Miriam O`Neal

AUSTRALIJSKA ROMANSA

Prvo poglavlje

Za vreme leta avionom iz Londona, Liza se potajno nadala da će Dirk Lankaster biti na

aerodromu u Pertu da doĉeka svog sina. MeĊutim, ne bi bila iznenaĊena i da ne doĊe.

Kroz okno aviona s jedne strane se video okean, a s druge ravnica nalik na pustinju koja se

pruţala u beskonaĉnost, smedecrvena ispod sunca koje je prţilo. Kroz nju je išao ravan, siv put

kao brazgotina u pejzaţu. Oblak prašine dizao se oko velikoga stada ţivotinja koje su s ranĉeva

iz unutrašnjosti zemlje išle prema ravnicama s više trave.

Svaki put kad se avion spuštao, Barni ju je pitao jesu li stigli, a ona mu je odgovarala kako

moraju još da se voze. Jadan deĉak, bio je umoran, mislila je. Preplašena, nadala se da će ipak

sve dobro proći, da će se za nekoliko nedelja Barni pri vici na novi ţivot, a ona će se vratiti u

Englesku. Sad kada je njena roĊaka Elen, Barnijeva majka, bila mrtva, dete je pripalo ocu i ona

ga je vodila njemu u Australiju.

Najzad su stigli u Derbi, aerodrom najbliţi Jaravongi. Sa zebnjom je uzela njihov ruĉni prt-

ljag, Barnijevog plišanog medu i nekoliko ilustrovanih ţurnala koje je ponela. Trenutak kasnije

su izašli iz aviona.

– Jeste li vi gospoĊica Harlou? A ovaj mali, Barni?

Okrenula se i našla licem u lice s mršavim muškarcem pedesetih godina, preplanule koţe.

– Ja sam Bil Tagart – predstavio se pruţajući joj ruku. – Dirk mi je naredio da doĊem po vas

helikopterom.

– Helikopterom?

– Jaravonga je odavde daleko još sto kilometara.

Iz vazduha se divila predelu koji se pred njom širio.

– Koliko dugo ćete biti kod nas? – upitao je Bil posle nekoliko minuta. – Bila bi šteta da se

odmah vratite.

Nemirno je pogledala Barnija pre nego što je odgovorila.

– Ništa nije dogovoreno, ali mislim da neću ostati dugo.

– Dirk bi bio zadovoljan da neko brine o malom. Dora Dadţer vodi domaćinstvo, ali ona ne

moţe sve. Što se Dirka tiĉe, on nikad nije kod kuće.

– Hoćete reći da ne postoji niko ko bi vodio brigu o deĉaku? – upitala je zaprepašćeno.

– Ne, ali Dirk će već naći rešenje. Bila je besna. Reći će mu šta misli o tome.

– Oĉekivala sam da će nas doĉekati na aerodromu.

– Zauzet je na rancu.

– Naravno! Ali... sina nije video dve godine.

– Moţda mu je draţe da se ponovo vide kod kuće... Pogledajte! Stiţemo!

Ostala je bez daha. Nekoliko razliĉitih zgrada grupisanih oko ljupke kuće na dva sprata sa

širokom verandom kolonijalnog stila, okruţenom divnim cvećem. Oko nje su razasuta manja

zdanja, staje i hangari. Desno, straga, nalazio se veliki ograĊeni prostor za konje. Iza kuće se

videla plava mrlja bazena. Bio je okruţen velikom terasom s grmovima i cvećem koji su stvara-

li ostrvca sveţine. Nešto dalje, teren za tenis okruţen egzotiĉnim stablima. Sve je delovalo

poput oaze zelenila i civilizacije usred stenovite i neplodne pustinje.

Mladi crvenokosi muškarac pošao im je ususret. Imao je samo pantalonice kaki boje i Liza je

pomislila kako mora daje svestan svog lepo graĊenog tela. Bil ih je upoznao.

– Lari Kemp, gospoĊica Harlou. A ovo je Dirkov sin Barni, Lari.

Lari se nije ni osvrnuo na deĉaka, već je svu paţnju usmeno na Liţu.

– Poĉinjem da verujem u ĉuda. Mislio sam da na stotinu kilometara oko nas ne postoji lepa

ţena, a sad nam s neba pada prava lepotica.

– Prestani da trabunjaš – prekine ga Bil – i budi od koristi. Uzmi prtljag.

Krenuli su prema kući i tek tad je primeti visokog, mišićavog muškarca, u farmerkama i

kockastoj košulji. Posmatrao ih je s vrha stepeništa. Nije se ni pomakao niti je krenuo prema

njima.

Liza je oklevala u dnu stepenica, steţući Barnijevu ruku.

– Dobar dan, gospoĊice Harlou – progovorio je – ili bi bilo bolje da vas zovem Liza.

Glas mu je bio tvrd, odseĉan, bez imalo topline.

– Bile, Lari, unesite kofere. Dora će vam pokazati sobu.

Ĉekao je da udu u kuću pa se tek onda okrenuo sinu i pruţio mu ruku.

– Zdravo, Barni, mora da si umoran, zar ne?

Liza ohrabrujuće gurne deĉaka prema ocu, ali uplašeni Barni je napravio dva koraka, ne pre-

stajući da ga gleda. Više se nije zanimao za deĉaka, okrenuo se prema njima i dao im rukom

znak da udu u kuću.

– UĊite, upoznaću vas s Dorom. Unutrašnjost je bila prijatno sveza.

UĊoše u prostran salon. Levo je bio veliki kanabe presvuĉen zelenom koţom i do njega niski

sto na kom su bile figurice od poliranog kamena u obliku bizona, zdela od kalaja. Desno je zid

prekrivala polica s knjigama. Duboke naslonjaĉe kao da su pozivale na odmor. U svemu tome

se osećala jedna vrsta muške strogosti. Je li Dirk izbrisao svaki Elenin trag?

Prošli su kroz staklena vrata i našli se u velikom predvorju, odakle se penjalo na sprat. U dnu

hola su se otvorila vrata i propustila bucmastu ţenu vedra lica. Brisala je ruke o kecelju. Sred-

njih godina, imala je smeĊu kovrdţavu kosu, a lice joj je bilo pokriveno pegama.

– Vi mora da ste gospoĊica Harlou! – rekla je ne ĉekajući daje Dirk predstavi. – Jeste li dob-

ro putovali?

– Jesmo, hvala. Vi ste gospoĊa Dadţer, ţarne?

– Da, ali svi me zovu Dora – klekne pred Barnija i buĉno ga poljubi u obraz.

– Pa ti si sad veliki deĉak! Kad sam te poslednji put videla nisi bio veći od tek roĊenog ken-

gura.

Barni plaho spusti glavu. Dora se nasmejala i prstima prošla kroz njegovu svilenkastu kosu.

Zatim ustane i Odvede ih u njihove sobe. Dirk nije išao za njima, ali kad se Liza osvrnula, vide-

la je kako ih posmatra. Pogledi im se susretnu. Onda se on okrenuo i brzo udaljio.

Soba je bila sveza kao i salon. Zidovi su bili svetloruţiĉasti, dve fotelje su bile uz mali okru-

gli sto, prekriven pastelnim stolnjakom. Vaza je bila prepuna hibiskusa opojnog mirisa.

– Evo vaše sobe, gospoĊice Harlou! Barnijeva je preko puta vaše. Mislila sam kako je najbo-

lje da bude uz vas. DoĊi, maleni, moram nešto da ti pokaţem.

Barni je uzviknuo od zadovoljstva kad je na podu medu mnogobrojnim igraĉkama ugledao

elektriĉni voz sa šinama, mostovima, stanicama. Na trenutak se Liza ponadala da je Dirk za sina

pronašao jednu od svojih starih igraĉaka, ali ju je Dora razoĉarala rekavši daje to igraĉka njenog

sina.

Liza se vrati u svoju sobu da se presvuĉe. Bila je zamišljena. Njena osećanja o toj zemlji bila

su dvojaka. Njena roĊaka nije podnosila ovaj kraj, ali je Liza odmah osetila kako je ova zemlja

privlaĉi. Moţda zbog svoje tvrde lepote i treperavih boja.

Sišla je u prizemlje. Dora je već servirala ĉaj na verandi. Bilo je mnogo malih sendviĉa s

buterom i šunkom i domaćeg keksa.

– Gde je gospodin Lankaster?

– Mislite, Dirk? Ne znam taĉno, ali ćete ga videti za vreme ĉaja,

– Zar nije ovo nešto poput ĉaja?

– Ah, to je nešto poput ruĉka – odgovorila je smejući se Dora. – Ovo što mi nazivamo ĉajem

zapravo je veĉera. Dirku je najvaţniji jutarnji obrok. Smem li vas neĉim ponuditi, gospoĊice

Harlou?

– Zovite me Liza, a ako biste sa mnom popili solju ĉaja, bilo bi mi drago.

– Rado. Prvi put ste u Australiji?

– Da, prvi put, nikad nisam napustila Evropu.

– Šteta što ste došli u ovakvim okolnostima – reĉe Dora, gledajući krajiĉkom oka Barnija. –

Kakva tuţna priĉa... Saobraćajna nesreća? Zar ne, bila je s nekim muškarcem?

– Da, s prijateljem. Ostali su na mestu mrtvi.

– Dirk nam nije ništa rekao, samo daje Elen smrtno stradala. Isto kao kad je otišla. Ne usu-

Ċujem se da izgovorim njeno ime, on bi me ubio!

– Iz poĉetka se ĉinilo daje njihov brak uspešan – prisetila se Liza tuţno. – Bili su tako lep

par, hoću reći, izgledali su srećno na fotografijama.

– Oprostite mi zbog ovoga što ću reći: vaša roĊaka nije bila roĊena da ţivi u Jaravongi. Ona

je volela grad. Ovde se svake veĉeri ne odlazi na zabave, ni svaki dan u kupovinu...

– Mora da se osećala usamljeno...

– Imala je dobrog muţa i divno dete. Mogla je da radi šta god joj se svidelo, da ode avionom

u Pert kad god je htela. Dirk je za njom bio lud i sve bi joj bio dao. Da ste samo videli njene

haljine! Kad gaje napustila, oslobodio se svega što je ostavila. Ĉak je poklonio konja kog joj je

kupio.

– Zastoje bio tako ogorĉen? Hoću reći... Mislim da su oboje krivi što im brak nije uspeo...

– On ne misli tako.

– Nije li Dirk krut? – upitala je plaho.

– Mora se biti takav da bi se ovde preţivelo.

– Moţda nije trebalo da se oţeni. U njegovom ţivotu nema mesta za ţenu – rekla je Liza

zamišljeno.

– Svakom muškarcu treba ţena!

Liza je pokušala da promeni razgovor.

– Nadam se da će se Barni navići da ovde ţivi.

– Da, svakako! A vi ćete mu pomoći.

– Ali ja ću ovde ostati samo petnaestak dana...

– Samo? – iznenaĊeno će Dora. – Mislila sam da ćete ostati duţe. Dirk mi je samo rekao da

dolazite s detetom, da ćete ostati ovde i brinuti o njemu.

* * *

Sat kasnije Liza se odmarala u leţaljci na ivci bazena. Uţivala je u sunĉevoj toplini. Bilo je

zapravo jako vruće, iako je bilo kasno zimsko popodne. Poluzatvorenih oĉiju posmatrala je

Barnija kako se igra s drugom decom. Razmišljala je o svojim prvim utiscima. Odjednom os-eti

da nije sama. Otvorila je oĉi i ugledala Dirka Lankastera. Koliko dugo ju je posmatrao? Naglo

se uspravila i pokrila peškirom. Osećala je kako je odmerava pogledom. Njen vrlo mali bikini

jedva je pokrivao nešto od tela. Osetila je kako crveni.

– Ne uznemiravajte se zbog mene – rekao je ne skidajući pogled s nje. – Kako vam se ĉini

Jaravonga?

– Kuća vam je prelepa, a, onda... teško je baviti se rancem u ovako pustom kraju – rekla je

tek da nešto kaţe.

– Da, teško je! – ponovio je. – Rekao bih, štaviše, da se na njemu ropski radi. Nikad nisam

podnosio ljude koji vole lagodan ţivot.

– Elen, na primer – pokušala je ona.

– Ona je za mene mrtva dve godine, otkako je otišla odavde. Ali, ne govorimo više o tome.

– Vi oĉigledno ţelite da potpuno zaboravite Elen, kao da nije ni postojala! Ali to je nemogu-

će, ostavila vam je sina koga ne moţete poreći.

Skrenuo je pogled prema Barniju.

– Da, ostavila mi je sina – ponovio je mraĉno.

– I usrećila vas je!

Kad se ponovo okrenuo, lice mu je bilo sumorno.

– Moram na posao – reĉe. – Samo sam se hteo da se uverim da vam ništa ne nedostaje.

Vidimo se za veĉerom.

Udaljio se krupnim koracima, jedva pogledavši Barnija. Pratila gaje pogledom. Nije znala

šta da o njemu misli.

Drugo poglavlje

– Ne idi, Liza, bojim se, nemoj me ostaviti.

Barniju je vukao za rukav i zaustavljao. Upravo je završila priĉu.

– Ostaviću ti upaljenu lampicu i neću zatvoriti vrata. Ako bude potrebno, samo me zovi i ja

ću odmah doći.

– Obećavaš?

– Obećavam. Sad ću sići na veĉeru, ali ako me zoveš, odmah ću doći.

Neţno ga je zagrlila a zatim sišla u trpezariju. IznenaĊeno je zastala jer se nije nadala da će

videti Dirka Lankastera. Bio je u svetlosivom odelu s belom košuljom i tamnoplavom krava-

tom. Mora daje takav Dirk osvojio Elen o komu je oduševljeno priĉala na poĉetku braka. Sad je

bio vrlo elegantan, potpuno drugaĉiji od ranĉera koji ju je doĉekao lica i ruku prekrivenih praši-

nom crvene zemlje.

– Dobro veĉe, Liza. Hoćete li nešto da popijete? Morate probati naše australijsko vino. Ovo

je rizling iz Labudove doline, juţno od Perta – natoĉio joj je ĉašu i nazdravio. – U vaše zdrav-

lje, i dobro došli u Jaravongu.

– Stvarno je odliĉno.

– Lepo je videti Engleskinju kako proba jedan australijski proizvod.

– Mislite na Elen?

– Kao što sam vam poslepodne rekao, ne ţelim da razgovaram o vašoj roĊaki.

– Ali stalno mislite na nju...

– Odakle vam to? Postoji li i jedan razlog da mislim na ţenu koja me je ostavila?

– Na primer, osećaj krivice...

– Ja kriv? Šalite se!

– Ne šalim se. Ne mislim daje Elen bila bez mana, ali... ali vi ste sigurno takoĊe bili krivi.

Nije joj odgovorio jer je Dora ušla u sobu najavljujući daje veĉera na stolu.

Kao i ćela kuća, i trpezarija je bila udobna, ali bez znaka da tu ţivi ţena. Pokućstvo od tam-

nog drveta i jednobojne presvlake odavale su odreĊenu strogost. Masivni sto je zauzimao njenu

sredinu.

Veĉera je bila izvrsna: najpre plodovi mora, zatim hladna govedina s maslinama, zaĉinjena

aromatiĉnim biljem. Dirk je uljudno upitao kako su putovali. U jednom trenutku ona ga preki-

ne.

– Morali bismo razgovarati o Barniju. Ispio je gutljaj vina pre nego što je odgovorio.

– Moţete li mi reći zašto vas toliko zanima Barnijeva budućnost?

– Zato što je on sin moje roĊake i poslednje dve godine sam veoma vezana za njega.

– Ĉini se da ste se za njega više brinuli nego njegova majka.

– Šta time ţelite reći?

– Mnogo toga. Na primer, ĉinjenica da ste sami došli s Barnijem, a niste ga predali stjuarde-

si. Zatim, sinoć, kad sam se popeo u sobu da se presvuĉena, ĉuo sam vas kako ga neţno spre-

mate u postelju. Poznajem Elen. Mora daje bila presrećna stoje imala mladu roĊaku koja brine o

njenom sinu.

– Pokušala sam da mu olakšam ţivot.

– Bez sumnje, ali ona je to iskorišćavala. Kad se samo setim daje one veĉeri kad se dogodila

nesreća bila s muškarcem.

– Zar je to zloĉin? Šta mislite, kakav joj je ţivot s detetom koje je morala sama da odgaja?

– Da vas podsetim, nisam je oterao. Otišla je sama.

– Jer ste joj ţivot uĉinili nemogućim.

– Stvarno? Glas vam je ironiĉan. Šta vam je Elen ispriĉala o ţivotu ovde?

– Ako baš ţelite da znate – povikala je uzrujano – rekla mi je da ste kruti i sebiĉni. A prema

onome što sam videla kad sam došla, bila je u pravu.

– Ah, tako? Je li vam taĉno ispriĉala šta sam joj prebacivao?

– Nikad nije tvrdila da je savršena.

– Molio bih vas da ubuduće ne razgovaramo o tome.

– Onda se, ako ţelite, vratimo Barniju. Šta ćete uĉiniti s njim?

– Ne uznemiravajte se. Ima mnogo druge dece na farmi ĉije majke paze da im se ništa ne

dogodi.

– Ne moţete ga tek tako prepustiti bilo ĉijem nadzoru. Tek mu je pet godina. Trenutno je

jako osetljiv, upravo je izgubio majku, a sad je u novoj sredini. Ima potrebu da se o njemu brine

neko uz koga se oseća sigurnim.

– Hoćete reći, neko ko će preuzeti vaše mesto u njegovom ţivotu? – upitao je mirno.

Kao daju je neko udario posred lica. Kako će prepustiti Barnija sebiĉnom ocu i šaĉici nepoz-

natih ţena? Šta da uĉini? Ne moţe ovde ostati beskonaĉno.

Radoznalu ju je posmatrao.

– Zabrinuti ste za dete, zar ne? Rešenje je jednostavno. Ostanite duţe nego što ste predvideli,

sve dok se Barni ne prilagodi.

– Biće još zavisniji od mene. Osim toga, zaboravljate da moram nastaviti svoj posao u

Engleskoj.

– Ovde ćete dobiti sve što vam je potrebno za rad.

– Nije problem samo u novcu. Ne mogu napustiti posao koji volim, isto kao što vi ne moţete

napustiti svoj ranĉ. Ja sam nezavisni stilista. Predala sam, doduše, svoje skice pre dolaska ova-

mo.

– Vi, dakle, nemate ništa što bi ovoga trenutka bilo hitno. Moţete ostati dve nedelje ili dva

meseca...

– Dva meseca? Ja sam predvidela dve nedelje!

– Bila bi šteta da ne iskoristite boravak ovde i ne upoznate ovaj deo Australije. Pokazaću

vam nekoliko zanimljivih mesta.

– Radije vreme posvetite Barniju, a ne meni! – odgovorila je kiselo. – Potrudite se da mu se

što više pribliţite. Kako moţete stalno odbijati odgovornost koju imate prema sinu...

– Mislim da prihvatam svoje odgovornosti – odvratio je suvo. – Kod mene će se prema nje-

mu lepo postupati. Nije li to dovoljno?

Po završetku obroka Liza je izbegavala razgovor o Elen. Ispitivala ga je o Jaravongi. Oduše-

vljeno joj je priĉao o severoistoku Australije, posebno o uzgoju goveda.

– To je prvo podruĉje Australije koje su otkrili Evropljani – objasni joj. – MeĊutim, još

donedavno bila je potpuno zaostala. Pokazaću vam kako je sad divna, upravo u cvatu.

Slušala gaje zadivljena onim što joj je objašnjavao. Kasnije, u svojoj sobi, naslonjena na

prozorski okvir, posmatrala je zvezde. Zastoje njena roĊaka ovo mesto smatrala tuţnim i odboj-

nim i nije mogla da bude potpuno srećna? Dirk je bio vrlo privlaĉan muškarac, kuća prijatna i

raskošna. Jedino je Dirk Lankaster bio tvrd, krut i autoritativan ĉovek, koga je verovatno teško

podnosila.

* * *

– Kako ste spavali? – upitao je Dirk ujutro, vadeći piće iz friţidera?

– Dok ste vi spavali, mi smo obišli ćelo imanje, upoznali neke ţene, Barni je oĉaran Dori-

nom papigom. I, naravno, konjima.

– Bili ste marljivi, ali bih hteo da poslepodne zajedno prošetamo. Ima nekoliko vrlo zanim-

ljivih mesta koje svakako treba videti, jedino što su malo više udaljena od Jaravonge. Na primer

tunel Vrik.

– Kako bismo išli? Helikopterom?

– Ne, landroverom.

– Ne bi li to bilo prenaporno za Barnija?

– Nisam mislio da ga povedem s nama. On će imati vremena sve to da vidi, dok vi morate

iskoristiti priliku.

– Zaboravite na to! – rekla je hladno. – Barniju morate vi, a ne ja, posvetiti vreme. Ostanem

li ovde, biće to samo zato da mu olakšam prelazak na novi ţivot, I da se navikne na vas. Pona-

šajte se tako da vas prihvati. Barni je vaš sin. Nije on kriv što je dve godine bio odvojen od vas.

– Nisam ni ja kriv, toliko da vas podsetim.

Došla je u napast da mu odgovori kako je krivica bila i Elenina i njegova, ali ĉemu to?

– Evo šta ćemo uĉiniti! Zaboravimo Tanel Krik – rekao je – ići ćemo samo u Dţordţ, to je

mnogo bliţe. Povešćemo i Barnija. Zadovoljni?

Otišli su odmah posle ruĉka. Put je bio oĉajan, ali predeo divan, prepun boja koje su se

meĊusobno mešale pod blistavim plavim nebom: smećkastocrvena zemlja, ţuta i retka isušena

trava. Njena umetniĉka duša budila se usred svih tih boja, ţalila je što nije ponela paletu i kisto-

ve. Pokazao joj je lanac planina koje su se pruţale s njihove leve strane, gde su se crveneli

daleki vrhunci.

– Tamo dole ima zlata – primetio je. – Ali, teško gaje pronaći. Ostao je tek pokoji ispiraĉ.

– Divno! – uzviknuo je Barni, koji je pred svim tim novostima zaboravio na svoju plahost. –

Postoji li karta na kojoj su oznaĉeni rudnici zlata?

– Ne. Samo se nekoliko ljudi obogatilo.

Primetila je kako se Dirk trudi da razgovara s Barnijem, ali u njegovom glasu nije bilo ni

topline ni ljubavi. Da razgovor ne bi prestao, Dirku je stalno postavljala pitanja. O velikim

oblacima belih ptica iznad njih, o ĉudnim smeĊim izraslinama mravinjaka koji su liĉili na

moderne skulpture, o drveću neviĊenih, ĉudnih oblika. Barni je sa zanimanjem slušao Dirkova

objašnjenja, ali kako to nije bio razgovor izmeĊu oca i sina, sumnjala je u uspeh ovoga izleta.

Njen bes je splasnuo kad su stigli do Dţordţa. Bilo je to mesto impresionirajuće lepote, neš-

to nalik na jezero. Stigli su baš na vreme da se ukrcaju na turistiĉki brodić.

U mirnoj i bistroj vodi videli su se refleksi fosila korala u boji izmeĊu beţ i sjajnog okera.

Sve je bilo mirno i vedro, oaza sveza i zelena, tu su ţiveli mali krokodili neopasni za ljude,

kormorani, papagaji crvene i zelene boje.

– Kako bi bilo divno sve te boje staviti na papir! – uzdahnula je.

– Vi slikate?

– Da, ţelela sam da napravim nekoliko akvarela.

Bio je zaĉuĊen.

– Pronaći ćemo sve što vam je potrebno. Ako treba, poći ćemo avionom u Pert i tamo prove-

sti nekoliko dana. Šta kaţete na to?

– Da, bilo bi divno.

– Biće. Zamolićemo Doru da priĉuva Barnija za to vreme.

– Oh, ne!

– Bojite se? – upitao je smejući se.

– Ĉega? Vas? Naravno da ne!

Ali nije mogla da izdrţi njegov pogled.

Kad su krenuli prema Jaravongi, sunce je oslabilo i njegovi zraci su pejzaţ uĉinili dramatiĉ-

nim. Nebo je bilo kao u plamenu, mravinjaci su izgledali poput tajanstvenih divova. Landrover

je poskakivao po neravnom putu i ĉesto je Lizina ruka dodirivala Dirkovu. Bilo je nemoguće

udaljiti se od njega jer je u naruĉju drţala Barnija koji je spavao, ali svaki put kad bi osetila

njegov dodir, zadrhtala bi.

Bez ikakvog upozorenja je zaustavio auto. Pomislila je da nešto nije u redu s kolima. Dirk je

sedeo za upravljaĉem i nije se micao niti je nameravao da izaĊe. Onda je naglo okrenuo glavu

prema njoj i intenzivno je pogledao. Zatim se polako sagao i usnama dodirnuo njene. Poljubac

je bio neopisivo neţan, ćelo telo joj proţela slast Znala je da to nije smela dopustiti, ali je bila

nesposobna da ga odgurne.

– Niste smeli... – usprotivila se kad se odmakao. – Iskoristili ste što mije na krilu Barni. Ja...

ja vas nisam mogla spreĉiti...

– Zaista to niste mogli?

Naglo je pokrenuo auto prema Jaravongi. Nije znala šta da misli.

Kad su stigli na ranĉ, noseći uspavanog Barnija, primetila je na verandi ţenu u jednoj od

velikih pletenih naslonjaĉa, elegantno prekrštenih nogu. Bila je vrlo privlaĉna u svilenoj košulji

i pripijenim farmerkama. Pepeljastoţuta kosa bila je skupljena u pundu. Lice joj je bilo boje

meda.

– Dirk, šta te je tako dugo zadrţalo, mili? – upitala je nemarnim glasom. – Ĉekam te celu

veĉnost!

– Margo Njuton – rekao je Dirk Lizi. – Ona i njen brat Kolin Bejl imaju susedni ranĉ, Esi

Dauns. Margo, ovo je Elenina roĊaka Liza Harlou.

– Drago mi je što sam vas upoznala – rekla je uljudno Liza.

Mlada ţena se nije ni osvrnula na nju. Bacila je rastresen pogled na Barnija koji je spavao.

– Znaĉi, to je to dete. Još mi nije jasno, Dirk, da ti nameravaš da brineš o njemu. Mislila sam

da ćeš urediti finansijsku stranu s roĊakom svoje ţene, pa da ga ona odgaja u Londonu.

Liza je jedva savladala ljutinu i hladno odgovorila:

– Niste li, moţda, pomislili da ja imam svoj posao u Londonu?

– Ili neka druga – nastavila je Margo kao da Liza nije prisutna.

– Ako nemate ništa protiv – reĉe Dirku, jedva zadrţavajući bes – nahraniću Barnija i staviti

ga da spava.

Nije bilo nikakve sumnje, Margo i Dirk su bili u najboljim odnosima, pomislila je noseći

Barnija.

Kad gaje desetak minuta kasnije skinula, zaĉula je motor automobila. Prišla je prozoru. Mar-

go je upravo odlazila svojim velikim ameriĉkim kolima.

Stavila je Barnija u postelju i otišla u sobu da se presvuĉe. Dirk ju je ĉekao u salonu. U

posudi s ledom hladila se boca. Na sebi je imao svetlosivo odelo s prugama. Kontrast izmeĊu

Dirka ranĉera i ovog elegantnog muškarca ponovo ju je iznenadio. Porumenela je, setivši se

neţnog poljupca od poslepodne.

– Vaša prijateljica nije dugo ostala – rekla je pomalo neprirodnim glasom.

– Margo se samo zaustavila u prolazu da me pozove na veĉeru. Nisam bio siguran da ću

pristati.

– Zašto ne biste? Šteta je razoĉarati jednu tako dobru prijateljicu.

– Ne bih ţeleo da vas ostavim samu u kuci. ne bi bilo pristojno.

Lizinog raspoloţenja nestane.

– Ţelim vam nešto reći, Dirk Lankasteru. Nije problem da li mi pravite društvo ili ne, radije

pokušajte da ispunite ponor koji je nastao izmeĊu vašeg sina.

– Što se tiĉe veĉere, Barni je već zaspao.

– Vrlo lepo od vas – odgovorio je ironiĉno. – U pravu ste. Pozvaću Doru da vam pripremi

veĉeru. Kad se vratim, vi ćete sigurno već spavati, pa vam ţelim laku noć!

* * *

Dora je provirila kroz vrata i obavestila je da je veĉera gotova.

– Kako je tuţno veĉerati sam. Oh, ta Margo! – reklaje.

– Je li Eši Dauns daleko odavde?

– Pedesetak ili šezdesetak kilometara. Nije to imanje poput Jaravonge, mnogo je manje. Nas-

ledili su ga Margo i njen brat posle oĉeve smrti. Tada je Margo ţivela u Perlu s muţem.

– Zašto sad ţivi ovde?

– Ona, zapravo, ne ţivi stalno ovde, putuje izmeĊu Perta i ranca..Muţ joj je bankar, mnogo

stariji od nje, udala se zbog novca. Ţive odvojeno.

– Pretpostavljam kako ona-ţeli da se uda za Dirka...

– Naţalost, ĉini se da je tako... Zaboravila sam vam reći da sutra dolazi Dirkova sestra Širli.

On se o njoj stara od njene pete godine. Teško je preuzeti brigu o mladoj devojci. Videćete,

glava joj je prepuna romantiĉnih snova.

Posle veĉere Liza se popela u svoju sobu i legla, ali nije mogla da zaspi. Išĉekivala je buku

helikoptera. Odjednom zaĉuje zvuk motora, a onda sve utihne. Kroz tišinu zaĉuje Barnijev plaĉ.

Naglo ustane, navuĉe svileni kimono iznad spavaćice i bosonoga krene u njegovu sobu.

– To je samo helikopter – rekla je tiho, nagnuvši se nad Barnijev krevet. – Prestrašio si se,

zar ne, maleni? Nije to ništa, tvoj tata je veĉeras izašao i sad se vraća.

On je umiren uhvati za ruku.

– Šta ćemo raditi sutra? – upitao je, napola u snu.

– Ići ćemo... on, sutra dolazi sestra tvog tate. To je tvoja tetka, ali ima samo šesnaest godina i

još ide u školu.

– Misliš li da ću je zavoleti?

– Naravno!

– Znaš... ja ne volim tatu.

– Ne smeš to reći, ti ga samo ne poznaješ dobro, eto, to je sve!

– Uvek je ljut i nikad se ne smeje. Odjednom ju je proţeo osećaj daje neko

posmatra. Naglo se okrenula i ugledala Dirka u okviru vrata, s prebaĉenim sakoom preko

ramena. Pitala se koliko je dugo tamo stajao.

– Nisam vas ĉula kad ste se popeli. Barnija je probudila buka helikoptera... Nego, kad ste već

ovde, mogli biste mu poţeleti laku noć.

– Nije trebalo da te uplaši buka helikoptera – rekao je neodreĊenim glasom kad je ušao u

Barnijevu sobu. – A sad, spavaj. Ne moţe Liza bdeti ćelu noć uz tebe.

Barni naglo zaţmiri, a Liza se nagne i poljubi ga u ĉelo. – Laku noć, Barni, slatko spavaj!

– Laku noć, Liza.

– Laku noć, Barni – reĉe Dirk. – Laku noć...tata.

Liza je ostavila poluotvorena vrata Barnijeve sobe i vratila se u svoju. Dirk je pošao za njom.

Nije se bunila, odluĉila je da će iskoristiti priliku i reći mu šta misli.

– Mogli biste pokazati malo više razumevanja i neţnosti. Uvek s njim razgovarate kao da je

odrastao. On vas se plaši.

– Vi ne verujete da bi jedan muškarac i jedna ţena mogli imati i neku drugu vrstu razgovo-

ra...

Krenuo je prema njoj i ona je shvatila da soba nije mesto gde bi se razgovaralo s ĉovekom

poput Dirka Lankastera. Pogotovo ne duboko u noć kad je na sebi imala samo spavaćicu i svi-

leni kimono. Nije trebalo da ga pusti u svoju sobu...

– Molim vas, Dirk, izaĊite iz moje sobe

– trudila se da joj glas zvuĉi mirno, ali je bila napeta.

– Rekli ste da se ne plašite mene. Moţda se bojite sebe.

– Smešno!

– Zar? Strasti se brzo razbuktavaju u ovoj klimi, u muškarcima i u ţenama. Poĉinjete to da

osećate, zar ne?

– Izadate, molim vas. Odmah! Umesto da se pokori, on joj se još više

pribliţio. Ona ustukne, ali ju je zaustavio sto.

– Gubite dragoceno vreme – uzvratio je.

– Kad biste ostali ovde nekoliko meseci, imali bismo priliku da igramo ovakve igre. Ali, ako

se ne budete ĉuvali, Liza, vratićete se u Englesku proklinjući što niste iskoristili priliku.

– Šta vi mislite o meni?

On joj prišao, gledali su se licem u lice. Bio joj je tako blizu daje osećala toplinu njegovog

tela i miris. Bio je neverovatno blizu nje, bojala se da ne oseti njegove mišićave ruke kako je

uzimaju.

Ĉinilo joj se da je prošla veĉnost pre nego što ju je privio uz sebe i poloţio jednu ruku nisko

na njen vrat. Nije mogla da zaustavi prigušen jecaj. Od pomisli da mu se odupre uĉinilo joj se

da će se onesvestiti. Nije više bilo mesta niĉem drugom osim ţudnji. Dirkove usne dodirnuše

njene u dugom poljupcu i njegove ruke poĉnu se spuštati niz njeno telo, još više je privijajući

uz sebe. Brzim i nestrpljivim pokretom rastvorio je kimono i dotakao njeno telo. Neţno joj je

milovao oble grudi nabubrelih bradavica, a ona se privila uz njega.

Naglim pokretom joj je skinuo spavaćicu s ramena i ona padne podno njegovih nogu. Kad je

poloţio ruke na njena gola ramena postala je svesna onoga što će se dogoditi. Uţasnuta, odgur-

nula gaje od sebe.

– Izlazite! – povikala je besno. – Gadite mise!

Dirk ju je pustio. Brzo je disao, ali je mirno odgovorio.

– Ne, Liza, ja vam se ne gadim, naprotiv, vi me ţelite. Zašto ne dopustite?

– Napolje! – povikala je zgrabivši spavaćicu da pokrije golo telo.

– Da li tako reagujete na svakog muškarca?

– Ne budite smešni!

– Vi ste strastveni, Liza. Znam to od prvog trenutka kad sam vas ugledao. Zašto odbijate

iskustvo koje bi bilo divno za oboje?

– Prezirem vas, Dirk Lankasteru!

– To nema veze s ĉinjenicom da me ţelite.

Bio je u pravu. Nije mogla spreĉiti da ga fiziĉki ţeli i to nije imalo ništa zajedniĉkog s onim

stoje ona mislila.

– Molim vas, smesta izaĊite iz moje sobe!

– Dobro! Doći ću vama samo kad me pozovete! – rekao je podsmehnuvši se.

– To se neće dogoditi.

– Videćemo!

– Ne znam zašto vas ja zanimam? Vama ne nedostaje poziva – rekla je i otvorila vrata sobe.

– Jeste li ljubomorni? – upitao je smejući se.

– Ja ljubomorna na Margo Njuton? Šalite se! Šta oĉekujete? Vraćate se od svoje ljubavnice i

hteli biste da budem spremna da vas primim u svoj krevet?

– Margo i ja smo samo dobro veĉerali, zatim...

– Ne zanima me šta ste posle toga radili...

– Oprostite, verovao sam sasvim suprotno. Ne bih o tome više ni reci progovorio.

– Jeste li... Hoću reći, jeste li eventualno...

– Na vaše pitanje neću odgovoriti. Laku noć, Liza. Spavajte dobro, ako moţete...

Ostala je skamenjena, kao daje prikovana za pod. Njeno telo je ĉuvalo sećanje na njegov

dodir i ona se tuţno vratila u postelju.

* * *

Sutradan ujutro je od Dore doznala da će Dirk doruĉkovati s njima. Od toga trenutka osećala

je kako neće moći da kontroliše svoja osećanja kad bude ušao u trpezariju. Pocrvenela je od

glave do pete, srce joj je poĉelo brţe kucati, osetila je kako joj noge podrhtavaju. Dirk nije

delovao zbunjenu, kao daje zaboravio scenu od prošle noći. Izgledao je dobro raspoloţen. Liza

je iskoristila priliku i rekla mu:

– Barni je od vas nasledio ljubav prema konjima, umire od ţelje da nauĉi jahanje. Mislim da

biste za njega mogli naći jednog ponija i poduĉavati ga u jahanju.

– Lari Kemp brine o konjima. Reći ću mu da izabere sedlo za Barnija i da veţba s njim.

– Zar ne biste to vi uĉinili?

– Ne dolazi u obzir. Ona se okrenula Barniju.

– Bi li voleo da imaš svoga ponija?

– Samo za mene? – uskliknuo je oduševljeno.

– Da, svoga ponija. Ja ću te nauĉiti da jašeš.

– Vi? – iznenadio se Dirk.

– Nauĉila sam to još kao devojĉica. Nisam tako loša jahaĉica.

– Verovao sam da ste gradska devojka...

– Ţivela sam s roditeljima na selu. Nauĉila sam da jaseni u seoskom konjiĉkom klubu. Ĉak

sam dobila i nekoliko nagrada na raznim takmiĉenjima.

– Narediću da i vi dobijete konja. Moći ćemo zajedno da jašemo.

Treće poglavlje

Dirk je helikopterom pošao po sestra na aerodromu u Derbiju. Liza je njen dolazak ĉekala s

nestrpljenjem. Kad je sišla iz helikoptera, Širli je imala namršteno lice.

– Liza, ovo je moja sestra – rekao je Dirk.

– Zdravo – rekla je Širli, a onda je pogledala Barnija i nasmešila se. – Umirala sam od ţelje

da te ponovo vidim. Sećaš li me se, Barni, toliko si narastao da sam te jedva prepoznala.

Dirk je nestrpljivo rekao Širli kako sigurno ţeli da se osveţi a zatim dodao:

– Posle ćemo razgovarati.

* * *

Širli se mrzovoljno ispruţila na leţaljci. Liza je otišla u kuhinju po ledeni ĉaj. Dora je zabri-

nuto vrtela glavom.

– Ta mlada gospoĊica ne ţeli da se ponovo vrati u školu, ona ţeli svoj vlastiti stan u Perlu i

da se zaposli, a tek joj je šesnaest godina. Hoće da bude samostalna. Što se Dirka tiĉe, ne dolazi

u obzir da se posle raspusta ne vrati u Pert i ne nastavi školovanje.

Kad se vratila na verandu, Barni je sedeo Širli u krilu. Videlo se da ona voli svoga bratanca i

da se njih dvoje odliĉno slaţu.

– Dora ti je pripremila kolaĉ u kuhinji, Barni – rekla mu je ţeleći da ostane sama sa Širli.

– Elen mi je toliko priĉala o tebi – rekla je Liza.

– Sigurno ništa dobro – promrmljala je Širli. – Ona me je oduvek mrzela, nije podnosila da

provodim raspust ovde. Bila je uljez. Bacila se na Dirka, a kad joj je dosadilo, otišla je... Koliko

ćete vremena ostati ovde? – upitala je Liţu posle kratkog ću-tanja.

– Ne znam. Pretpostavljam, petnaestak dana. Moram biti sigurna da će se Barni dobro snaći.

Za njega je ovaj dolazak velika promena. Nedostaje mu majka, ĉesto plaĉe i traţi je.

– Vi ćete, dakle ovde ostati dosta dugo.

– Ne odviše, nadam se. Moram da radim svoj posao. Ja sam stilistkinja, znaš.

– Crtate modele za kolekcije? To mora daje divno! Kako bih ja s uţivanjem radila tako neš-

to!

– Zanima te umetnost, Širli?

– Mislim. Nisam o tome razmišljala. Dirk ţeli da studiram komercijalne stvari, a to mi je

uţasno dosadno. Kad bi barem moj brat to shvatio!

* * *

Bendţi Gordţ je bilo mirno mesto, tiho, tek bi se ĉuo topot neke ţivotinje koja bi protrĉala

preko granja ili pticu koja bi pro-letela izmeĊu lišća. Radila je nekoliko sati svoj akvarel, zatim

se ispruţila na suvoj travi. Otkrila je Bendţi jednog dana dok je jahala sa svojom kutijom s

bojama na leĊima. Posle je ĉesto dolazila na to mesto. Tu je nalazila trajan izvor inspiracije... S

rukama ispod glave posmatrala je nebo boje tirkiza, bez ijednog oblaka. Iznad nje je letela gru-

pa belih kakadua i velikih ruţiĉastih flamingosa.

Zaĉula je zvuk neke ţivotinje iza sebe i okrenula se. Ugledala je siluetu muškarca na konju.

Prepoznala je Dirka i srce joj je ' snaţno zakucalo. Skliznuo je sa sedla i krenuo prema njoj. Seo

je na travu pored nje i obujmio rakama kolena.

– Tu se, dakle, skrivate! – rekao je. – Pa vi vrlo lepo slikate – dodao je.

– Volite ovaj kraj, zar ne? – upitala gaje.

– Ovde sam proveo ceo ţivot, osim kratkog perioda kad smo s roditeljima ţiveli u Pertu. Ali

nisam voleo grad, kao i moj otac. Kupio je komad zemlje i sagradio kuću i manje nastambe oko

nje.

– Vaša majka je umrla, zar ne? Zaĉelo vam je bilo teško da brinete o sestri koja je tada bila

vrlo mala?

On se namrštio:

– Ti adolescenti sa svojim problemima uvek su teški, naroĉito za roditelje. Širli ima neke

ĉudne ideje. Ona mora da nastavi školu, nema govora da bi ţivela sama u Pertu. Ne bude li

ţelela u školu, ostaće na Jaravongi.

– Moţda niste primetili, ali ona ima smisla za umetnost.

– Ĉime se vi bavite?

– Radim crteţe za tkanine, ono što traţi trţište, za kolekcije, radim kataloge odeće za skoku

potrošnju. To je moj svakodnevni hleb.

– Imate li agenta za svoj posao? – Da, svakako!

– ... imate li nekog... prijatelja? – prešao je naglo na dragu temu.

– Oprostite, ali to se vas ne tiĉe.

– Zašto ste se pretvarali da ste iznenaĊeni kad sam vas one veĉeri zagrlio?

– Podsetila bih vas da je to bio samo jedan poljubac – odgovorila je u šali.

– One veĉeri ste me ţeleli, Liza, laţete kad govorite drugaĉije!

– Ne budite drski!

– Ne zaboravite da sam u svojim rakama drţao vaše telo i osećao kako mi uzvraćate milova-

nja, kao što biste uĉinili ponovo ako bih vas sada zagrlio.

Ona naglo ustane.

– Ĉini se da imate visoko mišljenje o sebi. Ozbiljno verujete daje to istina?

– Izazivate me, Liza?

Trudila se da mu ne pokaţe zbunjenost. Na dodir njegovih prstiju na svojoj goloj ruci samo

što nije viknula. Telo joj je zadrhtalo. Morala je sebi da prizna da gaje ţelela i da se ne moţe

odupreti njegovom pozivu. Zaţmirila je kako ne bi pokazala svoja osećanja, ali kako da zadrţi

mir?

Dirk joj je obgrlio ramena. Ona se našla stisnuta uz njegovo toplo telo, njegove su usne

milovale njene, lice i koţa su joj goreli. Grlio ju je besno, imala je osećaj da će klonuti. Njegov

poljubac je u njoj izazvao emocije koje nije mogla da kontroliše. I njegovo telo je drhtalo od

ţudnje.

Onda se on vrlo polako odvojio od nje. Posmatrao ju je od glave do pete.

– Sad mi reci da me ne ţeliš! – tihim glasom će.

Nije imala ţelju da to porekne. Ĉemu od:i ono što je oĉigledno? Bilo je tako lak prepustiti se.

Ne ĉekajući odgovor, on ju je ponovo zagrlio. Ovaj put, ona mu je bez oklevanja odgovorila.

On se odjednom trgne i osluhne. Ĉula se buka automobila koji se pribliţavao.

– Baš sad! – procedio je kroz zube.

– Dakle, to je ta famozna Liza Harlou o kojoj se toliko priĉa!

– Dobar dan, Koline, šta te dovelo nama?

– dobaci mu je Dirk hladnim glasom.

– Ĉini se da nisam dobrodošao. Molim te. predstavi me ovoj lepoj ţeni.

– Liza, Kolin Bejli, brat od Margo.

– Umirao sam od ţelje da vas upoznam nakon što mi je sestra priĉala o vama. Bio sam uve-

ren da ste prava lepotica. Moţda je, bolje da ne kaţem Margo kako sam vas video da ste se

sakrili od indiskretnih pogleda.

– Dosta, Koline! – grubo ga prekine Dirk.

– Još nam nisi rekao šta te je dovelo ovamo?

– Došao sam u Jaravongu da bih video Lozu. ali nje nije bilo. Širli mi je rekla da slika i da je

Bendţi Gordţ idealno mesto. Zato sam se nadao da ću vas zateći samu kako slikate

– Sjajno sam prolazio ovuda... – promrmlja Dirk.

– Zaista? Mislio sam da ste se dogovorili. Kako se ĉovek moţe prevariti!

Kolin priĊe akvarelu i poĉne ga posmatrati. Njegovu prirodnu eleganciju je još više naglaša-

vala odeća.

– Ovo je lepo. Vi biste mogli naslikati i Eši Dauns. Iskreno, mogao bio da ih okaĉim na svo-

je zidove. Imam izvanrednu ideju. Mogli bismo otići da vidimo slikarije Aboridţina u pećinama

Vindjama. One bi vas oĉarale.

– To je predaleko za onog ko nema avion, a ti ga nemaš – primetio je Dirk.

– Moţemo ići automobilom, nije tako si Put traje samo jedan dan. Prekinućemo piknik.

– Onda. Liza, koga ćete od nas dvojice izabrati? – upitao je mraĉno Dirk.

Brzo je razmislila. Prihvati li Kolinov poziv, mogla bi pokazati Dirku da nije potpuno potpa-

la pod uticaj njegovog šarma. To je istovremeno bila prilika da sebi dokaţe kako je prethodna

scena samo prolazni trenutak i da sad vlada svojim osećanjima. Okrenula se Kolinu:

– Vaš predlog je vrlo privlaĉan. Kad idemo?

– S kim se poigravate, Liza? – uzvikne Dirk.

– Imate li nešto protiv da se prošetam s Kolinom?

– Ĉini se da ste zaboravili kako ste u Jaravongi ostali da biste se brinuli o Barniju...

– Ni govora, Dirk! – ispravila ga je. – Ostanem li, to je zato da se Barni privikne i ne bude

zavisan od mene, i da bi njegov otac postupno postao najvaţnija osoba u njegovom ţivotu. Ako

ţelite jedan dan provesti daleko od vaših dragocenih ranĉeva, poĊite s njim, a ne sa mnom!

Vidljivo zbunjen i ljut, on se okrenuo i udaljio krupnim koracima. Poţelela je da potrĉi za

njim i izvini mu se, objasni mu zbrku u svojim osećanjima, da ona... Stisnuta srca gledala ga je

kako skaĉe na konja i odlazi.

– No, dakle – podrugljivo će Kolin. – Naš prijatelj Dirk se uvredio... Radije razgovarajmo o

našem malom izletu. Da to bude sutra?

Oklevala je. – Moţda sledećih dana...

– Da vas sutra pozovem?

– Da, dobro. Oprostite, moram poći. Ĉekaju me.

Lagala je, ali nije htela da produţi njihov razgovor. Već je zaţalila zbog svoje odluke!

* * *

Nakon što je stavila Barnija u postelju, Liza se spustila u prizemlje, i tad se kuća odjednom

ispuni muzikom, treštao je rok. Poţurila je u salon i zamolila Širli da stiša zvuk.

– Ĉini se da ĉujem helikopter... – rekla je Liza. – Je li Dirk otišao na veĉeru?

– Znate već kuda! To je nepravedno. Ne ţeli da ţivim sama u Pertu, priĉa mi o opasnostima

velegrada, a sebi ne uskraćuje ţenu poput Margo Njuton.

Osetila je kako joj se steţe srce od ljubomore.

– Nemaš razloga da tako govoriš. Sad kad je Elen mrtva, tvoj brat je slobodan, a Margo je na

putu da se razvede.

– Vi mislite da bi se mogao oţeniti Margo? Moţete li da zamislite moj ţivot s tom ţenom?

Ne bih je mogla podneti. A jeste li mislili na Barnija?

– Margo smatra da bi Dirk bio glup ako ga zadrţi, ona misli kako Barni treba da ostane u

Engleskoj.

– Kod vas?

– Kod mene ili kod bilo koga.

– Bilo bi najbolje da ga vi odvedete sa sobom, ali šta će biti sa mnom? Ostala bih ovde s

Margo na leĊima. Ponekad mrzim Dirka. Ne mogu doĉekati dan kad ću biti punoletna, pa da ih

sve pošaljem do Ċavola!

– Nepravedna si, Širli, ne moţeš tako govoriti o svom bratu. Iako ti se ĉini daje strog prema

tebi, to je samo za tvoje dobro. Ţeli da se vratiš u školu i zatim odeš na univerzitet. Moraš biti

razumna! Znaš li uopšte šta ţeliš?

– Već sam vam rekla. Ţelim posao u Pertu. Ne ţelim da se prema meni ponaša kao da sam

dete.

– Moraš u sebi pronaći nešto što bi te zanimalo i zadovoljilo. Osveţi se u bazenu pa će ti se

misli razbistriti.

Hoće li se Dirk zaista oţeniti Margo? Ona mu ne pristaje. Zbog ĉega su ga privlaĉile sofisti-

cirane ţene koje su volele ţivot u velikom gradu? Eto, na primer, Elen... Ako se oţeni Margo,

taj drugi brak će biti jednako loš kao i prvi. Osim toga, prema Dorinom mišljenju, Margo i

Kolin su lenji i loše vode ranĉ, a Margo ne bi bila dobra pomajka Barniju. A tek Kolin? Setila

se sutrašnjeg izleta. Kako je bila glupa što je prihvatila poziv! Zašto je, onda, to uĉinila? Da

pokaţe Dirku kako joj strastveni poljupci koje su razmenili ne znaĉe ništa i da su njihovi odnosi

nepromenjeni... Šta sad Dirk misli o njoj? Uţasno se stidela. Preostalo joj je jedino da odbije taj

izlet pod bilo kakvim izgovorom.

Kad je to odluĉila, bilo joj je lakše, ali njene misli su se brzo vratile na Dirka. Kako ju je

mogao privući muškarac koji je nije ni cenio ni voleo već samo prezirao?

* * *

Helikopter se spustio iza velikih stabala. Htela je da ode na spavanje, ali bi se uĉinilo kao da

beţi. Ušla je u salon, sela na kanabe i otvorila knjigu koju je poĉela da ĉita. Nije dugo ĉekala.

Dirk je ušao u sobu svojim krupnim koracima.

– Dobro veĉe, Liza. Još niste otišli na spavanje?

– Ova me knjiga oĉarala – slagala je. – Nadam se da ste proveli prijatno veĉe.

– Vrlo dobro, hvala.

– Je li Kolin bio tamo?

– Da, i nije prestajao da priĉa o vama i vašem izletu. Bio je uveren kako je opet nekoga

osvojio. Ili se moţda varam? Ako mislite nešto s Kolinom Bejlom, morate znati daje on neod-

govoran plejboj. Uništio je Eši Dauns. Bili biste mudriji da me poslušate. Ĉuvajte se, on će uze-

ti od vas što ţeli i to je sve.

– To se vas ne tiĉe!

Dugo su nepoverijivo gledali jedno drugo. Na kraju je Dirk prekine ćutanje.

– Liza... ono popodne na Bendţi Gordţi, poverovao sam...

Oĉajniĉki je oĉekivala nastavak, mislila je da će joj srce iskoĉiti iz grudi. Svom dušom je

ţelela da je zagrli, pomiluje i poljubi, ali je istovremeno znala i koliko bi je to stajalo. Mora mu

se odupreti, boriti se protiv svojih instinktivnih reakcija i savladati ih. Ako je samo dodirne,

znala je da mu neće odoleti. Ustala je, napravila nekoliko koraka i stala iza naslonjaĉe kao da se

brani. Dirk se pravio kao da nije ništa primetio. Samo je ironiĉno rekao:

– U pravu ste. I nemojte se duţe lišavati svoga nevinog deviĉanskog sna.

Četvrto poglavlje

Dirk je u Pert došao svojom cesnom po Liţu i Barnija, koji se bio razboleo i nakratko bora-

vio u tamošnjoj bolnici, da ih odvede u Jaravongu. Iako malo umoran, Barni je bio zdrav, uzbu-

Ċen što se vraća kući, pogotovo što će se sledećih dana na Jaravongi, kao i svake godine, odrţa-

ti godišnji skup uzgajivaĉa stoke i rodeo.

Liza se takoĊe tome radovala, jer je gomila gostiju smanjivala mogućnost da ostane nasamo

s Dirkom. Imala je potrebu da u osami preispita svoja osećanja.

Kad su stigli u Jaravongu, većina uzgajivaĉa iz udaljenih mesta već je bila tu. Veće je bilo

prijatno. Svi su se okupili oko velikog stola na veĉeru. Margo i Kolin takoĊe. Kolin je uspeo da

sedne do Liţe. Primetila je da ih je tokom ćele veĉeri Dirk posmatrao s druge strane stola. Slu-

šala je Kolina i smejala se šalama koje joj je šaputao na uho.

Poslednji gosti su došli sutradan rano ujutro. Barni je bio okruţen gomilom dece i već je sa

svima sklopio prijateljstvo. Liza ih nije ispuštala iz vida jer je Barni hteo svima da pokaţe kako

moţe da uzjaše svog ponija Dţipsija. Zabavljalo ju je kako je novim prijateljima stalno govorio

o ocu. Pomislila je daje sad, kad je Barni prihvatio oca, došlo vreme za njen odlazak.

Ostaviti Barnija bilo joj je strašno teško, ali ostaviti Dirka?.Plašio ju je mraĉan osećaj napuš-

tenosti koji ju je obuzimao misleći na njega. Prezirala gaje stoje arogantan, zaljubljen u sebe i

kao otac ravnodušan, ali ipak više nije mogla da potisne svoju ljubav prema njemu.

– Moj tata je najbolji tata na svetu, zar ne, Liza? – rekao je Barni vukući je uzbuĊeno za

nogavicu. Liza se prestrašeno uspravila: samo nekoliko metara dalje, s druge strane ograde od

kolja, Dirk je uzjahao divljeg bika. Ĉinilo joj se da će svakog trenutka pasti.

– Pazite! Pazite! – kriknula je.

Je li to zaista bio njen glas? Je li to ona kriknula? Ali usred sveopšteg hrabrenja, njen povik

se izgubio u gomili. Ĉuo gaje

samo neko ko je stajao iza nje.

– Uznemireni ste?

Bio je to Kolin i Liza je instinktivno ustuknula.

– Ne uzbuĊujte se, neće se ništa dogoditi. Dirk je vrlo spretan, uvek je pobednik u tim nad-

metanjima. Niko se ne moţe uporediti s njim kad zajaše konja ih' divljeg bika. Mene to ne

zabavlja. Ja više volim da svoju energiju posvetim privatnim uţicima.

Kad je Dirk sišao s bika, prolomio se pljesak gledalaca. Bacio je pogled na Liţu kao daje

oĉekivao da i ona pokaţe divljenje. Ali, ona se okrenula Kolinu i nasmešila mu se.

– Ĉini se da imate dobro mišljenje o svojim osvajaĉkim poduhvatima sa ţenama.

– Dosad sam imao, ali primećujem da moja moć zavoĊenja ne deluje na vas, Liza. Kada

ćemo da obiĊemo pećine Vindjana?

– Ja ne mogu ići, Koline.

– Ne moţete, ili ne ţelite?

– Pa... oboje. Ne mogu ostaviti Barnija samoga ceo dan.

– Koliko vidim, ĉini se da mu ne manjkate previše...

– Oprostite, Koline, ali ovo s nama ne ide...

– Ipak se i dalje nadam.

– Zašto ne prihvatite da vas neko odbi-ja?

– Tvrdoglav sam, vrlo tvrdoglav, Liza, odbijete li me, ja ću i dalje pokušavati.

Većina takmiĉara je otišla pre nego što je pala noć jer su pred sobom imali dug put, ali ih je

ipak ostalo još dosta i posle veĉere je poĉeo ples. Većina ţena se presvukla u otmene haljine.

Liza je bila srećna što je ponela veĉernju toaletu.

UzbuĊen, Barni je ţeleo da ostane ćelo veće, ali oko devet sati već su mu se sklapale oĉi i

jedva se drţao na nogama. Odvela ga je u njegovu sobu i ĉim je stavio glavu na jastuk, zaspao

je, iscrpljen danom s toliko mnogo uzbuĊenja.

Silazeći niza stepenice, Liza se na trenutak zaustavila kod velikog prozora odakle su se vide-

la svetla najrazliĉitijih boja. Ĉinilo se kao da se svi dobro zabavljaju, buka je bila neopisiva.

Okrenula se i nastavila da silazi, kad je na trenutak primetila kako se nešto miĉe: jedan par je

diskretno šmugnuo medu eukaliptuse, Širli i Lari Kemp, s rukom u ruci, i nestao u mraku vrta.

Mala glupaĉa, pomislila je Liza, upušta se u flert s Larijem. Bila je previše mlada i neiskusna da

bi znala kakav je.

Ako ih Dirk ugleda, pobesneće. Imao bi razloga. Neko poput Larija bio je prava opasnost za

devojku od jedva šesnaest godina.

Oklevala je samo trenutak. Sjurila se niz stepenice, protrĉala kroz travu i ušla u senku staba-

la.

– Širli, gde si, ja sam, Liza, javi se! Nikakav odgovor. Ipak je bila sigurna da

par ne moţe biti daleko i morao ju je ĉuti.

– Širli, gde si? Odgovori, ja sam, Liza! Krenula je napred i gotovo pala.

Ugledala ih je podno stabla, zagrljene i tihe, oĉigledno su se nadali da će se ona okrenuti i

otići.

– Videla sam te s prozora i ja...

– I onda? Bavi se svojim poslovima, Liza! – povikala je ljutilo Širli.

– Ne bih mogla otići a da ništa ne poduzmem i ne odvedem te od idiota koji trĉi za suknja-

ma!

– Je li vi to o meni tako govorite? – javio se Lari.

– Zar Širli ne moţete ostaviti na miru, Lari? Ona je premlada za vas.

– Bilo kako bilo, to se vas ne tiĉe, kao što je rekla Širli. Odlazite!

– Ne, vi odlazite! I da vas više ne vidim sa Širli, jeste li razumeli?

– Nemoj me ostaviti, Lari! – zajecala je Širli.

– Ne brini, moja ljubavi, ne nameravam to da uĉinim. Moţda je Liza ljubomorna, ha?

– Ako se smesta ne izgubite, pozvaću Dirka. Ne bih to rado uĉinila, ali ako me prisilite...

– Ĉini se da misli ozbiljno. Bolje je da odem, Širli.

– Zašto si tako zla, Liza? – upita je Širli kad je Lari otišao.

– Uĉinila sam ti uslugu. Igraš se vatrom.

– Ne ponašaj se prema meni kao da sam dete. Misliš li da sam premlada i da me stalno

moraš nadgledati? Znam i sama da se ĉuvam.

– U ovom sluĉaju uĉinila bi bolje da ne gubiš vreme s nekim poput Larija. To bi moglo biti

opasno. Da si starija, ne bi to uĉinila...

– Kao ti, pretpostavljam!

– O ĉemu govoriš?

– O tebi i Kolinu Bejlu. Misliš da niko nije primetio? Videla sam veĉeras kako se jedva sav-

ladava da se ne dotaknete!

– Varaš se. Ne postoji apsolutno ništa izmeĊu mene i Kolina.

– Oh, ne kritikujem te. Radite šta ţelite, ali ne dopuštate da i drugi to rade.

– Ponavljam, medu nama nema niĉega. Ali, mi sada govorimo o tebi i Lariju, i ti moraš znati

kakav glas on uţiva medu ţenama!

– To je nepravedno što govoriš. Lari nije takav!

– Nadam se da valjda ne veruješ kako je zaljubljen u tebe! Dirk se brine za tebe i bio bi stra-

šno ljut da dozna kako se previše ĉesto sastaješ s njim. Ako ţeliš momka, izaberi boljega!

– A gde da ga izaberem? – upitala je ironiĉno.

– Znam da ovde nemaš mnogo društva, ali...

– Mnogo? Nemam nikoga! A ti prekineš

jedinu stvar koja mi ţivot ĉini podnošljivim!

– Zaboravi Larija, bilo bi nezgodno da kaţem tvome bratu kako sam te iznenadila.

– Ne moţeš ništa dokazati. Uĉiniš li to, biće moja reĉ protiv tvoje! – rekla je i odjurila. Liza

je priĉekala trenutak pre nego što je pošla za njom da joj da vremena da se smiri... Nije mogla

drugaĉije da postupi. Sa šesnaest godina Širli je bila odviše ranjiva za grubu lekciju koju bi

dobila s Larijem. Napokon se uputila preko travnjaka da se prikljuĉi plesaĉima. Kad je izlazila

iz šumice eukaliptusa iznenada je Dirk stao ispred nje.

– Šta radite tu, Liza?

– Ah... ništa.

– Ništa?

– Htela sam da malo budem sama.

– To je pravo pitanje: jeste li bili sami? – Naravno da jesam.

– Nisam video nigde Kolina već ĉetvrt sata.

– Nije bio sa mnom.

– Brinuo sam se za vas.

– Ne uznemiravajte se zbog mene. Ja sam odrasla, za razliku od vaše sestre.

– Onda se ponašajte kao odrasla.

– Ako nemate ništa protiv, vratila bih se u plesnu dvoranu.

– Da se pridruţite Kobnu?

Besno su gledali jedno drugo. Krenula je, ali ju je on zgrabio za ramena, privio uz sebe i

poljubio. Njegove usne strastveno su pritisle njene u ţestokom poljupcu. IznenaĊena, mlako je

pokušala da se osloboditi njegovog zagrljaja. Tiho je uzdahnula i prepustila se.

Dirkove ruke su išle niz njena leda, bokove, struk, sve jaĉe ju je privijao uz sebe. Bila je naj-

zad svesna da tog muškarca ţeli snagom koja je zahtevala da se zadovolji... odmah, sada, ovde!

Više nije uzmicala. Dirkove ruke pomiluju njene grudi. Ona mu se prepustila bez oklevanja i

pustila ga daje odvuĉe u šumu eukaliptusa.

– Liza... tako si lepa, tako poţeljna... Nije se protivila kad je legao na nju.

Onda, ispod svoje leve ruke osetila je neki mali metalni predmet, srebrni lanac s medaljo-

nom. Trgla se, shvativši daje to Širlin lanac koji je stalno nosila oko vrata. Sad je ovde s Dir-

kom na istoj travi na kojoj su se malo pre valjali Širli i Lan.

– Šta ti je?

Naglo je ustala i odgurnula ga. On krene prema njoj, a ona spretno ubaci lanac s medaljonom

u izrez svoje haljine. Optuţila je Širli, a gle šta sama radi!

– Bilo bi dobro da se vratimo ostalima – reĉe. – Pitaće se gde smo.

– Do Ċavola drugi! Mogu se zabavljati i bez nas!

– Dirk, ne pravite problem zbog jednog prolaznog zabavljanja!

– Za vas je to bilo prolazno zabavljanje?

– A šta drugo?

– Laţljivice!

– Smatrajte me laţljivicom ako vas to raduje!

– Zašto prema sebi niste pošteni i iskreni? Ja ţelim vas i vi ţelite mene. Okolnosti su nas

zbliţile ovih nekoliko nedelja, bilo bi glupo da se lišimo ovoga što oboje ţelimo.

– Zar vam Margo nije dovoljna? Gledao ju je i ispruţio ruke daje zagrli.

Na trenutak je imala osećaj daje pobedila, ali se onda u njoj sve promenilo. Istina je bila tako

jednostavna kao što ju je prikazivao Dirk. Osetila se utuĉenom i slomljenom.

– Mislim da bi bilo najbolje da odmah napustim Jaravongu.

– Ne! Nemojte otići! Naravno, ne mogu vas u tome spreĉiti ako to zaista ţelite.

– Nije ni mesto ni vreme da o tome razgovaramo.

Govorila je dostojanstveno, a zapravo je umirala od ţelje da mu ponizno poveri kako nikad

ne bi ţelela da svojevoljno izaĊe iz njegovog srca.

– Zašto izbegavate, Liza, i mene i... sebe?

– Nije pitanje beţanja...

– Nije? Moţda vas je uplašila strast koju ste pustili da se rasplamsa. Je li to naĉin ljubavnog

ţivota u Engleskoj? Bacite se na muškarca, a onda se povuĉete kao neka de-vica.

– Da niste smešni, to što govorite smatrala bih uvredom. Sad me, molim vas, pustite da pro-

Ċem.

Ţurno se udaljila izmeĊu stabala. Još su joj noge drhtale, a u glavi joj se vrtelo. Najpre je

pomislila da se povuĉe u svoju sobu i da se više ne pojavi na sveĉanosti, ali ju je ponos naterao

da se bori protiv takve slabosti. Pokazaće Dirku kako prethodna scena nije bila ništa posebno...

Ona se, dakle, pomešala medu goste koji su plesali.

Dvadeset minuta kasnije, pošto je promenila nekoliko plesaĉa, Kolin ju je zamolio za ples.

– Lepši ste nego ikad pre. Ima u vama nekog ţara koji ne mogu da odgonetnem. Kad ćete

pristati na obećani randevu? Da ostvarimo naš izlet sledeće nedelje, recimo, u utorak?

Jedva je ĉula šta joj je govorio? Sećanja na strastvene Dirkove poljupce još su joj palila

koţu. Plesala je s osmehom poput automata, nije znala šta radi. Odjednom joj doĊe do svesti

daje njen smešak Kolin shvatio kao pristanak.

– Divno, Liza! Doći ću po vas u utorak, rano... pre osam. Ponećemo korpu za piknik.

– Ali, Koline...

– Ne, Liza, ne dopuštam vam da se povuĉete. Dogovorili smo se!

Tog trenutka njen pogled se susreo s hladnim Dirkovim.

Ljutilo ih je posmatrao.

Poĉela je da drhti, zatim se okrenula prema svom partneru i s najljubaznijim osmehom rekla:

– Dobro, Koline, u utorak!

Peto poglavlje

Za Lizu je sedmica nakon sveĉanosti bila deprimirajući. Tih poslednjih dana Širli je bila sta-

lno namrštena. Jedne veĉeri, oko osam i po, izašla je u šetnju. Zamolila je Širli da pripazi na

Barnija. Noć je bila bez meseĉine. Dogovorila se s Larijem da s njim razgovara o Širli. On ju je

već ĉekao s laktovima naslonjenim na ogradu.

– Dakle, ĉemu sva ta priĉa? Jeste li najzad shvatili da sam neodoljiv.

Liza se savladala i ljutilo odgovorila:

– Došla sam da od vas zatraţim da Širli ostavite na miru. I da se više ne viĊate s njom. Ona

je mlada, a ja se osećam odgovornom kad je vidim da se uplela u odnose u kojima nema iskus-

tva. Vi znate da ona nije u najboljim odnosima s Dirkom. On smatra da se ona mora vratili u

školu, a ona to ne ţeli. Otkrije li vašu vezu, biće loše za vas oboje. Ako je imalo volite, presta-

nite da se s njom viĊate.

– Vi ste, draga moja, ljubomorni na jednu uĉenicu koja ima ono na ĉemu joj zavidite.

– Mora da ste izgubili glavu. Ne bih ţelela da me iko na svelu vidi s ĉovekom poput vas.

Odjednom ju je Lari zgrabio. Pre nego što se snašla, stegle su je njegove mišićave ruke.

Oĉajniĉki je pokušala da se otrgne od njega, ali bezuspešno. Udarala gaje paniĉno šakama,

pokušavajući da se izvuĉe iz njegovih ruku. Lari je pritisnuo levu ruku na njena usta da ne

moţe nikoga zvati, a desnom je snaţno drţao njene ruke na leĊima. Iz tame je do njih dopro

besan Dirkov glas. Grubo je odbacio Larija.

– Koga vraga radiš tu, Lari?

– GospoĊica je punoletna i zna šta radi, nisam ništa uĉinio protiv njene volje. Pitajte je!

– Je li istina, Liza? – Naravno da nije!

– Sama mi je zakazala sastanak.

– Nestani! S lobom ću kasnije razgovarali.

Na pola puta do kuće Dirk je zaustavi:

– Ţelim da mi kaţete istinu!

– Rekla sam vam.

– Ako je istina, onda je vrlo ĉudno šio niste vikali i zvali u pomoć. Širli mi je rekla da sle

izašli iz kuće da udahnele malo sveţeg vazduha. Kako ste se, dakle, našli u takvoj situaciji?

Ćutala je. Kako da mu kaţe a da ne otkrije razlog susreta s Larijem? Svako objašnjenje bi

uplelo Širli, a to je bilo poslednje što je ţelela.

– Ako volite momĉiće, to je vaša stvar!

– Nisam ga izazivala.

– Ali ni zaustavili. Lari se ne bi usudio da tako nešto uĉini bez ohrabrenja...

– Ne bih više o tome razgovarala, Dirk!

– Vrlo jednostavno! Preći ćemo preko te strašne male stvari kao da nije ni postojala...

– Sad mije dosta! Izigravate moralistu nakon svega što ste mi rekli?

– Ne uznemiravajte se Liza, nema opasnosti da vam se tako nešto ponovo dogodi. Ne zani-

maju me ţene poput vas...

Besna, ne razmislivši šta radi, ona ga ošamari. Istog trenutka njegova ruka zgrabi njenu šaku

i stisne je do bola, pre nego što ju je mogla povući. Za dugih sekundi napetost medu njima pos-

tajala je sve veća. Ona se upitala šta će se dogoditi ako, uprkos svojim gorkim recima, pokuša

da je zagrli? Hoće li imati snage da mu se odupre? Ili će napustiti svoj ponos i prepustiti mu se?

Ali Dirk je grubo odgurne pokretom gaĊenja i prezira.

– Idite do Ċavola! Ne zavreĊujete da se ĉovek dovede u takvo stanje! – okrenuo se na petama

i nestao bez reci.

* * *

– Liza, mogu li s tobom da razgovaram? Širli je sedela na ivici bazena i gledala

Barnija kako se zabavlja s decom.

– Nešto nije u redu, Širli?

– Lari! Moli Fleĉer mi je rekla da je jutros otišao svojim motorom i poneo sve svoje stvari.

Misli da se više neće vratiti. Ne mogu da verujem!

– Mora daje istina. Ti znaš'da su se sinoć Lari i Dirk ţestoko posvaĊali.

– PosvaĊali? Znaš li zbog ĉega?

– Sedi, Širli, pokušaću da ti objasnim. Sinoć sam razgovarala s Larijem o... Pokušala sam da

mu objasnim koje ti zlo moţe naneti ako nastavi da se s tobom sastaje i...

– Kojim pravom guraš nos u stvari koje te se ne tiĉu? To je moj ţivot! Dirk ne zna ništa od

onoga što se dogodilo izmeĊu Larija i mene. Zbog ĉega su se, onda, posvaĊali?

– Zbog mene. Dirk je došao kad... kad sam razgovarala s Larijem. Bio je besan, skoro su se

potukli.

– Ne razumem. Zbog ĉega je Dirk tako pobesneo zato što si ti razgovarala s Larijem?

– Jer... jer je Lari hteo da bude previše prisan.

– Ne verujem ti!

– Ali to je istina, Širli. On svaku ţenu koju susretne smatra mogućom avanturom. Dobro

znam kako si mislila da si nešto posebno za njega, ali... ali on je ĉovek koji skuplja ţene. Zbog

toga sam se zabrinula za tebe jer je bio na putu da te prevari. Iskreno, Širli, bolje je što ga više

nema!

Pokušaj da ga zaboraviš i ne misli više na njega. Govorim ti iz iskustva. Imala sam prijatelja

u Engleskoj pre nego što sam došla ovamo. Dugo smo bili zajedno, smatrala sam našu vezu

sigurnom i ĉvrstom, mislila sam da ćemo se venĉati jednoga dana. Ali, on me je prevario. Kad

smo se suoĉili s prvom teškoćom, ostavio me je. Bila sam oĉajna, ali sam se malo-pomalo sab-

rala. Sad na njega gotovo više i ne mislim. Moraš realno razmišljati. Ako hoćeš da u ţivotu

radiš ono što ţeliš, i ako bi dokazala da misliš ozbiljno, sigurna sam da bi na kraju uverila Dirka

da ti dozvoli da radiš ono što voliš. Veruj mi!

– Zašto bih ti verovala? Da se nisi uplela, Lari bi bio još sa mnom. Ali on je otišao i ja sam

sad sama na svetu!

– Nemoj tako govoriti, Širli. Ti imaš Dirka koji se iskreno brine za tebe iako se ne slaţete, i

Barnija, koji te oboţava. Imaš i mene, a ja radim šta mogu. Za kratko vreme koje mi preostaje

ovde, pokušaću da ti pomognem koliko mogu.

– Kad odlaziš?

– Ne znam taĉno, verovatno uskoro... Ne znam je li bolje rešenje za Barnija da ostanem

duţe. Verujem da će sad kada se osamostalio moći bez mene.

– Nemoj otići, Liza, nisam uvek bila ljubazna prema tebi, ali...

– Ĉega se bojiš, Širli?

Kao daje bila na izmaku snaga. Lice joj je bilo pepeljasto, bila je oĉajna. Oĉi joj se ispune

suzama, usne su joj poĉele drhtati, nije mogla da govori. Lizi se stisne srce.

– Hajde, kaţi mi šta ti je?

– Ja... ja mislim da sam trudna.

Šesto poglavlje

– Nadam se, Liza, da ne ohrabrujete Širli da se prema meni ĉudno ponaša – zaĉula je Dirkov

glas.

IznenaĊeno gaje pogledala. Sedeo je na steni iznad nje. Srce joj naglo zakuca. Kad bi se

barem mogla osloboditi te besmislene opsesije prema njemu!

Tog jutra je izašla sama na dva sata sa svojim blokom za crtanje. Verovala je da je Dirk na

pašnjacima, pa je bila iznenaĊena kad se odjednom pojavio.

– Vi i Širli ste poslednjih dana vrlo prisne. Šta smerate s mojom sestrom?

– Ništa. Otkud vam to?

– Od one noći kad sam prekinuo vaš razgovor s Larijem gledate me prekini okom.

– Savršeno mi je jasno da o meni imate loše mišljenje. Ako bi vam bilo lakše, nas dvoje ne

moramo razgovarati, Dirk.

– Ali ja to ne ţelim! Vi ste za mene zagonetka. Vi ste inteligentna i osećajna ţena, ali moţete

delovati iracionalno. Moţete biti topli i senzualni minut – dali ste mi mnogo prilika da to vidim

– a onda se odjednom ponašate kao prestrašena maloletnica... Radite li to iz zabave ili ste stvar-

no iskompleksirani? Recite mi zbog ĉega je Lari vaš tip muškarca? To ne bi bio dobar izbor.

Imam utisak da nisam tada prošao pored vas, Lari bi uzeo ono što ţeli, s vašim pristankom ili

bez njega.

– To je besmisleno. Lari se samo šalio...

– Šalio?

Bojala se da ne oda Širli i daje razgovor krenuo opasnim smerom.

– To se vas nimalo ne tiĉe.

Naglo je zastala kad ju je grubo uhvatio za ramena.

– To se tiĉe direktno mene. Tako dugo dok ste kod mene, ja sam odgovoran za vas. Ovo je

gruba zemlja i civilizovani naĉin na koji ste navikli u Londonu ovde ne funkcioniše...

– U pravu ste! – rekla je podrugljivo. – Treba li da traţim da me neko zaštiti od vas?

– Lari Kemp je odluĉio da ode kako bi izbegao nevolje sa mnom, ali nije nepoţeljan ovde

samo on. Tu je, na primer, i Kolin Bejl.

– Opet o Kolinu! Moţda bi vam se svidelo da ĉujete da ću sutra s njim provesti dan. Ţeli da

mi pokaţe Vindjama pećine.

– Mislim da od toga neće biti ništa. Liĉno ću ga pozvati i reći da taj izlet ne dolazi u obzir.

– Samo se usudite!

– Kakvu igru igrate, Liza? Šta time ţelite postići?

– Prijatan dan u divnoj prirodi! Staje loše u tome? Kolin je šarmantan i duhovit pratilac.

– Uĉinite kako ţelite, ali me nemojte kriviti budete li zbog toga ţalili celog ţivota!

* * *

Dok su se ona i Kolin vozili zemljanim putem koji je kilometrima prolazio kroz šikaru, Liza

je sve vreme ćutala.

– Kao da ste u oblacima. Osećate li se dobro?

– Da.

– Je li mali ozdravio?

– Jeste.

– Kakvi su sad vaši planovi? Hoćete nas uskoro ostaviti?

– Ne znam, Koline...

Mislila je na Širli. Nije mogla daje ostavi na milost i nemilost bratu. Sve dok ne bude sigurna

je li trudna ili nije. ostaće u Jaravongi. Kad su najzad stigli do pećina, smestili su se pored

malog jezera stoje ostalo od reke Lenard za vreme suše. Divila se veliĉini tog mesta, ĉarobnim

bojama stena, iznenaĊujućoj vedeta, Na kraju su stigli do pećine u kojoj su bili preistorijski

aboridţinski crteţi.

– Onda, šta mislite o ovome?

– Oĉarana sam i presrećna što ste me doveli ovamo. Kakav divan dan! Zaista sam vam

zahvalna.

– Ali dan još nije završen. Kad se budemo vraćali, proći ćemo kroz Eši Dauns. Tamo bismo

se na povratku malo zaustavili pre nego što vas vratim u Jaravongu.

– Ali samo na trenutak.

MeĊutim, taj trenutak u Eši Daunsu se opasno produţio. Seli su na leţaljke na verandi da

iskoriste poslednje zrake sunca.

– Ĉudno – rekao je Kolin – ĉini mi se da poĉinje vetar. Moglo bi se pretvoriti u oluju. Ali. ne

uznemiravajte se. Ovo je suvo doba. neće biti kiše. Osim toga, ne moţete otići i uvrediti Gledis

koja nam je pripremila veĉeru. Ima li išta lepše od dobre veĉere posle izleta?

Ponovno ju je uverio. Rekla je Širli daje ne ĉeka. pa nije, dakle, bilo razloga da odbije. Posle

veĉere Gledis im je donela kafu u salon, zatim ih je pozdravila i povukla se u svoj bungalov.

Liza je shvatila da je sad sama s Kolinom u kući.

– Ĉim popijemo kafu, moramo se vratiti u Jaravongu! – rekla je.

– Zašto izbegavate moje društvo?

– Ne budite smešni, Koline, rekla sam da je dan zaista bio lep, ali vreme ide i...

– Da poslušamo malo muzike? Volite li muziku?

– Da, jako.

Prostor se ispunio tihom muzikom. Smestila se na jastuke i zatvorila oĉi. Onda je osetila

kako se sofa udubila pod Kolinovom teţinom, kad je seo pored nje. Pokušala je da se neprimet-

no udalji, ali je on ovio ruku oko njenih ramena i ĉvrsto je privio uz sebe. Njegov obraz je dota-

kao njen. Osetila je vrućinu i miris finog m. Mig parfema. Usnama je prešao preko njene kose,

oĉiju i najzad joj dotakao usne.

– Kad bi barem... – prošaputala je. Kad bi mogla biti zaljubljena u Kolina. Da bar nikad nije

srela Dirka Lankastera, da nije nikad došla u Australiju!

– Neka sve teĉe svojim tokom – rekao je.

Bio je u pravu. Kad ju je ponovno zagrlio – prepustila mu se. Odjednom se trgla. Njegovi

neţni poljupci postajali su sve zahtevniji i intimniji.

– Ne, molim vas, Koline, dopustite mi da odem. Nisam nameravala...

– Zašto? Vidite da oboje provodimo divne trenutke zajedno. Lud sam za vama. Budite plahi i

prepustite se.

– Istina je da sam s vama provela divan dan. ali to je sve. Ţao mije ako ste stekli pogrešan

utisak...

– Poverovao sam da sam susreo novu Elen. Malo je takvih ţena na svetu, naroĉito u divljini.

Ali, vi ste me razoĉarali.

– Elen? Ţelite reći da vi i ona...?

– Nemojte reći da ne znate, Liza. Nisu li to stvari o kojima ţene priĉaju meĊu sobom? Vaša

roĊaka je zaista bila nemoguća. Proveli smo dosta zajedniĉkih trenutaka. Nadao sam se da ćete

biti kao i ona.

– A... je li Dirk za to znao?

– Nije. Malo je verovatno. Bili smo diskretni i jadnik nije nikad doznao. Nećete, naravno,

odati tu tajnu, zar ne?

– Ne, neću. A sad me, Koline, molim vas odvezite u Jaravongu. Odmah!

– Uĉinio bih to ako biste me najpre poljubili. Nećete? Nema poljupca, nema voţnje! Rekao

sam vam, samo jedan poljubac u znak zahvalnosti što ću vas odvesti kući. Obećavate li?

– Obećavam! – obećanje je nije ni na šta obavezivalo. Obećala je poljubac, pretpostavljajući

daje to najjednostavniji naĉin da se izvuĉe iz situacije koja je postajala nepodnošljiva. Ali Koli-

nove ruke su je snaţno grlile. Borila se svim snagama, ali nije uspela da mu se odupre. Spasla

ju je buka auta koji je stao u dvorištu. Kolin ju je pustio. Ĉulo se kako se ugasio motor auta, i na

verandi se zaĉuju neĉiji koraci. Došao je Dirk. Bila je uţasno zbunjena što ju je iznenadio u

Kolinovom zagrljaju. Kosa joj je bila rašĉupana od borbe s njim.

– Hm... Zdravo, Dirk! Šta radiš ovde veĉeras? Ne znaš daje Margo u Pertu?

– Znam.

– Šta ţeliš, Dirk? – upitala je Liza.

– Pretpostavljao sam da ću vas ovde naći.

– Imali smo divan dan, zar ne, Liza? I ţeleli da ga završimo divnom veĉerom – rekao je

Kolin.

– Imate li ogrtaĉ, Liza? – upitao je Dirk.

– Ostavila sam ga u Kolinovom autu. Zašto?

– Idite po njega. Odvešću vas kući.

– Dogovorili smo se da će me Kolin odvesti u Jaravongu.

– Rekao sam da potraţite svoj ogrtaĉ! Nemamo vremena za ĉekanje. Ĉudno za ovo doba, ali

će padati kiša, mogli bismo se naći u oluji! Šta ĉekate?

Okrenula se prema Kolinu nadajući se da će je odvesti u Jaravongu, ali on je bio zadubljen u

svoje piće. Prihvatila je Dirkov predlog. Osmehnula se i okrenula Kolinu: – Nema smisla da

dvaput vozite istim putem. Ja vam, dakle, ţelim laku noć i zahvaljujem na prijatnom danu.

Dirk i Liza su seli u landrover. Oboje su ćutali. On je svu paţnju posvetio putu kojim su se

vozili.

– Zašto ste došli da me traţite, Dirk?

– Osećam se odgovornim za vas tako dugo dok ţivite pod mojim krovom. Kad sam shvatio

da nećete biti na veĉeri, znao sam šta se dogaĊa.

– Ništa se nije dogodilo.

– Nije? Zbog ĉega ste onda, kad sam ušao, oboje bili tako zbunjeni?

– Nismo vas oĉekivali.

Bio je ljut. Ona je ćutala i jedva zaustavljala suze. Stigli su do teškog dela puta po kom je

auto vrludao levo i desno.

– Zašto ste došli autom, a ne helikopterom kojim obiĉno odlazite u Eši Dauns?

– Zbog vremena. Priĉekajte malo dok ne poĉne kiša pa ćete shvatiti zašto nisam došao heli-

kopterom.

Nekoliko minuta kasnije kiša se slila na automobil. Kroz stakla se jedva nazirao put i neoĉe-

kivano su se našli u središtu pravog potopa. Usporio je voţnju jer se prašan put pretvorio u

kaljugu. Odjednom Liza zaĉuje grmljavinu glasniju od motora. Dirk zaustavi auto i ugasi

motor.

– Kad sam išao ovamo, Beri Krik je bio potpuno suv. Sad moţemo samo ĉekati. Ova oluja

neće trajati više od dva sata.

– Dva sata?

– Bi li vam bilo draţe Kolinovo društvo?

– Ostavite me na miru s Kolinom! Trenutak kasnije Dirk je ugasio farove da se baterije ne

troše uzalud. Nekoliko dugih minuta su ćutali. Ĉula se samo grmljavina oluje. Najzad je preki-

nuo tišinu tihim i neţnim mrmljanjem njenog imena. Stavio je svoju ruku na njenu. Ona

zadršće. Privinuo ju je uz sebe, a ona se nije usprotivila. Trenutak kasnije Dirkove usne su pro-

našle njene i ona je odgovorila na njegov poljubac osećajem beskrajne sreće. Dirkov je poljubac

bio dug, neţan i strastven.

On se lagano povuĉe, i toplina njegovog daha prešla joj je preko obraza.

– Liza... tako te ţelim... Trebam te. Znala je da će Dirk spustiti sedište u autu. Zatim joj je

polako skinuo odeću. Neţno ju je milovao, njegove ruke lagano su klizile po njenoj svilenkastoj

koţi. Uţivao je u njenoj golotinji. Prekrio ju je poljupcima po usnama, kapcima, obrazima, grlu,

da bi sišao do grudi i zaustavio se na njima sve dok ne zasiti njeno telo.

Napolju je kiša gusto padala i snaţno udarala o karoseriju. Blizu ekstazi, Liza grĉevito zgra-

bi njegova ramena klizeći mu prstima duţ leda. Stiskala gaje uz sebe. Kad je Dirk napokon

odgovorio na njeno tiho traţenje, zadrhtala je od uţitka i prepustila se talasu koji ju je nosio.

* * *

Malaksala, Liza je utonula u san prepuna sreće. Sve oko nje bilo je crno i tiho. Kad se pro-

budila, bila je pokrivena debelim pokrivaĉem ispod koga je bila gola. Od osećaja koje je proţi-

vela, zarumenili su joj se obrazi. Pitala se gde je Dirk. Digla se i sela, skrivajući grudi pokriva-

ĉem. Stotinak metara od automobila ugledala je svetio dţepne lampe. U mraku, ona brzo potra-

ţi odeću i obuĉe se. Kad je Dirk stigao do auta, bila je potpuno odevena. Nije rekao ni reĉ o

onome što se dogodilo izmeĊu njih. Otvorio je vrata i seo pored nje.

– Reka je malo splasnula pa bismo mogli preko nje.

Nagnuo se prema njoj, a ona se odmah ukoĉila. Ali on je samo postavio sedište u normalan

poloţaj. Mirno i bez reci pokrenuo je motor i upalio svetla. Landrover je krenu polako i teško.

Toĉkovi su klizali u blato i svakog trenutka auto je mogao da otkliza u reĉno korito. Najzad su

se, uz velike napore, popeli na put i brzo krenuli.

Sledio ju je Dirkov prividno ravnodušan pogled. Sedeli su poput dvoje stranaca. Landrover

se lagano kretao u noći. O ĉemu je razmišljao? Je li još osećao ţudnju za njom, sad kad je pos-

tala jedna od onih koje je osvojio?

Ne bi bilo pravedno, mislila je ljutilo. Zašto ga nije zbog svega mrzela? Umesto toga, volela

ga je više nego ikad. Prekoravala se što je bila glupa da mu se prepusti tako lako. To se više

nikad, nikad neće dogoditi! Ali, trpela je što ju je Dirk uzeo a ona nije imala snage da mu se

odupre.

Postojalo je samo jedno rešenje: što pre mora da napusti Jaravongu i vrati se u Englesku.

Neće ga nikad zaboraviti niti prestati da ga voli. Kad ih budu razdvajale hiljade kilometara,

neće je muĉiti njegova prisutnost svaki dan, svake minute. Na nesreću, nije mogla otići pre

nego što se resi situacija sa Širli. A, onda... onda će se odluĉiti na potpuni rez. To neće biti pre-

velik problem za Barnija, sad je u to bila sigurna.

Kad su stigli, kuća je bila utonula u mrak, osim male svetiljke iznad vrata terase.

– Bilo bi dobro da vas prenesem.

– Ne, nije potrebno.

– Ne budite smešni. Sve je puno blata, sandale će vam biti potpuno uništene.

Glas mu je bio hladan i opor. Dok ju je nosio, ona je svoje ruke ovila oko njegovog vrata.

Jedva je disala. Kad su stigli na terasu, on ju je priliĉno grubo spustio na tlo, kao daje srećan što

se oslobodio teškog tereta.

– Hvala.

– Ţelite li štagod? Neko toplo piće? Odmahnula je glavom.

– PoĊite odmah u krevet.

Ne odgovorivši mu ništa, prošla je kroz salon i poĉela da se penje stepenicama. Prošla ih je

pet, šest, kad je on neţno pozove. Zaustavila se i lagano okrenula prema njemu.

– Liza...

– Šta ţelite?

– Ništa... PoĊite na spavanje.

* * *

Neko ju je probudio milujući joj ramena. Otvorila je oĉi i ugleda zrake jutarnjeg sunca kako

ispunjavaju sobu prodirući kroz tanku tkaninu zavese.

– Štaje Širli? Nešto nije u redu? Šta se dogodilo?

– Svašta. Oprosti što sam te probudila, ali sam htela da s tobom razgovaram pre nego što se

Barni probudi. Liza... sve je u redu, nisam trudna.

– Oh, Širli, pa to je divno! – zagrlila ju je i izljubila. – Najzad si se oslobodila tog straha.

Kako je dan odmicao, morala je sebi da prizna kako sad ne postoji izgovor da i dalje ostane u

Jaravongi.

Posle veĉere, gledala je film sa Širli. Upravo se spremala da pode na spavanje kad se na vra-

tima radne sobe pojavio Dirk. Ĉekao je da Širli ode u svoju sobu.

– Liza, mogu li da razgovaram s vama?

– Šta se dogodilo?

– Za vreme veĉere bih' ste vrlo zlovoljni. Zbog ĉega? Zar ţalite zbog onoga što se dogodilo

prošle noći?

– Naravno da ţalim!

– Ne razumem! Zašto, Liza? Ono što se dogodilo medu nama savršeno je prirodno. Kad

muškarac i ţena intenzivno privlaĉe jedno drugo i kad su im okolnosti sklone, neizbeţno je da

budu zajedno.

– Kako moţete biti tako hladni i ciniĉni kad govorite o tome?

– Prošle noći me niste smatrah' ni ciniĉnim ni hladnim, naprotiv!

– Neverovatni ste! Brinete samo za sebe. Iskorišćavate ljude kao što ste se posluţili mnome

sinoć. Ako vam ne odgovara da imate nekoga uz sebe, onda jasno pokaţete da ga se ţelite resi-

ti!

– Nekoga?

– Mislim na Barnija. Na dete koje je izgubilo majku. Kakav ste vi ĉovek bez srca kad ga ne

ţelite voleti, štititi i usrećiti? On je vaš sin, Dirk, on je vaša krv...

– Varate se, Liza.

– Oh, znam da niste stvarno pogrešili u odnosu na njega... Ali dete oseća razliku izmeĊu hla-

dnog pokazivanja oĉinske duţnosti i prave topline i ljubavi jednog oca.

– To je bit problema, Liza. Ja nisam Barnijev otac. Barni nije moj sin.

– Ja... ne razumem...

– Zaista? Vrlo je jednostavno. Elen jeste Barnijeva majka, ali je otac njenog deteta drugi

muškarac, a ne njen muţ.

– Jeste li se zbog toga razveli od Elen?

– Bila je to samo poslednja kap koja je prelila ĉašu strpljenja. Mi smo se neprestano svaĊali

ni zbog ĉega i na kraju je Elen izrekla tu "draţesnu" informaciju. Moţda je htela da me povredi

jer nisam pristao da ode na krstarenje koje bi potrajalo tri meseca. Sutradan posle te svaĊe, kad

sam se vratio nakon svakodnevnog obilaska imanja, ona je otišla i povela Barnija.

– Jeste li doznali koje Barnijev otac?

– Posle tog okrutnog otkrića odbijala je da mi kaţe o kome je reĉ. Naravno, o nekome koga

je susrela u Pertu ih Darvinu...

Obuzeo ju je sumoran osećaj i tuga. Uopšte nije sumnjala u identitet Barnijevog oca nakon

onoga što joj je nedavno rekao Kolin. Primetila je sliĉnost izmeĊu njega i deteta: na primer,

oblik donje usne i kosa. Hvala bogu što Dirk nije posumnjao u Kolina, a Kolin nije mogao ni da

zamisli da bi Barni mogao biti njegov sin...

– Pretpostavljam da to objašnjava zašto niste potraţili Elen, niti zahtevali da dobijete Barni-

ja...

– Da, upravo tako.

– Ali, zašto ste prihvatili da on ponovo doĊe ovamo kad sam vas obavestila o Eleninoj smrti?

– Šta sam mogao da uĉinim? Legalno, dete je moje. Ali ako bih javno objavio neverstvo svo-

je ţene, bila bi to sramota...

– Ali nije ni rešenje da zbog naĉela i sujete podnosite ovde Barnija, Dirk?

– Ne vidim nikakvu drugu mogućnost. A vi?

Ako je ikad bio trenutak da mu predloţi da odvede Barnija u Englesku, onda je to ovaj. Bila

je uverena da bi on to prihvatio. Morala je o tome dobro da razmisli. Iskreno joj je otkrio šokan-

tnu istinu o njenoj roĊaki. Do danas je bez pitanja prihvatala sve Elenine kritike na raĉun sebiĉ-

nog muţa, a sad je doznala istinu. Oĉigledna Dirkova ravnodušnost prema Barniju bila joj je

jasna. Jadno dete, ko zna šta ga još ĉeka u ţivotu!

– Dirk, stvarno mi je ţao.

– Zašto bi vam bilo ţao? Vi s time nemate nikakve veze. Ja sam pogrešio što sam poklonio

poverenje jednoj ţeni.

– Molim vas! Nemojte dopustiti da vam sve što se dogodilo zagorca ţivot...

– Pretpostavljam da bi muškarci morali biti zahvalni da vide ţene u njihovim pravim boja-

ma. Nemam nikakvih iluzija o ţenama, Liza, tako da me ne mogu više ni prevariti ni odbaciti.

– Ali vi ste bili i prevareni i odbaĉeni! Oĉigledno vas je Elen duboko povredila...

– Varate se. To je samo dokaz u koji sam uvek verovao. Ţene su po prirodi varljive. Moram

priznati da sam kratak trenutak, kad sam susreo Elen prvi put u Pertu, poverovao da sam se

zaljubio. Ali to nije potrajalo. Ubrzo mi je dala do znanja koliko sam bio glup. Naš brak bio je

pravi pakao. Ali, imali smo dete, ili sam ja u to verovao.

– Sve dok vam Elen nije otkrila istinu o Barniju... niste ništa posumnjali?

– Nisam.

– Voleli ste Barnija kao vlastitog sina? – Naravno!

– Kako se onda vaš stav prema njemu mogao toliko promeniti kad vam je Elen kazala istinu?

To dete na kojega ste bili ponosni do njegove treće godine i koje ste voleli... još postoji. Barni

se nije promenio, Dirk, zbog toga što vam je njegova majka otkrila da mu niste otac. On vas

oboţava.

Kad biste samo ĉuli kako drugoj deci priĉa o vama... kako ste divni, najbolji, najjaĉi! On je

osećajno dete, sposobno da vas voli i ĉezne da i vi njega volite... samo kad vi ne biste sve vre-

me bili na distanci prema njemu... Shvatam daje strašno za jednog ĉoveka kad otkrije kako nije

otac deteta koje je oduvek smatrao svojim sinom. Ali, Barni ne moţe biti kriv za greh svoje

majke. Treba li da to nevino dete zbog toga trpi celog ţivota?

– Kako da o njemu mislim kao o "svojoj krvi" kad znam da nije moj sin? I da me stalno pod-

seća na to kakva je bila njegova majka?

– Dokle god budete smatrali da vam je Elen podvalila Barnija, dotad ćete ga mrzeti.

– Ali, ja ga ne mrzim.

– Onda ste na pola puta da ga volite. Potreban vam je samo dodatni napor.

– Previše traţite od mene, Liza. Za vas bi bilo bolje da se vratite u Englesku, uvereni daje

ovde sve savršeno i idealno. Ali, to nije tako i neće biti. Oprostite, ali ne mogu se prisiliti...

– Znajte da mi ne bi bilo ništa draţe nego da odvedem Barnija u London i sama ga podiţem.

– Mislite li to ozbiljno, Liza? Vi biste ga usvojili?

– Da, mislim to najozbiljnije.

To je bila istina. Govorila je to pod uticajem trenutka, a nije razmišljala o tome kako bi

odgajila to dete kad se i sama bori da dobije posao. Teško bi mogla raĉunati na Dirkovu finan-

sijsku pomoć, ali nekako bi se dogovorili. Sa strahom je ĉekala njegov odgovor. Hoće li prihva-

titi njen predlog? Pristane li, bilo bi to u Barnijevom interesu.

– Ne verujem da bi, ako biste ga poveli u Englesku, to bilo dobro rešenje, ni za vas ni za

mene. Ne mislite li i vi tako? Idite radije na spavanje, predugo sam vas zadrţao. Ponovo ćemo o

tome razgovarati drugi put. Laku noć, Liza.

* * *

Sledećeg dana ih je posetila Margo na povratku iz Perta. Lizi se uĉinilo da sad, kad je njen

razvod okonĉan, namerava da ubrza stvari izmeĊu sebe i Dirka i sredi ţivot u Jaravongi onako

kako će njoj odgovarati kad se uda za njega. Ostala je na ruĉku i izraţavala svoje mišljenje o

tome kako treba voditi kuću.

– Da sam na tvome mestu, Dirk – rekla je – potrudila bih se da se Širli odmah vrati u školu.

Ovde samo gubi vreme.

Širli ju je namršteno slušala. Ĉinilo se kao da dominantna liĉnost te ţene lomi nezavisan duh

mlade devojke. Ali kasnije, koristeći trenutak dok je Dirk pratio Margo do automobila, iz Širli

je provalio bes.

– Šta ona misli, ko je? Ako misli da bih podnosila daje imam neprestano za leĊima kad se

uda za Dirka, gadno se vara.

– Bude li Margo ovde gospodarila, ti svakako nećeš ostati u Jaravongi.

– Ti si uvek protiv mene!

– Nisam htela reći da moraš u školu. Ima i drugih rešenja.

– Kakvih? Nisam ni za šta!

– Nemoj tako govoriti, ne smeš prekinuti školu, moraš steći obrazovanje za daljnje napredo-

vanje.

Na vratima se pojavio Dirk, a Širli je istog trenutka ustala, poţelela im laku noć i izašla iz

sobe.

– U poslednje vreme vas dve ste postale vrlo bliske.

– Nema nikakve zavere medu nama, ako ste to mislili.

– Hoćete li nešto da popijete pre spavanja?

– Ne, hvala!

– Mislite li da seja, kad je reĉ o Širli, varam, zar ne?

– Vi znate staja mislim.

Dirk je sebi natoĉi malo viskija i poĉeo da hoda po sobi.

– Kako da kaţem... Zašto se toliko interesujete za istoriju moje porodice?

– Zanima me sve ono što mi ţelite reći.

– Pred mojim oĉima se ponavlja istorija. Kakva majka, takva kći!

– Mislite na svoju majku i na Širli, zar ne?

– Da. Moj otac je oduvek sanjao da ima vlastiti ranĉ. Da bi to ostvario, mnogo je radio i šte-

deo. Majka je od prvog dana znala sve njegove planove, hrabrila gaje, a on je poverovao kako

ţeli baš takav ţivot. Kad je došao taj veliki dan i kad je otac ovde kupio jednu parcelu, ona se

predomislila i poţelela ţivot u gradu. Nekoliko puta je ostavljala oca i mene da bi se vratila na

jug, svojim roditeljima. Zatim, posle mesec-dva, vratila bi se i sve bi opet poĉinjalo: njeno nep-

restano prigovaranje, nezadovoljstvo. Ja sam pak voleo da ţivim ovde, kao i moj otac. Kad sam

napunio trinaest godina, majka je ponovo zatrudnela. Tada je otac odluĉio da popusti njenim

neprestanim prigovaranjima. Sve je prodao i preselio se u Pert. Taj mu je odlazak slomio srce,

kao, uostalom, i meni. Sav svoj novac uloţio je u trgovinu zaĉinima na veliko, uspeo dosta dob-

ro, ali gaje taj ţivot plašio. Kad je Širli napunila devetnaest meseci, majka nas je ponovo napus-

tila i otišla s muškarcem koji je imao noćni klub u Pertu. Otad je više nikad nismo videli.

– Ĉudno, Dirk, Elen mi nikad nije priĉala o tome.

– Nije ni mogla, jer joj nikad nisam to priĉao. Ona se smrtno dosaĊivala kad bih joj poĉeo

pripovedati o prošlosti.

– Kako ste se vratili u Jaravongu?

– Nekoliko godina kasnije, kad smo doznali da je majka umrla. Otac ju je i dalje voleo i

nikad nije napuštao nadu da će mu se vratiti. Njena smrt je sve promenila. Otac je posle toga

kupio imanje. Ubijao se od posla kako bi nama ostavio nešto u nasledstvo. Umro je od srĉanog

udara deset meseci kasnije.

– I vi ste preuzeli ranĉ posle njegove smrti? Niste li bili previše mladi za takvu odgovor-

nost?"

– Tada sam imao devetnaest godina. Sad se, mislim, nećete ĉuditi što mrzim svoju majku,

stoje prezirem.

– Moţda je bila previše mlada, moţda je bila duboko nesrećna zbog ţivota na zemlji...

– Napustila je svoju decu, Liza, istovremeno kad i muţa. Zar to nije dovoljno za osudu? Ne

znam staje gore, da li ţena koja uĉini tako nešto, ili ţena koja muţu podmetne tuĊe dete? Muš-

karci su ludi ako imaju i najmanje poverenje u njih.

– Stanite! Svu gorĉinu vi...

– Zar ne moţete razumeti? Moja majka je prevarila moga oca, a moja ţena mene. Ne ţelim

da moja sestra krene istim putem. Ovde je otrov, Liza, nasleĊen roĊenjem, i ja ga moram isko-

reniti pre nego što bude prekasno.

Ta misao je imala duboke korene u Dirkovoj duši. Kao dete nauĉio je okrutnu lekciju, a kao

muţ nije mogao da ima poverenja u svoju ţenu. Daje barem ţena kojom se oţenio bila drugaĉi-

ja, daje delila svakodnevne brige sa svojim muţem... Ima milion takvih ţena na svetu, a on je

izabrao baš jednu drukĉiju. Sad se Dirk sprema da ponovi grešku s Margo.., ţenom ništa manje

sebiĉnom i okrutnom od Elen.

– Varate se kad je reĉ o Širli. Ako nešto moţe gurnuti vašu sestru u pogrešnom smeru, to su

vaši kruti postupci. Ţelela bih da mi poverujete, Dirk.

– Šta onda predlaţete da uĉinim kako bi je nagnao da nastavi školu, pa da prihvati bilo koji

posao u Pertu?

– Apsolutno ne! Vaţno je da se bavi onim što voli i što će je zadovoljiti.

– Šta bi to moglo biti? Sumnjam da ima neke ideje. Nju ne zanima ništa, ona bi samo lenĉa-

rila...

– To je zato što je uverena da ćete odbaciti sve njene predloge.

– To se neće dogoditi!

– Setite se, Dirk, kad je Širli došla vrlo ju je zainteresovao posao koji ja radim. Ĉini se da

ima volju za to.

– Ona, bez sumnje, zamišlja kako imate buran umetniĉki ţivot u kom susrećete mnogo ljudi.

Ne uobraţavam da poznajem vaš posao, ali da bi se nešto postiglo, treba mnogo raditi.

– Ja mislim daje Širli prirodno darovita, ona dobro crta, oseća boje. Nekoliko puta me je

impresionirala svojim radom. Ona ţeli takav posao! Mogla bi da posećuje kurseve u nekoj ume-

tniĉkoj školi i zatim odabere ono što joj najviše odgovara.

– Ona to nikad neće prihvatiti jer se boji rada...

– Nije istina. Širli se samo dosaĊuje, Dirk. To je njen problem. Predmeti koje je uĉila u školi

bili su joj dosadni, kao i boravak u Jaravongi. To je normalno. U nekoj umetniĉkoj školi naći se

sredinu koja joj odgovara i ljude istih sklonosti.

– Mogu da zamislim: slobodni duhovi, rezultat nikakav!

– Podsetila bih vas da sam i ja bila studentkinja umetniĉke škole...

– Oprostite, ali ne mislim da su svi takvi.

– Po mom iskustvu, to su ljudi koji imaju vizije i ulaţu velike napore da bi ih ostvarili.

– To ne liĉi na moju sestru.

– Uverićete se u to ako joj date šansu. Zastoje ne pitate šta misli o tome? Moţda biste se

iznenadili!

– Mislite?

– Ništa vas ne košta da pokušate!

– Razmisliću o tome.

– Sjajno!

On ispije ostatak viskija i odloţi ĉašu na sto.

– Vi ste odluĉili da sve oko mene sredite, zar ne?

– Šta time ţelite reći?

– Veĉeras Širli, juĉe Barni. Mnogo sam razmišljao o tome. U pravu ste. Bio sam nepravedan

prema njemu, ali mi neće biti lako da promenim stav prema deĉaku. Svaki put kad ga pogle-

dam, vidim podvalu njegove majke. Ali, kao što ste rekli, Barni je ĉaroban deĉak, dete koje

volim i na koje sam ponosan.

– Hvala vam, Dirk, što ste to rekli. To je divno!

– Onda dobro, sve je sreĊeno, i vi moţete mirno otputovati. Ali nemojte nas odmah ostaviti,

Liza. Molim vas, ostanite još malo u Jaravongi.

Htela je da ga odbije. Ne! Htela mu je reći daje ovde njen zadatak ispunjen i da će otići

prvim avionom. Jer svaki dan, svaki sat, svaka minuta, ĉine odlazak sve teţim.

Nije rekla ne. Medu njima je nastala duga tišina. Zatim ju je, s dubokim uzdahom punim

ţudnje, Dirk zagrlio. Njegov poljubac je u njoj probudio strast. Vreme se na trenutak zaustavilo

i za njih na svetu nije bilo niĉeg drugog do njihovih ruku i usana koje su se traţile.

Nije znala kako se to dogodilo, ali se našla u Dirkovoj sobi u koju nikad pre nije ušla... Mala

svetiljka uz krevet širila je prigušeno svetio. On joj skine laganu odeću, onda se oslobodio svo-

je, i oboje legnu na veliki krevet.

Nekoliko sati kasnije probudila se u Dirkovom zagrljaju. Ono stoje uĉinila bila je prava

ludost, ali je nije mogla spreĉiti.

Tada se i Dirk probudio. Nagne se nad nju, nasmeši joj se, odstrani s njenog ĉela pramen

kose. Onda je još jaĉe stisne uz sebe i tako oboje ponovo otkriju da im se strast. obnovila u svoj

svojoj lepoti.

Sedmo poglavlje

Sledeći dani bili su za Liţu i spas, slatki i gorki. Njeni osećaji su oscilirali izmeĊu bezgrani-

ĉne sreće i dubokog oĉaja. Stisnutog srca osećala je strepnju daje to samo kratko razdoblje u

njenom ţivotu, nekoliko magiĉnih trenutaka. Radovala se jer se Dirk trudio da se što više prib-

liţi de-tetu, direktno mu se obraćao, ĉak se s njime igrao loptom. Jednog popodneva odveo ga

je helikopterom da vidi stada ţivotinja na jugu imanja. Barni je uzvraćao njegovu ljubav. Bila je

oduševljena promenama u njihovom odnosu, ali to je samo uĉvršćivalo odluku da njena prisut-

nost u Jaravongi više neće biti potrebna. Dirk je prihvatao njenu sugestiju što se tiĉe Širli i pre-

ma sestri je postao manje krut.

Dirk nije išao u Eši Dauns, ali je zato Margo bila ĉesta gošća na Jaravongi. Svaki put su nje-

ne zelene oĉi neprijateljski gledale Liţu kao da joj je na licu ĉitala intimne odnose koji su pos-

tojali izmeĊu nje i Dirka. Nije propuštala nijednu priliku daje potceni u njegovoj prisutnosti.

Bilo je još gore kad je u subotu, zajedno sa bratom, ceo dan provela u Jaravongi. Ponašala se

kao buduća gospodarica kuće. Pokušala je da osvoji Barnija, ali kad bi probala da ga zagrliti, on

bi pojurio u Lizin zagrljaj.

Kasnije, uveĉe, iskoristila je trenutak kad se našla nasamo s Lizom u salonu, pre nego što su

se spremili na odlazak.

– Ne moţe više tako, vi to znate, Liza! Ta vaša mala igra s deĉakom. Oĉigledno je da ga

huškate protiv mene.

– Nikad s Barnijem nisam govorila o vama.

– Dirk nije glupan. Osim toga, nemojte misliti da mu moţete tako lako staviti omĉu oko vra-

ta. Već je odavno bilo vreme da spremite svoje kofere i napustite Jaravongu, umesto što se

namećete i radite sve što moţete kako biste imali Barnija pod kontrolom.

– To nije istina!

– Nije? Videla sam kako ne propuštate ni jednu priliku da ga zagrlite i mazite. Vi vrlo dobro

znate da se Dora ili neka ţena koja ţivi ovde moţe bez problema brinuti za Barnija. To vas neće

nikud odvesti, verujte mi. Doduše, u Dirkovom je interesu to što se brinete za Barnija, ali kad

više ne budete potrebni, reći će vam da se vratite u London. Da sam na vašem mestu, imala bih

barem malo dostojanstva i davno bih otišla.

Ovaj poslednji ubod bio je najstrašniji od svih njenih gadnih primedaba. Dobro je znala daje

njena prisutnost poniţavajuća za nju, ali šta vredi dostojanstvo kad je tako

oĉajniĉki volela Dirka? On je ţeleo da ostane, nije joj još rekao da ode... Margo je imala

potpuno pravo kad je kazala da mora otići. Kad bi samo imala snage da odmah ode iz Jaravon-

ge, ali je isto tako znala da ne bi mogla otići pre strašnog ali neizbeţnog trenutka kad joj Dirk to

sam bude rekao.

* * *

– Veĉeras smo svi pozvani na veĉeru u Eši Dauns – rekao je Dirk ušavši u salon.

– Ne raĉunajte na mene – rekla je Širli. – Nemam nikakve ţelje da posetim Bejlove. Ostaću

kod kuće i ĉuvati Barnija.

– Ali, Margo je baš insistirala da doĊeš. Zamolićemo Doru da ostane s Barnijem – reĉe on,

okrenuvši se prema Lizi.

– Dora je rekla da danas neće doći jer priprema proslavu roĊendana svoga muţa. Ne treba od

toga praviti problem, ja ću ostati s Barnijem.

Pitala se zašto je Margo traţila da Širli bude na veĉeri? Pokušava li daje osvoji kako bi osvo-

jila Dirka?

Uveĉe, pre odlaska u Eši Dauns sa Širli, Dirk ju je pitao neće li se dosaĊivati ako ostane

sama kod kuće?

– Moţete mirno otići. Margo je ona vrsta ţena koje ne vole da ĉekaju.

– Bojim se da se nećemo rano vratiti.

– Vratite se kad ţelite. Ja ću rano leći. Kad se buka helikoptera izgubila u noći, sela je u nas-

lonjaĉu i poĉela da razmišlja. Nije bilo nikakvog razloga da bude utuĉena i tuţna.

Uĉini joj se da u tišini noći ĉuje buku motora. Srce joj je odjednom brţe zakucalo. Zar se

helikopter već vraća? Ali ne, to je bio automobil. Zaĉuje kako se zaustavio ispred terase. Ustane

iz fotelje i doĊe do kućnih vrata upravo u trenutku kad je Kolin Bejl izašao iz auta.

– Šta ćete vi ovde, Koline?

– Kakav doĉek! Mislio sam da ćete biti srećni da ne budete sami veĉeras.

– Nisam sama, Barni je u kući, spava.

– Nećete mi zameriti ako se poĉastim ĉašom pića? Zašto ne pripremimo malu veĉeru?

Ona je preko volje pripremila nešto povrća i voća.

On ju je posmatrao dok je to radila.

– Ne treba da se plašite, obećavam da ću se ponašati... razumno.

Ĉim je veĉerao, ustao je, prišao naslonu Lizine stolice i stavi joj ruke na ramena.

– Molim vas, idite! Ne ţelim da budete ovde!

– Nećete me poljubiti za odlazak? Nećete! Bojite se strasti koja bi se mogla razbuktati meĊu

nama, zar ne? Kako ţelite. Hvala na veĉeri. Niste bili nimalo srdaĉni, Liza. DoviĊenja!

* * *

– Još si budna, Liza?

Bila je to Širli na vratima njene sobe. Upalila je lampicu, Širli je ušla i sela na krevet.

– Šta se dogodilo, Širli?

– Fantastiĉno, Liza! Uprkos svim strašnim recima koje sam izrekla na raĉun Margo, ona je

ipak super. Ići ĉu u jednu umetniĉku školu u Pertu, Margo je sredila s nekim koga poznaje da

me upiše. Našla mi je i stan u kom ĉu stanovati s još tri devojke. Zar to nije sjajno? Uverena

sam da ĉu oboţavati tu školu. Ti si stalno govorila da sam darovita.

– A šta je rekao Dirk?

– On se slaţe. Rekao je da si mu ti kazala kako imam umetniĉke sklonosti i sugerisala umet-

niĉku školu. Ali, ti kao da nisi zadovoljna.

– Jesam. Kad poĉinješ?

– Odmah sledeće nedelje!

Kad je Širli otišla, ona se ispruţila ispod pokrivaĉa, posmatrajući plafon. Margo je, dakle,

uĉinila prvi korak.

Probudila se ujutro sa ĉvrstom ţeljom da bez odlaganja napusti Jaravongu. Ispunila je zada-

tak zbog koga je došla u Australiju. Barni je sad srećan i svakog dana je sve više prihvatao oca.

Što se Širli tiĉe, svi problemi su ĉudesno rešeni. Neće ostati duţe, ne ţeli da se posluţe njome

do dana kad će Dirk odluĉiti da se oţeni Margo, a od nje zatraţi da se vrati u Englesku.

Barni je već ustao i igrao se svojim elektriĉnim vozom. Sišla je u prizemlje. Dirka, na sreću,

nije bilo kod kuće. Pozvala je turistiĉku agenciju u Derbiju i rezervisala prvi let za Pert. Nakon

stoje na brzinu doruĉkovala, otišla je u klanac kuda je ĉesto dolazila da slika u samoći. Bio je to

oproštaj od ove grube zemlje.

Ĉim se smestila, shvatila je da je pogrešila. Obuzme je duboka tuga. Kako će se oprostiti od

Barnija? Da ostavi Dirka? Bilo je to više nego što je mogla podneti. Vreme je teklo polagano i

ona nije uspevala da slika. Sela je na stenu i posmatrala površinu vode ispod sebe, utonula u

tuţne misli. Za nju se sve promenilo. Sve stoje uĉinila pre nego stoje upoznala Dirka, izgubilo

je svako znaĉenje, pred njom je bila nesigurna budućnost bez ikakvog smisla.

Odjednom je u daljini ĉula topot konja. Trenutak kasnije ugledala je Dirka.

– Mislio sam da ću te naći ovde, ali nisam bio siguran da si sama.

– A s kim si mislio da ćeš me naći?

– Mislio sam da si svom prijatelju Kolinu zakazala sastanak. Je li ovo vaše uobiĉajeno mesto

za sastanke?

– Govoriš kao da si mnogo puta video Kolina sa mnom.

– Zar nisam? na primer, prošle noći. Proveo je veće s tobom u mojoj kući. To ne moţeš pori-

cati.

– Kolin je samo veĉerao sa mnom, a onda je odmah nakon toga otišao.

– Zaista? Ali kad sam ja otišao iz Eši Daunsa sa Širli, bila je gotovo ponoć a Kolin se još nije

vratio. Kad sam jutros pozvao Margo da joj zahvalim za veĉeru i njenu ljubaznost prema Širli,

rekla mije da joj je Kolin ispriĉao daje bio u mojoj kući. A ja sam verovao kako se ţrtvuješ i

ostaješ u Jaravongi s Barnijem! Bilo je to zgodno smišljeno draga moja Liza, da pozoveš Koli-

na znajući da je kuća slobodna za vas dvoje.

– Ali...

– Zašto se stalno braniš? Moţeš reci kako imaš pravo da se ponašaš kako hoćeš... s Kolinom

ili s bilo kojim drugim muškarcem, kao stoje bio i onaj deran Lari Kemp. Ali, u budućnosti me

ne moţeš staviti u istu košaru s njima.

– S velikim uţitkom! Svakako se to više neće dogoditi, Dirk, jer sam odluĉila da odem iz

Jaravonge. Već sam rezervisala mesto za sutrašnji let za Pert.

– Kakvu igru igraš, Liza?

– Nikakvu! Jednostavno nema razloga da duţe ostanem ovde.

– Nikakvog razloga? Za tebe nema nikakve vaţnosti ono stoje medu nama?

– Zašto bi imalo? Koliko sam ja tebi vaţna? Nisi svestan toga koliko si sujetan, Dirk!

– Dosta! Tvoje objašnjenje vrlo je jasno. Ne pitaš me zašto sam oĉekivao više od tebe nego

od tvoje roĊake? Moţeš otići sutra, Liza, i ostaviti me. Pusti me da se sam brinem za "proizvod"

Elenine strasti.

Preplašila se njegovog divljeg besa. Neće li se ponovo okrenuti protiv Barnija? Poloţila je

ruku na njegovu da ga smiri.

– Dirk, ti ne moţeš tako misliti o Barniju...

– Hvala, ali nemam snage da podnosim još neku od tvojih moralnih pridika kad se radi o

Eleninom sinu.

– Molim te, Dirk. Ako treba, mrzi mene, ali nemoj Barnija. Poĉeo si da ga voliš kao roĊeno

dete. Saslušaj me!

– Ti si poslednja osoba na svetu koju bih poslušao. Duboko sam ti zahvalan što si uĉvrstila

moj instinkt da nikad, bez obzira na okolnosti, ne treba da imam poverenja ni u jednu ţenu.

– Ni u Margo?

– Ne tiĉe te se moj odnos prema Margo, kao ni mene tvoj prema Kolinu. Ja te, Liza, sigurno

neću sutra videti, pa se moţemo sad oprostiti. Zamoliću Bila da te sutra ujutro helikopterom

odveze u Derbi. Slaţeš se?

Bez reci je klimnula glavom, nesposobna da odgovori. Uĉinilo joj se kao daje Dirk trenutak

oklevao, zatim se okrenuo i krupnim koracima krenuo prema svom konju. Udaljio se i ne

pogledavši je. Tek kad je nestao, ona se slomljena spustila na stenu i gorko zaplakala.

Liza je ostala u klancu sve dok se senke nisu izduţile. Telo joj je bilo bez snage, duh obam-

ro, pomisao kako će reći Barniju da odlazi bila je iznad njenih snaga. Kako da se odvoji od tog

deteta?

I odjednom je odluĉila: odvešće ga sa sobom u Englesku. Otići će odmah, što pre to bolje,

neće ĉekati sutra. Ustala je i otrĉala do stabla za koje je privezala konja.

Dvadeset minuta kasnije stigla je u Jaravongu crvenu od zalazećeg sunca. Sišla je s konja,

pomilovala ga po njušci kao da se oprašta od njega, a zatim gaje ostavila ĉoveku koji je došao

na mesto Larija Kempa.

Nije bilo nikoga kad je ušla u kuću. Grozniĉavo je od australijske kompanije traţila prvi avi-

onski let i otkrila da jedan avion poleće iz Derbija u devet u veće. Rezervisala je dva mesta za

taj let, a sad još mora pronaći naĉin kako da stigne do Derbija. U sobu je ušao Bil Tagart.

– Dobro veĉe, Liza. Dirk mi je rekao da ţelite sutra u Derbi. U koliko sati da doĊem po vas?

– Promenila sam planove. Otići ću veĉeras. Je li to moguće?

– Kako ţelite. Nema problema.

– Biću spremna za pola sata.

Zatim je odjurila uz stepenice. U sobi su bili Barni i Širli.

– Zdravo, Liza, dolaziš kasno. Ĉekala sam te – rekla je Širli. – Htela sam da se s tobom

posavetujem o školi.

– Ne sad, moram hitno u Derbi... poslovno. Bil će mene i Barnija odvesti helikopterom.

– Poslovno? U ovo doba, Liza? Barni je već sad pospan.

Liza je otišla u svoju sobu, brzo izabrala nešto odeće za sebe i Barnija, uzela njegovog pliša-

nog medvedića kog je toliko voleo. Ništa više nije moglo da stane u jednu putnu torbu. Velika

torba bi izazvala – sumnju, imala bi teškoća s Bilem. Bez sumnje, Dirk će biti zadovoljan kad

oboje odu.

Sišla je u prizemlje da pozdravi Doru, ali se nije usudila. Sa Širli će biti još teţe. Odluĉila je

da će joj napisati pismo kad stigne u London i objasniti razloge naglog odlaska.

Trĉala je kroz oblak crvene prašine koju je podizao helikopter spreman za let. Trenutak kas-

nije, Jaravonga je ostala ispod njih. Gledala ju je s velikim bolom. Malo pomalo nestajala je i

uskoro utonula u noć.

– Ne shvatam zašto vodite malog sa sobom? Dirk mije rekao da samo vi ţelite u Derbi.

Ostaćete nekoliko dana?

– Još ne znam, Bile! – uputila mu je os-meh kako ne bi izazvala sumnju. Umoran, Barni je

odmah zaspao. Ĉinilo joj se dugo poput veĉnosti pre nego stoje ugledala svet-la Derbija.

– Pretpostavljam da imate i automobil da vas odveze u hotel.

– Ne, hvala, ostaću na aerodromu... hoću reći, ĉekaju me.

Bil je bio iznenaĊen. Ali, imalo je smisla: avion je ĉekao da je iz Derbija odveze u Pert.

– Najlepša vam hvala, Bile, što ste me dovezli.

– Kad se vraćate, Liza?

– Telefoniraću. DoviĊenja, Bile, i još jednom vam se zahvaljujem za sve.

Ĉekanje na aerodromu joj se uĉinilo poput veĉnosti. Ali na kraju je došao trenutak kad su se

ukrcali. Barni je bio previše umoran da bi postavljao pitanja i ĉim su seli na svoja mesta, pono-

vo je zaspao.

Ona je takoĊe sklopila oĉi i pokušala da ne misli na budućnost. Bila je srećna što će se vratiti

u svoj mali londonski stan. Kad stigne, upisaće Barnija u vrtić. Najvaţnije je bilo da što pre

zaradi nešto novca.

Buka motora u trenutku pre kretanja probudila je Barnija i on je, napola sneno, upitao da li

se vraćaju kući.

– Da, upravo to. Vraćamo se u Englesku.

– Da budemo s mamom?

– Ne, Barni, već sam ti objasnila da više nećeš videti mamu. Ali nas dvoje ćemo ţiveti u

mom stanu, isto kao pre odlaska u Australiju.

– Alija ne ţelim u Englesku. Ţelim da ostanem u Australiji s mojim tatom.

Upravo se spremala da mu objasni, kad je odjednom preplavi stid i griza savesti. Kako ni na

trenutak nije pomislila na njega? On ne ţeli da ostavi svog oca. Staje normalnije od toga?

– Da, slaţem se s tobom, Barni. Ne brini se, odvešću te tvome tati. Pitaću hostesu koji avion

ide za Derbi i mislim da će Bil doći helikopterom po nas.

To je bilo najjednostavnije objašnjenje za dete. Nije više postavljao pitanja. Hostesa joj je

objasnila da ako hoće moţe sići u Brumu, ali avion za Derbileti tek sutra ujutro.

– Telefoniraćemo tati iz Bruma, Barni. On će nam reći šta da radimo.

Do Bruma je trebalo pola sata voţnje, rekla je hostesa, ali minute su Lizi prolazile oĉajno

polagano. Trudila se da savlada snaţan osećaj poniţenja i da razmisli šta treba da uĉini kad iza-

Ċe iz aviona. Najpre će pozvati Jaravongu, onda će potraţiti mesto gde će provesti noć. Dirk će

sigurno sutra doći na aerodrom u Derbiju. Hvatala ju je panika od susreta s njim, ali nije bilo

naĉina da ga izbegne.

Na malom aerodromu Bruma potraţila je telefonsku govornicu, kad se jedna ruka spusti na

njeno rame.

– Ah, tu ste! Rekli su mi da ste trenutak pre napustili avion.

– Tata!

Barni mu se bacio oko vrata, a on ga

uzme na ruke. Uţasno nervozna i posramljena, ipak je bila srećna što vidi Dirka. U svakom

sluĉaju, laknulo joj je: njegova prisutnost resila je njen najveći problem. Bilo je nevaţno kako i

zašto se našao tu. Sad kad je Barni ponovo sa ocem, mogla je da produţi u Englesku. Smetena,

rekla je da avion za Pert još ĉeka na pisti.

– Govoriš koješta! – rekao je Dirk. – Vodim te kući.

– Kući?

– U Jaravongu, naravno!

– Ali ja se ne mogu vratiti u Jaravongu. Ne bih to mogla podneti.

– Ne bi mogla podneti? Ali ja sam verovao da voliš to mesto, Liza. Tako si mi rekla. Mislio

sam da bi bila srećna u Jaravongi.

Ugledala je mali avion taĉno ispred njih i prepoznala Dirkovu cesnu. On je otvorio vrata,

ubacio Lizinu torbu i stavio Barnija na jedno od sedišta.

– Smesti se, Liza.

– Ne, Dirk, molim te, ne mogu ponovo... ţiveti ovde, ne mogu više podneti...

– Šta?

– Naĉin... na koji se razvio naš odnos. Ne bi moglo potrajati, Dirk. Bolje je da sad prekine-

mo, nego...

– O svemu ćemo razgovarati kasnije, dok se budemo vozili.

Nije mu se mogla usprotiviti pa se popela u avion. Umesto da upali motor, on ga je ugasio.

– Uţasno si me uplašila, Liza.

– Ţao mi je. Shvatila sam da ne smem odvesti Barnija. Ali, bila sam toliko uzbuĊena i zbu-

njena i... ali nisam mogla da zamislim da ga ostavim i odem bez njega. Već pre sam odluĉila da

ga vratim na Jaravongu. Dirk, vidiš, on ne ţeli da ţivi sa mnom u Engleskoj, ţeli da ostane s

tobom. Zbog toga sam sišla iz aviona u Ikumu. Pošla sam da te pozovem telefonom kad si nas

pronašao.

– Je li istina, Liza, da za tebe ne znaĉim ništa?

Zaklopila je oĉi i snaţno uhvatila rukama sedište. Da li ţeli daje primora da mu kaţe kako ga

voli? Je li to ono što je ţeleo?

– Ne bih te mogao pustiti da odeš. Kad sam otkrio da odlaziš veĉeras umesto sutra ujutro,

shvatio sam da te se moram domoći i razgovarati s tobom. Tada još nisam znao da si povela

Barnija.

– Od koga si doznao da sam otišla?

– Od Mej Tagart, Bilove ţene. Vratio sam se hitno kući, Širli mi je rekla da si otišla s Barni-

jem. Shvatio sam da ne mogu doći u Derbi cesnom pre nego što vaš avion poleti, pa sam pomis-

lio kako je bolje da odem u Bruni. Ali da sam zakasnio, sledio bih te do Engleske, ako bi bilo

potrebno.

– Zašto, Dirk? Nije li bolje grubo prekinuti vezu, a ne za nekoliko nedelje ili mesec dana?

– Zar ti zaista tako vidiš stvari medu nama, Liza? Kao privremeni odnos?

– A šta drugo? Nisam mogla ostati u Jaravongi do tvog venĉanja s Margo.

– Da se oţenim Margo? Nikad nisam imao ozbiljne namere prema njoj. Kako sam bio glup!

Nisam prepoznao ono što mije bolo oĉi. Ali, putujući ovamo, kad sam ţeleo da avion ide još

brţe, shvatio sam istinu. Volim te! Nisam mogao podneti pomisao da te izgubim. Ţelim te za-

uvek uz sebe. Jedino se bojim, Liza, da mi nećeš oprostiti naĉin na koji sam se ponašao prema

tebi. Ţelim da se venĉamo. Sto pre. Nećeš h' se u Jaravongi osećati odviše sama?

– Sama? S tobom? S tobom i Barnijem? Moj ţivot će postati divniji nego što sam ikad sanja-

la. Volim te, volim te, Dirk! Volim te od prvog dana kad sam te ugledala, ali nisam bila svesna

toga. Verovala sam da te prezirem, ali me to nije spreĉilo da te volim.

– Znaĉi li to da ćeš se udati za mene?

– Sto posto!

– Biće dovoljno jednom, ali zauvek! Nagnuo se prema njoj i poljubio je. S

Barnijem izmeĊu sebe kao prvi put kad su se zagrlili.

Taj magiĉni trenutak prekinulo je svet-la jednog aviona koji je rulao pistom. Ostavivši za

sobom oblak prašine, uzdigao se s tla. Liza i Dirk su sedeli bez reci u cesni, ĉvrsto zagrljeni i

gledali kako avion nestaje u noći.

– Nego, što se tiĉe Margo...

– Ne moraš mi objašnjavati.

– Nikad ništa nisam ţeleo od nje. Nikad joj nisam ništa obećao. Ona se ponašala lukavo.

Osećala je da me privlaĉiš i nije se odricala nijedne prilike da te povredi.

– Prošle noći kad je Kolin došao na Jaravongu... mislim daje to bila njena ideja.

– Nas dvoje smo se ponašali glupo. Ali, sad je s tim gotovo. Bilo kako bilo, Margo i Kolin

neće biti naši susedi još dugo vremena. Na ivicu su bankrota jer su ţiveli iznad mogućnosti i

moraju prodati imanje.

– Hoćeš li kupiti njihov posed?

– Ne, hvala. Ne ţelim više da se širim. Gotovo pola miliona hektara je dosta za jednog ĉove-

ka. Ţelim da više vremena posvetim svojoj ţeni i svom sinu.

– Našem sinu.

Oboje su neţno pogledali Barnija kako spava. Dirk je obujmio Lizino lice rukama. Dugo ju

je grlio. Onda je pokrenuo avion. Uskoro su se našli na tamnom nebu punom zvezda iznad

Kimberlija jedva osvetljenog meseĉinom, na putu prema Jaravongi. Na putu prema svom domu.

KRAJ