Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #1 :: Maj 2016.

Naslovna strana:Slikao: Marko Jugović

IMPRESSUM

Glavni urednici:Bojana PejovićNikola Madžarević

Dizajn i uređenječasopisa:Mirjana CrnogoracMilan ŠegovićTeodora Marinković

Savetnik za dizajn:Dušan Radojević

Autori tekstova:Nikola BoškovićJovana PavlovićVanja MiloševićMilena MilovanovićMilica PavlovićMilan ĆirićMiloš RusimovićVladimir NovakovićJovana IlkićAleksandra SejdovićIvana VasiljevićKatarina BerdonTamara StamenićMilica BasićSonja Babić

Lektori:Katarina AdamovićMarija Vasiljević

Izdavač:Studentski parlamentFarmaceutskog fakulteta

Kontakt:casopis.supha@pharmacy.bg.ac.rs

Ni jedan deo magazina sene sme kopirati, distribuiratiili umnožavati bez pismenogodobrenja Izdavača.

Zašto je nebo plavo, a pri zalasku

crveno?- strana 4 -

Gravitacioni talasi - odjek džinova

- strana 5 -

Čia kao superhrana?- strana 6 -

“Ne boj se, nisi sam”Prof. dr Nenad Ugrešić

- strana 14 -Današnji studenti imaju mnogo više

mogućnostiProf. dr Zorica Vujić

- strana 16 -

Hobi nije misaona imenica

- strana 20 -

Vakcine- strana 8 -

Preporučujemo- strana 18 -

Kako se osloboditi stresa- strana 22 -

Studenti i zdravlje- strana 23 -

April u Beogradu- strana 24 -

O učenju- strana 25 -

Carpe diem- strana 26 -

Studentski parlament- strana 27 -

BPSA- strana 28 -

NAPSer- strana 31 -

Sportskodruštvo

- strana 33 -

PHARMART-strana 34 -

CNIRS- strana 35-

Beograd trči maraton

- strana 37 -

Hor Raskovnik- strana 36 -

Kuda posle završenih osnovnih studija?

- strana 9 -Nove psihoaktivne supstance u

Srbiji – stanje i izazovi- Strana 11 -

Mirjana Crnogorac

Milena Milovanović

Aleksandra Sejdović

Vladimir Novaković

Katarina Berdon

Dušan Radojević

Tamara Stamenić

Milica Basić

Milica Pavlović

Nikola Bošković

Vanja Miloševiš

Sonja Babić

Marija Vasiljević

Katarina Adamović

Miloš Rusimović

Milan Ćirić

Ivana Vasiljević

Jovana Ilkić

Teodora Marinković

Milan Šegović

Jovana Pavlović

supHa TIM

3

Krčkali smo je nekoliko meseci i konačno je došao

momenat da vas poslužimo našom SUPHA-om. Pred vama se nalazi prvi broj časopisa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu u realizaciji studenata istog. Ideju o osnivanju časopisa inicirao je Studentski Parlament uz podršku dekana Fakulteta. Ovako ozbiljan zadatak prihvatili smo sa ciljem da poboljšamo komunikaciju između studenata oba smera i podstaknemo razmenu iskustava i znanja. Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u kreiranju prvog broja i nadamo se uspešnoj saradnji u budućnosti. Sve vaše pohvale, sugestije i kritike možete slati na casopis.supha@pharmacy.bg.ac.rs , a ukoliko ste zainteresovani da nekim svojim tekstom začinite SUPHA-u, javite se! Časopis posvećujemo svim studentima Farmaceutskog fakulteta. Uživajte!

UVODNA REČ UREDNIKA

Urednici Nikola Madžarević i Bojana Pejović

Mirjana Crnogorac

Milena Milovanović

Aleksandra Sejdović

Vladimir Novaković

Katarina Berdon

Dušan Radojević

Tamara Stamenić

Milica Basić

Milica Pavlović

Nikola Bošković

Vanja Miloševiš

Sonja Babić

Marija Vasiljević

Katarina Adamović

Miloš Rusimović

Milan Ćirić

Ivana Vasiljević

Jovana Ilkić

Teodora Marinković

Milan Šegović

Jovana Pavlović

supHa TIM

4

Nauka

“Većina ljudi se nije nikada zapitala zašto je nebo nekada plavo, a nekada crveno. Jednostavno to prihvate kao činjenicu i više ne razmišljaju o tome.”

ZAŠTO JE NEBO PLAVO, A PRI ZALASKU CRVENO?

Posle napornog predavanja, izlazim iz mračnog amfiteatra na svež vazduh. Kao i obično,

većina studenata gleda u svoje tele­fone, ali ovog puta je nešto drugači­je. Telefoni su visoko podignuti ka horizontu i ka prelepom zalasku sun­ca. I sam sam zabeležio ovu pojavu. Većina ljudi se nije nikada zapitala zašto je nebo nekada plavo, a nekada crveno. Jednostavno to prihvate kao činjenicu i više ne razmišljaju o tome.

Kada neki predmet osvetlimo belom svetlošću on upija (apsorbuje) skoro sve boje, a određenu boju odbija, to je boja koju mi vidimo. Ovo važi za predmete kroz koje ne prolazi svetlost, za one koji nisu providni. Za providne predmete i Zemljinu atmos­feru je drugačiji slučaj.

Vidljiv spektar Sunčeve svetlosti razlaže se prema talasnoj dužini na

različite boje. Spajanjem svih duginih boja dobija se bela boja. Prva boja iz spektra je ljubičasta(380-450nm) i ona ima najmanju talasnu dužinu, pa zatim ide plava (450-495nm), posled­nja je crvena i ima najveću talasnu dužinu(620-750nm).

Bela svetlost sa Sunca dolazi do naše planete i počinje da putuje kroz atmosferu. Najveći broj fotona neometano prolazi kroz atmosferu i stiže do površine. Ali to se ne dešava sa svim fotonima. Prema Rejlijevom zakonu: intenzitet rasute svetlosti je obrnuto proporcionalan talasnoj družini svetlosti. Što znači da će se svetlost manje talasne dužine rasipati mnogo više od svetlosti veće talasne dužine. Kao što je gore na­vedeno, najveću talasnu dužinu ima crvena svetlost a najmanju ljubičasta i plava, na osnovu toga vidimo da će se plava i ljubičasta svetlost rasipati

mnogo intenzivnije. Svetlost koja stiže do oka posmatrača više nema komponentu te dve boje, a rasejana svetlost prestaje da se kreće od Sun­ca ka nama, već se prostire u svim pravcima i boji nebo u plavo.

Kada je Sunce iznad horizonta svetlost do Zemljine površine prelazi manji put nego pri zalasku. Pošto pri zalasku svetlost prelazi duži put dok dospe do oka posmatrača, veliki deo plave svetlosti se raseje na tom putu, a svetlost koja do njega dolazi jeste ona koja ima najveću talasnu dužinu, iz razloga što se ona najmanje rase­jala, crvena boja. Stoga je nebo pri zalasku crveno.

Milan Ćirić

5

Nauka NAUKA

“U japanskoj mitologiji stoji da je pre Početka svemir “ćutao” u Haosu. Bežeći iz Haosa, tkanje materije je proizvodilo zvuk i sa tim pokretimarođena je Svetlost, kao najviši oblik postojanja i ništa nije brže od nje bežalo iz Haosa.”

GRAVITACIONI TALASI - ODJEKDŽINOVA

U japanskoj mitologiji stoji da je pre Početka svemir “ćutao” u Haosu. Bežeći iz Haosa, tkanje

materije je proizvodilo zvuk i sa tim pokretima rođena je Svetlost, kao najviši oblik postojanja i ništa nije brže od nje bežalo iz Haosa.

Ono što je nekada objašnjavala mitologija danas može da potvrdi nauka, još dublje uveravajući ljude u velike istine, koje su prosveće­ni umovi mogli da predosete od nastanka civilizacije. Pre tačno sto godina jedan takav um, džin nauke, objavio je svojevrsno predskazanje, koje je proisteklo iz njegove Opšte teorije relativnosti. Naravno, reč je o Albertu Ajnštajnu. 1916. godine Ajnštajn objavljuje rad koji predviđa postojanje gravitacionih talasa, de­formacija u četvorodimenzionalnom prostor-vremenu, koje nastaju ubrza­nim kretanjem mase. U to vreme nauka ni na koji način nije mogla da potvrdi postojanje gravitacionih talasa, jer je tehnologija zaostajala za maštom dečaka koji je sanjao da jaše na zraku svetla. Od tog trenut­ka je krenula potraga za dovoljno preciznim mernim instrumentom koji bi mogao uhvatiti promene u

prostor-vremenu. Gde je bio prob­lem? U teoriji, svako telo koje kruži oko drugog po keplerovskoj orbiti bi trebalo da proizvodi gravitaci­one talase, pa i sama naša planeta. Iako to jeste istina, mase Zemlje i Sunca su premale da bi stvorile veći poremećaj u tkanju materije. Um dži­na nauke zahtevao je pomoć džinova Kosmosa. Pre 1,3 milijarde godina dve crne rupe, čije su mase oko 30 puta veće od mase Sunca, završile su rotaciju jedna oko druge kolosalnim sudarom, koji je oslobodio masu tri Sunca u vidu gravitacionih talasa. Tek krajem prošle godine naučnici zapos­leni na LIGO (Laser Interferometer Gravitational-waves Observatory) projektu su uspeli da detektuju taj događaj, preko njegovog odjeka, koji se proširio celokupnim Postojanjem. Odjek dva džina koji su se sudarili pre toliko godina bili su gravita­cioni talasi, koji su putovali brzinom svetlosti do nas i naterali Zemlju da se “izduži” i “skrati” za dužinu manju od dijametra protona. Ali čak i tako mala zakrivljenost prostor-vremena bila je dovoljna naučnicima da pot­vrde postojanje gravitacionih talasa. Tu nastaje pitanje koje većina ljudi postavlja “šta sad s tim?”. Vratimo

se na početak. Ili, bolje rečeno na Početak! U period momentalno nakon Velikog praska, kad je materi­ja počela brzinom svetlosti da beži iz Haosa. Naučnici smatraju da je inicijalno ubrzanje materije stvorilo “primordijalne gravitacione talase”. Hvatanje i analiziranje ovih iskonskih odjeka približiće nas razumevanju Singulariteta iz kog je sve nastalo. Počeće s “malim” stvarima, anali­ziranjem dužina manjih od dijametra protona, da bi se pratio trag koji su talasi ostavili, putujući brzinom svetlosti 1,3 milijarde godina, do one dve kolosalne crne rupe i zakrivlj-enja prostor-vremena koje je toliko da u njemu prestaju da važe pravila klasične, njutnovske fizike. Prateći taj talas, ploveći na odjeku džinova, naučnici će stići onog dečaka koji je pre sto godina odjahao tamo, leteći na zraku svetlosti, osvetljavajući put budućim pokolenjima.

Miloš Rusimović

6

NAUKA

Ova biljna vrsta je poreklom iz planinskih predela jugozapadnog Meksika, a prostire se do severne Gvatemale. Zajedno sa kukuruzom, pasuljem i amarantom, semenke ove biljke činile su okosnicu u ish­rani Maja i Asteka pre Kolumbovog otkrića Amerike. Ove civilizacije su ih koristile kao sirov materijal u terapijske svrhe i u ishrani, a takođe su ih koristili i kao boje. Uobičajeno je čia semenje prženo i mleveno u cilju spravljenja jela zvanog “pinole”, koje se zatim mešalo sa vodom kako bi se dobila kaša ili je korišćeno za kolače. I danas se čia koristi za spravljenje pića “chia fresca”, kod koga se semena potapaju u vodu i potom zaslađuju za voćnim sokom i konzumiraju hladna. Komercijalno se gaji u Meksiku, Boliviji, Argentini, Ekvadoru i Gvatemali.

Naziv čia, potiče od astečke reči chian, što znači uljast. U pitanju je jednogodišnja zeljasta biljka, uspravne, rebraste, četvrtaste stab-ljike, visine i do 1,75m. Listovi su naspramni, ovalni, sitno testerasto nazubljeni, naličja maljavog. Cvetovi sakupljeni u cvasti, šest i više cvetića na rahisu, hermafroditni, zigomorf­ni. Bilabijalnog kaliksa, sa plavom, ljubičastom ili belom krunicom. Se­mena ovalna, smeđa, crna ili bela,

šatirana, u zavisnosti od varijeteta.

Napomena: Neretko se poistoveću-je sa čanom (Hyptis suaveolens), ali su botanička morfološka ispi-tivanja pokazala da postoje jasne razlike. Takođe, čan sadrži više ω-6 masnih kiselina, dok čia sadrži više ω-3. Takođe se meša i sa: zlatna čia (S. columbariae), kineska čia (S. miltiorrhiza).

Hemijski sastav

U pogledu sadržaja makronutrije­nata, čia semenke sadrže ugljenih hidrata 26 – 41%, od kojih svakako treba naglasiti polisaharide koji ulaze u sastav sluzi (mucilago). Osim što stvaraju osećaj sitosti, imaju i laksantno delovanja i mogu se koristiti kod poremećaja varenja. Zastupljenost lipida u čia semenka­ma iznosi između 30-35%. Od toga 55% čine polinezasićene masne kiseline ω-3 serije od kojih je naj-značajnija alfa-linolenska kiselina (ALA -18:3) dok su ω-6 masne kise­line zastupljene u količini od 18%. Visok sadržaj esencijalne ALA kao i povoljan odnos ω-6/ω-3 masnih kiselina, mogu se smatrati značajnim nutritivnim karakteristikama ovih se­menki. Takođe sadrži 6% ω-9, i 10%

zasićenih masti. U proseku sadrže oko 21% proteina, dakle značajnijeg udela od npr. ovsa ili amaranta (oko 15%). Nedigestibilna vlakna uglav­nom čine celuloza, lignin, pentozani, Zastupljena su u količini 15-30%. Čia predstavlja značajni izvor vitamina B1 i B3, riboflavina i folata. Takođe sadrži mangan, fosfor i magnezijum. Rezultati pokazuju da su čija semen­ke bogate fenolnim jedinjenjima i da imaju visok antioksidativni potenci­jal. Totalni polifenoli su detektovani u koncentraciji od 0,38%, od čega tanina 0,25%, a rozmarinske kiseline 0,11%. Tujon nije detektovan.

Superhrana...?

Danas, globalno promovisanje zdra­vih navika, na prvi pogled ima do­bronamernu konotaciju. Međutim, to bi bilo sasvim u redu, da su motivi zaista okrenuti ka promociji zdravlja i prevenciji bolesti. Nažalost, to nije uvek tako i neretko su marketinške kampanje, motivisane željom za finansijskim profitom proizvođača hrane, uvoznika i distributera. Totalni hit u svetu, a i kod nas, već duži niz godina je tzv. ‘’superhrana’’. Igrom slučaja je to sve ono što vam nije poznato, I pritom dolazi iz neke udaljene egzotične zemlje, iz du­

Či(j)a (Salvia hispanica L., Lamiaceae (Labiatae))

ČIA KAO SUPERHRANA?

7

NAUKA nauka

bokih prašuma i tajna je ‘’vitalnog’’ života nekih plemena.

Neki od navoda distributera i pro­davaca kažu sledeće, a i mi onda možemo da kažemo ovako:

1. 6x više Ca2+ nego punomasno mleko - da, ali...preprženo seme susama sadrži 989mg Ca2+/100g, a čia 631mg Ca2+/100g.

2. 3x više gvožđa nego SIROVI spanać - da, ali...na 100g semena! Pritom je poznato da je najbolji izvor gvožđa onaj gde se on nalazi u ob­liku hema. Bioraspoloživost gvožđa nakon konzumacije mesa je i do 30%, jetre i ribe oko 6%, a iz žitarica, povrća i mleka svega 1%!

3. 15% više Mg2+ nego brokoli - da, ali...seme bundeve (golica) sadrži 550mg Mg2+/100g, dok čia sadrži 335mg Mg2+/100g.

4. 20% više vlakana nego laneno seme - da, ali...sirove pšenične me­kinje sadrže 42,8g vlakana/100g, dok čia sadrži 34,4g/100g. Ovde je reč o ukupnim dijetnim vlaknima u oba slučaja.

5. Ne sadrži vitamin D i K, prema zvaničnim izveštajima.

Čia i mršavljenje?

Jedna od malobrojnih kliničkih studi­ja koja je sprovedena u cilju procene benefita konzumacije čia semena na zdravlje ljudi je ukazala da čia se­menje ne utiče na smanjenje telesne mase, iako ih pojedini proizvođači u svetu tako plasiraju na tržište.

Čia i menopauza?

Dvostruko slepa, randomizovana studija, koja je obuhvatila pregojazne i gojazne postmenopauzalne žene je pokazala da je konzumiranje 25g čia semena dnevno dovelo do povećan­ja polinezasićenih masnih kiselina ω-3 serije (ALA i EPA) u plaz mi, ali da nije imalo uticaja na faktore in­flamacije i druge faktore rizika.

Čia i kardiovaskularna oboljenja?

Većina studija nije pokazala statis­tički značajnu korelaciju između konzumacije čia semenja i sma-njenog rizika od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, uzimajući u obzir ograničenja sprovedenih studija, u cilju donošenja zaključaka kada je u pitanju uticaj čia semena na kardio­vaskularne faktore rizika neophodna su dodatna istraživanja.

Čia kao ergogeno sredstvo

Suplementacija uljem čia semenki u poređenju sa vodom kao placebom u toku noćnog gladovanja u trkača pre i tokom dugotrajnog, intenziv­nog treninga jeste dovela do pove-ćanja u vrednostima alfa-linolenske kiseline u plazmi, ali nije uticala na određene inflamatorne parame­tre, niti je uticala na smanjenje is­crpljenosti u sportista.

Čia i problemi sa kožom?

U pacijenata sa dijabetesom i onih u terminalnom stadijumu renalne in­suficijencije česta je pojava pruritusa (svrab) i kseroze, a visok sadržaj ω-3 masnih kiselina deluje povoljno na ublažavanje ovih simptoma. Ulje od semenki čie bi ovde moglo naći po­tencijalnu primenu, kao adjuvantni sastojak u topikalnim preparatima.

Zaključak

CIlj ovog kritičkog osvrta ne treba shvatiti kao pokušaj omalovažavanja nutritivne vrednosti čia semenki, naprotiv! Ono što je autor hteo da istakne je nešto što se zove “cherry picking”, logička greška sa kojim se možemo sresti u svim segmentima života i to veoma često. U pitanju je tendencija ljudi da favorizuju informacije koje potvrđuju njihova verovanja ili hipoteze, a ignorišu informacije koje im ne idu u prilog, namerno ili nenamerno. Činjenica je da je u nauci sve asimptotski, i da nikada nemamo “case closed”, jer se ona zasniva na konstantnom

preispitivanju i sumnji. Čia i dalje predstavlja potencijalno polje za istraživanje i aplikaciju u različitim oblastima. Tako da se ni izneti zak­ljučci ispitivanja ne mogu smatrati konačnim. Potrebno je uraditi još studija kako bismo potvrdili posto­jeće ili dobili neke nove rezultate. Ishrana je svakako važan preduslov za prevenciju bolesti i očuvanje zdravlja, a racionalan pristup oda ­biru namirnica ne znači da treba bilo šta da brojite i računate (sem ako niste npr. dijabetičar), samo treba da se potrudite da jedete raznovrs­no, umereno i kad god je to moguće sezonske, sveže, “lokalne” namir­nice. Ukoliko volite da eksperimen­tišete sa ukusima onda će bilo kakva namirnica iz Indije preko Meksike do Maroka, pa i čia biti dobrodošla u vašoj kuhinji!

Zato BIRAJ PAMETNO!

Posebnu zahvalnost dugujem dr sc. Bojani Vidović sa Katedre za bromatologiju i dr sc. Danilu Stojanoviću sa Katedre za botaniku na izdvojenom vremenu za pregled i korekciju teksta.

Milica Pavlović

8

nauka

Šta su zapravo vakcine? Vakci­nacija je proces kojim se stimu-liše protektivni stečeni imunski

odgovor na mikroorganizme izlaga-njem nepatogenim formama tih mikroorganizama ili njihovim kom­ponentama. Vakcine sadrže antigene mikroorganizama. Antigen može biti u formi živog atenuisanog (aviru­lentnog) mikroorganizma, mrtvog mikroorganizma, inaktivisanog toksi­na, prečišćenih makromolekularnih komponenti mikroorganizama ili plazmid koji sadrži kompletnu DNK koja kodira antigen mikroorganizma. Stimulacijom humoralnog imunite­ta vakcinacija dovodi do aktivacije naivnih B limfocita i njihove diferen-cijacije u dugoživeće plazma ćelije i memorijske ćelije. Neke od plazma ćelija migriraju u kostnu srž i žive u kostnoj srži, gde nastavljaju da pro­dukuju antitela godinama nakon što je antigen eliminisan.Kako su otkrivene vakcine? Edvard Džener (Edward Jenner), seoski lekar u Engleskoj, 1796. godine je izvršio prvu vakcinaciju. Lokalno stanovništvo je pričalo da mlekarice ne obolevaju od malih boginja ali su na rukama imale pustule od boginja dobijenih od krava. Preneo je gnoj sa tih pustula šestogodišnjem dečaku i šest nedelja kasnije je pokušao da ga inficira malim boginjama ali dečak se nije razboleo. Na osnovu 12 ovakvih eksperimenata i 16 sličnih

slučajeva zabeleženih u istoriji, 1798. publikovao je rad pod naslovom: „Inquiry into the Causes and Effects of the Variolae Vaccine“. Sam naziv vakcina potiče od latinske reči vacca što znači krava.

Francuski hemičar Luj Paster je 1885. godine na sličan način razvio nešto što je nazvao vakcinom protiv besnila. Njemu dugujemo zahvalnost za današnju definicju vakcina: sus­penzija živih (obično oslabljenih) ili inaktiviranih mikroorganizama (npr bakterija ili virusa) ili njihove frakcije koje se primenjuju da indukuju imu­nitet da bi sprečile infektivnu bolest ili njene sekvele.

Da li su vakcine štetne? Kao i svaki lek i vakcine imaju svoja neželjena dejstva. Ali nijedno relevantno is­traživanje nije povezalo MMR vakci-nu sa pojavom autizma kod dece.

U 21. veku smo možda navikli da smo retko bolesni ali to je uravo usled lekova, vakcina, higijene i bolje ishrane. Tifus, velike boginje, tuberkuloza, veliki kašalj, difterija, tetanus - od ovih bolesti se nekada umiralo. Možda je potrebno podseti­ti se? U svakom slučaju preporuču­jem film Variola vera, a za ljubitelje naučne fantastike roman Besnilo od Borislava Pekića.

Nikola Bošković

Literatura i preporuke za čitanje:

Abbas AK, Lichtman AH, Pillai S (2013) Osnovna imunologija, četvrto izdanje. Data status, Beograd, str 1-13

Arsenović Ranin N, Stojić Vukanić Z, Bufan B (2012) Metode u imunologiji i imunohemiji. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str 6-14

Milenković M, Arsenović Ranin N (2013) Opšta i specijalna bakte­riologija. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str 211-222

http://www.rfzo.rs/download/zakoni/zakon_zastita_od_zaraznih_bolesti.pdf

http://content.healthaffairs.org/con­tent/24/3/611.full

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/prava-istina-o-vakcina­ma/

VAKCINE

9

nauka

Studije na Farmaceutskom fakultetu traju 5 godina - 10 semestara. Studenti koji završe

fakultet dobijaju titulu Magistra farmacije ili Magistra farmacije - medicinskog biohemičara, u zavisnosti od smera koji su pohađali. Sigurno ste se pitali koji je sledeći korak po zavš­etku osnovnih studija. U daljem tekstu potrudiću se da vam, na osnovu pos­tojećih zakona i pravilnika koji se tiču zdravstvenog sistema,to i približim.

Oni koji planiraju da rade u sistemu zdravstvene zaštite, ne mogu samo­stalno da obavljaju posao dok ne obave pripravnički staž i polože stručni ispit. To konkretno znači da je položen stručni ispit neophodan za rad u okvi­ru zdravstvene ustanove (bilo privatne bilo državne) kao i u samostalnoj privatnoj apoteci. Oni koji planiraju da se bave drugim oblastima nemaju tu obavezu. Uslov za polaganje stručnog ispita je prethodno obavljen prip­ravnički staž.

Prema članu 175. Zakona o zdravstve-noj zaštiti zdravstveni radnici ne mogu obavljati samostalan rad dok ne obave pripravnički staž i polože stručni ispit, u skladu sa ovim zakonom. Prip­ravnički staž za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa visokom sturčnom spremom traje 12 mese­ci, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 12. novembra 2015. godine, utvrdila je Predlog zakona o izmena­ma i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Predlogom zakona propisuju se izmene u članu 175. Predloženim za­konom se propisuje da, pored doktora medicine, pripravnički staž traje šest meseci i za stomatologe, magistre far­

macije i magistre farmacije - medicin­ske biohemičare. Ove promene su omogućene usklađivanjem programa osnovnih studija sa evropskim direkti­vama koje nalažu da u završnoj godini osnovnih studija studenti obave deo programa obaveznog pripravničkog staža.

PRIPRAVNIČKI STAŽ

a) Plan pripravničkog staža za magistre farmacije:

1. Farmaceutska tehnologija i racio­nalna farmakoterapija ( u javnoj i bolničkoj apoteci)

2. Kontrola kvaliteta lekova i medicinskih sredstava ( u laboratorija­ma za ispitivanje i kontrolu)

3. Socijalna farmacija ( u institutima ili zavodima za javno zdravlje).

b) Plan pripravničkog staža za mag­istre farmacije - medicinske biohe­mičare:

1. Medicinska biohemija

2. Laboratorijska hematologija i he­mostaza

3. Sanitarna hemija

4. Toksikološka hemija

5. Pravna regulativa u oblasti medicin­ske biohemije, toksikološke hemije i sanitarne hemije

(Pripravnički staž magistar farmaci­je - medicinski biohemičar obavlja u biohemijskoj, toksikološkoj laboratoriji i laboratoriji sanitarne hemije).

*Pripravnički staž obavlja se u rad­nom vremenu u trajanju od 40 sati nedeljno. Po pravilu se obavlja bez prekida. Pod opravdanim prekidom pripravničkog staža smatra se bolest, porodiljsko odsustvo i vojna obaveza. Ukoliko je došlo do opravdanog pre­kida, pripravnički staž se produžava za onoliko vremena koliko je prekid trajao. Ukoliko prođe više od godinu dana od završetka pripravničkog staža do polaganja stručnog ispita, zakon traži da staž bude ponovo obavljen, pa se tek onda pristupa polaganju stručnog ispita.

*Danom započinjanja pripravničkog staža obavezna je prijava nadležnoj komori, u ovom slučaju Farmaceutskoj Komori Srbije (FKS), radi upisa u Ime­nik Komore u kome se vodi posebna evidencija o članovima Komore koji su pripravnici.

KUDA POSLE ZAVRŠENIH OSNOVNIH

STUDIJA?

INFORMACIJE IZ SVETA FARMACIJE

10

*Deo pripravničkog staža koji se obav-lja u javnoj apoteci može, ali ne mora biti plaćen. Ukoliko je plaćen, visina plate može znatno da varira u odnosu na to u kom gradu se obavlja i da li se radi o državnoj ili privatnoj apoteci. To zavisi isljučivo od ustanove u kojoj se ovaj deo staža obavlja. Za razliku od pripravničkog staža u javnoj apoteci, deo staža koji se tiče kontrole lekova i socijalne farmacije nije plaćen.

SVRHA PRIPRAVNIČKOG STAŽA

Cilj pripravničkog staža je da se farmaceut osposobi za samostalni rad u apoteci primenom i razvija-njem znanja i veština stečenih tokom studija, izgrađivanjem ličnog profe­sionalnog stava, učenjem profesional­nog ponašanja i odgovornosti. To se postiže obavljanjem staža u usta­

novama koje ispunjavaju propisane uslove, a pod neposrednim nadzorom ovlašćenog zdravstvenog radnika mentora, sa najmanje pet godina radnog iskustva nakon položenog stručnog ispita

STRUČNI ISPIT

Nakon obavljenog pripravničkog staža na red dolazi stručni ispit na kome se proverava uspešnost obavljanja pripravničkog staža i spremnost za samostalni rad. Sastoji se iz opšteg i posebnog dela, a polaže se usmeno u zgradi Ministarstva zdravlja u Neman­jinoj ulici br. 22¬26 u Beogradu.

*Svi stažeri koji su položili dobijaju uverenje o položenom stručnom

ispitu i odgovarajući sertifikat na kućnu adresu. Uverenje o položenom stručnom ispitu je neophodan doku­ment za dobijanje licence.

*Stažeri koji ne polože stručni ispit mogu ga ponovo polagati po isteku 60 dana nakon poslednjeg polaganja.

Dodatne informacije u vezi sa polaga-njem stručnog ispita, kao i kontakt telefone za eventualna pitanja možete pronaći na internet stranici Ministar-stva zdravlja Republike Srbije.

LICENCA

Ukoliko nakon položenog stručnog ispita želite da nastavite da radite u okviru zdravstvene ustanove ili sa­mostalne privatne apoteke potrebno je da se ponovo javite u ogranak FKS kako biste podneli zahtev za izdavanje licence.

Licenca je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti definisana kao dozvola za samo­stalan rad – odobrenje za samostalni rad koje moraju posedovati zdrav-stveni radnici za obavljanje poslova u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.

Licenca je javna isprava koja se izdaje na period od 7 godina. Zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, pod uslovima koji su propisani, ne može obavljati samosta­lan rad.

Izvor informacija:

• Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS” br. 107/2005, 72/09¬dr. Zakon, 88/10 i 99/10)

• Pravilnik o pripravničkom stažu i stručnom ispitu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika (“Sl. glasnik RS” br. 50/2006, 112/2009, 50/2010)

• Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe (“Sl. glas­nik RS” br. 43/06)

Nikola Madžarević

Mr.ph Radmila Gujaničić , nekadašnja studentkinja na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, danas na svom radnom mestu.

INFORMACIJE IZ SVETA FARMACIJE intervju

11

intervju

Nove psihoaktivne supstance (NPS) su tema koja je u fokusu već duže vreme u celom svetu. Kancelarija za narkotike i kriminal Ujedinjenih nacija (UNODC) i Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droge (EMCD­DA) su usvojili sledeću definiciju koja kaže: ,,Nove psihoaktivne supstance predstavljaju sredstva zloupotrebe bilo u svom čistom obliku ili gotovoj farmaceutskoj formulaciji, koje nisu obuhvaćenje Jedinstvenom konvenci­jom o opojnim drogama iz 1961. godine ili Konvencijom o psihotropnim supstancama iz 1971. godine, ali koje mogu biti pretnja javnom zdravlju, pri čemu se termin nov ne odnosi na novosintetisanu supstancu, nego na činjenicu da je ta supstanca postala

sveprisutna na tržištu u skorije vreme. ‘’ Ne postoji univerzalna klasifikacija NPS, ali se u stručnoj literaturi često navode sledeće kategorije: sintetski kanabinoidi, sintetski katinoni, fenile­tilamini, piperazini, triptamini, biljke i ekstrakti i drugi. Kako je (zlo)upotreba psihoaktivnih supstanci globalni prob­lem, ni Srbija nije izuzeta iz te priče, a shodno činjenici da je Centar za kon­trolu trovanja (CKT) Vojnomedicinske akademije u Beogradu jedina ustanova na teritoriji Srbije koja pruža urgentna zbrinjavanja akutno trovanih pacijena­ta i istovremeno aktivno sarađuje sa drugim državnim institucijama u borbi protiv zloupotrebe psihoaktivnih sup­stanci, jasno je bilo da ćemo tamo naći i kompetentnog sagovornika na ovu

temu. S tim u vezi razgovarali smo sa dr sc. Snežanom Đorđević, specijalistom toksikološke hemije, koja je ujedno i doping kontrolor Antidoping agencije Srbije i docent na predmetu Medicin-ska hemija Medicinskog fakulteta, Uni­verziteta odbrane, VMA. Zaposlena je u Odeljenju za toksikološku hemiju pri Institutu za toksikologiju i farmakologi­ju Centra za kontrolu trovanja VMA.

U stručnoj javnosti je poznato da upotreba psihoaktivnih supstanci predstavlja svojevrstan ,,ruski rulet’’, posebno novih i da podela na lake i teške droge praktično ne postoji. Šta je to što zabrinjava regulatorna tela kada su u pitanju nove psihoaktivne supstance?

NOVE PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE U SRBIJI – STANJE I IZAZOVIDr Snežana Đorđević - specijalista toksikološke hemije, docent na pred-metu Medicinska hemija Medicinskog fakulteta VMA

12

Nove psihoaktivne supstance pred­stavljaju veliki problem uzimajući u obzir njihove efekte na organizam i toksičnost. Međutim, problem vezan za zloupotrebu ovih supstanci leži u tome što se na tržištu stalno pojavljuju nova jedinjenja koja pokazuju slične efekte, ali koji imaju drugačiju hemijsku strukturu, tako da se ne nalaze na listi zabranjenih supstanci, što praktično otežava njihovu kontrolu. S ozirom na to da je teško kontrolisati ilegalno tržište, treba raditi na prevenciji zloupo­trebe ovih supstanci kod mladih ljudi i upoznati ih sa opasnostima koje nosi njihovo korišćenje.

Šta to razlikuje NPS od ,,konvencio-nalnih droga’’?

Istraživanja većine NPS su veoma ograničena. Nema sveobuhvatnih naučnih studija o njihovoj toksičnosti. Postojeći podaci o tome koje neželjene efekte su ova jedinjenja izazvala i na kojim organskim sistemima potiču iz slučajeva smrtnih trovanja kod ljudi ili kliničkim opservacijama otrovanih pacijenata, kao i ograničenog broja istraživanja na eksperimentalnim životi-njama. Stoga, trenutno nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi mogli da se izvedu zaključci vezani za sve toksične efekte NPS i potencijalne opasnosti po zdravlje i život ljudi.

Dodatni problem u proučavanju ovih jedinjenja jeste i činjenica da ova jedinjenja podležu intenzivnom me­tabolizmu, dajući veliki broj različitih metabolita, što otežava tumačenje njihovih toksičnih efekata, ali i njihovo dokazivanje u biološkom materijalu. Takođe, i činjenica da u veoma malim dozama izazivaju efekte, te da se u organizmu nalaze u niskoj koncentraciji, otežava njihovu analitiku. Za dokaziva-nje i određivanje niskih koncentracija ovih jedinjenja potrebni su analitički standardi i osetljiva analitička oprema koja je veoma skupa, kao i poznavanje rada na ovakvoj opremi i veliko iskustvo

analitičara. Sa kliničko toksikološkog aspekta za sada ne postoji antidot kod trovanja ovim jedinjenjima, za razliku od trovanja npr. heroinom gde se kao antidot koristi nalokson. U lečenju trovanja novosintetisanih kanabinoida primenjuje se suportivna terapija.

Šta Vi kao analitičar vidite kao na-jveći izazov kada su ove supstance u pitanju?

Problem u detekciji ovih jedinjenja leži u činjenici da se hemijska struktura sup­stanci koje se zloupotrebljavaju stalno menja. Da bi bilo moguće identifikovati neku novu supstancu, potrebna je veo­ma skupa oprema, koju ne može svaka laboratorija da nabavi. Identifikacija nove strukture, pored veoma skupe analitičke opreme zahteva i veoma do­bro znanje analitičara koji sa njom radi. Identifikacija hemijske strukture zasniva se na analizi različitih spektara, kao što su maseni, UV, IR i NMR spektri. Da bi se identifikovala nova hemijska struk­tura, potreban je rad čitavog tima ljudi koji se bave različitim oblastima hemije. Poseban problem predstavlja analiza smeša, o čemu treba voditi računa kada je u pitanju preparat koji se nalazi na ilegalnom tržištu, a ne čista supstan­ca. Tek kada se sa sigurnošću odredi struktura nekog jedinjenja, može se vršiti proširivanje baze podataka koje se kasnije komercijalno distribuiraju labo­ratorijama koje se bave rutinskim anali­zama. Detekcija ovih supstanci u biološ­kom materijalu nakon konzumiranja ovih preparata je još veći problem, jer dolazi do njihove biotransformacije, tako da se uglavnom ne identifikuje polazno jedinjenje, već njegovi metab­oliti. Zbog toga je potrebno zna nje iz oblasti farmakokinetike i toksikokine­tike, da bi mogli da se predvide putevi metabolizma i eventualno strukture metabolita koje se očekuju u biološkom materijalu. Danas na tržištu ne postoje komercijalni test trake za detekciju ovih jedinjenja, kao što se npr. mogu detek­tovati psihoaktivne supstance iz grupe

opijata morfinske strukture, kanabino-idi, amfetamini i kokain. Postoje neki proizvođači koji imaju imuno-testove ali samo za detekciju ograničenog broja novosintetisanih kanabinoida. Treba naglasiti i da ovo nisu standardni testovi za dokazivanje sredstava zloupotrebe, tako da je njihova cena visoka.

Da li se NPS zloupotrebljavaju i kod nas?

U našoj zemlji su mogli da se nabave različiti preparati pod nazivima „bilj ni tamjan“, „spice“, „herbal mix“ i sl. Pre­fiksi legal i herbal (highs) u ovim prepa­ratima predstavljaju samo pokušaj da se skrene pažnja sa toga koliko je u stvari opasna i štetna njihova primena. Ono što sadrže ovi preparati jesu jedinjenja koja imaju dejstvo slično kanabinoid­ima uz ispoljavanje veoma toksičnih efekata. U toku prva dva meseca 2015. godine u našem Centru je zbrinuto 28 otrovanih. Nakon zajedničke akcije CKT i MUP-a Republike Srbije zabranjena je prodaja ovih preparata i smanjen broj trovanja ovim preparatima na još 8 slučajeva do kraja godine. Međutim, to što u našem Centru nije bilo slučajeva trovanja supstancama iz drugih grupa, ne znači da se one ne zloupotrebljavaju. Postoje podaci da se one mogu naći na ilegalnom tržištu, naročito u zemljama u okruženju, što može da bude problem u budućnosti. S obzirom na to da posto­ji dobra saradnja između našeg Centra i MUP-a, nadamo se da će distribucija ovih jedinjenja biti onemogućena.

Šta je to ‘’biljni tamjan’’ koji je u jednom trenutku bio veoma aktu-elan u našoj zemlji?

‘’Biljni tamjan’’ je bio aktuelan u našoj zemlji, jer je mogao legalno da se kupi preko interneta ili u tzv. smart i hed šopovima, pa čak i na trafikama kao osveživač vazduha. To je biljna smeša (npr. cvet belog sleza) koja je poprskana jedinjenjima iz grupe novosintetisanih kanabinoida. Osim „biljnog tamjana“ na

intervju intervju

13

tržištu su bile i mešavine pod nazivom “Rainbow special” (sadrži AB-FU­BINACA), “Galaxy“ (sadrži 5F-AKB48), “Badmad” (sadrži AB-PINACA), “Sharp” (sadrži MDMB CHMICA), “Luminated” (sadrži AB-CHMINACA), ‘’Incense’’ (sadrži JWH-122 i JWH-210). Sve ove supstance identifikovane su i u našoj laboratoriji, tj. Odeljenju za toksi­kološku hemiju.

Da li postoji neki interesantni

događaj koji biste Vi istakli u Vašoj dosadašnjoj karijeri kada je u pitanju zloupotreba psihoaktivnih supstanci?

U toku višegodišnjeg rada u Centru bilo je jako puno zanimljivih slučajeva. Jedan od njih koji su na mene ostavili jak utisak bilo je trovanje psihoak­tivnom supstancom poznatom pod nazivom „krokodil“. Po hemijskom sastavu „krokodil“ je dezomorfin, sup­stanca koja ima dejstvo slično heroinu. Međutim, zbog različitih nečistoća koje ulaze u sastav ove supstance koja se sintetiše u ilegalnim laboratorija­ma, može dovesti do nekroze tkiva na mestu i oko uboda, koja se brzo širi i na druge delove tela. Promene na koži su slične krljušti krokodila, zbog čega je ova supstanca i dobila naziv. Procenat smrtnosti nakon zloupotrebe „kroko­dila“ je veoma veliki. Zahvaljujući timu lekara različitih specijalnosti, bolesnik koji je zloupotrebljavao psihoaktivnu supstancu „krokodil“ je uspešno izlečen na VMA.

Iz svega navedenog, nameće se pitanje koliko je važna edukacija i prevencija, posebno u rizičnim kate-gorijama?

Mislim da je prevencija najbolji način da se smanji zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Svi zdravstveni radnici imaju podjednaku odgovornost u toj prob­lematici. Mislim i da bi u tom smislu najveći značaj imala predavanja koja bi se organizovala za mlade ljude na svim

nivoima. Najbolji predavači bi, po mom mišljenju, bili klinički toksikolozi koji se svakodnevno susreću sa ovim prob­lemom, kao i farmaceuti - specijalisti toksikološke hemije koji bi takođe mogli dati svoj doprinos ovoj problematici. Poznato je takođe da se ovim pitanjem bave i Odeljenja za suzbijanje narkotika pri Ministarstvu unutrašnjih poslo­va i specijalizovane ustanove, poput Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, koji su takođe aktivno uk­ljučeni u proces edukacije. Važnu ulogu u prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci igraju i prosvetni radnici, pre svega profesori i nastavnici koji su u direktnom kontaktu sa mladima, koji su možda i najosetljivija kategorija.

Ne možemo a da ne napomenemo da ste i sami bili student Farma-ceutskog fakulteta u Beogradu, pa kako Vi vidite ulogu farmaceuta u jednoj instituciji kao što je Centar za kontrolu trovanja?

Specijalisti toksikološke hemije u CKT imaju veoma značajnu ulogu u dijag­

nostici trovanja. Naime, analize biološ-kog materijala dobijenog od akutno otrovanih bolesnika vrše se u Instituta za toksikologiju i farmakologiju. Dobije­ni rezultati pomažu lekaru toksikologu u postavljanju dijagnoze trovanja i primeni odgovarajuće terapije u lečenju otrovanih. Odeljenje za toksikološku hemiju poseduje savremene analitičke tehnike kojima se u relativno kratkom vremenu može dobiti informacija o uzročniku trovanja bilo da je u pita-

nju neki lek, pesticid ili psihoaktivna supstanca. Među specijalistima toksi­kološke hemije su farmaceuti, hemičari, biohemičari i fiziko-hemičari, ali bih istakla da se školovanjem farmaceuta dobija jedini kadar koji poseduje sveo­buhvatna znanja kako iz brojnih oblasti hemije tako i medicinskih nauka, što ga čini ne samo izuzetnim stručnjakom kada su u pitanju hemijska jedinjenja i međusobna interakcija supstance i organizma, već jedinstvenim i veoma značajnim članom ovakvih timova koji rade na zbrinjavanju akutno otrovanih pacijenata, ali i širenju znanja i pre­venciji akutnih trovanja.

Posebnu zahvalnost dugujem dr sc. Snežani Đorđević na izdvojenom vre-menu da odgovori na sva moja pitanja i dr sc. Danijeli Đukić-Ćosić, sa Katedre za toksikologiju ‘’Akademik Danilo Soldatović’’ na izdvojenom vremenu da izvrši korekciju teksta.

Milica Pavlović

“...Problem vezan za zloupotrebu ovih supstanci leži u tome što se na tržištu stalno pojavljuju nova jedinjenja koja pokazuju slične efekte, ali koji imaju drugačiju hemijsku strukturu, tako da se ne nalaze na listi zabranjenih supstanci, što praktično otežava njihovu kontrolu. “

intervju

14

Bilo je kao u davno doba, kada se oženiš nepoznatom devojkom, nevestu usput zavoliš, imate

dobar brak i dva reda dece oko stola.

Na prvom času mojih studija asis­tent-početnik me je isterao iz vež­baonice, jer nisam razumeo šta se od mene traži. To je bio sudar dva uplašena, mlada čoveka. Obojica smo bili kao mladi luk u proleće: glava nam obojici u zemlji, ali mom asistentu više porasla perca, pa se prpoši. Sada razumem, ali tada je bilo strašno.

2. Diplomirali ste pre više od če-tiri decenije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Kakvi su bili Vaši počeci kao farmaceuta?

Kada se ispituje novi lek uvek se na početku postižu najbolji rezultati - zbog entuzijazma i oduševljenja ispitivača. Tek kada lek uđe u široku upotrebu vidi se njegova realana vrednost.

Prvi uspesi izgledaju veliki kao slo-novske stope u blatu. Međutim, kako vreme prolazi, padaju kiše, rupe se zatrpavaju blatom i na kraju potpuno stope sa okolinom.

3. Šta smatrate svojim najvećim uspehom u karijeri?

Nijedan proizvođač ne treba sam da procenjuje vrednost robe koju je proizveo, jer to nije realno. Realna cena se postiže na tržištu. Znači, ko god smatra da je mnogo pametan neka svoju robu iznese na tržište, pa neka vidi da li ima kupaca za tu robu. Ako ima kupaca to znači da ima dobar proizvod.

Moj mudri stric je govorio: Treba imati decu, a svako dete će sebi napraviti krov nad glavom. Moj ponos i snaga se moji učenici i sarad­nici. Od njih ja ne tražim herojstvo, ali zahtevam da se pošteno odnose prema svom poslu. A pošteno znači: hteti, znati i činiti.

4. Jeste li zadovoljni primenom Bolonjskog sistema studiranja i kako biste generalno ocenili znanje naših studenata?

Škola spada u hijerarijske sisteme kakvi su država, crkva ili vojska. Os­novna pravila igre su postavljena pre tri hiljade godina. Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju su postavili te­orijske osnove za sistem koji je doveo

do svetskog ekonomskog sloma. I Bolonja je teorijska postavka.

Očigledna je tendencija u svetu, što se prenosi i kod nas, da se farmaceut sve više okreće pacijentu i njegovom zdravlju. Pacijenti često dolaze u apo­teku po savet, a za to je potrebno puno znanja. Smatram da je krovni cilj našeg Fakulteta da osposobi farmaceuta da na adekvatan način obavi razgovor sa pacijentom, u cilju razrešenja nekog zdravstvenog problema.

Englezi su pokazali da njihovi stu­denti, koji su završili najprestižnije fakultete, 2 godine posle završetka studija zadržavaju oko 20% od ukup­nih znanja koja se stiču na fakultetu. Ovo je baza za nadgradnju novih teorijskih i praktičnih znanja i vešti­na. Ukoliko se čovek ne bavi strukom, znanje se konstantno erodira.

Reka obrazovanja nije mirna voda, već na njoj postoji više prepreka (i interesa i mogućnosti), ali mislim da veštom navigacijom kroz bifurkacije i meandre možemo naš brod doves­ti do koliko-toliko čvrstog kopna. Na brodu ima mesta i za prostog mornara, ali je važno da on ne drži kormilo.

“NE BOJ SE, NISI SAM!”prof. dr Nenad Ugrešić

intervju intervju

15

5. Kako biste, na osnovu dosadaš­njeg dugogodišnjeg i bogatog iskustva, ocenili položaj farmaceuta u zdravstvenom sistemu i imate li savet kako da mi, kao budući farma-ceuti, taj položaj poboljšamo?

Sve ono što se dešava u Državi, nekada na velika vrata, a nekada kapilarnim sistemom uvlači se u sve sfere života. Nema toliko

velike reke koju ne mogu da zamute male, prljave pritoke. Ni farmacija nije izuzetak. Naš osnovi društveni i strukovni problem je opevan u poskočici:

Alaj volim igrat tarabana,

gore skočim, dole idem sama.

6. Kako biste opisali sebe u tri reči?

Jesen dobrog učitelja.

7. Imate li hobi i kako provodite

slobodno vreme?

Volim da putujem.

Obožavam Taru, njenu čistoću i tišinu. Pred širinom njenih proplana­ka i pod veličinom njenog neba moje dileme i problemi postaju sramotno minorni. Ona je moje uzemljenje.

8. Imate li uzore i ako imate, koji su?

Tokom života uzori se menjaju. Uzor, kao podvrsta ljubavi, počinje zasle­pljujućim za ljubljivanjem, koje pre­rasta u ljubav, poštovanje i vezanost, a zatim sve bledi i slaže se u fioke uspomena.

U oproštajnom pismu Markes kaže:

Ljudi greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju - jer su ostarili,a ne znaju da su ostarili - zato što su prestali da se zaljubljuju.Tako je i sa uzorima.

9. Šta je po Vašem mišljenju recept za ispunjen i srećan život?

Za ovaj koktel potrebna su 3 pića:

- Mudar čovek ne čeka šanse, već ih sam stvara.

- Život ne treba shvatati isuviše ozbiljno, jer iz njega niko nije izvukao živu glavu.

- Najgore od svega je mrzeti ljude.

Promućkati, ukrasiti zlatnim zrncima ljubavi i piti u malim gutljajima.

10. Za kraj, možete li podeliti jednu motivacionu poruku za sve studente koji će čitati ovaj intervju?

Ne boj se, nisi sam,

ima i drugih nego Ti,

koji nepoznati od Tebe

žive Tvojim životom.

Vanja Milošević

“ Ne boj se, nisi sam, ima i drugih nego Ti, koji nepoznati od Tebe žive Tvojim životom.”

intervju

16

Iako se za studiranje farmacije odlučila spontano, Zorica Vujić definitivno nije pogrešila pri

odabiru budućeg zanimanja. Sa visokim prosekom je diplomirala 1987. godine na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i od tada njena karijera ide uzlaznom puta­njom. Imala je priliku da se usavrša-va u inostranstvu, sarađivala je na projektima Ministarstva za nauku Republike Srbije, objavila mnoš­tvo značajnih radova i saopštenja. Danas se nalazi na poziciji dekana Farmaceutskog fakulteta, što joj ne ostavlja mnogo vremena za pojedine hobije, ali joj pruža priliku da unapredi rad fakulteta i podrži aktivnosti svojih studenata.

1. Kako ste se odlučili za studije farmacije?

Iskreno, studije farmacije sam upisala slučajno. Sa 19 godina sam više znala šta neću nego šta hoću.

Moja razmišljanja su išla od prava, preko tehničkih nauka do prirodnih. U trenutku sam pomislila da je lepo raditi u apoteci i prijavila se na Far­maceutski fakultet. Naravno, studira­jući na ovom fakultetu zavolela sam farmaciju i multidisciplinarnost naših studija. Danas mislim da sam napravila pravi izbor i srećna sam zbog toga.

2. U kakvom sećanju Vam je ostalo studiranje?

U vreme kada sam ja studirala naš fakultet nije imao svoju zgradu već se nastava odvijala u amfiteatru i dru­gim zgradama Medicinkog fakulteta, u dr Subotića. Studiralo se 4 godine i na prvoj godini studija je bilo 150 studenata. Trčeći sa jednog preda­vanja na drugo, iz jedne u drugu zgradu, nismo imali mnogo mo­gućnosti da se družimo i delujemo

kao generacija. Bar je to moj utisak. Druženja su postojala u okviru grupe sa kojom ste na vežbama. Sa druge strane, okolnosti su bile takve da je malo studenata imalo priliku da ostvari kontakt sa kolegama iz drugih zemalja, ili da stiče dodatna iskustva. Mislim da su današnje generacije studenata bolje organizovane, imaju više mogućnosti koje, rekla bih, uspešno koriste.

3. Kako je započela Vaša karijera farmaceuta?

Moja karijera farmaceuta je počela uobičajeno. Posle završenih studi­ja obavila sam pripravnički staž, položila državni ispit i jedno vreme radila u apoteci. I kao što to često u životu biva, jedan slučajan susret sa koleginicom koja je radila na “Katedri za Farmaceustku hemiju i analitiku lekova” preokrenuo je moj životni

Prof. dr Zorica Vujić

“DANAŠNJI STUDENTI IMAJU VIŠE MOGUĆNOSTI!”

Dekanka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu govori o svom studiranju i karijeri, organizaciji fakulteta, o prednostima, ali i manama primene bolonjskog sistema

intervju

17

put. Katedri je bio potreban saradnik sa 1/3 radnog vremena, ja sam bila slobodna i na doktorskim studijama iz biohemije. Posle godinu dana uka­zalo se mesto za jednog asistenta, ja sam se prijavila i bila primljena.

4. Šta smatrate svojim najvećim uspehom u karijeri?

Teško je dati jednostavan odgovor na ovo pitanje. Smatram da je uspeh lični doživljaj da je postavljeni cilj dostignut i mora se posmatrati u kontekstu vremena. Postojalo je više događaja kojima sam se iskreno radovala u trenutku dešavanja. Moja karijera nije bila skokovita, niti politička, razvijala se postepeno i harmonično sa mojim postavljenim životnim ciljevima. Zadovoljna sam i srećna što sam profesor baš na Farmaceutskom fakutetu i što radim posao koji volim.

5. Šta Vas je motivisalo da postan-ete dekan?

Kao asistent nisam razmišljala da ću jednog dana biti u poziciji da se kandidujem za ovu funkciju. Obav-ljajući funkciju prodekana za finansije od 2012. do 2015. godine bila sam u prilici da se bliže upoznam sa orga­nizacijom i načinom rada fakulteta. Rukovođenje institucijom koja ima preko 300 zaposlenih i blizu 2000 studenata jeste izazov ali nije ni jed­nostavno ni lako. Naravno, ne treba zaboraviti sticaj životnih okolnosti koje su stvorile priliku, kao ni veliku podršku članova Nastavno-naučnog veća, što je priznanje ali i obaveza. U svakom slučaju, osećam veliku čast što sam u prilici da obavljam ovu funkciju.

6. Koji su Vaši planovi vezani za or-ganizaciju i funkcionisanje fakulte-ta?

Od početka mandata ovo rukovod-stvo nastoji da rad fakulteta prilagodi

savremenim društvenim kretanji­ma i isprati sve promene. Moj lični utisak je da smo dosta radili u svim segmentima poslovanja. Izmenjen je način polaganja prijemnog ispita, skraćen je staž za sve magistre far­macije i magistre farmacije-medicin­ske biohemičare, adaptiran je prostor učionice i dobijena još jedna računarska sala, realizivan je veliki IPA projekat u okviru koga smo dobili kapitalnu opremu, uveden je sistem kvaliteta ISO 9001. Nadam se da i studenti osećaju da imaju podršku za sve svoje aktivnosti. U nared­nom period nas očekuje realizacija studentske prakse u X semestru i još jedna reakreditacija.

7. Jeste li zadovoljni primenom bolonjskog sistema na našem fakultetu i kako biste generalno ocenili znanje nasih studenata?

Bolonjski način studiranja je došao kao imperativ, svi fakulteti su bili u obavezi da ga primene, bez obzira na lični stav. U proces reforme nastave smo ušli bez finansijske podrške pa se realno može postaviti pitanje u ko­joj meri smo zaista primenili bolon­jske propise. Na primer, nastava na prvoj godini bi trebalo da se odvija u grupama od 80, broj studenata na svakoj sledećoj godini bi trebalo da bude sve manji. Poznato je da naš fakultet ima samo amfiteatre i nema odgovarajuće učionice pa je i nastava organizovana onako kako se mora. Na taj način smo izgubili premise rada u malim grupama i interaktivnu nastavu. Polaganje ispita iz delova je donelo veću prolaznost i kraće studiranje ali ostaje utisak da su studenti previse opterećeni izlascima na ispite i kolokvijume i da nemaju vremena da se posvete studijama i proučavanju gradiva. Moj utisak je da su znanja kratkotročna i da se usvojeni sadržaji brzo zaboravljaju. Na inicijativu prodekana za nastavu, prof. Milenkovića, od ove godine ćemo uvesti test retencije znanja koji će nam pomoći da dobijemo pravu procenu znanja studenata.

8. Kako provodite slobodno vreme?

Imam mnogo interesovanja za različite stvari. Volim ples, kuvanje, pletenje, šivenje, nalazim da je umet­ničko rezbarenje povrća jako zanim­ljivo, privlači me slikarstvo mada sam ubeđena da nemam talenta. U pojedinim fazama života sam se bavila ovim stvarima ali mi trenutno nedostaje vreme. Nadam da ću se ovome više posvetiti kada prođe mandate dekana.

9. Šta je po Vašem mišljenju recept za ispunjen i srećan život?

Ne postoji univerzalan receptni model. Mišljenja sam da čovek mora da bude u izvesnoj meri ambiciozan kako bi se kretao napred i dovoljno zadovoljan onim što je postigao, kako ne bi živeo sa gorčinom i u uve-renju da se samo njemu dešavaju nepravde. Drugim rečima, treba naći mir u sebi. Naravno, veoma je važan balans između privatnog i profesio­nalnog.

10. Šta imate da poručite studenti-ma koji će čitati ovaj intervju?

Radite vredno, gradite svoju karije­ru na temeljima koje ste poneli sa ovog fakulteta, budite dobri ljudi, pomažite drugima i dajte sve od sebe, vratiće se sigurno. Ceo život je ispred vas a svet čeka da ga istražite. Svet je onoliko zanimljiv koliko smo mi radoznali.

Nikola Madžarević

intervju

18

... da pogledate

KONJE UBIJAJU, ZAR NE? (1969.)Film Sidnija Polaka zasnovan

je na istoimenom romanu Horasa Mek Koja I iako preporučujemo i knjigu, sam film je ipak ostavio jači utisak, verovatno iz razloga sto je knjiga čitana nakon odgledanog filma, mada su i glumci besprekor­no izneli svoje uloge (nominovan za devet Oskara!). Sam naziv filma je aluzija na ubistvo iz milosrđa, a radnja je smeštena u tridesete go­dine prošlog veka (Velika depresija u SAD), kada su maratonske igre do granica izdržljivosti, bile veoma popularan način “lake” zarade po cenu prodaje sopstvene privatnosti. Zvuči li vam poznato?http://www.imdb.com/title/tt0065088/

Originalni naziv filma: They shoot horses, don’t they?Režiser: Sidni PolakUloge: Džejn Fonda, Majkl Sarazin, Gig Jang, …Trajanje filma: 2h 9 min

… da posetite

ETNOGRAFSKI MUZEJ Etnografski muzej jedan je od najstarijih muzeja na Balkanu i sa svojom stalnom postavkom “Narod­na kultura Srba u XIX i XX veku”

zabava i slobodno vreme

PREPORUČUJEMO

19

zabava i slobodno vreme

sa punim pravom se moze nazvati čuvarem kulturnog blaga. Izložbom su obuhvaćeni narodna nošnja, predmeti iz svakodnevnog života, ali i celokupni enterijeri. Da bismo znali kuda idemo, važno je znati odakle dolazimo.

Adresa: Studentski trg 13, BeogradCena ulaznice: 150 dinara… da pročitate

“PRODAVNICA TAJNI” Dina Bucatija, objavljena 1970. godine, predstav-lja zbirku pripovedaka u kojoj pisac (novinar po profesiji) oslikava magi­ju svakodnevice služeći se bogatim metaforama.

“KUGA” Albera Kamija je psihološki roman iz 1947. godine, u kojem se Kami kao jedan od predstavnika egzistencionalizma bavi pitanji-ma apsurdnosti života, smrti,

požrtvovanosti i reakcijama ljudi i njihovim unutrašnjim borbama prouzrokovanih nekom situacijom ili problemom. Roman predstavlja aluziju na nacizam koji se svojevre­meno poput zaraze širio i doveo do katastrofa neslućenih razmera.

“SJEĆANJA”, memoari Mehmeda Meše Selimovića iz 1977. godine.

“NEPOZNATO ODREDIŠTE” Agate Kristi nije klasični kriminalistički roman. Objavljen 1954. godine, kada je Hladni rat dostigao svoj vrhunac, predstavlja osvrt “kraljice krimića” na dešavanja u svetu. Na­predak nauke i vrbovanje naučnika u cilju stvaranja nuklearnog oružja zarad sticanja vojne prednosti, ali i prestiža, kao i ekspanzija špijunaze zbog nepoverenja glavne su teme ovog romana.

“VRLI NOVI SVET” Većina je čula za Džordža Orvela i njegovu viziju odnosa totalitarne države i poje-dinca u njoj, a da li znate ko je Oldus Haskli? Trebalo bi. Kada je 1932. godine objavio svoj distopijski roman, svet je mislio da je poludeo. Rađanje dece iz epruvete bez ika­kvog prethodnog fizičkog kontakta, jednak životni vek za sve, gubljenje ličnog identiteta i stvaranje po­trošačkog mentaliteta, promiskuitet (“Svako pripada svakome.”) i lažna sreća neke su od tema kojih se do­takao. Gospodari Vrlog novog sveta pronašli su način kako da nateraju ljude da zavole svoje robovanje. Apsolutno proročki.

Sonja Babić

20

zabava i slobodno vreme

Bojan Nikolić (treća godina, smer MF) se u slobodno vreme bavi duborezom. Da,

dobro ste pročitali, pank je možda izumro, ali duborez i dalje grize. Ovom veštinom vlada već pet godina, otkako je nasledio opremu od daljeg rođaka. Osnove mu je pokazao prijatelj koji je po profesiji slikar, ali sve više od toga Bojan je svojom predanošću sam razvio. Razmišljao je da se oproba i u slikanju, ali se ispostavilo da je ovo lepše, lakše i prihvatljivije za njega. Tvrdi da mu je za hobi potrebno samo drvo, nožići, vreme i volja, stoga je napravio uslove da se bavi duborezom u studentskom domu. Inspiraciju crpi iz reči svojih nas­tavnica : „Ako ne ostaviš svoj trag dok živiš, kada umreš niko neće znati da si i ti gazio ovom stazom“ , i na ovaj način pokušava da ostavi pečat i potpis u svom postojanju, ali pre toga, da se odvoji i odmori od pritiska i obaveza. Trenutno ima nekoliko završenih radova, koje možete pogledati na

njegovom fejsbuk profilu. Aleksandar (druga godina, smer MF) i Momčilo Petrović (prva godina, smer MF) imaju bend, pod nazivom “Evakuacioni izlaz”. EI je nastao iz grupe “Haos”, 2012. godine. Momci su shvatili da žele da istražuju “tvrđi” zvuk, kako kroz svoje, tako i kroz tuđe pesme. “Kada se bavite muzikom, veoma je bitno držati svoje vidike otvorene, što šire moguće” – kaže Aleksandar. “Mnogi se, u težnji da nađu svoj zvuk, ukalupe, a jednosmerno razmišljanje smanjuje mogućnost za daljim napretkom. Treba raditi na sebi i razvijati se, ali bitno je da pored svih faktora koji te ograničavaju ne doprinosiš tome i sam. Zato sa zadovoljstvom nastav-ljamo da sviramo obrade. U autorskoj muzici trudimo se da eksperimen­tišemo sa svim pravcima koji su os­tavili utisak na nas, i zbog toga sporo produkujemo. Dobre stvari zahtevaju vreme.” Sadašnju postavu EI čine Marko Subotić (bubanj), Stevan Antonije­

vić, (prateći vokal i bas), Momčilo (pevač i solo gitara) i Aleksandar (prateći vokal i ritam gitara). “Ekipa se vremenom menjala, jer kada ste u bendu morate da imate povere-nje, razumevanje i hemiju sa svim članovima kako bi to zvučalo sinhro­nizovano i ispolirano. Prave ljude je teško naći, ali kada se to desi dobi­jate vanvremenske komade”, dodaju ostali članovi benda. Teško je uskladiti probe sa svim obavezama. Trude se da bend što manje trpi i da svoje vreme organizu­ju prema tome. Ume da bude veselo kada se vrate sa svirke usred noći, a sutradan moraju na fakultet, ali kako oni kažu, sve je to r’n’r. Teodora Obradović (treća godina, smer MB) se aktivno bavi folklorom već petnaest godina. Sa četiri go­dine upisali su je na balet, ali pošto se učiteljica preselila u drugi grad krenula je na folklor i od tada nije prestala. T . Kako ona kaže – “Tamo su ljudi, prijatelji za ceo život, tamo je igra, ali i tradicija.”

HOBI NIJE MISAONA IMENICA

21

Trenutno igra u KUD-u “Branko Cvet­ković” i veoma je zadovoljna. Prošle godine je igrala u “Špancu”, a najduži deo karijere provela je u KUD-u ‘’Ra­vangard’’ iz Sombora, svog grada. Probe, koje ima tri puta nedeljno, uključuju igranje, pevanje i nezau-stavljanje. Sve je to veoma naporno, ali ništa nije slađe od zasluženog aplauza. Igra joj je donela puno prijatnih iskustava. Putovala je Evropom, upoznala je mnogo ljudi, kao i svog sadašnjeg dečka. Naravno, pored zabavnog, hobi je za nju bio i eduka­tivnog karaktera. Naučila je mnogo toga o različitim kulturama, istoriji i ljudima. To je ono što je motiviše da se trudi iz probe u probu, dajući svoj maksimum. Pored svega, Teodora periodično stiže i da radi u kafiću. Veruje da, ko­liko god da je teško, ako nešto voliš i želiš, dvadeset i četiri časa će uvek biti dovoljno. Jelena Biberdžić (peta godina, smer MB) se bavi izradom unikatnog nakita. Sve je počelo dok je bila u osnov­

noj školi. Zainteresovana makrame narukvicama, od konca i običnih perlica, preko raznih materijala, konačno se susrela sa polimernom glinom 2000. godine. ‘’To je bila ljubav na prvi dodir’’ – kroz osmeh kaže Jelena. Pravljenje nakita za nju predstavlja odličan način za oslobađanje od stresa i zato uvek nalazi vremena da odmori mozak i uposli prste. Inspiraciju najviše nalazi na inter­netu. Trudi se da bude upućena u najnovije trendove u svetu gline i isprobava nove tehnike, akrilne boje i pigmente, a ako je u mogućnosti, naruči i po neku knjigu. ‘’Opcije su neverovatne, stoga ovo nije nimalo jeftin hobi’’ - kaže Jelena. Kao naredni korak, planira da učestvuje na ‘’Fimo World Project’’ – u. Njen rad možete pogledati na https://m.facebook.com/iguanArt/ Nenad Čolić (druga godina, smer MB) se bavi produkcijom elektronske muzike. Ljudi ovo često mešaju sa profesijom DJ-a, ali postoji nezane­marljiva razlika između stvaranja i puštanja muzike. Ranije se bavio i

automehanikom, ali to je trenutno u drugom planu. Nenad je u muzičkim vodama već sedam godina i ima četrdesetak svojih traka, različitih žanrova, od dubstep-a do hard core-a. Ovim se bavi jer je shvatio da muziku voli previše da bi je samo slušao, a uz to predstavlja i odličan “ventil”. Ironično, najviše vremena nalazi za vreme ispitnih rokova, jer se ispostavilo da mu uz intenzivniju intelektualnu aktivnost lakše navire inspiracija. Ko voli elektroniku može da istraži njegov profil na soundcloud.com/chola-alone Danijela Žujović (četvrta godina, MF smer) izražava svoju kreativnost quilling-om i, sve više, scrapbook­ing-om. Scrapbooking je kolaž teh­nika kojom pravi albume. Sve je od papira, ali se mogu dodavati raznoliki ukrasi. Može se dekorisati fotografi­jama, porukicama i čim god poželite. Quilling je posebna tehnika savijanja papira koja prati šablon, ali najbolji radovi su upravo oni koje sami os­mislite. To je dokazala osvojivši prvu nagradu na jednom konkursu ruko-tvorina. Kod nas malo ljudi zna za to i generalno je teško naći adekvatan materijal i informacije, zato je glavni izvor za nju bio internet. “Počela sam da radim pre nekoliko godina. Uživam u priređivanju prijatnih iznenađenja svojim voljenima i to mi je bio motiv” - kaže Danijela. Najviše kreira posle ispitnog roka, a i kadgod želi da se odmori od ostatka sveta. Na taj način daje sebi oduška, ali dobija opipljiv rezultat svog truda. To je čini srećnom, ali i ljude oko nje, jer je sve što je do sada pravila posluži­lo kao poklon. “Volim svestranost i verujem da sve može da se postigne uz dobru organizaciju i jasnu sliku o tome šta želite”, dodala je za kraj.

Jovana Ilkić

zabava i slobodno vreme

22

KAKO SE OSLOBODITI STRESA?U svakodnevnom životu izloženi

smo raznim vrstama stresa, počevši od onih, naizgled

nebitnih stvari - hoćemo li ostvariti dovoljan broj predispitnih poena za izlazak na ispit i da li imamo 51% urađenih zadataka kod svakog pro­fesora. Pored toga, tu su i nerviranja u pošti, banci, gradskom prevozu. Koliko god se trudili, uvek se nekako iznerviramo za sitnicu. Ako ne nauči­mo da kanališemo negativnu energi­ju na pravi način, možemo dovesti svoj organizam u stanje poremećene homeostaze.

Za prevenciju mnogih bolesti veoma je važno ublažiti stresno stanje. Svi znamo da je stres skup nespecifičnih reakcija našeg organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okružen­ja. Oni aktiviraju tzv. adaptivni mehanizam kojim se naš organizam brani i uspostavlja ravnotežu. Faktori koji uzrokuju stres se dele na fizičke (hladnoća, toplota, buka) i psihološke (velika odgovornost, traumatični porodični događaji…).

1936. godine Hans Seli je razvio te­oriju prema kojoj se stres javlja zbog poremećaja ravnoteže u organizmu, pod dejstvom spoljašnjih i unutrašn­jih faktora, koji se nazivaju stresori. Odgovor organizma na njih naziva se stres-reakcija.

Stres-reakcija je neuroendokrinog karaktera i manifestuje se kao niz simptoma koji se nazivaju Selijev sin-drom. Postoje tri faze ove reakcije:

• Šok-kada se organizam suočava sa stresnom situaci­jom

• Rezistencije-kada organizam pruža otpor i

• Iscrpljenost-kada organizam troši svoju snagu braneći se od štetnih faktora.

Studije su pokazale da je stres zarazan poput gripa, zato što su ljudi osetljivi za tuđa raspoloženja, posebno ona negativna. Takođe, is­traživanja pokazuju da oni koji žive sa depresivnim osobama, posle 3 do 6 meseci počnu da pokazuju simptome depresije. Stres se širi sa jednog člana porodice na drugog, prenose ga kolege na poslu. Naučnici kažu da nas zapravo feromoni iz znoja drugog čoveka čine nervoznim i povećavaju nivo kortizola. Psihološke studije koje se bave psihologijom masa takođe potvrđuju fenomen širenja straha u velikoj grupi ljudi. Preko znoja prepoznajemo nečiji strah, pa i sami počinjemo da se instinktivno plaši­mo.

UBLAŽITE STRES-SAČUVAJTE ZDRAVLJE

Stres može da bude okidač za mnoge bolesti. Manifestuje se na razne načine koji uključuju nesanicu, gla­vobolju i probleme sa težinom. Stres spada u faktore rizika koji utiču na st­varanje naslaga u krvnim sudovima.

Postoji mnogo tehnika oslobađanja od stresa, a neke od njih radimo spontano, npr. kada zatvorimo oči. To može da pomogne da se smiri­mo i fokusiramo na nešto što nas ne uznemirava na nekoliko minuta. Takođe, pomaže i osvežavanje hlad­nom vodom preko zglobova ruku i po vratu, posebno ispod ušiju, jer se tu

arterije nalaze tik ispod kože. Smatra se da su radnje koje se ponavljaju, kao što su pletenje ili heklanje, vrlo korisne za oslobađanje od napeto­sti. Duboko disanje takođe opušta i oslobađa od stresa.

Ono što nikako ne treba uzimati kad smo napeti jeste alkohol. Pod njegovim uticajem se može povećati osećanje uzrujanosti i nervoze, jer utiče na sposobnost rasuđivanja.

Ono što je najbolje za dugoročno oslobađanje od stresa je sport i rekreacija, u vidu plesanja, plivanja, šetnji. Ne dozvolimo da nam stres naruši zdravlje!

SAVETI ZA POBEĐIVANJE STRESA

• Ne potiskujte emocije

• Razgovarajte o problemima sa bliskim ljudima

• Redovno „praznite“ nega­tivnu energiju

• Odvojite vreme za san i odmor

• Planirajte i organizujte obav­eze

• Pronađite hobi

• Ne ustručavajte se da po­tražite stručnu pomoć!

Jovana Pavlović

zabava i slobodno vreme

23

Da li vaše zdravlje trpi zbog studi­ja? Sećam se svoje prve go­dine... Poslednji ispit - usmeni

iz matematike, julski rok, pet dana - četrdeset pitanja. Kako sam upisao ocenu u indeks - pravac Studentska poliklinika! Upala grla! I još neke sit­nice... Naredna tri dana sam bukval­no prespavao. Pio sam one konjske tablete antibiotika od 1000mg. To više neću dozvoliti sebi!

Ispitni rok je vreme kada se studenti nalivaju kafom i energetskim pićima i gotovo ne spavaju. A dani posle ispit­nog roka je vreme kada se studenti nalivaju alkoholom i opet gotovo ne spavaju. Kada uz to dodamo pušenje, lošu i neredovnu ishranu, slabu fizičku aktivnost i stres dobijamo ono što na predavanjima nazivamo pacijentom ili barem dobrim kandidatom za paci­jenta. Nažalost, biti akademski obra­zovan ne znači imati svest o (svom) zdravlju. Baš studenti farmacije, kao budući zdravstveni radnici, bi trebalo

da na svom primeru pokažu da znan­je koje stičemo na fakultetu i njegova pravilna upotreba dovodi do očuvan­ja i poboljšanja zdravlja. Znamo šta sve dovodi do bolesti a šta je spreča­va. Zašto onda to da ne iskoristimo? Zar ćemo sutra pacijentima u apoteci govoriti kako duvanski dim ubija a u nama će istovremeno ključati želja da izađemo na pauzu ili da nam se završi smena kako bismo povukli koji dim? Zar tokom studija nismo naučili da je bolje sprečiti nego lečiti?

Kako bi bilo da danas promenimo sebe a sutra svet? Da cigarete zamenimo jabukama? Da noćne izlaske zameni­mo šetnjama prirodom? Zar je teško?

Nažalost, studenti uče da bi naučili, da bi položili ispit, da bi bili na budžetu! Takav je sistem! Retko ko uči da bi znao, jer ipak je znanje najjače oruž­je jednog farmaceuta, naravno, samo ako se pravilno koristi. U prvoj godini mi je otac rekao ako ne budem bio na

budžetu mogu da se vratim na selo da čuvam ovce. Tada sam ga očigledno preozbiljno shvatio.

Ispitni rok je (sada) za mene vreme kada spavam dovoljno jer ne moram ujutru na predavanja, kada jedem re­dovno jer ne moram kroz 15min na vežbe da stignem. Zdravlje više ne trpi, ali trpi prosek. Nema veze, bitno da sam zadovoljan sobom!

Nikola Bošković

“Kako bi bilo da danas promenimo sebe a sutra svet? Da cigarete zamenimo jabukama? Da noćne izlaske zamenimo šetnjama prirodom? Zar je teško?”

studenti i zdravlje

zabava i slobodno vreme

24

„April u Beogradu, umorno se smeši...“

Stih poznate pesme Zdravka Čolića u potpunosti opisuje studente farmacije, kao i sve one koji imaju aprilski ispitni rok. Svi su okupi­rani spremanjem ispita, sa željom da im što manje ostane za naredni rok. S obzirom na to da ovaj rok, na sreću (ili žalost, zavisi iz kog ugla posma­tramo) kratko traje, sasvim je u redu opustiti se posle toga.

Za ljubitelje predstava, na repertoaru Narodnog pozorišta nalazi se veliki broj komedija i drama, po jako pris­tupačnim cenama. Kako su studije i život sami po sebi jedna velika dra­ma, preporučila bih odlazak na bilo koju komediju Branislava Nušića.

Posebnu pažnju bih skrenula svima onima koji imaju prebivalište na teri­toriji opštine Palilula. U Ustanovi kul­

ture „Palilula“, svakog radnog dana od 9 do 16 časova, možete preuzeti besplatne karte za predstave koje se tamo prikazuju. Jedna od njih je i komedija „Pazi šta želiš“ u kojoj glume Radovan Vujović i Aleksandar Radojičić (što će posebno obrado­vati ženski deo populacije). Za više informacija o terminima predstava i rasporedu deljenja karata, posetite sajt www.ukpalilula.rs.

Ljubitelji klasične muzike, mogu se prepustiti notama poznatih kompozi­tora u izvođenju mladih umetnika, svakog ponedeljka i četvrtka u galeriji Srpske akademije nauke i umetnosti.

Pristalice rok svirki, a i oni koji vole koktele, mogu svake srede slušati mladog i talentovanog muzičara, Vukašina Brajića (učesnika „Operacije trijumf“), u Čorba kafeu.

Obožavaoci sedme umetnosti mogu

posetiti neke od mnogobrojnih bioskopa i pogledati mnoštvo filmo­va, naročito onih koji su predstavljeni na ovogodišnjem 44. Festu. Svaki bioskop ima svoj filmski dan, kada je jeftinija cena ulaznica (Dom Sind­ikata-ponedeljak, Tuckwood-sreda), a neki od njih imaju i popuste za studente.

Oni koji se ni u čemu ovom ne pronalaze, neka april iskoriste onako kako najbolje umeju. Neka čitaju, šetaju, neka se zaljube - jednostav­no, neka rade ono što ih ispunjava. Svakako je bilo šta bolje od gledanja rijaliti programa i bavljenja tuđim životima. Život je jedan i zašto da ga ne iskoristimo najbolje što možemo?

Jovana Pavlović

APRIL U BEOGRADU

zabava i slobodno vreme

25

Koliko su vas naučili? Odgovor nije bitan, to u svakom slučaju ništa ne znači jer koliko god da su vas

naučili, nisu dovoljno. Bitno je samo da vas nisu naučili svemu što znate.

Neznanje je često smešno, predmet ironije i ruganja, omalovažavanja. I dok mu mi sa podsmehom dobacujemo i pljujemo ga, ono nam, tako jadno, svima kopa grobnicu.

Boriti se protiv neznanja slično je isterivanju duhova. Oni koji ih ne vide, u tom poslu vam nikad neće pomoći. Tako smo svaki dan primorani da posmatramo teror ovog demona i pitamo se ponekad da li su naše oči proklete da to vide. Ali kukanjem, predajom, ili gnevom sa druge strane, ništa nećemo postići. Bukom se neznanje samo razbuktava, a pognutu glavu ono lako obuzima. Učenje je jedina oštrica koja ga može poseći. Ali nije lako početi sa učenjem. Ono je poput planinske poljane prelivene oštrim vazduhom. Svi mi nosimo barm malo te svežine u sebi, jer svi smo gore počeli, godinama pre nego što smo se survali u ustajale gradske podrume.

Šta ako vam kažem da nije svuda tako mračni i zagušljivo kao ovde? Zašto se niste čuvali laznog saznanja? Kada bismo mogli da zaboravimo sve te šuplje lekcije koje su nam servirali pre nego što smo naučili da učimo. Ali pokušajmo za početak da se oslobodimo odavde, onda će sve imati više smisla.

Izvacite informacije iz mozga, izbrišite put koji ste davno precizno iscrtali ispred sebe, svucite poglede društva, začepite uši i otvorite oči. Niste valjda goli? Zar vam ništa nije ostalo? Nema veue, upravo ste napustili podrum.

Sada vidite koliko je svet veliki i koliko je život kratak. Pozovite prijatelje da izađu i pridruže vam se, ali ne gubite dragoceno vreme ubeđujući ih da to učine. Neki su uspevali da sa sobom povuku čitave gomile ljudi, ali vi nemojte pridavati značaj tome koliko vas ljudi prati. Za vaš put ka saznanju i za stvaranje vaše vizije sveta sami ste sasvim dovoljni.

Dole svi plaču zato što su odrasli i što više ne veruju u bajke, a ja vas gore pitam vidite li sada zašto je život veća bajka od svih onih koje su nam čitali? Upravo zato što nije napisana i što se kraj nikada neće saznati. Obrišite prašinu i otvorite te stare spise, saznajte o putovanjima onih pre vas. Mnogo se njih popelo na ovu poljanu, ali su se po njoj samo retki kretali i mahom su nalazili različite stvari. Kopka li te šta ćeš ti gore naći? Da, tamo postoji nešto što čeka samo tebe i nikoga drugog na celom ovom svetu. Nećeš valjda to da propustiš? Probudi duh tragača mirisom mastila, razapni jedra od uljanog platna i zapleši na palubi uz huk okeanske simfonije... Ako samo jednom kreneš, uveren sam da se nikad nećeš zaustaviti.

Na ovom putu nemoj zaboraviti da saznanjem hraniš i srce i duh. Ako budeš hranio samo mozak, nikada nećeš biti sit. I na kraju bih vas sve zamolio da na ovaj spis ne gledate kao na neko uputstvo. Učinite li tako, iz njega ništa niste naučili.

Vladimir Novakovoć

O UČENJUzabava i slobodno vreme

26

Kročivši u farmaceutske vode, većini studenata može na prvi pogled da se učini da je fakultet

vrlo posesivan i da želi pažnju i vreme studenata isključivo i samo za sebe, koristeći se iscrpljujućim rasporedom i velikom količinom novih saznanja. Ipak, ta saznanja su konkretna, prak­tična (koliko god nam se ponekad činilo da nisu), i predstavljaju uslov za razvoj veština neophodnih u kasnijem bavljenju farmacijom.

Jedan filozof je davno rekao da je pravo znanje u stvari ono koje je beskorisno i ne služi ničemu, nema praktičnu primenu. To je naravno u potpunoj suprotnosti sa našim današnjim shvatanjima o znanju, jer savremeni čovek teži utilitarnosti; ali ne bi trebalo da tako bude u pot­punosti. Osvrnimo se na vekove koji su prethodili ovom našem. Osim što

su u izuzetnoj meri doprineli razvoju hemije i savlađivanju bolesti i raznih pošasti, farmaceuti su intenzivno radili i na promovisanju kulture i obrazovanja. Oni su se trudili da stvore što bolje uslove za napredak, i ta namera je vrlo plemenita. Ono čemu svaki čovek treba da teži, bilo da je farmaceut, inženjer ili umetnik, jeste da svojim sklonostima una­pređuje sebe i okolinu srazmerno svojim mogućnostima. U tome mu mogu pomoći šarenila festivala, raz­nolikost izložbi, sajmova, predavanja u kulturnim centrima; gledanje filmo­va kao što su Dead poets society, The theory of everything, serija Breaking bad (ovo nikako u vreme ispitnog roka!); čitanje, pa makar i stranice dnevno, recimo knjige Slika Dorijana Greja. U Narodnom pozorištu se igra fantastična Velika drama (Vuk Kostić je u glumačkoj postavi!), vredna svak­

og sata; poseta SKC-u, makar jednom mesečno, naročito ako predavanje drži Centar za promociju nauke. Svaki novi dožvljaj ostavlja svoj trag u svesti mladog uma, ma koliko sitno i beznačajno on delovao. Postati aktivan učesnik u životu jeste najviši cilj od svih, jer iskonska potreba čoveka je da ostavi trag, i (budućim) farmaceutima ta potreba ima velike predispozicije da bude zadovoljena.

Najveća je šteta protraćiti sopstve­no postojanje u spavanju i korisnom radu. Naravno, ne treba se potpu­no odati ni samo uživanjima. Neka slobodno vreme bude ispunjeno hobijima, strastima, kafenisanjem, dočekivanjem zore, novim ljudima, promenama. Carpe diem.

Teodora Marinković

CARPE DIEM

“Jedan filozof je davno rekao da je pravo znanje u stvari ono koje je besko-risno i ne služi ničemu, nema praktičnu primenu. To je naravno u potpunoj suprotnosti sa našim današnjim shvatanjima o znanju, jer savremeni čovek teži utilitarnosti; ali ne bi trebalo da tako bude u potpunosti.”

zabava i slobodno vreme

27

studentske organizacije

Kroz čitave studije se provlači skoro pa nevidljiva, ali opet prisutna studentska organizacija

našeg Fakulteta. Nažalost, mnogi je se sete tek kada studentska prava budu „ugoržena“. Naravno, govorim o Studentskom parlamentu.

Izbori za Studentski parlament (u daljem tekstu Parlament) se održa­vaju početkom aprila. Na izborima se biraju predstavnici godina za nared­nu školsku godinu, delegat Fakuteta u Studentskom parlamentu Univer­ziteta u Beogradu (SPUB), kao i 15 članova Parlamenta preko izbornih listi. Svaka izborna lista treba da ima nosioca liste, 15-20 članova, kao i potpise 30 studenata da je podrža­vaju. Iako su izbori u aprilu, prema pravilniku mandat novom sazivu Parlamenta, koji broji 23 člana, počinje u oktobru kada se bira pred­sednik i raspisuju izbori za studenta prodekana koga biraju članovi Parla­menta. Sem predsednika, Parlament ima i sekretara i koordinatore timova - Tim za nastavu i reformu, Tim za nauku i međunarodnu saradnju (CNIRS), Tim za odnose sa javnošću, Tim za reevaluaciju ESPB i Tim za unapređenje kvaliteta studiranja. Osim toga, Parlament delegira četiri studenta za članove Saveta fakulte­

ta kao i studente koji učestvuju u radu različitih komisija - Komisija za praćenje i unapređenje kvaliteta nas­tave, Disciplinska komisija, Komisija za dodelu dodatnih ESPB, Komisija za organizovanje i sprovođenje postup­ka studentskog vrednovanja. Sed­nice Parlamenta su obično jednom mesečno u večernjim satima.

Predsednik Parlamenta koordiniše rad svih članova. Student prodekan predstavlja Parlament u dekanskom kolegijumu i prima novčanu nak­nadu za svoj rad. Koordinator tima za nauku i međunarodnu saradnju, odnosno predsednik CNIRS-a, u saradnji sa prodekanom za nauku i međunarodnu saradnju, obezbeđu­je uslove za naučno-istraživački rad studenata. CNIRS je odgovoran za postavku Fakulteta na Festivalu nauke. Komisija za praćenje i una­pređenje kvaliteta nastave je vero­vatno najbitniji organ Fakulteta u kome studenti imaju uticaj jer putem ove komisije može se uticati na sa­držaj, obim i način izvođenja nastave iz pojedinih predmeta.

Verovatno najveći uspeh Parlamenta, u nekom skorašnjem vremenu, jeste šest rokova na našem Fakultetu, a zatim i na nivou Univerziteta, te se

i ovom prilikom zahvaljujem svim kolegama koji su se išli na proteste. Fromirana je zvanična fejsbuk grupa Parlamenta za lakšu komunikaciju sa studnetima (https://www.face­book.com/groups/parlamentff/), koja danas broji preko 1800 čla­nova. Ujedno je formirana i grupa namenjena budućim kolegama, za promociju Fakulteta i pružanja informacija za prijemni ispit (https://www.facebook.com/groups/buduci­studentiff/). Zatim, treći semestar za redom, naši studenti mogu pohađati besplatne kurseve stranih jezika u okviru projekta „Studenti studenti­ma“. A u decembru 2015. godine je organizovan Mini sajam studentskog organizovanja.

Imamo još projekata u planu ali nam nedostaju studenti za njihovo sprovođenje, te ovom prilikom pozi­vam sve zainteresovane da nam se pridruže. Nove ideje i nova energija su dobrodošli!

Nikola BoškovićTim za odnose s javnošću

studentski parlamentfarmaceutskog fakulteta

28

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

BPSA (BELGRADE PHARMACY STUDENTS ASSOCIATION) slavi punoletstvo!

BPSA

13. novembar 1998. go­dine bio je dan kada je osnovana prva student-

ska organizacija na Farmaceutskom fakultetu. Sujetni bi rekli da broj 13 ne može doneti sreću, međutim, osnivači i članovi BPSA-e, puni entu-zijazma i željni izazova, dokazuju da se timskim radom i upornošću mogu ostvariti i naizgled nedostižni ciljevi.

A čime se to bavi BPSA?

BPSA se bavi projektima čiji su ciljevi približavanje studenata najnovijim trendovima u vezi sa farmacijom i obrazovanje farmaceuta kroz razne edukativne programe, pro­jekte razmena, dobrotvorne akcije, akcije Javnog zdravlja, projekte Tima medicinskih biohemičara i mnogim drugim, a sve u cilju razvoja profe­sionalne svesti budućih farmaceuta i medicinskih biohemičara i moti­vacije za međusobnu saradnju. BPSA se može pohvaliti i višegodišnjom uspešnom saradnjom sa Farma­ceutskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, drugim organizacijama na matičnom fakultetu, Ministar-stvom zdravlja RS, Institutom za javno zdravlje Srbije, Institutom za transfuziju krvi Srbije, Nacionalnom kancelarijom za kontrolu duvana, Zdravstveno potpornim udruženjem studenata Beograda, Međunarodnim

udruženjem studenata medicine – Srbija (IFMSA), Savez farmaceutskih udruženja Srbije, Farmaceutskom Komorom Srbije, Centrom za kon­tinuiranu edukaciju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Ko čini BPSA-u?

BPSA aktivisti i tim za tekuću godinu sastavljen od 11 članova koji svake godine rade na unapređenju organi­zacije i sprovođenju svih akcija: pred­sednik, generalni sekretar, blagajnik, dizajner i koordinatori projekata - Local Mobility Officer (LMO), Local Exchange Officer (LEO), EFK Koordi­nator, JZ Koordinator, SP Koordinator, FP Koordinator, TMB Koordinator.

SEP (Student Exchange Program) je najznačajniji i najlepši projekat Medunarodne federacije studenata farmacije (IPSF) koji pruža šansu studentima farmacije iz celog sveta da iskuse rad u različitim oblastima farmaceutske struke. Osim stican­ja praktičnog znanja ovaj projekat omogućava upoznavanje nove kulture, sticanje novih prijateljstava i divnih iskustava za ceo život. Period razmene se razlikuje od zemlje do zemlje, i može biti od 1 do 3 meseca. Većina razmena se obavlja od maja do septembra, odnosno tokom leta. Tokom perioda razmene, studentima

je ponekad obezbeđen besplatan smeštaj. Troškove puta, eventualno potrebnog zdravstvenog osiguranja i vize, snosi student. Pored odlaska u stranu zemlju SEP možete iskusiti i ugošćavanjem stranih studenta kod nas u Beogradu. Time ćete steći dodatne poene koji će olakšati vaš odlazak na SEP. Prošle godine Beo­grad je ugostio 18 stranih studenata, dok će ove godine biti domaćin 20 studenata iz celog sveta.

TWIN- Jedan od najatraktivnijih EPSA projekata je Twinnet koji predstavlja bilateralnu razmenu studenata sa farmaceutskih fakulteta iz različitih evropskih država. Projekat je osmiš-ljen tako da 10 do 15 studenata iz jedne zemlje posećuje svoje kolege iz inostranstva, a zatim oni uzvraćaju posetu. Prosečno trajanje TWIN-a je 5-7 dana, a studenti su uglavnom smešteni kod svojih domaćina ili u studentskim domovima. Twinnet se sastoji iz dva dela: edukativnog i društvenog. Edukativni deo studen­tima pruža priliku da nauče nešto novo o aktuelnim temama iz oblasti farmacije koje su uglavnom slabo zastupljene u standardnim studi­jskim programima, a relevantne su za farmaceutsku profesiju. Na zadatu temu organizuju se različite radi­onice, panel diskusije i predavanja,

29

te posete lokalnom farmaceutskom fakultetu, centrima farmaceutske industrije te zemlje, u skladu sa mo­gućnostima domaćina. Društveni deo uključuje obilaske turističkih atrak­cija, izlete, kao i obavezno degusti­ranje nacionalnih specijaliteta zemlje domaćina uz prigodnu tradicionalnu muziku i naravno nezaboravne žurke i druženja. Ove godine projekat se realizuje na relaciji Marsej-Beograd . Ove godine 14 studenata će ugostiti strane studente u periodu od 11. do 17. aprila, dok će od 24. aprila do 1. maja biti gosti svojim kolegama iz Francuske.

EFK (Evaluacija farmaceutskog kurikuluma) je projekat prikuplja-nja i analize informacija o mišljenju studenata o studijskom programu i nastavnom planu na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Informacije se prikupljaju na fakulte­tima širom Evrope anketiranjem studenata, a nakon toga se prikuplje­ni podaci analiziraju i upoređuju. Ovaj projekat je vrlo značajan jer pruža mogućnost da se uporede utisci studenata farmacije, kako iz drugih gradova Srbije, tako i iz drugih država. Ono što je još značajnije jeste da dobijeni podaci mogu ukazati i na eventualne greške određenog studijskog programa, što omogućava dalje unapređenje kurikuluma, kao i unapređenje samih studenata, a ujedno i profesije.

Savetovanje pacijenata je pro­jekat koji nas ove godine očekuje u oktobru. Projekat ima za cilj da se studentima farmacije približe realne situacije iz apoteke i da se bliže upoz­naju sa problemima u vezi sa pristu­pom i komunikacijom sa pacijentima. Preciznije-koordinator odabere problem, a studenti učestvuju u reša­vanju istog. Konceptualno, projekat Savetovanje pacijenata se sastoji iz dva dela. Prvi deo su predavanja na kojima se obrađuje određena oblast zdravstvenih problema i terapija istih, a koja imaju za cilj da pripreme učesnike za drugi deo projekta, radionicu, na kojoj učesnici rešavaju slučajeve iz prakse. Student koji u vir­

tuelnoj apoteci na najbolji način reši problem osvaja besplatnu kotizaciju za NAPSer kongres!

Farmakoterapijski pristup je sam po sebi interesantan projekat i razvija veštine poput komunikacije, em­patije i kliničkog načina razmišljanja. Namenjen je studentima starijih godina. Posebna draž je rad u okviru zdravstvenog tima od čijeg funkcio-nisanja zavisi i uspešnost lečenja. Tim se sastoji od lekara, farmaceuta i medicinskog biohemičara koji zajed­no rešavaju slučaj na zadatu temu uz pomoć moderatora i kasnije prezen­tuju svoju viziju rešenja. Definitivno projekat koji budi kreativnost, uči odgovornosti i ruši predrasude o profesijama. Uči nas da je oslonac u timu, dok kompetitivnost ostavlja po strani. Zajedno prevazilazimo bari­jere i pronalazimo rešenje proble­ma. Funkcionišemo po principu Svi za jednog! Naš cilj je zadovoljan i izlečen pacijent koga krasi širok os­meh. Zalažemo se da ovakav koncept nađe svoje mesto u praksi.

Javno zdravlje je deo BPSA-e koji se bavi promocijom javnog zdravlja kroz najrazličitije akcije. Pored toga, učestvuje u humanitarnim akci­jama, kao što je “Osmeh na dar”. Bavi se i edukacijom o prevenciji bolesti i podizanjem svesti o pos­tojanju bolesti kroz tribine i online kampa nje. Sarađuju sa brojnim organizacijama kao što su Plavi krug, NORBS, institutima - Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”, Institut za transfuziju krvi, sa Gradskim zavodom za javno zdravlje, domovima zdravlja.

Javno zdravlje je i ovu godinu nas­tavilo u istom ritmu. Prva akcija u 2016. je bila obeležavanje Nacio-nalog dana bez duvanskog dima 31. januara. Akcija je spovedena u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” i asistentkinjom Andrijanom Milošević Georgiev sa katedre za Socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo. Cilj ove akcije bio je da se ukaže na štetnost duvanskog

dima i da se nepušači podstaknu da više utiču na osobe koje konzumiraju cigarete, a sve u cilju smanjenja broja pušača. Pušači su mogli da zamene cigaretu za jabuku, a nepušači su dobijali čajeve.

Javno zdravlje se u periodu od 22. do 26. februara pridružilo kampanji “Za-grli za retke” koju je pokrenula Na­cionalna organizacija za retke bolesti, u cilju obaranja Ginisovog rekorda. Nažalost, Ginisov rekord nije oboren, ali je ostala nada da je problem postojanja retkih bolesti i teškoća sa kojima se suočavaju oboleli približen velikom broju ljudi.

U martu je, kao i svake godine, održana prolećna akcija dobrovolj-nog davanja krvi. Farmaceuti su još jednom pokazali koliko su humani i sakupljeno je 68 jedinica krvi! Studenti, ali i zaposleni na fakultetu se godinama masovno odazivaju na ovakav tip akcija čime zaslužuju jed­no veliko HVALA za izdvojeno vreme i pruženoj pomoći.

Tim medicinskih biohemičara (TMB)

Od 2009. godine, kao najmlađi deo BPSA-e, Tim medicinskih biohe­mičara nastoji da sve programe ove organizacije prilagodi studentima medicinske biohemije i da aktivno učestvuje u njihovom sprovođenju. Shodno tome, u sklopu rešavanja problemskih zadataka u Farmakote-rapijskom pristupu, pored studenata farmacije i medicine učestvuje i student medicinske biohemije. Slič­no, u sklopu Savetovanja pacijenata tim se uključuje u edukativni deo i predavanja koja se tiču laboratorij-skog aspekta u pristupu određenoj bolesti, a postoji i radionica posebno za studente farmacije - medicin­ske biohemije. Ovim angažmanom se ističe značaj interdisciplinarne saradnje i približava profesiju medicinskih biohemičara studentima drugih oblasti. Iz tog razloga TMB je pokrenuo i saradnju sa studentima molekularne biologije, kao samo­stalni projekat. TMB zajedno sa lokalnim koordinatorom organizuje i

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

30

sopstvene TWIN razmene. Studenti farmacije-medicinske biohemije ima­ju pravo da odlaze i na SEP stručne prakse, a uvek se rado odazivaju i na drženje sa SEP-ovcima.

Pored BPSA projekata, trude se da omoguće studentima medicinske biohemije i posete kompanijama bio­medicinske opreme i laboratorijama, kao i stručne prakse. Nezaobilazan je i kongres medicinskih biohemičara i EFLM simpozijum za balkanski region (koji će se ove godine održati od 25. do 27. maja). Jedan od takvih sku-pova je i naučna konferencija “Ivan Berkeš” gde se pruža mogućnost studentima da se informišu o aktuel­nostima iz struke, ali i da predstave svoje ideje i direktno komuniciraju sa najvećim stručnjacima iz oblasti laboratorijske medicine.

Ono što zaokružuje svaku godinu je NAPSer kongres na Zlatiboru gde je TMB podjednako aktivan kako u edukativnom delu u vidu predavanja i radionica vezanih za medicinsku biohemiju, tako i u fantastičnom

druženju.

Tim medicinskih biohemičara je tim entuzijasta koji veruje da uz prave ljude i timski rad nijedan cilj nije neostvarljiv.

Zašto se i kako priključiti BPSA-i?

Biti aktivista u BPSA-i može biti veo-ma korisnom, jer studenti dobijaju priliku da se upoznaju sa načinom rada u grupi, da realizuju različite aktivnosti, da razvijaju veštine i sposobnosti, da steknu poznanstva sa ljudima sa kojima će sarađivati po okončanju studija, komuniciraju sa članovima fakultetskih i univer­zitetskih uprava. Osim toga, BPSA je poznata i po dobroj zabavi i sjajnim žurkama, takozvanim OPEN barovi­ma. BPSA porodica je svake godine sve brojnija, projekti inovativniji, a prijateljstva među članovima snažni­ja, na šta je BPSA izuzetno ponosna.

Aktivnost u BPSA-i svaki student može ostvariti preko pomoći u organizaciji ili učešćem na akcijama

Javnog zdravlja i Tima medicinskih biohemičara, eduktivnim program­ima BPSA-e, a to su pre svega Far­makoterapijski pristup i Savetovanje pacijenata, učešćem na SEP ili TWIN razmeni studenata, druženjem sa studentima koji u Beograd dolaze ovim putem, kao i na mnogim dru­gim projektima koje BPSA sprovodi.

Informacije o svim projektima se mogu pratiti na facebook stranici BPSA-Belgrade-Pharmacy-Students- Association, a za više informacija možete se obratiti i samim članovima tima.

Milena Milovanović

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

31

Reč NAPSer je u prethodnom tekstu bila pomenuta nekoliko puta, ali je ostalo nerazjašnjeno njeno znače-

nje i važnost. Zbog toga smo se obratili samim NAPSer-ovcima koji će iz svog ugla opisati svoju funkciju i šta za njih znači NAPSer.Pre toga nekoliko reči o strukturi NAPSer-a.NAPSer (National Association of Pharma­cy Students - Serbia/Nacionalna Asocija­cija Studenata Farmacije- Srbija)

Nepokolebljiva Aktivna Produktivna Snažna Energična Radna armija stude­nata koja svoje ciljeve i želje usmerava ka stvaranju jedinstvenog nacionalnog centra koji zastupa interese domaćih studenata farmacije u zemlji i svetu i po­maže njihov profesionalni razvoj putem projekata i kampanja koji predstavljaju javne i profesionalne inicijative, a u skla­du sa najnovijim svetskim trendovima i težnjama u farmaciji i zdravstvu. NAPSer ima svojstvo pravnog lica sa obavezama, pravima i odgovornosti­ma koje proizilaze iz Ustava, Zakona i zvaničnih dokumenata same organizaci­je. Kao takav, ostvaruje saradnju sa part­nerima u zemlji i svetu, članica je IPSF-a (International Pharmaceutical Students’ Federation) i EPSA-e (European Pharma­cy Students’ Association).

Kruna rada NAPSer-a je svakako Nacio-nalni kongres studenata farmacije, koji se održava krajem godine na Zlatiboru i okuplja studente farmacije iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Omiljen je zbog brojnih poznanstava, kompeten-tnih predavača koji temu kongresa prib­liže studentima na najbolji mogući način, kao i zbog dobrog druženja i nezaobilaz­nih žurki i provoda. Prošle godiine je održan osmi po redu NAPSer kongres sa temom „Biljni i

dijetetski preparati - informisanost, stavovi i racionalna upotreba“.Strukturu NAPSer-a čini Upravni odbor sa predsednikom na čelu, zatim generalnim sekretarom, blagajnikom, webmasterom i četiri nacionalna kordinatora, EPSA LS, IPSF CP, PH koordinator i IPSF SEO.

Predsednik Dunja Jovanović Biti predsednik NAPSer-a je najveća priv­ilegija koju student farmacije može imati u toku studiranja. Zašto? Zato što NAPS­er tim čini 8 entuzijastičnih, kreativnih, vrednih i radnih ljudi koji uvek nađu vremena da, pored obaveza na fakultetu, urade nešto što će itekako biti korisno za sve studente farmacije. Zato što kroz rad u NAPSer-u stičemo prijateljstva za ceo život, stičemo radnu naviku i bolje orga­nizacione sposobnosti. Zato što ponosno predstavljamo studente farmacije iz Srbije u Evropi i svetu.

Moj primarni zadatak jeste da držim svoj tim na okupu, da ih motivišem da daju svoj maksimum u onome što rade i da ne posustaju, jer su upravo svojim dosadašnjim zalaganjem dospeli u NAPS­er i zaslužili da budu tu gde jesu. Pored toga NAPSer ima pet lokalnih kancelarija, pet timova koje treba bodriti, nadgledati i pružiti podršku u svemu što rade. Ono što nam ostaje nakon završetka studija, pored ostalog, biće svakako divni dani provedeni u NAPSer-u, prijateljstva, uspomene sa kongresa, motivacionih vikenda, projekata i kampanja, stručnih razmena i naravno open bar-ova. Svi studenti farmacije imaju pravo da uživaju u svemu što NAPSer pruža i nemojte propustiti priliku da budete deo jedne ovakve organizacije, jer ćete na taj način biti deo jednog velikog tima, jedne velike porodice. NAPSer jeste porodica. Generali sekretar Jelena Mitrović

Generalni sekretar je glavna pomoć predsedniku, ali i celom timu. U sve se meša i uvek je tu kad “zaškripi”. Takođe obaveza sekretara je i pisanje izveštaja i vođenje evidencije o aktivnostima asocijacije. Neću reći da sve uvek teče glatko i bez poteškoća, ali u NAPSer-u vlada pozitivna atmosfera, međusobno razumevanje i podrška što je presudno za jedan dobar tim. Zahvalna sam što sam deo ove organizacije i što zajedno sa ostalim članovima mogu da učestvu­jem u profesionalnom razvoju i druženju studenata farmacije. Blagajnik Jovana Šagovnović

Funkcija blagajnika u Napser-u se sastoji od mnoštva aktivnosti, koje podrazume­vaju nabavke, finansiranja, pregova­ranja itd. Posao je prilično odgovoran i potrebna je svakodnevna komunika-cija sa timom. Izuzetno je važno da se kontrolišu finansijski tokovi aktuelnih aktivnosti, da se prate propisi vezani za finansiranje projekata, kao i da se ostvari dugoročna uspešna saradnja sa spon­zorima. Ideja je veoma važna i čini pola urađenog posla, tako da se trudimo da kvalitetne predloge pretvorimo u stvar­nost na najracionalniji način.

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

32

Webmaster Milan Šegović Iskreno, ne znam šta bih vam napisao. Ne biraju nas, webmastere, na osnovu umeća da sročimo neki tekst, priču ili pesmu. Ne... A i zašto bi? Moje je da sednem ispred računara, sa šoljom tople kafe, možda laganom muzikom... Nebitno da li je to crtanje u Photo­Shop-u, pisanje vesti, ili možda usavrša­vanje našeg sajta ili foruma. Obično smo noćne ptice, radimo u kasne sate dok drugi spavaju. Nismo previše rečiti, mi više volimo da svoje misli iskazujemo na druge načine. Nemojte da vas zavara naš način rada! Jako smo druželjubivi, volimo šalu i timski rad. Nekad umemo biti pravi veseljaci. I to se, zapravo, jako lepo uklapa u tim. Kažem tim, ali je to zapravo jedna velika porodica. Naporno se radi, cele godine, kroz ispitne rokove, preko leta, tokom vikenda. Bude nekad i napeto - kao i u svakoj porodici, nije uvek savršeno. Ali ja je nikada ne bih menjao! Rad sa ovim ljudima je nešto nezamenljivo, i čini da svaku neprospavanu noć ne žalim, da svaki utrošeni minut mog vremena ima smisao. Možda nisam objektivan, ko zna. Jedino što znam je - da opet budem na početku studi­ja, da opet imam 19 godina... Istim bih putem išao. EPSA LS Ivan Milićević Biti EPSA Liaison Secretary (LS) znači istovremenu uključenost u rad dve velike organizacije, EPSA-e i NAPSer-a, gde LS deluje kao veza između njih. Upravo tu leži sjajna prilika za upoznavanje velikog broja ljudi, susretanje sa drugačijim pogledima na svet, drugim radostima i mogućim prijateljstvima. Moj zadatak je održavanje saradnje između NAPSer-a i EPSA-e, odnosno njenih članica, kao i implementacija i promocija EPSA-inih projekata. Sigurno ste čuli za TWIN studentsku razmenu! Jedna od mojih odgovornosti jeste da je ugovorim za svaku lokalnu organizaciju studenata farmacije u Srbiji, i da se nađem lokalnim koordinatorima projekta za bilo kakvo pitanje. To nije uvek lako, međutim nezaboravne uspomene i fantastični doživljaji učesnika su ono što me moti-više da radim i ispunjen sam kada mogu da doprinesem da se drugi osećaju sreć­no. Ono što mi posebno znači je to što radim u timu spretnih, entuzijastičnih i

divnih ljudi čije oči sijaju onim sjajem koji inspiriše i u meni budi zahvalnost prema tome što sam deo NAPSer tima, tima koji donosi pozitivne promene i unapređuje farmaceutima studentski život! IPSF CP Sofija Pendić Kako je to biti na poziciji IPSF CP-ja? Lepo, naporno, zanimljivo, iscrpljujuće...i nezamenljivo. Zamslite samo, sa jedne strane imate koordinatore u lokalnim kancelarijama za čiji ste rad vi zaduženi i to njih 15. A svako je od njih tako pose­ban i svojom kreativnošću i energijom u sprovođenju različitih projekata, ne prestaju da insprišu i daju svemu smisao. Sa druge strane imate ostale CP-jeve zemalja širom sveta sa kojima svako-dnevno razmenjujete ideje, probleme, iskustva. Samo tokom jednog skype

sastanka “pređete” nekoliko kontinena­ta. I, onda shvatite kako je kod nas status farmaceuta još i na odličnom nivou naspram nekih zemalja, ali kako o stanju poput onog u Holandiji možemo samo da sanjamo, ups, ne, već kako moramo još mnogo vredno da radimo. To i jeste suština NAPSer-a, da ne prihvatate stvari onakve kakve su trenutno, već da ulažete mnogo truda i uvek gledate napred i šta biste još mogli da poboljšate i kako skoro ništa nije neostvarivo. Šta možete da očekujete od ove pozicije? Kao osoba koja povezuje rad NAPSer-a i IPSF-a tu je mnogo putovanja, upoznavanja novih ljudi, usklađivanja različitih karaktera, ali pre svega onaj osećaj da ste deo jedne mnogo veće priče od vas samih i da zais­ta pripadate NAPSer porodici, koju ne čini samo trenutni tim, nego svi oni koji su tu bili pre nas.

PH koordinator Vanja Milošević

Biti Nacionalni koordinator Javnog zdravlja podrazumeva stalnu komunik­aciju i dogovaranje sa lokalnim koordi­natorima, jer je veliki broj akcija koje na godišnjem nivou moramo odraditi, a broj

ideja koje se rađaju od strane svih je još veći. Obeležavamo dane iz kalendara javnog zdravlja SZO, svaki na poseban način, trudeći se da na studente, ne samo naše struke, već i drugih fakulteta prenesemo značaj poznavanja etiologije, prevencije i lečenja različitih bolesti, ali i da im pre­nesemo značaj održavanja dobrog zdrav-lja, pravilne ishrane, bavljenja sportom i na kraju, ali ne i manje važno, bavljenja humanitarnim radom. Veliki je broj humanitarnih akcija koje sprovedemo na nivou svih lokalnih kancelarija u toku godine, veliki je broj skupljenih jedinica krvi, kroz akcije koje organizujemo u saradnji sa Institutom za transfuziju i Crvenim krstom i veliki je osećaj ispunjenosti i sreće koji dobijamo zauzvrat. Te osmehe i entuzijazam, ne možete opisati rečima, treba ih doživeti! Moj zadatak jeste da ostvarim dobru komunikaciju sa svim lokalnim koordi­natorima,da ih podržim u poduhvatima, da uvek imam rezervni plan, da budem na raspolaganju za sva pitanja, što je preduslov za dobru saradnju. PH tim je kraljevstvo pozitivne energije, kreativnost, šarenilo, znanje i ponosna sam što sam ove godine na čelu istog. Sa druge strane, tu sam za sve moje saborce u Upravnom odboru, jer kao što naša Dunja reče, NAPSer je porodica. IPSF SEO Nela Hadžibegović

Student Exchange Officer ( SEO ) - kao koordinator za svetsku razmenu stude­nata , moja dužnost je da nađem praksu i smeštaj stranim studentima zajedno sa lokalnim koordinatorima iz Novog Sada , Beograda i Niša. Takođe, komuniciram sa stranim koordinatorima za razmenu i tako pronalazim i ugovaram prakse za naše studente koji idu na razmenu. Kako je SEP (Student Exchange Programme) projekat IPSF (International Pharmaceu­tical Students’ Federation) imam tu čast da budem jedan od predstavnika naše asocijacije i da komuniciram sa našim kolegama iz celog sveta. Kao član NAPSer dream tima, zajedno sa ostalim kole­gama iz Upravnog odbora, trudimo se da mnoštvom korisnih i zanimljivih projeka­ta u najboljem svetlu budemo pred­stavnici svih studenta farmacije Srbije.Za sve informacije o radu NAPSer-a pratite sajt http://www.napser.org/, stranicu i grupu na Facebooku NAPSer kao i profil na Instagramu.

Vanja Milošević

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

33

sportsko druStvo15 godina postojanja-čestitamo!

Brojni uspesi i zabava su već dugo sinonimi za organizaciju koja je formirana 21. novembra 2001.

godine pod nazivom Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta. Cilj osnivanja bio je unapređenje i omasovljavanje studentskog sporta. Kroz razne sportske i zabavne aktivnosti ovo društvo okuplja ljude, poziva na druženje i čini život na fakultetu lepšim.

O kojim to sportovima pričamo? Pre svega važno je napomenuti da

Sportsko društvo broji više stotina članova, mahom aktivnih i bivših sportis­ta, ali i rekreativaca. Pod okriljem organi­zacije postoje kako muške, tako i ženske selekcije u pojedinačnim i kolektivnim sportovima. Od kolektivnih sportova pos­toje: košarka, odbojka, futsal, rukomet, a od pojedinačnih: plivanje, kros, tenis, stoni tenis, šah, streljaštvo, i od ove godine mačevanje.

Osvrt na 2015. godinu Sportsko društvo je imalo niz aktivnosti u

protekloj godini. Jedno od onih tak­mičenja gde se najviše navijalo i jedno od najvažnijih sigurno je bilo učešće i organizacija Medicinijade 2015, održane u maju u Vrnjačkoj Banji. Učešće na Medicinijadi 2015 uzelo je 12 fakulteta iz Srbije i Republike Srpske. U izuzetno jakoj konkurenciji među 1500 studenata, osvojena je jedna zlatna, jedna srebrna i tri bronzane medalje i to u:

Futsalu (Ž) – osvojeno 1. meto Odbojci (Ž) – osvojeno 2. mesto Ru­

kometu (Ž) – osvojeno 3. meto Plivanju (M) – osvojeno 3. mesto Tenisu (M) – osvojeno 3. mesto.

Takođe, u protekloj godini Sportsko društvo je učestvovalo u Univerzitetskoj ligi Univerziteta u Beogradu i to u sledećim kategorijama:

Futsal (M) Košarka (M) Rukomet (M/Ž) Odbojka (Ž).

U prolećnom delu Univerzitetske lige Beograda (sezona 2014/2015.) osvo­jeno je 3. mesto u kategoriji rukomet (Ž), dok se u jesenjem delu lige (sezona 2015/2016.) ženska odbojkaška ekipa

takođe okitila bronzanom medaljom.

Ove dve ekipe su uzele učešće i na internacionalnom turniru “Euroijada” koji se održao u novembru 2015. godine u Krakovu. I ženska rukometna i ženska odbojkaška ekipa vratile su se sa peha­rom i medaljama. Rukometašice su u borbi za treće mesto pobedile ekipu iz Švajcarske i tako po treći put u istoj go­dini osvojile bronzanu medalju. Ženska odbojkaška ekipa je odigrala finale sa Visokom školom za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo iz Beograda, i u Srbiju se ponosno vratila sa srebrnom medaljom.

Kako postati član Sportskog društva? Vrlo jednostavno - u dva koraka:

1. Poslati poruku na neku od sledećih adresa: https://www.facebook.com/sportskodrustvoff/?fref=ts

HYPERLINK “https://www.facebook.com/sportskodrustvoff/?fref=ts”HY­PERLINK “https://www.facebook.com/sportskodrustvoff/?fref=ts”sportskoff@live.com

ili potražiti nekog od koordinatora spor­tova u studentskim prostorijama.

2. Spakovati u torbu za trening dobro raspoloženje, volju i takmičarski duh.

Milena Milovanović

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

34

Fotografska sekcija Farmaceutskog fakulteta formirana je u novembru 2010. godine.

Sekcija broji preko 30 članova. Struktura članova je raznovrsna, što u pogledu starosnog doba, tako i u pogledu fotografskih veština. Upravo ovakva struktura omogućava veliku razmenu iskustava, konstantan na­predak i puno energije i entuzijazma unutar same sekcije.

Pharm Art ima za cilj okupljanje studenata farmacije, nastavnog i nenastavnog osoblja radi razvijanja fotografskih veština, razmene iskus­tava u ovoj oblasti, sticanja novih kontakata i unapređenja kvaliteta vannastavnog života.

Tamna soba na Katedri za botaniku od ove godine je potpuno opremlje­na i spremna za upotrebu i razvijanje

analognih fotografija, što je trenutno i glavna tema rada sekcije. Organizo­vanjem brojnih izleta, članovi su u mogućnosti da učestvuju, čak iako nemaju sopstvenu opremu.

AKTIVNOSTI SEKCIJE:

• Sastanci (naravno ne za vreme ispitnog roka);

• Organizacija izleta (Fruška Gora, Avalski toranj, Košutnjak, Zemunski kej, Savamala...);

• Izložbe – organizuju se 2 puta go­dišnje, u holu fakulteta, sa odbranim fotografijama članova sekcije;

• Izrada analognih fotografija u tam­noj sobi;

• Radionice i predavanja (mokri kolodijum, ambrotipija, radionica izrade analogne fotografije);

• Učestvovanje na izložbama van fakulteta i organizovani obilasci dru­gih izlaganja;

• Fotografska podrška različitim dešavanjima na fakultetu i saradnja sa ostalim studentskim organizacija­ma.

Ukoliko vas interesuje fotografija i želite da postanete naš član, javite se na mail:

pharmartkoordinator@gmail.com

Facebook stranica: https://www.facebook.com/PharmArtspff

“PharmArt ima za cilj okupljanje studenata farmacije, nastavnog i nenastavnog osoblja radi razvijanja fotograf-skih veština, razmene iskustava u ovoj oblas-ti, sticanja novih kon-takata i unapređenja kvaliteta vannastavnog života.“

PHARMARTSTUDENTSKE ORGANIZACIJE

35

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

CNIRSOd čvrstih disperzija do doziranja digoksina

Kao i prethodnih godina, studente i profesore ujedinila je ljubav prema

nauci i istraživanju, tako da smo tradicionalno, u aprilu, svi zajedno, u okviru osam sesija, pažljivo slušali oko 110 izloženih radova, što je lični rekord Mini-kongresa. Studenti su približili eks­perimente, ankete i studije kojima su se bavili prethod­nih meseci, uz veliku pomoć svojih mentora, i zaključke do koji su došli. U svakoj sesiji tročlana stručna komisija pomno je pratila izlaganje radova i potom diskutovala sa autorima metodologiju i rezultate, komen­tarisala i, ponekad, upućivala pre svega konstruktivne kritike. Mnogo studenata došlo je da pruži podršku svojim kolegama i, usput, čuje nešto novo i zanimljivo.

Predstavljanje radova nastavljeno je na Srebrnom jezeru, gde je od 22. do 26. aprila održan 57. Kongres studenata biomedicinskih nauka sa međunarodnim učešćem, u organi­zaciji Medicinskog fakulteta Uni­verziteta u Beogradu. Na Kongresu je više od 750 budućih doktora medicine, stomatologije i veterine i budućih farmaceuta izlagalo svoje radove u 58 sesija, među kojima i 49 studenata našeg Fakulteta, koji su predstavili 39 radova. Sva izlaganja dobila su brojne pohvale i ogromne aplauze, a čak 7 radova naših kolega odabrano je za najbolje u sesijama u

kojima su izlagali.

Studenti su prisustvovali i organizo­vanim radionicama koje su se bavile sudskom medicinom, eksperimen­talnim modelima, etičkim dilemama eutanazije, dijetama itd.

Dobru zabavu i druženje u slobod­no vreme nije mogla da pokvari ni hladnoća ni kiša, tako da je od ranog jutra do sitnih sati u sobama odzva-njao smeh, a poremeno i pesma uz gitaru. Tokom dana studenti su šetali do Velikog Gradišta, vozili pedaline i brčkali noge u Srebrnom jezeru (dok je vreme dozvoljavalo), igrali asocijacije, jamb, karte. Tokom Kongresa određena je maksimalna dozvoljena koncentracija stude­nata u jednoj šestokrevetnoj sobi, „izrađena“ je i jedna rođendanska torta za tri slavljenika i veoma uspeli gulaš. Vesela atmosfera tokom noći selila se u klub „Kopakabana“, gde je organizovan socijalni deo programa.

Na svečanom otvaranju is­pred Rukovodstva Fakulteta prisutnima se obratila prof. dr Marina Milenković, prodekan za nastavu. Na Kongresu su zajedno sa studentima boravili i prof. dr Slavica Ražić, doc. dr Danijela Đukić-Ćosić i dr Marko Krstić, koji su učestvova­li u nekoliko sesija kao članovi stručnih komisija, koje su procenjivale radove iz različitih oblasti hemije i farmacije. Svi su se trudili da slobodno vreme iskoriste za odmor i druženje sa

studentima. Koliko su uživali otkriva i utisak dr Marka Krstića sa svečanog zatvaranju da su na Srebrnom jezeru prevaziđene sve normalne kon­centracije inteligencije, mladosti i lepote.

Nadamo se da će i narednih godina interesovanje studenata za nauku biti sve veće, kao i kvalitet radova i druženja na Kongresu!

Istraživački pozdrav,Ivana Vasiljević i CNIRS tim

Kako se izrađuju lekovite lizalice? Kako opalo lišće postaje sirovina za farmaceutsku industriju? Koliki je sadržaj teških metala u čajevima koje pijemo i da li su opasni po naše zdravlje? Kakvi su stavovi farmaceuta o hitnoj kontracepciji? Odgovore na ova i još mnogo drugih pitanja više od 200 studenata tražilo je u okviru izrade svojih stu-dentskih naučno­istraživačkih radova. Svoje zaključke i rezultate naše kolege ponos-no su izložile na 9. Mini­kongresu, koji je održan od 11. do 15. aprila 2016. godine u

Svečanoj sali Fakulteta.

36

HOR RASKOVNIKAUDICIJA ZA PRIJEM NOVIH ČLANOVA

Istorijat

Hor „Raskovnik“ studenata Farma­ceutskog fakulteta formiran je marta

2007. godine posle uspešno obavljene audicije i odmah zatim je započeo sa radom. Od osnivanja, kroz hor je prošlo preko 100 članova, što je značajan indikator zainteresovanosti studenata da se pored redovnog studiranja bave i kulturno-umetničkim stvaralaštvom i aktivnostima, na amaterskoj osnovi.

Zašto baš Raskovnik?

Za Raskovnik se zna od starih Slovena. On je amajlija. To je zapravo biljka Man­dragora. Vojnici su ga nosili ušivenog u postavi uniforme. Ko je imao Raskovnik, ništa mu nije mogao ni metak. Veruje se da ova biljka ima moć da sakuplja negativnu energiju. Tako i članovi ovog jedinstvenog hora veruju da ima magi­jske moći koje povezuju ljude i štiti ih od dosadne svakodnevice.

Značaj

Osnivanje hora svakako ima značaja u formiranju kulturnih i stvaralačkih potreba studenata, pored profesional­nog bavljenja farmacijom. Na taj način se podiže sopstveni osećaj vrednosti za stvaralaštvo iz oblasti opšte kulture, stiču navike u negovanju domaćih kulturnih tradicija i širi polje konkretne kulturne razmene sa srodnim domaćim i inostranim društvima i udruženjima. Hor je ostvario niz značajnih nastupa na svečanostima koje su organizovali Far­maceutski fakultet, Rektorat Beogradsk­og univerziteta, Farmaceutsko društvo, Farmaceutska komora, Hemofarm, Farmalogist, Društvo prijatelja Francuske

itd.

Jedinstven po svom postojanju, Hor „Raskovnik“ je postao simbol kreativnos­ti i entuzijazma koje farmaceuti nose.

Najznačajniji nastupi

· 23. oktobar 2015. – nastup na proslavi 70. godišnjice samostalnosti Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

· 15. oktobar 2014. – nastup u Sava centru na otvaranju VI Kongresa farmaceuta Srbije

· 7. jun 2014. – nastup u okviru “Noći muzeja” („Apoteka s početka XX veka“ u Pedagoškom muzeju)

· 18. mart 2014. – nastup na “Danima frankofonije” u Pozorištu na Terazijama (na poziv Društva prijatelja Francuske)

· 30. jun 2013. – nastup na XIII međunarodnom festivalu “Dani orgulja - Dies organorum” (zajedno sa horom Srpsko-jevrejskog pevačkog društva) u Crkvi svetog Antuna

· 3. april 2013. – nastup u Domu kulture “Studentski grad” povodom Dana studenata

· 31. oktobar 2012. – nastup na otvaranju Kongresa o ishrani u Hotelu M

Kao poseban događaj izdvaja se Novo­godišnji koncert koji se održava svake godine krajem decembra u holu Farma­ceutskog fakulteta.

Probe hora „Raskovnik“

Probe hora se održavaju na Farma­ceutskom fakultetu u amfiteatru A2, ponedelj kom i četvrtkom od 19:30.

Kako postati član?

Audicija za prijem novih članova je stal­no otvorena.

Nije potrebno muzičko obrazovanje, potrebna je samo volja.

Dirigent

Đorđe Perović je prve muzičke veštine stekao u MŠ “Mokranjac” u Beogradu, a kasnije i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu gde je diplomirao na dva odseka - opštoj muzičkoj pedagogiji, a potom i dirigovanja u klasi prof. Darinke Matic Marović.

Kontakt: hor.raskovnik@yahoo.com

Facebook stranica: https://www.face­book.com/groups/22619032944/

Tamara Stamenić i Milica Basić

JE OTVORENA

STUDENTSKE ORGANIZACIJE

37

U glavnom gradu naše zemlje već dvadeset i devet godina postoji dan u godini kada užurbanost i

stres koje nosi život u jednoj metropoli za trenutak nestaju. Saobraćaj se zaus­tavlja i dok euforija koja lebdi nad gra­dom postaje skoro opipljiva pod prstima, stari i mladi građani , sami ili u grupama trče, šetaju i bodre jedni druge osme­hom i pozdravom. Ostvaruju se životne želje, ruše lični rekordi i pre nego što se noć spusti nad gradom, svako postaje pobednik. Tog dana sve je moguće jer Beograd „trči“ maraton.

Istorija trčanja maratona u Srbiji datira još iz 1910.godine kada je u Beogradu osnovan Srpski olimpijski klub sa zadat­kom da priređuje sportske događaje i moralno i materijalno pomaže razvoj sporta u Srbiji. Maja meseca iste godine, Srpski olimpijski klub organizuje i prvi maraton dužine 33km, od Obrenovca do Beograda, sa ciljem na Košutnjaku. Na inicijativu Đoke Vještice, novinara radio stanice Studio B i atletskog radnika Brane Radovića, ( brata poznatog pesnika Duška Radovića) u organizaciji grada Beograda, 8.maja 1988.godine prvi put je zvanično održan Beogradski maraton na kome su učestvovali samo domaći takmičari. Dužina staze tokom te prve maratonske trke iznosila je 23km, a svoju pravu maratonsku dužinu od 42,195km dobija 1990. godine, na trećem Beo­gradskom maratonu, kada su pored domaćih učestvovali i takmičari iz inos­transtva. Te godine organizaciju marato­na preuzima JSD Partizan a Beogradski maraton postaje član AIMS (Association of International Marathons and Distance Races). Uz maratonsku trku u program su uvršteni polumaraton i Trka zadovolj-stva na 5km. Kao uvod u veliki maraton, 1993.godine prvi put je na Terazijama održan Dečji maraton što je izazvalo veliko interesovanje i doprinelo da danas Beogradski maraton bude manifestacija namenjena svim uzrastima.

Tokom svoje dugogodišnje istorije, upr-kos dobrobiti koju je donosilo Beogradu i njegovim građanima, organizovanje Beogradskog maratona je nailazilo na brojne prepreke. Učesnici maratonske trke su 1993.godine, zbog sankcija i blokade zemlje, dočekivani na aerodro­mima u susednim zemljama i dovoženi u Beograd. Kao posebno značajna godina u istoriji ove manifestacije ističe se 1999.godina, kada je 17.aprila u Beogradu, pod sloganom „Zaustavite rat-trčite svetom“ održan prvi maraton na svetu u uslovima ratnog stanja, iako se zbog bombardovanja odustalo od svih pro­grama. Tom prilikom je 39 maratonaca složno pretrčalo celu stazu, prošavši zajedno kroz cilj visoko podignitih ruku. Bio je to prvi i jedini maraton u kome su svi učesnici bili pobednici. U isto vreme u dvadeset jednom ruskom gradu održani su lokalni maratoni u znak solidarnosti sa beogradskim maratoncima.

Ova manifestacija danas predstavlja pravu turističku atrakciju koja svake godine okuplja sve veći broj učesnika iz zemlje i inostranstva, a kao promotere ima brojne legende svetske atletike. U prilog tome govori i podatak da je Skupština grada Beograda 2003.godine donela odluku kojom se Beogradski maraton poglašava događajem od posebnog značaja za grad Beograd. Time se prestonica naše zemlje priključuje brojnim svetskim metropolama poput Njujorka, Londona, Stokholma, Berlina koje svake godine oraganizuju maraton­sku trku.

Ove godine Beogradski maraton slavi 29.rođendan i kao svaki slavljenik, želi da taj dan bude poseban, da se obore svi dosadašnji rekordi u broju učesnika i događaj protekne bez incidenata. To mu, kao jednom od najboljih brendova grada i promotera pravih životnih vrednosti, i želimo.

Maratonske zanimljivosti

Maratonsko trčanje dobilo je naziv po mestu Maraton u staroj Grčkoj, gde se 490.godine p.n.e. odigrala bitka između Grka i Persijanaca. Prema legendi, ra­toborni Grci su pobedili mnogobrojnije Persijance i tom prilikom grčki glasnik Filipides pretrčao je 42km, od Maraton­skog polja do Atine, kako bi preneo ovu radosnu vest. Stigavši u Atinu izgovo­rio je: “Radujte se, mi smo pobedili“ i preminuo.

Prva maratonska trka održana je u sklopu prvih modernih Olimpijskih igara u Atini 1896.godine, na predlog Mišela Breala koji su Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, i Grci snažno podržali.

Svoju, danas opšte poznatu dužinu od 42,195km, maratonska trka dobija 1908.god. kada su organizatori Olimpijskih igara u Londonu odlučili da povećaju dužinu maratonske trase za 195m, kako bi omogućili kraljici i kraljevskoj porodici da ima što bolji pogled na start i finiš trke iz zamka u Windsoru.

Najstarija žena koja je uspela da istrči maratonsku stazu je Harijeta Tompson, stara 92 godine i 65 dana.

Mnoge poznate ličnosti iz sveta glume, politike i šou biznisa su uspele da uspeš­no završe maratonsku trku. Među njima su Oprah Winfrey, George W.Bush, Lance Armstrong, Katie Holmes kao i mnogi drugi.

Aleksandra Sejdović

BEOGRAD TRČI MARATON

sport

38

Hor studenata Farmaceutskogfakulteta

P O N E D E L J K O M I ČE T V R T K O MO D 1 9 : 3 0

U A M F I T E T R U A 2

HORRASKOVNIK

A U D I C I J A J E O T V O R E N A

Predsednik hora Milica Basić064/293-16-46

hor.raskovnik@yahoo.com