1

2

T H E Y A N N P E N T A G R A M

ASTRALNI

S V E T NJEGOV IZGLED, STANOVNICI I POJAVA

3

Poglavlje 1

SEDAM NIVOA UNIVERZUMA

ada bismo nekako mogli da se

vratimo u prošlost i kažemo

Hipokratu i Galenu, slavnim

antičkim lekarima i utemeljivačima

medicine, da bolesti u ljudskom orga-

nizmu izazivaju sićušna živa bića ne

vidljiva ljudskom oku, verovatno bi

pomislili da smo ludi ili opsednuti

zlim Duhovima. I, ne samo Hipokrat i

Galen: najveći deo svetske populacije,

sa izuzetkom onih koji su živeli u po-

slednjih par vekova naučne revolucije,

imao bi prilično teškoća u prihvatanju

činjenice da bolest, u stvari, predstavlja

napad nekakvih nevidljivih „životinji-

ca“ na čoveka. Zašto? Iz prostog razlo-

ga što te „životinjice“ ne možemo da

vidimo golim okom. A koliko samo

važnu ulogu one igraju u našem bitisa-

nju na ovoj planeti govori i često po-

navljana naučna teza da su najveća pr-

etnja čovekovom postojanju danas up-

ravo ― virusi.

Ili, uzmimo primer elektromagn-

etnih talasa, na kojima počiva celoku-

pni sistem svetskih telekomunikacija,

kao i mnoštvo drugih savremenih civi-

lizacijskih pogodnosti. Kako bismo ne-

kome iz prošlosti (pa i mnogima iz

sadašnjosti) objasnili da su ti talasi ne-

što stvarno, ali neopipljivo, neuhvat-

ljivo, čak neshvatljivo? A šta tek da ka-

žem o „izmišljotinama“ kvantne meh-

anike, koja se svojim teorijama već

približila mistici? Naučnici širom sveta

pišu na hiljade knjiga iz popularne na-

uke, nastojeći da uvere široke mase u

postojanje nekakvih podatomskih čes-

tica ― za primer: kvarkova, kojima su,

u nedostatku bližih asocijacija, naden-

uli bizarna imena poput „gorki“, „slat-

ki“ i tako dalje.

Na osnovu čega verujemo nauč-

nicima kada nas ubeđuju u viruse, ele-

ktromagnetne talase i kvarkove, mada

ništa od toga ne možemo da vidimo?

Verujemo na osnovu uticaja koje ove

stvari proizvode u vidljivom svetu. O

postojanju virusa svedoči groznica ko-

ja nas drži prikovane za krevet. O elek-

tromagnetnim talasima svedoči televi-

zijski ekran na kojem uživo pratimo

ponovno krunisanje američkog pred-

sednika hiljadama kilometara daleko,

K

4

dok su nas u postojanje podatomskih

čestica potpuno rečito uverili Hiroši-

ma i Černobil. Sve ove stvari, dakle,

prihvatamo na isti način na koji prih-

vatamo i postojanje vazduha, koji je

nevidljiv, ali nas kao vetar udara u lice,

prenosi nam mirise i zviždi pod prozo-

rom.

Kada slušamo ili čitamo o Astral-

nom Nivou, možemo da upadnemo u

istu zamku u koju bi upao naš siroti

Hipokrat sa početka ovog poglavlja i

da spremno poreknemo postojanje tog

nivoa. A koliko je samo pokazatelja sv-

uda oko nas da cela ta priča nije bez-

razložna! Snove ću tek da pominjem.

Arsenal pojava Astralnog Sveta je

mnogo širi. On obuhvata čitav niz psi-

hičkih pojava, iskustva onih koji su bo-

ravili na granici smrti, mnoge naučne i

parapsihološke eksperimente.

Pa opet, neko će da pita: »Dobro,

ali gde je taj Astralni Nivo?« To pitanje

je sasvim na mestu. Sa obzirom na to,

od svih „propovednika“ Astralng Sveta

treba sa pravom da očekujemo nekak-

vo objašnjenje prirode i položaja tog

sveta u odnosu na ovaj naš. Pogledaj

šta o tome kaže Čarls Vebster Lidbiter,

teozof i veliki zagovornik ideje da tra-

galac za duhovnim prosvetljenjem tre-

ba da živi na oba „koloseka“: kako na

ovom zemaljskom, tako i na onom

Astralnom.

Treba da se pođe, kaže Čarls, od

činjenice da materijalni svet nije sve u

svemu. Kao što je gustina materije ma-

nja u tečnom nego u čvrstom agregat-

nom stanju, a za tim manja u gasovi-

tom nego u tečnom stanju, tako posto-

ji i materija tananija i ređa od vazduha.

Šta više, od svakog sledećeg vida mate-

rije postoji još finiji i suptilniji vid, po-

put babuške u babuški, i tako sve do

tačke u kojoj materija prelazi u Duh.

Ove nivoe materije, razvrstane

po suptilnosti, možemo grubo da za-

mislimo kao neku višespratnicu, u ko-

joj bi prizemlje predstavljalo onaj naj-

niži i najgrublji nivo, a za njim bi, idu-

ći po spratovima, sledili sve viši i sup-

tilniji nivoi, svaki sa svojim ambijen-

tom i stanovnicima. U toj analogiji,

postizanje Astralne Projekcije značilo

bi odkrivanje načina da se sa prizemlja

popnemo do prvog sprata i da tamo

ostanemo neko kratko vreme. Svake

noći mi to činimo prirodnim putem,

ali nesvesno. Na javi, među tim, stepe-

nice za taj uzpon nije ni malo lako da

se postignu.

Postoji još jedna dosta česta, ali

takođe krajnje pojednostavljena analo-

gija, a to je poređenje sa glavicom luka.

Ako si ikada ljuštio crni luka, onda

svakako znaš kakva mu je građa: ljuska

za ljuskom, ljuska za ljuskom, a nikako

da se dođe do srži! Tako, odprilike, iz-

5

gleda svet, ako je verovati starim filo-

zofskim učenjima i učanjacima.

Univerzum nije ništa drugo do jedan

nepregledan niz različitih nivoa posto-

janja, od kojih svaki sledeći obuhvata

onaj predhodni, kao kod glavice luka.

Sličnu težnju opažamo i u nauci:

ako želiš da vidiš od čega si sastavljen,

ići ćeš u sve sitnije i finije detalje. Tako

anatomija postaje molekularna biolog-

ija, ova postaje atomska fizika, koja da-

lje ustupa mesto podatomskoj fizici,

tako u nedogled. Na kraju, kao što sam

rekao, dolazimo do kvarkova, u koje je

još teže verovati nego u Boga i bez-

smrtnost. Priroda te na svakom kora-

ku uči da je bezkrajna i nedokučiva.

U skladu sa teozofskim doktrina-

ma koje zastupa, Čarls deli Univerzum

na sedam nivoa, od kojih imenuje sa-

mo prvih pet. To su, idući od grubljih

ka finijima: fizički, Astralni, mentalni,

budički i nirvanički. Nas interesuju sa-

mo prva dva ― onaj fizički, na kojem

se odvija naš „ovozemaljski“ život, i

Astralni, koji je nivo postojanja naših

snova, ali i oblast nastanjena posebnim

živim bićima i često posećivana od

strane mistika, Okultista i raznoraznih

Šamana. Napomenuću da sâm naziv

dolazi od grčke reči astron, što znači

»zvezda«. Sa obzirom na gotovo neog-

raničene mogućnosti kretanja na Ast-

ralnom Planu, možda su drevni mud-

raci takvim nazivom hteli slikovito da

izraze sposobnost Astralnih Putnika

da „plove među zvezdama“.

Astralni Plan je, dakle, sledeći ve-

liki nivo Prirode posle fizičkog nivoa.

Često ga nazivaju i „Carstvom Iluzija“

zbog velike nepouzdanosti utisaka koje

neuvežbani posmatrač prenosi iz njega

u ovaj svet. Astral, kaže Čarls, nije nig-

de određeno, ali je i svuda. Ne treba da

se zamišlja kao neko određeno mesto,

već kao sferu koja prožima celu našu

planetu. On prožima sve nas, prostor u

kome živimo, svaku tačku na planeti,

baš kao što Zemljina atmosfera proži-

ma svaki delić njene površine. Za razli-

ku od vazduha, od kojeg je suptilniji,

Astral zalazi i u samu planetu, tako re-

ći do njenog središta. To, drugim reči-

ma, znači da, odlazeći na Astral, ne

moraš da ideš samo gore, nego i dole,

mada su ovi orijentacioni pojmovi ve-

oma uslovni i metaforični.

Zanimljivo je Čarlsovo tvrđenje

da svaka planeta ima svoju sopstvenu

Astralnu Sferu, a da te sfere međusob-

no nisu povezane, ili su povezane teško

dostupnim, skrivenim kanalima... To

znači da su putovanja do, za primer,

Jupitera ili Merkura, kakva je opisao

Emanuel Svedenborg, neizvodljiva na

Astralnom Nivou. Možda na nekom

od viših nivoa jesu, ali o tome Čarls

ništa ne kaže. Zato on iznosi jednu

6

drugu interesantnu informaciju: »Di-

menzije našeg Astralnog Sveta su znat-

ne«, kaže on, »i možemo da ih odred-

imo sa približnom tačnošću iz činje-

nice da naš Astralni Svet dodiruje Ast-

rani Svet Meseca u perigeju1, a ne do-

diruje ga u apogeju2«. Ovo bi, sa jedne

strane, značilo da se Astralni Nivo naše

planete prostire nekih par stotina hilja-

da kilometara u visinu, a, sa druge st-

rane, da su mogući prelazci u Astralni

Domen Meseca. Naravno, dodaje Čar-

ls, nešto takvo mogu da ostvare samo

osobe izuzetnih Okultnih sposobnosti.

Ovo je najopštiji mogući opis

položaja Astralnog Nivoa. Kao što

vidiš, on više skriva nego što odkriva.

Čarls na dalje detaljno analizira građu i

sastav tog sveta, deleći ga na više pot-

nivoa, i izlaže osnove nečega što bis-

mo, paradoksalno, mogli da nazovemo

fizikom Astrala. Napomenuću da Čar-

lsova teorijska izlaganja daleko zaosta-

ju za opisima zasnovanim na njegov-

om bogatom primenljivom iskustvu.

Tako je uvek sa pitanja iz sfere Okult-

nog: jedna stvar je videti, a potpuno

druga protumačiti viđeno.

Pomenuću opet atome. Koliko su sa-

mo hipoteza i fizičkih teorija tokom

vekova naučnici „izpucali“ ne bi li do-

šli do one koja će najviše da odgovara

1 Perigej je tačka orbite Meseca kada je on najbliži Zemlji. 2 Perigej je tačka orbite Meseca kada je on najdalji Zemlji.

istini, a veliko je pitanje i koliko su nji-

hove današnje teorije blizu istini?

Obzirom na to je dovoljno jednostav-

no da se zaključi (ili makar poveruje)

da Astralni Svet postoji i da se pređe

na sledeću temu, a to je: šta se dešava

čoveku kome pođe od ruke da svesno

dopre do te sfere? Kakvo je njegovo

opažanje u tom svetu iz bajki? Šta vidi?

Šta čuje? Šta doživljava? Može li da mu

se desi nešto neprijatno, ili čak opas-

no? Kakva je priroda tih doživljaja ―

da li ih se posle seća kao snova i halu-

cinacija, ili kao stvarnih događaja? Ko-

načno, kojim je to povlašćenim poje-

dincima omogućen pristup Astralu?

Možemo li to da budemo mi? O svemu

tome biće više reči u nastavku ove

knjige. Za kraj ovog poglavlja, seti se

mudrog Šekspira i one duboke misli

koje izgovara na Hamletova usta: »Ima

mnogo stvari na Nebu i na Zemlji o

kojima vaša mudrost i ne sanja!«

❦

7

Poglavlje 2

BORBA MAGOVA NIKADA NE PRESTAJE

akon što sam u predhodnom

poglavlju objasnio, koliko je to

bilo moguće, prirodu Astral-

nog Sveta, prelazim na sledeću važnu

temu, a to je „spisak stanovnika“ tog

sveta. Uveri ćeš se da su dotični „sta-

nari“ daleko najzanimljivija od svih

tema iz ove knjige. Pa nije ni čudo što

im Čarls posvećuje gotovo dve trećine

svoje već spomenute knjige. Čovek ne

bi poverovao šta sve nastanjuje pros-

tor za koji misli da je prazan! Nastoj-

eći da nekako klasifikuju sva ta bića i

pojave, različiti autori su nudili razli-

čite podele i kategorije, već prema lič-

nom iskustvu. Kao što ćeš to da vidiš,

naravno, Čarlsova klasifikacija je ube-

dljivo najdetaljnija i najizcrpnija.

Za Primer: dvoje poznatih istra-

živača ove oblasti, Gavin i Ivona Frost

(na slici gore desno), navode u svojoj

čuvenoj knjizi »Vodič u Astralni Svet«

(objavljenoj kod nas 1991. godine u

izdavačkoj kući »Arion«) četiri vrste

bića koja možeš da sretneš na Astralu.

To su:

1. Duše živih ljudi koje su se,

svesno ili nesvesno, privremeno našle

na Astralu i čeka ih povratak u fizičko

telo.

2. Duše umrlih ljudi, koja više

nemaju tela u koja bi se vratile i zato

često bezciljno lutaju po Astralu.

3. Misaoni, kristalizovani oblici

ljudske svesti i podsvesti.

4. Duhovi Sila Prirode, u koje

Gavin i Ivona ubrajaju:

• Salamanderi (Duhovi Vatre),

• Gnomi (Duhovi Zemlje),

• Silfe (Duhovi Vazduha),

• Ondine (Duhovi Vode).

N

8

Ova podela je dosta štura, ne

obuhvata niz drugih Astralnih pojava

i ne objašnjava ništa detaljnije o na-

brojanim kategorijama. Vratiću se,

obzirom na to, Čarlsu, koji se gotovo

opsesivno trudio da zađe u sve detalje

opisa živog sveta na Astralu. Pre sve-

ga, on sve Astralne stanovnike deli na

tri velike grupe: ljudske, ne ljudske i

veštačke. Držeći se ove njegove pode-

le, proći ću kroz svaku grupu posebno

i videti šta sve ona sadrži:

Ljudska bića Astralnog Nivoa se

dele prirodno na dve podgrupe ― na

žive i na mrtve. »Ili, tačnije rečeno«,

precizira Čarls, »na one koji još imaju

fizičko telo i na one koji ga više ne-

maju«. Pogledajmo sada koga sve on

smešta u kategoriju živih stanovnika,

a koga u grupu mrtvih stanovnika As-

trala.

I. U kategoriju živih, Čarls ubra-

ja četiri grupe: tu su obični ljudi, koji

plove na okolo u svom Astralnom telu

tokom sna, u manje ili više ne svesno

stanju. Drugim rečima, to smo svi mi.

Nošeni različitim Astralnim Strujama,

doživljavamo različita iskustva, kojih

se posle buđenja sećamo kao snova.

Ljudi koji su po prirodi osetljiviji u st-

anju su da postignu visok stepen svesti

u snu, pojava poznata kao »Buđenje u

Snu« (kada znate da sanjate i, sa ob-

zirom na to, preuzimate kontrolu nad

svojim snom), što predstavlja prvi ko-

rak ka ovladavanju sopstvenim Astral-

nim telom.

II. Tu smo već kod druge grupe

u ovoj kategoriji, a to su psihički

razvijene osobe koje nisu pod vođst-

vom učitelja, to jeste oni redki srećnici

koji su se rodili sa prirodnim darom

da po svojoj volji i nahođenju odlaze

na Astral. Oni, dakle, nisu prošli ni

kakvu Magijsku obuku, nego su, da

tako kažem, samoučeni, poput dece

koja su se rodila prirodno obdarena

savršenim sluhom ili talentom za ma-

tematiku. Problem sa takvim poseti-

ocima Astralnog Sveta, dodaje i nagla-

šava Čarls, leži u tome što često nisu

moralno dorasli svome prirodnom

daru, pa su skloni tome da ga zloupo-

trebljavaju. To, kao i težnja da budu

tako lako zavedeni onime što vide, po-

sledice su nedostatka ozbiljnog vežba-

nja.

Treću kategoriju predstavljaju

upravo iskusni učitelj i njegovi učenici,

koji posećuju Astral kao vid Okultne

vežbe ili iz primenljivih razloga. Tak-

av način Astralne Projekcije je uvek

najbezbedniji i najpreporučljiviji.

Učenik je pod stalnim nadzorom i

vođstvom učitelja, koji ga priprema za

sve što može da ga nađe na Astralu.

Uz primenjenu obuku, ako je reč o

školama desne staze, uvek ide i od-

9

govarajuća moralna priprema. Ovaj

vid Astralnog Putovanja omogućava i

uzpostavljanje šire saradnje među ez-

oteričarima i sporovođenje ozbiljnih

istraživanja. Primer za to je tako zvani

Kanterberijski Institut, u čiji su rad

bili uključeni i gore pomenuti Fros-

tovi. Nije reč ni o kakvoj zvaničnoj

instituciji, već o višegodišnjem projek-

tu u koji je bilo uključeno više od hi-

ljadu ljudi iz više zemalja. Svi ti ljudi,

veoma različitih zanimanja i profila,

često bez znanja svoje neposredne ok-

oline, godinama su priklupljali svoja

iskustva boravka na Astralu, pisali o

njima detaljne izveštaje, koordinisali

rad među sobom, i tako je nastala je-

dna od najobimnijih studija na tu te-

mu, sažeta u gore spomenutoj knjizi

bračnog para Frost.

No, da se vratim i na četvrtu,

poslednju grupu kategorije živih pose-

tilaca Astrala, a to su Crni Magovi i

njihovi učenici. Logično, ova grupa je

slična predhodnoj, jedino što svoj psi-

hički razvoj i stečene moći koristi u

zle i sebične u mesto dobre svrhe.

Čarls ih izdvaja obzirom na to što nji-

hovo prisustvo u životu Astrala, očig-

ledno veoma burnom, izaziva podpu-

no drugačije uticaje i efekte nego pri-

sustvo Magova Desne Staze. Dobar

deo Crne Magije se odvija upravim

tim putem ― umešavanjima Crnih

Magova u Astralnoj Sferi. Kao izrazite

primere ovoga, Čarls navodi mnogo

brojne Škole Vudua i tibetanske crno-

magijske sekte kao što su »Nin-Mâ-

Pa« ili Geludpa. Sve spomenute grupe

„Astralnih turista“ vezuje to što na

Astralu borave privremeno i brzo se

vraćaju u svoja fizička tela, koja ih to-

kom njihovih lutanja čekaju u mrač-

nim sobama u nekoj vrsti sna ili tran-

sa. Za razliku od njih, ostale kategorije

bića su trajno vezane za Astral, pa

mogu da kažem da je to njihov jedini

dom.

2. Kategorija mrtvih stanovnika

Astrala sadrži IZUZETNO NAJZANIM-

LJIVIJE grupe, njih čak devet na broju.

Ali, čuj šta Čarls kaže na samom poč-

etku tog odeljka: »Pre svega, da poč-

nemo sa ovom rečju „mrtav“, jer je to

smešno pogrešan naziv, jer su većina

tako označenih bića potpuno živa baš

kao što smo i mi sami ― najčešće čak

i više od nas. Sa obzirom na to, ovu

reč možemo da prihvatimo kao ozna-

ku za ona bića koja nisu u datom

trenutku povezana sa svojim fizičkim

telom«. Dve grupe ću samo da po-

menem, jer se svode na one predhod-

ne: to su Magovi Desne Staze posle

smrti, odnosno Crni Magovi posle

smrti. Dok Magovi Desne Staze odlu-

čuju da se neko vreme posle fizičke

smrti zadrže na Astralu za dobrobit

10

drugih, kako bi im pomagali i štitili ih,

Crni Magovi čekaju na sledeću rein-

karnaciju radeći ono isto što su radili i

dok su bili živi, to jeste nanoseći zlo

drugima. Magovi Desne Staze tako ul-

aze u kategoriju Nirmanakaya (na

sanskritu: »onaj ko se odrekao nirvane

za dobrobit čovečanstva«), a ovi drugi

postaju strašni beztelesni demoni.

Za nas je najzanimljivija grupa

običnih ljudi posle smrti. Šta se dešava

sa čovekom posle smrti, jeste velika

tema i prevazilazi okvire ove knjige. U

opšte, mogu da kažem da se ljudi či-

stijeg srca kratko zadržavaju na Ast-

ralnom Nivou i da brzo nastavljaju

dalje svojim sudbinskim putem, u no-

ve inkarnacije. Prosečan čovek, koji

tokom života nije uspeo da se očisti

od nižih želja, provešće na Astralu ne-

što duže vreme kako bi omogućio po-

tisnutim silama svojih želja da se oslo-

bode. Najduže se ― kadkada trajno

― na Astralu zadržavaju ljudi koji su

tokom života spali na najniže grane:

ubice, bludnici, pijanice. U svakom

slučaju, Astral može da se shvati kao

prelazna stanica za bezbrojna bića ko-

ja se kreću iz predhodnih postojanja u

sledeća. Čarls napominje da Astralne

okolnosti u kojima čovek može da se

zatekne posle smrti kadkada može da

bude toliko nalik onim zemaljskim da

je čoveku teško da poveruje u sopstve-

nu smrt. Ko je gledao kultni film »Os-

tali«, španskog reditelja Alehandra

Amenadabra, imaće jasnu sliku onoga

što je Čarls hteo da kaže.

Četvrtu grupu mrtvih stanovni-

ka Astrala Čarls je slikovito nazvao

Čovek u Sivom Svetu. Pod tim naziv-

om on podrazumeva posebnu vrstu

ljudi koji su tokom života bili utonuli

u najgrublji materijalizam, bez i kakve

predstave o bilo kakvom obliku duh-

ovnog postojanja izvan fizičkog tela.

Kada običan čovek umre, i zatekne se

na Astralu, odvojen od tela, on pretrpi

veliki strah shvatajući da je otrgnuto

od svog osnovnog elementa ― mat-

erije. Neko vreme pokušava da se vrati

u okrilje svog fizičkog okruženja, ali

mu to, naravno, ne uspeva i on pro-

dužava svojim putem. Pojedini, među

tim, zahvaljujući svojoj neodoljivoj

želji da se vrate u fizički život, us-

pevaju nekako da „uspore“ prirodni

proces odvajanja suptilnog tela od fi-

zičkog tela. Oni se toliko uplaše mis-

leći da će sa smrću zauvek da nestanu

11

da od tog silnog straha zaustavljaju

Točak Vremena. Nalikuju, kaže Čarls,

brodolomcu kome su negde na sredini

pučine zapovedili da pusti iz ruku

gredu uz koju pluta i da se prepusti

burnom moru, a on je toliko prest-

rašen da ne može ni prst da pomeri.

Nastaje paradoksalna situacija:

čovekovo fizičko telo je praktično mr-

tvo, ali još nije došlo do razkidanja

veze između fizičkog i Astralnog tela.

Čovek tako stupa u Sivu Zonu, u neku

vrstu sna i katalepsije (obamrlosti).

Više nije živ, a još nije „potpuno“ mr-

tav. Kao čardak ni na Nebu ni na Ze-

mlji, on nije ni na jednom nivou, već

negde između. Njegova telesna čula

već su se praktično ugasila i one go-

tovo u opšte ne primećuje fizičke po-

jave oko sebe, a još ne može valjano

da upotrebi Astralna Čula jer je up-

leten u klupko koje je sam sebi na-

pravio. Tako jedno vreme živi u mut-

nom, sivom svetu ne mira i ne lagod-

nosti, ne vidi jasno ni fizička nili Ast-

ralna zbivanja, već oboje nazire kao

kroz gustu maglu, po kojoj pluta iz-

gubljen i bezpomoćan. Taj motiv je iz-

koristio Edgar Alan Po za svoju priču

»Slučaj Gospodina Valdemana«, gde

samrtnik pomoću metode poznate

kao »Mesmerizam« pokušava da se

uvede u stanje „između“ da bi izbegao

pravu smrt.

Šta se dešava sa čovekom u Siv-

om Svetu? Ništa posebno, jer se Priro-

da na kraju sama postara za to: posle

nekog vremena razpada se eteričko

telo kojim je bio vezan za fizičko telo i

on odlazi. Ali, nema razloga, kaže

Čarls, da bilo ko trpi takve ne ugod-

nosti. Po nekada možemo da zatek-

nemo takvog čoveka kako sav nesreć-

an tumara po Astralu. Tada treba da

mu se pritekne u pomoć. Najteži zad-

atak za pomagače biće da ga ubede da

se opusti, da zaboravi svoj strah i da se

prepusti toku Prirode, koji će da mu

donese preko potrebni mir i spokoj.

❦

12

Poglavlje 3

ZABLUDE O DUŠAMA UMRLIH

astavljam sa nabrajanjem razli-

čitih vrsta Astralnih Stanovni-

ka, onako kako ih je video

Čarls Vebster Lidbiter. U predhod-

nom poglavlju zastao sam kod grupe

tako zvanih „mrtvih“ stanovnika Ast-

rala. Ovo poglavlje ću u potpunosti da

posvetim trima preostalim kategor-

ijama „mrtvih“, kategorijama koliko

zanimljivim ― toliko i strašnim. U

tom opisu će da se pojave stvorenja

svima nama dobro znana, ali su ovoga

puta objašnjena iz jednog novog ugla.

Ali, da bi u opšte mogao da shvatiš taj

ugao gledanje, trebam po nešto i da

kažem o sastavu ljudskog bića, pred-

stavljanju Teozofije i samog Čarlsa.

Kao mikrokosmos u kome se og-

leda građa celog makrokosmosa, čov-

ek je takođe sastavljen od više „nivoa“

postojanja, od kojih je fizički najniži

(setimo se primera sa babuškama).

Suptilnije od fizičkog tela je eteričko

telo, koje služi kao veza sa još sup-

tilnijim Astralnim telom. Iznad Ast-

ralnog tela nižu se još tananiji slojevi,

sve do Duše, ali to, trenutno, nije naša

tema. U današnjoj eri kompjutera, ve-

zu između fizičkog i Astralnog tela

lako možemo da prikažemo odnosom

između hardvera i softvera. Hardver je

ono što vidimo (fizičko telo), ali ne vi-

dljivi softver (Astralno telo) je taj koji

„operiše“ i obavlja posao. Prisustvo

softvera opažamo jedino preko slike

na ekranu monitora, koja bi u ovoj

analogiji predstavljalo eteričko telo.

Kada čovek umre, svi ostali nivoi

postojanja napuštaju fizičko telo, koje

počinje da se razpada. Među tim, tada

se i Astralno telo odvaja od eteričkog

tela i nosi Dušu do novog odredišta,

dok eteričko telo ostaje u neposred-

noj blizini fizičkog tela i takođe poči-

nje da se razpada, mada sporijom br-

zinom. Utvare koje se po nekada viđ-

aju na grobljima, kaže Čarls, nisu ni

kakvi „Duhovi“ nego eterička tela koja

lebde u neposrednoj blizini sahranje-

nih fizičkih tela i polako propadaju.

N

13

Pošto su ta tela grublja od Astralnih

tela, mogu lakše da se i vide. Svaka

iole osetljivija osoba to može, samo

ako bi se odlučila na tako sumoran

eksperiment da provede noć na grob-

lju.

Treba dobro da se zapazi i još jedna

pojedinost: kao što babuške izvlačimo

jednu iz druge sve dok ne stignemo do

poslednje, tako i Duša sa svojim sup-

tilnim omotačima posle nekog vreme-

na napušta staro Astralno telo i pri-

prema se za novo. Tako da na Astralu

ostaju ne samo izpražnjena eterička

tela, nego i napuštena Astralna tela,

koja tamo plutaju kao groblje starih

automobila i prosto žude da budu

zloupotrebljena. Na ovim tezama Čar-

ls gradi svoju sliku Astralnih zbivanja,

koja ― kao što ćeš da vidiš ― po

nekada ume da bude veoma mračna.

A sada pogledaj koga još možeš da

sretneš u snovima.

Peta kategorija „mrtvih“ stanov-

nika Astrala su tako zvane ljuske, ili

omotači. Ima ih dve vrste: eteričke i

Astralne ljuske, što se oslanja na gore

dato objašnjenje. Znači, kada čovek

umre, sva suptilna tela povuku se iz

fizičkog tela, a za tim napuste i eterič-

ko telo. Eterička ljuska ostaje da pluta

na nekoliko metara udaljenosti od

razpadajućeg fizičkog tela, i sama izlo-

žena razpadanju, jasno je zašto prizor

eteričke ljuske na groblju nije ni malo

prijatan. U skladu sa kompjuterskom

analogijom, to je kao da na ekranu

posmatraš razpadanje nečijeg hardve-

ra. To je, inače, motiv koji su horor

filmovi oduševljeno prigrlili, stvorivši

zabludu da se radi od Dušama umrlih.

Na sličan način i Astralno telo biva

napušteno, ali ne odmah posle smrti i

ne u neposrednoj blizini tela. Ono je

mnogo manje vezano za fizičko telo

pa tako, za razliku od eteričke ljuske,

slobodno pluta Astralom i ne može

lako da se primeti.

Obe ove ljuske, dakle, podsećaju

na zmijsku kožicu napuštenu posle

prolećnog „presvlačenja“, ili na izpra-

žnjenu čauru leptira. Sa obzirom na

to, ne bi ni predstavljale veću pretnju

od zmijske kožice na koju naiđemo u

šetnji kroz šumu kada ne bi postojao

način da se zloupotrebe. Različitim vi-

dovima „odvratnih obreda“, kako ka-

že Čarls, moguće je da se pri vremeno

ožive ove ljuske, da im se ulije neka

vrsta lažnog života, onako kako se po-

14

stupa sa zombijima. »Radi se«, dodaje

Čarls, »o jednom od najgorih oblika

Crne Magije, o kojem je bolje i da se

ne govori.« Ono što se tim putem do-

bija jesu avetinjske, bezdušne sluge

koje mogu da se koriste u najrazličitije

svrhe. Takvo biće, koje zadržava Ast-

ralno obličje preminulog čoveka, ne-

ma ni kakvu svest, osećanja ili inteli-

genciju, ni u jednom pogledu nije lju-

dsko i ne može dug da traje. Pre ili

kasnije, u zavisnosti od moći medij-

uma, ono se prirodno razpada, ali pre

toga može da se izkoristi za zle ciljeve,

kao što su, za primer, zastraživanje ili

razni vidovi psihičke manipulacije.

Sledeća kategorija su samoubi-

ce. Samoubistvo je, kao što znaš, slož-

eno i teško pitanje. Njime su se od

Drevnih Vremena bavili skoro svi re-

ligijski i filozofski sistemi, ali Čarls os-

vetljava taj problem iz čisto ezoterij-

skog ugla, ne ulazeći u moralno vred-

novanje samoubilačkog čina. On iz-

tiče činjenicu da samoubistvo prekida

život odjednom, ne dajući vremena

osobi da se „pripremi“ za razdvajanje

različitih komponenti svog postojanja.

Posledično, poslesmrtna sudbina sam-

oubica je veoma posebna. Takvu smrt

Čarls poredi sa odkidanjem nezrelog

voća. Pojednostavljeno rečeno, Astral-

no telo samoubica je veoma „žilavo“,

veoma dugo ostaje vezano za Dušu i

tako remeti prirodan ciklus. Kao pos-

ledica toga, osoba se zadržava na As-

tralnom Planu jako dugo, čak stoti-

nama zemaljskih godina, i odbija da

produži svojim sudbinskim putem.

Razne religije misle upravo na to kada

govore o kazni koju izpašta samoub-

ica: njemu se ne dozvoljava da dobije

novo fizičko telo, već je osuđen da

„odluži“ svoju kaznu kao Duh i time

da se izkupi od greha samouništenja.

Drevne Vede spominju cifru od 700

godina, koliko čovek mora da izkajava

odluku da oduzme sebi život.

Ali, to nije sve. Čarlsa, kao što

sam rekao, u opšte ne zanima da li je

samoubistvo moralno dozvoljeno ili

nije. Njemu je važno kakav je čovek

bio tokom života. Ako je živeo iole či-

stim i plemenitim životom, čak ni sa-

moubistvo neće mnogo da poremeti

njegov prirodni odlazak u drugo post-

ojanje. Kao primere za to on navodi

antičke filozofe Sokrata i Seneku, koji

su sebi oduzeli život iz moralnih i filo-

zofskih ubeđenja. Za razliku od njih,

samoubice koje su živele nizkim i pr-

ljavim životom lako mogu da se raz-

viju u užasno zla Astralna bića. »Raz-

buktani sa svim vrstama požude koju

ne mogu direktno da zadovolje jer su

ostali bez fizičkog tela, oni zadovolja-

vaju svoje odvratne i ogavne težnje

pomoću medijuma ili bilo koje osetlj-

15

ive osobe koju mogu da posednu, i

prosto uživaju u svim vrstama zabluda

i odmana koje im Astral stavlja na

razpolaganje da bi naveli i druge u istu

razuzdanost koja je za njih veoma

kobna«. Tako nam poručuje Čarls i za

tim navodi listu demonskih bića koja

su nastala upravo od kategorije sam-

oubica, sa nazivima koji se javljaju u

različitim tradicijama, a to su: »Pisaće.

Inkube i Sukube — demoni pohlepe i

prožderavanja, pohote i požude, ob-

mana, grešnosti, i okrutnosti, koji na-

vode svoje žrtve na užasne zločine, i

na pijančenje po njihovoj naredbi«.

Vede ih navode kao Rakšase i već spo-

menute Pisaće, a u religiji starih Rim-

ljana nazivaju se Larve. Rimski pisac

Petronije ih opisuje kao ružne i mr-

šave aveti, Duše pokojnika koje noću

lete i na razkršćima nanose ljudima

zlo. Srednjovekovni hrišćanski pisci

nazivaju ih Inkubama i Sukubama.

Inkubi su muški demoni koji lutaju

Astralom zaslepljeni od požude i noću

spopadaju usnule žene. Sukube su že-

nski demoni koji noću spopadaju us-

nule muškarce. »Onaj kome se psihič-

ki vid otvorio«, kaže Čarls, »često mo-

že da vidi gomilu ovih nesrećnih bića

kako lebde oko mesara, javnih kuća,

ili na drugim, još zloglasnijim mesti-

ma — gde god mogu da osete grube

uticaje koje ih privlače«.

Konačno, kao poslednju katego-

riju „mrtvih“ stanovnika Astrala Čarls

navodi Vampire i Vukodlake, što je

veoma zanimljivo. Svi mi znamo šta

predstavljaju ova bića, ali čuveni teo-

zof ih sagledava kao potpuno Astral-

na po svojoj prirodi, slična spomenu-

tim ljuskama i samoubicama-demoni-

ma. Po njemu, to nisu ni kakva fzička

bića, čudovišta koja lutaju šumom,

već aveti koje na Astralu sisaju ener-

giju drugih živih bića. Ako je čovek

tokom života bio do krajnosti zao, svi-

rep i sebičan, moguće je da se, u tre-

nutku smrti, njegov „niži um“ (kako

Čarls naziva splet njegovih prljavih

želja) „odcepi“ od višeg duhovnog za-

kona, od same Duše.

Takva istinski zla bića mogu, uz

malo znanja iz Magije, da zaustave pr-

oces umiranja (slično „Čoveku u Si-

vom Svetu“). Tek sahranjena, a još, u

stvari, nije „potpuno“ mrtva, ona u

nekoj vrsti katatoničnog sna projektu-

ju svoje Astralno telo, i u vidu čoveka

(Vampir) ili životinje (Vukodlak) po-

hode svoje žrtve. Ponavljam, to se ne

dešava na fizičkom planu, već na As-

tralu, i to najčešće u snu. Zbog toga je

u filmovima o Drakuli žrtva uvek pri-

kazana kako trpi vampirske napade

tokom sna. Ono što Astralni demon iz

nje izsisava nije fizička krv nego sup-

tilna vitalna energija. Na taj način su,

16

za primer, hrišćanski mislioci objaš-

njavali pojavu noćne erekcije kod mu-

škaraca. Ovaj problem, kaže Čarls,

može najlakše da se rešava spaljiva-

njem mrtvaca na kojeg se sumnja,

mada do Vampirizma danas dolazi to-

liko redko da zaista možemo da ga

smatramo samo jednim od omiljenih

motiva horor filmova i literature.

Ovime sam izcrpeo spisak „mr-

tvih“ žitelja Astrala, pa tako ostaju još

oni koje Čarls naziva veštačkim. Ove

sumorne vizije mogu i ne moraju da

budu istinite, ali su, u svakom slučaju,

zanimljive. Čak i ako takve stvari odi-

sta postoje, razloga za strah nema, jer

nas je Priroda zaštitila od tih bića jed-

nako kao što nas urođenim imunite-

tom štiti od bakterija i virusa. Pa ipak,

ne mogu a da se na kraju ovog pog-

lavlja ne setim jedne izreke iz

Talmuda (Berakot, 6.): »Kada bi ljuds-

ko oko moglo da vidi sve demone koji

nastanjuju Univerzum, opstanak ljud-

ske vrste bi bio nemoguć«.

❦

17

Poglavlje 4

POGLEDAJ SEBE KAO NA DLANU

ikada ranije nisam doživela

takvu vedrinu i smirenost«,

pisala je gospođa Irma Bah iz

Frankfurta. »Pošto sam starija žena

(imam 83 godine), bila sam veoma

zabrinuta oko toga šta me čeka kada

umrem. Sada znam. Više se ne plašim.

U stvari, radujem se tom prelazku u

Carstvo Svetlosti. Više nisam toliko

vezana za svoje unučiće jer znam da

ću uvek moći da ih vidim. Svakoga

dana se molim za napredak vašeg

velikog projekta«.

Bilo da ti ove reči zvuče preter-

ano optimistički ili ne zvuče, tek ova-

ko je gospođa Bah, puna zahvalnosti,

pisala Ivoni i Gavinu Frostu, bračnom

paru o kojem sam već govorio u vezi

sa njihovom knjigom »Vodič u Astral-

ni Svet«. Veliki projekat za čiji se nap-

redak starica moli jeste već spominja-

ni Kanterberijski Institut, čije kartote-

ke sadrže na hiljade ovakvih pisama

zahvalnosti i podrške, zajedno sa pis-

mima u kojima učesnici na projektu

opisuju svoja Astralna iskustva.

Gavin i Ivona Frost su uključili

više od hiljadu ljudi u svoja istraživa-

nja, što neposredno, što putem pisa-

ma. Pažljivo sledeći njihova uputstva,

saradnici rasuti po mnogim zemljama

otiskivali su se na Astral tokom dužeg

niza godina i o postignutim rezultati-

ma obaveštavali su svoje učitelje. Gav-

in i Ivona garantuju dve stvari:

1. Ko god se ozbiljno posveti njih-

ovom uputstvu, uspeh mu je osi-

guran.

2. Na Astralu niko nije imao nega-

tivnih iskustava.

Apsolutno svi naglašavaju da im

se tokom ovih eksperimenata život pr-

omenio iz korena, da su se oslobodili

neznanja i straha od smrti, kao i to da

su neizmerno proširili svoje duhovne

vidike. Mada ne dovodim u pitanje

ova postignuća, ipak ostajem za nijan-

su oprezniji prema Astralu. No, mož-

»N

18

da je ipak najbolje da pustimo same

učesnike u eksperimentu da opišu

svoja iskustva.

»U bolnom trenutku koji je del-

ovao kao večnost, u trenutku pre nego

što me je udario voz, konačno sam

shvatio da je ovo ozbiljan eksperim-

ent«, napisao je u svom pismu jedan

paraplegičar, od rođenja sam vezan za

invalidska kolica. Njegova sudbina ga

je povremeno dovodila do takvog oča-

ja da je bivao na samoj ivici samoubis-

tva. Sticajem okolnosti, povezao se sa

Frostovima i uključio se u njihov pro-

jekat. »Kroz moju svest su se rojila pi-

tanja. Da li su Gavin i Ivona zaista po-

uzdani? Da li Kantergerijski Institut u

opšte zna šta radi? Hoće li voz da me

ubije, ili ću da prođem bez i jedne og-

rebotine, kao što su mi obećali? Da li

sam bio nepromišljen kada sam pris-

tao da verujem ljudima koje nikada

nisam video i njihovim prilično neu-

verljivim izjavama koje sam dobio

poštom?«

Ovaj čovek je, sledeći uputstva

Frostovih, počeo da izlazi na Astral.

Jednom prilikom, kao vid vežbe, oni

su ga uputili da ode do pruge i da sa-

čeka voz, a za tim da se baci pred nje-

ga ― naravno, u svom Astralnom te-

lu. »Posle nekoliko trenutaka shvatio

sam da je sve u redu. Da, voz me je

udario i moje Astralno telo zavojito u

visinu kroz lokomotivu i prvi vagon.

Udarac je bio blag, baš kao što mi je

bilo obećano, i osećao sam se lak kao

perce. Sada sam lebdeo iznad voza,

zbunjeno posmatrajući pokretanje

mašina i koloseka ispod sebe. Ovo

iskustvo me je nateralo da nastavim sa

Astralnom Projekcijom. Vama, člano-

vima Kanterberijskog Instituta, ne

mogu dovoljno da zahvalim što ste mi

život obogatili novom dimenzijom.

Još uvek sam Hrišćanin koji je odan

svojoj veri. Mnoge stvari koje sam vi-

deo i uradio pomogle su mi da shva-

tim novo značenje Biblije i Isusa. Ka-

da bi ljudi pokušali ovo što sam ja po-

stigao, imali bi mnogo smireniji život

i oslobodili bi se straha od smrti«.

Dokumentacija Kanterberijskog

Instituta beleži mnoge slučajeve ljudi

koji su pod pritiskom različitih okol-

nosti naučili da se Astralno Projek-

tuju. To znači da je ova sposobnost

već u nama, samo je potrebno da je

nešto podstakne. Evo dva slučaja u

kojima je Astralna Projekcija odluči-

vala o životu i smrti.

Prvi je slučaj čoveka koga Fros-

tovi predstavljaju kao Harija Dž. Reč

je o farmeru iz američke savezne dr-

žave Misuri, dakle potpuno običnom,

da ne kažem priprostom čoveku, bez

interesovanja za Metafiziku i Okultno.

Na njegovom imanju, na brdovitom

19

američkom Srednjem Zapadu, nalaze

se mnoge krečnjačke pećine. Jednom

ga je njegov petnaestogodišnji sin Bak

zamolio da odu do jedne od tih peć-

ina. Skoro bez bilo kakvog iskustva iz

speleologije, Hari i Bak su se opremili

baterijskim lampama i konopcem i za

tim su se spustili u jednu vrtaču. Kre-

nuvši pećinskim hodnicima, ubrzo su

se izgubili. Kompas nisu imali, a bate-

rije su se skoro iztrošile i ostavile su ih

u mrklom mraku.

Ne znajući šta da rade, seli su da

sačekaju spasioce: njihovi ukućani su

znali kuda su oni otišli i bilo je samo

pitanje vremena kada će da se zabrinu

za njih. Na njihovu nevolju, napolju je

u među vremenu počela oluja i u peći-

ni je naglo porastao vodostaj. Baka je

uhvatila panika. Počeo je da beži od

vode. Pokušavši da ga zgrabi, Hari se

okliznuo i udario je glavu u stenu.

Odjednom se našao izvan svog tela.

Pećina, koja je do tog časa bila u pot-

punom mraku, iznenada je postala sa-

blasno osvetljena. Našavši se u ovom

novom stanju, Hari je nekako „znao“

put ka izlazu i bez problema je „od-

plovio“ do otvora u steni, a za tim se

vratio do svog tela. Nekoliko trenuta-

ka kasnije je došao sebi. Pošto se malo

pribrao od udarca, mogao je bez prob-

lema da provede Baka kroz lavirint ta-

me i uzburkane vode do izlaza iz pe-

ćine. Spontana Astralna Projekcija sp-

asla im je obojici život. Trebam li da

kažem da se kasnije i Hari našao na

spisku saradnika Kanterberijskog In-

stituta?

Drugi slučaj jeste slučaj Helge N.

iz Minhena. Ostavši posle teške bolesti

nepokretna, ona je spontano razvila

sposobnost da Astralno putuje, možda

kao naknada za svoj fizički hendikep.

O Helgi su se starali otac i majka, koji

su živeli sa njom u istom stanu. Jed-

nom ih je ubedila da preko vikenda

odu u neko alpsko odmaralište na ski-

janje, rekavši da će o njoj za to vreme

da brine njena najbolja prijateljica Ke-

ti. I odista, Helga i Keti su boravile ne-

koliko dana zajedno i lepo se provo-

dile, kada je iznenada Ketina majka ja-

vila da je njen otac doživeo težak srča-

ni udar i da verovatno neće da dočeka

jutro. Devojka se našla u nedoumici

šta da radi. Velikodušno, Helga je ub-

edila svoju prijateljicu da ode i posled-

nji put vidi oca. Reče joj da će i sama

da se snađe, samo ako je Keti pre od-

20

lazka smesti u krevet. Keti je to učinila

i odjurila kući.

No, kako se to već dešava po

Marfijevom Zakonu, u toku noći u

stanu do Helginog stana je izbio pož-

ar. Probudio ju je gust, zagušljiv dim.

Ne mogavši da se pokrene, kašljala je i

zvala u pomoć, ali je niko nije čuo jer

je zgrada, po nemačkom običaju, bila

solidno građena. »Shvativši da mi su-

dbina leži u sopstvenim rukama«, pi-

sala je kasnije Helga, »upotrebila sam

svoju sposobnost Astralne Projekcije.

Krenula sam u potragu za nekime ko-

ga bih mogla da obavestim da sam u

opasnosti. Prvo sam otišla do Keti i

pokušala sam da utičem na njen um,

ali, ona je bila previše obuzeta trage-

dijom koja joj se kod kuće odigravala.

Za tim sam pokušala sa još nekoliko

drugih ljudi, ali nisam uspela da dop-

rem do njihovih misli. Onda mi je sin-

ula ideja«. Helga se vratila do Ketine

kuće i stupila u vezu sa njenim ocem.

Nalazeći se na umoru, u „Sivoj Zoni“

između života i smrti, bio je mnogo

prijemčiviji za Astralne uticaje nego

ostali ljudi. Saopštila mu je u kakvoj je

opasnosti, a on je, gotovo poslednjim

dahom, preneo Keti. Ostavivši hrab-

rog oca, koji je u odsudnom trenutku

zanemario sopstvenu patnju i agoniju,

Keti je odjurila do Helge i spasla je.

Kada mi je bilo šest godina, išao

sam na predškolsku pripremu u jednu

veliku zgradu u Volsalu«, pisao je jed-

an neimenovani saradnik Frostovih.

»Jednog dana, dok sam se vraćao iz

spavaonice, okliznuo sam se i pao sam

niz stepenice koje su povezivale uči-

onice sa gornjim spratovima zgrade.

Sećam se da sam sedeo na vrhu stepe-

ništa i posmatrao sam svoje telo kako

pada i kako ga za tim unose u kola Hi-

tne Pomoći. Prestravio sam se. Nisam

imao pojma šta se dešava sa mnom.

Nisam ništa znao o smrti, ali, znao

sam da nisam mrtav, jer sam sedeo na

vrhu stepeništa i posmatrao. A ipak,

ljudi su upravo iznosili moje telo iz

zgrade. Bio sam veoma ljut na njih što

to rade«.

»Nakon što sam neko vreme ta-

mo sedeo«, nastavlja on, »došao je ne-

ki stariji čovek i seo je pored mene.

Bio je odeven u plavi molerski kom-

binezon. Reče mi da se zove Al. U st-

vari, nije mi govorio, ali na neki način

i jeste ― kao da sam čuo njegove mis-

li. Rekoh mu da sam se iznervirao jer

su mi ukrali telo. Al me je uveravao da

ću da ga dobijem nazad. Pri tome, iz-

gledao je tužan, a ja sam ga upitao ka-

ko može da bude tako siguran da će

telo da mi bude vraćeno. Uvek ću da

se sećam njegovog odgovora: ‘Zato što

još nisi mrtav. Ja sam mrtav. Malopre

sam pao sa merdevina na drugoj stra-

21

ni ulice’. Već sledećeg trenutka, koliko

mogu da se setim, ja sam se probudio

u svom telu. Mislim da me je na to

podstakao iznenadan, snažan strah

koji sam osetio od Ala, jer je on mo-

rao da bude Duh, a ja sam se u ono

vreme veoma plašio Duhova. Kasnije

se izpostavilo da je, gotovo u istom

trenutku kada sam ja pao niz stepe-

nice, jedan moler sa druge strane ulice

takođe je pao niz stepenice i ostao na

mestu mrtav«.

Ovaj čovek, koji je svoju prvu

Astralnu Projekciju doživeo sa samo

šest godina, kasnije se mnogo puta

spontano projektovao na Astral, i to, u

glavnom, u bolnim ili traumatičnim

situacijama. Da li je to neka vrsta zaš-

tite, poput stanja šoka koje nas štiti od

intezivnog bola, ostaje otvoreno pita-

nje, ali evo šta je isti izpitanik još doži-

veo u svojoj mladosti.

Jednom, kao već stariji dečak,

sankao sam se na pošumljenom prop-

lanku kada je naišao drugi dečak sa

sankama. Hteo sam da ga zaobiđem i

izgubio sam kontrolu nad sankama.

Usledio je snažan udarac u drvo.

Preleteo sam dobrih nekoliko metara i

završio sam u snegu u stanju ne svesti.

Među tim, u samom trenutku udara ja

sam se ponovo našao izvan tela i bio

sam pošteđen bola dok sam gledao

kako mi telo leti i prevrće se po snegu.

Ovoga puta sam bio manje uplašen jer

sam znao o čemu se radi, ali i dalje

nisam znao kako da se vratim u svoje

telo. Ipak, veoma brzo sam se opet na-

šao u njemu, sa strašnim bolom u gla-

vi i sav krvav«.

Ne bih

želeo da iz

ovih primera

čitaoci stek-

nu pogrešnu

sliku kako se

na Astral iz-

lazi sam ka-

da je čovek u

nekoj nevolji

ili, u najgor-

em slučaju,

trajno nesposoban. To su samo grani-

čna stanja u kojima lakše dolazi do

izražaja neke prirodne, ali skrivene

sposobnosti za koje nismo i znali da ih

posedujemo. Najbolji primer za to je

majka koja svojim rukama podiže au-

tomobil da bi oslobodila dete koje leži

ispod. Astralna Projekcija može da se

postigne i svojevoljno, u punom zd-

ravlju tela i duha, samo što za mnoge

to nije ni malo lak posao. Ipak, dobro

je da se zna da negde u nama leže

mogućnosti koje jednog dana, u od-

sudnom času, mogu da budu od velike

pomoći.

❦

22

Poglavlje 5

GDE ŽIVE VILE I VILENJACI?

oslednju veliku kategoriju Ast-

ralnih stanovnika je najteže sh-

vatiti, jer je veoma različita od

svega što postoji u domenu našeg sva-

kidašnjeg iskustva. Čarls Vebster

Lidbiter, naš dosadašnji vodič kroz

Astral, naziva je kategorijom ne-

ljudskih stanovnika. Odmah za tim je

deli u nekoliko celina, koje sve mogu

da se svedu na dve velike grupe:

Duhove Prirode i Elementale. U ovom

poglavlju baviću se pitanjem Duhova

Prirode, njihovih vrsta i načina izpo-

ljavanja. Videćeš da nam je od svega

toga ipak nešto poznato, i to, u glav-

nom, iz bajki i narodnih predanja.

Započinjući priču o Duhovima

Prirode, Čarls upozorava: »Prvo mor-

amo da imamo na umu da se ovde ba-

vimo bićima koja se temeljno razliku-

ju od svega što smo do sada posmat-

rali«. To je jedno veliko carstvo živih

bića podpuno nezavisno od svekolik-

og života na Zemlji, pa i od čoveka.

Njihov evolutivni tok je potpuno raz-

ličit od našeg, a njihove osobine i ob-

lici ponašanja su ne uporedive sa naši-

ma. Njihova JEDINA VEZA sa nama

je u tome što pri vremeno zauzimamo

istu planetu. »Sa obzirom na to«, do-

daje Čarls, »kao susedi dugujemo jed-

ni drugima dobrosusedsku ljubaznost

kada se slučajno sretnemo, ali naši

pravci razvoja se toliko razlikuju da

malo šta možemo da učinimo jedni za

druge«.

Duhovi Prirode, nastavlja on,

mogu da budu Nižeg i Višeg Reda.

Tradicionalni Ezoterizam u Duhove

Nižeg Reda ubraja Duhove Zemlje,

Vode, Vatre i Vazduha. Sva od nab-

rojanih vrsta obitava u dotičnom ele-

mentu kao u svom prirodnom domu,

ali u Astralnoj Sferi, za koju sam već

objasnio da prožima sve prirodne ele-

mente. Ovde možemo da se zapitamo

kako i šta može da živi (i preživi) zat-

voreno u kamen, ili okruženo vrelin-

P

23

om plamena? Odgovor sam već dao:

ni jedno od pomenutih bića ne živi

fizički u kamenu, kao fosil, ili u vatri,

kao čestica žara, nego u Astralnoj Sferi

date sredine. Za Duhove Zemlje čvrsta

materija nije nikakva smetnja pri kre-

tanju ili pogledu, već upravo suprot-

no, to je sredina u kojoj se osećaju kao

kod kuće. Isto je i sa onima koj žive u

Astralnoj Sferi vode, vatre ili vazduha.

U srednjovekovnoj literaturi,

Duhovi Zemlje se često nazivaju pa-

tuljcima, Duhovi se nazivaju Vilama,

a Duhovi Vatre i Duhovi Vazduha Sa-

lamanderima. U bajkama i narodnim

predanjima poznati su i pod mnogim

drugim imenima: Vile, Vilenjaci, Or-

ijaši, Satiri, Đavolčići, Dobri Ljudi i

tako dalje. U ranijim epohama, kada u

životnom okruženju nije bilo toliko

buke i svetla kao danas, ljudi su mno-

go jasnije opažali prisustvo ovih bića i

pomen o tome su ostavljali u svojim

predanjima. Ali ― pitaćeš se ― kako

su u opšte mogli da ih opaze ako se

radilo o Astralnim stvorenjima?

Njihovi oblici su mnogobrojni,

ali su najčešće ljudski, i to umanjenih

dimenzija. Kao svi drugi stanovnici

Astralnog Sveta, mogu da poprime

koji god oblik požele, ali obično zadr-

žavaju oblike koje su im, da tako ka-

žem, osnovne ili koje iz nekog razloga

najviše vole. Obično nisu vidljivi gol-

om oku, ali imaju moć da se materija-

lizuju na fizičkom planu i da učine se-

be vidljivim onda kada to žele, to je, u

jedno, i objašnjenje za pojavu „patulj-

aka“ i „Vilenjaka“ u narodnim preda-

njima.

Ovde će da bude zanimljivo da se

prisetim jedne poznate priče iz grčke

mitologije, a to je svadba Peleja i Teti-

de, Ahilijevih roditelja. Tetida je bila

morska Nimfa, biće božanskog roda, a

Pelej običan čovek. Željom olimpij-

skih bogova, ona je, protiv svoje volje,

morala da se uda za smrtnika. Njeni

pokušaji da na svaki način izbegne taj

brak doveli su do čuvene mitske sce-

ne: Pelej joj je postavio zasedu na pus-

toj, peskovitoj obali i ugrabio je dok se

odmarala u senci jednog drveta. Sada

nastupa najvažniji deo. Da bi mu po-

begla, Tetida počinje da menja oblik:

pretvara se čas u pticu, čas u drvo ili u

tigricu, a čas u vatru ili u vodu. Pelej je

ipak savlađuje, i to po savetu jednog

drugog božanskog bića: rečeno mu je

da Tetidu ne izpušta iz stiska sve dok

se ne vrati u prvobitni oblik.

Šta je ovo ako nije mitski opis

jednog prirodnog Duha Vode (mor-

ska Nimfa) koji se učinio vidljivim

jednom smrtniku i pokazao Astralnu

sposobnost promene oblika? Čak bi

moglo i da se predpostavi da je cela

priča samo metafora uzdizanja jednog

24

Šamana ili Maga (Pelej) na Astralni

Nivo i njegove borbe sa Duhom Priro-

de na tom nivou. U tom slučaju, savet

Peleju da ne izpušta Nimfu iz ruku bio

bi, u stvari, Magijska pouka učitelja da

oblici na Astralnom Planu nisu čvrsti i

fiksirani kao u fizičkom svetu.

Postoji veliki broj ovih podvrsta,

saopštava nam Čarls, a pojedine vrste

se razlikuju međusobno po inteligen-

ciji i naravi jednako kao i ljudi među

sobom. Velika većina njih izbegava

čoveka zbog jer im smeta buka koja

dolazi iz ljudskog sveta. Pod bukom

ne podrazumevam samo nesnosnu la-

rmu koju proizvodi savremena civili-

zacija, nego i mentalnu „buku“ koju

na Astralu podižu naše ne kontroli-

sane želje, misli i delovanja današnjeg

čoveka. Mentalna nehigijena koja od-

likuje sve pripadnike potrošačkog dr-

uštva bezprekidno uzburkava Astralne

Struje, koje ometaju i uznemiravaju

Duhove Prirode ništa manje nego što

fabrike i automobili ugrožavaju divlje

životinje. Čak i kada dođu u dodir sa

čovekom, Duhovi Prirode, u glavnom,

pokazuju ravnodušnost prema njemu.

Kadkada umeju da budu ne prijatni,

da se zlobno poigraju sa njime, o če-

mu ću da kažem nešto više kasnije.

Odpor koji Duhovi Prirode ose-

ćaju prema zapadnom čoveku, ogrez-

lom u grubi materijalizam, „dokum-

entovan“ je u predanjima mnogih kul-

tura. Kao što sam rekao, stari narodi

su doživljavali ova bića kao Duhove

šuma, izvora, jezera, Duhove koji nas-

tanjuju pećine, drveće, proplanke, i ta-

ko dalje. U Indiji je, za primer, i danas

vidljiv običaj seljaka da prinose žrtve i

obredne ponude Banjanu ili nekom

drugom drvetu, verujući da ga nasta-

njuje Duh sa kojim trebaju da se „sp-

rijatelje“.

Nekada su takva mesta bila raz-

prostranjena i po Evropi, u grčkoj,

rimskoj, keltskoj i drugim civilizacij-

ama, ali je vezu sa Duhovima Prirode

prvo osujetilo Hrišćanstvo sa svojom

pričom o mnogoboštvu, a za tim i No-

25

vo Doba sa svojom logikom. Prekid te

Astralne veze zabeležen je u nekim

evropskim mitovima kao priča o pov-

lačenju Goblina, Vilenjaka i drugih

bajkovitih bića na daleki Sever.

Prisetimo se, i Tolkinov »Gospodar

Prstenova« završava se tako što hobit

Frodo i predstavnici drugih neljud-

skih vrsta napuštaju Srednji Svet i pre-

puštaju ga ljudima i odlaze na mitski

Sever (poglavlje »Siva Luka«). Spome-

nuću i mitske Hiperborejce, blaženi

narod sa krajnjeg Severa, u čiju se

zemlju „ne stiže ni kopnom nili mor-

em“ (nego upravo Astralom!).

Među tim, kadkada ova bića vole

da se poigraju sa čovekom, koji, u tom

slučaju, obično izvuče deblji kraj. Se-

oske priče su prepune takvih jezivih

dogodovština, a i svako ko se ozbilj-

nije bavio seansama Prizivanja Duho-

va mogao je da opazi povremeno pri-

sustvo Duhova Prirode nižeg reda po

njihovim vragolastim šalama. »Oni

posebno vole«, primećuje Čarls, »zav-

aravanje lakoumnih ljudi čulnim op-

senama, u kojima im pomaže sposob-

nost da žrtvi nametnu neku vrstu pri-

vremenih očnih i slušnih halucinacija

i priviđenja«. Čarls naglašava da ta

njihova moć nije mnogo jaka i da us-

peva samo kod veoma podložnih i

slabovoljnih ljudi.

Upravo tom pojavom on objaš-

njava trikove sa užetom koje izvode

indijski Fakiri (koje on naziva varali-

cama). Pojavu da bačeno uže ostane

bez oslonca u vazduhu, a da se, za tim,

na očigled publike, uz njega uzvere

Fakirov mali pomoćnik, Čarls objaš-

njava nekom vrstom „ugovora“ sa

Duhom Prirode nižeg ranga: Duh pri-

staje da privremeno začara prisutne

posmatrače, koji onda čuju i vide čitav

niz nepostojećih događaja, a, za uzv-

rat, dobija od Fakira Bog zna kakvu

nadoknadu. »Naš vid postojanja«, za-

ključuje Čarls, »toliko je različit od

njihovog da je gotovo nemoguće da

razumeti mnogo toga o njihovim pri-

likama, ali se, u celini, čini da je to

jedna vesela i veoma neodgovorna vr-

sta života, nalik deci«.

»Ipak«, dodaje odmah on, »i ako

su vragolasti i prevrtljivi, redko kada

su zlobni, osim ako iz ne izazovete na-

metanjem ili dosađivanjem. U glav-

nom, oni su nepoverljivi prema čove-

ku i ne vole mnogo ljudske posetioce

na Astralu. Astralni novajlija se obič-

no upoznaje sa njima na neprijatan, ili

čak zastrašujući način, ali, ako uspe da

ostane hladan prema njihovim

hirovima (kao Pelej sa Tetidom),

ubrzo ga prihvataju kao nužno zlo i ne

mare više za njega. Neki od njih mogu

kasnije da se sprijatelje sa njim i da se

26

raduju svaki put kada ga sretnu«. Mo-

žda je ovo krajnja poruka mita o „sva-

dbi“ Ahilovih roditelja, jer je Tetida

na kraju digla ruke i pomirila se sa

Pelejevim prisustvom.

Sa mnogo više uzdržanosti Čarls

piše o Duhovima Prirode Višeg Ranga.

Na manje od pola strane, on naglašava

da se radi o daleko uzvišenijim bićima

od predhodno opisanih, kojima NISU

svojstvene pomenute vragolije i nesta-

šluci. Stari narodi su poštovali ta bića

kao niže bogove, zaštitnike porodica,

sela i polja, nešto kao što su staro-

rimske Lare i Mane. Ne ulazeći u de-

talje (jer, možda, ne zna mnogo o

njima), Čarls napominje da se radi o

bićima veoma osetljivim na laskanje

koje im se ukazuje poštovanjem i pri-

nošenjem žrtava. Oni u tome uživaju i

spremni su da uzvrate raznoraznim

uslugama. U ovom možda treba da se

vidi poreklo mnogih starih i primi-

tivnih kultova, koji su funkcionisali

po pravilu »do ut des« (prevod: »daj-

em tebi da bi ti dao meni«), što su rani

hrišćanski propagatori dočekali na

nož kao pravilo sebičnosti i koristo-

ljublja.

Zaključujući poglavlje o Duhovi-

ma Prirode, Čarls dodaje da Mag zna

kako da izkoristi njihove usluge, što

postiže Prizivanjem i Ritualnom Mag-

ijom, ali da to ume da bude veoma

opasno, jer je za traženu uslugu neo-

phodno da obavezati se na poslušnost

ili neku vrstu pogodbe. Dovoljno je da

se setimo Fausta i da shvatimo koliko

je stari Teozof bio u pravu.

❦

27

Poglavlje 6

KO NAS TO TAMO VOLI...?

svom članku »Dinamika i Bio-

energetika Astralnog Seksa«

(1999. godina), Robert Brus

kaže: »Starosno doba, fizičko stanje i

seksualna orijentacija nemaju NI KA-

KVOG uticaja na izvantelesni seks.

Mnogi ljudi u poznijim godinama,

mada misle da su već izgubili svoj pol-

ni nagon, sa iznenađenjem shvataju

da se na Astralu ponovo osećaju mla-

dim i seksualno aktivnim. U Astralnoj

Sferi je svako mlad, vitalan, i, sa ob-

zirom na to, nesmetano izpoljava svo-

ju urođenu seksualnu prirodu. Zato

tamo nikada nećete da sretnete Astral-

ne likove koji su stari, neprivlačni, ob-

ogaljeni, i tome slično. Svako se na

Astralu izpoljava u svojoj snazi i naj-

lepšoj slici koju ima o samom sebi,

obično u liku osobe od oko trideset

pet godina, bez obzira na to kako iz-

gleda u stvarnom životu. Zbog prirode

Astrala, čak ne moraš da se držiš ni

svog pola: muškarci mogu da poprime

ženski identitet a žene mogu da budu

muškarci. U fluidnom Carstvu Astrala

ti si ono što zamišljaš i možeš da pos-

taneš ono što tog trenutka osećaš«.

Zvuči privlačno, zar ne? Kao u

nekoj bajci, gde prestaju sva ograniče-

nja našeg svakodnevnog, sivog života.

Ipak, potrudiću se da pokažem da to

nije uvek i potpuno tako. Pisati o As-

tralnom Seksu nije ni lako nili bez-

opasno, jer se radi o veoma osetljivoj

temi i nije svejedno kakve će zaključke

čitalac da izvuče iz teksta.

U ovo naše naopako vreme, seks

je jedna od NAJZLOUPOTREBLJEN-

IJIH tema. Od zubne paste pa do au-

U

28

tomobila ― sve se danas prodaje po-

moću seksa. Surovo eksploatišući čo-

vekove prirodne nagone, marketinške

kompanije bezprekidno prave haos u

nebrojenim srcima i glavama, sve

zbog profita. Zato nisam zamislio ovaj

tekst kao reklamu za nekakav nekon-

trolisan, neograničen seks u Sferi u

kojoj niko ne može da te nadzire, već

kao prikaz jedne produbljene stvarno-

sti u kojoj SVI mi živimo, ali je nismo

svesni. Upravo zbog toga, u ovom tek-

stu biće reči i o nekim manje priv-

lačnim stranama Astralnog Seksa.

Kao prvo, ako je neko privučen

Astralu iz strogo duhovnih pobuda, to

jeste služi se Astralnom Projekcijom

radi dubljeg pronicanja u sebe, njemu

će Astralna Erotika samo da smeta u

tim naporima ― u ostalom, kao i na

fizičkom planu. Evo šta gore pomen-

uti Robert Brus kaže na tu temu:

»Astralni Seks može u jedno da bude i

velika smetnja u izvođenju ozbiljnih

izvantelesnih operacija, najviše zbog

toga što značajno skraćuje vreme bor-

avka na Astralu i time smanjuje obim

onoga što tamo može da se postigne.

Misli obuzete seksom su, u stvari, kao

tempirana bomba koje čekaju da eks-

plodiraju u umovima Astralnih put-

nika. U tako osetljivoj sredini kakva je

Astral, u kojoj se čovek odista pret-

vara u ono o čemu razmišlja, misli

nisu tako privatne i bezopasne kao na

fizičkom planu. Seksualna požuda se

tamo ODMAH primećuje, privlači

ceo niz drugih bića, stvara snažan vrt-

log i veoma brzo za tim prekida Ast-

ralnu Projekciju«. To je, više ili manje,

kao kod učenja ili bilo koje druge rad-

nje koja zahteva BEZPREKIDNU US-

REDSREĐENOST: onog trenutka ka-

da u tvoje misli nagrnu „bezobrazne“

slike, sa usredsređivanjem je gotovo.

Ovo, naravno, važi samo u slu-

čaju da si imao na umu nešto oz-

biljnije od pukog Astralnog „švr-

ljanja“. No, čak i ako te zanima samo

švrljanje, i tu se krije po neka nepri-

jatnost. Za Primer: ne možeš uvek da

budeš siguran sa kime to stupaš u sek-

sualnu vezu i kakve su odista namere

tvog partnera. Za početak, dobro je da

znaš da li je biće sa kojim se sparuješ

stvarno, ili je samo Astralna Avet.

Robert Brus navodi zanimljiv način da

se to proveri:

»Stvarna bića imaju potpuno drug-

ačije ponašanje i reakcije od nestvar-

nih bića«. U nestvarna bića ubrajam

tako zvane Eterične i Astralne Ljuske,

Prirodne i Veštačke Elementale, i tako

dalje, o čemu sam pisao o predhod-

nim poglavljima. »Nestvarna bića će

jednostavno da stoje pred vama i da

vam dopuštaju da im radite apsolutno

sve što vam padne na pamet, makar ih

29

silovali ili tukli (naravno Astralno, ne

fizički). Neće se NI NAJMANJE opi-

rati nili buniti, šta god da im radite.

Na suprotno njima, stvarni, živi pose-

tioci Astrala, makar i oni nesvesni, ko-

ji su na Astral dospeli tokom sna, za-

meriće vam, opiraće se, braniće vam,

bežaće od vas, ili će čak da vas napa-

daju ako im BILO ŠTA zasmeta u vaš-

em ponašanju«.

U redu, recimo da smo proverili

da je naš partner živo biće, a ne tek

eterična sablast. Sledeća dilema je: da

li je on ljudsko biće ili je neljudsko

biće? Svašta može da nam se desi ako

padnemo u šake nekom demonu, van-

zemaljskom poseticu ili Duhu Priro-

de! Ali, ovu temu ću da ostavim za

sledeće poglavlje, a za sada, ću kao

činjenicu da uzmem to da je naš part-

ner, ipak, ljudsko biće. Čak i onda se

postavlja pitanje: da li ga mi poznaje-

mo i da li je to osoba sa kojom smo

odista želeli da se sjedinimo? Iskusni

posetioci Astrala, naravno, neće da

imaju takvih dilema, jer su već jako

dobro naučili da se snalaze i da prepo-

znaju stvari, ali početnik, pogotovo

ako je opčinjen svojim novim moguć-

nostima, ne može da bude baš siguran

na KOGA će da naleti. U tom slučaju,

može da nam se desi isto što i kada

željni avanture izađemo noću u grad:

možemo da imamo sreće i da sret-

nemo neverovatno dobrog ljubavnika,

ili, pak, da naletimo na siledžiju,

kriminalca ili ludaka.

Šta više, Robert Brus smatra da

je većina Astralnih seksualnih veza

slučajna, neplanirana, često i neželje-

na. Sa obzirom na osetljivost sredine,

tamo je dovoljno da poželite nešto pa

da se stvari dogode same od sebe.

Posebno ako se radi o požudnim

mislima, koje su najčešće slučajne i ne

kontrolisane, može da nam se desi da

bauljamo po Astralu, nesposobni da

zauzdamo „film u glavi“, i da tako sa-

mi sebe „učitavamo“ u taj film, BEZ

OBZIRA da li mi imamo tu nameru ili

nemamo. »Dovoljan je«, kaže Robert,

»čak i dodir Astralnih Tela u prolazu

pa da se pokrene vrtlog želje i uzro-

kuje spajanje«. Takva vrsta slučajnog

seksa MOŽE da se izbegne SAMO ako

je čovek dovoljno iskusan i oprezan.

30

Upuštanje u njega, kao što sam rekao,

najčešće dovodi do prekida Astralne

Projekcije. »Ako je ti za utehu«, dod-

aje Robert, »čak i neprijatna seksualna

iskustva na Astralu veoma redko os-

tavljaju ozbiljnije posledice. Najčešće

ih se sećamo samo kao loših snova, ili

ih odmah zaboravljamo«. Kadkada,

među tim, nije tako...

U svojoj knjizi »Vanzemaljski

Identiteti« (»Alien Identities«, San Di-

jego, 1993.) Ričard Tompson prenosi

istinitu priču o devojci Sari P. i nje-

nim Astralnim nevoljama, koja će da

posluži kao dobar primer za moju te-

mu. Osamnaestogodišnja Sara je poti-

cala iz dobrostojeće jevrejske porodice

i živela je u luksuznom stambenom

kvartu u Bruklinu, Nju Jork. Negova-

no i zaštićeno dete, studirala je violinu

na čuvenoj Akademiji Džulijard i živ-

ela je prilično bezbrižnim životom.

Sarina baka, izbeglica iz Evrope, bila je

upućena u Kabalu i Magiju, i usmer-

avala je unuku tim putem od malih

nogu. Tako je Sara još u srednjoškol-

skim danima uspela da ovlada tehni-

kom Astralne Projekcije poznatom

kao »Pravljenje Sna«. Ova bezopasna

tehnika, kojom se Projekcija postiže

na najprirodniji mogući način, omo-

gućila joj je po vremeno lutanje pre-

delima snova bez i kakvih ne prijat-

nosti. A onda je, podpuno nenamerno

i neodoljivo, počela da sanja jedan isti

san.

Iz noći u noć, san je tekao ovako:

Ona stiže pred neku oronulu kuću,

fasade su ofarbane u braon boju, steš-

njen između dve velike zgrade. Masiv-

na vrata od kovanog gvožđa i mlečnog

stakla sama se otvaraju i Sara ulazi.

Dospeva u mračnu i memljivu pros-

toriju, sa podom od mermernih ploča.

Zidovi prostorije su izčezavali u ne

jasnim oblicima, a svod je bio veoma

nizak i sastavljen od natrulih dasaka.

Sve je veoma tiho. Za stolom u dnu

prostorije, leđima okrenut Sari, sedeo

je čovek širokih pleća, odeven u mor-

narsku odeću. Odmah je primetila de-

talj koji će kasnije da se pokaže ključ-

nim: vazduh je bio zasićen smradom

petroleja i nekog veoma specifičnog i

neprijatnog, ali njoj nepoznatog par-

fema.

Promene u scenariju sna gotovo da nije bilo: Sara bi neko vreme stajala iza leđa tog čoveka, ne moćna da se

pomeri, a onda bi se probudila. San je već počeo da je uznemirava jer nije mogla da ga se otrese, a u isto vreme

ju je kopkalo šta sve to znači? Želela je da se poveri baki, ali se iz nekog čud-nog razloga uztručavala. Nije to smela

sebi da prizna, ali čeznula je da sazna ko je taj čovek i šta će dalje da se desi. San se za nju pretvorio u još jednu

Astralnu avanturu.

31

Sa druge strane stola, suprotno od

ne poznatog čoveka, nalazila se jedna

pletena stolica sa naslonima za ruke.

Iz noći u noć, Sara je sve više žudela

da se nekako probije do te stolice i da

pogleda čoveka u lice. Jednom, kada

joj se učinilo da je ta žudnja postala

dovoljno jaka, ona je odista doprela

do stolice, sela i okrenula se čoveku.

Tek tada je sve, u stvari, i počelo.

Bio je to mladić divnog izgleda,

odeven u uniformu mornaričkog ofi-

cira, pogleda hipnotički prodornog i

magnetski privlačnog. Gotovo u tren-

utku, ona se našla na stolu, u njego-

vom naručju, i ono što se dalje deša-

valo već sam opisao kao pojavu Ast-

ralnog Seksa. Sa tim što je to za nju

bilo dramatično, eksplozivno iskustvo,

posle kojeg ona više nije bila ista kao

pre (tim pre što, živeći u konzer-

vativnoj sredini, do tada nije imala ni

kakvog stvarnog seksualnog iskustva).

Za Saru je nastupio period

blaženstva: iz noći u noć, odlazila je u

kućicu sa braon fasadom, u prostoriju

sa nizkim brodskim plafonom, i tamo

do svitanja uživala je u naručju svog

ne poznatog mornara. Vremenom je,

među tim, počela da popušta u svojim

školskim obavezama, da zanemaruje

violinu, i počeo je čitav niz problema

koje život obično nametne u takvim

situacijama. Odnosi sa ukućanima su

se kvarili iz dana u dan. Sve što je do-

nosio osvit zore i svet stvarnosti Sari

je postalo bledo, dosadno, izprazno.

Više ništa nije moglo za zadrži njenu

pažnju, koja je samo čekala dolazak

večeri da bi odjurila svom Astralnom

ljubavniku. Neosetno, Sara je skliznu-

la u stanje opsednutosti.

Kada je baka svojim iskusnim

okom uvidela situaciju, odpočela je

velika borba. Ta borba se prvo vodila

oko Sarine volje. Trebalo je mnogo

vremena i napora da bi Sara shvatila i

prihvatila da je to što joj se dešava loše

i opasno. Jednom kada je rešila da sa-

rađuje, stvari su postale lakše, ali ne

mnogo. “Mornar” je bio neumoljivo

uporan i nije hteo da ostavi na miru

svoj ljubki plen. Pod vlašću njegove

gvozdene volje, Sara je svake noći od-

lazila u svoje Astralno mučilište i trpe-

la izlive ljubavi koji su sada već postali

otvoreno iživljavanje i silovanje. U ju-

tro se budila bleda, izcrpljena, sa muč-

ninom i osećanjem gađenja. Sve je te-

že podnosila pomisao da se neko slo-

bodno koristi njenim telom za svoje

prljave porive kad god ona utone u

san. Konačno je počela da se plaši spa-

vanja i, pomoću kafe, podsticala je

nesanicu, plašeći se onoga što je čeka

ako zaspi.

U borbi protiv “mornara” našlo se,

pored Sarine bake, i nekoliko psihija-

32

tara i rabina, prijatelja njihove poro-

dice. Korak po korak, uljez je kombi-

novanim metodama iztisnut i Sari je

vraćen miran san. Trebam li da nagla-

šavam da je devojci najstrožije zabra-

njeno svako petljanje sa Kabalom,

Magijom i Astralnom Projekcijom?

Epilog ove priče je posebno zanim-

ljiv:

Neprijatan miris koji je pratio

“mornara”, i koji je, u početku, bilo

jedino što je Sari smetalo u čarima As-

tralnog Seksa, na kraju je potpuno

slučajno odao uljezov identitet. Neko-

liko godina posle svog traumatičnog

iskustva, Sara je, lutajući po budža-

cima Bruklina, osetila identičan sm-

rad, koji je dopirao iz jedne neugled-

ne prodavnice maski, fetiša i Magijske

opreme. Prodavnicu je držao jedan

bogalj opakog izgleda, pred kojim je

Sara osetila trenutnu navalu mučnine

i šok prepoznavanjam podstaknuta

tom mešavinom petrolejskog smrada i

jeftinog parfema. Tiho se povukla sa

lica mesta i prenela je baki svoje od-

kriće.

Ubrzo su saznali da je reč o poz-

natom Crnom Magu. Naravno, ništa

nisu mogli da dokažu, što je običajeno

u takvim situacijama. Jedino što su

mogli bilo je da ga preziru i u širokom

luku da zaobilaze njegovu prčvarnicu,

ali su makar stavili tačku na celu pri-

ču. Najneobičnije od svega je bilo to

što je smrad koji je pratio Maga uspeo

da, na neki način, savlada barijeru, iz-

među sna i stvarnosti, ali to je već pri-

ča za sebe. Sara je dobila svoju lekciju

iz Astralnog Seksa, a ja se nadam da je

ovom pričom moja tema osvetljena iz

još jednog ugla.

❦

33

Poglavlje 7

NOĆ LJUBAVI SA LILIT

ko ti je priča o maloj Sari, Jev-

rejki iz Bruklina, bila po malo

jezovita, možda će sledeća da

bude još strašnija. Vreme zbivanja ove

priče je 13. vek, a mesto Španija. Jedan

mladi katolički monah po imenu Ma-

negold, sa dalekog severa Evrope, bio

je određen za put na Jug zbog učenja

Hebrejskog i Grčkog jezika, dva od tri

sveta jezika Hrišćanstva. Tek zaređen

u benediktanski red, pun vere u Hrista

i u svoju misiju, mladić je – kako nam

govori »Enciklopedija Demonologije«

Hansa Holcera – krenuo putem dale-

ke Kordobe, smeštene u Južnoj Špan-

iji. Drevni grad, koji su osnovali još

feničanski trgovci, zavičaj rimskih ca-

reva Trajana i Hadrijana, bio je, u to

vreme, najveći centar učenosti Zapad-

nog Sveta ― Islamskog, Jevrejskog i

Hrišćanskog. Tek preoteta od Musli-

mana, Kordoba je još dugo ostala uto-

čište najvećih tadašnjih mistika, her-

metičara i Magova sve tri vere, nudeći

u svojoj čuvenoj biblioteci preko pet-

sto hiljada knjiga iz SVIH MOGUĆ-

IH oblasti.

U taj znameniti grad je stigao i

mladi Manegold, pun oduševljenja i

želje za podvizivanjem i sticanjem zn-

anja. Smestivši se u jedan benedik-

tanski samostan pored grada, na sa-

moj ivici smrtonosne litice, vredno se

bacio na izučavanje jezika i gramatike

pod vođstvom svojih novih učitelja.

Dnevni red mu je bio veoma strog i

oštar, kao i kod svih izposnika i mon-

aha: buđenje nešto posle dva u jutro,

bezkrajne molitve i služenja Bogu, po-

slušanje koje je podrazumevalo fizički

rad, veoma oskudna izhrana, i dugi

sati učenja u samostanskoj biblioteci,

čiji su prozori sa litice gledali pravo na

blistave tornjeve grada. Svrha takvog

života je bila da se slome sve zemalj-

ske strasti i da se duša usmeri ka me-

ditaciji u božanskim stvarima. Čilog i

vedrog karaktera, snažne telesne gra-

đe, Manegold je u prvo vreme sa lako-

ćom izpunjavao sve svoje obaveze. U

A

34

brzo je, među tim, nastupila kobna

promena...

Jedne noći desilo se u njegovoj

tesnoj ćeliji nešto ne opisivo. Kao da

se sam božanski duh spustio na njega,

uzneo ga u nebo i tamo uronio u ne

verovatno blaženstvo! Samo što je taj

„božanski duh“ imao ženski lik, a si-

roti Manegold se probudio u ranu zo-

ru sav zbunjen i mokar ― i to ne sa-

mo od znoja. Posramljen zbog „gre-

ha“ koji je počinio, nikome, pa ni sv-

om izpovedniku, nije prijavio svoje

prvo iskustvo Astralnog seksa.

Kao i maloj Sari, tako je poste-

peno i Manegoldu iz noći u noć po-

čela da se pojavljuje u snovima prele-

pa devojka, neodoljiva i razuzdana,

koja ga je sve do svitanja vodila staza-

ma slatkog užitka. Kadkada ih je bilo

dve ili tri, a kadkada bi mu dolazila

cela grupa. Rezultat je bila redovna

noćna erekcija i sve veća izcrpljenost

sa kojom se mladi kaluđer u jutro bu-

dio.

Problem nije bio samo u tome

što je Manegold naglo popustio u oba-

vljanju svojih dužnosti, pogotovo u

savlađivanju teškog gradiva i teške

literature. Mnogo je veća nevolja bio

strašan teret griže savesti zbog „krše-

nja“ monaškog zaveta na čednost i zb-

og veoma negativnih predstava koje je

o seksualnosti gajila hrišćanska kultu-

ra. Kada je mladi kaluđer najzad sku-

pio hrabrost da prizna svome ispo-

vedniku šta ga muči, bio je oštro uk-

oren. Ispovednik nije hteo da prihvati

mladićeva bezkrajna uveravanja da

mu „vlažni snovi“ dolaze podpuno pr-

otiv volje i da nema načina da ih od-

agna. Protumačio je to kao plod Ma-

negoldovih grešnih misli i želja i na-

metnuo mu je još strožiju disciplinu.

Noćno mučenje nije prestajalo,

nikakve molitve, nikakav post nili bd-

enje nisu mogli da oteraju te razuz-

dane ženske utvare koje su se obruš-

avale na mladića čim bi zapao u san.

Njihove čari su bile neodoljive, hip-

notičke, da bi se uvek pretvarale u Pa-

kao. Monah je posle nekog vremena

postao mršav kao avet, fizički i psihi-

čki oronuo, potpuno nesposoban da

se uključi u svakodnevnu stvarnost ―

kao da je njegov um preko dana osta-

jao zarobljen u demonskim noćnim

orgijama. Kada bi se onako izpijen i

bled pojavio na ulicama Toleda, prol-

aznici su ga posmatrali sa željenjem ili

bi ga zaobilazili u širokom luku, dok

su se trgovci smeškali i dobacivali jed-

ni drugima: »Lilit, Lilit«. On ih je gle-

dao u čudu jer mu to ime nije značilo

apsolutno ništa.

Ova nepodnošljiva situacija je

okončana na tragičan način. Jednog

jutra, obuzet ko zna kakvim mračnim

35

mislima, Manegold je skočio sa svog

sedišta u biblioteci i zaleteo se u pro-

zor. Staklo je puklo u hiljade delića, a

nesrećni Manegold se sunovratio niz

liticu nad kojom su bili prozori bibli-

oteke. Stroga disciplina i ne razume-

vanje ostalih monaha sa jedne strane,

a demonski noćni napadi sa druge st-

rane, oterali su ovog čoveka u smrt,

mada su za njegov problem postojala i

druga rešenja.

Ovo je jedna tipična priča iz sre-

dnjovekovnih anala, ali u njoj nalaz-

im obilje sličnosti sa temom koju u

ovoj knjizi obrađujem. Šta se, u stvari,

desilo Manegoldu? Manje-više isto što

se desilo i Sari, samo što se to nekada

objašnjavalo drugačijom terminologij-

om. Jednom prosečnom srednjoveko-

vnom čoveku izraz »Astralni seks« ne

bi značio baš ništa. Ali, ako biste mu

spomenuli Lilit, Inkube ili Sukube, bi-

lo bi mu odmah jasno koliko je sati. U

kratko, Manegold je bio seksualno uz-

nemiravan na Astralnom nivou, samo

što su njegovi napasnici bili druga-

čijeg tipa nego u Sarinom slučaju, gde

je to, videli smo, bio običan čovek koji

je primenjivao Crnu Magiju.

Kada govorim o Astralnom sek-

sualnom napadu koji ne potiče od čo-

veka, već od neljudskih demonskih bi-

ća, onda se kao prva asocijacija jav-

ljaju dve reči: »Inkubus« i »Sukubus«.

Obe su latinskog porekla i označavaju

Demone Požude, koji seksualno zlos-

tavljaju ljude u snovima, to jeste na

Astralnom Planu. »Incubus« na latin-

skom znači bukvalno »onaj koji leže u

krevet sa vama« i tim imenom su još

ranohrišćanski demonolozi nazvali

demona koji spopada žene, najčešće

monahinje po

manastirima.

Uporedi ovu

reč sa medici-

nskim termin-

om »Inkubaci-

ja«, koji ozna-

čava vreme

potrebno da

mikroorganizam odleži u vama da bi

izazvao bolest. Sa druge strane, »Succ-

ubus« znači odprilike isto što i »In-

cubus«, sa tim što prefiks sub- daje

ovoj reči nijansu značenja »ona koja

leže ispod vas«, ciljajući očigledno na

demona ženskog pola. U skladu sa ti-

me, Sukubus je ženski demon koji

spopada u snu muškarce, pretežno

monahe. U kratko, Inkubusi astralno

siluju žene, dok Sukubusi astralno si-

luju muškarce. Siroti Manegold je, ob-

zirom na ovo, bio žrtva jedne ili više

Sukubusa.

Srednjovekovna uobrazilja je bi-

la bukvalno opsednuta ovim bićima.

Tako veliki hrišćanski autoritet Albert

36

Veliki (13. vek) sumorno izjavljuje:

»Postoje mesta na kojima jedan muš-

karac teško može da prenoći, a da ga

ne spopadnu Sukubusi«. Učeni teolozi

su na široko razpravljali o tome kako

to da demoni, za koje se verovalo da

su bezpolni, mogu da stupaju u sek-

sualne odnose, bilo sa muškarcima ili

sa ženama. Ljudi za koje se mislili da

su žrtve Inkubusa ili Sukubusa su no-

sili žig javnog srama, jer je njihova

nevolja tumačena kao znak njihove

prevelike grešnosti. Naivni puk je čak

verovao da na taj način može i da se

zatrudni, a da se kao plodovi te nepri-

rodne veze rađaju monstruozna čudo-

višta. Što je čovek bio skloniji razvrat-

nom životu, to je bila veća i opasnost

da padne u ruke Demonima Požude.

Sa druge strane, više od običnih ljudi

toj istoj opasnosti su bili izloženi i

monasi, koji su svojim podvižničkim

životom bezprekidno provocirali Lu-

ciferove snage da ih iskušavaju.

Ali, vera u Sukubuse i Inkubuse

nije rezultatsamo razpojasane sred-

njovekovne histerije i ugušenog siste-

ma vrednosti koji je nametalo Hriš-

ćanstvo. Mnoge drevne civilizacije su

imale svoje sopstvene verzije pohot-

nih demona koji napadaju ljude u snu.

Tako je Starim Asircima strah u kosti

uterivala izvesna Lili, seksualno nezaj-

ažljiva demonica koja je noću spopa-

dala muškarce, a iz koje se kasnije raz-

vio lik Lilit. Grci su imali svog Pana,

Silene, Satire i Nimfe, a Rimljani Fau-

na, Lemure, Larve. Rimski pisac Var-

on, za primer, piše o narodnom vero-

vanju da bog Faun muči ljude lošim

snovima. Sva ova imena za većinu sa-

vremenih nauka nisu ništa više od

svedočanstava o čovekovoj mitotvo-

račkoj snazi, o „primitivnim“ pokuša-

jima da se objasni složena stvarnost

koja ga je okruživala. Ja, sa druge st-

rane, slutim da se iza tih imenu kriju

stvarna, raznolika Astralna bića i po-

jave koje je klasifikovao i opisao Čarls

Vebster Lidbiter, a koje su se u raz-

ličita vremena ljudima javljale u razli-

čitim oblicima.

Da vidimo, konačno, ko se krije

iza imena Lilit. Zašto su se oni jev-

rejski trgovci onako smejuljili i jedni

drugima došaptavali njeno ime? Šta je

to što su oni znali, a što nesrećni

Manegold nije mogao da shvati? U

Srednjem Veku je bilo veoma rašireno

uverenje da su Inkubusi i Sukubusi

deca drevne jevrejske demonice po

imenu Lilit. Ona je jedan od, da tako

kažem, arhetipnih demona cele zapa-

dne kulture, otelovljenje čovekove du-

binske pohote i žudnje da zameni Bo-

ga na Njegovom položaju.

Po jednoj jevrejskoj tradiciji, Lil-

it je noću napadala novorođenu decu.

37

Sve dok ne napuni osam godina, dete

je bilo u opasnosti da strada kao žrtva ove demonice. Običajena zaštita od ovoga je bila da se oko dečijeg kreveta

izcrta Magijski Krug, a da se koma-dom uglja na zidu napiše »Adam i Eva teraju Lilit«, dok bi se na ulaznim vra-

tima napisale tri reči: »Sanvi, Sansan-vi, Semangelof«. Ali, spopadanje novorođene dece

nije bila njena jedina stručnost. Ona je, takođe, napadala muškarce koji su spavali sami, zavodila ih je u snovima

i tako im je otimala životnu energiju. Od tuda i rabinska izreka da čovek koji ne spava sa svojom suprugom

spava sa Lilit. Upravo ovaj njen aspekt je postao najpoznatiji i doveo je u ve-zu sa Inkubusima i Sukubusima. Jed-

an od starih jevrejskih mitova nam kažu da Adamova prva žena nije bila Eva nego Lilit, koju je Bog stvorio od

blata i mulja. Dok je ljudska vrsta proiztekla tek kasnije, iz Adamove veze sa Evom, Lilit je Adamu, u tom

„prvom braku“, izrodila soj demona. Adam i Lilit nisu bili srećni sup-ružnici, Lilit je bila previše „slobodo-

umna“: smatrala je sebe u svemu rav-nom Adamu, nije želela da mu se podčini kao poslušna supruga, a pog-

otovo ju je nerviralo što je u njihovim ljubavnim zagrljajima ona morala da bude ispod Adama. Jednom kada je

on pokušao da je navede na taj po-ložaj, ona se odtrgla i pobegla. Adam se požali Bogu, a On posla za njom tri

Anđela po imenu Sanvi, Sansanvi i

Semangelof, da je pronađu i da je vra-te mužu. Anđeli su je pronašli na obali Crvenog Mora, i to u ni malo čednoj

pozi: tu se već danima sparivala sa mnoštvom pohotnih demona i upravo rađala novi soj demonske dece zvane

»Lilin« ili »Liliot«, stotinu njih dnev-no. Kada su je pozvali da se vrati Ada-mu, ona glatko odbi, ali je zato obe-

ćala Anđelima, koji su joj bili dragi, da će u buduće vreme da poštedi svakoga ko bude pored sebe imao izpisana nji-

hova imena. Tako je Lilit prešla u suprotni ta-bor, a Bog je bio prinuđen da Adamu

stvori Evu kao zamenu. Od tog vre-mena, kako neki smatraju, funkcion-iše taj temeljni arhetip u psihologiji

žene: Eva simboliše dobru i čednu že-nu, uzornu suprugu i majku, a Lilit razpuštenicu i prostitutku koja muš-

karcima „pije krv“ kroz seksualno op-štenje. Njena deca, Inkubusi i Sukub-usi, lete svetom u rojevima i spopa-

daju usnuli ljudski soj, a sama Lilit je postala nešto kao pandan Đavolu, nje-gova lepša polovina (ako je u opšte

ima), koju Stari Zavet spominje na ne-koliko mesta: kao »strahotu noćnu« (Psalm 91) i »noćnu Vešticu okruženu

divljim zverima i sovuljagama« (Knji-ga Proroka Isaije, 34:14). Među tim, sve to, kao što sam već rekao, mogu

da budu samo drevni opisi jedne iz-vanvremene stvarnosti o kojoj pišem u ovoj knjizi, a to je stvarnost Astral-

38

nog Sveta. Ta stvarnost, kao što vidi-

mo, može da bude jako lepa, ali i iz-razito ružna. U ostalom, kao i ova na-ša zemaljska stvarnost.

❦

39

Poglavlje 8

MOJ DEČKO (NI)JE VANZEMALJAC!

o sada sam već razmotrio raz-

ličite slučajeve Astralnog sek-

sa. Videli smo šta se dešava ka-

da se u Astralne ljubavne avanture up-

uštate sa sebi blizkim i dragim ljudi-

ma, ali i šta se događa kada te spo-

padne Crni Mag ili neko neljudsko

demonsko biće. Među tim, time se ne

izcrpljuje spisak mogućih Astralnih

Ljubavnika ― baš kao što, video si,

nije bilo lako da se izcrpi ni spisak

stanovnika Astrala.

U nastavku ovog poglavlja, raz-

odkriću vam još jednu mogućnost ―

da je tvoj Astralni Ljubavnik vanze-

maljac! Time ću, za trenutak, da uđem

u jednu podpunu drugu, samu po sebi

veoma interesantnu i složenu temu, a

to je pojava otmica od strane vanzem-

aljaca. Tu temu je, zna se, proslavio

Kris Karter u svojoj kultnoj seriji »Do-

sije X«, u kojoj se sve muke i nevolje

dueta Foksa Moldera i Dejne Skali vr-

te oko jednog jedinog pitanja: da li je

tih otmica bilo, ili ih nije bilo? Bilo bi

zanimljivo da analiziram na koji način

je Karter upotrebio, pa i zloupotrebio,

ovo veoma osetljivo i delikatno pita-

nje, ali to sada nije moja tema. Dovolj-

no je da iztaknem da, potpuno nezav-

isno od sveta javne politike i šou-bi-

znisa, ovaj problem postoji i opseda

mnoge ljude širom planete. Deo tog

problema je i pitanje seksualnog napa-

stvovanja, za koje se, kako ćemo da

vidimo, izpostavlja da se odigrava up-

ravo na Astralnom Nivou.

Kao što je dobro poznato, do sa-

da su zabeležene hiljade i hiljade slu-

čajeva ljudi koji su prijavili da su u

jednom trenutku bili žrtve otmice od

strane vanzemaljskog uticaja. To nisu

uvek bili histerici i psihotične osobe,

već i mnogi trezveni, pribrani ljudi, sa

obe noge čvrsto na Zemlji. Mnoga od

tih svedočanstava moraju da se uzmu

krajnje ozbiljno, što brojni autori i

čine, tako da se i broj stručnih knjiga

na ovu temu do danas popeo na

nekoliko hiljada.

D

40

Veoma često, kao deo scenarija

po kojem se odigrava otmica, spomi-

nje se i neka vrsta silovanja, seksual-

nog izkorišćavanja. Kao žrtve se naj-

češće javljaju žene, ali nisu nepoznati

ni slučajevi da su ista iskustva doživeli

i muškarci. Zanimljivo je da, na kraju,

posle celog haosa sa vanzemaljcima,

kod žrtve najčešće nema ni kakvih fi-

zičkih tragova silovanja, kao što su

modrice, ogrebotina, povreda od pro-

diranja penisa i sličnog, što govori u

prilog tezi da se ta vrsta silovanja ne

odigrava na materijalnom (telesnom)

nivou.

Sve se dešava kao u nekom ma-

gnovenju: kontakt sa tuđinima se od-

vija u stanju koje nije podpuno bud-

no, ali nije ni bezsvesno, a likovi sam-

ih vanzemaljaca mogu da budu veoma

različiti, od blagih i „neutralnih“ do

ODISTA zastrašujućih! To, naravno,

nisu „mali zeleni“ sa jajastim glavama

i ogromnim očima, što je kliše koji je

lansirala američka naučnofantastična

scena prve polovine dvadesetog veka.

Mada, prijavljeni su razna bića ljud-

skog obličja, čak i potpuno ljudski

oblici, ali i krajnje neljudski, pa tako

kao najbizarniju pojavu iz brojnih sv-

edočanstava izdvajam ― vanzemaljce

sa likovima reptila!

Zanimljiv primer je pismo mla-

de žene koja se obratila za savet jed-

nom od mnogobrojnih udruženja po-

svećenih istraživanju i razmeni iskus-

tava vanzemaljskih otmica (Alien Ab-

duction Experience and ReSearch, A. A.

E. R. S.). Interesantno je da ona, za ra-

zliku od mnogih drugih, svoja iskus-

tva opisuje kao dobrovoljna. Ovo ano-

nimno pismo, objavljeno na Internet

sajtu navedene organizacije, zajedno

sa odgovorom koji sledi, odkriva

mnoge trenutke važne ne samo za

temu kojom se sada bavim, nego i za

priču o Astralnom seksu u opšte. Pre-

poznaćeš u njemu da mnogo toga o

čemu je već bilo reči u predhodnim

poglavljima.

»Mada to još nikome nisam rekla«,

počinje ova devojka svoju ispovest,

»do sada sam imala brojne seksualne

kontakte sa bićima raznih vrsta. Pre

svega, kada je sve počelo, ništa nisam

mogla da vidim. Samo sam doživljav-

ala različita iznenadna uzbuđenja: ne

jasno seksualno uzbuđenje, dodir neč-

41

ijih ruku, pritisak nevidljivog tela na

meni, prisustvo nekoga ko sedi na kr-

evetu pored mene i tome slično. Uvek

bi počinjalo kada bih zapala u san, a

do trenutka kada bih se probudila cela

stvar je već u veliko bila u toku.

Kasnije bih, sa vremena na vre-

me, na kratko opazila neko od tih bi-

ća. Prvi put mi je to pošlo za rukom,

videla sam iza sebe nešto što me je

najviše podsetilo na mumiju. Drugi

put je to bio veoma lep i zgodan mla-

dić sa plavom kosom. Sa njime sam

čak razmenila i nekoliko reči. Pitala

sam ga za ime i on mi je rekao, ali ga

posle buđenja nisam zapisala i posle

sam ga zaboravila. Jednog stvorenja

koje sam videla mrzko mi je i da se

prisećam, a kamo li da ga opisujem,

ali evo ipak i tog slučaja: tokom jedne

ljubavne seanse sam se osvrnula i ug-

ledala sam nešto poput džinovskog

guštera, reptila! Koliko god to zvučalo

neverovatno i ludo, još luđe je bilo što

je kontakt sa tim stvorom bio potpu-

no normalan, kao da je u pitanju lju-

dsko biće. Nisam osetila ni vlažnu,

hrapavu ljušturu nili kandže

karakteristične za gmizavce, već samo

ugodno i nejasno trenje.

Želim da naglasim da su, koliko

god čudna, sva ta iskustva bila izpunj-

ena uživanjem. Mada sam u mnogim

slučajevima bila u stanju magnovenja,

nikada se nisam osetila prisiljenom na

bilo šta. Šta više, kada sam se kasnije

uznemirila zbog svega što se dešava,

poželela sam da ta iskustva prestanu, i

ona su odista prestala (ili ih ja bar više

ne sećam). Kontakt sa „reptilom“ me

je posebno uznemirio, jer nisam mog-

la da shvatim odakle dolazi to čudno

biće. Među tim, jedan drugi događaj

stvarno me je preplašio. Evo šta se

dogodilo:

Ležala sam u krevetu, kada me

iznenada dve snažne, ne vidljive ruke

zgrabiše za gležnjeve i žestoko su me

cimnule na gore. Ta strašna sila me je

toliko prepala da sam skočila iz kreve-

ta i pojurila sam ka vratima u nameri

da se domognem ulice. Ali, kada sam

stigla do vrata i uhvatila kvaku, osvr-

nula sam se iza sebe i videla sam da u

sobi nema nikoga. Ne znam kako to

da objasnim, ali ceo događaj je bio iz-

punjen snažnim seksualnim nabojem,

kao da je neko pokušao da me siluje.

Mada, ja se jesam svojevoljno upuštala

u Astralni seks sa raznim bićima, ali

ovo mi se učinilo kao početak seksa

previše grubog za mene. Osim toga,

baš u tom vreme sam čula za priču o

ženi koja je tvrdila da su je butalno

silovali i pretukli vanzemaljci, Duhovi,

ili već nekakva bića iz drugih dimen-

zija, i ta priča mi je u tom trenutku

došla u sećanje.

42

Posle tog događaja mi je bilo SV-

EGA dosta. Učinila sam sve što sam

mogla da stavim tim bićima do znanja

da više nisu dobro došla u mojoj spav-

aćoj sobi: slala sam im telepatske po-

ruke, pročišćavala sam sobu Tamjan-

om i Bosiljkom, i, na kraju, sve je st-

varno i prestalo. Možda sam bila pre-

oštra u svojoj nameri da oteram svoje

Astralne Ljubavnike od sebe, ali pom-

enuto iskustvo je bilo stvarno strašno.

Sada znam da je to bio pokušaj otmice

od strane vanzemaljaca. Velika želja

mi je da i od drugih žena čujem o nji-

hovim iskustvima, jer mislim da su

mnoge od njih preživele isto ili slično

što i ja. Jedino na taj način ćemo moći

da utvrdimo koliko su takva iskustva

opasna«.

Iz ovog neobičnog pisma nije

potpuno jasno da li devojka doživljava

sebe kao žrtvu ili kao Astralnog avan-

turistu. Takođe, nije jasno na osnovu

čega zaključuje da je u pitanju „poku-

šaj otmice od strane vanzemaljaca“.

Među tim, iz odgovora koji je dobila,

zaključujem da je njen slučaj jedan od

mnogih sličnih i da se takva iskustva

smatraju karakterističnim za pojavu

Astralnog seksa prilikom otmice. Evo

odgovora koji joj je uputilo uredništvo

pomenutog Internet sajta:

»Sve do osamdesetih godina pr-

ošlog veka iskustva koja opisuješ auto-

matski bi se pripisivala Duhovima i

Astralnim bićima. Među tim, do sada

je bilo potpuno dovoljno slučajeva ta-

kvih kontakata sa otetim licima da se

ono što su nekada smatrali dejstvom

Duhova sada smatra kontaktom sa

bićima iz drugih dimenzija ili sa dru-

gih svetova. Sećamo se kako su se žrt-

ve silovanja od strane Duhova povre-

meno pojavljivale u TV emisijama kao

što su »Ne Rešene Misterije« i pokazi-

vale svoje modrice i ožiljke. Te nesreć-

ne žene su se užasavale i od same po-

misli na krevet i san, očigledno pres-

trašene od svojih nevidljivih siledžija.

Tvoje iskustvo po malo podseća na

njihova.

Seks na Astralnom Planu je isto-

rijski zabeležen u poslednjih bar hilja-

du godina. Tokom Srednjeg Veka on

se pripisivao uticaju bića zvanih Inku-

busi, koja su noću seksualno napadala

usnule žene, i njihovih parnjaka Suku-

busa, koje su napadale muškarce. U

novija vremena, ovakva iskustva obja-

šnjavaju se, između ostalog, i pojavom

43

otmice od strane vanzemaljskih bića.

Najčešće je reč ne o fizičkoj, već o

Astralnoj otmici. Sjajni primeri ove

pojave mogu da se nađu u knjizi Tajni

Život doktora Davida Jakobsa.

Tvoji Astralni seksualni partneri

pokazuju međusobno veoma različite

odlike. Evo kratkog pregleda noćnih

posetilaca tvoje postelje, zasnovanog

kako na tvojim, tako i na iskustvima

mnogih drugih žrtava otmice. Ono što

opisuje kao „mumiju“, u stvari, je ka-

tegorija vanzemaljskih bića koju pom-

inju Patrik Hige u svom »Terenskom

Vodiču za Vanzemaljce«, na stranama

60-61. To biće je visoko oko jedan i

pola metra i toliko je sivo i sparušeno

da se svim svedocima učini kao mu-

mija. Noge su mu uvek slepljene kao

kod mumije i nikada se ne pokreću.

Ima prorez u mesto usta i zašiljene uši

i nos. Ponavljamo, nije u pitanju ni

kakav Duh nili kakvo drugo Astralno

biće, već stvarno vanzemaljsko biće

koje se pojavljuje u tom obliku i od-

vodi žrtve na nepoznato mesto u Uni-

verzumu. Kada ih izpita i vrati na Ze-

mlju, to biće im, po pravilu, izjavljuje

da je njegova vrsta miroljubiva i da su

bili odvedeni u istraživačke svrhe.

Ostaje nejasno čemu onda seksualni čin.

Biće koje opisuješ kao normal-

nog plavokosog muškarca mogao bi

da bude primerak iz grupe tako zva-

nih nordijskih vanzemaljaca. Problem

je jedino u tome što sve do sada ta

„nordijska“ vrsta nije pokazivala inte-

resovanje za fizički kontakt sa ljudi-

ma, pogotovo seksualni kontakt. Njih-

ov međusobni uticaj sa ljudima je više

intelektualni i duhovne prirode.

Reptilski vanzemaljci su druga priča.

Većina ljudi se gnuša ovih prezrenih

stvorenja zbog njihove ne ugasive

žudnje za seksom sa ljudskim bićima.

O njima se veoma malo zna, osim da

su njihove žrtve najčešće žene, a njih-

ovi porivi su izključivo požudni. Isku-

stvo seksa sa Astralnim reptilima, po

pravilu, jeste veoma ne prijatno, tako

da je tvoj slučaj malo neobičan. Činje-

nica da ti njegova koža nije pričinja-

vala probleme i da ti se činila „nor-

malnom“ govori u korist tome da to

možda u opšte nije bio reptil, već neko

drugo biće.

Što se tiče tvog traumatičnog is-

kustva sa rukama koje su te zgrabile za

gležnjeve, to je možda stvarno bio po-

kušaj Astralnog silovanja, ali i pokušaj

tuđinaca da te izvuku iz tela. A možda

je to bio i trzaj prilikom izlazka na

Astral, što se kadkada takođe dešava.

Kadkada je odvajanje od fizičkog tela

ili vraćanje u njega praćeno takvim ne

prijatnim pojavama. Da zaključimo,

sada najverovatnije nisi u opasnosti,

čim su sve takve pojave nestale. I, na

44

kraju, evo ti malo materijala za razmi-

šljanje. Skoro bez izuzetka, svi oteti

imaju sposobnost Astralne Projekcije.

Nije poznato gde ili kada su to naučili.

Da li su oni to znali od ranije, pa su

time privukli svoje otmičare, ili su ih

ti otmičari naučili tome, kao vid kori-

sne „razmene“. Ili je i to, možda, pi-

tanje tipa ― da li je starija kokoška ili

jaje? Kako god bilo, to je jedno od

pitanja po kojima su mišljenja istraži-

vača veoma podeljena«.

O ovoj intrigantnoj temi, koju su

Foks Molder i Dejna Skali samo načeli

i za komercijalne potrebe provukli kr-

oz snopove televizijskih reflektora (se-

timo se samo Skaline trudnoće), biće

još zanimljivosti u sledećem i posled-

njem poslednjem. Za kraj ovog pogla-

vlja, razmišljaj o mumijama i reptili-

ma koji nas noću možda pohode dok

sanjamo.

❦

45

Poglavlje 9

ODBRANI SE OD OKULTNOG NAPADA!

stral može da bude izvor veli-

kog izpunjenja i zadovoljstva,

ali i uzrok velike strepnje i už-

asa. Kao i sa svime drugim u ovom

materijalnom, fizičkom svetu, tako je i

sa Astralom. Što je jednome lek, dru-

gome je otrov.

Tebi je tema Astralnog Sveta, za

sigurno, bezkrajno zanimljiva i veoma

važna u životu, jer ti predstavlja neku

vrstu kapije, izlaza iz čemerne svako-

dnevnice, makar i ako samo o tome

čitaš ili razmišljaš, bez praktičnih po-

kušaja da postigneš Astralnu Projek-

ciju. U stvari, izuzetno je mali proce-

nat onih koji nešto pokušaju u praksi.

To, pre svega, podrazumeva ogromno

strpljenje, postojan napor i osrednje

uslove. Ako ti je kuća puna male dece

ili odraslih ukućana, ako dnevno pro-

vedeš sedam ili osam stresnih sati na

poslu i dođeš kući umoran kao zombi,

teško da ćeš i da budeš u stanju i da

misliš na Astral, a kamo li da nešto

određeno učiniš na tom polju. Savre-

meni život takav kakav je, izpunjen

brigama i trzavicama, teško da može

da bude pogodan za ozbiljnije prime-

njivanje bilo kakve Okultne ili ezote-

rijske umetnosti.

Konkretno, za postizanje Astral-

ne Projekcije su NEOPHODNE dug-

otrajne vežbe zamišljanja, ovladavanje

sopstvenim mentalnim prostorom,

snovima, uredno vođenje dnevnika i

tako dalje. Da bi se sa time u opšte

počelo, potrebno je da se savlada veš-

tina opuštanja, što je samo po sebi

OGROMAN problem. Po ceo dan si

napet, prepun brige za sopstveno pos-

tojanje, večito u borbi za bezbroj sit-

nih dnevnih prepreka. Kada u veče le-

gneš (a to je najpreporučenije vreme

za Astralne vežbe), jednostavno si

paralisan pod teretom svih problema i

obaveza koje te spremne čekaju već

sledećeg jutra. Um ti je kao divlji konj,

misli lete nekontrolisano i nameću se

protiv tvoje volje, a telo je u nesves-

nom grču, kojeg se oslobađa tek u du-

A

46

bokom snu. U takvom stanju, potre-

bna je čelična volja da bi se sa vež-

bama u opšte i započelo, a kamo li da

se one ustale kao svakodnevna praksa.

A uztrajnost je Alfa i Omega svake

Okultne prakse! Ako vežbaš danas, pa

onda napraviš pauzu od četiri-pet da-

na jer „nisi imao vremena“, ili si „bio

jako umoran“, nećeš da postigneš AP-

SOLUTNO NIŠTA. U kratko, sposob-

nost Astralne Projekcije je privilegija

veoma malog broja ljudi koji su joj

odlučno posvećeni i koji su u svojim

životima uspeli da naprave mesta i za

taj aspekt svojih ličnosti.

Da se vratim onoj velikoj većini

koja o Astralu samo čita i razmišlja.

Odmah da naglasim, ni to nije tek pu-

ka bezkorisna zabava. Mada ništa ne

čini u praksi, čovek postepeno širi svoj

mentalni dijapazon i stvara specifičnu

„Astralnu atmosferu“ u svom život-

nom okruženju. Sve počinje od men-

talne slike i od meditacije na neku

misao, a tek posle se spušta na nivo

prakse i fizičkog sveta. I projekti naj-

viših nebodera i najvećih mostova kr-

eću od početne zamisli, koja se prvo

stavi na papir i u tom obliku izgleda

kao običan crtež.

Drugim rečima, to znači da čita-

nje o Astralu ti, u stvari, „prizivaš“ As-

tralni element u svoj život, da lagano

„odčepljuješ“ svoje zakrčene kanale i

činiš sebe prijemčivim za upliv tana-

nih energija. U tome je prava vrednost

čitanja ne samo Astralnih, već ezote-

rijske literature u opšte, ali, u tome se

krije i ― opasnost.

Tu odmah trebaš da budeš

oprezan i, pri tome, želim da naglasim

da je određivanje prave Prirode neke

Astralne tegobe veoma teška i osetljiva

stvar. Da li te napadaju Sukubusi i

Inkubusi, ili samo imaš loše snove? Da

li te opsedaju Astralna bića ili patiš od

anksiozne neuroze? Odgovori na ova

pitanja nikada nisu jednostavni i oči-

gledni. Granice između mentalnih,

psihičkih i Okultnih tegoba kadkada

su veoma tanke i samo stručnjaci mo-

gu da odgonetnu na kom polju treba

da se traži krivac. Setimo se jednog fil-

ma »Egzorcista«: više od pola filma

prolazi u pokušajima da se dijagnost-

ikuju simptomi male Regan. U ovom

slučaju, kao što znaš, pokazalo se da

njoj ne trebaju neuropsihijatri nili

psiholozi, nego Egzorcisti.

U stvarnosti je slika najčešće ob-

rnuta: spas se traži kod Šamana,

vračara i Magova, umesto kod dobrog

psihologa-savetnika ili psihoterapeuta.

Tu često dolazi do izražaja neoprezna

naivnost ili praznovernost ljudi. Oni

gube iz vida da je prvo potrebno da se

odbaci svaka mogućnost „prizemnih“

uzroka njihovih problema nego što se

47

oni potraže u „Okultnoj“ sferi. To je

kao kada bi izgubljenu šoljicu za kafu

tražio na tavanu umesto u trpezariji.

Dakle, neophodno je da utvrdiš

pravu prirodu tegobe. Kadkada su an-

ksiozna stanja u koja zapadaš veoma

slična stanjima „opsednutosti“, a koš-

marni snovi mogu da izgledaju kao

stvarne Astralne avanture. Konačno,

ni noćna erekcija kod muškaraca ne

mora obavezno da znači da nas nap-

adaju Sukubusi ili Lilit. Mnogo češće

je u pitanju potisnuta seksualnost koja

izlazi na videlo u stanju sna, kada je

čovekov svesni deo sprečen. Iza sva-

kog simptoma mogu da stoje veoma

različiti uzroci i zbog toga ne treba da

se žuri sa zaključkom da su naši pro-

blemi Okultnog karaktera. Za takav

zaključak nikada nije kasno, ali ne

treba da se donosi dok se ne izcrpu

SVE druge mogućnosti.

Ali, uzeću ipak u obzir da su sve

druge mogućnosti izcrpene. Recimo

da je čovek nedvosmisleno ustanovio

(što je, kao što sam rekao, težak zad-

atak) da njegove tegobe nisu posledica

svakodnevne anksioznosti, nili neuro-

loškog ili psihološkog karaktera? Šta

onda treba da radi? Naravno, uvek mu

ostaje mogućnost da se obrati čitavoj

armiji izcelitelja i Šamana koji nude

svoje usluge na razgranatom ezoterij-

skom tržištu. Tu može da se provede

kao bos po trnju ako nema dobru

preporuku i ako ne zna gde i kako da

traži. Pošto običan čovek često nema

takvih preporuka, nili je stekao dovo-

ljno iskustva da bi mogao da razlikuje

žito od kukolja, ovaj vid rešavanja

problema nije dovoljno pouzdan. Po-

gotovo u slučajevima kada su tegove

stvarno dramatične, ili čak opasne po

život, obraćanje ne stručnim osobama

ili šarlatanima može da bude kobno.

Zato je moja preporuka da se, u

ovakvim slučajevima, preduzme mera

koja sigurno može da pomogne, a nije

ni na koji način štetna. Mada, ta mera

ne može uvek da odkloni sve tegobe,

ali može da ih veoma ublaži i da ih

učini podnošljivim. Recept je krajnje

jednostavan: uzdrži se od svake ezo-

terije. Nemoj da čitaš ništa na tu te-

mu, nemoj da razmišljaš o tome, a

pogotovo nemoj da pokušavaš NIŠTA

u praksi! Zvuči prosto, čak banalno,

ali u tom potezu se kriju drevni ele-

menti mudrosti na kojoj zasnivaju

svoj duhovni put svi asketi, mudraci i

mistici. Ako svesno i odlučno zatvoriš

vrata jednom delu stvarnosti, ona će

posle određenog vremena značajno da

umanji svoj uticaj na tebe. Ponavljam,

taj potez mora da bude svestan, voljan

i dosledan.

Ako ti ovaj moj savet zvuči čudno,

poslušaj šta o tome kaže Dion Fortu-

48

ne, jedna od najvećih Okultnih autori-

teta 20. veka:

»Svako kod koga se jave psihičke

smetnje treba ODMAH da prekine

svoj Okultni rad. Treba da se vrati na

fizički plan i da se odlučno zadrži na

njemu. Ako se žrtva Okultnog napa-

da koncentriše na svetovne stvari,

ona predstavlja veoma veliki prob-

lem za svakog Maga. Šta Mag može

da učini ako se, u vreme dok operiše

Crnom Veštinom, njegova žrtva nal-

azi u obližnjem bioskopu i kida od

smeha na račun Čarlsa Čaplina?

Postoji stara izreka da se klin klinom

izbija. Zato, ako si u strahu od ne

vidljivih opasnosti, počni da se baviš

nekim sportom.«

Ovo je preporuka većine Okult-

nih autoriteta, a zasniva se na krajnje

jednostavnoj logici: gde cev propušta,

zakrpi je. To je ona opasnost koju sam

pominjao o stvaranju „Astralne atmo-

sfere“ i „odčepljivanju“ Astralnih kan-

ala. Ako ti upliv tananih energija na

bilo koji način škodi i smeta – bilo da

si previše osetljive prirode, ili da ti

neki Crni Mag ili Duh stvarno „muti

vodu“ – trebaš taj upliv ODMAH da

zaustaviš. To ćeš da postigneš tako što

NEĆEŠ da usmeravaš misli i pažnju

na sve one teme koje „otvaraju čakre“,

već upravo na suprotno ― na sport i

sportsku prognozu, dnevnu politiku,

na vesele filmove, na šetnju i druženje,

na sređivanje kuće, i ostale „materija-

lističke“ stvari.

Ovo ne znači da osobe sa „Okul-

tnim“ problemima ne treba da čitaju

ovu knjigu! U njoj ima svega što je

potrebno početniku da sazna o Ast-

ralu. Dovoljno je samo da na neko

vreme odložiš ovu knjigu, sve dok ne

osetiš da je tvoj Astralni prostor pon-

ovo čist i bistar. Budi strpljiv u tome,

redovno provetravaj svoj mentalni la-

virint i ne dozvoli da te bilo koja ideja

u potpunosti zaposedne. Astral će da

te čeka i možeš da mu se vratiš kad

god to poželiš.

On je UVEK tu, hteo ti to ili ne.

❦

49

SADRŽAJ

1. Sedam nivoa univerzuma 3

2. Borba Magova nikada ne prestaje 7

3. Zablude o dušama umrlih 12

4. Pogledaj sebe kao na dlanu 17

5. Gde žive Vile i Vilenjaci? 22

6. Ko nas to tamo voli...? 27

7. Noć ljubavi sa Lilit 33

8. Moj dečko (ni)je vanzemaljac! 39

9. Odbrani se od Okultnog napada! 45