije nimalo poputala; bio je nagnan da do kraja prati nauk, iako su se tome protivili svi njegovi nagoni.Ti nagoni valjano su sluili njegovim precima, u danima toplih kia i bujne plodnosti, kada je hrana posvuda ekala samo da bude ubrana. Vremena su se sada promenila i nasleena mudrost prolosti pretvorila se u ludost. ovekoliki majmuni moraju se prilagoditi ili izumreti - poput krupnijih ivotinja koje su iezle pre njih i ije su kosti sada leale zapretane u nedrima krenjakih brda.I tako, Gleda-Mesec je netremice zurio u kristalni monolit, dok mu je mozak stajao otvoren za jo neizvesne manipulacije blistave ploe. esto je oseao muninu, ali glad ga je neprekidno morila; a s vremena na vreme ake su mu se nesvesno grile na nain koji e odrediti njegov novi nain ivota.Dok je povorka bradaviavih svinja prolazila stazom, njukajui i grokui, Gleda-Mesec se najednom zaustavi. Svinje i ovekoliki majmuni nikada nisu obraali panju jedni na druge, budui da meu njima nije dolazilo do sukoba interesa. Kao i veina ivotinja koje se nisu nadmetale oko iste hrane, oni su se naprosto meusobno izbegavali.Sada je, meutim, Gleda-Mesec zastao da ih posmatra, klatei se nesigurno napred-nazad, kao da su ga proimali podsticaji koje nije mogao da razume. A onda, kao u snu, on stade da traga za neim po tlu - premda ne bi umeo da objasni za im, ak i da je posedovao mo govora. Shvatio je ta je u pitanju tek kada ga je ugledao.Posredi je bio teak, iljat kamen dugaak oko est ina; nije mu, dodue, potpuno pristajao aci, ali ipak e posluiti svrsi. Izmahnuvi rukom, iznenaen njenom najednom poveanom teinom, on iskusi prijatno oseaje moi i vlasti i krenu prema najbliem svinjetu.Bila je to mlada i glupa ivotinja, ak i po niskim merilima inteligencije bradaviavih svinja. Iako ga je motrila krajikom oka, nije ga shvatila ozbiljno sve dok nije bilo prekasno. Zato bi podozrevala rave namere kod tog ubogog stvorenja? I dalje je brstila travu kada joj je Gleda-Meseev kameni eki ugasio mutnu svest. Ostali lanovi krda nastavili su da spokojno pasu, budui da je ubistvo bilo izvedeno hitro i tiho.Svi ostali ovekoliki majmuni iz skupine zastali su da posmatraju, da bi se potom okupili oko Gleda-Meseca i njegove rtve uz divljenje i uenje. A onda, jedan od njih uze okrvavljeno oruje i stade da udara po mrtvom svinjetu. Ostali mu se uskoro pridruie, pokupivi oko sebe motke i kamenje, sve dok se truplo nije pretvorilo u bezoblinu masu.Stvar im tada dosadi; neki se udaljie, dok su drugi oklevajui stajali oko izmrcvarenog svinjeta - a budunost sveta ekala je na njihovu odluku. Proteklo je iznenaujue mnogo vremena pre no to je jedna od enki sa mladuncima stala da lie okrvavljeni kamen koji je drala u api.A jo je vie vremena proteklo pre no to je Gleda-Mesec uistinu svatio, uprkos svemu to mu je bilo pokazano, da nikad vie nee morati da bude gladan.4. LEOPARDOrue koje su bili programirani da koriste bilo je sasvim jednostavno, ali ipak je moglo da promeni ovaj svet i uini ovekolike majmune njegovim gospodarima. Najprimitivniji je bio kamen koji se drao u ruci i kojim se viestruko pojaavala snaga udarca. Tu je, zatim, bila motka od kosti koja je produavala dohvat i mogla da poslui kao odbojnik protiv onjaka ili kandi razjarenih ivotinja. Tim orujem postale su im dostupne neograniene koliine hrane koje su tumarale savanom.Ali bila su im potrebna i druga pomagala, zato to zubima i noktima nisu mogli lako da raeree bilo ta vee od zeca. Sreom, Priroda im je pribavila savrene alatke i bila je potrebna samo domiljatost da se one uoe.Najpre je red doao na grub, ali veoma delotvoran no, odnosno testeru, takvog modela koji e valjano posluiti svrsi narednih tri miliona godina. Bila je to, naprosto, donja eljusna kost antilope sa zubima na svom mestu i u tom pogledu nee postojati bitnija poboljanja sve do pojave elika. Zatim je tu bilo ilo ili bode u obliku gazelinog roga i, konano, alatka za struganje koja se sastojala od cele eljusti gotovo svake sitne ivotinje.Kamena motka, testera od zuba, bode u obliku roga, struga od kosti - bili su to udesni izumi koji su omoguili opstanak ovekolikih majmuna. Uskoro e u njima prepoznati znamenja moi koja su predstavljali, ali proi e mnogo meseci pre no to njihovi nespretni prsti steknu umee - ili volju - da ih koriste.Moda bi, da su na raspolaganju imali dovoljno vremena, samostalno doli na ushiujuu i sjajnu zamisao o korienju prirodnog oruja kao vetakog orua. Ali nita nije ilo tome u prilog, a i sada je postojalo nebrojeno mogunosti da cela stvar propadne u potonjim razdobljima.ovekolikim majmunima pruena je prva prilika. Druge uopte nee biti; budunost se, sasvim doslovno, nalazila u njihovim rukama.Mesec je rastao i smanjivao se; mladi su se raali, a ponekad bi i ostali u ivotu; onemoali, bezubi tridesetogodinjaci su umirali; leopard je naplaivao svoj noni danak; Drugi su svakodnevno pretili sa svoje obale reice - a pleme je napredovalo. Za samo jednu, godinu Gleda-Mesec i njegovi sadruzi toliko su se promenili da ih je bilo teko prepoznati.Dobro su nauili lekciju; sad su bili kadri da barataju svim alatkama koje su im bile otkrivene. I samo seanje na glad ililo im je iz umova; bradaviave svinje postajale su, dodue, sve nepoverljivije, ali zato je u ravnicama obitavalo na hiljade i hiljade gazela, antilopa i zebri. Sve te ivotinje, kao i mnoge druge, postajale su plen lovaca-poetnika.Poto ih vie nije morila stalna glad, stekli su vreme kako za dokolicu, tako i za prva, jednostavna razmiljanja. Prihvatili su kao neto sasvim normalno svoj novi nain ivota, ne dovodei ga ni u kakvu vezu sa monolitom koji je i dalje stajao pored staze to je vodila ka reici. Da su ikada pokuali da razmotre celu stvar, verovatno bi se na kraju podiili zakljukom da su svoj poloaj popravili vlastitim naporima; tavie, ve su potpuno izgubili iz seanja svaki drugi oblik postojanja.Ali nijedna utopija nije savrena, a ovu su naruavala dva nedostatka. Prvi je bio leopard-pljaka, ija strast prema ovekolikim majmunima kao da je dobila na snazi od kada su ovi postali uhranjeniji. Drugi je predstavljalo pleme sa naspramne obale reice; Drugi su na neki nain uspeli da opstanu, tvrdoglavo odbijajui da skonaju od gladi.Problem leoparda bio je reen delimino sluajno, a delom zahvaljujui ozbiljnoj - tavie, gotovo kobnoj - greki Gleda-Meseca. No, njegova zamisao izgledala je toliko blistava u prvi mah da je on zaigrao od radosti, tako bi mu moda teko neko mogao prebaciti to to nije vodio rauna o posledicama.Pleme se i dalje suoavalo sa povremenim neuspenim danima, premda oni vie nisu dovodili u pitanje sam njihov opstanak. Ve se sputao sumrak, a oni jo nisu uspeli da ubiju nijednu ivotinju; peine su ve bile na vidiku kada je Gleda-Mesec odluio da povede svoje umorne i zlovoljne sadruge natrag u sklonite. A onda, na samom njihovom pragu, ugledali su jedan od retkih darova prirode.Kraj staze je leala odrasla antilopa. Prednja noga bila joj je slomljena, ali jo je sauvala borbeni duh, tako da su akali to su kruili unaokolo zazirali od njenih rogova ubojitih poput bodea. No, ekanje im uopte nije teko padalo, zato to su dobro znali da vreme radi za njih.Ali potpuno su smeli s uma takmace i uz ljutito reanje povukli su se kada su doli ovekoliki majmuni. I oni stadoe oprezno da krue, drei se podalje od opasnih rogova; a onda krenue u napad motkama i kamanjem.Nije to, dodue, bio odve delotvoran i usaglaen napad; u asu kada je nesrena ivotinja bila dotuena, svetlosti je gotovo nestalo - a akali su postajali sve odvaniji. Gleda-Mesec, raspet izmeu straha i gladi, lagano shvati da se sav uloeni trud moe pokazati uzaludan. Bilo je odve opasno zadravati se due ovde.A onda, ni prvi ni posledni put, on dokaza da je genije. Uz ogroman napor uobrazilje predoio je sebi mrtvu antilopu - u bezbednosti svoje peine. Poeo je da je vue prema proelju stene; ubrzo, shvativi njegov naum, ostali mu pritekoe u pomo.Da je znao koliko e taj zadatak ispasti teak, nikada ga se ne bi latio. Samo su mu vlastita ogromna snaga i okretnost nasleena od predaka koji su nastanjivali drvee omoguile da uzvue truplo uz strmi obronak. U nekoliko navrata, plaui od osujeenosti, gotovo je digao ruke od plena, ali tvrdoglavost podjednako duboko usaena kao i glad nije mu dala da klone duhom. Ostali su mu ponekad pomagali, a ponekad ga ometali; najee su mu samo stajali na putu. Ali stvar je konano obavljena; izmrcvarena antilopa prevuena je preko ulaznog ruba peine u asu kada je poslednje rumenilo zalog Sunca iilelo sa neba - i gozba je poela.Vie asova kasnije, naderan do pune sitosti, Gleda-Mesec se probudio. Ne znajui zato, pridigao se u tami meu opruenim telima svojih podjednako sitih sadruga i nauljio ui ka noi.Nije se mogao uti nikakav drugi zvuk osim tekog disanja oko njega; izgledalo je kao da ceo svet spava. Stene sa one strane ulaza u peinu bile su blede poput kostiju pri blistavom sjaju Meseca koji je stajao visoko na nebu. Svaka pomisao na opasnost inila se beskrajno daleka.A onda, negde iz daljine dopre zvuk ljunka koji se odronjava. Uplaen, ali i radoznao, Gleda-Mesec ispuza na ispust pred peinom i baci pogled niz proelje litice.Ono to je ugledao ukoilo ga je od uasa, tako da nekoliko dugih sekundi nije bio kadar da se pokrene. Samo dvadeset stopa ispod njega, dva blistava, zlatna oka stajala su upravljena navie, ka njemu; u toj meri su ga hipnotisala i ispunila strahom da gotovo uopte nije bio svestan gipkog, prugastog tela iza njih, koje je glatko i beumno klizilo sa stene na stenu. Leopard se nikada ranije nije popeo toliko visoko. Nije obratio panju na nie peine, mada je morao biti svestan njihovih itelja. Sada je, meutim, bio u potrazi za drugim plenom; pratio je krvavi trag koji je vodio uz proelje litice okupano meseinom.Nekoliko sekundi kasnije no je zaparalo uasno krianje uzbunjenih ovekolikih majmuna iz gornje peine. Leopard je srdito zareao, shvativi da vie ne moe da rauna na iznenaenje. Ali zbog toga nije usporio napredovanje, zato to je znao da nema ega da se boji.Stigao je do ispusta i na trenutak se zaustavio na uskom, otvorenom prostoru. Miris krvi oseao se svuda unaokolo, ispunjavajui njegovu razjarenu, suenu svest samo jednom eljom. A onda, ne oklevajui vie, on beumno ue u peinu.I tu je nainio prvu greku, jer kad je zakoraio izvan meseine ak i njegove oi izvrsno prilagoene noi nisu uspele odmah da proniknu u tamu peine. ovekoliki majmuni mogli su da ga vide kako se delimino ocrtava spram otvora peine jasnije nego to je on njih uspevao da razabere. Bili su uasnuti, ali ne vie i sasvim bespomoni.Reei i ibajui repom, pun nadmenog samopouzdanja, leopard krenu u potragu za mekom hranom za kojom je udeo. Da je plen sreo na otvorenom, ne bi bilo nikakvih potekoa; ali poto su se sada ovekoliki majmuni nali u stupici, oaj im je ulio hrabrost da pokuaju nemogue. A prvi put su raspolagali i sredstvima da u tome uspeju.Leopard je shvatio da neto nije kako treba kad je osetio udarac po glavi od koga se malo oamutio. Zamahnuo je prednjom apom i zauo krik agonije kada mu je kanda prola kroz meko meso. Ali onda je usledio ljutiti bol kada mu se neto otro zarilo u slabine - jednom, dva puta i trei put. Nainio je nagli okret, ne bi li zahvatio senke koje su kriale i poigravale sa svih strana.Ponovo je iskusio silovit udarac kada ga je neto tresnulo preko njuke. Zubi mu zagrizoe jednu belu, pokretnu mrlju - ali to je bila samo beskorisna, suva kost. A onda usledi poslednje, neverovatno ponienje: neko je stao da ga vue za koren repa.Munjevito se okrenuo, odbacivi tog ludo odvanog drznika do zida peine. No, ma ta da je inio, nikako nije uspevao da se zatiti od kie udaraca kojima su ga obasipala gruba oruja u nespretnim, ali monim rukama. Reanje poe da menja ton, odraavajui najpre bol, pa uznemirenost i na kraju otvoreni uas. Neumoljivi lovac pretvorio se u rtvu koja je oajniki pokuavala da nae uzmak.A onda je nainio drugu greku, zato to je, pometen iznaneenjem i zapleenou, smetnuo s uma gde se nalazi. Ili su ga moda oamutili i zaslepili udarci koji su mu pljutali po glavi; ma ta bio uzrok, tek - on je munjevito zadio iz peine. Usledio je grozan urlik kada je stao da se okree kroz vazduh. Izgledalo je da je prolo mnogo vremena pre no to se zauo tup udarac prilikom udara tela o jednu izboinu na pola puta niz liticu; posle toga se neko vreme razlWgao jedino jo um odronjavanja kamenja, ali je ubrzo i to zamuklo u noi.Dugo potom, opijen pobedom, Gleda-Mesec je igrao i blebetao na ulazu u peinu. Ispravno je oseao da se ceo njegov svet promenio i da vie nije nemona rtva sila oko sebe.Zatim se vratio u peinu i prvi put u ivotu prespavao celu no.Ujutro su nali telo leoparda u podnoju litice. Iako je ivotinja bila mrtva, proteklo je izvesno vreme pre no to se neko odvaio da se priblii poraenoj nemani; a onda se polako svi okupie oko nje sa noevima i testerama od kosti.Posao koga su se latili bio je veoma teak, tako da toga dana nisu ili u lov.5. SUSRET U SVITANJEDok je vodio pleme na reicu u samo praskozorje, Gleda-Mesec nesigurno zastade na poznatom mestu. Neto je, znao je to, nedostajalo; ali nikako nije mogao da se doseti ta. Nije, meutim, mnogo razmiljao o toj nedoumici, zato to je ovog jutra na umu imao pree stvari.Poput groma, munje, oblaka i pomraenja, veliki blok kristala iezao je podjednako tajanstveno kao to se i pojavio. Nestavi u nepostojeu prolost, nikada vie nije onespokojavao Gleda-Meseeve misli.On nikada nee saznati ta je monolit uinio za njega, a nijedan od njegovih sadruga nije se zapitao, dok su se okupili oko njega u jutarnjoj izmaglici, zbog ega je na trenutak zastao tu na putu prema reici.Sa svoje strane potoka, u jo nikad neugroenoj bezbednosti vlastite teritorije, Drugi su prvi opazili Gleda-Meseca i jo dvanaest mujaka iz njegovog plemena kao pokretan friz spram neba praskozorja. Istog asa nadigli su svoju uobiajenu, svakodnevnu dreku; no, ovoga puta nije im bilo uzvraeno istom merom.Postojano, svrhovito - i nadasve tiho - Gleda-Mesec i njegova druina spustie se niz nisko uzvienje koje se dizalo uz reicu; i dok su se oni pribliavali, Drugi najednom zamukoe. Njihova obredna razjarenost je splasnula, da bi je zamenio sve uoljiviji strah. Bili su neodreeno svesni da se neto dogodilo i da se ovaj susret razlikuje od svih preanjih. Motke i noevi od kosti koje je Gleda-Meseeva skupina nosila nisu ih uznemirili zato to nisu shvatali njihovu svrhu. Jedino su znali da su kretnje njihovih takmaca sada postale pune odlunosti i pretnje.Druina se zaustavila kraj ruba vode, to je za trenutak oivelo hrabrost Drugih. Predvoeni Jednim Uhom, oni, ne mnogo odluno, ponovo otpoee sa borbenim pokliima. To je, meutim, potrajalo samo nekoliko sekundi, a onda zanemee, uanuti onim to su videli.Gleda-Mesec podie ruke visoko u vazduh, otkrivi neto to je do tada bilo skriveno kosmatim telima njegovih sadruga. Drao je debelu granu na koju je bila nataknuta okrvavljena glava leoparda. eljust je drana otvorena jednim prutom, tako da su se veliki zubi avetinjski belasali na prvim zracima Sunca koje se raalo.Veina Drugih bila je naprosto ukoena od straha, tako da se nije mogla ni mrdnuti; ali neki ipak poee da lagano i teturavo uzmiu. Bio je to sasvim dovoljan podstrek Gleda-Mesecu. I dalje drei izmrcvaren trofej iznad glave, on krenu preko reice. Oklevajui samo trenutak, njegovi sadruzi zagazie u vodu za njim.Kada je Gleda-Mesec stigao na suprotnu stranu, Jedno Uho je i dalje drao svoj poloaj. Moda je bio odve hrabar ili odve glup da bi pobegao; moda nije mogao uistinu da poveruje da je do ovog oskrvnua stvarno dolo. Kukavica ili junak - bilo je svejedno kada mu se na glavu nesposobnu da shvata sruilo smrznuto reanje smrti.Kriei od straha, Drugi se razbezae po okolnom grmlju; ali uskoro e se vratiti, potpuno zaboravivi na svog izgubljenog vou.Nekoliko sekundi Gleda-Mesec je stajao nesigurno nad svojom novom rtvom, pokuavajui da pojmi neobinu i udesnu injenicu: mrtav leopard i dalje je bio kadar da ubija. Sada je bio gospodar sveta, ali nije sasvim znao ta mu nadalje valja initi.No, neto e ve smisliti.6. USPON OVEKANova ivotinja pojavila se na licu planete, polako se irei iz afrike postojbine. Bila je jo toliko retka da je sasvim mogla ostati neobuhvaena nekim letiminim popisom sred uskomeanih milijardi stvorenja koja su obitavala na kopnu i moru. Jo nita nije govorilo da e ona napredovati, pa ak ni da e uopte opstati: na ovom svetu gde je ve iezlo nebrojeno mnogo monijih ivotinja, sudbina ove i dalje je bila krajnje neizvesna.Tokom stotinu hiljada godina poto su se kristali spustili u Afriku ovekoliki majmuni nisu izumeli nita. Ali poeli su da se menjaju, stekavi umea koja nisu krasila nijednu drugu ivotinju. Motke od kosti poveale su im domaaj i umnogostruile snagu; vie nisu bili bespomoni pred grabljivicama sa kojima su stajali u takmakom odnosu. Manje mesodere mogli su da oteraju od njihove lovine; vee su u najmanju ruku bili kadri da obeshrabre, a ponekad i da nateraju u beg.Krupni zubi su im se smanjili, budui da vie nisu bili od kljune vanosti. Poelo je da ih zamenjuje kamenje otrih ivica, koje se moglo koristiti za kopanje korova ili za seenje i testerisanje mesa ili ila, to je imalo nebrojene posledice. ovekoliki majmuni vie nisu bili osueni na gladovanje poto bi im se zubi otetili ili istroili; ak su i najsirovije alatke mogle da im za mnogo godina produe ivot. A kako su im se zubi smanjili, oblik lica takoe je poeo da im se menja; gubica se povukla, eljust vie nije bila krupna kao ranije, a usta su postala kadra da proizvode tananije zvuke. Sam govor bio je daleko jo milion godina, ali prvi koraci u tom pravcu ve su nainjeni.A onda je svet stao da se menja. U etiri velika talasa, ije je kreste razdvajalo po dve stotine hiljada godina, minula su ledena doba, ostavivi svoj beleg svuda po globusu. Izvan tropskog pojasa, gleeri su potamanili sve one koji su prerano napustili stanita predaka, kao i one koji nisu bili u stanju da se prilagode.Kada je led proao, nestalo je i pretenog dela preanjeg ivota na planeti - raunajui tu i ovekolike majmune. Ali za razliku od mnogih drugih, oni su ostavili potomke, tako da nisu doiveli ieznue - ve su se preobrazili. Tvorce orua preblikovalo je upravo njihovo orue.Korienjem motki i kremenja, ruke su im stekle spretnost koja se nigde vie nije mogla sresti u celom ivotinjskom carstvu, to im je omoguilo da prave jo bolje alatke, a to je, sa svoje strane, dovelo do daljeg razvoja njihovih udova i mozgova. Bio je to ubrzavajui, rastui proces na ijem se kraju nalazio ovek.Orua i oruja prvih pravih ljudi bila su tek neznatno bolja od onih kojima su se sluili njihovi preci pre milion godina, ali oni su ih koristili nesravnjivo veim umeem. A negde u tim senovitim, minulim stoleima oni su izumeli najsutinskije od svih orua, premda se ono nije moglo ni videti ni dodirnuti. Nauili su da govore i tako su ostvarili svoju prvu veliku pobedu nad Vremenom. Sada se znanje jednog pokolenja moglo preneti narednom, tako da se svako doba moglo okoristiti onima to su mu prethodila.Za razliku od ivotinja koje su znale samo za sadanjost, ovek je stekao prolost; a poeo je i da opipava budunost.Takoe je nauio da zauzdava sile prirode; ukrotivi vatru, postavio je temelje tehnologije i ostavio daleko za sobom svoje ivotinjsko poreklo. Kamen je ustupio mesto bronzi, a potom i gvou. Posle lova sledila je zemljoradnja. Pleme je preraslo u selo, a selo u grad. Govor je postao vean zahvaljujui izvesnim znacima na kamenu, u glini i na papirusu. A onda je ovek izumeo filozofiju i religiju, naselivi nebo, ne sasvim neosnovano, bogovima.Kako mu je telo postajalo sve nebranjenije, tako su mu sredstva napada bivala sve stranija. Sa kamenom, bronzom, gvoem i elikom na raspolaganju, pronaao je svu silu onoga to moe da bode i see, a jo veoma rano nauio je i kako da obori rtvu sa daljine. Koplje, luk, puka i konano daljinski navodea raketa pruili su mu oruja neogranienog dometa i neograniene moi.Bez tih oruja, iako ih je esto koristio protiv samoga sebe, ovek nikada ne bi osvojio svoj svet. U njih je uneo svoje srce i svoju duu i ona su ga dugo valjano sluila.Ali sada, sve dok budu postojala, on e stalno iveti na Boju veresiju.Drugi deoMNT-17. POSEBAN LETBez obzira na to koliko se puta ovek otiskuje sa Zemlje, ree dr Hejvud Flojd u sebi, uzbuenje je uvek prisutno. Bio je jednom na Marsu, tri puta na Mesecu, a vie se nije ni seao koliko je puta posetio razne svemirske stanice. Pa ipak, kako se pribliavao trenutak uzletanja, bio je svestan da napetost raste u njemu, da ga ispunjava oseanje uenja i strahopotovanja - da, i nervoze - to ga je izjednaavalo sa svakim trapavim Zemljaninom kome predstoji svemirsko krtenje.Mlaznjak koji ga je hitro prevezao iz Vaingtona, posle pononog sastanka sa predsednikom, sada se sputao ka jednom od najpoznatijih, ali i najuzbudljivih predela na celom svetu. Pod njime su leala prva dva pokolenja svemirske ere, prostirui se du dvadeset milja floridske obale. Na jugu, oiviene treperavim, crvenim signalnim svetlima, nalazile su se dinovske rampe 'Saturna' i 'Neptuna' koje su uputile ljude ka planetama, da bi potom prele u istoriju. Blizu obzorja, slian kakvoj blistavoj, srebrnoj kuli obasjanoj svetlostima reflektora, stajao je poslednji od 'Saturna V', ve skoro dvadeset godina nacionalni spomenik i odredite hodoasnika. Nedaleko odatle, ocrtavajui se spram neba poput planine koju je ovek nainio, uzdizala se neverovatna masa 'Hangara za montau letelica', i dalje najvee pojedinano zdanje na Zemlji.Ali te stvari sada su pripadale prolosti, a on je leteo ka budunosti. Kada su se nagnuli, dr Flojd je uoio na tlu lavirint zgrada, potom veliku poletno-sletnu pistu, pa irok, besprekorno prav oiljak preko ravnog floridskog predela - viestruke tranice dinovske lansirne staze. Na njenom kraju, okruen vozilima i dizalicama, leao je svemiroplan obasjan obiljem svetlosti, dok je unaokolo sve vrvelo od priprema za njegov novi polet ka zvezdama. Izgubivi najednom oseanje za perspektivu usled brzih promena brzine i visine, Flojd je zakratko stekao utisak da odozgo posmatra malog, srebrnog nonog leptira, uhvaenog u snop baterijske svetiljke.A onda mu siune, uzmuvane prilike na tlu ponovo doarae prave razmere svemirske letelice; raspon krila u obliku uskog slova 'V' mora da je dostizao dve stotine stopa. A to ogromno vozilo, ree Flojd u sebi s nevericom - ali i s ponosom - eka na mene. Koliko je on znao, ovo je bilo prvi put da se prireuje cela misija samo da bi se jedan ovek prebacio do Meseca.Iako je bilo dva asa ujutro, skupina izvetaa i snimatelja presrela ga je na putu ka obasjanoj svemirskoj letelici 'Orion III'. Poznavao je iz vienja nekolicinu njih, budui da su mu, kao predsedniku Nacionalnog astronautikog vea, konferencije za tampu sainjavale deo ivota. Ovo, meutim, nije bilo ni vreme ni mesto da se jedna odri, a i on nije imao ta da kae; ali bilo je vano ne uvrediti gospodu iz medija."Dr Flojde! Ja sam Dim Forster iz Asoijeted Njuza. Moete li nam neto rei o ovom vaem letu?""Veoma mi je ao - ne mogu nita da kaem.""Ali nedavno ste se sreli sa predsednikom, zar ne?" upita jedan poznati glas."Oh - zdravo, Majk. Bojim se da su vas ni zbog ega izvukli iz postelja. Neopozivo, bez izjave.""Moete li bar potvrditi ili porei glasine o tome da je na Mesecu izbila neka epidemija?" upita jedan TV izveta, uspevajui da ide uporedo sa Flojdom i da ga dri valjano kadriranog svojom minijaturnom TV kamerom."ao mi je", uzvrati Flojd, odmahnuvi glavom."Ali ta je sa karantinom?" upita jedan drugi izveta. "Koliko e trajati?""I dalje bez komentara.""Dr Flojde", upita jedna veoma niska i odluna novinarka, "ime se uopte moe opravdati ovaj potpuni embargo na vesti sa Meseca? Ima li to veze sa politikom situacijom?""Kojom politikom situacijom?" upita Flojd oporim glasom. Tu i tamo se razlee smeh, a neko doviknu: "Srean put, doktore!" - dok se on probijao ka prostorijama rampe za ukrcavanje.Koliko mu je pamenje sezalo, nije bila posredi toliko 'situacija', ve stalna kriza. Poev od sedamdesetih godina, svet su optereivala dva problema koja su, po nekoj ironiji, teila da se meusobno potru.Iako je kontrola raanja bila jevtina, pouzdana i prihvaena od svih glavnih religija, usledila je prekasno; svetska populacija dostigla je ve est milijardi ljudi - a treina njih ivela je u kineskom carstvu. U nekim autoritarnim dravama ak su doneti zakoni koji su ograniavali porodice na dvoje dece, ali se njihovo sprovoenje u delo pokazalo nepraktino. Kao ishod svega toga, nestaice hrane vladale su u svim zemljama; ak je i u Sjednjenim Dravama bilo dana bez mesa, a predviala se glad svetskih razmera kroz petnaest godina, uprkos junakim nastojanjima da se kultivie more i proizvodi sintetika hrana.Iako je potreba za meunarodnom saradnjom bila hitnija nego ikad, ipak se broj granica nije nimalo smanjio u odnosu na prola razdoblja. Ni posle milion godina ljudska rasa nije izgubila mnogo od svojih agresivnih nagona; du simbolinih linija, vidljivih jedino politiarima, trideset osam nuklearnih sila motrile su jedna na drugu ratoborno i pomno. U njihovim arsenalima bilo je zapretano dovoljno megatona da se zbrie itava povrinska kora planete. Iako se - nekim udom - atomska oruja nisu koristila, ta situacija teko da je mogla veno potrajati.A sada, povrh svega, Kinezi su jo, iz nekih svojih nedokuivih razloga, stali da nude najmanjim nacijama bez atomskog naoruanja celokupnu nuklearnu opremu od pedeset bojevih glava i isto toliko raketa. Cena je bila ispod dve stotine miliona dolara, a moglo se i raunati na posebne pogodnosti prilikom plaanja.Moda su pokuavali da podupru svoju poljuljanu ekonomiju trampom zastarelog oruja za zdravu gotovinu, kako su to pretpostavljali neki posmatrai. Ili su moda pronali metode ratovanja koji su bili znatno usavreniji, tako da im vie nisu bile potrebne takve igrake; govorkalo se i o radio-hipnozi iz satelitskih odailjaa, o virusima koji izazivaju razne prinude, o ucenivanju sintetikim bolestima za koje su jedino oni posedovali protivlek. Ove oaravajue zamisli gotovo izvesno su bile plod propagande ili iste uobrazilje, ali nije bilo bezbedno olako prenebrei ma koju od njih. Svaki put kad bi Flojd poleteo sa Zemlje, neizostavno se zapitao da li e ona i dalje biti tu kada se vrati s puta.Elegantna stjuardesa pozdravi ga kada je uao u kabinu. "Dobro jutro, dr Flojde. Ja sam gospoica Simons - elim vam dobrodolicu na letelicu u ime kapetana Tajnsa i naeg kopilota, prvog oficira Balarda.""Hvala", odvrati Flojd uz osmeh, zapitavi se zbog ega stjuardese uvek moraju da lie na robotske turustike vodie."Poletanje je kroz pet minuta", nastavi ona, pokazavi rukom prema praznoj kabini za dvadeset putnika. "Moete se smestiti na bilo koje sedite, ali kapetan Tajns vam preporuuje prednje mesto sa leve strane, uz prozor, ako elite da posmatrate postupak spajanja.""Posluau njegov savet", uzvrati on, krenuvi prema preporuenom seditu. Stjuardesa se jo neko vreme trudila oko njega, a onda ode do svog pregratka u stranjem delu kabine.Flojd se smesti na sedite, podesi bezbednosne pojaseve oko pasa i ramena, a onda privrsti svoju tanu na susedno sedite. Trenutak kasnije, oglasi se zvunik mekim, pucketavim umom. "Dobro jutro", ree glas gospoice Simons. "Ovo je poseban let tri od Kosmodroma Kenedi do Svemirske stanice jedan."Reena je, kako izgleda, da se dri punog programa, iako ima samo jednog putnika, pomisli Flojd; nije mogao da obuzda smeak kad je ona neumoljivo nastavila:"Let e trajati pedeset pet minuta. Najvee ubrzanje iznosie dva 'g' i proveemo u besteinskom stanju trideset minuta. Molim vas da ne ustajete sa sedita sve dok se ne upali signal za bezbednost."Flojd se osvrnu preko ramena i doviknu: "Hvala." Za trenutak je spazio pomalo nelagodan, ali i ljubak osmeh.Zavalio se u sedite i opustio. Ovo putovanje, izraunao je, kotae poreske obveznike neto malo vie od milion dolara. Ako bi se pokazalo neopravdano, on bi izgubio posao: ali uvek se mogao vratiti na univerzitet i nastaviti prekinuto izuavanje nastanka planeta."Svi postupci automatskog odbrojavanja otpoeli", zauo se kapetanov glas iz zvunika; odlikovao se umirujuom jednolinou osebenom za optenja preko radio-veze."Poletanje kroz jedan minut."Kao i uvek, izgledalo je da je protekao itav sat. Flojd je i te kako bio svestan dinovskih sila koje su se obavile oko njega, ekajui da budu osloboene. U rezervoarima za gorivo dve semirske letelice, kao i u skladitu energije lansirnog sistema, stajala je zapretana snaga nuklearne bombe koja e sva biti utroena na to da ga podigne do pukuh dve stotine milja iznad Zemlje.Nije se koristilo staromodno PET-ETIRI-TRI-DVA-JEDAN-NULA, koje je delovalo tako nelagodno po ovekov nervni sistem."Lansiranje kroz petnaest sekundi. Oseaete se prijatnije ako ponete duboko da diete."Bio je to koristan savet kako u psiholokom, tako i u fiziolokom pogledu. Flojd je osetio da je zasien kiseonikom i da je pripravan da se sa svime uhvati ukotac, kada lansirna staza stane da odapinje svoj tovar od hiljadu tona iznad Atlantika.Bilo je teko odrediti u kom su se asu odlepili od staze i zaplovili vazduhom, ali kad se grmljavina raketa najednom udvostruila i kad je Flojd stao sve dublje da ulee u debelo postavljeno sedite, shvatio je da su motori prvog stepena stavljeni u pogon. eleo je da gleda kroz prozor, ali valjalo je uloiti silan napor i samo da se okrene glava. No, ipak se nije oseao neudobno; tavie, pritisak ubrzanja i mona grmljavina motora izazvali su u njemu izuzetnu razdraganost. U uima mu je zvonilo, krv mu je dobovala u ilama, oseao je takvu ivahnost kakvu ve godinama nije iskusio. Ponovo je bio mlad i poeleo je da peva na sav glas - to je bez ikakve bojazni mogao da uini, budui da ga zasigurno niko ne bi uo.No, to raspoloenje brzo ga je prolo, im je shvatio da naputa Zemlju i sve to je ikada voleo. Dole se nalazilo troje njegove dece, koja su ostala bez majke od onog kobnog leta za Evropu njegove supruge pre deset godina (Deset godina? Nemogue! Pa ipak, bilo je tako...) Moda nije, njih radi, trebalo ponovo da se oeni...Gotovo je izgubio oseaj za vreme kada se pritisak i buka najednom smanjie, a zvunik u kabini objavi: "Priprema za odvajnje donjeg stepena. Sad!"Usledio je blagi trzaj; Flojd se iznenada priseti navoda iz jednog spisa Leonarda da Vinija; video ga je uramljenog i obeenog na zidu neke kancelarije NASA-e:Velika Ptica poletee na leimavelike ptice, donosei slavu gnezduu kome je roena.Velika Ptica sada je uistinu letela, nadmaivi sve da Vinijeve snove, a njen iscrpljeni sadrug vraao se na Zemlju. Posle luka dugakog deset hiljada milja prazan donji stepen skliznue u atmosfetu, trampei brzinu za razdaljinu na putu ka matinoj luci Kenedi. Kroz nekoliko asova, doteran i napunjen gorivom, bie ponovo spreman da podigne novog sadruga ka blistavoj tiini do koje sam nikada nee stii.Sada smo, pomisli Flojd, potpuno samostalni na vie od pola puta do orbite. Kada se ubrzanje ponovo javilo, poto su bile ukljuene rakete gornjeg stepena, potisak je bio znatno blai: tavie, oseao ga je samo kao normalnu gravitaciju. Ali bilo bi nemogue hodati, budui da se 'gore' nalazilo pravo na prednjem kraju kabine. Kada bi budalasto postupio i napustio sedite, zaas bi tresnuo o stranji zid.Dejstvo je bilo pomalo rastrojavajue, zato to je izgledalo da brod stoji na repu. Flojdu, koji se nalazio skroz na prednjem delu kabine, inilo se da su sva sedita privrena na jednom zidu koji se okomito sputao pod njim. Upravo se silno upirao da prenebregne ovaj neprijatan privid kada se zora rasprsnu sa druge strane broda.Za svega nekoliko sekundi proleteli su kroz koprene grimiznog, ruiastog, zlatnog i plavog, obrevi se konano u bletavoj belini dana. Iako su prozori bili veoma zaseneni da bi se ublaila blistavost, prodorni snopovi Suneve svetlosti, koji su sada lagano klizili kroz kabinu, ostavili su Flojda nekoliko minuta poluzaslepljenog. Nalazio se u svemiru, ali ipak nije moglo biti ni govora o tome da vidi neku zvezdu.Zaklonio je oi akama i pokuao da baci pogled kroz prozor pokraj sebe. Napolju, unazad zabaeno krilo broda sjajilo se poput metala u stanju belog usijanja, silovito odraavajui svetlost Sunca; svuda unaokolo vladala je potpuna tama i ta tmina morala je vrveti od zvezda - ali bilo je nemogue razabrati ih.Teina je lagano ilila; rakete su postepeno iskljuivane kako je brod ulazio na orbitu. Grmljavina motora pretvorila se u priguenu tutnjavu, pa u blago pitanja, da bi na kraju sasvim zamukla. Da nije bilo pojaseva kojima je bio vezan, Flojd bi izlebdeo iz sedita; u svakom suaju, inilo mu se da mu stomak vie nita ne moe spreiti da ba to uini. Jedino se nadao da e pilule koje je dobio pre pola asa i deset hiljada milja valjano obaviti posao za koji su predviene. Samo je jednom u krijeri imao svemirsku bolest - i to je bilo vie nego dovoljno.Pilotov glas koji se razlegao iz zvunika u kabini bio je odluan i uverljiv: "Molim vas da ne gubite iz vida upustva za besteinsko stanje. Spojiemo se sa Svemirskom stanicom jedan kroz etrdeset pet minuta."Stjuardesa mu krenu u susret uskim prolazom desno pored sasvim primaknutih sedita. Koraci su joj bili neobino lepravi, a stopala su joj se nevoljno odvajala od poda, kao da je gazila po lepku. Drala se jarkoute trake zastirke 'Velkro' koja se pruala celom duinom poda i tavanice. Zastirka i onovi njenih sandala bili su prekriveni mnotvom kukica koje su prianjale jedna uz drugu kao dve hrapave povrine. Ovaj trik hodanja u slobodnom padu neizmerno je ospokojavao pometene putnike."Da li biste malo kafe ili aja, dr Flojde?" upita ona vedrim glasom."Ne hvala", uzvrati on uz osmeh. Uvek se oseao kao beba kada je trebalo da sisa iz neke od tih plastinih tuba za pijenje.Stjuardesa je jo usluno stajala pred njim, dok je on otvarao tanu i stao da prebira po papirima."Dr Flojde, smem li da vas neto upitam?""Svakako", ree on, pogledavi je preko naoara."Moj verenik je geolog u Klavijusu", ree gospoica Simons, briljivo odmeravajui rei, "a od njega nemam nikakvih vesti ve vie od jedne sedmice.""ao mi je to to ujem; moda izbiva iz baze i nije u prilici da uspostavi vezu."Ona odmahnu glavom. "Uvek me obavesti kad to treba da se dogodi. A moete zamisliti koliko se brinem - uz sve ove glasine. Je li stvarno izbila epidemija na Mesecu?""I da jeste, nema razloga za uzbunu. Seate se da je karantin zaveden i 1998. zbog mutiranog virusa gripa. Mnogi su oboleli - ali niko nije umro. A to je uistinu sve to mogu da vam kaem", zakljui on odluno.Gospoica Simon se ljupko osmehnu i ispravi."Hvala vam, u svakom sluaju, doktore. ao mi je to sam vam dosaivala.""Uopte mi niste dosaivali", uzvrati on galantno, ali ne odve ubedljivo. Zatim se zadubi u beskrajne tehnike izvetaje, u uobiajenom nastojanju da u poslednji as nadoknadi proputeno.Vie nee imati vremena za itanje kada stigne na Mesec.8. ORBITALNI RANDEVUPola asa kasnije pilot objavi: "Kontakt kroz deset minuta. Molim vas da proverite bezbednosni pojas."Flojd poslua i odloi papire. Pokuavati da se ita za vreme nebeske take ongliranja, koja je trajala poslednjih tri stotine milja, znailo je samo traiti neprilike; najbolje je bilo zaklopiti oi i opustiti se dok se svemirska letelica povodila napred-nazad uz kratka ukljuenja raketa.Nekoliko minuta kasnije on prvi put spazi Svemirsku stanicu jedan udaljenu svega nekoliko milja. Suneva svetlost bletala je i iskriila se na uglaanoj metalnoj povrini diska prenika tri stotine jardi, koji se sporo okretao. Nedaleko odatle, kreui se istom orbitom, nalazio se svemiroplan 'Titov V', zabaenih krila, a odmah uz njega jedan gotovo loptasti 'Arijes-1B', svemirska teglea raga, sa etiri zdepaste noge koje su mu trale sa jedne strane - amortizeri za sputanje na Mesec.Svemirska letelica 'Orion III' sputala se sa vie orbite, tako da se iza stanice pruao spektakularan prizor Zemlje. Sa visine od dve stotine milja Flojd je mogao da obuhvati pogledom zamaan deo Afrike i Atlantskog okeana. Iako je bilo prilino oblano, on je ipak uspeo da razabere plavo-zelene obrise Zlatne Obale.Sredinja osa Svemirske stanice, sa ispruenim pristajnim kracima, sada je lagano plivala ka njima. Za razliku od konstrukcije iz koje je nicala, ona nije rotirala - ili, bolje reeno, okretala se u suprotnom smeru stopom koja je predstavljala tanu protivteu vrtenju stanice. To je omoguavalo da se svemirska letelica koja dolazi u posetu spoji sa njom, da bi se izvrilo prebacivanje putnika i tereta, bez opasnosti da ovi pogubno budu zavitlani i odbaeni.Uz najblai udar, brod i stanica se spojie. Spolja su doprli metalni, kripavi umovi, a potom se zaulo i kratkotrajno pitanje vazduha dok su se pritisci izjednaavali. Nekoliko sekundi kasnije vrata vazdune komore su se otvorila i u kabinu stupi jedan ovek u svetlim, pripijenim pantalonama i koilji sa kratkim rukavima - odei koja je gotovo predstavljala uniformu osoblja Svemirske stanice."Milo mi je to smo se upoznali, dr Flojde. Ja sam Nik Miler iz obezbeenja stanice; starau se o vama sve dok vam atl ne krene."Oni se rukovae, a onda Flojd uputi osmeh stjuardesi i ree : "Molim vas, prenesite moje estitke kapetanu Tajnsu i zahvalite mu na udobnom letu. Moda emo se videti i na povratnom putovanju."Veoma oprezno - proteklo je vie od godinu dana od kako je poslednji put boravio u besteinskom stanju i morae da proe izvesno vreme pre no to ponovo postane vian ivljenju u svemiru - on se, ruku po ruku, izgura iz vazdune komore, ulebdevi u veliku, krunu prostoriju u osi svemirske stanice. Sala je bila debelo postavljena, a na zidovima je imala mnotvo udubljenih rukohvata; Flojd se vrsto uhvati za jedan od njih u asu kada je cela prostorija stala da se vrti, da bi konano sustigla rotiranje stanice.Kako je sticala brzinu, slabani i utvarni gravitacioni prsti poee da ga steu dok je lagano plutao ka krunom zidu. Sada je stajao, njiui se napred-nazad blago poput vlati morske trave kada naie plima, na onome to je na aroban nain postalo zakrivljeni pod. Centifugalna sila okretanja stanice stekla je vlast nad njim; ovde je bila sasvim slabana, budui da se osa nalazila vrlo blizu, ali e se postojano pojaavati kako se bude udaljavao od sredinjeg dela.Krenuo je za Milerom iz sredinje prelazne prostorije niz zakrivljene stepenice. U poetku mu je teina bila tako slaba da je gotovo morao da se otiskuje nadole, koristei kao uporite gelender. Tek kada je stigao do salona za putnike, na spoljnjem omotau velikog diska koji se okretao, stekao je dovoljno teine da se gotovo normalno kree.Salon je bio preureen od kada je posljednji put bio tu, a i prilino obogaen. Pored uobiajenih stolica, malih stolova, restorana i pote sada su se tu nalazili jo berbernica, dragstor, bioskop i duan sa suvenirima u kome su se prodavali fotografije i slajdovi Meseevih i planetnih predela, kao i zajameno pravi komadii 'Lunjika', 'Rendera' i 'Survejora', svi zgodno umetnuti u plastiku i prekomerno skupi."Mogu li da vam donesem neto dok ekate?" upita Miler. "Ukrcavamo se kroz tridesetak minuta.""Voleo bih da dobijem olju crne kafe - dve kocke eera - a i da pozovem Zemlju.""Vrlo dobro, doktore - ja u vam doneti kafu - a telefoni su tamo."ivopisne kabine nalazile su se na svega nekoliko jardi od pregrade sa dva ulaza iznad kojih je stajalo : DOBRO DOLI U SEKTOR SJEDINJENIH DRAVA i DOBRO DOLI U SOVJETSKI SEKTOR. Ispod toga nalazilo se obavetenje koje je bilo ispisano na engleskom i ruskom, kao i na kineskom, francuskom, nemakom i panskom.MOLIMO VAS, PRIPREMITEPasoVizuMedicinsko uverenjeDozvolu za prevozDeklaraciju o teiniPostojala je i prijatna simbolinost u injenici da su putnici, im bi proli kroz pregradne ulaze, u oba smera, ponovo smeli da se slobodno izmeaju. Graninik je tu bio iskljuivo iz administrativnih razloga.Uverivi se prethodno da je pozivni broj za Sjedinjene Drave i dalje osamdeset jedan, Flojd otkuca svoj dvnaestobrojani kuni broj, umetnu plastinu, svenamensku kreditnu karticu u prorez za plaanje i kroz trideset sekundi dobi vezu.Vaington je jo spavao, zato to je do zore preostalo jo nekoliko asova, ali on nee nikoga ometati. Njegova domaica dobie poruku sa rekordera im se bude probudila."Gospoo Fleming - ovde dr Flojd. ao mi je to sam morao tako hitno da krenem. Da li biste, molim vas, pozvali moju kancelariju i zamolili ih da odu po moja kola - nalaze se na aerodromu Dalas, a kljuevi su kod gospodina Bejlija, vieg oficira kontrole letenja. Potom pozovite moj klub 'Hajka i lov' i ostavite poruku za sekretara. Neopozivo neu biti u prilici da uzmem udela na teniskom turniru narednog vikenda. Prenesite im moja izvinjenja - bojim se da su raunali na mene. Zatim pozovite firmu 'Dauntaun Elektroniks' i recite im da ako video u mojoj radnoj sobi ne bude popravljen do - oh, srede - onda mogu da pokupe tu vraiju stvar." On zastade da bi doao do daha, pokuavajui da se seti jo neke krize ili problema koji bi mogli iskrsnuti tokom narednih dana."Ako vam ponestane gotovine, obratite se kancelariji; oni e moi da mi dostave hitne poruke, ali u ja moda biti odve zauzet da odgovorim na njih. Kaite deci da ih volim i da u se vratiti to pre budem mogao. Oh, do vraga - evo nekog koga ne elim da vidim - zvau sa Meseca ako budem mogao - do vienja."Flojd je pokuao da se iskrade iz kabine, ali bilo je prekasno; ve je bio primeen. Ka njemu se uputio, proavi kroz izlaz iz sovjetskog sektora, dr Dimitrij Mojsevi iz Akademije nauka SSSR-a.Dimitrij je spadao meu Flojdove najbolje prijatelje; i upravo iz tog razloga predstavljao je posljednju osobu s kojom je ovaj eleo da razgovara, sada i ovde.9. ATL ZA MESECRuski astronom bio je visok, vitak i plav, a po licu lienom bora nikako se nije moglo videti da ve ima pedeset pet godina - od kojih je poslednjih deset proveo u izgradnji dinovske radio-opservatorije na tamnoj strani Meseca, gde ju je dve hiljade milja vrstih stena titilo od elektronske buke sa Zemlje."Hej, Hejvude", ree on, vrsto se rukujui. "Ba je mali svet. Kako si - i kako su tvoja ljupka deica?""Dobro smo", uzvrati Flojd toplo, ali sa malo pometenim izrazom lica. "esto priamo o divnim trenucima koje si nam priredio letos." Bilo mu je ao to ne zvui iskrenije; odista su uivali u jednonedeljnom odmoru u Odesi sa Dimitrijem za vreme jedne od Rusovih poseta Zemlji."A ti - pretpostavljam da ide gore?" upita Dimitrij."Ovaj, da - poleem kroz pola asa", uzvrati Flojd. "Poznaje li gospodina Milera?"U meuvremenu, priao im je oficir bezbednosti, ali se zadrao na pristojnoj razdaljini, drei u ruci plastinu au punu kafe."Razume se. Ali, molim vas, spustite tu olju, gospodine Miler. Ovo je poslednja prilika dr Flojda da ispije jedno civilizovano pie - nemojte ga rasipati. Ne - insistiram."Krenuli su sa Dimitrijem iz glavnog salona u odeljak za osmatranje i ubrzo su se obreli za stolom, obasjani priguenom svetlou, posmatrajui pokretnu panoramu zvezda. Svemirska stanica jedan pravila je puni krug za minut, a centrifugalna sila stvorena njenim sporim okretanjem proizvodila je vetaku gravitaciju jednaku Meseevoj. Ovo je, kako je ustanovljeno, predstavljalo zgodno srednje reenje izmeu Zemljine sile tee i potpunog odsustva gravitacije; tavie, uslovi koji su vladali na stanici pruali su priliku putnicima za Mesec da se aklimatizuju.Sa one strane gotovo nevidljivog prozora, Zemlja i zvezde nastupale su u beumnoj povorci. U tom trenutku, strana stanice na kojoj su se oni nalazila bila je okrenuta od Sunca; u protivnom, bilo bi nemogue gledati napolje, zato to bi salon bio zasenjen svetlou. ak i ovako, blistavost Zemlje, koja je ispunjavala pola neba, doputala je da se vide samo najsjajnije zvezde.Ali Zemlja je ilela, kako je stanica orbitirala ka nonoj strani planete; kroz nekoliko minuta postae ogroman crni disk proaran svetlosima gradova."Dobro", ree Dimitrij, poto je brzo ispio prvo pie i stao da se zabavlja drugim, "kakve su to prie o epidemiji u sektoru Sjedinjenih Drava? Hteo sam na ovom putovanju da svratim tamo. 'Ne, profesore' rekoe mi. 'Veoma nam je ao, ali do daljnjeg je zaveden strogi karantin.' Pokuao sam sve to sam mogao, ali bez uspeha. A sad mi ti reci ta se tamo zbiva."Flojd zastenja u sebi. I ovo nanovo, pomisli on. to se pre ukrcam na taj atl, biu sreniji."Taj... ovaj... karantin predstavlja samo meru predostronosti", ree on obazrivo. "ak nismo sigurni ni da li je neophodan, ali smatramo da nema potrebe da rizikujemo.""Ali o kakvoj je to bolesti re - kakvi su simptomi? Da li je vanzemaljskog porekla. Da li vam je potrebna pomo nae medicinske slube?""Izvini, Dimitrij - dobili smo nalog da za sada jo nita ne kaemo. Hvala na ponudi, ali moemo sami da iziemo nakraj sa nastalom situacijom.""Hmmm", promrmlja Mojsevi, oigledno nimalo uveren. "Izgleda mi neobino da tebe, astronoma, alju na Mesec da sredi stvar oko jedne epidemije.""Ja sam samo bivi astronom; proteklo je mnogo godina od kada sam se poslednji put bavio pravim istraivanjima. Sada sam nauni strunjak; to znai da ne znam nita o bespogovorno svemu.""A zna li onda ta znai MNT-1?"Miler se umalo nije uguio piem, ali Flojd je bio nainjen od vre grae. Pogledao je starog prijatelja pravo u oi i rekao: "MNT-1? Ba udan izraz. Gde si ga uo?""Nije vano", uzvrati Rus. "Ne moe me prevariti. Ali ako ste nabasali na neto sa im ne moete izii nakraj, nadam se da neete dopustiti da bude prekasno pre no to ponete da dozivate za pomo."Miler znaajno pogleda u asovnik."Ukrcavanje je kroz pet minuta, dr Flojde", ree on. "Mislim da e najbolje biti da poemo."Iako je znao da im je prostalo jo dobrih dvadeset minuta, Flojd urno ustade. ak odve urno, s obzirom na samo estinu Zemljine gravitacije. Uhvatio se za sto u posljednji as i tako izbegao poletanje."Drago mi je to smo se videli, Dimitrij", ree on, ne odve uverljivo. "Nadam se da e imati lep put do Zemlje - pozvau te im se budem vratio."Kada su izili iz salona i proli kroz proveru na ulazu u ameriki sektor, Flojd primeti: "Uf - za dlaku. Hvala vam to ste mi pritekli u pomo.""Znate, doktore", ree oficir za bezbednost, "nadam se da nije u pravu.""U kom pogledu?""Da se nismo suoili sa neim to bi bilo preteko za nas.""Upravo to", uzvrati Flojd odluno, "imam nameru da ustanovim."etrdeset pet minuta kasnije 'Arijes-1B', prevoznik za Mesec, odvojio se od stanice. Nije bilo ni traga od silovitosti i grmljevine osobenih za poletanje sa Zemlje - ve samo gotovo neujan, udaljen pisak u asu kada su niskopogonski mlaznici plazme izbacili u svemir svoje naelektrisane strujnice. Blagi potisak trajao je vie od petnaest minuta, a to nejako ubrzanje ne bi nikoga spreilo da se kree po kabini. Ali kada se okonalo, brod vie nije bio vezan za Zemlju, kao to je jo bio sluaj dok se nalazio spojen sa stanicom. Prekinuo je gravitacione veze i sada je postao slobodna i nezavisna planeta koja krui oko Sunca po vlastitoj orbiti.Kabina u kojoj se sada Flojd sam nalazio bila je predviena za trideset putnika. Bilo je neobino, a i izazivalo je oseanje usamljenosti, videti sva ta prazna sedita unaokolo, dok se stjuard i stjuardesa - a da se i ne pominju pilot, kopilot i dva inenjera - trude samo oko njega. Sumnjao je da je ijedan ovek u istoriji bio tako povlaeno opsluivan, a krajnje je neverovatno da e se ovako neto zbiti u budunosti. Prisetio se cinine opaske jednog od manje uglednih papa: 'Poto smo sada stekli papstvo, uivajmo u njemu.' Pa, uivae u ovom putu i u razdraganosti besteinskog stanja. Sa gubljenjem gravitacije nestalo je - bar zakratko - i veine njegovih briga. Neko je jednom kazao da u svemiru moete biti uasnuti, ali vas tu sigurno nee moriti brige. Bilo je to savreno tano.Stjuardesa i stjuard su, kako je izgledalo, reili da ga hrane itavih dvadeset pet asova putovanja, tako da je on stao da bez prestanka odbija neeljene obroke. Obedovanje u uslovima odsustva sile tee nije zadavalo potekoe, nasuprot mranim predvianjima prvih astronauta. Sedeo je za obinim stolom za koji su bili privreni tanjiri, kao i na lai koja plovi uzburkanim morem. Sva jela sadrala su neki lepljiv sastojak, kako ne bi stala da se diu iz tanjira i lebde kabinom. Tako, na primer, svaki odrezak bio je privren za tanjir kakvim gustim sosom, dok je salatu drao pod kontrolom neki prionjiv preliv. Uz malo vetine i panje nije bilo mnogo stvari sa kojima se bezbedno nije moglo izii nakraj; jedine zabranjene stavke jelovnika bile su tople supe i prekomerno mrvljivi kolai. Sa piima je, razume se, stajalo drugaije; sve tenosti naprosto su morale da se dre u plastinim tubama za istiskivanje.itavo jedno pokolenje istraivanja, u kome su uestvovali junaki, ali neopevani dobrovoljci, posvetilo se projektovanju klozeta, za koji se sada smatralo da se manje-vie bezbedno moe koristiti. Flojd ga je ispitao ubrzo poto je otpoeo slobodni pad. Obreo se u maloj kabini sa svim pogodnostima obinog avionskog toaleta, ali osvetljenoj crvenom svetlou koja je bila veoma snana i neprijatna za oi. Jedan napis je upadljivim slovima objavljivao: VEOMA VANO! RADI VLASTITE UDOBNOSTI, PALJIVO PROITAJTE OVA UPUTSTVA!Flojd sede (i dalje je postojala tenja da se to uini, bez obzira na odsustvo sile tee) i nekoliko puta proita napis. Poto se uverio da nisu uvedene nikakve promene od njegovog poslednjeg putovanja, on pritisnu dugme na kome je stajalo START.Negde u blizini poe da bruji jedan elektromotor i Flojd oseti kako se krae. Drei se saveta iz napisa, on zatvori oi i stade da eka. Posle jednog minuta prigueno se oglasi zvonce i on se osvrnu unaokolo.Rasveta se sada promenila u umirujuu ruiasto-belu; no, znaajnije je bilo to to se ponovno naao pod dejstvom gravitacije. Jedino je sasvim slabano vibriranje ukazivalo na to da je posredi lana sila tee, izazvana karuselnim okretanjem celog odeljka toaleta. Flojd uze komad sapuna, ispusti ga i stade da posmatra kako usporeno pada; procenio je da centrifugalna sila dostie otprilike etvrtinu normalne gravitacije. Ali to je bilo sasvim dovoljno; na ovaj nain obezbeivalo se da se sve kree u dobrom pravcu, da stie tamo gde mu je bilo mesto.On pritisnu dugme STOP ZA IZLAZ i ponovo zatvori oi. Teine je lagano nestajalo kako se rotiranje usporavalo, a zatim se zvonce dva puta oglasi i ponovo se ukljui crveno svetlo upozorenja. Vrata se potom otvorie u odgovarajui poloaj da on isklizne iz kabine; obrevi se napolju, on se, to je pre mogao, spusti na zastirku. Uivanje u novini besteinskog stanja ve je odavno minulo u njemu i on je bio zahvalan patikama 'Velkro' koje su mu omoguavale da gotovo normalno hoda.Bilo je mnogo stvari kojima se mogao zabaviti, ak i ako ne bi radio nita drugo do sedeo i itao. Kada bi ga zamorili zvanini izvetaji, memorandumi i zapisnici, ubacio bi svoju informacionu karticu u kolo za video-novine i obavestio se o poslednjim izvetajima sa Zemlje. Jedan za drugim, ukljuio bi vodee svetske elektronske listove; napamet je znao pozivne brojeve znaajnijih, tako da nije morao da se koristi spiskom na poleini kartice. Prebacivi na kratkoronu memoriju jedinice dipleja, drao bi na ekranu naslovnu stranu, brzo prelazei pogledom po naslovima i uoavajui one koji ga zanimaju. Svaki od tih naslova imao je dvobrojanu oznaku; kada bi otkucao ta dva broja, pravougaonik veliine potanske marke rairio bi se dok ne bi ispunio ekran, tako da je on bez po muke mogao itati test. Kad bi zavrio, zakratko bi se vratio na celu stranu i odabrao novi naslov za podrobno ispitivanje.Flojd se ponekad pitao da li videonovine i fantastina tehnologija na kojoj su se one temeljile predstavljaju polednju re u ovekovom traganju za savrenim komunikacijama. Nalazio se duboko u svemiru, udaljujui se od Zemlje brzinom od vie hiljada milja na as, ali ipak je mogao da za svega nekoliko milisekundi vidi naslove svake novine koju bi poeleo. (Sama re 'novine', koja je pretpostavljala tampu na hartiji, predstavljala je, razume se, anahronizam u veku elektronike.) Tekstovi su se automatski aurirali svakog asa; ak i kada bi se itale samo engleske verzije, mogao bi se provesti itav ivot iskljuivo u apsorbovanju stalno promenljivog priliva informacija iz novinskih satelita.Teko je bilo zamisliti kako se sistem mogao poboljati ili uiniti primerniji. Ali ranije ili kasnije, podozrevao je Flojd, i on e zastariti, da bi ga zamenilo neto to je sada u podjednakoj meri nezamislivo kao to bi videonovine bile Kekstonu ili Gutembergu.Prelaenje pogledom po tim siunim elektronskim naslovima esto je navodilo na jo jednu pomisao. to su udesnija bila sredstva komuniciranja, to su, kako je izgledalo, sadraji koji su se njima prenosili izgledali sve beznaajniji, bezvredniji, mraniji. Udesi, zloini, prirodne nesree i one koje je izazvao ovek, pretnje sukobima, sumorni uvodnici - to su i dalje bile okosnice miliona rei koje su raspravane po eteru. No, Flojd se takoe pitao da li je sve to ba toliko ravo; novine Utopije, odavno je shvatio, bile bi strano dosadne.S vremena na vreme, kapetan i ostali lanovi posade ulazili bi u kabinu i razmenili nekoliko rei sa njim. Ophodili su se prema svom uvaenom putniku sa strahopotovanjem, a nesumnjivo su goreli od znatielje o njegovoj misiji; meutim, bili su odve utivi da bi postavili neko pitanje ili makar napravili neku aluziju.Jedino se, kako je izgledalo, ljupka, mala stjuardesa oseala sasvim lagodno u njegovom prisustvu. Kako je Flojd ubrzo ustanovio, poticala je sa Balija i ponela je sa sobom u svemir deo gracioznosti i tajanstva tog jo uveliko neukaljanog ostrva. Jedna od najneobinijih i najarobnijih uspomena sa celog puta bila je njena demonstracija u besteinskom stanju nekih klasinih kretnji balijskog plesa spram draesnog, plavo-zelenog srpa Zemlje koji lagano kopni.Kad su se glavne svetiljke u kabini ugasile, usledilo je razdoblje spavanja; Flojd je prethodno vezao ruke i noge elastinim pojasevima kako ne bi stao da slobodno lebdi prostorom. Smetaj mu nije izgledao ba udoban - ali u uslovima odsustva gravitacije njegov nepostavljeni leaj pokazao se znatno prijatni za spavanje i od najraskonijeg dueka na Zemlji.Poto se vezao, Flojd je prilino brzo utonuo u san, ali se jednom probudio i onako sanjiv i polusvestan naao se u udu, pometen onim to ga je okruivalo. Za trenutak je pomislio da se obreo usred nekog slabo osvetljenog lampiona; priguen sjaj iz okolnih pregradaka stvarao je taj utisak. A onda ree samome sebi, odluno i plodotvorno: "Nastavi da spava, mome. Ovo je samo obini atl za Mesec."Kada se probudio, Mesec je zapremao polovinu neba, a manevri koenja samo to nisu poeli. irok luk prozora postavljenih u zakrivljenom zidu odeljka za putnike sada je gledao ka otvorenom nebu, a ne ka globusu to se pribliavao, tako da on pree u kontrolnu kabinu. Tu, na TV ekranima koji su prikazivali stranji prizor, mogao je da prati poslednje faze sputanja.Sve blie lunarne planine nisu nimalo nalikovale onima sa Zemlje; nedostajale su zaslepljujue snene kape, zelene, pripijene odore biljnog pokrova, pokretne krune oblaka. Pa ipak, izrazit kontrast svetlosti i senke inio ih je neobino lepim na jedan osoben nain. Zakoni zemaljske estetike bili su neprimenljivi ovde; ovaj svet oblikovale su i modelirale drugaije sile od onih to su dejstvovale na Zemlji - sile koje su tu bile prisutne tokom dugih eona neznanih mladoj, zelenoj Zemlji, sa njenim prolaznim ledenim dobima, njenim morima to se brzo diu i sputaju, njenim planinskin lancima koji se rastau poput magle u praskozorje. Ovde je postojala starost nepojamna - ali ne i smrt, poto Mesec nikada nije iveo - sve do sada.Brod koji se sputao poivao je gotovo tano povrh linije to je razdvajala no od dana, a pod njima se pruao mete krzavih senki i blistavih, izdvojenih vrhova koji su hvatali prvu svetlost spore lunarne zore. Bilo je to zastraujue mesto za eventualan pokuaj sputanja, ak i uz svu moguu pomo elektronike; ali oni su se lagano pomerali odatle ka nonoj strani Meseca.A onda Flojd razabra, kada su mu se oi navikle na slabiju osvetljenost, da noni predeli nisu sasvim tamni. Obasjavala ih je utvarna svetlost pri kojoj su se jasno mogli uoiti vrhovi, doline i ravnice. Zemlja, dinovski Meseev mesec, preplavljivala je tle svojom blistavou.Na pilotskoj tabli svetiljke su bleskale povrh radarskih ekrana, a brojevi su se pojavljivali i nestajali na displejima raunara, otkucavajui razdaljinu do sve blieg Meseca. Od povrine ih je delilo jo vie od hiljadu milja kad se teina vratila kao posledica ukljuenja mlaznika koji su otpoeli sa svojim blagim, ali postojanim usporenjem. Veoma dugo, izgledalo je, Mesec se lagano irio nebom, Sunce je zaronilo za obzorje i, konano, samo jedan dinovski krater ispunio je vidno polje. atl je padao ka njegovim sredinjim vrhovima - i iznenada Flojd primeti da u blizini jednog od tih vrhova neka blistava svetlost bleska pravilnim ritmom. Na Zemlji je to mogao biti aerodromski far - i on se zagleda u nju, osetivi kako mu se neto skupilo u grlu. Bio je to dokaz da su ljudi vaspostavili jo jedno uporite na Mesecu.Krater se u meuvremenu toliko proirio da su njegovi bedemi stali da nestaju ispod obzorja, dok su manji krateri to su mu prekrivali unutranjost poeli da otkrivaju svoju pravu veliinu. Neki meu njima, iako su gore iz svemira izgledali siuni, imali su u preniku vie milja i u njih su se mogli smestiti itavi gradovi.Pod automatskom kontrolom atl je klizio nadole preko neba obasjanog sjajem zvezda, ka golom predelu to se svetlucao u sjaju velike Zemlje koja se sada nalazila u treoj etvrti. Neki glas stao je najednom da poziva, nadjaavajui pisak mlaznica i elektronske bipove koji su se javljali i nestajali u kabini."Kontrola u Klavijusa 'posebnom ertnaest': sputate se kako treba. Molimo vas, izvrite runu proveru stanja stajnog trapa, hidraulinog pritiska i pneumatinosti amortizera."Pilot stade da okree razne prekidae, poee da bleskaju zelene svetiljke i on uzvrati kontroli u Kalavijusu: "Obavljene su sve rune provere. Sve je u redu sa stanjem stajnog trapa, hidraulinim pritiskom i amortizerima.""Potvreno", ree Mesec i sputanje se nastavi bez rei. Iako je bilo jo mnogo prie, sudeonici u razgovoru bile su maine, iji su bletavi binarni impulsi saobraali hiljadu puta bre nego to su njihovi sporomislei tvorci bili kadri da opte meu sobom.Neki planinski vrhovi ve su se izdizali iznad atla; od tla ih je sada delilo svega nekoliko hiljada stopa, tako da je far postao blistava zvezda koja je postojano bletala povrh skupine niskih zdanja i neobinih vozila. Tokom zavrne faze sputanja, mlaznici kao da su svirali neku neobinu melodiju; impulsno su se ukljuivali i iskljuivali, vrei poslednja fina podeavanja potiska.Najednom, uskovitlani oblak praine prekri sve, mlaznici se poslednji put oglasie i atl se sasvim blago zaljulja poput amca na koji je naiao mali talas. Moralo je protei nekoliko minuta pre no to je Flojd uistinu mogao da prihvati tiinu koja ga je sada optakala, kao i slabu silu tee koja mu je epala udove.Bez ikakvih potekoa i za samo neto malo vie od jednog dana prevalio je neverovatan put o kome su ljudi sanjali dve hiljade godina. Posle normalnog, rutinskog leta on se spustio na Mesec.10. BAZA KLAVIJUSSa prenikom od sto pedeset milja, Klavijus je drugi po veliini krater na vidljivoj strani Meseca i lei u sreditu Junog gorja. Veoma je star; razdoblja vulkanskih aktivnosti i bombardovanja iz svemira iarala su mu oiljcima zidove i oroavila dno. Ali od poslednje ere obrazovanja kratera, kada su krhotine iz asteroidnog pojasa jo tukle po unutranjim planetama, on je ve pola milijarde godina iveo u miru.No, na njegovoj povrini, kao i ispod nje, sada je dolo do novih, neobinih komeanja, budui da je ovek ovde vaspostavio svoj prvi stalni mostobran na Mesecu. U sluaju nude, baza Klavijus mogla bi biti potpuno samostalna. Sve neophodnosti za ivot proizvodile su se iz lokalnih stena, poto bi one bile prethodno izdrobljene, zagrejane i hemijski obraene. Vodonik, kiseonik, ugljenik, azot, fosfor - svi ti elementi, kao i veina drugih, mogli su se pronai u unutranjosti Meseca; jedino je bilo potrebno znati gde tragati za njima.Baza je predstavljala zatvoreni sistem, poput siunog, delotvornog modela same Zemlje, u sklopu koga su se reciklirale sve hemikalije ivota. Atmosfera se proiavala u ogromnom 'stakleniku' - velikoj, krunoj prostoriji koja se nalazila neposredno ispod lunarne povrine. Pod bleteim svetiljkama nou, odnosno profiltriranom Sunevom svetlou danju, jutra i jutra zdepastih, zelenih biljaka rasla su u toploj, vlanoj atmosferi. Bili su to naroiti mutantni oblici, odgajani sa svrhom da zasiuju vazduh kiseonikom i da daju hranu kao nuzproizvod.Vee koliine hrane proizvoene su u sistemima hemijske obrade i u kulturama algi. Iako je zelena pena, koja je kruila jardima providnih plastinih cevi, teko mogla izgledati privlano nekom gurmanu, biohemiari su je ipak pretvarali u odreske i kotlete koje je tek strunjak mogao razlikovati od prirodnih.Hiljadu sto mukaraca i est stotina ena koji su sainjavali osoblje baze spadali su u red vrhunski obuenih naunika ili tehniara, briljivo odabranih pre no to su krenuli sa Zemlje. Iako ivot na Mesecu vie nije znao ni za kakve tegobe, nepogodnosti i povremene opasnosti osobene za rane dane, on je i dalje postavljao odreene psiholoke zahteve i nije bio preporuljiv za one koji pate od klaustrofobije. Budui da je bilo skupo i dugotrajno kopati veliku podzemnu bazu u vrstoj steni ili zgusnutoj lavi, standardni 'ivotni modul' za jednu osobu predstavljala je prostorija sasvim skromnih razmera - iroka oko est stopa, dugaka deset, a visoka osam.Sve prostorije bile su ukusno nametene i veoma su nalikovale na dobre motelske apartmane, sa sofom koja se mogla pretvoriti u leaj, televizorom, malom haj-faj opremom i videofonom. tavie, jednostavnim trikom unutranje dekoracije, jedan go zid mogao se pritiskom na dugme pretvoriti u uverljiv zemaljski predeo. Na izboru je stajalo osam prizora.Ova primesa raskoi bila je tipina za bazu, premda se njena neophodnost ponekad teko mogla objasniti ljudima na Zemlji. Obuka, prevoz i smetaj svakog mukarca i ene na Klavijusu kotali su po sto hiljada dolara; bilo je razumno dodati jo malo da se sauva njihova psihika uravnoteenost. Ovo nije bila umetnost radi umetnosti, ve umetnost radi duevnog zdravlja.Jedna od privlanosti ivota u bazi - a i na Mesecu kao celini - nesumljivo je bila niska sila tee koja je izazivala oseanje opte ugodnosti. No, ovo je bilo skopano sa nekim opasnostima, a i trebalo je da proe nekoliko nedelja pre no to bi se doljak sa Zemlje prilagodio lokalnoj sredini. Na Mesecu, ljudsko telo moralo je da stekne itav niz novih refleksa. Tu mu je prvi put valjalo da pravi razliku izmeu mase i teine.ovek koji je na Zemlji teio sto osamdeset funti verovatno bi sa oduevljenjem ustanovio da mu na Mesecu ukupna teina iznosi svega trideset. Sve dok bi se kretao pravolinijski jednoobraznom brzinom, ispunjavalo bi ga udesno oseanje lepravosti. Ali im bi pokuao da promeni kurs, da skrene za ugao ili da se naglo zaustavi - smesta bi otkrio da su svih sto osamdeset funti njegove mase, ili inercije, jo tu. Ona je, naime, bila zauvek data i nepromenljiva - istovetna na Zemlji, Mesecu, Suncu ili u slobodnom prostoru. Pre no to bi se, dakle, ovek prikladno navikao na ivljenje u lunarnoj sredini, bilo je vano ne izgubiti iz vida da su svi objekti sada est puta tromiji nego to bi se to moglo pretpostaviti po njihovoj skromnoj teini. Bio je to nauk koji se obino sticao posle mnogobrojnih sudara i estokih udaraca, tako da su se starosedeoci na Mesecu drali podalje od pridolica sve dok se ovi ne bi aklimatizovali.Sa svojim kompleksom radionica, kancelarija, skladita, kompjuterskog centra, generatora, garae, kuhinje, laboratorija i postrojenja za proizvodnju hrane, baza Klavijus predstavljala je svet u minijaturi. A po nekoj ironiji, mnoga umea koja su primenjena u izgradnji ovog podzemnog carstva steena su tokom pola stolea hladnog rata.Svako ko je ikada radio u nekoj raketnoj bazi oseao bi se kao kod kue u Klavijusu. Ovde, na Mesecu, primenjivane su iste vetine i tehnike podzemnog bivstvovanja, kao i ista zatita od neprijateljske sredine; no, sve je to tu imalo miroljubive svrhe. Posle deset hiljada godina ovek je konano pronaao neto to je podjednako bilo uzbudljivo kao i rat.Naalost, ovu injenicu jo nisu bile shvatile sve nacije.Planine koje su izgledale tako upadljive neposredno pre sputanja sada su tajanstveno iezle, nestavi sa vidika iza strmo zakrivljenog lunarnog obzorja. Oko svemirske letelice prostirala se ravna, siva ravnica, blistavo obasjana iskoenom svetlou Zemlje. Iako je nebo, razume se, bilo potpuno crno, mogle su se razabrati samo najsjajnije zvezde i planete ukoliko se oi ne bi zaklonile od povrinske bletavosti.Nekoliko veoma neobinih vozila kretalo se ka svemirskoj letelici 'Arijes 1B' - kranovi, dizalice, opsluni kamioni; jedni su bili automatski, dok je drugima upravljao voza koji se nalazio u maloj kabini pod pritiskom. Veina ih je ila na balon-gumama, budui da ova glatka, ravna povrina nije stvarala potekoe prilikom prevoza; no, jedan