шМАЈ1А МОРАЛНА БИБЛИОТЕКА

4

Уредник библиотеке

АУРЕЛИЈЕ АНТОНИН

С А М О М С^БИПревео са грчког Албин Вилхар

Приредио и поговор написао Дејан Матић

VМИЛПРОМ

Горњи Милановац 1998.

САМОМ СЕБИ

АМ1СО КОМТЈА1ЛЗО ОРТ1МО ООСТ1551МО

б Е V

П р в а к њ и г а

1. Племенитост и благоет наследио сам од свога деде Вера.1

2. Скромност и мужевност од онога што се о моме оцу2 прича и што још сам знам о њему.

3. По мајци3 страх божји и дарежљивост и не само страх од рђавих дела, већ и од рђавих мисли; од ње сам још наследио и то да живим умереним животом, далеко од живота богаташа.

4. Од свога прадеде4 примио сам начело да не по- сећујем јавне забаве, предавања и рецитације и прихва- тио обичај да држим у кући добре учитеље и убеђење да на такве ствари треба у великој мери трошити.

5. Мој васпитач5 научио ме је да се не одушевља- вам ни за „зелене” ни за „плаве”, ни за „округли” ни за „дугуљасти штит”; улио ми је моћ да истрајем у напори- ма и да будем задовољан малим; оспособио ме је да се сам умем латити посла; да се прихватим многих ствари и да нерадо слушам клевете.

6. То што се не бавим ништавним стварима, имам од Диогнета;6 што не верујем у приче чудотвораца и ча- робњака о бајању и истеривању демона ни у друге ства-

7

ри те врсте; што се не бавим одгајањем препелица нити ме нешто слично може да залуди; што волим да чујем и искрену реч; што сам упознао филозофију; што сам пр- во слушао Бакхеја, па Тандасида и Маркијана; што сам још као дете писао дијалоге; што волим грубо лежиште прекривено само крзном, и што уопште имам навике које одговарају животу грчких филозофа - заслуга је Диогнета.

7. Благодарећи Рустику,7 сазнао сам да свој карак- тер треба исправљати и сређивати; нисам упао у софи- стичко одушевљење; нисам писао о научним теоријама, нисам изговарао изреке које треба да побуде на врлину, нити сам се приказивао као аскет или добротвор; нисам желео да постанем говорник, песник или какав духовит човек; нисам код куће облачио свечано рухо нити сам чинио нешто слично; своја писма писао сам једноставно и природно, онако као што је било његово писмо посла- то из Синуесе8 мојој мајци; чим су људи који су ме увре- дили или учинили било какав преступ према мени сами хтели да опет поправе своју кривицу, попуштао сам и помирио се са њима; навикавао сам се да пажљиво чи- там и да се не задовољавам само тиме што ћу површно схватити само садржину; брбљивцима нисам лако веро- вао; и упознао сам се са списима Епиктетовим, које ми је он дао из своје библиотеке.

8. Од Аполонија9 сам примио слободу мишљења и начело да се ништа не сме оставити случају, него да се у целокупном своме делању ни један једини тренутак не сме имати пред очима ништа друго него разум; још сам примио постојано држање у тешким патњама и због гу- битка детета и у дуготрајним болестима; он сам био ми је живи пример како један те исти човек може бити и веома енергичан и попустљив; поучавајући друге, није никад био нестрпљив; у њему сам упознао човека који је своју вештину и искуство у претресању научних пита-

н>а сматрао за најнезнатнију од свих својих врлина. Од н>ега сам научио како треба примати тобожње услуге пријатеља и да ради њих нити треба жртвовати своју независност, нити се опет мора равнодушно прећи пре- ко њих.

9. Секст10 ме је упутио да будем љубазан; дао ми је пример каква треба да буде кућа којом управља отац; од њега сам сазнао да треба живети по природним зако- нима; научио ме је неусиљеном достојанству; упознао сам његову велику пажњу и бригу за пријатеље; његово стрпљење према неупућеним и неуким људима; његову способност да се свакоме прилагоди, тако да је друже- ње с њим било пријатније од било каквог ласкања, а истовремено је свим тим људима уливао поштовање; он ме је оспособио да пронађем и средим своја животна начела; никада није испољио гнев и никада га није обу- зела Цикаква страст, него је, напротив, у исто време био и сасвим непристрасан и веома љубазан; видео сам и његов начин како ненаметљиво изриче похвалу; како је његово богатство у знању и како се, ипак, њиме не раз- меће.

10. Филолог Александар11 научио ме је шта је об- зирност; он није погрдним речима ухватио и прекоре- вао ученика кад би овај употребио неки варварски, по- грешан или груб израз, него је у виду одговора или по- тврде, или измењујући мисли о тој ствари а н е о тој ре- чи, 41ли на неки други сличан и као узгредан начин, спретно истицао баш ону реч коју је овај морао да упо- треби.

11. Од Фронтона12 сам сазнао колика је завист и сплеткарење и неискреност код тирана и да наше плем- ство, наши патрицији, имају мање човекољубља него остали људи.

12. Платоник Александар13 улио ми је особину да не говорим често и без потребе и да ни у писму не напи-

9

шем како „немам времена”, те да се тако, изговарајући се приликама око нас, непрестано не извлачим од ду- жности које нам намећу односи према нашим ближњи- ма.

13. Катул14 ме је научио да не одбацујем пријатеља који ме, макар и безразложно, због нечега оптужује, него да покушавам да му поново повратим пређашње расположење и наклоност према себи; да о својим учи- тељима говорим само добро и да то чиним из убеђења, као што се прича за Домиција и Атенодота;15 најзад, да искрено волим своју децу.

14. Од брата Севера16 наследио сам смисао за до- маћи живот у љубави и љубав према истини и правди; преко њега сам упознао Тразеја, Хелвидија, Катона, Циона и Брута и стекао претставу о.демократском уре- ђењу, које почива на равноправности међу грађаЈЈима и на слободи говора свих људи, и о монархији у којој сло- бода поданика вреди више него све остало. Његова је заслуга и то што сам дубоко и непоколебљиво ценио филозофију; примио сам његову склоност да чиним до- бро и обилно делим поклоне; стекао убеђење да се од својих пријатеља увек могу надати најбољем и да могу веровати њиховој љубави; имам и његову отвореност према онима који се са његовим поступцима нису слага- ли: и искреност према пријатељима који нису морали да нагађају шта он жели, а шта не, јер је био отворен пре- ма њима.

15. Од Максима17 сам научио да владам собом и да по сваку цену истрајем на добром путу; да увек, а наро- чито за време болести, сачувам ведрину духа; да ускла- дим свој карактер оном лепом мешавином љубазности и озбиљнога достојанства; видео сам како је он без му- ке и роптања вршио своје дужности; како су сви имали поверење у њега; како је, кад год би што рекао, исто та-

10

ко и мислио, а све што би урадио, чинио је без икаквих рђавих намера; како се ничему није дивио, ништа га ни- је могло избацити из равнотеже, никад није ни журио ни оклевао, нити је био у неприлици или утучен; никад није видно истицао своју љубазност или нељубазност, није се љутио нити је био подозрив; упознао сам његову доброту, његову склоност праштању и његову љубав према истини; осетио сам да је то човек који зна куда иде, а не човек који се, пометен, враћа на прави пут; знам да нико никада није имао прилике да помисли ка- ко га он презире, али и да се нико не би усудио да себе сматра бољим човеком него што је он; умео је да се љу- базно опходи...

16. Од.оца18 сам наследио благост и непоколебљи- ву постојаност у ставу који би заузео после дугог разми- шљања; исто тако, његову уздржљивост према привид- ним почастима; његову љубав према раду и његову ис- трајност; и то што је умео да чује оне који су имали да предложе нешто што би било од опште користи; што је са сваким поступао према његовим заслугама и свакоме давао оно што је заслужио; што је знао где треба при- тегнути, а где попустити; што је укинуо љубав са деча- цима; затим његово дружељубље; његове уступке при- јатељима, које није приморавао ни да стално ручавају са њим, ни да га на путу прате, него је увек био подјед- нако расположен и према онима који су, због неког ва- жног разлога, остајали код куће; што је на седницама све оштроумно и не журећи се испитивао, а није пре времена прекидао истраживање и задовољавао се повр- шним разлозима; наследио сам и његову вештину да са- чува пријатеље; њему они нису били сувишни, али није ни лудовао за њима; од њега сам научио да будем увек весео; да прозирем далеко у будућност и будем спреман на сваку и најмању случајност, али да, притом, никога не узнемиравам; уочио сам да је за време његове влада-

11

вине нестало клицања и ласкања било које врсте; да је стално водио надзор над потребним уредбама и разум- но управљао јавним добрима; да је мирно подносио не- задовољство уобичајено у таквим случајевима; према боговима био је без празноверја; и да, што се људи ти- че, није ишао за тим да буде омиљен; уопште, није те- жио да се допадне и није чинио никакве уступке свети- ни, него је у свима приликама чувао своје трезвено ра- суђивање и свој одређени став: био је непријатељ про- стачких схватања и свих новотарија; умео је да скромно и без гордости користи све ствари које живот чине ле- пим, и које срећа тако обилато нуди: у својој скромно- сти радовао се ономе што је имао, а оно што није имао, није му ни било потребно; нико за њега није могао рећи да је софиста, брбљивац или цепидлака, него да је чо- век зрелога духа, савршен у сваком погледу, непристу- пачан ласкању, природа која уме да управља и собом и другима; уза све то, треба поменути да је праве филозо- фе поштовао, а оне који то нису били, није прекоревао, али није дозвољавао да они утичу на њега; затим, ту је његов начин опхођења и његова љубазност која ипак никада није прелазила границе; онда, још његова одме- рена брига за тело и то што нимало није личио на чове- ка који претерано воли живот нити се, иако није био са- свим равнодушан према томе, трудио да себе улепша, него је живео тако да су му, благодарећи тој пажњи, ле- кар, лекови или било каква спољна лечења били веома ретко потребни. Одликовао се једном нарочито лепом особином да се без икакве зависти повлачи пред људи- ма који располажу неким нарочитим знањем, речито- шћу на пример, темељним познавањем законодавства, етике или какве друге ствари, и да се заједно са њима труди како би сваки од њих био цењен према својим способностима; и све је то радио угледајући се на своје претке, али није намерно стварао утисак да се држи

баш њихових обичаја; није био ни колебљив ни неста- лан, већ се радо задржавао на истим местима и истим пословима; после јаких напада главобоље брзо се раз- ведравао и одушевљено се опет враћао својим уобичаје- ним пословима; ретко и у малом броју случајева је не- лгго тајио, па и то само ако је било у питању опште до- бро; када су приређиване јавне игре, подизале се зграде, делили поклони или се обављало нешто слично, био је разуман и одмерен као човек који води рачуна само о ономе пгго је потребно, а не брине се за славу која би му његова дела могла донети; купао се увек само када је томе било време; није се подавао страсти да непре- стано зида и гради; није се заносио ни добрим јелима, ни ткањем и бојом одела, ни лепотом младих тела; одело му је стизало из Лорија, са његовог имања у равници, а највећи део својих потреба набављао је из Ланувија. Се- ти се и тога како је у Тускулу поступио према царинику који га је молио и других сличних црта његовога карак- тера; није у њему било ничега оштрог, ничег непристој- ног, претераног или неумереног, а најмање је било неу- мољиве строгости због које би могао рећи: „До зноја!”; све је на њему до ситница било смишљено, није било ни журбе ни немира, једно је одговарало другоме, а све је чврсто и снажно било усклађено са самим собом: могло би се и за њега рећи оно што се говори за Сократа, да је био у стању и да се одрекне и да ужива такве ствари ко- је просечни људи нису у стању да одбију, а у уживању њиховом немају мере; ако је човек постојан, јак и тре- звен у оба ова случаја, онда је то доказ његовог исправ- ног и несаломљивог карактера, а такав је био мој отац у Максимовој болести.

17. Боговима имам да захвалим што сам имао ва- љане претке, добре родитеље, добру сестру, добре учи- теље, добру породицу, рођаке и пријатеље; кратко ре- чено, скоро само добре људе око себе, и зато што се ни-

13

када нисам толико заборавио да учиним преступ према некоме од њих, иако сам, да се само указала згодна при- лика, био у стању да заиста учиним тако непгго. Само доброти богова захваљујем што се није десило ништа што би могло да ме доведе у искушење; захваљујем им што нисам дуго био васпитаван код миљенице мога де- де и што сам своју младост сачувао чисту, а нисам пре времена почео да трошим своју мушку снагу, него сам је сачувао преко уобичајеног времена; што сам за го- сподара имао једног владара и оца који ме је ослободио сваке охолости и најзад довео до сазнања како је и на двору могуће живети без телесне гарде, без сјајних оде- ла, лучоноша, кипова и сличнога сјаја; како је, шта ви- ше, сасвим могуће да владар живи скоро у истим усло- вима као и обичан грађанин, а да зато ипак не буде ни малодушнији ни мање равнодушан када су у питању бриге за опште добро. Што сам имао брата19 који ме је својим честитим животом потстакао да се и ја старам о себи и који ме је у исто време веселио својим поштова- њем и љубављу; што нисам имао децу која би била глу- па или са неким телесним недостацима; што у говорни- штву, песништву и у осталим мојим студијама нисам на- предовао више него што треба, јер бих их, можда, да сам приметио како у њима лепо напредујем, наставио; што сам своје васпитаче брзо уздигао на положаје, за којима су изгледа тежили; и што их док су још били млади, нисам само тешио надом да ћу то учинити касни- је; што сам упознао Аполонија, Рустика и Максима; што сам често и живо размишљао о начину природнога живота, тако да ми - уколико то зависи од богова и да- рова које они дају, од њихове помоћи и надахнућа - ни сада ништа не пречи да живим по природи; ако сам још увек далеко од тога идеала, онда је то моја кривица, јер нисам слушао божје савете и њихова - да их тако назо- вем - непосредна откровења; богови су ми дали што је

14

моје тело могло тако дуго да издржи све напоре ова- квога живота; што нисам имао додира са људима као што су Бенедикт и Теодот, него сам успевао да се осло- бодим љубавне страсти кад би ме она обузела; што ни- кад нисам учинио ништа због чега бих касније морао да се кајем, иако је то био разлог моје честе љутње на Ру- стика; што је моја мајка, којој је било суђено да умре рано, последње године свога живота провела са мном; што, кад сам хтео да помогнем сиромашка, или некога који се налазио у невољи, никада нисам морао чути да за то немам новаца; што ја сам нисам никада био у та- квој невољи, да бих од неког другог морао нешто узети; што сам имао жену тако послушну, тако нежну и тако једноставну; што сам својој деци умео да нађем пример- не васпитаче; што сам у сну примао многе корисне саве- те, пре свега оне којима имам да захвалим што сам пре- стао да избацујем крв, што се изгубила моја несвестица и за упутство онога човека у Кајети: „Како ћеш се по- служити тим средством”; што, упркос својој жудњи за филозофијом, нисам пао у руке неког софисте; што ни- сам губио време читајући њихове списе, нити доспео до- тле да решавам логичне лажне закључке и да се рас- плињавам у расправљању о небеским појавама. Јер сви ови послови траже божју помоћ и срећу.

Писано међу Квадима код Грануа. Прва књига.

Д р у г а к њ и г а

1. У зору реци самоме себи: Данас ћу наићи на на- метљивог, неблагодарног, дрског, препреденог, склоног клеветама и недружељубивог човека. Све те особине имају људи, јер не знају шта је добро и зло. Мени, међу- тим, зато што знам да је суштина доброг у лепом, а су- штина зла у ружном, да је и човек који греши у срод- ству са мном - можда не по крви и по зачетку, али по духу и по томе што је божанског порекла - мени није- дан од њих не може наудити, јер не може нико да ме на- веде на срамно дело. Ја се не могу љутити или бити не- пријатељски расположен ни према рођаку. Јер смо ми створени за заједнички рад, као руке, ноге и трепавице, и као горњи и доњи зуби. Кад бисмо радили један про- тив другога, било би то противно природи: а људи раде један против другога ако се један на другога љуте или се међусобно избегавају.

2. Све што јесам и све што претстављам, то је ово мало меса, мало даха и разум-владар. Зато, одбаци књи- ге! Не дозвољавај да те и даље буне! Немаш за то вре- мена! Презри ово бедно месо као да си већ на самрти! Оно није ништа до крв, кости и сплет нерава, вена и ар- терија! Промисли и о томе шта је твој дах. Нестални ве- тар који ти у једном тренутку избацујеш, а у другом

16

опет увлачиш! А треће у теби је разум, владајући део. Сети се да си стар. Не допуштај, дакле, да ти разум ро- бује. Не дај му да га непријатељски нагони повлаче та- мо амо! А осим тога, не љути се на своју садашњу суд- бину и не кукај над будућом!

3. Божја су дела пуна провиђења. Случајни дога- ђаји нису неприродни. Они су повезани и испреплетани руком провиђења. Све извире из њега. А напоредо с њим иде Нужност и оно што користи свему, а чији си ти само сићушни делић. Оно што ствара природа целокуп- нога света, међутим, и чиме се она одржава, корисно је и за сваки поједини њен део. А свет се одржава тако, што се елементи и тела настала од њих мењају. Нека ти то буде довољно и као нека врста принципа. А да би једнога дана могао умрети уистину радосно, искрено и од срца благодаран боговима, а не гунђајући, одбаци жеђ за књигама!

4. Сети се колико си то одлагао и како си често пропуштао и ниси искористио прилику коју су ти дали богови! Ипак је крајње време да постанеш свестан тога шта је свет чији си ти само мали део, и ко је владар све- та, чији си ти излив. И да је веома ограничено твоје вре- ме, па ако га не употребиш на то да истераш мрак из душе, оно ће проћи неповратно и биће свршено с то- бом, јер се више неће вратити.

5. У сваком тренутку и као Римљанин и као муж храбро мисли на то да своје претстојеће послове мораш обавити са озбиљним и неусиљеним достојанством и љубављу према људима, слободно и правично и да све остале мисли отстраниш да би могао сачувати своје спокојство. У томе ћеш успети ако све што радиш ра- диш свестан тога да би то могло бити последње дело у твоме животу, далеко од сваке бесциљности и без стра- сне м р ж ^ д а ^ а о д л ^ и разума, без претвам !се-

бичности и без роптања на судбину која ти је додељена. Видиш ли како је сићушно оно што треба савладати да бисмо могли водити срећан и богобојажљив живот? Јер ни богови не траже ништа више од онога који ово испуни.

6. Мучи се, душо, мучи се! Нећеш више имати времена да самој себи указујеш почаст. Јер свако од нас има само један живот. Твој је већ скоро прошао и, по- што саму себе ниси поштовала, тражиш сад спасење у душама других.

7. Да ли те узнемиравају догађаји који се збивају ван тебе? Потруди се да једном научиш нешто заиста корисно и престани да луташ. А чувај се и друге заблу- де: јер су будале они који се целог свога века труде и муче, а немају пред очима циљ према коме би могли усмерити своје тежње и мисли.

8. Тешко је наћи човека који ће бити несрећан за- то што се не брине о ономе што се збива у душама дру- гих људи. А они који не воде рачуна о покретима своје сопствене душе, морају безусловно бити несрећни.

9. Увек мораш размишљати о природи целине, и својој сопственој, о томе какав је однос твоје природе према оној другој, какав је делић и какве целине твоја природа, и да нема никога који би те могао спречити да увек радиш и говориш сходно природи чији си ти делић.

10. Говорећи о пороцима - уколико је уопште мо- гуће правити поређења са обичним појмовима - фило- зоф Теофраст1 вели да су тежи преступи учињени из по- жуде него они који се врше у гневу. Гневан човек не слуша разум, али чини то с неким болом и потиштено- шћу; онај, међутим, који греши из пожуде, побуђен на- сладом, мање је обуздан и мање мушко у своме греху. Зато је Теофраст с правом и као прави филозоф рекао

да теже прекоре заслужује преступ извршен под утица- јем насладе него онај који се учини у болу: гневан чо- век, уопште, више личи на човека који је прво претрпео неправду, па је онда у болу због тога постао срдит. А онај други је сам пожело да учини грех, јер је дозволио да га пожуда на то наведе.

11. Нека свако твоје дело, свака реч и свака поми- сао буду такви као да је могућност твога одласка из овога живота већ ту. А ако има богова, онда одлазак од људи није ништа страшно. Јер те они, свакако, неће гурнути у зло. Ако, међутим, богова нема, или ако се они не брину за прилике у којима се људи налазе, шта је онда живот на овоме свету без њих и њиховог провиђе- ња? Али они постоје, брину се о људским стварима и они човеку пружају мо1тћност да не падне у истинско зло. Чак и кад би постојало још неко друго зло, они би се побринули да од сваког појединог човека зависи хоће ли га то зло задесити или неће. А како би оно што са- мога човека не чини слабијим могло учинити да његов живот буде гори? Природа свемира не би учинила та- кву грешку ни из незнања, ни - ако је имала знање - из немогућности да тако нешто спречи или поправи. Не би ни из немоћи ни због неспособности погрешила толико да би и добрим и злим људима, не правећи разлику међу њима, поклањала и добро и зло. Али смрт и живот, сла- ва и одсуство њено, богатство и сиромаштво, све то припада и добрим и рђавим људима, јер све те ствари нису ни лепе ни ружне. Стога не спадају ни у добро ни у зло.

12. Како брзо пролази све, на овоме свету људи, а у вечности успомена на њих. Таква је природа свих ви- дљивих ствари, а нарочито оних које нас маме насладом или плаше тегобом, или које празна домишљатост чини чувеним. Дужност нашег разума је да схвати како су оне мало вредне и достојне презрења, како су прљаве,

19

пролазне и мртве. Ко су они које њихова мишљења и речи чине славним? Шта је смрт? Ако је будеш посма- трао саму за себе, и ако критички одбациш све оно што јој машта приписује, сву ону страхоту, наћи ћеш у њој само дело природе. А онај који се плаши дејства приро- де, тај је дете. Смрт, међутим, није само дело природе, него и дело које природи користи. Како и којим делом своје природе је човек наслутио божанство? И шта је са њим, са тим делом човековим?

13. Нема беднијег створења него што је човек ко- ји око свих ствари обилази као да иде у круг и који, као што песник2 каже: „испитује ствари у дубини земље”, покушавајући да закључцима погоди шта се дешава у души његовог ближњег, а не схвата да је довољно удру- жити се са демоном (генијем) који је у његовој души и примерно служити само њему. А служити овоме значи: сачувати га од страсти, бесциљности и незадовољства оним што долази од богова и људи. Јер је оно што чине богови достојно поштовања баш зато што је савршено; а оно што ураде људи, драго је зато што нам је блиско, али је понекад и достојно сажаљења због тога што љу- ди не знају шта су добра а шта зла. А ова болест није ништа мања од оне која човеку одузима способности да разликује бело од црног.

14. Чак и да живиш три хиљаде година, или можда десет пута толико, увек треба да мислиш и на то како нико не може изгубити никакав други живот, до ли онај којим је живео и да нико није живео неким другим жи- вотом, него оним који је изгубио. Зато је и најдужи жи- вот једнак ономе који је најкраћи. Јер је садашњи жи- вот исти за све, онај који је изгубљен, није више наш, а оно што губимо, осећамо као губитак само у једном тренутку. Нико не може изгубити прошли или будући живот, јер како неко може узети некоме оно што он нема? Према томе, увек треба мислити на ове две исти-

20

не: прво, да је све од памтивека исто, да се све у одређе- ним временским размацима поново враћа и да не посто- ји никаква разлика у томе да ли исте ствари посматраш током сто или двеста година или током читаве вечно- сти; друго, да смрћу подједнако губе и најстарији старац и најмлађи младић. Јер сваки од њих може бити лишен само садашњег тренутка, пошто, уствари, само њега и има, а оно што неко нема, не може ни изгубити.

15. Све зависи од схватања. Речи киника Монима3 су јасне; јасна је и корист од његове изреке, ако заиста схватиш њено језгро.

16. Људска ће душа лишити себе части највише онда када својом кривицом постане пришт или нека вр- ста чира на телу света. Незадовољство било чиме што се дешава, исто је што и одвајање од природе која у се- би садржи природе свих других бића. Душа се каља и кад се одвраћа од неког човека, или кад према њему за- узима непријатељски став, као што чине душе оних ко- ји се одају гневу. Трећи пут изгуби част тако што се по- да наслади или болу. Четврти, ако се претвара, па у ре- чима и делима крије притворство и лаж. Пети пут, ако неко своје дело или закључак изврши без одређене свр- хе, без претходног размишљања и без доследности, упр- кос томе што се и при вршењу најнезнатнијих наших дела мора узимати у обзир њихова последња сврха. А последња сврха разумних бића је да се покоравају наче- лима и законима најстарије владавине и уређења, то јест космоса.

17. Дужина људског живота само је тачка у време- ну, његово постојање је у непрестаном току, чула су мутна, склоп читавога тела подлеже распадању и тру- лежи, душа је чигра, судбина је загонетка, наш глас сумњив. Једном речју, све што сачињава тело, река је, а што је у вези са душом, сан ц дим. Живот је борба и пу-

21

товање странца; посмртна слава је заборав. Па шта нас, онда, може да води? Само и једино филозофија. И то тиме што ћемо у себи, као победника над насладама и боловима, чувати демона од злостављања и штете, што ништа нећемо радити без сврхе и служећи се лажи и претварањем, и што нећемо зависити од тога да ли и неки други човек ради то исто или не. Тако што ћемо оно што нам се деси и што нас снађе примити са убеђе- н>ем да све то долази однекуд одакле и геније сам дола- зи. И што ћемо у свим приликама ведро очекивати смрт у убеђењу да она није ништа друго него раздвајање еле- мената од којих је свако поједино биће саграђено. Па, ако нема ничега страшног у томе што се сваки поједини елеменат непрестано мења у други, зашто би онда чо- век са сумњом посматрао промену и распадање свега? Оно се врши по законима природе, а што је природно, није зло.

Писано у Карнуншу.*

Т р е ћ а к њ и г а1. Не треба стално мислити на то да је живот из

дана у дан све краћи и да нам од њега преостаје све ма- њи део, него би се морало размишљати и о томе како никад није сигурно да ли ће и онај који дуже поживи моћи за све време сачувати своју способност мишљења тако да она буде довољна да схвати и испитује ствари које се односе на спознање божјих и људских дела. Јер способност дисања и варења, стварање представа и де- ловање нагона не престају заједно са губљењем способ- ности за расуђивање. Напротив, прво се угаси човекова способност да располаже самим собом, да буде свестан захтева које му налажу дужности, да критички разми- шља о стварима које се у њему збивају, да му буде јасно баш то: је ли већ дошло време да пође са овога света, и друге ствари те врсте које несумњиво изискују извежба- но размишљање. Зато је потребно да пожуримо, не са- мо зато што смо све ближе смрти, него и због тбга што ћемо врло брзо изгубити способност да ствари схвата- мо и разумемо.

2. Треба обратити пажњу и на појаве које се ја- вљају напоредо са природним појавама и имају нешто примамљиво и привлачно у себи. На то, на пример, да хлеб за време печења пуца на извесним местима и да баш те пукотине, које не зависе од хлебареве стручно-

23

сти, падаЈу у очи и изазиваЈу у нама жељу за јелом. Тако се исто распукну смокве ако су сувише зреле. И кад ма- слине сувише сазру, онда им баш то њихово стање, бли- ско трулежи, даје нарочиту лепоту. Повијање класја, наборана кожа на лављем челу, пена која нерасту тече из уста, и још многе друге ствари које, посматране саме за себе, уопште нису лепе, ипак доприносе лепоти бића и имају нешто привлачно у себи ако се јављају упоредо са природним појавама. Тако ће на онога који уме да осети и проникне оно што се у природи збива, деловати и ствари које се дешавају само као последица неких споредних ствари и он ће осетити како и оне, а не само целина, могу на неки начин да пруже радост. Такав ће човек са истим задовољством посматрати разјапљене чељусги грабљивих животиња као и оно што нам, по- дражавајући природу, показују сликари и вајари. Чи- стим погледом посматраће и зрелу лепоту старице и старца и милину која је својствена деци. А таквих ства- ри има много, али њих не може појмити свако, већ само онај који разуме природу и њена дела.

3. Хипократ,1 који је многе болести излечио, и сасе разболео и умро. Халдејци2 су претсказали смрт мно- гих људи, а њих је на крају задесила иста судбина. Алек- сандар, Помпеј и Гај Цезар који су тако често до теме- ља рушили читаве градове и убијали у биткама хиљаде коњаника и пешака, ипак су морали једном умрети и са- ми. Хераклит,3 који је толико размишљао о томе како ће свет ишчезнути у пламену, умро је обавијен ђубре- том и испуњен водом. Демокрита4 су појеле ваши, а Со- крата5 исто тако, само ваши друге врсте. Шта значи све то? Да си се и ти укрцао, возио се преко мора и стигао у пристаниште. Искрцај се, дакле! Ако те пут води у дру- ги живот, онда и тамо има богова. А ако те начини пот- пуно неосетљивим, онда ће и твоји болови и радости престати, па неће бити потребно да робујеш једном су-

24

ду који је гори него оно што му служи. Јер су дух и бо- жанство једно, а земља и блато друго.

4. Не троши остатак свога живота у размишљању о другим људима, осим ако то служи општем добру, јер ћеш, ако се будеш мучио око тога шта овај или онај ра- ди и зашто он то ради, нгга каже, шта мисли и намера- ва, и осталим сличним питањима која нас одводе од по- сматрања нашега сопственога ума, бити спречен да оба- виш неки други посао. Стога у низу претстава треба из- бегавати све што нема основе и сврхе, а пре свега радо- зналост, бригу о стварима које те се не тичу и све рђаве мисли. И треба себе да навикнеш да имаш само такве претставе које те неће спречити да у тренутку када те неко запита: „Шта сада мислиш?”, простодушно одго- вориш: „То и то”, тако да се одмах види како је у твојим мислима све једноставно и добронамерно, и како дола- зи од бића које схвата опште ствари, не брине се за по- хотљиве и пожудне претставе, нема ни труни славољу- бља, зависги, подозрења или нечег сличног чега би се човек морао стидети кад би рекао да је мислио баш на то. Јер само је онај човек прави свештеник и слуга бож- ји који се непрестано труди да буде најбољи, који има тесне везе са бићем које живи у његовој унутрашњости и даје му снаге да га ниједна страст не окаља, никакав бол не рани, никакав злочин не додирне, и да буде нео- сетљив према свакој слабости; које га и у највећој бор- би потстиче да не клоне (да га наиме ниједна страст не руши), да буде испуњен правичношћу и да од срца по- здравља све што се догоди и што се са њим збуде. Вео- ма ретко, и то само ако је у питању општа корист, ми- слиће он о ономе што неки други каже, учини или по- мисли. Јер он не жели ништа друго до ли да испуни сво- је дужности, непрекидно размишља о томе шта му се спрема у вечности и васиони, и своје задатке испуњава лепо, јер је убеђен да је то добро. Из васионе свако до-

25

носи са собом на свет свој досуђени део, а сваки део до- приноси и сврси целине. Он размишља и о томе да су сва разумна бића у међусобном сродству и да људска природа налаже бригу о свима људима, али да не сме ићи за мишљењем свих људи, него само за оним људима који живе по свеопштој природи. А увек су му пред очима они који не живе тако: он прати какви су они код куће, а какви ван ње, какви дању, а какви ноћу, и са ким се друже. Разуме се да хвали ових људи који ни сами са собом нису задовољни, он не придаје никакву важност.

5. Ма шта радио, немој радити против своје воље, без љубави према људима, без претходног размишљања или ако те што вуче на другу страну. Нека ти мисли не буду скривене углађеним речима. Не говори много и не започињи много одједном. Нека бог у теби буде госпо- дар једног мушког и зрелог бића, политички свесног мужа, Римљанина и владара који је, као неко који оче- кује знак да пође из овога живота, направио свој избор, и спреман је за пут тако да му нису потребне ни закле- тве, нити било какав сведок. И нека ти срце буде испу- њено радошћу. Теби није потребна помоћ која долази споља, ни мир који би ти могли пружити други. Мораш се сам усправити, и не смеју те придржавати други.

6. Ако у људском животу пронађеш нешто што је боље од правичности, истине, самосавлађивања и му- жевноети, једном речју, од свега онога што твоју душу чини задовољну самом собом - уколико се то односи на ствари у којима ти она дозвољава да радиш по своме ра- зуму - а уколико се тиче ствари које нису у њезиној мо- ћи, чини да је задовољна судбином - ако видиш - кажем- нешто боље од тога, онда се целом душом обрати то- ме и уживај у ономе што си нашао да је најбоље. Али, ако ти се учини да ништа није боље од демона који жи- ви у теби, који је своје сопствене нагоне потчинио само- ме себи, који брижно надгледа твоје представе, који се,

26

по Сократовим речима, ослободио примамљивости чу- ла и који се препустио вођству богова; ако видиш да је све остало мање и незнатније од њега, онда не пуштај никога другог у себе: ако само једанпут пружиш своју наклоност неком другом и одступиш од свога начела, никада више нећеш моћи да дајеш предност оном ствар- ном добру које ти лично припада. Јер је супротставља- ње нечега другог, похвале људске, на пример, или висо- ке почасти, или богатства и чулног уживања, умном и општем добру противно божјем закону. Иако нам се чинило да ће нам све ове ствари само за кратко време бити угодне, оне одједном загосподаре нама и повуку нас за собом. А ти одабери - кажем ти - без предоми- шљања и слободно оно што је боље и држи се тога. „Боље је, међутим, оно што је корисно.” Ако је нешто корисно за тебе као за умно биће, онда то задржи; а ако ти је од користи само као живом бићу, онда то гласно реци и нека твоје мишљење остане непоколебљиво. Са- мо, настој да овај избор извршиш добро!

7. Никада немој сматрати за корисно нешто што би те једном могло присилити да не одржиш реч, да за- боравиш на стид, да замрзиш некога, да посумњаш у њега, да га прокунеш, да се претвараш, да зажелиш не- што што би морао сакрити иза зидова и завеса. Јер онај који више од свега на свету цени свој ум, демона у сво- јим грудима и свету службу његовој врлини, неће поста- ти трагичан јунак, неће уздисати, неће му бити потреб- на ни самоћа, ни скуп многих људи. И, што је најважни- је, живеће а неће никога гонити и неће бити гоњен. Он се уопште не брине о томе да ли ће његова душа дуже или краће време бити затворена у телу. Јер и кад мора отићи, он полази тако лака срца као да полази на неки други посао који се може извршити исто тако часно и поштено. Једина његова брига целога живота јесте да му душа не претрпи неку промену страну бићу које има разум и смисао за опште ствари.

27

8. У души умереног и прекаљеног човека не мо- жеш наћи гнојно место под кожом, па чак ни срамне мрље. Ни судбина не прекида његов живот као недовр- шен, као што се за неког глумца трагичара може рећи да је отишао пре завршетка и пре него што је одиграо улогу до краја. У његовом карактеру нема ничег роп- ског ни улепшаног, он не зависи од људи и не одваја се од њих, није несамосталан и нема ничег скривеног.

9. Да се у твоме разуму не би створило никакво мишљење противно свеопштој природи и устројству ра- зумнога бића, цени своју способност да закључујеш, јер је у њој све. Природа захтева промућурност у доноше- њу судова, осећање припадности људскоме друштву и оданост божјој вољи.

10. Одбаци, дакле, све, и задржи само ово неколи- ко појмова и сети се, усто, још и тога да свако живи са- мо у овом тренутку сада. У остало време, или је живео, или је оно још у мраку. Сасвим је, дакле, кратко време које сваки појединац проживи, а исто је тако сићушно место на земљи на којем живи. Сићушна је и најдугр- трајнија посмртна слава, која се, уосталом, ослања само на предање сићушних људи који ће већ сутра умрети и који не познају ни сами себе, а камоли човека који је већ одавно мртав.

11. Додајмо реченим начелима још једно: да себи увек морамо створити појам или претставу о некој ства- ри која се у томе тренутку појављује у нашој свести, та- ко да будемо у стању да ствар претставимо себи у њеној правој а не прикривеној суштини, у целини и у поједи- ним деловима, да назовемо правим именом и њу саму, хиљаду комадића од којих је она сложена и у које ће се опет једном распасти. Јер ништа није погодније да ство- ри духовну величину него способност да сваку ствар на коју у животу наиђеш можеш да испиташ методично и са видика са којег ти постају јасни њени односи према

28

свету и да процениш какву вредност има за космос, а какву за појединца, каква је њена вредност кад је у пи- тању целина, а каква кад се односи на појединца као на грађанина највише државе, у којој поједине државе зна- че исто онолико колико поједине куће у једном крају; способност да будеш начисто с тим шта је ствар која у теби изазива претставу, од којих је делова она сложена, колико дуго још може она да постоји сама по себи и ко- ја нам је врлина потребна, да ли: благост, мужевност, верност, простодушност, задовољство самим собом и друго да бисмо погодили пут који води до ње. Стога за сваку ствар морамо рећи: ово долази од бога, све је на- стало уплитањем судбине и њених случајних веза и по- везаности, а ово је дело човека који је, додуше, мога ро- да и мој рођак и друг, али који не зна шта доликује ње- говој природи. А ја то врло добро знам, и зато сам, по природном закону заједнице, благонаклон и правичан. У исто време, ја тежим да правилно оценим вредност ствари које су негде у средини.

12. Ако се управљаш по здравом разуму, те оз- биљно, снажно, благонаклоно вршиш своје свакоднев- не послове; ако ништа не радиш тако као да је то од споредног значаја, него свога демона чуваш у себи чи- стог, као да је већ време да га отпустиш; ако се тога на- чела не придржаваш зато што нешто очекујеш или се нечега бојиш; ако си задовољан поступцима које приро- да захтева, задовољан херојском истинољубивошћу и свим оним што говориш и исповедаш, онда ћеш живети срећно. И неће бити никога који би те у томе могао спречити.

13. Као што лекари за изненадне операције вазда имају при руци потребне инструменте и ножеве, тако нека су и твоја начела увек спремна како би могао разу- мети божје и људске ствари, и сваку од њих, и ону нај- мању, извршити као човек који се увек сећа да су оба

29

света међусобно повезана. Јер нити ћеш срећно довр- шити нешто људско ако се не обазиреш на оно што је божје, нити обрнуто.

14. Не лутај више! Нећеш стићи да прочиташ ни своје забелешке, ни дела старих Римљана и Грка, ни из- воде из њихових списа које си оставио на страну за ста- ре дане. Зато, ако ти је стало до себе, жури своме циљу, остави празне наде и помози самом себи док још мо- жеш.

15. Људи не знају шта значе речи: красти, сејати, куповати, одмарати се, води рачуна о ономе што треба урадити. Јер се то телесним очима не види; зато је по- требан други вид.

16. Тело, душа, разум: телу припадају чула, души жеље, разуму божји принципи. Способност за примање утисака помоћу чула имају и животиње. Њихови прох- теви повлаче амо тамо и животиње и полуљуде, па чак и Фаларида6 и Нерона. Такви су и људи који не верују у богове, напуштају своју отаџбину, и способни су за све кад једном затворе за собом врата и признају разуму вођство само у ономе што они сматрају за своју ду- жност. Ако су ово особине заједничке свима поменутим бићима, онда добром човеку преостаје само то да воли и радосно поздрави све оно што му се деси и што му жи- вот поклони; да не окаља демона који пребива у њего- вом срцу и не узнемирава га гомилом разних претстава, него да га сачува у ведром миру; да послушно служи бо- гу; да ништа не говори против истине и ништа не учини против правичности. Он се неће љутити ни на једног који му не буде веровао да живи једноставно, поштено и добро, и неће дозволити да га скрену са пута који води животном циљу до кога треба да стигне чиста срца, мирне душе, брзо и драговољно у сагласности са својом сопственом судбином.

30

Ч е т в р т а к њ и г а1. Ако се разум који у нама влада управља према

законима природе, онда је његов однос према догађаји- ма у свету такав да се увек може прилагодити ономе што судбина одређује. Он није везан за неку одређену материју, него изузетно тежи за вишим циљевима и све што му је на путу, претвара у своју сопствену материју, баш као ватра која овлада предметима који су у њу па- ли, док би се мала лампа под њима угасила. Пламен их, међутим, гута и они га само још више распламсавају.

2. Немој предузимати ништа на срећу или на неки други начин супротан начелима која стварају савршену уметност.

3. Људи траже места у селу, на мору, у брдима, да би се у њих повукли. И ти си навикао да имаш такве же- ље. А свака таква тежња је у највећој мери детињаста, јер је с друге стране ипак могуће да се човек, ако само хоће, у свако доба повуче у самога себе. Нема места ко- је човеку пружа већи мир и спокојство него што је то његова душа, нарочито ако је она таква да, чим се у њу повуче, одмах наиђе на савршени мир. А кад кажем „мир”, мислим само на савршени склад. Зато нека ти увек склониште буде ту, и у њему се обнављај. Нека принципи који ће, чим на њих наиђеш, бити довољни да

31

искључе и одвоје од тебе цео двор* и да те поново от- прате у свет у који без љутње мораш да се вратиш, не буду ни предуги ни плитки. Јер, на шта се љутиш? Зар на поквареност људи? Сети се реченице која каже да разумна бића живе једна ради других, да сношљивост према људима спада у правичност и да људи греше про- тив своје воље. Помисли, такође, колико се њих међу- собно свађало, било пуно подозрења и мржње једно према другоме, како су се међусобно борили на живот и смрт, а напослетку су ипак прободени падали и претва- рали се у прах и пепео. Сети се тога и престани већ јед- ном са љутњом. Или си можда незадовољан оним што ти је природа доделила? Онда знај да постоје само две могућности: провиђење, или игра атома. Сети се и до- каза по којима се закључује да је и свемир држава. Или те, можда, још увек узнемиравају телесни прохтеви? Онда мисли на то да се душа, чим се једном одвојила и сазнала за своје нарочите особине, више не предаје и не меша ни са благим ни са грубим дахом света. Разми- шљај и о ономе што си чуо о боли и о наслади и са чим си се у потпуности сложио. Или ти, можда, не да мира жудња за оно мало славе? Онда се сети како се брзо све заборавља, и како је огромна провалија вечног времена на обе стране, испред и иза тебе; помисли како је све са- мо ништавно одобравање, несталност и неспособност расуђивања масе која изгледа да те хвали и како је бе- значајно мален простор на којем се све то догађа. Та, цела земља и није ништа друго до једна тачка, а ово обитавалиште људско је само њен сићушан део. Како је мало оних и какви су то људи који ће те хвалити! Зато непрестано размишљај о могућности да се повучеш на оно месташце које ти припада и нарочито не дај да те повлаче овамо онамо и немој се одвише гордити, него

* Место је доста нејасно. Можда би требало: да ти уклоне сва- ку тугу из срца и да те отпрате натраг у свет...

32

буди слободоуман и посматрај ствари и као муж, и као човек, и као грађанин, и као смртно биће. А од ових правила која увек морају да ти буду пред очима, запам- ти нарочито ова два: прво, да се ствари не дотичу душе, него да непокретно стоје ван ње, а немир долази искљу- чиво из твога схватања; и друго, да се у свему ономе што гледаш већ врше промене и да њега као таквог ускоро неће ни бити. Увек мисли и на то колико си вре- мена већ ти сам доживео. Свемир је промена, а човечји живот је само привиђење.

4. Ако ми, људи, имамо заједничку способност ми- шљења, онда нам је заједнички и разум помоћу кога по- стајемо способни за мишљење. Онда нам је заједнички и разум који казује шта треба урадити, а шта не. Онда нам је заједнички и закон. А ако је тако, онда смо ми људи, грађани. Онда учествујемо у некаквом државном уређењу. Онда је и свемир на неки начин држава. Јер, у каквом би другом заједничком уређењу могло да уче- ствује целокупно човечанство? А баш одатле, из тога заједничког уређења, долази и наша способност ми- шљења, и разумна природа и закон. Одакле иначе? Јер, као што се оно што је на мени земаљско, издвојило из неке земљине материје, као што влага проистиче из не- ког другог елемента, а топлота и оно што је у мени ва- трено опет из неког нарочитог извора (јер ништа не по- стаје из ничег, као што и не прелази у ништа), тако и наша способност мишљења произлази из неког, било каквог извора.

5. Смрт је, као и рођење, тајна дрироде; као што је рођење спајање елемената, тако је и смрт распадање њихово, али никако није нешто чега би се човек морао стидети. Она није у супротности са природом бића које је способно да мисли или са законима своје сопствене природе.

6. Неминовно је да човек одређенога карактера врши дела која одговарају његовој природи. Онај који то неће, жели да смоква буде без сока. Уопште, не за- борављај никад да ћете и ти и тај човек кроз кратко време умрети и да убрзо затим неће бити више ни ва- шег имена.

7. Уклони мисао, па се нећеш жалити: „Увређен сам”. Уклони мисао: „Увређен сам”, и увреде неће би- ти.

8. Оно што човека не чини горим него што је он по природи, то ни његов живот не чини горим и не шко- ди му ни споља ни изнутра.

9. Суштина корисног је у томе да оно увек делује корисно.

10. Знај да се све оно што се дешава, дешава како треба. Ако пажљиво посматраш, видећеш да је заиста тако. По моме мишљењу, оно се не дешава само по при- родном реду, већ и по начелу правичности, као свесно дело бића које свакоме дели према заслузи. Пази убуду- ће како почињеш, а све што почињеш, ради трудећи се да будеш добар, и то у правом смислу речи добар. Било шта да радиш, управљај се по томе принципу.

11. Не мисли онако као што мисли човек који же- ли да ти нашкоди, или како би он желео да ти мислиш, него ствари примај онаквима какве оне уствари јесу.

12. На две ствари мораш увек бити спреман; прво, да радиш само оно што ти за добро човечанства по сво- јој краЛ>евској и законодавној власти препоручује ра- зум; а друго, да измениш став ако се појави неко који ће те исправити и одвратити од погрешног мишљења. Али та промена сме да се изврши само на основу чврстог убеђења да је становиште оног другог правично или оп- штекорисно, и разлози могу да буду само ти; то што те-

би изгледа да је нека ствар пријатна или доноси славу, не сме да ти буде мотив за преокрет.

13. Имаш ли разум? Имаш. Зашто га онда не упо- требљаваш? Јер, ако ти разум ради како треба, шта тражиш више?

14. На овај свет си дошао као један делић. Неста- ћеш у ономе што те је створило; или, још боље, после промене, бићеш враћен у животну клицу света.

15. Многа зрнца тамјана падају на исти олтар; јед- но раније, друго доцније, али то не ствара разлику.1

16. Ако се вратиш начелима и поштовању општег разума, онда ће те они исти којима данас изгледаш као звер или мајмун, после десет дана сматрати за бога.

17. Немој радити тако као да ћеш живети десет хиљада година. Смрт је већ над тобом. Буди добар док живиш, док можеш.

18. Какво спокојство духа поседује човек који се не брине за оно што други каже, ради или мисли, него само за оно што он сам ради, да би његово дело било правично и богоугодно; не приличи се добром човеку да тражи тамне мрље у карактеру других људи, него да иде право своме циљу и да не гледа ни десно ни лево око себе.2

19. Онај који се брине за своју посмртну славу, не мисли на то да ће сви људи који га се још сећају за нај- краће време и сами умрети, да ће умрети и сви они који су од њих чули о њему, и да ће се читава успомена на њега угасити занавек. Али, ако узмемо и то да су људи који те се сећају бесмртни, па да је зато и сећање на те- бе бесмртно, шта имаш ти од тога? Да не говорим о то- ме како онај који је мртав нема ништа од свега тога. Него, има ли жив човек нешто од празне хвале? Оста- вљам на страну неку привремену корист. Зато, остави

35

сада, на време, помисао на тај празан дар, и не брини се о ономе шта ће људи говорити о теби доцније.

20. Све што је лепо, па макар шта то било, лепо је и добро само по себи. Хвала у томе нема ни каквог уде- ла. Јер ништа неће постати ни горе ни боље ако се хва- ли. То тврдим и за оне ствари које називамо лепим у ширем смислу речи, па било да су оне творевине приро- де или уметничко дело. А да ли ономе што је заиста ле- по нешто недостаје? Ништа, као што ништа не недоста- је ни закону, или истини и исто тако добронамерности или поштовању. Која би од тих ствари била лепа само зато што је хвале, или која би од њих нестала зато што су је кудили? Да ли ће, на пример, смарагд, ако га не хвале, бити гори него што је био? И како је са златом, слоновачом, скерлетом, лиром, мачем, цветом или жбу- ном?

21. Ако душе и даље живе, како у ваздуху после толико векова може да буде места за њих? Откуда зе- мљи простора за људска тела која се вековима сахрању- ју? Али као што ова после извесног времена иструле и распадну се те направе места другим лешевима, тако и душе, пошто су се преселиле у царство ваздуха, живе још неко време, па се затим полако изгубе, претворе у огањ, поново их прима у себе разум - творац, и тако праве места душама које долазе после њих. То бисмо могли рећи човеку који верује у вечност душа. А при- том треба водити рачуна не само о мноштву овако са- храњених људских тела, већ и о животињама које ми или друга жива бића свакодневно поједемо. Колико њих буде поједено и на тај начин такорећи сахрањено у телима бића која су се њима хранила. А ипак, благода- рећи томе што се све претвара у крв, или прелази у ва- здух или огањ, има места за све.

Шта нам показује испитивање ове истине? То да се све на свету претвара у материју и узрочност.

36

22. Не дај да те нико одвуче за собом, него свакој жељи одговори морално и при свакој претстави задржи добар суд.

23. Слажем се са свим оним са чиме се и ти сла- жеш, о свемиру. Оно што ти сматраш благовременим, не долази ни мени ни сувише рано, ни сувише доцкан. Све оно што дају твоја годишња времена, о добра при- родо, мени је пријатан плод. Све је из тебе, све је у теби и све се у тебе враћа. Песник вели: „О, драги граде Ке- кропов!” ,3 а зар ти нећеш рећи: „О, драги граде Зев- сов?”

24. Ако желиш да уживаш радост, онда ради само мало, каже Демокрит. Зар није боље радити само оно што је неопходно и онолико колико захтева и шта зах- тева разум од човека који је по природи одређен за за- једницу? То онда не доноси задовољство само зато што радимо добро, већ и зато што радимо мало. Јер, ако нај- већи део онога што бисмо говорили и радили изостави- мо као нешто непотребно, имаћемо више времена и ма- ње неспокојства. Стога се у сваком поједином случају морамо запитати: „Зар није баш ово нешто што није неопходно?” А треба избегавати не само непотребне радње, већ и непотребне мисли, јер само у том случају неће бити ни радњи које нас скрећу са правога пута.

25. Покушај једном да се снађеш у животу добро- га човека који је задовољан оним што му пружа приро- да и који налази задовољства у своме поштеном делању и мишљењу..

26. Јеси ли то схватио? Онда схвати и ово: не узне- миравај самога себе! Буди једноставан и природан! Мо- жда неко греши? Онда греши на своју штету. Да ли ти се нешто догодило? Онда је добро. Све што се дешава, природом је предодређено од самога почетка и суђено. Кратко речено - живот је кратак. Искористи тренутак у паметном размишљању и правично! Остани трезвен и кад си разуздан!

37

27. Свет је или сређен, или је збрка и мешавина, али је ипак свет. И још, је ли могуће да у теби буде ред, а у васиони супротно, неред? И треба ли да буде тако, кад су све ствари, упркос њиховом разилажењу и расту- рању, тако тесно повезане међу собом?

28. Карактера има црних, женских, тврдоглавих, животињских, питомих као овца, детињастих, глупих, лажних, подлих, ситничарских, тиранских.

29. Ако је онај који не схвата овоземаљске ствари странац на земљи, онда је исто тако странац и онај који не разуме шта се на њој догађа. Онај који бежи од људ- скога друштва изгнаник је, који затвара око разуму тај је слеп, а просјак је онај коме је потребан неко други и који сам себи не може да створи све што му је за живот потребно. Онај који се одриче и одваја од свеопштег ра- зума природе, јер није задовољан оним што се у њој до- гађа, није ништа друго до изрод космоса. Јер иста она природа која је створила тебе, ствара и догађаје. И сва- ки онај који своју душу одваја од душе осталих бића са којима је она у суштини истоветна, отпадник је од људ- скога друштва.

30. Један филозофира иако нема ни кошуље, дру- ги, иако је без књига. Трећи је полунаг. „Немам хлеба,” каже он, „али се држим разума”. А ја кажем: „Науке ми не дају ништа за јело, али им ипак остајем веран.”

31. Воли оно мало стручног образовања које си стекао и у њему тражи утеху! Проведи остатак свога живота као човек који је све своје ствари од срца радо предао боговима у руке! А од самога себе немој ствара- ти ни господара ни роба ма кога човека!

32. Сети се понекад, а то ће ти бити од користи, Веспазијанових времена, па ћеш видети ово: људи су се женили, васпитавали децу, боловали, умирали, ратова- ли, светковали празнике, трговали, обрађивали земљу; људи су ласкали, хвалили се, сумњичили друге, плели

38

замке; многи су желели да умру, жалили се на свој по- ложај, а други су, опет, волели и гомилали благо, тежи- ли да постану конзули или жудели за краљевском кру- ном. А нигде ни трага од живота ових људи! Пођи у ми- слима још даље, у времена Трајанова: опет ћеш видети то исто. Ни живота ондашњих људи нема. И ако исто тако посматраш друга сведочанства ранијих времена и читавих народа, видећеш како су људи који су се преко мере упињали, брзо падали и претварали у елементе. А изнад свега се сети људи које си и ти сам познавао, оних који су јурили за испразним стварима и уопште нису ми- слили како треба да раде оно што би одговарало њихо- вој природи. Уједно треба да мислиш и на то да и ис- трајност у ономе што радиш има своју вредност и свој разлог. Јер ти посао неће досадити ни дојадити само ако се стварима од мање важности не бавиш више него што треба.

33. Изрази који су некада били у употреби данас су застарели. Тако су и имена људи који су некада били славни некако застарела: Камил, Кезон, Волес, Дентат; онда Сципион и Като;4 затим Август, па Хадријан и Ан- тонин. Све пролази, и врло брзо о томе говори још само предање. Најзад се потпуно заборави. И то ти говорим о људима који су се дивно истакли међу многим хиља- дама људи. А сви остали нестали су и пали у заборав * још са својим последњим дахом. Шта је уопште „вечита успомена”? Само празна реч. Да ли уопште постоји не- што због чега би требало да се човек труди? Има само ово: поштено мишљење, дела која проистичу из чове- кољубља, говор који никада не лаже и расположење које све што се дешава прима као неопходно и појмљи- во и као извор истог таквог праизвора и праврела.

34. Драговољно препусти самога себе Клоти и пу- сти да она испреплеће твоју животну нит са стварима које она одабере.

39

35. Све траје само један дан, и човек, који се сећа, и ствар које се сећа.

36. Своју пажњу обрати увек на оно што се деша- ва због неке промене, и навикни се да схватиш како природа изнад свега воли да ствари мења и обликује но- ве од исте врсте. Јер је свака ствар, у неку руку, семе онога што из ње треба да постане. Под семеном ти под- разумеваш само оно што уђе у земљу или у мајчино те- ло. А то је схватање свакако ограничено.

37. Ускоро ће и на твоја врата закуцати смрт, а ти још увек ниси постао једноставан и природан, немаш душевног спокојства, ниси без страха да ће ти спољни свет причинити неку штету, ниси љубазан према свима људима и још увек ниси схватио да је мудрост и правич- но делање једно те исто.

38. Загледај у душе мудрих људи и труди се да ви- диш за каквим стварима они теже, а какве избегавају.

39. Никакво зло за тебе не може понићи у души неког другог човека, а поготову не у каквом преокрету или у промени твоје околине. Па где онда може? Тамо где је твоја машта која ствара судове о добру и о злу. Тај део твоје душе не сме да машта и све ће бити добро. Чак и ако њен бедни сусед, тело, буде сечено или спа- љивано, ако се буде гнојило или почело да трули, душа која о томе ствара неки суд мора да остане потпуно спо- којна. То значи да она ваља да просуђује како оно што може задесити и рђаве и добре људе није ни зло ни до- бро. Јер све што се дешава и човеку који живи против природе и ономе који живи по природним законима, не одговара природи, нити је против ње.

40. Мисли увек на то да је свет једно биће, да има једну супстанцу и једну једину душу, да све што се деша- ва прелази у једну једину свест тога свемира, да је све заједнички узрок свега што се дешава и о томе које је врсте то међусобно преплитање и уткивање.

40

41. Ти си душица која носи мртваца - вели Епик-тет.5

42. За ствари чија је промена у току нема у томе зла, као што ни за оне које се јављају због неке проме- не нема у томе никаквог добра.

43. Време је река настала од свега онога што се дешава, и још више, оно је брзак. Јер у истом тренутку када се појави, ствар је већ однесена, и талас доноси другу, а за њом опет долази нова.

44. Све што се дешава тако је обично и природно као ружа у пролеће и као плод у јесен. Ту спадају и бо- лест и смрт, и клевета и заседа, и све што будалама при- чињава радост или тугу.

45. Оно што долази доцније, то потиче из унутра- шњих побуда и долази после нечег што му је претходи- ло. Јер то не бива као кад се ређају појединости које ме- ђу собом немају никакве везе, него је њихова повеза- ност добро оправдана. И као што су ствари хармонично повезане међу собом, тако се и догађаји не збивају само један за другим, него су дивно повезани неком унутра- шњом везом.

46. Треба увек мислити на Х ераклитове речи: „Ако земља постане вода то је њена смрт; за воду је смрт ако постане ваздух, а за ваздух, ако постане огањ” и обрнуто. Мисли и на „човека који заборавља куда во- ди стаза” и на оно: „Људи се не слажу са разумом који влада васионом и са којим су непрестано у вези, а оно на што свакодневно наилазе, изгледа им туђе.” И „не смеш да радиш и да говориш као да спаваш“. Јер изгле- да да и тада радимо и говоримо. А не смемо радити ни као деца својих родитеља, то јест не смемо мислити: „Онако како су нас учили.”

47. Кад би ти неки бог рекао да ћеш умрети сутра, а најкасније прекосутра, теби, ако ниси сасвим безвре-

41

дан, неће бити тако важно да ли ће то бити већ сутра или тек прекосутра - пошто је разлика тако мала - па нека ти буде онда јасно и то да нема велике разлике ни у томе да ли ћеш умрети кроз сто година или сутра.

48. Треба увек мислити на то да су многи лекари који су се често мрштили над својим болесницима тако- ђе умрли. Да се исто десило са многим астролозима ко- ји су другим људима претсказивали смрт као нешто ве- лико. Да је тако било са многим филозофима који су храбро држали бескрајне говоре о смрти и бесмртно- сти; са многим јунацима који су у рату поубијали много непријатеља; са многим тиранима који су охоло злоупо- требљавали своју власт над животом и смрти, као да су сами бесмртни. И да су многи градови такорећи у цели- ни изумрли: Хелика,6 Помпеји, Херкуланеум и безброј других. Сети се и великог броја људи које си сам позна- вао и који су један за другим поумирали. Онај који је не- кога сахранио, морао је ускоро и сам на то да мисли, а неко је опет сахрањиван одмах после погреба неког другог човека. И све то у врло кратком временском размаку. Уопште: треба видети како људске ствари, као све ствари без вредности, трају само један дан: јуче је то била још некаква слуз, а сутра је већ мумија или пепео. Овај кратки размак треба прелазити онако како то природа захтева, па онда расположено отићи на одмор, као што зрела маслина која отпада се дрвета још у паду благосиља дрво које ју је родило и захваљује му.

49. Буди као стена о коју се таласи непрестано ло- ме. Она стоји непокретна, а море које око ње бесни по- степено се смирује. Никада немој рећи: „Тешко мени јаднику кад ми се то морало десити!” Него: „Благо ме- ни што живим безбрижно, што ме садашњи положај ни- је срушио и што се не бојим будућности, иако ми се то десило.” Јер се тако нешто могло свакоме десити, али није свако у стању да у таквој прилици остане безбри-

жан. Зашто је онда један догађај више „несрећа” него што је неки „срећа”? Да ли уопште под срећом једног човека подразумеваш нешто што не претставља неу- спех људске природе? Или ти се чини да је неуспех људ- ске природе оно што није противно њеној вољи? Како то? Ту вољу ти познајеш; да ли ти она пречи да будеш правичан или великодушан; да се савлађујеш; да оста- неш разуман, трезвен, истинољубив, стидљив, незави- сан карактер, или да имаш друге врлине које, ако их чо- век поседује, дају његовој природи нарочито обележје? Убудуће се при сваком догађају који те узбуђује сети да се мораш управљати по начелу: „То није никаква несре- ћа, али је срећа поднети то храбро.”

50. Размишљање о људима који су се грчевито др- жали живота можда и није неко филозофско средство, али нам ипак помаже да лакше презремо смрт. Какву су предност имали такви људи пред другима који су умр- ли? Они, који су толике испратили, па напослетку и са- ми били испраћени, сигурно леже сада негде сахрањени као Кадикијан,7 Фабије, Јулијан, Лепид и други. Како је уопште малена разлика у трајању живота појединих људи! А са каквим тегобама, са каквим људима и у ка- квом бедном телу треба ту разлику проживети! То нема никаквог смисла. Сети се само како је безгранична про- шлост и како ни будућност нема граница. Каква је раз- лика између живота детета које поживи само три дана и човека који је видео три људска поколења?

51. Зато иди увек најкраћим путем. А најкраћи је пут онај који одговара природи и онда су свако наше де- ло и свака наша реч савршени. Ако тако будеш чинио, бићеш ослобођен свих тегоба и неприлика као и свих врста обзира и претварања.

43

П е т а к њ и г а1. Ако се у зору пробудиш зловољан, поми

ово: „Пробудио сам се зато да као човек кренем на по- сао. Па зар да онда будем зловољан кад се спремам да радим оно због чега постојим и због чега сам и дошао на свет? Или сам можда предодређен за то да лежим у кревету и да се грејем?” - „Па, то је пријатније.” - А зар си ти рођен само за пријатност? Да ли си уопште створен да би уживао или радио? Зар не видиш како и цвеће, и птице, и мрави, и пауци, и пчеле раде своје по- слове и како према својим могућностима заједно са на- ма изграђују свемир? И зар ти нећеш да вршиш дужно- сти човека? Зар не тежиш за циљем који ти је постави- ла природа? - „Али ја морам да се одморим.” - Свака- ко, и ја тако мислим. Али је природа одредила границе и томе а исто тако и јелу и пићу. А ти ипак прелазиш границе онога што би ти морало бити довољно. Не чи- ниш то само кад је у питању рад; ту остајеш у „граница- ма могућности”. То је зато што самог себе не волиш, јер би иначе волео и своју природу и њену вољу. Други људи, они који воле свој позив, пропадају на своме раду, не стижу ни да се умију ни да једу. Па зар ти своју при- роду волиш мање него ливац своју уметност, или играч своју, или грамзивац новац, или славољубив човек оно

44

мало славе? Кад ови људи одушевљено раде свој посао, онда остављају и јело и спавање, само да узмогну ство- рити оно што им лежи на срцу. А зар деловање за оп- шту корист теби изгледа мање значајно и недостојно толиког труда?

2. Како је лако одагнати и избрисати сваку прет- ставу која нам смета или не одговара нашем бићу и опет стећи душевно спокојство!

3. Сматрај себе достојним сваке речи и сваког ра- да који одговара природи. Не дај да те у томе узнемире оговарање и причање људи које ће уследити. А немој себе сматрати недостојним ни оних ствари које су лепе и као реч и као дело. Људи имају своје мишљење и управљају се према своме сопственом расположењу. Ти о томе немој водити рачуна, него иди право своме циљу и управљај се према својој и према општој природи, јер је пут и једне и друге један те исти.

4. Ја идем својим путем по законима природе све донде док се не срушим, не одморим и не издахнем у

. елеменат који сваког дана удишем; све донде док не паднем на тле из којег је мој отац добио способност плођења, моја мајка мало крви, а моја дадиља оно мало млека; док не паднем на земљу из које толико година примам храну и пиће и која ме носи, док је ја газим и та- ко често злоупотребљавам.

5. Људи се не могу дивити твојој оштроумности. Можда. Али има других ствари за које не можеш рећи: „Ја немам дара за то.” Ради, дакле, оно што је потпуно у твојој моћи: буди чисте душе, достојанствен, издржљив, презири чулне насладе, буди задовољан својом судби- ном, немој имати великих прохтева, буди добар, незави- сан у доношењу судова, природан човек; мери своје ре- чи, буди великодушан. Зар не схваташ колико си ствари већ могао урадити, а да притом уопште ниси чорао да

45

се правдаш како за њих немаш способности или си не- спретан? Па зар ћеш, упркос томе, својевољно остати тако низак? Јеси ли, можда, приморан да ропћеш на своју судбину, да будеш тврдица, да ласкаш, да сваљу- јеш кривицу на тело, да пузиш пред људима, да се хва- лиш и својој души ствараш толико неспокојства, зато што ниси довољно обдарен? Не чини то, тако ти бого- ва! Свих тих мана си се већ одавно могао ослободити, а у крајњем случају - кад би то и било тако - гледали би те мало испод ока, као човека који споро мисли и те- шко схвата. Онда би се у томе морао вежбати, а не би смео да занемариш своју тромост или да јој се, чак, ра- ДУЈеш.

6. Понеко је спреман да тражи благодарностнекоме учини услугу. Други, опет, не рачуна на то а ипак сматра да му је његов ближњи дужник и да зна шта му је он учинио. Трећи свега тога уопште некако није свестан, него је сличан лози која даје грожђе, и по- што је једном донела плод не тражи ништа више; он је као коњ који заврши трку, као пас који је пронашао траг, као пчела која је донела меда. Човек који је извр- шио добро дело не мисли много на то, него је спреман на ново добро дело, као што је лоза спремна да опет у своје време роди грожђем. „Да ли треба да будемо као та бића која своја дела чине такорећи несвесно?” - „Да. Али ми то треба да радимо свесно! Јер друштвено биће, како каже један филозоф, има ту способност да свесно ради из осећања према општој ствари.” - „Јесте, Зевса ми, али оно има жељу и да његов ближњи то примети.”- „Истина је то што си казао. Само, ниси схватио оно што сам рекао. Зато ћеш припадати оним људима које сам малопре споменуо. Јер и њих заводи нека вероват- ноћа. Ако, међутим, желиш да схватиш на шта смерају поменуте речи, онда се не плаши да ће те оне спречити у твојој љубави према човечанству.”

46

7. Молитва Атињана гласи: „Пошаљи кишу, по- шаљи је, драги Зевсе, на поља Атињана и на њихове ли- ваде!” Ми, или уопште не треба да се молимо, или тре- ба да то чинимо овако једноставно и простосрдачно.

8. Као што кажемо: „Асклепије је нашем познани- ку наредио да јаше, да се купа у хладној води или да иде бос,” тако исто можемо рећи и: „Природа је нашем при- јатељу доделила болест, осакаћење, губитак или неку сличну штету.” Јер и овде реч „доделила” има слично значење. „Он је овоме или ономе преписао ово или оно као корисно по његово здравље.” А у нашем случају, оно што се свакоме од нас дешава, одредила је природа као корисно за судбину света. Тако кажемо и кад неко нешто доживи, као што и зидари говоре да се камење у зиду или пирамиди лепо слаже ако га на нарочит начин ставе један поред другога. Постоји уопште само један склад, и као што свемир усклађује сва тела да би пости- гао савршенство целине, тако се и сви поједини узроци повезују у један савршени свеузрок као у своју судбину. Овако како ја то казујем мисле и људи који иначе нема- ју везе са филозофским размишљањем. Они обично ка- жу: „То му је било суђено.” Другим речима: тако предо- дређено и тако писано. Примимо то онако као што при- мамо оно што нам прописује Асклепије. Много штошта од тога је, разуме се, непријатно, а ми га ипак радо при- хватамо, јер се надамо здрављу. Онако како мислиш о своме здрављу, треба, отприлике, да схватиш и оно у че'му природа види испуњење и довршење својих циље- ва. Тако ћеш све што се дешава, макар како ти то из- гледало тешко, примити радосним срцем, јер ћеш знати да оно води здрављу космоса и благостању и успешном делању Зевсовом. А овај не би додељивао такву судби- ну појединцу кад то не би било корисно за целину и кад и најобичнија ствар не би доносила нешто што не би било корисно телу које она провејава. Постоје два раз-

47

лога због којих мораш волети оно што се с тобом зби- ва; први је: јер ти се оно што ти се дешава, што ти је пи- сано, или што се на било који начин повезује с тобом, догађа зато што ти је тако суђено одозго, од бескрајног низа узрока; други, јер онај који управља целим светом, у свему ономе што се догоди свакоме нојединцу и њему самоме, види узрок за добро стање и савршенсгво целог света, па тако ми Зевса, и узрок свога сопственог даљег постојања. Јер, уколико би ти, тиме што би му одузео његове делове или узроке, само мало окрњио његову зависност и склад, читава би се целина осакатила. А ти то чиниш ако, колико си ти у питању, ропћеш на своју судбину и покушаваш да је на неки начин спречиш.

9. Не треба се плашити нити губити наду или љу и напуштати своју намеру ако те изда срећа, па оно што радиш не испадне онако како то прави принципи захтевају. Ако претрпиш неуспех, мораш свој посао по- ново започети, мораш бити задовољан ако већи део твојих дела буде достојан човека, и морапГ волети оно чему си се поново вратио. Филозофији се не смеш вра- тити као каквом строгом учитељу, него онако као што неки болесници прилазе сунђеру и јајету, а други, опет, мелему или топлој облози. Тако ћеш показати да се ра- зуму не покораваш силом, него се, благодарећи њему, смирујеш. Мисли на то да филозофија захтева само оно што тражи и твоја природа, и зар ћеш ти онда пожеле- ти нешто друго, нешто што није у складу са њом? „Има ли нечега што је пријатније од ње?” - Зар наслада не упропашћује људе баш зато што је пријатна? Размисли још, да ли великодушност, слобода, једноставност, до- брота и побожност нису много пријатније? И да ли ишта може бити пријатније од увиђавности, кад знаш да је моћ разума и сазнања у свима стварима непогре- шива и да постиже успех?

48

10. Ствари изгледају запетљане, рекли бисмо, та- ко да су многи и не баш најгори филозофи мислили ка- ко се оне уопште не могу сазнати. Да не говоримо о то- ме како и стоици сматрају да их је тешко сазнати. И свако наше тврђење подложно је грешкама. Постоји ли уопште човек који не греши? А сад, усмери своје мисли на видљиве ствари: како су оне пролазне и без вредно- сти, кад могу бити својина чак и похотљивца, блуднице или разбојника. Затим размисли о карактеру својих ближњих, од којих је и онај најљубазнији такав да га је- два можемо поднети, а да не помињем како и сами себе једва подносимо. Не могу да видим шта би у таквом мраку и прљавштини и при тако брзој промени матери- је, времена, покрета и покренутих ствари, заслужило да се због своје вредности нарочито истакне или да се око њега уложи било какав труд. Напротив, треба чак да се тешимо, да очекујемо природно распадање свога тела и да се не љутимо што то морамо чекати, него да се задо- вољимо овим речима: прво: „Није ми се догодило ни- шта што не би било у складу са природом” и друго: „Са- мо од мене зависи хоћу ли предузети нешто против сво- га божанства и демона; јер нема онога који би ме могао натерати да према њему грешим”.

11. Зашто ми је сада потребна душа? Ово питање морамо себи постављати увек и морамо се потрудити да га објаснимо. Шта се у овом тренутку дешава у мени у оном делу који зовемо владајућим? Каква је моја душа сада? Ваљда није као у детета? Или као у недорасла младића? Имам ли душу какве слабе жене? Или, мо- жда, душу тиранина? Или стоке, или звери?

12. Које ствари гомила сматра за добре, можеш видети из овога: ако смо неке ствари, на пример разбо- ритост, трезвеност, правичност и мужевност заиста сматрали за добре и ако смо себи већ раније створили претставу о њима у духу, онда не би више требало слу-

49

шати речи (Менандрове)1: „Од самих добара...”, јер то уопште не одговара. Али, ако неко мисли на ствари ко- је гомила сматра за добре, онда ће примити речи коме- диографа и слушаће их спокојно. Тако и народ схвата разлику. Јер иначе те речи не би изазивале никакво не- годовање и не би биле одбачене, него бисмо их, напро- тив, уколико смерају на богатство и друге угодности које воде у раскошан живот и дају углед људима, при- мали слободно као добру и духовиту изреку. Размисли и запитај се да ли и оне ценимо и као добре сматрамо на које бисмо могли применити речи да њихов сопственик од самога изобиља не може наћи место да испразни црева.

13. Начињен сам од начела узрочног и материјал- ног. Ниједан од њих неће прећи у ништа, као што није ни произишао из ничег. Сваки ће мој део, дакле, мења- јући се, прећи у један део космоса, а овај ће се опет про- менити у један други део космоса, и тако ће то ићи у бесконачност. У таквој једној промени постао сам и ја, тако су постали моји родитељи и тако је то опет ишло до друге бесконачности. Ништа нам не смета да то утврдимо, иако је свет створен у јасно одређеним пери- одима.

14. Разум и вештина разборитог мишљења спо- собности су које се слажу и саме са собом и са делима која одговарају њиховим бићима. Те способности про- истичу из сопственог извора и теже одређеном циљу. Стога се поступци који показују „правилност” пута на- зивају „добрим поступцима”.

15. Не можемо, међутим, казати да човеку треба приписати и оне ствари које га, уколико је заиста чо- век, не погађају. Такве ствари нити тражи он, нити их обећава његова природа, нити оне претстављају савр- шенство човекове природе. Нема у њима, према томе, ни намере човекове, а још мање има онога чиме се та

50

намера постиже, тј. доброте. Даље, уколико би неке од тих ствари ипак припадале човеку, он не би морао да их презире и да им се противи нити би заслуживао похвалу онај који би се правио да може бити без њих, као што не би био добар онај који би се одрекао једне или друге ствари ако би оне заиста биле добре. И онда је човек утолико бољи уколико се тих и таквих ствари лакше одриче и ако равнодушно подноси њихов губитак.

16. Твоја ће душа бити онаква какве су и претста- ве за којима тежиш. Јер оне души такорећи намећу сво- ЈУ боју. Чини и ти то исто, тако што ћеш стално пона- вљати ово: „Свуда где се може живети, може се и мо- рално живети. А на двору се може живети. Онда се и на двору може морално живети.” И даље: „Свака ствар те- жи за оним за шта је створена. У тој њеној тежњи ње- зин је циљ. А онде где је циљ, тамо је и корист и спас сваке ствари. Спас разумнога бића је у заједници. А да смо ми одређени за заједницу, то сам већ одавно дока- зао. Или, можда, није било довољно јасно да нижа бића постоје ради виших, а виша бића једно ради другог? Она бића, међутим, која имају душу, виша су од оних која је немају, а од виших бића са душом још су виша она која имају разум.”

17. Лудост је јурити за немогућим. А немогуће је да рђави људи не чине рђаве ствари.

18. Човеку се никад не дешавају ствари које он по својој природи не би могао поднети. Ако се некоме и деси тако нешто, он ипак остаје спокојан и не да се по- бедити, било зато што не зна да му се то десило, или што жели да покаже снагу свога карактера. Зло би би- ло кад би незнање и сујета били јачи него права увиђав- ност.

19. Саме ствари никако не утичу на душу, нити јој се могу приближити, а не могу је ни мењати ни покре-

51

тати. Она се сама мења и покреће, а битност ствари ко- је наилазе споља процењује према томе како уме да процени своју сопствену вредност.

20. Човек нам је најсродније биће само утолико уколико морамо да му чинимо добро и да га подносимо. Уколико нам, међутим, смета у нашим пословима, по- стаје нам у моралном погледу равнодушан, баш као сунце, ветар или звер. Ове би појаве могле на неки на- чин да спрече моју делатност, али моја воља и моје ду- шевно расположење не знају за препреке јер их могу својим мислима отстранити, а способан сам и да им дам други правац. Све оно што јој смета, душа мења и окре- ће набоље, тако да баш оно што је њен рад кочило, по- стаје за њега корисно и потстиче га, а оно што му је за- тварало пут, сада га отвара.

21. Треба ценити само оно што је у космосу нај- моћније. А то је биће које се служи и управља свима стварима. И од сила које су у теби, цени само најјачу. ова је, у суштини, једнака оном бићу. Јер то је и у теби сила којој се све остале покоравају и која управља тво- јим животом.

22. Оно што не шкоди држави не шкоди ни грађа- нину. Кад год ти се учини да си оштећен, сети се овога правила: ако држава од тога није претрпела никакву штету, онда је нисам претрпео ни ја. А ако је штета причињена држави, онда се не смемо љутити на онога који је то учинио, него треба да му покажемо у чему је његова грешка.

23. Мисли често на то како догађаји и ствари брзо пролазе и неприметно се губе. Ствари су непрестано у току, као река, њихова дејства се непрестано мењају, њихови узроци мењају се хиљадуструко, и ништа, може се рећи, није трајно. И бескрајност прошлости и безгра- ничност будућности у којој се све губи, непрестано су

52

око нас, и то сасвим близу. Па зар није луд онај који се у таквом свету размеће, који дозвољава да га та ништа- вила вуку тамо-амо, или јадикује, као да има ичега што би могло да му задаје бол за дуже време или чак зау- век?

24. Мисли на свеукупност чији си ти само један не- знатан део, на вечност, од које је теби дато само кратко време и на судбину света: како је незнатан део тога твој живот!

25. Да ли неко други греши према мени? То је ње- гова ствар! Он има свој темперамент и свој начин по- ступања. Ја имам, међутим, оно што свеопшта Природа жели да имам и радим оно што моја природа од мене

. захтева да у овом тренутку радим.26. Нека владајући и одлучујући део твоје душе

буде независан од нежног или снажног покрета твога тела и нека се не меша са њим, него нека се одвоји од њега и нека у својим удовима спречава надражаје које изазива чулни део душе. Ако они, благодарећи својој међусобној повезаности, ипак продру у душу - а то се код јединственог организма може десити - онда не смеш покушавати да се том чулном осећању, које одго- вара природи, одупреш, него свој разум мораш сачува- ти од погрешног мишљења да такве ствари претставља- ју неко добро или неко зло.

27. Треба живети са боговима. А живи са богови- ма ко им увек показује да му је душа задовољна оним што јој је суђено и ко ради оно што жели демон кога је, као делић самога себе, сам Зевс одредио свакоме поје- динцу за чувара и управитеља. Тај демон су дух и разум свакога појединца.

28. Ти се, ваљда, не љутиш на човека који заудара на зној? Ни на оног коме заудара из уста? Шта се то те-

53

бе тиче? Таква су његова уста и такво пазухо, а са та- квих места мора и испарење бити такво. „Али, човек поседује разум,” рећи ће неко, „па може, ако хоће, раз- мислити зашто га се људи гаде.” Врло добро! Али, и ти имаш разум. Покрени дакле његов разум својим, обја- сни му његове недостатке и поучи га. Јер, ако те буде слушао, излечићеш га и нећеш морати да се љутиш на њега. - Немој бити ни трагичар, ни блудница.

29. Још на овом свету можеш да живиш онако ка- ко би после смрти живео на оном свету. Кад би ти људи то онемогућили, онда би заиста морао напустити жи- вот, али би исто тако морао сачувати убеђење да то ни- је никакво зло. Кад се дими, ја излазим из собе. Зашто ти то сматраш за нешто бог зна како важно? Али, до- год ме нешто слично не истера, остајем ту као слободан човек, и нико ми не може бранити да радим оно што хо- ћу. А ја хоћу оно што тражи природа разумнога бића која има смисла за заједницу.

30. Дух целине захтева заједницу ствари. Стога је и створио нижа ради виших бића, а виша да би радила у сагласности са собом. Видиш ли како је једне подредио, а друге повезао и како је свакоме бићу одредио оно што му припада, а најплеменитија повезао да буду у слози.

31. Како си се досада односио према боговима, ро- дитељима, браћи, жени, деци, учитељима, васпитачима, пријатељима, рођацима и робовима? Можеш ли о сво- ме понашању према свима њима рећи за себе оно што каже песник: „Никоме није учинио зла, никога није увредио својим речима?”2 Сети се и свега онога што си морао претрпети и тешкоћа које си већ поднео. И тога да је твој живот већ при крају и да се твоја служба завр- шава. Мисли и на то колико си лепога видео, колико си наслада и бола презрео, колико прилика да се појавиш у сјају пропустио, и коликим си безобзирним људима пружио своју љубав.

54

32. Могу ли сурове и неодгојене душе узнемирити човека који има уметничку душу и који је разуман? А која је душа уметничка и разумна? Да ли она која зна за прапочетак и крајњу сврху ствари, за општи разум који прожима читав свет и који вечито и у одређеним разма- цима управља васионом?

33. Још један тренутак, и ти ћеш постати или му- мија, а остаће још само твоје име, или можда ни то; а име је само празан звук и одјек. Ништавне су ствари ко- је смо у животу толико високо ценили, оне су труле и без вредности, а људи су само пси који се међусобно уједају и деца која се свађају, смеју и плачу. Верност, пристојност, правда и истина побегле су „са земље ши- роких путева на Олимп”.3 Па шта нас још задржава ов- де, кад су видљиве ствари изложене непрестаној проме- ни и несталне, кад су нам чула несигурна и лако подло- жна заблуди, кад ни сама душица није ништа друго до испаравање крви и кад је уживање угледа међу оваквим бићима сасвим без вредности? Шта, дакле, треба ради- ти? Само спокојно чекати да угаснеш, или да се пресе- лиш. А шта треба чинити док не дође време за то? Шта друго него да богове поштујеш и славиш а људима да чиниш добра дела, и да их подносиш, или избегаваш. И да се увек сећаш како ни твоје месо ни твоја душа нити су твоји, нити у твојој моћи.

34. Имаш услова да увек будеш срећан, ако само хоћеш да идеш правим путем, и ако можеш да мислиш и радиш у складу са правим начелима. Разумној души и божијој, и човечијој и сваког разумног бића две су сле- деће ствари заједничке: она не дозвољава никоме да јој смета, а добро налази само у правичном мишљењу и ра- ду и тежње своје задовољава баш тиме.

35. Зашто да се узнемиравам ако то неваљалство није моје, нити је последица мога неваљалсгва и ако за-

једница није оштећена? Губи ли заједница нешто због тога?

36. Немој да се потпуно поведеш за уображењсвојим, него помози другоме колико можеш према томе колико ко вреди. Ако претрпиш какву штету у ствари- ма које су морално индиферентне, немој то сматрати за штету, То би била рђава навика. У том случају ћеш и ти морати да урадиш оно што је урадио старац који је, од- лазећи, тражио од детета чигру, иако је знао да је то са-мо чигра. Јер пошто наступаш на трибини......Зар сизаборавио, човече, шта то значи? Јест, али то људи нај- радије примају. Па зар због тога и ти мораш бити луд?

Остављен негде самоме себи, ја сам некада био срећан. „Срећан” значи: био сам човек који је сам себи досудио срећу. А добра судбина, то су добре наклоности душе, добри нагони и добра дела.

Ш е с т а к њ и г а1. Супстанца читавог света податна је и лако се

може обликовати. Разум, којим је она прожета, нема никаквог разлога у себи да чини зло. У њему нема зло- бе, ниједној ствари не наноси он зло и ниједна ствар од њега не трпи никакву штету. Све се врши и све се по- стиже благодарећи њему.

2. Ако савесно вршиш своју дужност, мора ти би- ти свеједно да ли се притом мрзнеш или ти је врућина; да ли си сањив или си се добро наспавао; куде ли те љу- ди или хвале; да ли ћеш умрети или ће ти се десити не- што друго. Јер и смрт је само једна природна појава ко- ја такође спада у живот.

3. Погледај у суштину! Не сме ти промаћи ниједна лична особина нити вредност ма које друге ствари.

4. Све ће се видљиве ствари брзо променити и по- стати или дим, или ће се, ако њихова супстанца ствари остане иста, распасти.

5. Разум који прожима цео свет, зна с каквом на- мером шта ради, и на какву материју делује.

6. Најбољи је начин освете да не узвраћаш истом мером!

57

7. Насладу и спокојство тражи само у једноме: да вршиш једно човекољубиво дело за другим и да притом увек носиш бога у срцу.

8. Водећи део душе је онај који сам себе буди и по- креће; чини од себе што жели и постиже да све оно што му се деси изгледа онако како то он жели.

9. Све се усавршава како то општа природа жели, а не онако како то хоће нека друга природа која је око ствари, или је у њиховој унутрашњости, или изван њих, одвојена.

10. Свет је или мешавина ствари, међусобно пре- плитање и одбијање атома, или је целина и ред и дело промисли. Ако је оно прво, зашто још увек желети да боравим у таквој случајној мешавини и нереду? Какву још жељу треба да имам, осим да „некако постанем зе- мља”? Зашто се још увек узбуђујем? Макар шта учи- нио, нећу избећи распадање. А ако је свет оно друго, онда му се са страхопоштовањем клањам, ведар сам и имам пуно поверење у онога који њиме управља.

11. Ако те неке околности присиле да изгубиш мир, онда се брзо повуци у себе и немој оданде излазити више но што је потребно. Боље ћеш овладати хармони- јом ако јој се непрестано враћаш.

12. Кад би у исто време имао и маћеху и мајку, ти би оној првој свакако указивао поштовање, али би се ипак стално враћао мајци. Тако је и са твојим животом на двору и филозофијом. Враћај се, дакле, често овој другој и у њој налази спокојство; њеном помоћи ћеш и ти лакше поднети дворски живот и он тебе.

13. Као што за месо и друга јела мислимо: ово је мртва риба, ово мртва птица, или мртво свињче; за фа- лернско1 вино: то је само грожђани сок; за скерлетно одело: то је само овчија вуна потопљена у крв неке

58

шкољке; или за полно општење: то је само трљање јед- ног уда о други и лучење некакве слузаве материје пра- ћено неким грчевима; као што су то претставе које те ствари одређују и продиру у њихову суштину и обја- шњавају је, тако морамо поступати и у животу уопште и морамо ствари, макар се оне у још лепшој светлости појављивале, свући, такорећи, до голе коже, оценити њихову вредност и одузети им углед којим се оне поно- се. Јер је живот, изгледа, велика варалица, и превари те најчеш ће баш онда кад мислиш да имаш посла са озбиљним стварима. Мисли оно што Кратет вели за Ксенократа.2

14. Већина онога чему се светина диви, спада у најобичније ствари које нека снага или природа држи заједно: такве су ствари камење, смоквино дрво, лозе, маслине; ствари којима се диве људи вишега реда, спа- дају у оне које повезује и држи у заједници душа; на пример: стада говеда или оваца. Оно, међутим, што це- не још образованији људи, спада у ствари којима упра- вља разумна душа, која, разуме се, није општа, али је ипак пријемчива за уметност и уопште способна и уве- жбана; укратко, душа какву има највећи број људи (или који, једноставно, воле да имају мноштво робова). А ко уме да цени разумну душу управљену према целом све- ту и људској заједници, не мисли на друге ствари, него се, пре свега, труди да своју душу сачува у разумном и човекољубивом расположењу и делатности, а да би све то постигао, сарађује са оним што је њој сродно.3

15. Увек једне ствари журе да постану - а друге да их нестане, и од онога што настаје, увек је један део већ нестао. Као што непресушни ток времена стално обна- вља безграничну вечност, тако и токови и промене не- престано обнављају космос. Можемо ли, онда, да каже- мо нешто о стварима које у томе току пројуре поред нас, и шта у њима треба да ценимо, кад за то немамо

59

никаквог јаког упоришта? То је као кад би неко хтео да помилује врапца који је пролетео поред њега и већ из- макао његовом погледу. Такав је и живот појединаца: некакво испаравање крви и дисање ваздуха. Јер кад јед- ном удахнеш и издахнеш ваздух, што свакога тренутка понављамо, или ту способност дисања коју смо јуче или прекјуче рођењем стекли опет вратити онамо одакле смо је и први пут добили - исто је.

16. Никакву вредност не претставља мирис бика, ни дисање животиња и звери, ни примање утисака помоћу чулних сазнања, ни одавање страстима, ни оку- пљање гомиле, ни исхрана. Јер је све то исто онако без вредности као и лучење остатака наше хране. Па шта, онда, уопште претставља неку вредност? Пљесак све- тине? Никако? Ни то да те људски језици хвале? Јер светина показује своју наклоност пљескањем са јези- ком. Тога ради си оставио оно мало славе. Па шта онда уопште преостаје као вредно? Сврха којој теже све ве- штине и уметности, мислим, у овоме је: радити или не радити управљајући се према својој природи. Јер свака вештина тежи, да њен производ одговара послу коме је и намењен. Виноградар који негује лозу, и јахач, и одга- јивач паса имају увек пред очима тај циљ. За тим теже и одгој омладине и методи поучавања. У томе је дакле вредност ствари. Ако си се и ти осведочио у ту истину, нећеш тражити да стекнеш никакву другу ствар. Зар онда нећеш престати и да цениш многе ствари? Нити ћеш бити слободан, нити задовољан самим собом, нити без страсти. Неизбежно ћеш осетити завист и бићеш нерасположен према онима који имају оно што ти це- ниш. Онај коме једна од тих ствари недостаје, мора би- ти стално неспокојан и мора се, усто, свађати са богови- ма. А ако поштујеш своју душу, онда ћеш бити задово- љан самим собом, са својим ближњима живећеш у сло- зи а са боговима у сагласности, што значи да ћеш цени- ти оно што они додељују и одређују.

60

17. Елементи се крећу нагоре, надоле и по кругу. Покрети врлине, међутим, врше се у сасвим другим правцима; она је нешто божанственије и пробија се пре- ма циљу тешким и нејасним путем.

18. Како су људи глупи! Неће да хвале оне који живе са њима, у њихово време и у њиховој заједници, а веома им је стало до тога да их хвале њихови потомци, које нити су кад видели, нити ће их икада видети. То је исто као кад би хтео да се жалиш што ти твоји преци нису певали славопојке.

19. Ако ти је нека ствар тешка, не смеш одмах ми- слити да је она човеку недостижна. Мораш веровати да је, ако је човеку уопште могуће, и ти можеш постићи.

20. У гимнастичким салама нас, неки пут, неко огребе ноктима, заборави се и удари нас у главу. Али му ми то не замерамо и то нам много не боде очи. Ми у томе човеку ни касније не гледамо свога непријатеља. Чувамо га се, разуме се, али не као од неког личног не- пријатеља и са сумњом, него му се само склањамо с пу- та, а пригбм мислимо добро. Тако би требало да буде и у другим животним приликама. На игралишту живота морамо друговима много штошта погледати кроз пр- сте. Можемо се, као што смо рекли, уклонити не сум- њичећи никога и без мржње према човеку.

21. Ако неко може да ми докаже и да ме убеди ка- ко моје мишљење или рад нису правилни, ја ћу радосно променити своје гледиште. Јер ја тражим истину која још никада никоме није наудила. Оштећен је само онај који истраје у својој грешци и незнању.

22. Ја, међутим, вршим своју дужност: ништа ме се друго не тиче. Јер друго су или ствари без душе, или не- разумне, или су залутале и не знају пут.

23. Према неразумним бићима и према стварима и предметима уопште понашај се као човек који је разу-

61

ман, што оне нису, па буди према њима великодушан и племенит. А према разумним људима понашај се као брат. И стално позивај богове у помоћ и не мучи се пи- тањем: „Докле ћу још тако да радим?” Јер су за то до- вољна и три овако употребљена часа.

24. Смрт је изједначила Александра Македонског и његовог сеиза; јер су обојица примљени натраг у исту изворну материју космоса, или су се на исти начин рас- пали у атоме.

25. Размишљај понекад колико се телесних и ду- шевних појава у истом кратком тренутку деси у свако- ме од нас. Онда се нећеш чудити што се још много ви- ше ствари, што се уопште сва збивања врше у једној оп- штој целини коју називамо космосом.

26. Ако те неко пита како се пише име Антонино- во, зар нећеш љутито изговорити свако поједино сло- во? А ако се због тога наљуте на тебе, хоћеш ли се и ти љутити на њих? Зар нећеш сасвим спокојно изређати једно за другим сва слова? Тако и овде мораш знати да је свака дужност збир извесних бројева. О њима мораш водити рачуна и мораш истрајно наставити и завршити предстојећи пут, не љутећи се и не срдећи на зловољне незадовољнике.

27. Како је страшно одвраћати људе да не теже стварима које им се чине природне и корисне! А ти ипак на неки начин не дозвољаваш да тако раде кад се љутиш на њих зато што греше. „Али, то за чим они те- же, уствари и не постоји!” - рећи ћеш ти. Па онда их по- учи и објасни им њихову заблуду, а немој се притом уз- буђивати.

28. Смрт, то је крај противностима у нашим чул- ним сазнавањима, ослобођење од тираније наших наго- на, починак после нашег напорног мишљења и после робовања месу.

62

29. Срамота је да у једном телу душа ослаби пре него што је ослабило тело.

30. Пази да се не исквариш и да не примиш „цар- ске” обичаје и да се не заразиш њима. Јер, и то бива. Нека буде обрнуто: остани простосрдачан, добар човек, без задњих мисли, озбиљан и достојанствен, једноста- ван и природан, пријатељ правичности, богобојажљив, пун љубави према рођацима и сталан у вршењу својих дужности. Бори се да останеш онакав каквим је хтела да те филозофија створи. Бој се богова и спасавај људе! Живот је кратак, а твој боравак на земљи дао је један једини плод: племенито мишљење и човекољубива де- ла. Буди у свему ученик и следбеник Антонинов! Пока- жи се тако истрајан као он у вршењу добро смишљених одлука, остани увек непоколебљив и побожан, имај ње- гово јасно и ведро лице, и његову благост, не тежи за празном славом и нека се твоје славољубље састоји у томе да, као што је он то чинио, и ти о стварима сазнаш истину. Мисли на то да он није пропустио ниједну ствар док је није у потпуности испитао и јасно схватио; и да је људе који су га неправедно кудили подносио, не враћа- јући им истом мером. Да се ниједног посла није лаћао брзоплето и да није волео клевете. Карактере и радње испитивао је темељно а није био склон ни грдњи, ни страху, ни сумњи, и био је без икаквог софизма. Сети се како је био скроман у свему што се односило на стан, постељу, одело, храну, послугу. Како је волео рад и ка- ко је био стрпљив. Како је због таквог живота био у стању да се до вечери задржи на истом месту, и како ни своја црева није празнио у време које за то није било одређено. Како је у пријатељству био веран и сталан, како је лако подносио људе који су слободно устајали против његових схватања и како се радовао кад би га неко поучио и показао му нешто боље. И како је био богобојажљив, али не и празноверан. Размишљај о све-

63

му томе, како би и ти имао чисту савест кад ти куцне последњи час.

31. Истрезни се и дођи себи, па ако си се отресао сна и схватио да си се мучио само у сну, пробуди се опет и погледај на земаљске ствари онако како си гледао на оне у сну.

32. Ја сам сложен од сићушног тела и душе. Тела- шцу су све ствари исте, јер оно не може да их разликује. А души је, опет, равнодушно све оно што не спада у њен делокруг. Оно, међутим, што спада у њезин дело- круг, све је у њеној моћи. Од тих ствари обавља она са- мо оне које захтева садашњица. Јер су њој будуће и прошле радње потпуно равнодушне.

33. Догод нога врши свој посао а рука свој, и једно и друго су у складу са природом. Тако и човек, све дон- де док врши дужности човека, не ради ништа што би било против природе. А ако не ради против природе, онда то није никакво зло за њега.

34. Како су ниске биле насладе у којима су ужива- ли разбојници, похотљивци, оцеубице и тирани!

35. Зар не видиш како се пррсечни радници само до извесне мере прилагођавају жељама нестручних љу- ди, али се ипак држе закона своје уметности и не напу- штају их ни под каквим условима? Зар није страшно кад зидар или лекар више поштују законе своје уметно- сти, него човек основни закон своје природе који је и њему и боговима заједнички?

36. Азија и Европа су два сићушна места у васио- ни. Свеколико море је само једна кап у васиони. Атос,4 само грудва земље у васиони. Сва садашњост, само тач- ка у васиони. Све малено и променљиво, брзо се губи и нестаје. Све долази из васионе, долази непосредно од онога који управља васионом или се дешава посредно,

64

под његовим утицајем. И лавља чељуст, и отров, и све штетно, као што су трње и блато, све је то само узгред- на појава оних величанствених и узвишених појава. Не- мој, дакле, сматрати да су те ствари стране бићу које поштујеш, него мисли о њему као о праизвору свега што се на свету догађа.

37. Онај који је видео оно што сад постоји, видео је све: и оно што се вековима досад дешавало, и оно што ће се кроз векове десити. Јер је све то исте природе и истог облика.

38. Мораш мислити и на испреплетеност свих ствари у космосу и на њихов међусобни однос. Јер, су, у извесном погледу, све ствари међусобно повезане и та- ко су све у међусобном сродству. То је зато што оне произлазе једна из друге, да би кретање било сређено и складно и да би све оно што постоји било јединствено.

39. Прилагођавај се стварима за које те је везала судбина! Воли људе са којима те је она саставила, и во- ли их од срца!

40. Инструмент, оруђе и свака справа добри су кад раде оно за што су начињени. Али њихов творац не присуствује њиховој употреби. Код ствари које су у природи, међутим, сила која их је створила јесте и оста- је увек у њима и делује у њима. Стога њих мораш више поштовати и мораш бити убеђен да ће се и у теби деша- вати све по твојој вољи ако се и сам придржаваш воље те силе и живиш по њој до краја свога века. Јер се тако и у космосу све врши по њеној вољи.

41. Ако се ствари које су ван твоје моћи и које ти сматраш за добре или рђаве по тебе, појаве једном као зло, или их изгубиш као добро, ти ћеш се, безусловно, свађати са боговима; мораћеш, безусловно, мрзети и људе који су томе криви, или на које сумњаш да су мо-

65

гли проузроковати овакав губитак или овакву несрећу. Али и ми чинимо разне неправде кад оваквим стварима придајемо важност. А кад бисмо за добро или зло сма- трали само оно што је у нашој моћи, онда не бисмо ви- ше имали разлога ни да се свађамо са боговима, нити да мрзимо неког човека.

42. Сви ми радимо за један циљ, неки са пуним разумевањем и свесно, а неки и не слутећи то. У томе смислу, чини ми се, говори и Хераклит о успаваним љу- дима, кад каже да су и они сарадници и помоћници у ра- ду за васиону. Сваки, разуме се, ради за заједницу, неко на овај, а неко на онај начин, и прекомерно, па и људи који гунђају против тога тока, буне се против њега и хоће да онемогуће појаве које се дешавају. Јер су ко- смосу и такви људи потребни. Размисли на коју ћеш страну ти стати. Јер онај који управља васионом, упо- требиће те на сваки начин добро и одредиће ти неко ме- сто међу својим сарадницима и помоћницима. Али се ти сам чувај да не постанеш онакав члан заједнице какав је онај смешни и безвредни стих у драми коју спомиње Хризип5.

43. Тражи ли сунце да обавља посао кише? Или Асклепије да врши задатке Деметре, носиље плодова? А шта чини свака звезда? Зар оне нису сасвим различи- те међу собом а зар ипак у своме раду не теже све за истим циљем?

44. Ако су богови одлучили нешто о мени и мојој судбини, учинили су то сигурно добро. Јер није лако за- мислити бога без промисли. А зашто би они доносили одлуку да ми учине неко зло? Какве би користи од тога имали они или космос о којем се богови првенствено старају? А ако нису решили ништа што би се тицало мене лично, онда су своје одлуке доносили у вези са ва- сионом, па оно што ми се као узгредна последица ових

66

закључака догоди морам примити радо, морам поздра- вити и волети. А ако, о безбожне мисли, они уопште ни о чему не решавају, онда више не треба да приносимо жртве, ни да се молимо или заклињемо, нити да чинимо друге ствари које вршимо мислећи на богове и верујући да они постоје и живе међу нама. Ако се, дакле, они за- иста не брину ни за шта што се односи на нас, онда сам бар ја сам у могућности да се бринем о себи, и имам способност да стварно мислим о ономе што је за мене корисно. А за свакога је корисно оно што одговара ње- говом стању и његовој природи. Моја природа, међу- тим, поседује способност разумнога размишљања и осе- ћања да припадам своме ближњему: то значи да је моје место и моја домовина уколико сам Антонин, Рим, а уколико човек, космос. Оно, дакле, што је њима добро, једино је и за мене корисно.

45. Све оно што се дешава сваком поједином од нас, користи космосу. Већ то би нам морало бити до- вољно. Али, ако озбиљно размислиш, признаћеш да је исто тако у потпуности истина и ово: све оно што је до- бро за било ког човека, добро је и за остале људе. По- јам „корисно” требало би овде схватити у општијем смислу кад су у питању ствари морално индиферентне.

46. Као што ти се не свиђају претставе у амфитеа- тру и на другим сличним местима, зато што се тамо увек виде исте ствари и зато што иста извођења чине да нам гледање постаје досадно, такав је и утисак који це- локупни људски живот оставља на нас. Јер све што се догађа неко је кретање нагоре и надоле, све је једно и исто и све извире из истог узрочника. А докле?

47. Увек мисли на различите људе свих могућих позива и разних народа који су већ помрли. Крени ду- хом доле до Филистиона, Феба и Ориганија.6 Онда пре- ђи на друге. И ми морамо ићи онамо куда су већ оти-

67

шли толики славни говорници, толики достојанствени филозофи, као што су Хераклит, Питагора7 и Сократ, толики хероји давних времена и толике војсковође и тирани познијих времена. А осим њих: Еудокс, Хипарх, Архимед8 и други радни, умни, издржљиви, обдарени и горди духови; па онда исмевачи људског живота који траје колико и један дан, па прође, као Менип9 и други људи те врсте. Сети се да сви они већ одавно леже у гробу. Је ли то за њих зло? Је ли то зло за оне људе који више нису познати ни по имену? Само једна ствар има истинску вредност: живети до краја у истини и правич- ности и бити благ према лажљивцима и свима непра- ведницима.

48. Кад хоћеш да обрадујеш самога себе, помисли на предности својих ближњих; на предузимљивост јед- нога, скромност другога, дарежљивост трећега и на слично што код неког четвртог. Јер ништа не причиња- ва такву радост као слике врлина које се јављају у ка- рактерима наших ближњих и које, уколико је то могу- ће, наилазе све одједном. Зато их стално морамо имати у мислима.

49. Ти се, сигурно, не љутиш зато што си тежак толико и толико фунти, а не, можда, триста? Онда се не смеш љутити ни зато што имаш да живиш само толико и толико година, а не више. Јер, као што си задовољан тежином која је дата твоме телу, тако треба да будеш задовољан и временом које ти је одређено.

50. Покушавај да људе убедиш, али, ако то тражи правичност, ради и против њихове воље. Ако ти се, ме- ђутим, неко силом одупре, ти се покори и немој се због тога љутити, а ту препреку искористи да развијеш неку другу врлину. И мисли на то да си тежио само условно, а не за немогућим стварима. Па за чим онда да тежим? За нечим што је томе слично. У томе ћеш имати успеха, јер кад се човек нечему преда, он то и постигне.

51. Славољубив човек тражи своју срећу у делат- ности других људи, а онај који воли телесне насладе, тражи је у своме уживању. Разуман човек, међутим, на- лази своју срећу у своме сопственом делању.

52. О томе уопште не треба да размишљамо, нити да мучимо своју душу. Јер ствари саме немају моћ да из- нуде наш суд.

53. Навикавај се на то да добро размислиш о оно- ме што други говоре и, ако можеш, унеси се у душу чо- века који говори.

54. Оно што не користи роју, не користи ни пчели.55. Да ли морнари који грде крманоша, или боле-

сници који се обарају на лекара, мисле притом на не- што друго осим на то како би он сам могао спасти поса- ду, или здравље болесника?

56. Колико их је већ помрло са којима сам заједно дошао на свет!

57. Болеснима од жутице и мед се чини горак; љу- ди се боје воде ако их је угризло бесно псето, а лопта деци изгледа величанствена. Па зашто се онда узнеми- раваш? Или, можда, мислиш да погрешна мишљења имају мању вредност од жучи код жутичавих и отрова код бесних?

58. Нико те не може спречити да живиш по зако- нима своје природе; а неће ти се ни десити ништа што је против закона свеопште природе.

59. Ко су ти људи којима други желе да се допад- ну, зашто то желе и каквим делима мисле то да постиг- ну? Како ће време брзо застрти све и колико је ствари већ застрло!

69

С е д м а к њ и г а1. Шта је неваљалство? Оно што си већ често ви-

део. Зато, макар шта се десило, ти мисли: „Тако нешто сам већ видео, и то често.” Уопште, и горе и доле наћи ћеш то исто, тиме су испуњене и књиге старога, сред- њег и новог времена, а градови и куће још и данас су то- га пуни. Нема ничег новог. Све је добро познато и све је кратког века.

2. Можеш ли да уништиш своја начела, а да прет- ходно не угасиш претставе које им одговарају? И само од тебе зависи да ли ћеш их опет са лакоћом запалити. У стању сам да размишл>ам о некој ствари како ваља. Кад сам то у стању, зашто да будем неспокојан? Оно што је ван домета мојих мисли, то се њих уопште и не тиче. Научи се да схватиш то, па ћеш бити на правом путу. Моћи ћеш да отпочнеш нови живот. Посматрај ствари опет онако како си их раније гледао, јер у томе је тајна поновног оживљавања.

3. Како су ништавни раскош и сјај, драме на по- зорници, стада говеда и оваца, борбене утакмице, коска коју бациш псу, мрва која падне у рибњак, муке и муче- ње мрава, пролетање уплашених мува, лутке које по- крећеш концем.1 Али пред таквим призорима мораш

70

љубазно и мирно седети на своме месту и схватити да свако вреди онолико колико и оно за чим тежи.

4. Приликом говора, треба пазити на изразе; код онога што се збива, на мотиве; код тежње, треба одмах повести рачуна о томе чему се тежи, а у говору о томе какав је смисао реченог.

5. Је ли мој разум довољан да схвати то, или није? Ако јесте, онда га за извршење свога задатка употре- бљавам као оруђе које ми је дала свеопшта природа. Ако није, онда, уколико то и иначе није искључиво моја дужност, одустајем од дела и препуштам га ономе који може боље да га изврши. Или га обављам онако како могу и узимам помоћника који оно што је потребно и корисно општој ствари може да уради служећи се мојим разумом. Јер, у свему што радим сам или помоћу дру- гог, морам да тежим за оним што је корисно и што од- говара општој ствари.

6. Колики су од оних којима су се певале славопој- ке већ заборављени, и како је већ много нестало оних који су им те славопојке певали!

7. Не стиди се да примиш помоћ. Ти мораш да из- вршиш своју дужност као војник који напада на бедеме. Па шта ако, хром, не можеш сам да се попнеш на бе- дем, а можеш уз помоћ другог?

8. Будућност нека те не узнемирава. Ако ти је су- ђено да је доживиш, доживећеш је и са разумом који са- да имаш и којим се у садашњости служиш.

9. Све су ствари међусобно повезане светом везом и нису једна другој стране. Све оне заједно сачињавају једну целину и све заједно доприносе једном и истом ре- ду у свету. Јер се од ових ствари ствара само један свет; једна божанска моћ прожима све; и само једна прамате- рија постоји, један једини закон и разум који је зајед-

71

нички свима умним стварима, и Једна Једина истина, на- равно, ако је и савршенство бића једно, које су истога порекла и које имају удела у једном разуму.

10. Све што је материјално, брзо се губи у сушти-ни васионе, и свака се узрочна сила брзо враћа у општиразум, а сећање на било коју ствар брзо ишчезава у веч- ности.

11. За разумно биће природна је радња исто што и разумна.

12. Или си усправљен сам, или те подупиру други.13. Разумна бића су, макар како њихове природе

биле различите, исто што и телесни удови у јединстве-ним организмима, јер су она створена за заједнички рад.То ћеш, међутим, боље схватити ако што чешће кажешсамоме себи: „Ја сам један уд у склопу разумних бића.”Али, ако због слова р сматраш себе за само један део,онда ти људе још не волиш истинском љубављу, и јошти вршење добрих дела не причињава радост само радисамога себе. Ако све то чиниш само по дужности, ондајош увек не радиш из убеђења да тиме чиниш добро са- моме себи.

14. Понеке ствари, изложене спољним ударцима, претрпе понешто. Они који су тиме погођени могу бити незадовољни, ако хоће, али ја од тога не трпим ништа све док сам не помислим да је то несрећа. А само од ме- не зависи хоћу ли тако мислити.

15. Нека други говоре и раде шта хоће, ја морам бити добар. Онако као кад би злато, смарагд или скер- лет стално понављали: „Ма шта ко рекао или учинио, ја морам остати смарагд и чувати своју боју!”

16. Разум сам себе не узнемирава и не узбуђује се страшћу. Ако нешто друго има ту моћ да му зада страх или бол, нека то слободно учини. Он се сам, међутим,

72

због једног погледа, неће усудити на такав погрешан пут. Нека се тело само брине да му нико не зада бол и нека каже шта му недостаје. А душа која може да се плаши, да се ражалости, и да има своје мишљење о та- квим стварима, неће трпети, јер она за то није способна. Што се разума тиче, он нема потреба, осим ако их сам себи не створи; и, исто тако, нико га не може узнемири- ти или у нечему спречити ако он сам не створи себи уз- немирења и препреке.

17. Блаженство се састоји у томе да или имаш до- брог демона у себи или си сам добар. Шта, дакле, тра- жиш овде, утваро? Одлази, у име богова, као што си и дошла! Ниси ми потребна. Дошла си по своме старом обичају, не замерам ти! Али, сад одлази!

18. Да ли се неко плаши промене? А зар без ње може нешто да се деси? И, шта је општој природи ми- лије и драже од ње? Да ли можеш да се окупаш ако се у дрвету не изврши промена? Можеш ли да се храниш ако намирнице не претрпе промену? Да ли је уопште могуће да се без промене изврши нешто корисно? Зар не увиђаш да је и теби неопходно потребна промена, а да је твоја промена потребна и општој природи?

19. Све ствари пролазе кроз супстанцу васионе као кроз брзак, срасле са целином и међу собом повеза- не као наши удови. Колико је већ људи, као Хризипа, Сократа и Епиктета, прогутао ток времена! Сваки чо- век и свака ствар увек треба да пробуде у теби такву мисао.

20. Само ме једна ствар брине: да ја лично не ура- дим ништа што је противно природном човековом уре- ђењу, да не урадим тако да му то буде противно и да не урадим нешто што му је сада противно.

21. Ближи се време када ћеш све заборавити и кад ће сви заборавити тебе.

73

22. У природи је људској да воли и оне који греше. Тако ће бити и с тобом, ако будеш мислио на то да су ти они род, да греше из незнања и против своје воље, да ћете сви кроз кратко време бити мртви и, нарочито, да ти грешник није нанео штету. Јер он није начинио да твој ум постане гори него што је раније био.

23. Свеопшта природа је од супстанце света, као од воска, створила сад коња, сад ју је, опет, растопила и употребила његову материју за дрво, онда за човека, па затим опет за нешто друго. Свако од ових бића дошло је на свет само за један тренутак. А сандуку је свеједно да ли ћеш га раставити, или ћеш га склопити.

24. Гневно лице увек је противно природи, а ако се често гневи, оно постепено губи свој уобичајени из- глед док га сасвим не нестане тако да га више не може повратити. Зато се потруди да схватиш како је то про- тив природе. Јер ако сасвим изгубимо смисао за грешке које смо починили, каквог онда још разлога имамо да живимо?

25. Све оно што видиш, мења свеопшта природа већ у наредном тренутку, прави од његове материје друго биће, а друго опет од материје овога, и тако се свемир стално обнавља.

26. Кад неко погреши према теби, ти се одмах пи- тај шта је он сматрао за добро а шта за зло кад је тај преступ учинио. Кад то будеш увидео, сажалићеш се над њим и нити ћеш му се дивити нити се љутити на ње- га. Јер и ти сам сматраш за добро или исто што и он, или нешто слично. Мораш му, дакле, опростити. А ако ти лично не сматраш те ствари више за добре или зле, онда ћеш утолико пре бити благ према грешнику.

27. Не мисли на оно што немаш као да га имаш, него од онога што имаш одабери оно што је најдрагоце-

74

није и, мислећи на то, рачунај како би жестоко тежио за њим да га немаш. Али, пази се да се, пошто му се то- лико радујеш, не навикнеш на прецењивање; јер ћеш изгубити спокојство ако га једном више не будеш имао.

28. Повуци се у самога себе. Разуму који у теби влада, прирођена је способност да, ако ради правично и ако је зато сасвим спокојан, буде задовољан самим со- бом.

29. Одбаци сваку уображеност. Укроти страсти. Сазнај оно што се и теби и другима дешава. Разликуј и раздвајај оно што те задеси, на узрок и садржину. Ми- сли на свој последњи час. Пусти да грешке које други чине према теби остану онакве какве су.

30. Труди се да што је могуће боље схватиш оно што се говори. Загњури свој дух у оно што се збива и у оно што је узрок збивања.

31. Украси се простосрдачношћу и стидљивошћу, а не брини се за ствари које леже између добра и зла. Воли људски род! Слушај богове! Мудрац, наравно, ка- же: „Све је по закону, а постоје, у ствари, само елемен- ти.” Довољно је сетити се да су све ствари онакве како их ми обично схватамо. А то је исувише мало!

32. Шта да ти кажем о смрти? Ако постоје атоми, онда је само рашчлани, а ако је она чиста јединица, он- да је она или гашење или прелаз.

33. А о болу? Ако је несносан, доноси нам крај. Што дуже траје, то се боље може поднети. И душа сачу- ва спокојство и владајући део душе, разум, нема од тога штете. А они делови којима бол причињава зло, нека се о њему изразе, ако могу.

34. О слави: Пази на мишљење славољубивих љу- ди, на ствари које они избегавају и за којима теже. Ми- слим на то да, као што надошле гомиле песка прекрива-

75

ју оне претходне, тако и живот врло брзо прекрива оно што је пре њега било.

35. „Мислиш ли да велики дух који живи у посма- трању свих времена и свега бића, може сматрати људ- ски живот за нешто велико?” - „Не може.” - „Значи, да такав човек ни смрт неће сматрати за нешто страшно?”- „Ни најмање.”2

36. (Антистенова изрека): Краљевски је вршити добра дела а добити за то рђаву захвалност.

37. Стидно је да наше лице слуша разум, прима из- раз и прилагођава се наредбама душе, а да разум само- ме себи не одређује ни држање ни удешавање.

38. Не треба да се љутимо на ток ствари јер он се ни за шта не брине.3

39. Дај радости бесмртним боговима као и нама!440. Живот треба жети као зрело класје, тако да

док једно настаје, друго пропада.541. Ако се богови не старају о мени и о двојици

мојих синова, и то има свој разлог.642. Добро и правичност су на мојој страни.743. Не треба плакати са другима, не треба бесне-

ти.844. Али бих ја таквом човеку с правом одговорио:

„Немаш право, човече, кад мислиш да човек који иоле вреди треба да мери између живота и смрти, а не да па- зи само на то да ли је оно што ради правично или не- правично, онако како то ради добар, или како ради рђав човек.9

45. Јер, заиста је тако, Атињани: по моме мишље- њу, човек мора издржати на ономе месту на коме се за- уставио кад је мислио да је најбољи, или на месту на ко-

76

је су га поставили његови претпостављени и мора прко- сити свакој опасности, бринући се само да се не осрамо- ти и не водећи рачуна ни о чему другом, па ни о смрти.10

46. Али, пази, драги мој, да ли се племенитост и доброта не састоје у нечем другом, а не само у спасава- њу других и самога себе. Јер постоји гледиште да уко- лико честит човек дуже живи утолико више мора пре- небегавати живот, не сме се држати за њега, него мора то оставити богу и веровати у оно у шта жене верују, да нико не може избећи судбини, па се према томе мора трудити да оно време које му је још суђено проживи што узорније.11

47. Посматрај ток звезда као да заједно са њима кружиш и стално мисли на промену елемената. Јер представе те врсте отклањају прљавштину земаљскога живота.

48. Лепа је изрека Платонова: „Зато, ако посма- трамо људске ствари, морамо посматрати и земаљске промене, и то тако као да са неке високе тачке гледамо у дубину: стада, војске, земљорадњу, свадбе, разводе, рађања, смртне случајеве, бучне људске расправе пред судом, напуштене покрајине, шарене гомиле варвара, њихове светковине, туговања при сахрани, тржишта, мешавину свега тога и виши ред који се из те супротно- сти појављује.12

49. Треба посматрати прошлост и безбројне про- мене краљевских власти. Тако ће бити могуће предви- дети и будуће ствари. А оне ће у сваком погледу имати исти карактер и неће моћи иступити из тока садашњих догађаја. Зато и није важно, да ли четрдесет или хиља- ду година испитујеш људски живот. Јер шта би за то време могао више сазнати?

50. Оно што је израсло из земље враћа се опет у земљу, а оно што је никло из небеског семена, враћа се

77

у небо.13 То је или расплитање атома, или је некакво разлетање непролазних (неуништивих) атома.

51. Ми се и јелом и пићем и чаролијама трудимо да умакнемо смрти. „Кад богови пусте на нашу лађицу олују, морамо храбро издржати тегобе и не смемо ту- жити.”14

52. Може неко бити бољи од мене у песничењу, али ме у уљудности, скромности, оданости судбини или благости према преступима ближњег неће превазићи.

53. Тамо где се неко дело може извршити у сагла- сности са природом која је заједничка и боговима и љу- дима, нема ничега злог. Јер онде где се може постићи благостање делатношћу која је кренула правим путем и која је у сагласности са људском природом, не треба да се плашимо никакве штете.

54. Свуда и увек ће само од тебе зависити да ли ћеш се одано предати приликама око себе, да ли ћеш са својим ближњима поступати по принципима правично- сти, и да ли ћеш са љубављу контролисати претставе које су се тек појавиле, да се нека од њих не би несмета- но провукла.

55. Не обазири се на оно што мисле други. Мораш добро пазити само на то куда те природа води: природа је свеопшта по ономе што ти се дешава, а твоја сопстве- на по ономе што треба да урадиш. Свако, међутим, мо- ра да ради оно за што га је природа оспособила. Сва су остала бића на свету само због разумних бића, и свуда рђаве ствари постоје ради добрих; само су разумна бића створена ради себе самих. Битно у човеку је његово осећање заједнице и непопустљивости према телесним уживањима. Разумна природа се одликује тиме што је у стању да себе спута и да увек победи чулне и нагонске покрете, јер су и једни и други животињске природе.

78

Мишљење хоће да има предност и не допушта да га чу- ла и нагони савладају. Тако и треба да буде: оно је зато и створено и природом оспособљено да искоришћава све њихове покрете. Трећа особина одређена устрој- ством разумних бића у томе је да се она не даду намами- ти ни преварити. Само ако се придржава ових принци- па, може наш разум ићи право циљу, и тако ће испунити свој задатак.

56. Остатак свога живота мораш проживети у са- гласности са природом као да си већ умро и као да си само до овога тренутка живео.

57. Треба волети само оно што се човеку дешава и што му је судбином одређено. Јер, шта би могло бити прикладније од тога?

58. Ма шта ти се десило, сети се људи којима се догодило то исто и који су се због тога љутили, запре- пашћивали и гунђали. Па где су сад ти људи? Нигде. И онда? Хоћеш ли да чиниш то исто? Зар нећеш овакве поступке препустити онима који су такве омашке и иза- зивали или им се предали, и зар нећеш своју способност мишљења усмерити на то да из тих догађаја извучеш неку корист? Само тако ћеш моћи добро да их искори- стиш, и то ће ти пружити добру грађу. Једино мораш пазити да у свему што радиш сачуваш чисту савест. Ми- слим и на једно и на друго, наиме да...

59. Испитуј свој унутрашњи живот. У њему је из- вор добра који, ако непрестано и све дубље копаш, мо- же увек поново да проради.

60. Тело мора бити чврстог састава и не сме се расплињавати ни кад се креће ни кад мирује. И од њега се тражи исто што и од душе која увек утиче на израз лица, које одржава паметним и пристојним. Само, све то не сме имати никакву одређену намеру.

79

61. Вештина живљења сличнија је вештини боре- ња но вештини играња: то је зато што се стварима и до- гађајима које не можемо предвидети морамо супротста- вити борбено и постојано.

62. Треба увек размишљати о људима које желиш да за тебе сведоче, какви су они и какав је њихов дух? Тако, нити ћеш морати да се љутиш на оне који и про- тив своје воље греше, нити ће ти, кад будеш знао изво- ре њиховог схватања и страсти, њихово сведочење бити потребно.

63. Кажу да се свака душа противи томе да буде лишена истине.15 И да је исто тако и са правичношћу, самосавлађивањем, добронамерношћу и другим врли- нама те врсте. Али је неопходно потребно да се стално мисли на то. Само тако ћеш свима моћи бити још више наклоњен.

64. Увек кад осетиш бол, помисли да он није ника- ква срамота за тебе и да душа која у теби влада њиме не постаје гора. Иако има разум и испуњена је осећањем према заједници. У највећем броју таквих случајева мо- гле би ти, можда, помоћи речи Епикурове:16 „То није ни неподношљиво, ни вечито.” Али само под условом да будеш свестан његових граница и да му својом маштом ништа не додајеш. Мисли и на то да ми не запажамо многе ствари које су тесно повезане са боловима: сањи- вост, ватру, смањени прохтев за јелом. Све то често остаје незапажено. Ако тако нешто изазове твоје не- расположење, онда реци да те је савладао бол.

65. Чувај се да према нечовеку не поступаш онако као што он поступа према човеку.

66. Откуд ми знамо да можда Телаугов17 карактер није био бољи од Сократовог? Није довољно само то што је Сократ славније умро, што је вештије распра-

80

вљао са софистима, истрајније проводио ноћи под ве- дрим небом на снегу и леду,18 што се јаче противио кад му је било наређено да доведе Саламињанина19 и што је гордо шетао улицом, јер би то понашање, уколико је историјски тачно, могло дати повода за размишљање. Прво треба мислити на то какву је душу имао Сократ; да ли је био у стању да се задовољи тиме што ће према својим ближњима бити правичан, а пред боговима по- божан; је ли могао да се не љути на неваљалство других људи; да ли је служио нечијем незнању; је ли оно што му је животни ток доносио примао као необично и не- подношљиво и да ли је ум свој пуштао да трпи заједно са телом?

67. Природа није створила у нама такву мешавину тела и душе да би нас то спречавало да се усретсредимо на саме себе и да сами водимо бригу о својим прилика- ма. Сасвим је могуће постати божји човек, а да те нико не препозна. Мисли увек и на то да срећан живот зави- си од врло малог броја ствари; ако си морао напустити наду да ћеш се прославити као филозоф или физичар, не значи да нећеш моћи постати човек слободан, мора- лан, пун љубави према ближњем и покоран боговима.

68. И кад би сви људи викали на тебе, ти би без ичијег приморавања могао провести свој живот у најве- ћем спокојству, све и кад би ти звери кидале удове који расту из твога телесног одела. Јер, ко брани души да у таквим случајевима сачува спокојство, задржи своје правилно мишљење о околноме свету и да буде спрем- на да употреби ствари које су јој на расположењу? Тако би њен суд о ономе што те је задесило гласио овако: „Такав си у суштини, иако си привидно друкчији”; и та- да би њена способност да догађаје искористи по своме нахођењу рекла томе догађају: „Тражила сам баш тебе, јер ми је оно што се деси увек материјал за разумну и општу врлину, уопште за уметност достојну и човека и

81

божанства.” Јер је све што се дешава познато и божан- ству и човеку, није ни ново ни тешко, него је и познато и лако.

69. Суштина савршеног карактера састоји се у то- ме да сваки дан проведе као последњи, да не бесни, да није укочен и да се не претвара.

70. Богови, који су бесмртни, не љуте се што у сва времена морају да подносе тако неваљале људе. Они се чак и старају о њима, и то на све могуће начине. Па зар ћеш да очајаваш ти, коме је живот већ скоро прошао? И то сад, кад си и сам један од тих неваљалаца?

71. Смешно је што човек неће да бежи од свога неваљалства, што му је лако могуће, а хоће да побегне од неваљалства свога ближњега, што му је, свакако, не- могуће.

72. Разум и осећање заједнице с правом суде да је оно у чему они не виде разумност ни општу корист, ис- под њихове части.

73. Ако си учинио нешто добро или је неко други нешто добро од тебе примио, зашто као будала тражиш нешто треће, наиме, зашто хоћеш да људи виде како си учинио добро дело, или чак како тежиш да ти се оно врати?

74. У тражењу користи никоме не постане досад- но. А корист је делатност која одговара природи. Нека ти не буде заморно тражење користи која ће другима користити.

75. Свеопшта природа пошла је да створи свет. Све што се сад догађа, дешава се као неопходна после- дица реда у космосу, па је тако и са највишим стварима према којима се душа која управља светом сваки пут посебно односи. И ако на то мислиш, учиниће да будеш спокојнији према многим стварима.

82

О с м а к њ и г а

1. То што ниси имао могућности да цео свој век, или бар један део младости, проведеш као филозоф, до- нело ти је ослобођење од празног славољубља. И теби самоме и многим другима постало је јасно да си далеко од филозофије. Зато је у теби настао поремећај, и зато ти није лако да стекнеш глас и славу филозофа. И само твоје звање ти смета. Али ако си заиста увидео где је истина, онда се немој бринути за свој изглед, него буди задовољан што ћеш крај свога кратког или дугог живо- та провести онако како то природа захтева. Испитај, дакле, шта она тражи, и не дај да те ма шта збуни. Ти знаш коликим си путевима лутао, па ипак ниси нашао прави живот. Ниси га нашао ни у логичном размишља- њу, ни у богатству, ни у слави, ни у чулним уживањима. Па у чему се он састоји? У томе да радимо оно што људска природа захтева. А како да то почнемо? Тако што ћемо се руководити правим начелима, по којима ћемо моћи подесити све своје тежње и склоности. А ка- ква су та начела? О добру и злу, са убеђењем да ствар која човека не чини правичним, трезвеним, храбрим и слободним не претставља за њега добро, и да ништа што није супротно овоме не може за њега бити зло.

83

2. Макар шта радио, постављај себи питање: какав је однос тога према мени? Да ли ћу се због тога кајати? Ја ћу брзо умрети и свршено је са свим. Ако је оно што сада чиним дело разумнога бића које воли заједницу а руководи се божанским законима, онда шта имам још да тражим?

3. Шта су Александар, Гај1 и Помпеј, према Диоге- ну, Хераклиту и Сократу? Само ови други су заиста упознали ствари, њихове узроке и њихове материјалне састојке, и само они су имали непобедив дух. А колике су бриге мучиле оне прве и коликим су они стварима ропски служили!

4. Људи ће чинити оно што хоће, макар ти пукао одједа.

5. Прво, не губи спокојство! Јер све се дешава према законима опште природе и ти сам ускоро ћеш бити ништа и нигде, баш као и Хадријан и Август.2 Дру- го, посматрај ствари, схватај их и буди свестан да мо- раш бити добар човек, онакав како то људска природа од тебе захтева. Такав и буди, не обазирући се ни на шта, и говори само оно што се теби чини да је најпра- вичније али говори увек благо, нежно и искрено.

6. Задатак је свеопште природе да ствари помера с краја на крај, да их мења, подиже са једног места и по- ставља на друго. Све су ствари резултат неке промене, али се не треба плашити да ће се десити нешто ново. Све је сасвим обично. Па и подела!

7. Свака је природа задовољна собом ако у својим потхватима успева. Разумна ће природа, међутим, успе- ти ако се у њене представе не увуче нека лажна или не- сигурна представа; ако своје нагоне управља само пре- ма вршењу човекољубивих дела; ако своју тежњу и мр- жњу ограничава само на ствари које зависе од нас са-

84

мих, и ако све што нам је свеопшта природа доделила радо прима и поздравља. Јер је она само један део њен, као што је и лист само један део целокупне биљке. Раз- лика је само у томе што је природа листа само део једне природе која нема ни чулних осећаја ни разума и која се може ометати, док је људска природа део једне разумне и правичне природе коју нико не може омести, и која свакоме делу подједнако и према његовој вредности до- дељује једнаки део времена, материје, узрока, делатно- сти и случајности. Али ако то хоћеш да сазнаш, немој поредити поједине особине појединих ствари међу со- бом, него пази да ли се збир особина једне слаже са зби- ром особина друте ствари.

8. Можда немаш могућности да читаш књиге. Али си, зато, у могућности да савладаш обест; да загоспода- риш насладама и боловима; да се издигнеш изнад славо- љубивости; у могућности си да прикријеш своју љутњу на безосећајне и неблагодарне људе и, још више, да се, упркос свему, заузимаш за њих са љубављу.

9. Нека нико никада, па ни ти сам, не чује од тебе оштре речи о животу на двору!

10. Кајање је нека врста пребацивања самоме себи што си пропустио нешто корисно. Оно што је, међутим, добро, мора бити и корисно, па добар човек заиста мо- ра да се бори за њега. Ниједан заиста добар човек не би требало да се каје што је неку насладу пропустио, а није је окусио. Јер наслада није ни нешто корисно, ни нешто добро.

11. Шта је, уствари, ово овде по својој природи? Шта је по својој суштини и материји? Шта му је узрок? Шта ради у космосу? Колико траје?

12. Ако се пробудиш нерасположен, онда помисли на то да си и по своме устројству и по људској природи

85

одређен да вршиш човекољубива дела. Сан је нешто што је заједничко и теби и неразумним животињама. А оно што се слаже са природом, то је свакоме не само доличније и пристојније, него чак и пријатније.

13. Ако је то могуће, онда сваку претставу посма- трај са принципа физиологије, етике и дијалектике.

14. Чим неког сретнеш, ти се одмах запитај: „Како овај човек гледа на добро, а како на зло?” Јер ако су његове претставе о наслади и болу и о њиховим узроци- ма, или о слави и бешчасности, о животу и о смрти ова- кве или онакве, онда ми неће бити ни необично ни чуд- новато кад он учини ово или оно нити ћу заборављати да је он принуђен да ради онако како ради.

15. Мисли на то да је исто тако глупо чудити се што смоква рађа смокве, као и бити изненађен што ко- смос који је творац овога или онога ствара баш то. Глу- по би изгледао лекар кад би се чудио што његов боле- сник има ватру, или крмар, коме би се чинило необич- ним то што се јавља супротан ветар.

16. Имај на уму да, не крњећи своју слободу ми- шљења, можеш променити свој суд о нечему, и послу- шати човека који те је поучио бољему. Јер свако дело које одговара твојој вољи и твоме суду, кратко речено, твом духу - твоје је сопствено дело.

17. Зашто чиниш нешто ако то од тебе зависи? А коме пребацујеш и кога кривиш ако то зависи од неког другог? Да ли атоме, или богове? И једно и друго је глу- по. Никога не смеш да кривиш. Јер, ако си у стању, усмери то на прави пут. А ако ниси, онда бар поправи саму ствар. А ако чак ни то не можеш, онда каквог сми- сла уопште има кривити некога? Зато не ради ништа без сврхе и без смисла.

18. Оно што је умрло, није отишло ван света. Ако остаје ту, промениће се и распасти на своје саставне де-

86

лове, који су исто тако делови космоса и твоји сопстве- ни. Они се мењају и не опиру се.

19. Све има своју сврху, коњ као и лоза. Што се чу- диш? И сунце може рећи: „Створено сам за неко дело.” Тако исто и остала божанства. Па због чега си онда ти ту? Због телесних наслада? Размисли може ли твој ра- зум да се помири са таквом помисли!

20. Природа је, као човек који је свесно бацио лопту у вис, наметнула свакој ствари свој циљ и брине се не само за њен свршетак, него и за њен почетак и ток. Користи ли лопти то што је бачена у вис и хоће ли јој шкодити ако се опет врати и падне на земљу? Какву корист има водени мехур ако нестане, а какву штету ако прсне? То исто важи и за светлост.

21. Преврни ствар на наличје и посматрај каква је с те стране, каква је кад остари, кад се разболи, кад пропадне од похотљивости.

Кратког су века и онај који хвали и оно што се хвали, и онај који се сећа и оно чега се сећа. Осим тога, све се то дешава у једном кутку овог простора, па ни ту се не слажу сви међу собом, чак ни појединац са самим собом, а читава је земља само једна тачка.

22. Обрати пажњу на оно што је овога тренутка пред тобом, па било да је то неки принцип, или нека ствар. Добро чиниш ако то трпиш: више волиш да тек сутра постанеш добар, него да си то већ данас.

23. Чиним ли нешто? Чиним са намером да људи- ма учиним добро. Дешава ли ми се нешто? Онда то при- мам као да долази од богова и из општег праизвора из кога ничу све ствари које су међу собом чврсто повеза- не.

24. Као што ти се чини при купању, да су зејтин, зној, прљавштина и лепљива вода гадни, тако ти изгле- да и сваки део живота и све што је у њему.

87

25. Лукила3 Вера, затим Лукила. Секунда Макси- ма, затим Секунда. Епитинхан Диотима, затим Епитин- хан. Антонин Фаустину, затим Антонин. Тако је то уоп- ште. Келер Хадријана, затим Келер. А где су мудраци, где пророци, где охоли људи? Где су људи оштроумни као Харакс4, као платоник Деметрије,4 и Еудајмон4 и остали те врсте? Сви су били појаве једнога дана, већ одавно мртви. Неке од њих су памтили људи прилично дуго, неки су се задржали у причама, а неки, опет, иш- чезли и из прича. Мисли, дакле, на то да се твоја теле- сна грађа мора распасти на своје праделове и да се твој дух мора или угасити, или променити своје место посто- јања, или мора некуд бити премештен.

26. Човек се радује кад ради оно што човеку одго- вара. А човеку одговара да буде расположен према сво- ме ближњем, да презире чулне појаве, да разликује ла- жне претставе, да разумно посматра свеопшту природу и све оно што по њеној вољи постаје.

27. Постоје три односа: однос према суду који је око тебе, према божјој узрочности из које је потекло све што постоји и однос према ближњему.

28. Бол је зло или за тело - то нека објави оно са- мо - или за душу. Али је ова способна да сачува своју ведрину и потпуно спокојство и да не поверује да је он зло. Јер сваки суд, сваки нагон, љубав или мржња рађа- ју се у нама, а у нашу унутрашњост ништа не улази.

29. Стално бриши представе и мисли: „Од мене сад зависи да душа буде без икакве слабости, без прох- тева или било какве сметње. Ја све видим онако како уистину јесте, и сваку ствар употребљавам према њеној вредности.” Нека ти је та способност, дар свеопште Природе, увек на уму.

30. У сенату као и у приватном општењу говори одмерено, не сувише јасно. Говорити треба природно!

88

31. Аугустов двор: његова жена, његова кћи, ње- гови потомци и преци, његова сестра, Агрипа, његови рођаци, његова послуга, његови пријатељи, Арије, Ме- ценат, лекари, свештеници: све је мртво.5 Онда пређи на друге (и на њихову смрт) не појединачно, него на про- паст целог рода, рецимо на племе Помпеја. Размишљај и о речи коју врло често читамо на неком гробу: „По- следњи из свога рода.” Сети се како су се грчевито бо- рили њихови преци да иза себе оставе наследника, и ка- ко је ипак неко морао бити последњи. Ето, опет ћеш видети смрт целог рода!

32. Свој живот треба заснивати на појединим де- лима и треба бити задовољан кад свако дело према сво- јој могућности постигне свој циљ. А нико те на свету не може спречити да то не постигнеш. „Али, може искр- снути нека препрека споља”, рећи ћеш ти. - Неће, ако радиш правично, разумно и трезвено. „А неће ли нешто друго спречити твоју делатност?” - У том случају треба да се пажљиво уклониш од препреке и да пређеш на оно што је још увек слободно, па ће се препрека одмах претворити у неко друго дело, које ће се слагати са уре- ђењем живота о коме говорим.

33. Примати скромно, а праштати радо.34. Ако си некад видео одсечену руку, или ногу,

или главу која лежи одвојена од тела, онда знај да такву слику пружа човек који не воли оно што га задеси, уко- лико се оно њега тиче, и који се издваја или ради нешто што је против заједнице. Ти си се, некако, одвојио од природне целине: јер, родио си се као део природе. А сад си самог себе одсекао. Али, постоји чудновата мо- гућност да се опет можеш спојити са природом у једну целину. Ниједном другом делу није бог дао ту способ- ност да се, одвојен и одсечен, опет припоји целини. Раз- мисли једном о доброти којом је он обасуо човека: не

89

само што му је дао на вољу да се уопште не одвоји од целине, него му је оставио слободу да се може и одвоји- ти и опет сјединити с њом, и тако поново заузети оно место које и припада органски повезаноме уду.

35. Са многим другим способностима које је оп- шта природа доделила сваком разумном бићу, примили смо и ову: јер као што општа природа окреће у своју ко- рист, уклапа у ток неопходности и претвара у део саме себе све оно што се пред њом испречи и што јој се про- тиви, тако и разумна природа може сваку препреку ис- користити за своје циљеве и употребити је за оно што она сама хоће.

36. Нека те слика твога живота као целине не уз- буђује. Не мисли одједном на све тешке ствари које претстоје и на многе сличне које ће вероватно још до- ћи, него се у сваком поједином случају запитај: „Шта је у тој ствари тако неподношљиво и страшно?” Видећеш како ћеш се стидети што уопште немаш шта да при- знаш. Па се онда сети како ти нису тешки ни будућност ни прошлост, него увек само садашњост. А ако посма- траш само њу, и ако успеш да ободриш своју душу која није у стању да се одупре ни оваквој ситници, видећеш како је она кратка.

37. Да ли Пантеја или Пергам6 још увек седе на гробу Веровом? Или Хабрија или Диотим7 на гробу Ха- дријановом? Смешна помисао! А кад би седели, би ли то мртви приметили? И ако би приметили, би ли се то- ме радовали? А ако би се и радовали, да ли би, благода- рећи томе, постали бесмртни? Зар није судбином било одређено да они прво постану бабе и старци, па онда да умру? Шта је после њихове смрти требало да учине они који су за њима остали? Све је то само џак смрада и блата.

38. „Ако умеш оштро да посматраш, онда гледај и пресуди најмудрије што можеш“, рекао је неко.

90

39. У устројству разумнога бића не видим врлину која би се противила правичности. А видим да се само- савлађивање одупире наслади.

40. Ако напустиш предрасуду о томе што ти по твоме схватању задаје бол, онда си ти сам потпуно сигу- ран. „Шта значи то ,сам’?” - То је разум. - „Али, ја ни- сам само разум.” - Нека: разум сам себи не сме чинити зло. А ако ма коме другом твоме делу није добро, нека све сам о себи размисли.

41. Ограничавање чулнога сазнања за животињ- ску је природу зло. Ограничавање нагона за животињ- ску је природу такође зло. Постоји исто тако нешто што смета биљкама и што је за њих зло. И исто тако је спречавање твога ума зло за разумну природу. Све то пренеси сада на самога себе. Да ли осећаш радост и бол? То ће ти рећи чулно сазнање. Је ли се нешто ис- пречило пред тобом кад си осетио прохтев за нечим? Ако по сваку цену тежиш за својим прохтевом, онда је већ само то зло за разумно биће. А ако се држиш зајед- нице, онда значи да још од тога ниси претрпео штету и да ниси био спречен. Нико не може спречити способ- ност духа, јер њему не може наудити ни ватра, ни гво- жђе, ни бес тирана, ни клевета, ни ма шта друго. Јер кад је једном постао „округла лопта”, такав остаје.

42. Не заслужујем да самога себе мучим. Никад нисам никоме намерно учинио зло.

43. Неко се радује овом, а неко оном. Ја се, међу- тим, радујем кад ми је разум здрав, кад се не окреће ни од једнога човека нити од онога што овоме може да се деси, него све посматра и прима благонаклоно а сваку ствар употребљава према њеној вредности.

44. Посвети ово време самоме себи. Људи који те- же за славом, не помишљају на то да ће будући људи, на

91

које се сада љуте, бити исти као што су они. И они ће бити смртни. Шта те се уопште тиче да ли ће до њих стићи овакав или онакав глас о теби и да ли ће они о те- би имати овакво или онакво мишљење?

45. Подигни ме и баци куда год хоћеш! И на том месту ја ћу сачувати свога демона, тј. дух који ће бити задовољан што може живети и радити у сагласности са својом природом. Да ли нека ствар заиста вреди толико, да ми се због ње разболи душа и да, понизивши се и по- ставши роб телесне насладе и допавши окова страха и бојазни, изгуби од своје вредности? И шта је то што би имало толику вредност?

46. Човеку се може десити само оно што је чове- кова судбина, као и говеду оно што је његова судбина, или лози оно што је њена судбина, или камену оно што приличи камену. Пошто се, дакле, свакој ствари дешава само оно што је њеном природом условљено и што је за њу сасвим обично, зашто си онда незадовољан? Свеоп- шта природа ти не наноси ништа што ти не би могао поднети.

47. Ако ти нека спољна ствар зада бол, тебе, у ствари, не мучи то, него суд о томе. Од тебе, међутим, зависи да тај суд брзо одбациш. Ако ти задаје бол не- што што потиче из твоје душе, ко може да те спречи да поправиш свој став? Исто је тако и кад не можеш да ра- диш онако како се теби чини да је добро и корисно јер ти је то тешко: зашто га онда не урадиш, него се љу- тиш? „Зато што ми смета нека јача сила.” - Онда се не- мој жалостити због тога. Ниси ти крив што не можеш да урадиш. - „Али, не вреди живети ако се то не уради.”- Па онда умри са истим оним расположењем са којим умире човек који је то извршио, а умирући опрости сви- ма онима који су ти у томе сметали и стварали ти пре- преке.

92

48. Мисли на то да је разум непобедив кад се пову- че у себе и кад је задовољан тиме да ништа не уради против своје воље, макар се понекад и без разлога опи- рао. А шта тек онда ако мудро и после размишљања до- носи свој суд о нечем? Зато је дух, кад је без афеката, као тврђава. Нема сигурнијег места у које човек може да се склони. Јер онда је он непобедив. Човека који то не схвати, није могуће ни поучити. А онај који је то схватио, а ипак се није ту склонио, биће несрећан.

49. Не додај ништа ономе што ти првобитне пред- ставе достављају. Јављено ти је да овај или онај говори ружно о теби. То ти је речено, али није речено да си ти тиме претрпео неку штету. Видим да је дете болесно. Јесте. Али не видим да је дете у опасности. Тако се увек задржавај код своје прве представе и немој јој ти сам ништа из своје унутрашњости додавати: онда ти се ни- шта неће ни десити. Или, још боље, додај понешто, али као човек који познаје свет и сваки догађај у њему.

50. „Краставац је горак.” Баци га! „Трње је на пу- ту.” Заобиђи га! Је ли ти то довољно? Немој томе дода- вати још и: „Због чега ли су такве ствари на свету?” Ако то учиниш, смејаће ти се људи који познају свет и природу, као што би ти се смејали грађевинар и обућар кад би им пребацио што у радионици видиш триње и от- патке од ствари које се тамо израђују. Ти радници бар имају места да све то избаце. А свеопшта природа нема такво место, па је то оно чудновато у њеној вештини да све оно у себи што изгледа да је остарело, прошло или постало некорисно, претвара у своју материју, и да баш из онога што нема ни спољну грађу која би јој била по- требна, ни места где би се одбацило оно што је поква- рено, непрестано ствара нове ствари. Она се, дакле, за- довољава својим сопственим простором, својом соп- ственом материјом и својом сопственом уметношћу.

93

51. Не треба одуговлачити на раду, у расправља- њу не треба набацивати ствари једну на другу, у пред- ставама не треба лутати без плана, душу не треба ни- шта да одвлачи, нити она сме да искочи из реда, не тре- ба да ти у животу недостаје време. „Убијају нас, раски- дају нас, проклињу нас и гоне”, кажеш ти. А да ли све то значи нешто ако је душа чиста, разумна, трезвена и правична, и ако таква остане? То је као кад би човек приступио чистом извору па га обасуо грдњом, а он то, наравно, не би чуо, нити би престао да и даље даје до- бру пијаћу воду. Чак и кад би у њега бацио блато и пр- љавштину, он би то брзо избацио, испрао и уопште се не би испрљао. А како да нађеш баш такав неуништиви извор, а не неки бунар без воде? Тако што ћеш се у сва- ком тренутку трудити да сачуваш слободу духа у ве- дром, простосрдачном и чистом расположењу.

52. Ко не зна шта је свет, тај не зна ни где је он. Ко не зна зашто постоји, тај не зна ни ко је он сам и шта је свет. А ко не зна једно од тога двога, тај не може ни рећи за шта га је природа одредила. Шта, дакле, ми- слиш о човеку који полаже на то да га људи хвале или му не одобравају, људи који уопште не знају ни где су, ни шта су.

53. Хоћеш ли да те хвали човек који те трипут на сат прокуне? Желиш ли да се допаднеш човеку који се теби самом не свиђа? Је ли задовољан собом онај који се скоро за све што је учинио каје?

54. Убудуће немој удисати само ваздух који је око нас, него се напајај и разумом који нас све обухвата. Јер се и разум излива на све и свуда је присутан за онога ко- ји може да га освоји, као што је и ваздух приступачан ономе који може да га удише.

55. Неваљалство, углавном, никако не шкоди све- ту, а неваљалство у појединостима никако не шкоди ближњему. Оно је штетно само ономе који је у стању да га се ослободи кад год то зажели.

94

56. Слободна воља мога ближњега мојој је сло- бодној вољи исто тако мало важна као и његово дисање и његово тело. Јер, ма колико ми постојали један ради другога, ипак у свакоме од нас господари разум - госпо- дар. Кад не би тако било, онда би неваљалство мога ближњег могло да буде несрећа за мене. А то бог није хтео, да моја несрећа не би зависила од другога.

57. Сунце оставља утисак као да се излило и да је свуда разбацало свој сјај; али његови зраци нису исте- кли. Његово изливање је простирање, ширење. Сунчеви зраци се зову „ас1теб” по глаголу „ес*етеб1ћа1”,8 што значи: простирати се. А шта је зрак, то можеш видети кад посматраш како сунчева светлост улази кроз узан отвор у неку тамну собу. Она се простире у правој ли- нији, просеца ваздух и одупире се некако у прву повр- шину на коју падне. Ту остаје, не клизи и не пада. Такво мора бити и жарење и разливање твога духа: никад га не сме нестати, него се мора простирати, не сме удара- ти силом и насиљем о препреке које се јављају, а не сме ни да се сруши на земљу, него мора остати чврсто и мо- ра осветљавати оно што погађа. Јер оно што се њего- вим зрацима одупире, то само себи одузима светлост.

58. Онај који се боји смрти, боји се или тога да ни- шта више неће осећати, или да ће осећати на други на- чин. Али, ако више уопште немамо осећања, онда неће- мо осетити ни зло. А ако нам осећања постану друге вр- сте, онда ћемо и ми постати друкчија бића и нећемо престати да живимо.

59. Људи су на свету један ради другога. Или их поучи бољему, или их подноси!

60. Друкчије лети стрела, друкчије дух. Дух лети кад има за циљ дело и кад са свих страна посматра, па као стрела иде право своме циљу.

61. Треба ући у душу свакога појединца. Али тре- ба дозволити и сваком другом да уђе у твоју душу.

95

Д е в е т а к њ и г а

1. Безбожан је онај који чини грех. Свеопшта рода створила је сва бића да буду једно уз друго, да по- могну једно другоме кад треба, да једно другоме не чи- не никакво зло. Онај који ради против њене воље, гре- ши пред најузвишенијим божанством. Онај ко лаже, греши пред истим тим божанством. Јер свеопшта је Природа природа истинских ствари. Оно што је истини- то, међутим, по суштини је у сродству са оним што по- стоји. Уколико, дакле, онај који намерно лаже, чини не- правду јер вара друге, он греши. Греши и онај који лаже против своје воље, јер је тиме, уколико се сукобио са свеопштом природом и покварио ред у васиони, поре- метио ред у космосу и његовој природи. А то чини чо- век који, уколико то од њега зависи, ради против исти- не. Он је још пре тога добио од природе способности које није умео да искористи, па зато сада не може више да разликује погрешно од истинитог. Безбожан је онај човек који тежи за насладама као да су оне истинска до- бра, и који избегава болове. Кад такав човек помисли да свеопшта природа често и рђавим и добрим људима додељује оно што им не припада, јер много пута рђави људи радосно уживају и имају средства за такав живот,

96

док добри људи проводе век у јаду и чемеру, онда он, неминовно, мора гунђати против ње. Човек који се боји страдања, бојаће се једног дана свега на свету. А већ са- мо то је безбожно. Онај, пак, који тежи за насладама, неће се плашити ни да учини неправду. Потребно је, ме- ђутим, да они остану потпуно равнодушни према ства- рима које свеопшта природа дели свима без разлике (јер, да је између једних и других направила неку разли- ку, она то не би радила); они који се управљају према свеопштој природи, једног су мишљења са њом, па мо- рају бити равнодушни према њеним поступцима. Онај који ни сам није равнодушан према болу и радости, пре- ма животу и смрти или слави и неславном животу, пре- ма стварима, дакле, које природа дели не правећи раз- лику, свакако је безбожан. А под тим да природа дели своја добра не правећи разлику, подразумевам то да се све дешава без неке разлике, тј. све се збива као после- дица онога што природа подједнако додељује и сада- шњим и будућим бићима, а она то чини по закону реда и у сагласности са неком прапочетном тежњом проми- сли по којој је већ од самога почетка управила данашње уређење света на тај начин што је одређене елементе сјединила и одредила стварајуће способности супстанци и њихових промена и редоследа.

2. Своју би племенитост човек најлепше показао кад би отишао са овога света не осетивши превару ни подмуклост било које врсте, као ни раскош ни охолост. Другу по реду награду заслужио би човек који је издах- нуо испуњен гађењем према тим стварима. Зар више волиш да останеш при својим неваљалствима и зар те ни искуство не тера да умакнеш куги? Јер покварена је душа много више куга него што је то промена и поква- реност ваздуха који је око нас. Покварен ваздух је куга за жива бића, уколико су они жива, а покварена душа је куга за човека, уколико је он човек.

97

3. Смрт немој презирати, него буди расположен према њој, јер је и она нешто што захтева природа. Престанак живота је појава исте врсте као и младост, старење, растење и цветање, добијање зуба, браде, седе косе, рађање, жеља да жена зачне и да роди, и друге природне делатности које доносе разна годишња доба твога живота. У складу је, дакле, са унутрашњим распо- ложењем човека да није равнодушан према смрти, али и да не тежи претерано за њом и да је не потцењује. На- против, он је мора очекивати као неки догађај који ће природа сгвари и онако донети. И као што сада очеку- јеш да се из утробе твоје жене појави дете, тако очекуј и време када ће душа отићи из овог оквира. Ако желиш да ти пружим још једноставније, више окрепљујуће и утешније средство за полазак на тај последњи пут, онда запамти да ћеш најмирније гледати на смрт ако се освр- неш на ствари од којих се мораш одвојити и ако разми- слиш какви су они карактери са којима твоја душа убу- дуће неће више бити помешана. Над тим стварима не смеш се саблажњавати него се љубазно мораш бринути о њима и стрпљиво их подносити, а притом не смеш за- боравити да се не одвајаш од људи чија су начела иста као и твоја. Ако би ишта могло да те повуче натраг и задржи у животу, то би било сазнање да можеш живети у заједници са људима који имају иста начела као што их имаш сам. Сада, међутим, видиш колико беде и нево- ље имаш са људима са којима заједно живиш, па мирно можеш рећи: „Дођи што пре, мила смрти, да се не бих и сам заборавио.”

4. Онај који греши, чини то на своју сопствену штету. Онај који је крив, крив је према самоме себи, јер самога себе чини рђавим.

5. Неправду врши често и човек који нешто не уради, а не само онај који нешто уради.

98

6. Довољно је имати мишљење које одговара истини, дело које се врши са жељом да служи општем добру, и расположење душе којој се допада све што је резултат спољних утицаја.

7. Треба искоренити уображење. Спречити наго- не. Угушити прохтеве. Задржати разум у својој власти.

8. Једна једина душа подељена је неразумним би- ћима, а једна разумна душа подељена је разумним бићи- ма. Као што је земља, из које потиче све што је земаљ- ско, само једна, тако и ми, тј. све оно што има разум и способност гледања, сагледамо све благодарећи једној светлости и удишемо један ваздух.

9. Све што има удела у нечем заједничком, тежи ономе што му је сродно: све земаљско тежи земљи, све што је влажно стиче се заједно, исто је и са ваздухом, па је потребна сила да их раздвојиш. Ватра тежи навише због оног елементарног што је у њој, али се и овде доле радо пали од сваке ватре, тако да се свака мало сувља материја брзо запали јер у њој нема елемената који би је спречавали да то учини. Исто тако, и још више, тежи ономе што му је сродно и све оно што има удела у зајед- ничкој свеопштој природи. Јер, уколико је нешто боље од нечег другога, утолико је већа његова тежња да се помеша и слије са оним што је исте врсте. И у царству неразумних бића постоје ројеви, стада, јата и, тако да кажем, љубавна друштва. Јер већ на том степену посто- је душе, а нагон за дружењем развијен је код виших би- ћа у мери какве нема ни код биљака, ни код камена, ни код дрвета. Разумна бића имају државе, пријатељства, породице и скупове, а у ратовима уговоре и примирја. И код бића са још вишом природом, код звезда, на при- мер, постоји, упркос великим растојањима, неко једин- ство. Исто тако жеља да се човек издигне на један виши ниво може, упркос растојању, створити симпатију међу

99

појединим бићима. А видиш ли шта се сада дешава? Са- мо су разумна бића заборавила на своју тежњу и међу- собну зависност и само се код њих не јавља жеља за сје- дињавањем. А ипак се један за другог везују, без обзира да ли једно од другог бежи, или не. То је зато што при- рода побеђује. Ако само будеш пазио, видећеш да имам право. Лакше ћеш наћи комадић земље који се ни са чим другим не додирује, него човека који би био потпу- но одвојен од човека.

10. И човек, и божанство, и космос, доносе плод. Сваки у своје време. Не значи ништа што обичан говор зна за реч „плод” само у њеном правом значењу, за плод код лозе, на пример, или нечег сличног. Разум има и заједнички и посебан плод, и из њега настају само онакве ствари какав је и он сам.

11. Поучи човека нечем бољем ако можеш. Ако ти то није могуће, онда размисли да ли си добар. Чак су и богови према оваквим људима милостиви. Тако су до- бри да им у многим случајевима помажу да дођу до здравља, до богатства, до славе. Ту могућност имаш и ти. Реци, ко би те у томе могао спречити?

12. Врши свој посао, али не као неко ко је због то- га несрећан, нити са жељом да пробудиш неЧије сажа- љење или дивљење. Тежи само једном: да искористиш своје снаге и да их сачуваш онако како то траже обзири према заједници.

13. Данас сам се ослободио свих препрека, и још више, одбацио сам их све. Оне нису биле ван мене, него у мени самом, у мојим предрасудама.

14. Све ствари сазнајемо само преко искуства, све трају само један дан, и све су оне по своме саставу пр- љаве. Све је то онако исто као што је било и за време оних које смо сахранили.

100

15. Дејства стоје пред вратима, она су ван нас, са- свим за себе, и нити шта знају о себи, нити о себи могу нешто рећи. Па шта је то што нас о њима обавештава? Наш разум који мисли.

16. Разумна бића, она која имају смисла за заједни- цу и за опште ствари, не виде зло у ономе што трпе, већ у ономе што раде, као што ни њихова врлина ни њихо- во неваљалство нису у ономе што они трпе, него у оно- ме што раде.

17. Камен који си бацио у вис, није ни несрећан што је опет пао на земљу, ни срећан што си га бацио у вис.

18. Продри у људске душе, тако ћеш видети какве су судије којих се бојиш и како они суде самима себи.

19. Све је промена, па се и ти непрестано мењаш и на известан начин пропадаш. А тако бива и са целим светом.

20. Грех свога ближњег остави тамо где је.21. Није никакво зло ако делатност попусти, и ако

се неки покрет или мисао заустави или такорећи замре. А сада пређи на разна доба старости, на своје детињ- ство, дечаштво, младост и на своју старост. И овде пре- лаз из једног доба у друго значи смрт. Па зар је то не- што страшно? Сети се сада свога живота уз деду, па по- ред мајке, и онда живота са оцем. Додај томе још и ово или оно што ти је донело неку разлику, неку промену или некакав крај, и постави себи питање: „Зар је то би- ло тако страшно?” Исто то важи и за свршетак, крај и промену читавог твог века.

22. Обрати се своме сопственом разуму, разуму света и разуму људи. Своме разуму, да би га учинио етичким, космичким и да би мислио на то како си ти само један његов део; разуму свога ближњег, да би уви-

101

део да ли у њему влада глупост или разборитост и да би се, уједно, сетио како је он с твојим разумом у сродству.

23. Као што сам можеш користити људскоме дру- штву, тако и свако твоје дело треба да допринесе упот- пуњавању општег живота. Ако се твоје деловање ни из- близа ни издалека не односи на заједничку сврху, онда ти оно раскида живот, спречава твоју једнообразност и ствара у теби раздор, као пгго чини човек који, уколико му је то могуће, у скупштини разбија јединство.

24. Да би се човек што јасније сетио „Некије”1 треба да мисли на свађе и шале детиње и на душице на- товарене лешевима.

25. Размишљај о особинама начела узрочности и проучавај га, пошто га претходно у мислима одвојиш од његове материје. Онда размисли колико најдуже може да постоји ствар којој је та особина природом дата.

26. Претрпео си многа зла зато што се ниси задо- вољио тиме да ти разум ради оно за шта је одређен. Али, доста о томе!

27. Ако те неко грди или мрзи, ако људи у томе смислу о теби говоре, ти обрати пажњу на њихове ду- ше, продри у њих и види какви су заправо они сами. Он- да ћеш видети да се не треба узнемиравати због онога што људи о теби мисле. Мораш, разуме се, бити распо- ложен према њима, јер су они по природи твоји пријате- љи. И богови им на све могуће начине, и сновима и про- рочанствима, помажу да дођу до ствари за којима толи- ко теже.

28. Космос се креће увек на исти начин: нагоре и надоле, и из векова у векове. Свеопшти разум делује притом или на сваку ствар понаособ - ако је тако, онда прими то са радошћу - или је сваку од њих покренуо једном заувек, па се све остало јавља само као последи-

102

ца... оне су или на неки начин атоми, или недељиве ствари. Уопште, ако светом управља неко божанство, онда је све добро, а ако њиме влада случај, онда твој живот ипак не треба да буде само игра случаја и ништа више. Ускоро ће нас покрити земља, онда ће се и то стање променити, па ће се све опет у бесконачност ме- њати, и опет мењати у бесконачност. А ако неко, макар и за тренутак, помисли на то узбуркано таласање про- мена и мењање облика, мораће да презире све оно што је пролазно.

29. Општи узрок је као брзак који све одвлачи са собом. Како су бедни човечуљци који се баве држав- ничким пословима и притом мисле да поступају као фи- лозофи. Будале! Али, човече, па шта да се ради? Оно што природа у овоме тренутку захтева од тебе. Не са- њај о Платоновој држави! Буди задовољан ако си макар за један корак пошао напред. Не презири ни најмање напредовање. Али, ко може да промени њихово убеђе- ње? А можеш ли без промене њиховог мишљења оче- кивати нешто више, него да људи уздишу и робују и да раде као да се покоравају. Хајде, покажи ми неког Александра, Филипа, Деметрија Фалерског! Ако су увидели шта од њих тражи свеопшта природа и ако су сами себе васпитали: добро. Али ако су своју улогу оди- грали трагично, онда ме нико не може натерати на то да се угледам на њих. Како је једноставно и скромно оно што ствара филозофија: не наведи ме на празну хвалисавост!

30. С висине гледај на безбројна стада, безбројне религиозне обичаје и пловидбе на све стране света, по олуји и на пучини, посматрај промене ствари које по- стају, сједињују се и нестају. Мисли и на живот којим су људи некада живели, којим ће живети после тебе и на живот варвара. Мисли и на то како многи људи не знају ни твоје име, како ће га многи брзо заборавити, и како

103

ће те многи који те данас уздижу до неба већ сутра ку- дити, и на то да ни сећање које ће после смрти остати, ни посмртна слава не вреде да се говори о њима.

31. Сачувати спокојство пред догађајима који су проузроковани нечим споља; и радити правично, уколи- ко та жеља извире из тебе самога, значи да твоја тежња и твоја дела, убеђ.ена да је то у сагласности са твојом природом, имају за циљ само општу корист.

32. Можеш да се ослободиш многих непотребних ствари које те муче, јер оне постоје само у твоме уобра- жењу. Ако, међутим, читав космос обухватиш својим духом и ако помислиш на суштину вечности и на брзу промену појединих делова у једној ствари, онда ћеш се- би свакако створити широко поље за своје деловање: како је кратко време које протекне од постанка до не- станка једне ствари, а како је безгранично дуго време пре њеног постанка и како бескрајно после њене про- пасти.

33. Брзо ће проћи све оно што данас видиш и брзо ће пропасти и сами људи који гледају како све пропада. Онај који умире у дубокој старости, умреће исто онако као и онај који умире у цвету младости.

34. Каква су начела ових људи и за каквим ствари- ма они теже? Зашто их људи воле и цене? Научи се да њихове ситне душе посматраш у свој њиховој нагости. Како је глупаво њихово убеђење да некоме шкоде ако га грде, или да му користе ако га хвале!

35. Губитак није ништа друго него промена. Тој промени се свеопшта природа радује, јер су све ствари постале по њеној вољи, тако су постајале кроз векове и такве ће бити њихове промене у свим идућим вековима. Зашто онда тврдиш да је све што се десило и што ће се десити рђаво и да се међу толиким божанствима никада није нашла сила која би те недостатке одстранила, па је

104

космос осуђен на то да буде за сва и вечита времена ве- зан за зло.

36. Остаци су сваке ствари трулеж: вода, прашина, косги и смрад. Тако је и мермер само стврднута земља, злато и сребро су само њен талог, наше одело је само нека врста косе, скерлетна боја је само крв, а тако је и код свих осталих ствари. И наш дах је нешто слично, јер се и он из једнога мења у друго.

37. Доста са тим бедним животом, са гунђањем и са мајмунисањем! Што се узбуђујеш? Шта је ново у то- ме? Шта те узнемирава? Узрок? Испитај га! Или мате- рија? Посматрај је! А сем овог двога, треће ништа и не постоји. И према боговима буди већ једном простоср- дачнији и услужнији!

Да ли ток живота посматраш сто година, или три, резултат је исти.

38. Ако је неко погрешио, онда је грешка у њему. А можда уопште није ни грешио!

39. Ствари се рађају или из једног и истог разум- ног извора, као у једном телу, и онда се део не сме жа- лити на оно што се дешава у корист целине; или се свет састоји од атома, и онда је све само бесциљна мешавина и раздвајање. Што се узбуђујеш? Реци својој души: „Мртва си, покварила си се, постала си животиња, пре- твараш се, марва си и живиш само за трбух!”

40. Богови или уопште немају моћи, или је имају. Ако је уопште немају, онда, зашто се молиш? А ако је имају, зашто се не молиш да учине да се ниједне ствари не бојиш, да не жудиш за њом и да се на њу не љутиш? Зашто се место тога молиш да ти неке ствари дају, а не- ке не? Ако уопште помажу човеку, они му свакако и у томе могу помоћи. Али ћеш можда рећи: „Богови су учинили да то од мене зависи.” Зар није боље да у сло- боди користиш оно што су ти они препустили, него да

105

ропски тежиш за оним што није у твојој моћи? Ко каже да нам богови не помажу и у оним стварима које су у нашој моћи? Почни да се молиш и видећеш! Овај овде се моли: „Учини да спавам са овом женом!” А ти реци: „Угуши моју жудњу да са њом спавам!” Други каже: „Кад бих само могао да се ослободим овог човека!” А ти, моли: „Угуши моју жељу да га се ослободим!” Трећи моли: „Само да не изгубим своје дете!” А ти кажи: „Са- мо да сузбијем свој страх да ћу га изгубити!” Управљај своје молитве уопште тако и пази шта ће се догодити!

41. Епикур прича: „Док сам боловао, нисам разго- варао о страдању свога тела. Ни пријатељима који су ме посећивали нисам говорио о томе. Стално сам се ба- вио основним питањима природне филозофије и поку- шавао сам да објасним баш то: може ли дух који трпи од сваког покрета нашег тела, ма какав он био, сачува- ти своју срећу и спокојство? На тај начин нисам лекари- ма давао прилику да се хвале како су са мном направи- ли чудо, него сам и у болести живео лепо и спокојно.” Тако мораш поступати и ти у болести, ако си болестан, а и у другим неприликама. Јер се све филозофске шко- ле труде да човек, ма шта га задесило, остане привржен филозофији, и да не разговара и не троши речи са чове- ком који о филозофији и о природним наукама ништа не зна. Наше мисли морају бити управљене само на оно што тога тренутка треба радити и на оруђе којим се то ради.

42. Ако те саблазни бестидност једног човека, мо- раш се сместа запитати: „Да ли је могуће да на свету уопште не буде бестидних људи?” Немогуће је. Онда немој ни тражити оно што је немогуће. Јер је и тај чо- век један од оних бестидних људи којих на свету мора да буде. То исто мораш мислити и кад је у питању про- палица, издајник или уопште човек који на било који начин греши. Јер, чим увидиш да таквих људи мора би-

106

ти, бићеш попустљивији према појединцима. Биће ко- рисно и ако одмах размислиш о томе коју је људску вр- лину природа супротставила оваквој мани. Јер је она, као некакав противотров, дала поред тврдоглавости пи- томост, а неко друго средство супротставила некој дру- гој природи. Уопште, постоји могућност да свога бли- жњег који је погрешио поучиш и упутиш на боље. Сва- ки онај која греши, губи свој прави циљ и лута. Какву штету имаш ти од тога? Видећеш да ниједан од ових људи није учинио ништа због чега би твоја душа могла постати гора, него што су они на које се ти љутиш. А твоја несрећа и штета зависе само и једино од тога. Има ли нечег рђавог и злог у томе што се клипан понаша као клипан? Види прво да ли можда самоме себи не треба да пребациш што си превидео да ће се такав чо- век тако и понашати. Разум ти је дао способност да раз- мислиш како је врло вероватно да ће се такав човек та- ко и понашати, а ти се ипак дивиш што се он тако пона- ша, јер о томе ниси мислио. Ако хоћеш да га прекориш што није одржао реч, или што је неблагодаран, онда пр- во помети пред својим вратима. Погрешио си свакако ти, било што си уопште поверовао да ће човек таквога карактера моћи да остане веран, било што, ако си му учинио неко добро, ниси то урадио без задње мисли и ниси схватао да је већ само то дело довољна награда. Па шта сад још хоћеш зато што си једном човеку учи- нио неко добро? Зар ти није довољно то што си урадио нешто што је у сагласности са твојом природом, него тражиш још и награду за то? То је као да око тражи на- граду зато што види, или ноге зато што иду. Јер, као што ти удови постоје ради неке сврхе, а награда им је то што свој задатак врше онако како им је одређено, тако и човек, кога је природа одредила да чини добро, ако је нешто добро или опште корисно урадио, врши само оно за што је одређен, и то му је награда.

107

Д е с е т а к њ и г а1. О, душо! Да ли ћеш икад постати добра и једно-

ставна, да ли ћеш се одвојити од свега, обнажити се и бити прозрачнија од тела које те опкољава? Да ли ћеш окусити нешто од љубазног и нежног срца! Хоћеш ли се једном заситити и бити задовољна, тако да не тежиш више ни за чим, ни живим ни неживим, и хоћеш ли угу- шити своје прохтеве, макар какви они били? Можеш ли да не тражиш више времена како би дуже могла ужива- ти, и да не жудиш за местом, крајем, земљом или симпа- тијама људи? Него да будеш задовољна својим тренут- ним положајем и да се радујеш свему што имаш? Мо- жеш ли да будеш уверена како све што постоји долази од богова; како је све то тебе ради и како ће теби бити од користи све оно што се њима допада и што они буду давали савршеном бићу, које је добро, правично и лепо, и које ствара, одржава, обухвата и повезује све оно што мора да се распадне, како би из њега могло настати не- што друго, слично? Хоћеш ли већ једном постати таква да можеш живети у заједници и са боговима и са људи- ма, а да их не оптужујеш и да они тебе не презиру?

2. Води рачуна о ономе што природа тражи од те- бе као од бића којим она сама управља. Ако твоја при- рода, као природа живога бића, неће тиме постати гора,

108

онда изврши то и изврши га радо! Пази, затим, на оно што природа тражи од тебе као од живога бића, па ако твоја природа, као природа разумнога бића, неће због тога постати гора, ти све то прими за себе. А разумно је све што води рачуна о заједници. Држи се тога начела и не ради ништа што је некорисно или излишно.

3. Све што ти се деси, дешава се тако да га ти или можеш, или не можеш поднети. Ако те задеси оно што можеш поднети, онда се не љути, него га поднеси како можеш. А ако те задеси нешто што не можеш поднети, онда опет не гунђај, јер ће те оно пре времена уништи- ти. Мисли, дакле, на то како ти имаш снаге да поднесеш све, како од твога суда зависи да ли ће ти нешто бити сношљиво или не, а чини то са уверењем да рад није са- мо твоја дужност него да ти и користи.

4. Ако твој ближњи греши, поучи га љубазно и објасни му његове грешке. А ако то не можеш, онда или окриви самога себе, или чак ни то немој чинити!

5. Све што те задеси, било ти је суђено од давнина. Међусобна повезаност узрока спојила је твој живот са тим догађајем пре много векова.

6. И ако је свет сложен из атома, и ако њиме упра- вља природа, прво моје начело мора да буде: „Ја сам део целине, којом управља природа.” А друго: „Ја сам са свим истородним деловима у неком односу.” Ако бу- дем мислио на то да сам само један део, нећу се љутити ни на шта што ми целина буде доделила. Јер оно што користи целини, не може шкодити делу, а целина, опет, не садржи ништа што јој не би било од користи. Али догод је то заједничко свим природама, дотле је свет у могућности да се одупре сваком спољњем узроку који би хтео да га присили да створи нешто што би му шко- дило. Ако, дакле, будем свестан да сам само један део целине, бићу задовољан свим што се дешава. Уколико

109

сам тесно повезан са истородним деловима, нећу учини- ти ништа што би се противило духу целине, него ћу имати на уму своју истородност, читаву своју тежњу управићу према добру заједнице, а одрећи ћу се сваке супротности. Кад би се ови принципи тако обистинили, онда би живот морао бити срећан: исто би тако био сре- ћан и онај живот у којем би грађанин прелазио са јед- ног дела на друго и радо примао на себе све што му за- једница налаже, увек са циљем да користи ближњему.

7. Сви делови природе које обухвата космос, рају пропасти. То треба разумети тако да они морају претрпети неку измену. Кад би то за њих по природи било рђаво и нужно, онда целина не би била лепо уре- ђена догод би њени делови подлегали промени и догод би на разне начине били одређени да пропадну. Зар је природа сама подесила да своје сопствене делове уни- штава и упропашћује, да они неизбежно морају падати и пропадати, или она, можда, није запазила да се тако нешто десило? Не можемо веровати ни једно ни друго. А кад би неко покушао да објасни ток света тврдећи да тако треба да буде по природи самих ствари, онда би и то што бисмо, с једне стране, тврдили како се делови целине мењају због неког природног уређења, а с друге стране се дивили или љутили као да се све дешава про- тив природе, било неко смешно тумачење, поготову кад се сви делови претварају у оне праделове из којих свака поједина ствар опет настаје. Јер распадање значи: или да се ствари раздвајају на елементе чијим су спајањем и постале, или да се првобитна чврста материја претвара у нешто земаљско, духовно и ваздушасто, па се и те суп- станце враћају у праузрок свега, било тако што у одре- ђеним периодама враћају ватри или што се кроз непре- кидне промене обнављају. Ни код чврстог тела ни код духовних ствари не смеш мислити на оно што је поста- ло из првога постанка: јер су све те ствари постале тек

110

јуче или прекјуче, из јела и удисаног ваздуха. Мења се само оно што си на тај начин примио, а не оно што ти је мати родила. Чак и ако мислиш да је природа тај про- менљиви део веома тесно повезала са твојим индивиду- алним особинама, опет тај приговор нема никаквог зна- чења за ово о чему смо сада говорили.

8. Ако самога себе називаш: добрим, скромним, истинољубивим, разумним, постојаним у мишљењу, ве- ликодушним, и слично, онда се чувај да те једнога дана не назову другим именима. А ако једном изгубиш ова имена, онда им се опет брзо врати. Мисли притом да реч „разуман” треба да означи човека који својим разу- мом брижно продире у сваку ствар и тачно о њој разми- шља; реч „постојан”, опет, добровољно примање свега онога што нам свеопшта природа одреди; реч „велико- душан” значи да твој мисаони део, душа, треба да се из- дигне изнад сваког слабог или бурног покрета онога што је у теби телесно, изнад празне славе, смрти и слич- ног. Ако та имена будеш умео сачувати у себи, и ако не будеш тежио да ти их други људи дају, постаћеш други човек и започећеш нов живот. А ако и даље останеш онакав какав си сад, и ако те у овако рђавом животу бу- ду растрзале страсти и прљавштина, онда си човек без осећања, онај који се држи живота, и сличан је оним борцима са дивљим зверима који су већ напола раскида- ни, а који, упркос крви и ранама, још увек траже да их сачувају за сутрашњи дан, иако знају да ће их и такве опет бацити у канџе и зубе дивљих звери. - Стога чита- вом својом душом приони за оваква имена и особине. Ако будеш имао снаге да им останеш веран, бићеш као човек који је стигао на острва блажених. А ако приме- тиш да си поново сишао са правог пута и да ниси остао победник, онда се утешен повуци онамо где би могао победити. Или, кратко, одрећи се живота уопште, али не у гневу, већ без много припрема, добровољно и са

111

побожним мислима. Тако ћеш бар постићи једно у сво- ме животу: да тако умреш. - Али, постоји једна јака снага која помаже да се увек мисли на поменуте врлине: она се састоји у томе да имаш богове у души, да никада не заборавиш како они не желе да им ласкамо, него да се сва разумна бића труде како би постала њима слич- на, и да човек врши дужност човека као што смоква вр- ши дужност смокве, или пас дужност пса, и пчела посао пчеле.

9. Глума, рат, страх, отупелост, ропска природа брисаће свакодневно из твоје душе оне свете принципе које ти, кад посматраш природу, не можеш себи да про- тумачиш, па их занемарујеш. Али би све морао посма- трати и радити тако да се твоја практична проницљи- вост све више усавршава са радом твога теоретског ра- зума: тако ће се твоје знање о свакој ствари ширити, а уједно ће неприметно и неприкривено расти и твоја са- мосвест. Када ћеш, најзад, наћи спокојство у једностав- ној природности? Кад у достојанству и озбиљности? А кад у сазнању шта је свака поједина ствар по својој су- штини, које место у космосу она заузима, колико вре- мена може по својој природи да постоји, из којих је де- лова састављена, коме је корисна и ко је може дати а ко узети?

10. Паук се поноси кад ухвати муву; човек, кад улови зеца; други, опет, кад упеца рибу; неко кад ухвати дивљег вепра, неко медведа а неко кад зароби Сарма- та.1 Кад бисмо испитали њихова начела, зар не би сви ти људи били разбојници?

11. Прихвати научну методу посматрања, по којој се све ствари мењају једна у другу, мисли стално на то и вежбај се у томе. Нема ничега што би у већој мери пот- стицало великодушност. Онај који тако поступа, већ је одбацио своје тело, и свестан тога да ће, ако се одвоји од људи, ускоро напустити све те ствари, он се у свему

112

што ради потпуно предаје правичности, а у свему што му се дешава, предаје се природи целокупности. Он се уопште не брине шта ко о њему мисли или против њега ради, јер он свој мир налази у овим стварима: да сам увек дела правично и да буде задовољан оним што му је судбина доделила. Не жели ништа друго него да иде правим путем закона и да се управља по божанству, ко- је у вршењу својих дела иде правим путем.

12. Заш то сумњаш и немаш поверења, кад си у стању да видиш шта треба да се уради? Па кад то уви- диш, онда пођи својим путем ведро и не гледај ни десно ни лево. А ако не увидиш, онда причекај и питај за са- вет најбоље саветодавце. Ако ти се, међутим, нешто ис- пречи на путу, ти иди и даље придржавајући се онога што мислиш да је правично и у складу са средствима ко- ја већ имаш. Јер, ако си се већ огрешио о свој циљ, онда је најбоље постићи тај други циљ. А човек који у свакој прилици иде за разумом, спокојан је, окретан, весео и озбиљан.

13. Чим се пробудиш из сна, запитај се: „Да ли ћеш ти имати користи, ако неко други уради оно што је правично и лепо?” - Нећеш. „Зар си заборавио да су људи који се поносе хвалећи себе и кудећи ближњег исти такви и за столом и у кревету? Зар не знаш каква дела они почињу, какве ствари избегавају, за чим теже, шта све покраду и опљачкају - не рукама или ногама, него оним делом који треба да им је најдрагоценији, и који се, само ако они хоће, може у њима претворити у верност, скромност, истину, закон и у доброг демона?”

14. Истински образован и скроман човек каже природи која све даје и опет одузима: „Дај оно што хо- ћеш, и узми што ти је воља!” Али он то не говори из ината, него из чисте послушности и доброг расположе- ња према њој.

113

15. Остало ти је још мало времена да живиш. По- живи то као да си на брегу. Ако свуда будеш живео та- ко да се то слаже са редом у космосу, онда ће бити са- свим свеједно да ли си овде или онде. Нека људи у теби виде истинског човека, који живи у складу са природом. Ако не могу да те поднесу, нека те убију: боље је и то, него да тако живиш.

16. Не расправљај о томе какав треба да буде до- бар човек, него ти сам буди такав.

17. Увек треба имати на уму претставу целокупне вечности и целокупне супстанце, као и то да су све ства- ри овде доле, у односу на целокупну супстанцу, као зр- но проса, а у поређењу са вечношћу, слично тренутку у ком си једном окренуо бургију.

18. На сваки постојећи предмет обрати пажњу и мисли на то да се он већ раствара и мења као да трули, другим речима, да је свака ствар по својој природи од- ређена да умре.

19. Мисли на то шта су људи кад једу, спавају, пол- но опште, чисте се и раде томе слично (на то мисли). Затим, шта су кад се држе гордо као господа, кад се по- носе или љуте и са висине гледају на човека кога грде? А сами су још пре кратког времена робовали другима, и то по какву цену! И још мало, па ће опет бити међу ро- бовима.

20. Свакој је ствари корисно баш оно што јој до- носи природа и корисно је баш онда кад га природа до- несе.

21. Земља чезне за кишом, а свети етар за зе- мљом.2 Космос, опет, чезне за тим да створи оно што треба да постане. Затим кажем космосу: „Чезнем зајед- но са тобом.” Зар се не каже тако и оно: „То се радо збива?”

114

22. Или си овде и већ си се навикао на то, или од- лазиш одавде и то си желео, или умиреш и завршаваш своју дужност. Осим ових, нема никакве друге могућно- сти. Зато буди добре воље!

23. Увек треба да ти буде јасно да је твој комадић земље исто тако добар као и остали крајеви на свету, и да су све ствари овде доле исте онакве као што су горе на брегу, или на морској обали, или ма где на другом месту. Видећеш да су тачне Платонове речи: „Пастир који је направио стаје за овце на планини” и „Мусти стада оваца.”3

24. Шта је моја разумна душа, шта стварам ја од ње и зашто је у овом тренутку употребљавам? Ваљда она није без духа, није, ваљда, отргнута и одвојена од осећања заједнице? Ваљда није тако чврсто стопљена са телом и тако утонула у њега да оно њоме господари?

25. Онај који побегне од свога господара, бегунац је. А господар је закон, и онај који ради против закона, такође је бегунац. Бегунац је и онај који се жалости, љути, или боји, онај који не воли оно што се десило, што се дешава или што ће се десити оно што је наредио господар света, тј. закон који свакој ствари одређује шта јој припада. Онај који се боји, који се љути или уз- немирава, тај је због тога бегунац.

26. Човек оставља своје семе у телу жене и одла-зи. Неки други узрок то семе прихвата, преображава и претвара у дете - какво уметничко дело од како сићу- шног узрока! Дете прима храну преко једњака, а онда њу прихвата нека друга сила, она ствара сазнање чула, нагоне, живот и снагу уопште, и безброј других ствари, и све то усавршава. Треба посматрати ове ствари које се тако тајанствено догађају и треба размишљати о њи- ма, и стваралачку силу треба схватити исто онако као што схватамо тежње према земљи и уздизање од ње,

115

оно што не видимо телесним очима, а што нам ипак ни- је нимало нејасније.

27. Увек треба мислити на то да су се све ове ства- ри које се сада дешавају дешавале и раније и да ће се оне и убудуће дешавати. Треба подједнако имати пред очима и целе драме и поједине сцене за које знаш из сопственог искуства или из старе историје, као: цео двор Хадријанов, цео двор Антонинов, цео двор Фили- пов, Александров, Крезов; све су те сцене биле исте, са- мо су глумци били други.

28. Знај да је човек који се због нечега љути или је због нечега нерасположен, сличан прасету које се при- носи на жртву и које се рита ногама и дере: такав је и човек који се ваља по своме лежишту и сам за себе оплакује човекову судбину. Мисли на то како је само разумноме бићу дато да добровољно следи догађаје, и како ти догађаји некако морају да иду један за другим.

29. Обрати пажњу на свако поједино дело које вр- шиш, и запитај се да ли је смрт страшна зато што ти од- узима ту ствар.

30. Ако се саблажњаваш над погрешком неког чо- века, одмах се удуби у себе и размисли да ли и ти сам немаш неке сличне мане, да ли, на пример, и ти сам не сматраш да добро лежи у новцу, уживању, слави или у нечем сличном. Кад тако будеш мислио, брзо ћеш забо- равити свој гнев, нарочито ако се још сетиш да је тај човек био присиљен да тако ради. Шта је друго могао да чини? Или му, ако можеш, одузми силу!

31. Кад видиш Сатирона, замисли да је то Сокра- тик, или Еутих или Химен; кад угледаш Еуфрата, прет- стави себи Еутихиона или Силвана; кад видиш Алки- фрона, онда замисли Тропеофора; кад угледаш Ксено- фонта, сети се Критона или Севера,4 а кад погледаш се-

116

бе, сети се некога од царева, и увек чини слично. А при- том увек мисли: „Па где су сви ти људи?” Нигде, или богзна где. Само тако ћеш на људске ствари увек гледа- ти као на дим и ништа, нарочито ако притом будеш ми- слио да оно што се сад променило никад више неће по- стојати у бесконачној вечности. Зашто се онда мучиш? Зашто се не задовољиш тиме што ово кратко време мо- жеш пристојно да проживиш? Каквих се ствари и узро- ка бојиш? Зар све те ствари нису само нека врста ве- жбалишта за разум који у њих понире до дна и као при- родњак посматра све оно што се у животу догађа? Остани дакле на своме месту све док тим стварима у потпуности не овладаш, онако као што здрав стомак са- влађује све, или као што светао пламен осваја и претва- ра у жар и пламен све што у њега бациш.

32. Немој давати повода да ти неко с правом пре- баци како ниси честит и отворен карактер, ни добар чо- век; нека сваки онај који тако о теби говори буде ла- жов! А све то зависи од тебе, јер ко може да те спречи да будеш добар и искрен човек? Али мораш бити до- вољно одважан да више не живиш ако немаш снаге да будеш такав. Јер, ако ниси такав, онда ни разум не зах- тева то од тебе.

33. Шта је, поред ове или оне ствари, најпример- није што би ти могао да урадиш или кажеш? Ма шта то било, само од тебе зависи хоћеш ли то учинити или ре- ћи. Стога се не изговарај како си спречен да то учиниш. Нећеш престати да уздишеш све док не осетиш како је, за тебе, исто онако као што је разврат неопходан људи- ма који само уживају, најважнија ствар свест да радиш оно што, с обзиром на задатак који ти је судбина одре- дила, захтева од тебе људска одређеност. Јер све што можемо да урадимо у сагласности са природом, треба да нам буде уживање. Ваљак, на пример, није у могућ- ности да свуда изврши сваки покрет који му одговара;

117

исто је тако са водом, ватром, или неким другим ства- рима којима управљају природа или неразумна душа. Оне наилазе на многе препреке и на отпор. Само дух и разум могу по својој природи и вољи прелазити преко сваке препреке. Имај увек на уму да ће разум, исто она- ко као што ватра иде нагоре, камен надоле а ваљак укосо, умети да савлада сваку препреку. Све остале препреке тичу се или само беднога тела, тог леша, или нам могу нанети зло и несрећу само ако им твој разум или попустљивост то допусте: да није тако, свако би мо- рао да постане рђав чим би наишао на прву препреку. Све друге ствари имају ту особину да одмах постају го- ре чим се некој од њих догоди неко зло. Само човек по- стаје још снажнији и заслужује још већу похвалу ако у правој мери искористи оно што се пред њим испречило. Уопште, увек мораш мислити на то да оно што не шко- ди општој ствари, не шкоди ни грађанину, и да општој ствари не смета ништа што не шкоди закону. А оно што зовемо несрећама, то закону уопште не шкоди. Оно, пак, што не шкоди закону, не наноси никакву ште- ту ни држави ни грађанину.

34. Човеку који је прекаљен правим начелиистине довољна је само кратка и општепозната изрека, која, такорећи, лежи на друму, да се сети безболности и тога да се не треба плашити. Тако:

„Ветар расипа по земљи лишће...баш као род људски.”5То лишће су и твоја деца, и људи који ти довикују:

„Врло добро!”, и пљескају; и противници који те про- клињу, кришом грде и ругају ти се; лишће су исто тако и људи који ће нашу славу продужити после смрти. Све је то лишће:

„роди се у пролетње доба”,

118

онда га обори ветар, а дрвеће рађа ново. Кратка судби- на је оно што је заједничко свима. А ти бежиш од свега и јуриш за свим, као да све траје вечито! Још мало па ћеш заклопити очи: а ускоро ће неко други оплакивати и онога који тебе буде сахранио.

35. Здраво око мора видети све што се видети да и не сме рећи: „Ја хоћу само зелену боју.” То би већ био знак да око није здраво. Здрав слух и здраво чуло мири- са морају такође примати све што се може чути и мири- сати. Здрав стомак мора према свакоме јелу бити под- једнако расположен, као што је и млин према свему што је одређено за мливо. Па и здрав разум мора бити припремљен за све догађаје. А ако он, на пример, каже: „Нека се спасу деца”, или „Нека сви хвале оно што ја буде*# радио”, онда је тај разум као и оно око које жели да види само зелену боју или као зуби који траже само меке предмете.

36. Нико није толико блажен да поред своје са- мртне постеље не би имао људе који воле што ће он умрети.6 Иако је био добар и честит, ипак ће се наћи не- ко који ће у себи рећи: „Најзад ћемо ипак моћи да одах- немо душом од овог досадног учитеља. Он, додуше, ни- је био рђав ни према коме од нас, али сам ипак приме- тио да нас је потајно мрзео.” - Ето, тако се дешава и до- бром човеку. А колико је таквих мана због којих ће љу- ди желети да нас се ослободе у нама самим. Мисли на то кад будеш умирао: лакше ћеш отићи кад будеш ми- слио: „Одлазим из овог живота у коме су и они за које сам се толико борио, молио и бринуо, желели да се по- вучем, јер су сматрали да ће им то донети неко олакша- ње.” Зашто да се неко и даље везује за живот овде на земљи? Али, са овога света не смеш због тога поћи ма- ње расположен према њима, него до краја остани веран својим принципима, буди љубазан, саосећај са њима, бу- ди добар, и не остављај утисак да се силом од њих одва-

119

јаш. Као што се код човека који умире лаком смрћу ду- ша лако одваја од тела, тако лак мора бити и твој опро- штај са ближњима. Јер те је природа повезала и сједи- нила са њима. „Али ме сада одваја од њих”, рећи ћеш ти, „Ја их, разуме се, напуштам као рођаке, али не про- тив своје воље, него мирно и без силе”. А то је у складу са природом,

37, Навикавај се што више можеш да, кад год твој ближњи нешто ради, упиташ себе: „Шта хоће тај човек тиме?” Али почни од самога себе, и прво себе испитај.

38, Сети се да је у нама скривена сила која све ни- ти држи у својим рукама: то је способност говора, то је, можемо рећи, наш живот: од те силе зависи човек. Ње- га немој никада заменити са његовим оделом, или са удовима који су из њега израсли. Ниједан од тих удова нема узрочну силу која га покреће и умирује, па је бес- користан исто онако као и ткачев чунак, писарева оловка, или возарев бич.

120

Ј е д а н а е с т а к њ и г а1. Особине разумне душе су ове: она види саму се-

бе, издваја саму себе, обликује саму себе по својој вољи, сама ужива плод који рађа - јер плодове биљака и одго- варајуће плодове животиња уживају други - и постиже своју одређену сврху макар где се налазила граница жи- вота. Њој се не дешава оно што бива са игром, предста- вом или сличним^тварима (код њих се целина крњи ако наступи прекид); душа, напротив, свуда и на сваком месту у потпуности испуњава све што је себи поставила за циљ, тако да јој ништа не недостаје и да увек може рећи: „Ја сам постигла своју сврху.” Она пролази кроз читав космос, кроз празнину око њега и око његовог лика, простире се у безграничност вечности, обухвата периодични препорођај свих ствари, посматра и види да наши потомци неће доживети ништа ново, да раније ге- нерације такође нису гледале ништа ново, штавише, да човек од четрдесет година, ако је само мало разуман, може имати увид у све што је по закону истородности било и што ће тек бити. Нарочите особине разумне ду- ше јесу и љубав према ближњему, истина и скромност; најзад и то што ништа не цени више него саму себе - то што има свој закон. Тако се разум који право мисли ни по чему не разликује од разума који правично ради.

121

2. Ако мелодију рашчланиш на поједине тонове, па се код сваког тона посебно запиташ може ли он да те занесе, презрећеш лепо певање, и игру и панкратион, али то никад нећеш признати. Исто ће тако бити и са игром, ако на исти начин поступиш са сваким њеним покретом или положајем. Тако је и код панкратија. Уопште, код свих ствари - осим код врлине и код свега онога што из ње извире - гледај на њихове саставне де- лове, па ћеш, кад их почнеш рашчлањавати на поједине саставне елементе, доћи до тога да их мораш презрети. Исти тај метод пренеси и на живот као целину.

3. Како је узвишена душа која је спремна да се, кад затреба, одвоји од тела, да нестане, да се распадне, или, пак, да и даље траје! Та спремност, међутим, мора долазити из сопственог убеђења, не из ината као код хришћана, него после дугог размишљања, озбиљно и достојанствено, без театралних ефеката, тако да и дру- ге може привући својим примером.

4. Да ли сам урадио нешто што ће бити од зајед- ничке користи? Ако јесам, онда и ја сам имам користи од тога. Нека ти то буде непрестано пред очима и немој никад престати да мислиш на то.

5. Шта је твој позив? Да будеш добар. А како ће то моћи да буде, ако не на основу посматрања целокуп- не природе и онога због чега је човек заправо и ство- рен?

6. Трагедије су првобитно извођене да би нам при- казале догађаје у природи, да би нас поучиле да у при- родном току ствари не може бити друкчије и да нам на већој позорници - то јест, у животу - не би биле немиле ствари које нас на обичној позорници привлаче. Ми ви- димо да се све мора тако свршити и да они који вичу: „Јао мени, Китаироне!”1, морају стрпљиво подносити сваку несрећу. Драматичари кажу и покоју корисну из- реку, као што је ова:

122

„Ако се богови не брину за мене и за синове,то има свога разлога.”

или:„Не смеш се љутити на ствари ток”,

и:„Живот треба убрати као зрео грозд.”

и друго томе слично. После трагедије, појавила се стара комедија, која је имала васпитни карактер и која је баш својим отвореним начином учила људе скромности и умерености. Зато је и сам Диоген много штошта при- мао од ње. После старе комедије дошла је средња и на- послетку нова комедија, која се, у жељи да подражава живот, претворила у извештаченост. Познато је да су и ови песници казали понешто корисно; али какву сврху има уопште цела та сЈвар, све то певање и састављање драма?

7. Све ми је јасније да у животу нема положаја ко- ји би ми био тако повољан за филозофирање као што је овај у коме се сад налазим.

8. Грана, коју отсеку са друге гране за коју је сра- сла, отсечена је, неоспорно, и од целог дрвета. Тако је и човек који је отпао од само једног човека, отпао од це- лога друштва. Али је грану отсекао неко други, а човек се од свога ближњега, ако га омрзне и ако се од њега отстрани, одваја сам. Он не увиђа да се тиме у исто вре- ме одвојио и од целога људскога друштва. Зевс нам је, међутим, подарио један нарочити дар кад је створио за- једницу. Благодарећи томе, имамо могућности да опет срастемо са својим ближњима и да опет постанемо за- једнички радници на изградњи заједнице. Само, ако се такво одвајање често дешава, онда се, разуме се, раз- двојени делови тешко опет спајају и сједињују. И грана која од самог почетка расте заједно са стаблом, друкчи-

123

ја је од гране која је била отсечена, па поново накале- мљена, а тако кажу и вртлари: она, додуше, поново сра- сте са стаблом, али се никад више не држи тако чврсто.

9. Као што не могу да те скрену са правог пута де- ловања они који ти сметају и да ти стану на пут у твоме напредовању према њему тако не треба да те буне ни у твојој наклоности према разуму. Напротив, и у једном и у другом случају остани непоколебљив, буди наиме до- следан не само у својим судовима и делању, него и у својој благонаклоности према онима који покушавају да те спрече и омету или да на други начин изазову тво- ју љутњу. Јер, ако се на њих љутиш, показујеш своју слабост исто онако као кад престанеш да делујеш и кад малакшеш у својим тежњама ако би те они завели. Они су и један и други подједнаке кукавице: један зато што се уплашио, а други зато што се одвојио од човека који је природно везан за њега и пријатељ му је.

10. Ниједна природа није гора од уметности: на- против, и саме уметности подражавају природу. Ако је тако, онда ни свеопшта природа, која је врхунац савр- шенства и која обухвата све, не може бити гора од било које уметничке вештине. Све уметности, међутим, об- рађују непотпуније ствари да би користиле потпунијим: тако чини и Свеприрода. Од ње је постала и правич- ност, а од ове, после све остале врлине. Зато се правич- ност неће одржати ако нагињемо стварима које су пре- ма моралу равнодушне, ако се лако дамо преварити, и ако смо склони пренагљености или попуштању.

11. Ствари које те, кад за њима тежиш или од њих бежиш, узнемиравају, не долазе теби, него ти сам на не- ки начин долазиш њима. Нека, дакле, твој суд о њима буде миран, па ће оне остати тамо где су, и нећемо мо- рати да те гледамо ни како за њима јуриш, ни како од њих бежиш.

124

12. Душа је слична лопти, јер нити се растеже ни- ти скупља, не расплињује се и не угиба: напротив, оба- сјава је светлост у којој види сву истину, па и ону која је у њој самој.

13. Да ли ме неко презире? То нека буде његова ствар! Ја ћу се, међутим, трудити да ме нико не ухвати на неком делу или речи која је достојна презрења. Да ли ме мрзи? И то је његова ствар! Али ја сам ведар и расположен према свакоме и спреман да том истом чо- веку укажем на његову ману, не грдњом, или тако што ћу људима показивати да ја ту нешто трпим, него отво- рено и срдачно као онај Фокион,2 уколико се он није претварао. Нека богови виде човека који у себи нема никакве наклоности ни према гневу ни пре^а раздра- жљивости. Је ли нека несрећа за тебе кад сам радиш оно што одговара твојој природи и кад, као човек чије је целокупно мишљење и тежња усмерена на то да се на сваки начин уради што је од опште користи, примаш оно што помаже Свемиру?

14. Један другога презиру, а ипак ласкају један другоме; сваки од њих жели да се истакне пред оним другим и један се другом клања.

15. Како је труо и покварен онај човек који каже: „Решио сам да искрено и поштено поразговарам с то- бом.” Шта радиш ти, човече? Тако нешто не сме се уна- пред рећи. То се мора само показати. То мора бити на- писано на челу, сам глас мора тако да звучи, у самим очима мора се то видети, онако као што вољени човек одмах све открива у погледима оних који га воле. Искрен човек мора бити као човек који се јако осећа на зној, тако да сваки који му се приближи мора то запази- ти, хтео или не хтео. А намерно изношење и показива- ње своје честитости делује као нож. Ништа није срам- није од вучјег пријатељства. Тога се, свакако, највише

125

чувај! Добар, искрен и поштен човек носи те врлине у очима, и те његове особине нису никоме тајна.

16. Ако не тежи за стварима које су у моралном погледу мало важне, онда је душа способна да буде срећна. Она ће то и бити ако сваку од тих ствари раш- чланимо на њене саставне делове, али је посматрамо и као целину, а притом будемо свесни да нам ниједна од њих не натура своје мишљење о себи нити сама долази до нас; да је, напротив, свака од њих сасвим мирна и да ми сами стварамо судове о стварима и утискујемо их та- корећи у себе, а у могућности смо да то не радимо и да их сместа избришемо ако су се у нас увукле. Наше зани- мање за те ствари траје само кратко време, а онда жи- вот нестане. Шта је тешко у томе што су те ствари та- кве? Радуј им се ако их је дала природа и нека ти то бу- де лако; али, ако су оне против природе, онда мисли на оно што твојој природи одговара, и тежи за тим иако то не доноси никакву славу. Јер, ако тежи за добрим које јој одговара, онда свака ствар заслужује да јој се опро- сти.

17. Размишљај о томе одакле је свака ствар до- шла, из каквих је материја састављена, у шта се мења, шта ће бити с њом после промене и хоће ли претрпети какво зло.

18. Прво треба да мислиш: какав је мој однос пре- ма људима; ми смо на свету један ради другога; ја сам, с друге стране, постао њихов вођа као што је ован овца- ма, или бик стаду говеда. Онда се дигни још више и ре- ци: „Ако свет није састављен од атома, онда је природа она сила која њиме влада. Па, ако је тако, онда ниже ствари постоје ради виших, а више ради себе самих.”

Друго: какви су људи кад су за столом, у кревету и иначе? И, нарочито, колико на њих утичу начела и ко- лико уображења има у њиховом делу?

126

Треће: Ако нешто раде с правом, немој се на њих љутити, а ако раде без разума, онда свакако раде про- тив своје воље, јер не схватају. Као што ниједна душа не пристаје драговољно да јој одузму истину, тако ни- једна од њих не напушта својевољно способност да пре- ма свакоме поступа како треба. Људи ће бити увређени ако их назовеш неправичним, безобзирним, грамзивим, једном речју, злочинцима према њиховим ближњима.

Четврто: И ти сам често грешиш, па и сам спадаш у ту врсту људи. Иако извесне преступе избегаваш, иа- ко се из бојазни, из обзира према своме добром гласу или из неке друге ниске побуде, клониш те врсте грехо- ва, ти ипак имаш неке склоности према њима.

Пето: Не можеш никад бити сигуран, да ли људи заиста греше. Много штошта се учини зато што су околности биле такве. Уопште, треба имати велико ис- куство да би се правилно могло просудити дело неког другог човека.

Шесто: Кад си претерано љут или тужан, помисли на то да човеков живот траје само кратко време и да нас ускоро више неће бити.

Седмо: Нас не узнемиравају дела других људи - јер она долазе из њихових душа - него наше мишљење о њима. Одбаци то мишљење и одлучи да не судиш о њима као да су оне не знам какво зло, па ће твој гнев проћи. - Али како да га одбацим? Тако што ћеш поми- слити да није никаква твоја срамота ако те неко вређа. Срамотно је, наиме, само морално зло, а кад не би било тако, онда би, сигурно, и ти грешио врло много и по- стао би и разбојник и ко зна шта све.

Осмо: помисли на то да су последице нашег гнева и љутње због неких дела теже него што су сама дела због којих смо се почели љутити и гневити.

127

Девето: Доброта је непобедива кад је искрена, а није притворна и лажна. Шта може да ти учини рђав чо- век кад ти према њему останеш благ и кад га у згодној прилици, баш у тренутку кад хоће да ти причини зло, нежно опоменеш и поучиш бољему: „Не, дете моје, ни- пошто! Ми смо предодређени за нешто друго. Ја ћу ти- ме једва претрпети неку штету, а теби ће то шкодити, дете моје.” Па да му онда благо и без заједљивости до- кажеш да је заиста тако и да то не раде ни пчеле ни дру- ге животиње које имају урођени нагон према заједници. Али то не смеш чинити ни иронично ни грдећи га, него испуњен љубављу и без заједљивости. Не као учитељ који га поучава и не са намером да ти се диви неко који је случајно присутан, него говори само њему, макар и други људи стајали около.

Ових девет правила запамти тако као да си их до- био на дар од Муза, и постани човек још за живота. Али, исто онако као што треба да се чуваш љутње, не смеш људима ни ласкати. И једно и друго противи се духу заједнице и наноси само штету. Кад треба да се на- љутиш, ти се сети да гнев није доказ мушкости, него да су благост и нежност, уколико су више човечански, уто- лико и мушкији, и да само такав карактер има и снаге, и живаца, и храбрости, а не онај који бесни и љути се. А гнев је, као и туга, знак слабости. Зато што су и једно и друго рањени и морали су се повући из боја.

Ако си расположен, прими и десети принцип као дар Аполона, вође Муза:3 лудо је тражити да рђави љу- ди не греше. Онај који то захтева, тежи за нечим немо- гућим. А сложити се с тим да они према другим људима буду такви и захтевати да само према нама не греше, неразумно је и тирански.

19. Постоје четири заблуде људскога ума којиувек мораш чувати; ако их нађеш у својој души, мораш

128

их сместа брисати и рећи: „Ова ми представа није по- требна; она руши људску заједницу; оно што сад ми- слиш да кажеш, није твоје сопствено мишљење.” - А кад неко не говори своје сопствено мишљење, сматрај то за највећу бесмислицу. Четврти случај је кад самоме себи мораш да пребацујеш: то је доказ да је божански део у теби подлегао мање достојном и смртном делу у теби, тј. телу и његовим грубим претставама.

20. Све оно духовно и ватрено што је у твоме телу природно тежи нагоре, али га нешто ипак задржава у саставу тела, да се не би противило природноме реду. Исто се тако и све оно што је у теби земаљско и вла- жно, иако тежи надоле, ипак придржава заједнице и остаје на месту које му по природи није погодно. Тако се и елементи покоравају законима васионе, и силом остају толико на одређеном месту све донде док се из ње опет не зачује глас да се растуре. Зар онда није зло што се само разумни део у теби противи и љути због места које му је одређено? Њему није силом наметнуто ништа друго него само оно што одговара његовој при- роди. Јер склоност према непоштеном деловању, према разузданости, гневу, болу и страху није ништа друго не- го бежање од природе. Тако је и ту: кад се твој разум- владар због нечега наљути, он самим тим напушта своје место. Јер је он створен колико за побожност и богобо- јажљивост, толико и за правичност. И ове су врлине укључене у појму дружељубивости, штавише, оне су и старије од правичних дела.

21. Онај коме животни циљ није увек један и исти, не може ни сам читавог свог живота бити један и исти. Ове речи, међутим, нису довољне ако им не додаш и оне друге, о том какав тај циљ треба да буде. Јер, као што људи немају исто схватање о свему ономе што се обично зове добрим, као што се они слажу само у ства- рима управљеним према општој користи, тако и ми мо-

129

рамо себи одредити за циљ нешто што води рачуна о заједници и држави. Само онај који свим силама тежи за тим циљем, радиће сваки свој посао мислећи на то и биће до сржи један и исти.

22. Сети се често приче о пољском и градском ми- шу и како се онај први плашио и бежао тамо-амо.4

23. Сократ је мишљење светине називао страши- лима којима се плаше деца.

24. Спартанци су за време представа стављали столице странаца у сенку, а сами су заузимали места та- мо где их је било.

25. Изговарајући се што је одбио Пердикин5 по- зив, Сократ му је рекао: „Учинио сам то да не бих поги- нуо на најбеднији начин.” Тј.: „Како не бих дошао у по- ложај да не могу повратити ако ми се учини добро.”

26. У писмима Ефежана постоји правило да не- престано треба имати на уму некога од оних старих ко- ји су успели да сачувају врлину.

27. Питагорејци су учили да изјутра треба погле- дати према небу како бисмо се сетили оних бића која увек на истим путевима и на исти начин врше своја де- ла, и њиховог реда, чистоће и обнажености. Јер звезде немајуодела.

28. Какав је човек био Сократ, који је, кад му је Ксантипа узела огртач и пошла, обукао овчији кожух! И шта је он рекао својим ученицима који су се застиде- ли и хтели отићи кад су га видели онако обучена.6

29. У писању и читању нећеш моћи заповедати све док сам не научиш да се покораваш прописима. А то у животу највише вреди.

30. Ти си роб и немаш права да говориш.7

130

31. Моје драго се срце насмејало.832. Тешким ће речима људи грдити врлину.933. Само будала тражи зими смокве. Такав је и чо-

век који жели дете онда кад га више не може имати.10 Епиктет каже да, милујући дете, треба у своме срцу ми- слити: „Можда ћеш још сутра бити мртво.” Али, те су речи страшне. „Није страшно”, каже он, „него показује само природни ток.” Иначе би и речи: „Време је да се класје пожње”, биле страшне.

34. Зелен грозд, зрео грозд, сув грозд, све су то са- ме промене и то не промене у ништа, него у нешто чега више нема.

35. Епиктет каже: „Нема човека који би могао да одузме слободну вољу.”

36. Он вели: „Треба умети пронаћи вештину да благовремено изразиш признање и да добро пазиш на то да твоја тежња буде везана за услов: да наше дело буде од користи за све, и да радимо оно што вреди; исто се тако морамо одрећи неумерености уопште и не сме- мо избегавати ниједну ствар која није у нашој моћи.”

37. Он каже: „Не ради се о овоме или ономе, него о томе да ли си будала, или ниси.”

38. Сократ је говорио: „Шта више волите? Да има- те душе разумних, или неразумних људи?” - „Разум- них.” - „А каквих разумних? Здравих или рђавих?” - „Здравих.” - „Па зашто их не тражите?” - „Зато што их већ имамо.” - „Зашто се, онда, свађате и препирете међу собом?”

131

Д в а н а е с т а к њ и г а1. Ако самоме себи не завидиш, онда можеш већ

сада имати све оно до чега би желео да дођеш полако и заобилазним путем. То ћеш постићи ако заборавиш све што је прошло, ако будућност препустиш Провиђењу, а свој садашњи живот испуниш побожношћу и правично- шћу. Побожношћу, да би волео оно што ти је одређено, јер га је природа доделила теби и тебе њему. Правично- шћу, да би отворено и без устезања казивао истину и радио по закону и како треба. У томе те не сме спреча- вати ни злоба других људи, ни њихово мишљење, ни оно што ће они о теби рећи, ни телесни нагони у теби: онај твој део који трпи, стараће се већ сам о себи. Ако си, дакле, кад најзад будеш морао да пођеш са овога света, успео да све то одгурнеш у страну, ако поштујеш само оно што је у теби божје и не бојиш се да свршиш са животом, него се плашиш само зато што никада ниси ни почео да живиш по захтевима природе, онда ћеш би- ти човек достојан космоса који те је створио, нећеш би- ти странац у својој домовини, нећеш се чудити свако- дневним стварима као да су оне нешто неочекивано и нећеш више зависити од ове или оне обичне ствари.

2. Бог види све разумне душе потпуно наге, без њихове телесне љуске, без омота и нечистоће. Он само

132

својим разумом додирује оно што се из њега излило и прелило у душе. Ако се и ти научиш да тако радиш, он- да ће нестати многих узнемирености. Зар ће онај који се не брине за тело које га обухвата губити своје време водећи рачуна о оделу, стану, добром гласу код људи, удешавању и кинђурењу?

3. Ти си сачињен од трију ствари: од тела, духа и разума. Прве две од њих припадају теби само уколико си дужан да се о њима стараш. Само је трећи део, уства- ри, твој. Ако, дакле, од себе, тј. од свога духа, уклониш све оно што други људи говоре или раде, што си сам урадио или рекао, што је пред тобом, па те узбуђује, или што је и без твоје воље на теби од тела које те об- вија или од духа који је везан за тело; ако одбациш све чиме те светски вртлог одвлачи у тај ковитлац тако да ти разум остане чист и ослобођен свега што му је суд- бина доделила, ослобођен свега што му смета, јер ради правично, поверава се судбини и говори истину; ако, ве- лим, од тога разума који је у теби издвојиш све оно што још због спољних утицаја има у себи, што је још скри- вено у будућности или што већ спада у прошлост, ако од себе направиш човека каквог помиње Емпедокле:1

„округлу лопту која се и усред празнина радује кружењу” и ако се научиш да живиш само онако како заиста живиш, тј. само у садашњости; онда ћеш бити у стању да у миру, слози, спокојству и пријатељству са својим генијем проведеш још оно мало времена што ти је до смрти остало.

4. Често сам се чудио како то да свако више воли себе него другог, а ипак мање цени своје сопствено ми- шљење о себи, него мишљење других људи. Кад би не- ки бог или разуман учитељ приступио некоме и наре- дио му да не мисли и не размишља о себи ништа што не би могао и гласно изразити, он то не би могао издр^сати

133

ни један једини дан. Тако се ми више бојимо онога што ће о нама рећи наши ближњи него онога што ми сами о себи мислимо.

5. Како су богови који су све удесили тако лепо и са љубављу према људскоме роду могли заборавити да понеке људе, оне, наиме, који су нарочито добри, који са божанством стоје такорећи у најприснијим односима и који су својим побожним и светим делима ступили у нарочито пријатељске односе са боговима: како је мо- гуће да ти људи после своје смрти не дођу поново на свет, него нестају за сва времена? Ако је заиста тако, онда знај да би богови, кад би било потребно да буде друкчије, то свакако и удесили. Јер, оно што би било правично, било би и могуће, а кад би то било природно, онда би природа то свакако и удесила. Пошто није тако- ако заиста није тако - мораш бити убеђен да тако није ни смело да буде. И сам видиш да се таквим непотреб- ним расправљањем само свађаш са боговима. Ми се, међутим, не бисмо тако расправљали са њима кад они не би били најбољи и најправеднији. А ако су такви, он- да они уређујући свет не би ништа пропустили и ништа не би изоставили без неког разумног разлога.

6. Научи се да радиш и оно што не даје никакву наду на успех. Лева рука је неспретнија за друге ствари, јер на њих није навикнута, али јаче држи узде него де- сна. То је зато што је на то навикла.

7. (Мисли на то) какви ће бити твоје тело и душа кад те стигне смрт; и на краткотрајан живот, на безгра- ничност времена иза и испред нас, и на слабост сваке ствари.

8. Узрочне ствари треба посматрати наге; треба размишљати о циљевима људске радње; о томе шта је труд, шта радост, шта смрт, а шта слава? Ко је крив за нечије неспокојство? И о томе да ниједан човек не сме- та другоме. Да је све само уображење.

134

9. Кад своје принципе спроводи у дело, човек тре- ба пре да личи на панкратиста, него на гладијатора. Јер овога убијају чим остави на страну мач којим се брани, а онај први још увек има своју песницу и треба само да је стегне.

10. Пронађи суштину ствари рашчлањујући их на твар, разлог и циљ.

11. Човек поседује моћ да ради само оно што ће бог похвалити, и да радосно прима све оно што му он додели.

12. Не пребацуј боговима због онога што природа доноси, јер они не греше ни добровољно ни против сво- је воље; не пребацуј ни људима, јер они греше само про- тив своје воље. Значи, не треба пребацивати никоме.

13. Како је смешан и туђ овоме свету човек који се диви било чему што се у њему догађа.

14. Постоји или неизбежност судбине, или непро- менљив ред, или благонаклоно Провиђење, или бесми- слени неред, или сила која управља. Ако је то неизбе- жна судбина, зашто се онда буниш? Ако је Провиђење, које можеш придобити за себе, онда гледај да и сам бу- деш достојан божје помоћи. Ако је хаос без водеће си- ле, онда буди радостан што у томе вртлогу ти сам имаш разум који те води. А ако те талас повуче за собом, он- да нека однесе собом оно бедно месо, оно мало живота и остало. А дух твој не може ти одузети.

15. Светлост у светиљци светли све док се не зага- си и тек онда губи сјај. Зар ће се онда истина, правич- ност и трезвеност у теби пре времена угасити?

16. Ако ти неко да повода да посумњаш како је учинио нешто неправично, ти се запитај: „Откуд ја могу знати да ли је то грешка?” А ако је стварно урадио не- што неправедно, онда помисли: „Он је сам себе осудио.”

135

И одмах затим: „Он ради као да је самоме себи изгре- бао лице.”

Онај који хоће да рђав човек не греши, тај је као онај који би хтео да у смоквином плоду не буде сока, да дете не плаче, коњ не рже и да се не дешава ништа дру- го што се по природи мора збивати. Шта може рђав чо- век кад има такве склоности? Ако ти имаш снаге, онда галечи!

17. Не ради оно што не доликује, не говори оно што није истина! Нека твоја тежња буде...

18. Треба увек гледати на целину; на оно што у те- би изазива представу, па онда ствар протумачити, раш- члањујући је на узрок, сврху и време у коме мора неста- ти.

19. Схвати једном да у теби постоји нешто што је јаче и божанственије од ствари које изазивају твоје страсти и које те као какву лутку повлаче на све стра- не. У каквом је сад стању моја душа? Ваљда није испу- њена страхом и сумњичењем? Или пожудом и нечим сличним?

20. Прво: не треба радити без сврхе и без намере. Друго: подешавај своје тежње само према општем до- бру.

21. Помисли да те ускоро неће бити нигде, да не- ћеш бити ништа, и да ће то исто бити и са стварима које сада гледаш и са људима који сада живе. Све се ствари по својој природи морају мењати, преображавати и не- стајати, да би после њих могле доћи друге.

22. Знај да је све само твоје мишљење и да оно за- виси од тебе. Одбаци мишљење, ако хоћеш, и бићеш као крманош који је заобишао гребен и стигао на мир- ну пучину, ту је све мирно и залив је без таласа.

136

23. Ма какав био посао који се на време прекида, он не трпи никакву штету од тога што је престао. Ни човек који је то дело извршио ништа није претрпео кад је оно престало. Исто је то са сваким човековим дело- вањем, и са збиром свих деловања које називамо живо- том: ако се он заврши на време, онда тим завршетком не претрпи никакву штету, а нема зла ни за оног човека који је благовремено довршио тај низ. Право време и границу одређује, међутим, природа, понекад наша соп- ствена, на пример у старости, иначе обавезно Свемир: његови се делови мењају и читав се космос од тога сна- жи и стално подмлађује. Оно што је корисно целини, то је увек лепо и увек долази на време. Крај живота није, дакле, за појединца никакво зло, јер није срамотно ако дође без наше воље и ако се не противи заједници. На- против, он је добро ако долази у погодно време за цели- ну, ако јој користи и ако је са њом у складу. То је пут којим божанство носи човека чије је кретање слично божанском и чији дух тежи истоме циљу.

24. Треба имати пред очима ове три ствари: не ра- ди ништа без плана и ради тако као да само Провиђење ради; за оно што ти се притом споља деси, помисли да се дешава или случајно, или под утицајем Провиђења; а ни случају ни Провиђењу не смемо пребацивати. Друго: гледај како је створено свако биће од свог рођења, па до тренутка кад добије душу и док је опет не врати; из какве је праматерије створено и у какве се материје опет распада. Треће: да би те, кад би се изненада поди- гао и са висине погледао доле на људске ствари и на њи- хово шаренило, испунило презрење кад би видео каква све ваздушна и етерична бића живе око тебе. А увек би гледао једно и исто: колико год би се пута подигао у ви- сину, видео би да је све краткотрајно и једнолико. И по- ред тога: све је само таштина.

137

25. Одбаци од себе привиђење и спасен си. А ко ти брани да га не одбациш?

26. Кад ти је понекад тешко, ти заборављаш да се све дешава према природи, да је то грешка неког другог и заборављаш да се све што се дешава тако одувек де- шавало, да ће се дешавати и да се дешава свуда. Онда, забврављаш и на то у како је тесној вези човек са људ- ским родом: то није заједница крви или семена, него за- једница духа. Заборавио си да је дух сваког појединца божанство и да од њега долази. Заборавио си да нико нема ништа своје, већ да су и твоје дете, и твоје тело, па чак и твоја душа дошли оданде. Да је све само привиђе- ње, и заборавио си, најзад, да свако живи само у сада- шњости и да само њу губи.

27. Треба се непрестано сећати људи који су се у животу много љутили, који су били на врхунцу славе, несреће или непријатељства и који су на било коме по- ложају достигли врхунац. Онда треба мислити: Па где је сада све то? Само дим, и пепео, и прича или, чак, ни приче нема више. Дозови у памет све оно што је на сво- ме пољском имању радио, на пример, Фабије Катулин;2 што је у својим вртовима чинио Луције Луп; Стертиније у Бајама; Тиберије на Каприју; Велије Руф, и уопште мржњу једнога човека према другим стварима. Како је безвредно све оно на шта су они били тако горди! И ко- лико је мудрије да у свакој прилици будеш правичан без претварања, скроман и до крајности послушан богови- ма. Јер је најстрашнија она охолост која се узноси ла- жном скромношћу.

28. Онима који те питају: „Где си ти видео богове и на основу чега закључујеш да они постоје те их тако поштујеш?” треба оговорити овако: прво, њих наше очи стварно не виде; а затим: ја нисам видео ни своју ду- шу, па је ипак ценим. Тако је и са боговима: да они по-

138

стоје, то закључујем по дејству њихове моћи која ми се свуда јавља, и зато их и поштујем.

29. Благостање живота састоји се у томе да сваку ствар упознамо у њеној суштини и њеном бићу: шта је њена материја, шта њен узрок, и да од срца радимо пра- вично и говоримо истину. Шта нам још преостаје, него да се радујемо животу, нижући једно дело за другим, та- ко да између њих не буде ни најмањег празног места?

30. Постоји само једна сунчана светлост, макар се она разбијала о стене, горе и о безброј других предме- та. И заједничка супстанца је само једна, иако се дроби у безбројне телесне облике. Постоји само једна душа, иако се она дели на безбројне појединачне природе и подлеже нарочитим ограничењима. Само је једна душа способна за мишљење, иако је привидно растављена. Остали су делови ових ствари, као дисање и оно што је њему подређено, без осећања и нису у међусобном сродству. Њих држе у јединству ум и тежња за истим циљем. А дух на један нарочити начин тежи према оно- ме што му је сродно, увек је у вези са њим и то осећање заједнице се не прекида.

31. Шта би ти желео? Да вечито живиш? Да осе- ћаш? Да имаш нагоне? Или да растеш? Па да опет пре- станеш расти? Да се служиш својим гласом? Да разми- шљаш? Шта ти од свега овог изгледа вредно да га же- лиш? Ако је свака поједина од ових радњи без вредно- сти, онда се обрати последњој, и иди за разумом и бо- гом. Али, ако те ствари не цениш и ако се љутиш кад их смрћу изгубиш, онда се то са тим не слаже.

32. Како је незнатан тренутак безграничног и бес- крајног времена који је одређен свакоме од нас! Зачас га нестане у вечности. И како је незнатан део целокуп- не супстанце? Како сићушан део целокупне душе? Ка- ко незнатним делићем земље се ти провлачиш? Мисли

139

на све то и не сматрај за важно ништа, осим да радиш како те твоја природа води и да трпиш оно што ти Све- општа природа доноси.

33. Како разумна душа употребљава себе? Само је то важно: све остало је, и кад зависи и кад не зависи од твоје воље, само прах и пепео.

34. Да презиреш смрт, на то те највише наводи ми- сао да су и они људи који су насладу сматрали за добро, а бол за зло, упркос томе, презирали смрт.

35. Онај који за добро сматра само оно што се у повољном тренутку деси, и коме је потпуно свеједно да ли се управља по правом разуму, да ли врши већи или мањи број дела, и коме није стало до тога да ли дуже или краће време посматра космос, томе ни смрт није ништа страшно.

36. Човече, био си грађанин у овој великој држа- ви: шта значи да ли си то био пет или сто година? Глав- но је да си био у складу са законима! Какво је зло у то- ме што ће те из државе истерати, не тиранин или какав непоштени судија, него свеопшта природа која.те је и довела у њу? То је као кад би претор3 ослободио дужно- сти да игра, глумца кога је узео у службу. Али ја нисам одиграо свих пет чинова, већ само три. Добро, али у жи- воту значе и три чина читаву драму. Јер, кад ће бити крај одређује онај који те је исто тако некада увео у жи- вот, као што је сада твој живот завршио. А ти си у све- му томе сасвим невин. Зато пођи са благом мисли, јер и онај који те зове пун је благости.

140

ОБЈАШЊЕЊА

Књига I

1 Вер: Магсиб Апшиб Уегиб (умро 138 н. е.).2 отац Апптб Уегиб.3 мајка Оогпјиа 1л1сШа, и л и , према подацима Капитолина, БотШа Са1-

уШа.4 прадед: или Аппшз Уегиб, прадед по оцу, римски сенатор и претор,

или Катилије Север (СаШшб 8еуегиб), прадед по мајци.5 Ко је овај васпитач којега Марко Аурелије не помиње? То што фи-

лозоф не наводи његово име, доказује да га је Аурелије необично волео и да је овом учитељу био необично захвалан јер га помиње одмах иза чланова своје породице. Можда је овај човек био опште позната личносг, па према томе ни- је ни било потребно да га писац нарочито спомене. Неки мисле да је то можда неки Александар из Котиеона у Фригији (види напомену 11 у првој књизи). Занимљиво је то да ни Капитолин у биографији цара Марка Аурелија не спомиње тога човека по имену, већ само каже (сарш 10) да је Марко плакао кад му је овај учитељ умро. - У Риму су постојале четири организације које су имале за задатак приређивање циркуских игара; оне су располагале коњима и особљем које је било потребно за одржавање трка и стављале су их на распо- ложење приређивачима игара уз одговарајућу отштету. Свака од ових органи- зација је имала своју боју и возачи су на тркама носили ту боју. Те четири ор- ганизације су биле: 1 ./ааш аЊаш (бели), 2./аспо гшзаш (црвени), 3.јаспо ргап- па (зелени) и 4. /аспо уепеш (цлави). Цар Домицијан увео је још две (царске) боје: златну и пурпурну, али се то није дуго одржало. И народ је био подељен на четири странке. Одушевљење народа приликом игара било је огромно и могли бисмо га упоредити са одушевљењем данашњих посматрача утакмица између два (или више) клубова. - Неки гладијатори (такозвани ћор16тасћо1) носили су дугуљаст штит (бсиШт), њ и х о в и противници (ргоуоса1огеб) имали су округао штит (рагта).

6 Диогнет (01б§пе1об) је био учитељ Марка Аурелија у сликарству, као што прича Капитолин (с. 4: орегаш ргае(егеа рш§епс!о биђ та§1б(го Ош§пе(о

141

десШ). - Препелице су Грци држали већ за времена Сократа и Платона. - Бак- хеј је био први учитељ филозофије. Он је био филозоф-платоник (не стоик), рођак Гајев који је стајао на челу Платонове Академије. - Тандасид и Марки- јан су непозната имена. Изгледа, штавише, да нам она нису предата у правил- ном облику него су приликом преписивања рукописа претрпела измене те та- ко дошла до нас у исквареном облику. Име Маркијан треба, можда, преправи- ти у Маеаапиб, и л и Мепапиб који је био учитељ Марка Аурелија у правним нау- кама.

7 Рустик (Кибисиб) је био стоички филозоф и царев интиман пријатељ. Цар га је одликовао и уздигао до високих почасти. У своме делу га помиње двапут.

8 Синуеса је град у Лацијуму. Место је познато као винородно. - Епик- тет, рођен око 60 н.е. у Хиерополису у Фригији. Као роб је дошао у Рим где је дошао у додир са стоиком Мусонијем Руфом. Цар Домицијан га је прогнао из Рима. Флавије Аријан (Р1аушб Ашапиб) скупио је предавања свога учитеља Епиктета у осам књига „дЈаЕпђаГ.

9 Аполоније, стоички филозоф из Халкиде. Њега је цар Антонин (Ап- Шшпиб Ршб) позвао у Рим и поверио му васпитавање Марка Аурелија.

10 Секст (бех1об) из Херонеје (ОшгопеЈа у Беотији, Грчка), рођак Плутархов (РШагсћоб), стоички филозоф, одличан пријатељ цара Марка Ау- релија.

11 Александар (А1ехапс1гоб), граматик из Котиејона у Фригији, био је учитељ грчког језика цару Марку Аурелију и његовом брату (адоптивном) Веру.

12 Фронтон (Ргошо) из Цирте у Нумидији (Африка), познати ретор у Риму за време цара Хадријана (117-138). Сачувана нам је његова преписка са Марком и она нам показује колико је цар обожавао свога учитеља и пријате- ља.

13 Александар, платоник и пријатељ царев, такође његов секретар.14 Катул Цина (Саш1иб Стпа), неки стоик.15 Домиције и Атенодот. Домиције (ОотШиб) је један од Маркових

предака по мајци, а Атенодот је, вероватно, Фронтонов учитељ.16 Брат Север (беуегиб): не зна се ко је то. Марко Аурелије није имао

брата и зато неки издавачи и коментатори мисле да је у тексту првобитно ста- јало Оиегои (Веру). Али Вер, (адоптивни) брат Марков није био човек та- квих способности да би га Марко толико хвалио. Вероватно је то име неког перипатетика Клаудија Севера (С1аис1шб беуешб). Тај Клаудије је био отац Марковог таста (?). - Тћгабеа РаеШб, стоик, који је изгубио живот под Неро- ном. Хелвидије Приск (НеМдшб Рпбсиб), републиканац, осуђен на смрт од цара Веспазијана (69-79). - Катон Млађи (М. Рогсшб Са1о), Дион из Прузе (са на- димком „Златоусти“, СћгубббШтоб), Брут (0 . 1ипшб ВгаШб), убица Гаја Јулија Цезара. Све су то били људи који су изгубили живот због свог републиканског убеђења, као мученици.

142

17 Клаудије Максим (С1аидш8 МахЈтиб), с т о и ч к и филозоф, кога је Марко Аурелије високо ценио.

18 Отац: његов адоптивни отац Антонин (Ршб). - Педерастија је била порок код старих Грка. Код Дораца је педерастија била чак од стране државе организована. Старији је био одговоран за телесно и морално образовање и владање млађег и у бици је старији (егбп, егаб̂ еб) стајао поред млађег (егбте- поб). Тек римско законодавство (Јустинијан) је предузело кораке против педе- расгије.

19 Брат: Луције Вер чији пример би пре могао да одбија него да при- влачи. Мајка: Домиција Луцила (умрла 156). - Стари су веровали у снове (упо- реди Хомера) које шаљу богови, а нарочито Асклепије (Аебси1аршб), бог ле- карске вештине. - Занимљиво је да Марко Аурелије тако лепо говори о својој жени за коју биограф Елије Капитолин (АеИиб СаркоИпиб) вели (с. 19): Раибп- пат баПб сопбГа* арид Са1е1ат соп(Цстпеб бШЈ е1 паиПсаб е1 §1а<На1опаб е1е§1ббе. А о њеном сину Комоду вели: ти1п Гегит СоттосЈит ех адикепо па1ит. Немогуће је замислити да Марку Аурелију није било познато шта се у Риму зуцкало. Не- срећа за тога благог човека је била у томе што је имао таквога сина: чудови- ште, за кога исти биограф вели: б1 ГеНх Гшббе* (Магсиб АигеИиб), Шшт поп геН̂ и- 1ббе{. Отац се, додуше, трудио да своме сину нађе најбоље учитеље, али све то није ништа помогло. Колика ли је разлика између оваквог сина и тако племе- нитог и узвишеног оца! - Бенедикт и Теодот. Имена су, свакако, хришћан- ска, а хришћане цар није волео. То се може разабрати из царевог „Дневника“. Држање хришћана у арени сматрао је театралним. То његово схватање је по- мало необично кад, с друге стране, знамо како је он лично гледао на страдања и патње и смрт. Али су хришћани били непријатељи религије (и, према томе, државе) а цар је спас римске државе гледао у одржавању старе религије. - Код Квада: Квади су били германско племе у југоисточном делу Германије (касни- је Моравске). - Река Гран. Мисли се на реку Гран која се улива у Дунав. - Ме- теорологија овде не значи оно што код нас, него бављење астрономијом, небе- ским стварима. - Софисти, или псеудофилозофи, појавили су се некако у дру- гој половини петог века пре н. е. Најпознатији софисти су били: Протагора, Горгија, Продик (РгбсНкоб), Хипија (ШррГаб). То су били учитељи који су за но- вац поучавали богатију децу (филозофију, књижевност, математику, астроно- мију, етику, итд.). Не постоји апсолутно знање и апсолутна истина. Међутим, учење њихово било је напредно, јер они су тежили да спроведу реформу поли- тичко-социјалног живота у смислу разумног напретка.

Књига II

У другој глави Марко Аурелије говори: Сети се да си стар. Цар у то време није могао бити старији од 50 година. То је свакако карактеристично за његове погледе на живот.

1 Теофраст (Тћеорћгаб1об) је био наследник великог филозофа Ари- стотела (384-322). Живео је од 372-287. Врло учен (историја филозофије, бо- таничар, писац много читаних ,,Карактера“).

143

2 Пиндар, Гг§ш. 292 Вег§к. Пиндар (518-442), из Тебе у Беотији, високо цењен као песник. Писао је песме у славу победника у националним играма (олимпијске, питијске, немејске и истимијске, према местима где су одржава- не).

3 Моним (МбпЈшоб) из Сиракузе, ученик киника Диогена из Синопе.4 Карнунт (Сагпипшт) је данашњи Оеи18сћ-Акепћиг§ близу Беча (сгаре

Виндобоне). Некад је то био веома важан римски гарнизон у коме је и Марко Аурелије имао свој главни стан (172-174). Данас су то познате рушевине.

Књига III

1 Хипократ (№ррокг&е$), најчувенији грчки лекар практичар и науч- ник (460-377 пре н. е.) са острва Кос, из породице Асклепијада.

2 Халдејци су маги и астролози из Халдеје, покрајине у југозападном Вавилону.

3 Хераклит (НегШекоз) из Ефеза (крај VI века пре н. е.), из краљев- ске породнце. Већ веома рано су се створиле легенде око њега. Кажу да је од- био висок свештенички положај и да се повукао у планине где је у близини једног храма (као први нама познати пустињак, еремит) умро. За собом је оставио дело „О природи“, од које нам је сачуван приличан број фрагмената. Због нејасног излагања (вероватно у облику афоризама) Хераклита су већ у старо време називали „бко1ет6б“ = мрачни, тамни. Он је био први индивидуа- лисга и субјективист. Хаотично сгање у његовој домовини потстакло га је да и целокупни космос схвати тако: „рат је отац свега“, све се налази у непрекид- ном току („рапга 1ће1“), не можеш двапут стати у исту реку. Све је релативно. Једино што је стално и што претставља центар свега јесте ватра која као божанство непрекидно влада и само с времена на време у виду муње долази на видљиви свет. Из ватре су настали осгали елементи: вода, земља и ваздух. Ве- роватно је Хераклит (а не Талес или Анаксимандар) п р в и генијални природ- ни филозоф старога века.

4 Демокрит (ОешбкпШб). Марко Аурелије овде Демокрита замењује са Ферекидом (РћегекусЈеб). (В. Е>1е1&, Рга§шеп1е дег Уогеокгапкег, на одг. м.). Де- мокрит је био славни грчки филозоф, родом из Абдере (савременик Сокра- тов, око 450 пре н. е.). Универзалан научник (писао о поезији, етици, медици- ни, граматици, фонетици, физици, математици, техници) али и практичар. Оригиналан у објашњењу постанка света (и свега: природе, богова, физике, психологије, етике и религије): све је постало од атома. - Анегдота о смрти није позната.

5 Сократ. В. Платон, Ћш. 61 0 . Овде се, наравно, мисли на његове ту-жиоце.

6 Фаларид (Рћа1апб), злогласни тиранин из Агригента на Сицилији (стари фчки Акга§аб). Већ Пиндар помиње шупљег бронзаног бика у којега би затварао затворенике и заробљенике чија би вика у зажареном бику подсећа- ла на рику бика. Срушен 554 пре наше ере.

144

Књига IV1 И човек се руши на жртвеник живота, то јест, умире, један раније

други касније. Цару је ова мисао синула кад је ујутру (као што тумачи учени \УПато\У112) приносио боговима тамјан из кадионице.

2 Овде је текст прилично нејасан. Познати преводилац Атоп 5оуг& фпеушк себагја Магка АугеНја, Цјић1јапа 1934) предлаже интересантну исправку текста. Место & кага 1бп а§а№6п предлаже: ка& 1бп А§аЉопа. А Агатон је био грчки трагичар (познат из Платонове Гозбе).

3 Кекроп (Кбкгорб) је био атички херој и по митологији оснивач Атике чији је први краљ био. Кекроп је био аутохтон, тј. прасгановник тога краја. Атињани су се стога сматрали аутохтонима, мада знамо да су досељеници, као што је и пре Атичана на тој земљи било становника. Кекроп (и Ерехтеј, други праотац Атињана) били су свакако прастара божанства преатичког сгановни- штва.

4 Камил. Можда се мисли на славног победника Веја који је ослободио Рим од галског јарма 390 године пре н. е. М. Рипиб СашШиб је историјска лич- ност али у толикој мери испреплетена легендама да је немогуће утврдити пра- ви његов лик. - Кесо (Каебо) је породични надимак римских породица ОшШ, Раћи и (̂ шпсШ. - Волесус је можда Уо1ебиб Уа1епиб из времена Ромула. -Леона- тус је био официр македонског краља Филипа и његовог сина Александра Великог (356-323). - Сципион. АетПиб бс1рт АГпсапиб Мтог који је срушио картагинску власт и разорио град Картагину (146 пре н. е.). - Катон (М. Рогп- иб Са1о), вероватно Старији пошто се помиње заједно са Сципионом (234-149 пре н. е.). Прави Римљанин старога кова, војсковођа, државник и писац (исто- ријско дело „Оп§теб“ и стручни спис „О земљорадњи“).

5 Епиктет. Упореди напомену у Књизи 1,8.6 Некад главни град грчке провинције Ахаје (Асћаја).7 Кадикијан је непозната личност. - Фабије. Можда се мисли на Квин-

та Фабија Максима, славног римског јунака, победника над Ханибалом. - Ју- лијан. Можда се мисли на познатог правника Салвија Јулијана (5а1ушб 1иНа- пиб), савременика његовог. - Лепид. Вероватно познати тријумвир у другом тријумвирату. И он је био веома сгар кад је умро.

Књига V

1 Менандров цитат гласи: оик есће1б ћ6ро1 сћебеЈб ћуро 1оп а§а±6п, еи Гб1- ћј. Марку Аурелију је непријатно да наведе читав стих него га у нешто блажем облику цитира на крају пасуса. - Менандар (Мепапдгоб) је био главни претстав- ник такозване „нове атичке комедије“ (343-293). Веома плодан писац чији је утицај на каснију књижевност те врсте био огроман, нарочито на римске ко- медиографе Плаута (ЋШб Массшб Р1аиШб, 254-184) и Теренција (РићНиб Тегепп- иб АГег, 190-159).

2 Хом. Одубб. IV 690.3 Хом. Шад. XVI635; Одубб. III453; X 149.

145

Књига VI

1 Фалернско вино је било веома цењено код сгарих Римљана. Песник Хорације (Оштиз Нога1ш5 РЈассиз, 65. до 8 пре н. е.) га често помиње. Вино је расло у подножју Масика у Кампанији.

2 Ксенократ, филозоф-академик, веома цењен и угледан човек про- тив кога је насгупао (из непознатих разлога) киник Кратет.

3 Ово место је прилично нејасно. Преводилац 5оуг& је ове тешкоће ре- шио на занимљив начин (Опеушк се$а1ја Магка АугеЦја, Цјић1јапа 1934, стр. 130 с.). Док остали преводиоци отприлике овако тумаче текст: све чему се гомила диви спада међу најобичније ствари; то су чврсти предмети, на пример каме- ње, дрво, смоква и лоза, или су то бића која имају душу, на пример овце и го- веда; овима се диви свет који располаже вишим образовањем; људи са још ви- шим образовањем занимају се за бића која имају образовану душу, додуше, не космичку, него душу која је пријемчива за уметности и слично; а тим људима је највише стало до тога да располажу што већим бројем робова. - боуге сма- тра да ствар треба тумачити сасвим друкчије: стоици разликују у природи че- тири врсте бића; најнижа и најобичнија (1а §ешко1а1а), аноргански свет и биљни свет, провејава рпеита као ћ6 х18 (спајање) и рћуххб (природа); трећу гру- пу претстављају животиње које провејава („држи заједно“) нека финија мате- рија (ћурб ше1го!егоп бупесћбшепа), а то је животињска душа (рбусће); још фини- ја материја (пнеума) провејава четврту групу бића, а то су људи (то је разумна душа - рзусће 1о§1ке) и она је способна да се образује. А такву душу има већина људи! 5оугб место апдгарбдоп (робови) предлаже а‘п1ћгброп (људи). Ако задржимо текст са апдгарбдоп, онда је јасно да треба помислити то да су стари располагали великим бројем робова који, додуше, нису имали ту највишу ду- шу, али су располагали душом „пријемчивом за разне вештине“ - робови су били често веома образовани. Мало је само људи који имају такву душу и они спадају међу „16 рШћоб атћгороп“. - А није искључено да је реченица е ка(а р§1- 1оп 1о рШћоз апс!гар6с1оп кексввсћај само интерполирана и да је треба једноставно изоставити! Ја сам је у преводу задржао (и ставио у заграде). Совретов превод гласи (ор. сп. 48):

УеСГпо геС1, кј паз гајетЈјејо V пагауј, је тобј гагрогеШН V бпп бкир1- пе: р т б V апог§апзка ћкја, кј јјћ &х1\ укир гуегпоз!; (ћехјб), па рптег катет- пе; дги§1б габ1Нпб1уо, кј §а ргераја пагауа (рћузЈб), па рптег 1ез, бтокуе, 1Па, тавИпе; 1ге1ј1б 21уа1бкј бУе1, к1 §а уе2е р1етеш1ејба бпоу, 1о је с1иба, па §оуед т дгоћпјсо; бетјб ћпја, кј ј1ћ оИ\\џ §е р1етепј{еј§а 1уаг, 1о је гагитпа(1и§а, пе 51сег уебо1јпа, уепдаг 1ака. кј је бробоћпа ха ите1е1побН аН како с1ги§а- бе оћгаг1Ј1Уа, оћ кга*кет, к1 јо 1т а уебпа 1јисН. Котиг ра је таг итпе уебо1ј1П оћбапбке Ои§е, 5е пе ћп§а га поћепо с1ги§о геб, ргес1у5ет ра апЈН5Уојо (1и§о V гагитт 1П оћбе51уи коп51п1 с1еја1побН јп рота§а 1исН буојети ћН- 2пјети с1о 1е§а.

4 Лтос је данашња Света Гора на Халкидики.5 Хрисип (Сћгуб̂ рроб) код Плутарха, адв. бкжш 13: Као што код драме

У појединим стиховима налазимо фрагменте који не вреде много, али који

146

ипак доприносе љупкости и лепоти целине, тако и зло, пре свега грех, мора служити божјој намери као део који зависи од општег реда.

6 Сматра се да су ова имена намерно одабрана и она претстављају обичне, просте, необразоване људе.

7 Питагора (Ругћа̂ огаб), грчки филозоф и математичар са острва Са- мос, (580-500), основао је у Кротону у Јужној Италији секту питагореваца. У односу између бројева (музика) налазио је тумачење за васиону (сферна музи- ка). факи број од 1 до 10 претставља једну нарочиту особину васионе, а броје- ви 1, 2,3 и 4 садржани су у броју 10. Углед који је Питагора уживао код својих ученика био је неограничен: штавише, они би доказивали речима: „аи1бб 6рћа“ = он је тако рекао, и то би важило као апсолутан доказ.

8 Еудокс (ЕисЈохоб) је био славни грчки астроном, математичар и гео- граф, ученик Платонов у филозофији. - Хипарх (НГррагсћоб) је био оснивач научне астрономије. - Лрхимед (АгсћЈт&Јеб), велики математичар и физичар, из Сиракузе (287-212). Проналазач борбених машина и сочива. Прича се да је помоћу тога сочива запалио картагинске бродове. У механици је пронашао за- кон о тежишту, закон о котурачама, завртњу и косу раван те полугу („Одреди ми место где могу да станем и померићу земљу“). Архимедов закон. И око ове личности су већ у старом веку створене многобројне легенде (,,Неигека“).

9 Менип (Метрроб), ц и н и к и сатирик, родом из Гадаре, око 280 пре н. е. Творац чувених „башгае Меп1рреае“, једне нарочите књижевне врсте коју је он створио: „стихови у травестији, помешани са прозом“. Оригинално Менипово дело (кој̂ је Марко Аурелије свакако још имао прилике да чита) изгубљено је мада се већим делом може реконструисати из имитација Лукијана и Варона.

Књига VII

1 Мисли се на мале статуе богова од глине или од воска које су давали деци на поклон приликом празника (бфПапа = лутке). Те статуице су куповали на специјалном тргу који је био отворен пре празника баШгпаНа, и господари би робовима давали нешто мало новаца (бфИапсшт) да би могли то да купе.

2 Платон, Држава VI486 А.3 Цитат из изгубљене Еурипидове драме Белерофон, 289 N.4 Цитат непознатог извора, можда из Еурипидове (изгубљене) драме

Нурб1ру1е, &§. 757, 5 бб N.5 Цитат из Хипсипиле (?)6 Цитат из непознатог аутора.7 Цитат из Аристофанове комедије Ахарњани 661.8 (Ариан) Епиктет III24,1.9 Платон Апол. 28 В.

10 Платон Апол. 28 Е.11 Платон Горг. 512 О Е.

147

12 Аутор непознат. Можда Аурелије мисли на цитат из Горгија који наводи, в. 11 — Платон Горг. 512 И Е.

13 Стих из Еурипидове изгубљене драме Хризип (Сћфјрроб), Гх% 836 N. То је Анаксагорина мисао.

14 Из Еурипидове драме Хикетиде в. 1110. Други цитат је непознат.15 Епиктет 1,28; 4; 1122,37.16 Епикур (ЕрЛсигоз), чувени филозоф и оснивач филозофске школе

епикурејаца 323 године је дошао у Атину, купио 306 године кућу са вртом и ту основао „школу филозофа у врту“. Умро 270 пре н. е. Он је срећу налазио у томе да човека начини срећним, и учио је да се вредносг свега што је добро може проценити једино према радосги и болу. Радост је ослобођење од бола. Атараксија, мир и спокојство, циљ је живота, зато треба уклонити сваки сграх (од смрти и богова, Лукреције!). Прихватио је Демокритову атомистику. Бо- гови су дивни, али не воде рачуна о људима. И однос према држави зависи од атараксије: индивидуалист у држави види само извор непријатности и бола, за- то се треба повући и живети повучено („1а1ће ћЈ6баб“). Упореди 1х§. 447 Шепег: Никад бол није неподношљив и у исто време вечан. Јер неподношљиви бол до- води човека убрзо до краја, док је дуготрајни бол подношљив.“

17 Легендарни син филозофа Питагоре, по причи очев наследник и учитељ филозофа Емпедокла. Поменуте црте Сократа имају извор код Пла- тона, Апол. 20 С и Аристофана, Облаци 362 б, Платон бугпроб. 221. В.

18 У најдубљем миру. Такав мир грчки филозофи зову §а1епе, што заправо значи: потпуна тишина на мору, кад је море мирно као огледало. Већ Демокрит је са овим стањем морске површине упоређивао спокојство душе коју не узнемирава никакав афекат ни жеља или пожуда.

19 Овде Марко Аурелије мисли на атинског генерала и демократа Ле- онта који је пао као жртва атинске тридесеторице, убрзо после пелопонескога рата. Сократ се одупро наређењу да са четири друга крене на Саламину да би га довео у Атину. Упореди Платон Апол.

Књига VIII1 Мисли на Јулија Цезара.2 Аугуст (С. 1и1шб Саебаг Ос1аУ1апиб Аи§ибШб) први римски цар (63. пре

н. е. до 14 н. е.). Хадријан (Надпапиб, 117 -134).3 Луцила, кћи Маркова и жена његовог друга у влади Вера. - Секунда

је свакако жена царевог учитеља Максима, филозофа стоика. - Епитинхан је вероватно име неког царевог ослобођеника. -Диотим (ОЈопшоб) је вероватно Хадријанов ослобођеник. - Антонин је умро 8 марта 161 године н. е. његова жена Фаустина старија још много пре њега, у трећој години његове владе. - Целер је грчки ретор, царев учитељ и секретар цара Хадријана.

4 Харакс (Сћагах), филозоф и историчар из Пергама у Малој Азији, културног центра (поред Александрије) каснијег старог века. - Деметрије је вероватно царев пријатељ, филозоф платоник. - Еудемен (ЕшЈаипоп) је можда отац царевог пријатеља, ретора Аристида.

148

5 Жена Ливија (1ЈУ1а), ћерка Јулија (1иИа), унуци: Гај, Луције, Агрипи- на; пасторци: Тиберије (ТПзегшб) и Друз (Огибиб); сестра: Октавија (Освма). - Агрипа је познати Аугустов војсковођа који је године 27 пре н. е. сазидао у Ри- му Пантеон (који још данас постоји, очуван у потпуности). - Арије (Агетб ОнЈутоб), сгоички дворски филозоф цара Аугуста пред крај првог века пре н. е. - Мецена (Маесепаб, МаесепаПб, С. СИпшб Маесепаб, 8 6 - 8 пре н. е.) заштит- ник („мецена“) римских књижевника, нарочито Хорција, пријатељ Аугустов.

6 Ослобођеници царевог друга у влади Вера.7 Свакако ослобођеници цара Хадријана.8 Етимологија речи „ак11пеб“ (зраци) од глагола ек1е*пеб1ћа1 (ши-

рити се) је, наравно, погрешна. Етимологија је уопште била слаба страна старих Грка и Римљана. Већ Хомер покушава да објасни реч Одуббе̂ б од одуббебЉа1 = љутити се. Дирљиво бесмислене су неке етимологије старих, као на пример: сае1ећб (нежењен) „онај који живи као на небу“, или ациа (=вода) од: а циа шуашиг (која нам користи: вода је, према томе „од којега“). Реч „акп'б, ак1тоб“ доводи се у везу са „пух, пук1бб“ = ноћ.

Књига IX1 Мисли се на XI певање „Одисеје“ (№куш) у коме се приповеда како

Одисеј приноси жртве духовима покојника и на тај начин успева да сиђе у под- земни свет. А може бити Марко Аурелије на овом месту мисли на некију Ме- нипову којој наведене речи лепо одговарају. Већ смо рекли да је цар познавао Менипова дела. Види напомену број 9 у Књ. VI.

Књига X1 Сармати су народи који су живели северно од Понта. У овим речима

цар мисли на самога себе јер је и он ратовао са тим племенима.2 Фрагмент из Еурипида, сачуван код Атенеја XIII599 бб = Гг§. 898 N.3 Место се односи на Платонов дијалог Теетет (Тћеак. 174 О Е), али је

нејасно. Текст је на овом месту доста оштећен.4 Прва три лица су сасвим непозната, Еуфрат је био виђен стоички

филозоф и пријатељ Плинија Млађег. - Еутихион је непознат, тако и Силван. - Алкифрон је име грчког ретора и млађег савременика Лукијановог. - Тропе- офор (Тгора1орћ6гоб) је такође непознат.

5 Упореди Хомерову Илијаду VI, 147 и 149:145 даље:Што ме, Тидејев сине, јуначино, за род ми питаш?Какав је лишћу род, и људма је управо такав:Једно по земљи лишће разбацује вјетар, а друго У шуми брснатој расте, кад прољетно настане доба.

6 Да ли цар мисли, ипак, на своју жену Фаустину и још горег сина Ко-мода?

149

Књига XI

1 Упореди Софокле, Краљ Едип 1393 85.2 Фокион, атински државник, савременик говорника Демостена. Ње-

гово право политичко дело почиње после битке код Херонеје (338 пре н. е.). Својим великим државничким способностима пошло му је неколико пута за руком да спасе Атину. 318 године је срушен и убијен. Али је пре смрти заклео евога сина да се због тога не свети Атињанима.

3 Аполон има епитет „Ми8а$&е5“ = вођа Муза.4 Упореди причу о градском и сеоском мишу у Хорацијевима сатира-

ма, II6,79 §8,5 Пердика (РегсИккаб) је био отац македонског краља Архелаја

(413-399), савременик Сократов.6 Измишљена анегдота о Сократовој жени Ксантипи. Ксантипа (Хап1-

ћГрре = Златнокоса) је Сократу родила три сина. Глас да је била склона свађи (и на основу тога су измишљене анегдоте) има порекло у клеветама киника. Уосталом, саевим је схватљиво што је жена једног човека који није имао ника- квог имања, а волео да не ради него да расправља о свакојаким проблемима бида незадовољна. Па онда ни приче нису без икакве основе.

7 Као што роб не сме да се буни и супротставља жељама и заповести- ма свога господара, тако ни ти (јер си роб) не смеш да се буниш против Судби- не. А Судбина (ћејтагшепе) је основно учење и постулат стоичких филозофа!

8 Хомер (Му85. IX 413.9 Хесиод, Ег§а кш ћетегај 184.10 Епиктет III24,87.

Књига XII

1 Емпедокле (ЕтредоИеб) из Акраганта (А§п§ето) на Сицилији (450 пре н. е.) био је путујући лекар, мудрац, чудотворац. Његов живот (смрт у кра- теру Етне) окружују легенде. Написао је филозофско дело „О природи“: по- стоје четири основна елемента, првобитно уједињена у лопти (,,8рћаГгоб“), али се касније раздвајају. Привлачењем и одбијањем тих елемената („љубав и мр- жња“) ствара се свет. Данашње животиње и људи развили су се из најнеобич- нијих и најсмешнијих ликова („десцендентна теорија“).

2 Катулин је био конзул за време Хадријана 130 године пре н. е. -Л у- пус је био завереник против Хадријана и био је убијен (без цареве дозволе). - Стертиније и Руф су непознате личности. - Баје (Вајае) је било раскошно морско купалиште близу Напуља на обалама Кампаније. Од грађевина је пре- остало само неколико рушевина јер је купалиште пропало заједно са Римом. - Капреје (Каргеа1), данас острво Капри (Сарп), јужно од Напуља, где је римски цар Тиберије провео последњих седам година свога живота. Да ли заиста у ди- вљем разврату као што то легенда прича, или у усамљеничкој повучености, не знамо. - Велија (УаИа) је у Луканији.

3 Број претора (првобитно 6) порастао је касније на 18. Дужност њи- хова је била да приређују игре и забаве за народ.

150

П О Г О В О Р

МАРКО АУРЕЛИЈЕ"ЕУбОУ 0К&ЛТЕ' Т| ТГПУ̂ тол>

&уа0о$ ка! &е1 &\сфХ<)е1\ б т о г а ^ у п , &&\ & е 1 о к & ф л гс*(Копај према унутрашњости: унутра је извор свег добра, и он може непрекидно извирати, уко- лико непрекидно копаш. )1

Марко Аурелије, Самоме себи, VII, 59

•ЛКОЊ АНИЧКА СТАТУА !

Хиљаде парадних статуа начињене су по узору на њу: коњ у равномерном касу носи људску фигуру оде- вену у ратну опрему, рука је патетично уздигнута. Као и у сваком државотворном уметничком делу, имамо утисак лажне помпе, слабо подношљивог колективи- стичког патоса, неискрености. Када је начињена - почетком седамдесетих година другог века, поводом једног царевог привременог повратка из ратова против сарматских и германских племена - представљала је неки вид супституције за прави тријумфални споменик (лук или стуб), нешто као ознака још неизвојеване, али

1 Све цитате из Марка Аурелија дајем у сопственом преводу.

153

очекиване победе, привремено сведочанство о коња- никовој величини. Овај провизорни, недефинитивни карактер пратио је њеног наручиоца кроз цео живот: усуд М арка А урелија били су, а то је виш е него значајно за разумевање његове књиге, случај, нестал- ност и незавршеност.

Почињем са именом, ознаком, дакле, коју смо навикли да посматрамо као трајну особину бића: он га је, као да маркира рзличите животне улоге у којима се налази, мењао неколико пута: К атилије Север по рођењу (121. године н.е.), Марко Аније Вер када га је, по смрти оца, усвојио истоимени деда, Марко Елије Аурелије Вер када га је, да би осигурао наеледника на трону, усвојио Антонин Пије, и напослетку, М арко Аурелије Антонин, када је, 161. године, и сам постао цар. На ову непрекидну мену имена, а то је друга битна одлика целокупног његовог живота, најмање утицаја имао је он сам: различите околности, попут очеве смрти или потребе за континуираним следом владара, терале су га да мења имена и идентитете као што други људи мењају одећу. Ако се чита било које античко сведочанство о њему, упада у очи овај непрекидни недостатак контроле над догађајима: када му је, као десетогодишњаку, умро отац, усваја га деда, а одгаја дедина конкубина. Касније ће (I, 17) ту ситуацију описати као несрећу до које је дошло мимо његове воље. Подучавали су га ретори: није волео реторику. У петнаестој години, цар Хадријан га присиљава да се вери са девојком која је одговарала тадашњим динас- тичким плановима, да би, када се констелација снага променила, исти Хадријан неколико година касније раскинуо ту вердбу и уговорио нову, опет прилагођену вишим циљевима. Тада већ принц, Марко је само стр- пљиво извршавао. Кажу (Бш Сабзшз, 1.ХХ1 35,4) да није желео да га Антонин Пије адоптира и учини престо-

154

лонаследником: победио је, ипак, гах&оп #ети Одбијао је да се пресели из своје куће на Целију у раскошни Тиберијев двор: победили су дворски обичаји. Од седамнаесторо деце умрло му је једанаесторо: морало се покорити силама природе. Очекивало би се да ће му царски положај омогућити да превазиђе стање некон- тролисаног и фрагментарног, и да најзад заокружи, у игри своје, слободне воље, неку животну целину: ни то му није било дато. Тако рећи од ступања на престо пратиле су га надмоћне случајности: претећа држава Парта на истоку захтевала је хитну интервенцију; Гер- мани и Сармати, весници велике сеобе народа, нади- рали су на западу, и учинили да добар део владавине проведе у војним гарнизонима на Дунаву. И управо када је намерио да, 175. године, оснивањем нових запад- них провинција учини крај варварској опасности, морао је да напусти овај план (који никада касније неће бити тако близу испуњења), јер се у Сирији побунио његов генерал, Авидије Касије: требало је угушити побуну. Непрекидни ратови изазивали су непрекидну оскудицу; од 166. владала је непобедива епидемија куге. Само уз крајње напоре, уз перманентно одрицање од себе самог могла се огромна државна творевина одржати на окупу. И он је то чинио, онако како је целог живота допуштао да га воде околности и потребе других, не без, видећемо, извесне резигнације.

Постоји, међутим, у његовој биографији догађај (боље: Догађај) који ипак као да у потпуности припада само њему, и који је, рекло би се, инициран и до кра- јњих консеквенци спроведен његовом вољом: окретање ф илозоф ији . П остоје подаци (у писмима њ еговог учитеља Фронтона) да је у својој двадесетпетој години Марко Аурелије (тада још Марко Аније), наводно под утицајем стоичара Рустика, у потпуности напустио бављење реториком и посветио се, једном и заувек,

155

ф илозоф ији , окрет и одлука крајњ е нетипични за живот изнуђеног одлучивања и фрагментарних подух- вата (и још нетипичнији за младог патриција). Као своје поље међу небројеним конкурентским филозоф- ским школама, подшколама и фракцијама изабрао је, покушаћу да покажем не без разлога, стоицизам, и то углавном његов антрополошки аспект, дакле етику.

СТОИЧКА ЕТИКА

Наивном читаоцу може се учинити да су ствари у стоичком поимању етике постављене наглавце: вред- ности које свакодневни разум држи за елементе људске среће, новац и слава, али и љубав, задовољство, чак и живот сопствене деце, та, дакле, у обичном мишљењу неоспорна добра, представљају овде беспредметни бал- аст, појаве које су с обзиром на категорије среће и несреће савршено ирелевантне (асИарћога). По истом механизму, наравно, у групу људској срећи неиманент- них појава спадају и ствари које се обично сматрају за лоше - смрт, бол или патња. С друге стране, срећа и несрећа непрекидно се и емфатично повезују са пој- мовима добра и зла. Да бих ово појаснио, употребићу један особито драстичан пример, који наводи и Марко Аурелије (IX, 40): чињеницу да нам је дете здраво или болесно у нормалном бисмо језику разумели као чињеницу среће или несреће, не приписујући јој ни на какав начин етичке појмове „добро” и „зло” (ако је дете болесно, то није зло, већ забрињавајуће). Са друге стране, чињеницу да човек А покушава да нанесе штету човеку Б били бисмо склони да протумачимо у кате- горијама добра и зла (конкретно, зла), без икаквог позивања на срећу и несрећу (човек А није срећан или несрећан, он је, банално, зао). Поштен ће стоичар,

156

међутим, за прву ситуацију (болест детета) рећи да је с ону страну добра и зла, с чиме ћемо се интуитивно сло- жити, али и да је с ону страну среће и несреће, што је већ теже схватити (наша срећа није условљена здрав- љем сопственог детета). За другу ситуацију (чињење зла), стоичка би интерпретација тврдила да се може окарактерисати као зло, али тиме и као несрећа (човек А је несрећан зато што чини зло). Оправдање оваквог посматрања људског света представља бит стоичке етике.

У основи лежи строга идентификација врлине и среће, односно порока и несреће: људску срећу пред- ставља само оно што је добро, несрећу само оно што је лоше. Сходно томе, оно што није ни морално добро ни морално лоше (болест детета из претходног примера) не може са срећом или несрећом бити повезано ни на који начин. Овакве, морално неутралне појаве, спадају у категорију морално индиферентног, тј. за област пуног живота ирелевантног.

Ствари се, да резимирам, деле на морално добре, и тиме везане за срећу, на морално зазорне, диа несре- ћне, и на широку класу између ова два екстрема, ни добре ни лоше, чиме ирелевантне за срећу. Овакав став (за почетак делимично упрошћен, в. доле), будући тако драстично удаљен од обичног поимања, захтева онто- лошко утемељење. Стоици су га налазили у свом пан- теистичком концепту, именованом као природа или бог: свет је створен сврховито, и универзално је прожет надређеним рационалним принципом. Пошто је свет сврховит и плански, онда су и његови делови створени са сврхом и планом: срећа се састоји у живљењу у складу са сврхом коју је божанско провиђење одре- ђеном бићу наменило, што значи у складу са врховним принципом, за шта је уобичајена фраза била „живети у складу са природом”. Сада, пошто се људска природа од свих других форми живота разликује поседовањем

157

разума, чиме је најдубље повезана са бож анском промисли, онда, логично, „живети у складу са приро- дом” за људе значи исто што и живети у складу са разу- мом. Разум, опет, будући божанског порекла, налаже само оно што је м орално беспрекорно. Из овако постављених премиса глатко се извлачи закључак да је људска природа предодређена за добро, и да се, природ- но, људска срећа састоји у добром. Систем својом унутарњом конзистенцијом делује необориво. Остаје, међутим, проблем његове драстичне супротстављенос- ти обичном животу: ствари обележ ене етикетом индиферентности представљају све друго само не рав- нодушне и споредне појаве - управо супротно, љубав, здравље, задовољство, сам живот јесу уобичајена мери- ла среће. Стоици су ову дискрепанцију покушали да реше тако што су „индиферентне” појаве, за разлику од моралних, које су везане уз разум, повезали са нижим аспектима човека, са његовим животињским делом, нагоном. Како је и нагон део људске природе, мада подређен и мање важан, тако се и овде може говорити о живљењу у складу са природом, где ће позитивне вредности - здравље и задовољство, рецимо - бити у складу са природом, а негативне - болест и бол - про- тив природе. Овај нижи ниво природног живљења, међутим, у систему ипак остаје индиферентан, тиме што се тврди да човек који је досегао дубљу спознају природе и јединствености свог разума са божанским разумом превазилази ове ниже нивое добра и зла.2 Они остају само као „радије (или преферабилно) добри”, односно „радије лоши”, или, једноставније, мудар ће човек радије бити здрав него болестан, али ако се разболи, он неће томе придавати важност, будући да је

2 Један од патријарха стоицизма, Хрисип, приметио је да се стокатегорија „преферабилно добра индиферентна појава (!)” поклапа са појмови- ма „добро” и „срећа” у обичном језику, што је, наравно, само знак тога да обични језик одражава мишљење не-мудраца (Р1ш. 5к>је. гер. 1048А).

158

превазишао стадиј у коме се ове вредности сматрају кључним за људску срећу3. Епиктет, мислилац који је на Марка Аурелија оставио најдубљи утисак (в. I, 7), извео је из ове дистинкције између морално релевантног и морално индиферентног практичне консеквенце: за основу практичне етике узима поделу на ствари које зависе од наше воље (морално релевантне) и ствари које су од те воље независне (морално индиферентне). У случају првих, мудар човек има обавезу да делује у складу са природом, тј. разумно, тј. да чини добро; у случају других, потребно је остварити неосетљивост (славна стоичка аратћеја), тј. став мирења са оним што се дешава, макар се на нас стуштиле све болести овог света и макар нам поумирала сва деца. Услов, дакле, ж ивота према природи јесте равнодуш ност према ономе што је морално равнодушно (индиферентно), до чега се долази спознајом божанске промисли, развојем, дакле, мудрости. Тако се добија слика етичног диа срећног човека, што је у стоицизму исто што и мудрац, аскетски неосетљивог на бол и оно што други људи називају несрећом, мирног и помиреног, вођеног разу- мом, у потпуности посвећеног добру.

Остаје још да се види како поступати у ситуација- ма које зависе од наше воље: појам добра, наиме, ни издалека није дефинисан тиме што је речено да је добро исто што и живот у складу са природом, односно разумом. Како каже Ф. Јодл4, рећи да је природно живети по разуму, а разумно живети по природи, и да је све то „добро” , не доприноси знатно утврђивањ у садржаја врлине, односно добра, односно среће5: ако не

3 Претпостављам да читалац већ осећа мирис тамјана и звук хришћанских учења: стоицизам, а посебно позни стоицизам чији је представник и Марко Аурелије, имао је несамерљиво велик утицај на формирање хришћанске етике. о чему ће више речи бити касније.

4 Ф. Јодл, Историја етике: 69-70, Сарајево, 1975.5 Сличну примедбу о непрецизираности садржаја добра у стоицизму

изрекли су многи - в. Коплстон, Историја филозофије, I: 432, Београд, 1989.

159

знамо прецизно у каквим се облицима понашања добро састоји, немогуће нам је да их се придржавамо, и да тим путем досегнемо срећу. Стоици су стога усвојили пла- тонички систем четири основне врлине (које су све изведене из једне битне врлине: спознаја природе илити бога): то су разумност, правичност, храброст и уме- реност; остали облици доброг изведени су и секун- дарни. Поставља се питање због чега су баш ови обрас- ци понашања проглашени основним; уз то, примећује се да су све базичне врлине одређене друштвено, тј. да је свака од њих релациона, везана за односе унутар људске заједнице: питање је због чега је друштвени аспект човека узет за пресудан. Из премиса стоичке етике, наиме, сасвим је м огуће извући супротне закључке: ако је стицање спознаје пут ка одбацивању вредности свакодневног живота као мудром човеку ирелевантних, онда би се могло помислити да је пут мудраца у ствари пут негације свакодневног живота, дакле аскеза, пустињаштво или анархизам, у сваком случају одбацивање заједнице. Овакав су закључак, да ствар буде занимљивија, из премиса налик на стоичке извукли следбеници Диогена из Синопе, киници, који су, упрошћено, проповедали самодовољност мудрости,и, консеквентно томе, ништавност друштвених норми, физичких ужитака и дарова судбине.6 Насупрот томе, стоицизам за битну одлику своје етике има управо ужљебљеност у заједницу, праћену најстриктнијим поштовањем њених идеално постављених норми: мудар илити срећан човек треба да поштује родитеље, да слуша учитеље, да воли домовину и пријатеље, да се ожени, израђа децу, бави се активностима усмереним на добробит заједнице7, и томе слично (готово би се

6 Етичко учен>е стоичке школе, још занимљивије, у ствари је и настало као одбацивање екстремнијих сгавова киника: оснивач стое, Зенон из Китиона, био је ученик славног киника Кратета.

7 Слику комбинације особина и активности коју мудрац и срећан човек треба да испољава у прилично екстензивној форми даје сам Марко Аурелије, и

160

рекло да чујемо глас каквог калвинистичког пастора). Киници су, просто, одбацили свет; стоици своју посеб- ност граде управо на његовом прихватању. К ако, међутим, помирити равнодушност према свету и исто- времено активно учествовање у свету, и то поштујући све њ егове норме? О бразлож ењ е је опет, као и у случају стремљења ка добру, онтолошко: врховни прин- цип, бог илити природа, уобличио је човека као биће које разумом чини добро у оквиру заједнице, односно начинио га је као друштвено биће (идеја потиче још од А ристотела). С тога је , опет у складу са идејом о бож анском провиђењ у и сврховитости козмоса, у природи човека да буде у заједници, и у природи му је да делује у правцу њеног очувања и напретка. Како је живљење у складу са природом услов среће, тако се за срећног (односно мудрог) има сматрати само онај који делује у оквиру заједнице и за њену добробит, а путем основних врлина. Тако се концепцијом среће као исправног друштвеног деловања оправдава „основ- ност” разума, храбрости, правичности и умерености (или самоконтроле). За комплетно одређење доброг друштвеног деловања потребно је још само утврдити шта је то заједница. Ако се пође од свеприсутне пан- теистичке тезе, онда је божански принцип у сваком човеку једнак, и идеје о социјалној, регионалној, етничкој или расној разлици међу људима једноставно падају у воду. На њихово место ступа заједница свих људи (стоици су сковали реч козтороШез - грађанин света), у којој је једино дискриминативно мерило сте- пен мудрости, односно освешћености божанства унутар себе. Деловање у корист заједнице онда се има проту- мачити као деловање за сопствене Митетскеп, за скуп

то у првој књизи свог дневника, у којој исписује захвалне успомене на људе одкојих се његов живот састојао: посебно су инструктивни описи три филозофа и учитеља, Рустика, Максима и Секста (I, 7; I, 9; 1,15), као и његовог адоптивногоца Антонина Пија (1,16).

161

јединки, дакле, са којима смо најуже повезани. Ако је човек - путем богатства, положаја или моћи - способан да делује у корист ширег круга, или чак читаве зајед- нице (која се, наравно, када се пређе на образлагање конкретне етике, обично донекле сузи са читавог човечанства на постојеће државне творевине), у том случају, дакле, човек је обавезан да делује на добробит читаве те заједнице8.

Тако је стоичка етика, полазећи сваки пут од онтолош ког монизма, доспела до онога ш то се у Упанишадама именовало речима с1апа, АауаЛћуат, с1ат- уага (дајте, саосећајте, контролишите), и што ће се кас- није у хришћанству именовати речју милосрђе. Није без значаја што се појам милосрђа, иако је код ранијих стоика (особито код Епиктета) имплициран, први пут експлицитно помиње управо код Марка Аурелија (нпр.II, 13; III, 6).

ЦАР-ФИЛОЗОФ

Тешко да ће се икада сазнати који је био конкре- тан повод да Марко Аурелије у двадесет и петој години одустане од реторике и посвети се (глагол треба схватити у дословном значењу) филозофији. Узрок је, напротив, савршено јасан: у егзистенцијалну слику човека за кога је све већ било одређено, и чија воља нити је могла утицати на догађаје нити је успевала да доспе даље од фрагмента, у егзистенцијалну слику

8 Етика коју сам овде оцртао само је оквир у који су разни филозуметали различита, често сасвим противречна тумачења појединих проблема: великих је расправа било, рецимо. око тема какве су порекло зла, односно теодицеја, или однос монистичког детерминизма и слободне воље. Од њих сам у овом приказу одустао не толико због недостатка простора, колико због њихове „уже стручне” природе, тако рећи техничког карктера: за Марка Аурелија, који је овде од примарног интереса, филозофија није била наука у смислу знаности, већ полурелигиозно искуство самоспознаје, те сам се и ја ограничио на оне аспекте који отварају врата оваквом доживљају.

162

таквог човека, дакле, стоичко одрицање од света и његово поновно прихватање, али са позиције која је изнад, а не у, уклапало се као елемент слагалице, или, боље, као оквир слике, који јој, ограничавајући је, даје какав-такав смисао. Остали тада актуелни системи нису се са овим могли мерити: епикурејско начело задово- љства и повлачења није му, као будућем цару, било дато, различите скептичке школе имале су за циљ све друго осим давањ а кохерентног ж ивотног става, мистички култови (међу њима и тадашње хришћанст- во) имплицирали су интелектуалну празнину и супрот- стављеност државном систему (данас бисмо рекли естаблишменту), што се интелигентном и несигурном патрицију никако није смело десити. Стоицизам је, насупрот томе, пружао сва оправдања: ако други људи или случај управљају мојим животом, то не треба да ме погађа, јер је за моју срећу ирелевантно; ако ме, једна за другом, снађе низ несрећа, моја свест о вишњем принципу у мени рећи ће ми да то није несрећа, већ суд- бина, нешто што није повезано са мном; ако осећам да је живот који ми је намењен само скуп обавеза према другима, ја знам да он то и треба да буде, јер је живот због других део људске природе; ако ми, најзад, све то постане претешко, моја дужност, дужност судеоника у божанском, јесте да контролишем налете слабости и подвргнем се општем закону. Интернализовати овакав систем значило је, очито, бити спреман на све, од досаде парадне царске егзистенције до озбиљних ужаса рата и смрти: све је било дужност и све је било рав- нодушно. Много пута је примећено да дело М арка А урелија не садржи готово ниш та од разгранате стоичке логике, епистемологије и метафизике9, већ се ограничава на етику. Исто тако, видљив је савршени

9 А. 1.ебку: СеасМсШе с1ег §пес1тсНеп Шегашг: 978, Берн, 1971: Мттит Vоп Мешрћу5(к, Махттит ап еШзсћег Ро1ет.

163

недостатак стандардног техничког апарата филозоф- ског дела, хипотеза, побијања и доказа, уместо којих се јавља језик религозног знања: стоицизам му није био потребан као знање ради знања, самодовољна интелек- туална игра, већ као костур за стално недовољан жи- вот: Стално се враћај филозофији да се уз њу обновиш: она ће учинит и да ти и живот на двору и ти сам изгледате подношљиво (VI, 12).

Пажљиви читалац књиге „Самоме себи” неће, међутим, тако лако поверовати да је цар савршено глатко усвојио надљудске принципе стое, чиме се, веру- јем, могу објаснити особени тонови који се повремено чују у њ еговој варијанти стоицизма. М ноги10 су приметили да је филозофија Марка Аурелија препуна резигнације: мисли се, пре свега, на одустајање од величине и потпуности. У једном позном запису, тако, стоји: Не надај се Платоновој држави. Нека ти доста- је ако се и најбезначајнија ситница помери са мртве тачке (IX, 29). Призвук одустајања, и те како приметан у овом исказу, слабо се или никако не слаже са непобе- дивошћу стоичког мудраца. Резигнација је, међутим, преслаба реч за неке друге одломке, којима би приста- јала једино етикета гађења на свет. Бирам неколико најупечатљивијих: Трајање људскоГ живота само је тренутак, његово бивство непрекидна река, опажаји нејасни, а тело плен црвима; душа је вртлоГ, судбина непрозирна, суд друГих безначајан. Укратко, све што је од тела само је река, све од душе сан и дим, живот је рат и боравак у туђини, слава заборав (II, 17), затим безбројна набрајања славних људи који су сада мртви и ниш тавило, једнако као и најбезначајнији живи створови (нпр. III, 3; IV, 32; IV, 50; VI, 24; VIII, 3), или у антици нечувено помињање телесно ружног и наказног

10 Е. Кепап, Магс-Аиге1е: р. 208, Рапз. 1886. А. Риесћ. ор. ск : XIV А 1.еор. ск.: 979. •

164

(V, 28; VI, 13; VIII, 24). Укратко: Оно за чиме људи у животу теже испразно је, трулеж и бесмислица, а људи сами налик су на псе који се међусобно Гризу или на свадљиву децу која се час смеју, час плачу. Додајем да је једино Марко Аурелије из стоичке доктрине о вечном уништавању и обнављању света извео закључак о безвредности појединачног људског живота, који ће се у бескрајном низу огледала бескрајно понављати (нпр. IX, 1). Као да је било потребно унизити уобича- јене вредности до најниже тачке, презрети чак и добра за антички свет непрепорна, какви су интегритет тела, душа, слава или интелектуално деловање; има у свему томе, да употребим оксиморон, сувише страсне мржње. Чини се да је захтев за потпуном равнодушношћу према свету био претежак, или једноставно немогућ: да би се томе макар приближило, морало се прибећи само- убеђујућим аргументима о његовој апсолутној безвред- ности (чега у тат$1геат стоицизму нема).

Упечатљиви су и одломци у којима се равно- душност покушава остварити тешењем које почива на логичким инверзијама: тако се тврди да несрећу не треба сматрати несрећом, већ треба бити свестан да ово поднети храбро јесте срећа (IV, 49). Сасвим лична нота осећа се у IX, 40, где Марко Аурелије, путем истог логичког трика, долази до закључка да други могу да се моле боговима са речима Не дај да изГубим дете, док онај који је спознао природу свемира и остварио равн- одушност мора рећи Не дај да се бојим Губитка дете- та. Покушај да се болна ситуација замени доживљајем ситуације, тј. да се конкретно искуство замени контем- плацијом искуства не делује ни најмање убедљиво.

Заш то је баш М арку А урелију пало у део да оптерети чисту стоичку грађевину тако очитим показа- тељима немогућности да се свет одбаци и да се у њему истовремено активно учествује (а једино се тако може растумачити то што је морао да учини свет несразмер-

165

но одвратним, и то што у неразмрсивим ситуацијама прибегава софизмима)? Стандардни одговор је да је томе крив 2еи%е15г, прве назнаке распадања Империје11. Сумњам. Пре би се рекло да је ствар у томе што су сви претходни стоици били научници, професионални филозофи, људи, дакле, који се мишљењем баве на надличној разини, и који, што није безначајно, пишу са намером да своје списе публикују. Марко Аурелије је писао за себе и, као што сам рекао, филозофију је примио као вид личне религије, као регулатор свакод- невног искуства: природно да је, непосредно конфрон- тирајући сопствену стварност и мишљење, наилазио на неслагања које професионални мислилац не мора да опази. У ствари, неколико биографских детаља из античких извора упућују на то да је у драстичним живо- тним ситуацијама и сам морао постајати свестан донек- ле теори јског карактера стоичке равнодуш ности (арагћеГа): тако читамо (Нтопа Аи§тга, Магс. 29, 10) да је целу 176. годину, када му је умрла жена, Фаустина, провео у најдубљој тузи; да је потом, да осветлим и други крај скале, до краја живота живео са љубавни- цом; свог савладара, Луција Вера, наводно није волео и повремено је то јасно показивао (ЉШеш, 20,6-7); у гневу је наредио да се побуњеном генералу Авидију Касију одруби глава, али је касније, као да окајава грехе, свим осталим побуњ еницима дао опш ту амнестију (Бш Саббшб, 1ЈСХ1,27,4). Ова изложеност ударцима, сау- чесништво у свакодневици, и истовремено интелекту- ално и емотивно одбијање да јој се призна било каква улога, иако умањују системску кохерентност у његовом делу, додају му, ма како то парадоксално звучало, аут- ентичност, узбудљивост и, исписаћу једну прокажену реч, поучност.

11 \У. ТћеПег. Магс Аигек 5еЊзЉе1гасИшп§еп: п. 52, 2ипсћ. 1951, А. Ееор, сп: 980.

166

Саучесништво у свету се код Марка Аурелија, међутим, није испољавало само у сувише упорном покушају да се он негира. У многим ће се записима, под наслагом стоичких максима и уздисаја самомржње, осетити нешто као болна блискост са појавама, естет- ска осетљивост, извесна еротичка укљученост: свет, упорно негиран, неумитно се враћао. Прво, и најбанал- није, веома често се у његовим забелеш кама јавља мотив филантропије и радикалног алтруизма. То, међутим, није супериорно друштвено деловање раних стоика12 (делуј за заједницу зато што си јачи од свих њених чланова), нису то чак ни „топли осећаји према човечанству” (Риесћ) великог стоичког етичара Епик- тета: у питању је извесно, понегде (као код разних величатеља „славјанске душе”) плачљиво изражено сапатништво, и имплицирано самосажаљење (II, 13; III, 6). Везани смо за човечанство, и подносимо његове боли (III, 6; V, 20); штавише, Људи су створени једни због друГих. СтоГа им или помози, или их подноси (V III, 59; слично у IX, 11). Теоријску основу за ову разнеженост пред Другим Аурелије покушава да фор- мулише у VII, 22: Особеност је човека да воли и оне који су посрнули. То је зато... што сте браћа, што они Греше из незнања и несвесно, што ћете убрзо и тш и они умрети... То би требало да значи да је онај који се, неком милошћу провиђења, успео до спознаје добра и зла дужан да упути и помогне онога који је пао. С друге стране, осећа се да је сасвим избледела првобитна стоичка дистинкција између мудрог и не-мудрог: без обзира на бесконачно мантричко понављање тезе о срећи и различитости мудраца, рекло би се да је јасно

12 Рани стоицизам инсистирао је на строгој подели између мудраца и оних који то нису (технички је термин био „будала”): о дијалектичким вра- толомијама извођеним ради уклапању оваквог поимања разлика међу људима у идеју у свеопштем братству види А. А. Јот§-0. N. бесИеу, Тће НеИетвпс РНИозо- рћегз, у о 1. I: 423-437, Сатћпс1§е, 1987.

167

осећао да разлике у несрећи нема. Разнеженост над човечанством, стога, јесте разнеженост над сопственим ликом, те алтруизам овде треба тумачити у светлу поз- натог механизма замене теза.

Д алеко је занимљ ивији један други аспект ушуњавања профаног код Марка Аурелија: литерату- ра. Експлицитно је тврдио да презире вербалне умет- ности (I, 17)13; с друге стране, међутим, прирођена осетљивост, коју, верујем, сваки читалац може да наслути, гонила га је да од неких својих дневничких бележака начини минијатурна ремек-дела, онај тип прекрасних вербалних предм ета који се, једном прочитани, непрекидно враћају. Смрт у његовој интер- претацији наговештава воће и презреле плодове ране Рилкеове поезије: Ову честицу времена која ти је дата проведи у складу са природом, а затим се од ње рас- шави са благошћу, као да пада зрела маслина, и у паду благосиља земљу која ју је родила и захваљује се дрве- шу на коме је изникла (IV, 48). Тешко је поверовати да овако рафинирана метафора, у потпуности уроњена у чулно, потиче од некога ко спољни свет озбиљно држи за помало одвратан привид. Још једна рилкеовска метафора смрти, са концизношћу оријенталне поезије: Многа зрнца тамјана падају на олтар: нека раније, нека касније. Разлике нема. (IV, 15). Не мањка ни ли- терарних реминисценција: обраћање и молитва соп- ственој полуперсонифицираној души у античкој се књижевности јављају бар од Архилоха, неких седам векова пре Марка Аурелија. Код Аурелија је, у складу са укусом времена, форма барокно елаборирана: Хо- ћеш ли икада, моја душо, бити добра и искрена, једна и

13 Податак (От Сазз. 1.ХХ1, 1, 2) да је, када је постао цар, понопохађао предавања из реторике ни на који начин не противречи овој његовој тврдњи: дужност цара била је да држи говоре, и жеља да се та дужност обави долично сасвим је у складу са стандардним стоичким учењем о дужностима према заједници.

168

нага, видљивија од своје телесне одеће? Хоћеш ли икада осетити сласт задовољства свиме и љубави према свему? Хоћеш ли икада бити испуњена и пот- пуна, без жаљења, без жудње за човеком или ствари који би ти донели насладе, без жудње за још времена да још мало уживаш, за неким местом, земљом, за уГод- ном климом , за м илим љ удима? (X, 1). П ревод покушава да пренесе раскошну употребу поетских средстава: брижљиво варирано понављање, тражена поређења, витменовско набрајање. Шта значи овако промишљена поезија (усуђујем се да је тако назовем) у једном филозофском дневнику, књизи која првобитно није ни требало да буде објављена? Препуштање овозе- маљском задовољству у лепоти речи и попуштање пред чулном лепотом света. Чини се да је, као сваки интро- верт, филозоф био осетљив на визуелно, и да је, као сваки брз ум, повезивао слике са речима без икакве тешкоће. Свет је, изгледа, ипак био достојан учество- вања, и то на примарној, чулној равни.

Недостатак имунитета на естетско вероватно је додатно поткопавао негаторску и дужносну етику стое. Недостатак имунитета на мундана задовољства чинио је то сасвим извесно. Постоје подаци да је Аурелије у младости био склон племићким забавам а, лову и јахању, као и уживању у телесној снази: стоицизам му је донео контем плативност, али и готово аскетско испошћавање, бледило, често побољевање. Тело се, изгледа, морало сурово кротити. Као и у случају вер- балних творевина, и овде је успех био само половичан: Хлеб се, рецимо, док је у пећи, понеГде распукне: ове напрслине, настале независно од пекареве вештине, некако припадају уз хлеб и на особит начин потичу жељу за јелом. Па онда смокве: када су на врхунцу зрелости, распукну се. Презрелим маслинкама пред падом сама близина труљења даје неку особену лепо-

169

ту. Класје које се повија ка доле, боре на челу лава, пена што навире на уста вепрова, и ко зна шта још; ...(мудар човек) ће чељуст истинских звери гледати са истим дивљењем као и њихове имитације од руку сликара и вајара; његово ће искусно око моћи да ужива у зрелој лепоти неке старице или старца, једнако као и у заводљивим ликовима младости (III, 2). Превише је суптилног задовољства у лепоти случајног која се овде проповеда, и превише визуелне насладе.

Оно што покуш авам да покаж ем јесте да је Марко Аурелије, да би се присилио на равнодушност и да би образложио недостатност свог живота, покушао да од света начини позорницу патњ е и стрпљивог вршења мучних дужности, а да је истовремено, инди- ректно, величао свет. Његово дело се услед тога нашло у двоструком процепу: личном и филозофском. Фило- зоф ска двојност тиче се више прве, песимистичке стране. Стоицизам, чија је основна премиса свеприсут- ност божанског, дакле иманенција, дакле монизам, већ услед логичке кохеренције није могао одузети вредност ф изичком свету: уколико је божанска промисао у свему, ништа не може бити лош е, бесврховито и безвредно. Равнодушност мудраца и учествовање са те узвишене позиције правдају се хијерархијом вредности, на чијем је врху оно најсличније чистом божанском, разум, а не процепом између вредног и безвредног. Уколико, међутим, са Марком Аурелијем прихватимо ниш тавност света и произилазећу св^вредност божанског, онда је то увођење дуализма на мала врата, а то значи трансцендентност бож анства, њ егово бивање-изван, дакле докидање монизма. Свет се код њега појављује, додуше још увек не доведено до крајње консеквенце, као отуђен од примарне силе: иако је вер- бално још увек на делу универзална повезаност и једин- ство, довољно је било употребити мало измењене речи,

170

и добили бисмо првокласни трансцендентни дуалисти- чки систем, хришћанство.

Личну подвојеност довољно сам илустровао. Парадоксално је што је будући цар покушао да усвоји стоичку етику да би наметнуо ритам, контролу и смисао свом расцепканом животу, а она је у рукама пре- осетљивог и преинтелигентног цара и сама постала не само недовољна, већ и проблем зт %епеп$: будући прих- ваћена са религиозном преданошћу, захтевала је пот- пуну усклађеност личности са својим правилима; будући недовољна, узроковала је непрекидно престу- пање изван својих преуских оквира, па затим опет прав- дање због ових преступања, и тако у недоглед. Рекло би се да сваки покушај прихватања нечега као коначног и датог претвара свет у супротно од жељеног, разарајући га у још мање фрагменте, отварајући нове пукотине тамо где их дотад није било. Храброст да се овако неш то покуша и истрајавањ е у експерименту јесу инхерентне врлине Марка Аурелија.

КОЊ АНИЧКА СТАТУА IIСада можемо другим очима сагледати чувену

коњаничку статуу на Капитолу: коњ као да жели да се отргне; коњаникова испружена рука није патетични знак, већ покушај држања равнотеже; ако се концен- тришемо на лице јахача, видећемо да су му очи преве- лике, са рељефно урађеним зеницама, да су образи упали, усне сензуалне, брада подшишана на начин грчких портрета, и да цео лик стоји негде између хришћанског свеца и уживању склоног цара Хадријана. Тако схваћена, статуа више није лажно узвишена пред- става моћи Државе: она је пре аутентично узбудљива слика балансирања између управљања и препуштања, унутар превеликог броја задатака који се непрекидно постављају.

Дејан Машић

171

Превод Албина Вилхара једини је српски или хрватски превод Марка Аурелија. На словеначки га је превео Ап1оп боуге: Опехтк сетгја Магка АигеИја, Цјиђ1јапа 1934.

Од старијих стоика сачувани су само фрагменти, те се највише изворних података за њихов систем може наћи у списима познијих писаца који су их прерађивали или екстен- зивно наводили. Најзначајнији су већином преведени на српс- ки: Диоген Лаертије: Животи и мишљења истакнутих фило- зофа , прев. А. Вилхар, Београд, 1973; М. Т. Цицерон: Фило- зофски списи (Лелије, Катон Старији, О дулсностима, Сцип- ионов сан), прев. Б. Гавела, В. Томовић, Нови Сад, 1978; М. Т. Цицерон: О крајностима добра и зла, прев. П. Пејчиновић, Сарајево, 1975; М. Т. Цицерон: Расправеу Тускулу, прев. Љуб. Црепајац, Београд, 1974; Л. А. Сенека: О гневу , прев. М. Ђурић, Београд, 1959; Л. А. Сенека: Писма Луцилију, прев. А. Вилхар, Нови Сад, 1978.

Од литературе на страним језицима, пре свега треба издвојити изврсно двојезично издање (грчко-француски): Магс-Аиге1е: Ретеез, 1ех1е е!аћН е! 1гас1ш1 раг А. I. Тгаппоу, ргеГасе сГ АЈте Риесћ, Рапз, 1925. Веома добар коментар даје К. В. КиГћегГогс!: Тће МесИтпопз о / М. АигеНш. А 5гис1у, 1.опск>п, 1989. Најпознатија монографија о Марку Аурелију је књига А. К. В1г1еуа Магст АигеИш, Сашђпс1§е, 1987.2

Добар и модеран приказ стоичког система може се наћи у: А. А. 1>оп§-0. N. бесИеу: Тће НеИетзИс РћИозорћегз, 1-2, Сатђпс1§е, 1987; детаљну монографију написао је Мах РоћЈепх: Оге 5 ш . Сезсћгсћге етег §е!5ћ§еп Вех\>е§ип§, 1-2, ОбПш^еп, 1947- 8, док се проблемима етике специфично бави В. 1гшоо<± ЕМсх апс! Нитап Аспоп т Еаг1у ЗШЈсгзт, Ох1шс1,1985.

ЛИТЕРАТУРА:

172

С А Д Р Ж А Ј

Самом себи ................................................................... 5Прва књига .............................................. ......... 7Друга к њ и га ........................................................ 16Т рећакњ и га ........................................................ 23Четврта к њ и га .................................................... 31П етак њ и га .......................................................... 44Шеста књ ига........................................................ 57Седма књига ...................................................... 70Осма књига ........................................................ 83Девета к њ и га ...................................................... 96Десета књига ...................................................... 108Једанаеста књ ига................ ............................... 121Дванаеста к њ и га ................................................ 132

Објашњења .............................................. •.................. 141

Дејан Матић: Марко Аурелије ................................ 151

Марко Аурелије АнтонинСАМОМ СЕБИ

Издавач МИЈ1ПРОМ, Горњи Милановац

За издавача Предраг Новаковић

Уредник Ненад Новаковић

Коректура Љиљана Новаковић

Графичка опрема Вељко Тројанчевић

Штампа ЛИТОПАПИР - Чачак

Тираж 1000 примерака

МИЈ1ПРОМ, Горњи Милановац Хајдук Вељкова 9, тел (032)711-792

С1Р - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

14 Марко Аурелије

МАРКО Аурелије АнтонинСамом себи / Марко Аурелије Антонин ;

превео са грчког Албин Вилхар ; приредио и поговор написао Дејан Матић. - Горњи Милановац : Милпром, 1998 (Ч ачак: Литопапир). - 172 стр .; 21 сш. - (Мала морална библиотека)

Тираж 1000. - Поговор: стр. 153-171. - Библиографија: стр. 172.

17.03(37)а) Марко Аурелије Антонин (121-180) б)СтоицизамИД=64875532

шМАЛА МОРАЛНА БИБЛИОТЕКА

1. Балтазар Грасијан:ВРЕЛО МУДРОСТИ /1994/

2. Никола-Себастијан Рок Шамфор: МАКСИМЕ И МИСЛИ /1994/

3. Ралф Валдо Емерсон: УПРАВЉАЊЕ ЖИВОТОМ /1997/

4. Марко Аурелије Антонин: САМОМ СЕБИ /1998/