Predrag Rakic

t skala ,. I

C n ri a

knjiga

Beograd

Autor:

Izdavac:

Au!oCAD - skola crtanja i projektovanja ne racunarima:

Predrag Rakic, mas. ing.

PC knjiga - Beograd TeI/FaX: 011 ! 2390 -16B

063 I 351 - 842 Recenzijl'l:, JO\qca Milisavljevic, prof.

Miroslilv Spasov, dipL ing., prof.

Goran lukiC, dip!. ing.

Urednik: Buro Kosic, profesor

Grafika: Dejan Gambiroza Stampa: '''Jovan'', 8eograd, teL: 011/2509-364

CIP - KaTanor1ll3a411lja y ny6nlllKa4~j" HapoAHa 611l6nlllOTeKa Cp6l1je, 5eorpaA . RAKIC, Predrag

AutoGAD 2002: skala crtanja i projektovanja na racunarima i Predrag Raki6. - 2.izd. Beograd; PC . Jovan). - 189 str.

AD b) Racunarska grafika

- Beograd. Nijedan dec ave knjige ne moze biti reprodukovan iii bez pismene dozvole izdavaca., Svi napori su utinjeni da se u

ovoj knjiz! ne . greske, ne mozemo preuzeti odgovornost za eventualne greske i omaske, kao ni zanjihove posledice.

OVDD AutoCAD je programski paket narnenjen konstruisanju i projektovanju na

racunarima. Prva verzija ovog prograrna, pojavila se 1982. godine i do danas je Autodesk, kompanija koja proizvodi softver za CAD tri'isle, izdaia i7 punih verzija AutoC,l'D-a i mnostvo programa u Kojima je AutoCAD osnova. f\Jajveci napredak AutoCAD-a Je izlazak iz ravni. odnosno mogucnosi projektovanja i modeiiranja u prostoru, kao i prelazak na Microsoft Windows operaiivni sistem. Paraislno sa izlaskom pune verzije AutoCAD-a, pojavljuje se i njegova Lite verzija za 20 -crtanje u ravni, sa ogranicenim moguenostima crlanja 3D ( izdizanje nacrtanih objekata u ravni, po treeoj osi ). Ova knjiga je napisana za verziju AutoCAD 2002 i to za crtanje i projektovanje u ravni - 20. Knjiga je namenjena pocetnicima i sastoji se iz 12 poglavija kOja S8 moraju prelaziti redom, pri cemu se deo knjige pod nazivorn Kreiranje novog crteza - prototip crteza mora prouciti bez prekida - izlaska iz programa ( od slrane 9 do 16 ). U pogiavlju 10 js dat prirner izrade tehnoioske dokurnentacije; nakon koje eete rnoci prakticno nacrtati i odstampati biio koji tehnieki crtei' iii projekat u ravni.

Pri objasnjavanju ovog programa, koriste se termini ad kojih su neki vezani za Windows operativni sistem, neki vezan! direktno za program AutoCAD, a koriste se i neki strucni termini vezani za tehnitke struke za kaje je ova.j plOgram i namenjen. Zato cemo objasniti neke pojmove koji se vrlo eesto javijaju u ovo] knjizi.

Rad u AutoCAD-u je zasnovan na zadavanju i realizaciji komandi. Komanda predstavlja ree - naziv kojom se programu nareduje a.a izvrsi neku radnju. Prema funkciji one rnogu biti: za crtanje ( Iinija, krugova, lukova, tacaka ... ), za modifikovanje ( za rotiranje, kopiranje, pomeranje, brisanje ... ), za kotiranje, za kontrolisanje razlicitih prikaza crteza na ekranu i td. Jos jedna podela komandi bi bila na one koje se reaJizuju u komandnoj Hniji ( objaslljeno na str. 7 ) i one kaje se realizuju u dijalog prozoru. Kako je jedan od nacina zadav&llja komandi i pronalazak njihovog naziva u linijama padajucih menija ( str 5. ), komande koje 68 se realizovati iz dijalog prozora 6emo prepcznati po tome sto iza njihovog naziva stoje t!-i tacke.

Npr: u Draw melliju komande Hatch ... i Boundary ... , u Modify meniju komanda ft.rray ... , u Dimension meniju kornande Tolerance.. Style .. _ Dakle, pri izboru tii> komalldi otvorice S8 prozar u kame mozemo zadati par-a!lletre

elernentima dijalog prozoro.. Te elemenie ,:::emo susretat pri otva:&,1ju vecine dijaiog orozora i ciii O\log primera ]e da ih same' uocimo i prepoznarno

3

prozor Options Na slici je primer jednog takvog prozora, U njegovom zaglavlju, koje Je

obojeno plavom bojom upisan je naziv dijalog prozara, u ovom slucaju Options, U prozoru 'se nalaze 9 kartica (Files, Display ... ) od kojih je samo jedna trenutno aktivna - u nasem siucaju kartiea System,

Dovodenjem kursora misa na bilo koju kariieu i pritiskom levim tasterom misa ta kartica postaje aktivna. Izgled dijalog prozora se menja i program nudi nove mogu6nosti podesavanja parametara vezanih za izabranu kartieu.

U dijalog prozoru uocavamo komandne tastere OK - za izlazak iz dijaJog prozora sa prihvatanjem zadatih izmena, Cancel - za izfazak bez prihvatanja izmena, Apply - za prihvatanje izmena bez izlaska iz dijalog prozora, taster Help za pozivanje komande HELP za pomoc pri radu sa programom.

Takode uocavam.o i taster Properties ... na kame

uocavamo tri tacke iza naziva sto znaci da 6e se pritiskom na ovaj taster otvori!i tiovi dijalog prozor.

SledeCi elementi dijalog prozora su padajuce lists koje se prepoznaju po belom polju sa natpisom, pored kojeg je data streIica nadole. Pritiskom levim tasterom misa bilo na natpis, bilo na strelicu otvara se lista sa ponudenim opcijama. Na slici mozemo uociti tri padaju6e liste od kojih je jedna olvorena -lista Startup sa ponudene tri opcije. Pritiskom na jednu od njih biramo zeljenu opeiju, U prozoru se nalazi i jedno poljs za editovanje u kome stoji broj 5. Ta vrednost je izmenjiva tako sto se dovede kl.lrsor u to polje i klikne dva pula levim taste rom misa. iii se ne pustajuci levi taster, kursorom prevuce preko teksta u pOiju za editovanje. leKst je time oznacen I unosom sa tastature zadajemo zelJene podatke.

U dijalog prozoru postoje dYe vrste prekidaca:

4

- klasicni prekidaci se prepoznaju po kvadratnom obiiku opeije. Prekidac moze biti ukljucen i iskljucen. Uko!iko je ukij se pojavljuje znak koji znaci da je opeija iza njega aktivna P iskljucuje pritiskom levog tastera misa u trenutku kada S8 ku kvadratu. - radio prekidaci se prepoznaju po kruznom obliku i razlika prekidace je u tome da kada je jedan prekidac u grupi ukljucen Clstali su iskijuceni. Ukljucen radio prekidac se prepoznaje po crnoj tacki unutar kruga ,spred naziva opeije. Radio prekidaci se ukijucuju na isti nacin kao klasicni prekidaci.

U dijalog prozorima se rnogu poiaviti jos neki elementi 0 Kojima ce biti reci u s'amim primerima ove knjige.

Na tastaturi se koriste funkcijski taster! od Fi do Fi 1 Kojima se ukljucuju i iskljucuju odgovarajuci pomocni rezimi i alati. F1 - aktivira komandu HELP F2 - ukljucuje - iskljucuje teksiuaini prozar ( Text Window) F3 - ukljucuje - iskljucuje iii podesava fiksne OSNAP alate F4 - kontrolise rezim TABLET, kod koriscenja graficke table F5 - postavlja tekucu izometrijsku ravan ( Isop/ane, Top, Right iii Lett) F6 - podesava COORDS rezim za prikazivanje koordinata na statusnoj liniji F7 - ukljucuje - iskljucuje pomocni rezim prikazivanja pomocnih tacaka GRID F8 - ukIjucuje - iskljucuje rezim ORTHO za orlogonalno pomeranje kursor~ F9 - ukljucuje - iskljucuje pomocni rezim SNAP za skokovito kretanje kursora FiO - ukIjucuje - iskljucuje pomocni alat POLAR za uglovno pomeranje kursora F11 - ukIjucuje - iskljucuje pomocni alat OTRACK kojim se odreduju tacke u zadatim pravcima iii preseeima zadatih pravaca.

U sredisnjem delu nalaze se slovno brojni taster! za zadavanje komandi, opeija, koordinata ... Takode se koriste i specificni tasteri, za zadavanje odredenih komandi iii specificnih funkcija: Tab - u dijalog prozoru omogucava prelazak na sledeci element Caps Lock - ukljucuje - iskljucuje velika slova Shift + 2 - znak "monkey" ( @ ) za unos relativnih koordinata Blanko - razmak u pisanju teksta, a ponekad signal Enter kod nekih komandi

Pri radu sa AutoCAD-om moguce je koristiti i kombinaeiju tastera za pozivanje Komancii, pomocnif rezima, iii zadavanJe specijainih f:.mkcij2.. LJ tirr: slucajevima koriste. se kombinaeije slovniil tastera sa tasterom CTRL. [\lpr: Ctrl + P aktivira komandu PLOT za stampanie, Ctrl + S kornandu SAVE za snimanje crteza na disk, Clrl + U komandu UNDO za ponistavanje pretilodno izvrsene radnje ...

5

TakMe se kombinacijom tastera AL T i podvucenog slova u nazivu padajuceg menija, mogu otvorili meniji,Npr: All + F otvara File meni".

Ova najvaznija tastera na tastaturi su Enter koji predstavlja izvrsnu funkciju, aktivira komandu, odnosno opciju i taster ESC koji u svakom trenutku moze prekinuti tekucu komandu, zatvoriti dijalog prozar, prekinuti grip rezim".

Komande se moguzadati i pomocu skracenica i tastera Enter: L - LINE komanda za crtanje linija C - CIRCLE crtanje kruznica A - ARC crtanje kruznih lukova E - ERASE brisanje objekata U - UNDO ponistavanje prethodne komande fiJi - MOVE pomeranje objekata Z - ZOOM podesavanje prikaza crteza na ekranu CO - COPY kopiranje objekata SR - BREAK brisanje dela iii prekidanje objekta RO - ROTATE rotiranje objekata

. Misem se u AutoCAO-u selektuju nacrtani objek!i, zadaju polozaj! tataka .. otvaraJu padajuci. meniji, zadaju komande pokazivanjem na natpise u meniju iii pokazlvanJem na Ikonu,. zadaju opcije u dijalog prozorima... Pomeranjem misa po podlozi pomera se i kursor na ekranu, koji poprima razlicite obiike u zavisnosti' iznad kojeg dela se nalazi ( oblik strelice, krsta, kvadratica ... ).'

. Tasteri na misu imaju razlicite funkcije. Levi taster omogucava selekciju objekata, aktiviranje komandi bilo pokazivanjem na natpis sa padajucih menija, bilo pokazivanjem na odgovarajucu ikonu. Takodje zadaje koordinate dovodenjem Kursora na odredeno mesto na ekranu i pritiskom levog tastera.

Desni taster misa ima razlicite funkcije u zavisnosti iznad kog dela i\utoCAO prozora se nalazi. Ako se nalazi iznad prostora za crtanje u vecini slucajeva pritisak na desni taster otvara padajuci podmeni sa ponudenim opcijama. Ako se kursor nalazi iznad ikone u toolbaru, pritiskom desnog tastera misa otvara se_ padajuci meni za izbor novih toolbarova sa ikonama. Funkcije desnog tastera mlsa se odnose i na grip reiim ( poglavlje 10 ) u kome se prikazuje padajuca ilsta sa komandama za editovanje geometrije se!ektovanih objekata - MOVE, COPY, ROT STRECH, SCALE, MIRROR.

crteza

odgov

6

tocki6 misa omogucavaju pomeranje prikaza iii dvostrukim klikom omogucavaju da ceo crtez

opcija Extents ). isa I ,astatur6 proucicem() u narednim poglavijlma Kroz

je prelaziti poglavlja redom. U pocetku cemo kako bi naucili njihova imena, a kasnije pri vezbanju

sa menija, iii. ikona.

POGUUIUEl Startovarije i nlterfejs AutoCAD2000 Program AutoCAD 2002 se startuje dvostrukim klikom lev09 tastera misa

na odgovarajucu ( snortchut ) ii(onu program a, iii otvaranjem Start meniia i pronalai.enjem programa AutoCAD 2002 i njegovog izvrsnog exe. fajla.

Po otvaranju program a, na sredini ekrana se uocava dijalog prozor AutoCAD 2002 Today, u kome se mogu podesavati parametri novog crteza, karisti!i postojeCi prototipovi crteza, otvarati pcstojeci crtez!. .. Levlm tasterom misa aktivirajmo karticu Create Drawings i u padajucoj listi Select how to begin

izaberimo opeiju Start from Scratch. U polju ispod, ievim taste rom misa izaberimo upotrebu metrickih )edinica - opeija Metric. Izvrsili smo vazno podesavanje, izasii iz dijalog prozora i mozemo da se upoznamo sa korisnickim interfejsom AutoCAO 2002 - elementima na ekranu.

** Napomena Najveci dec ekrana je u crnoj boji. To je dec ekrana za crtanje. Ukoliko zelimo da promenimo boju - da crtamo po beloj podlozi dovescemo kursor misa na sredinu ekrana i pritisnuti desni tasier misa. f\la padajucem meniju koji se otvara izaberimo posiednji natpis Options ... i kiiknimo levim taste rom misa. Otvara se dijalog prozor Options u kame izabiramo karticu Display. Pritisnimo taster Colors... i u novom dijalog prozoru Coior Options, u padajucoj listi Color, odaberimo boju White - belo. Potvrdimo 'izbor pritiskom na taster Apply&Close i sa OK izadimo iz dijalog prozora Options. Ekran je beo.

Na ekranu se uocavaju sledeci elementi, gledajuci odozgo nadole: 1. Zaglavlje programa ( Title bar ), prva horizontalna linija na kojo] se nalaze:

- ikona i naziv program a, - u zagradi se nalazi ime tekuceg crteza, s tim da je na pocetku svakog novog erteza dat opsti naziv ( Orawing.dwg ), - na kraju ove linije naiaze se standardne Windows ikone za minimiziranje prozora, smanjivanje i povecavanje prozora na ceo ekran i za zatvaranje programa.

2. Linija padajuCih menija ( Puildown menus) na kojoj su daii nazivi menija koji se otvaraju dovodjenjem strelice misa na odgovarajuCi meni i klikom levog tastera misa. iii dlrekino sa tastaiure kombinacijom tipke AL T i podvucenog slcr";2 u ;!a:ivu rn9n;j~~. Np:",' i~\~_: .J_ ~ otvar2 SG E.ile rnsr~~. ,L"-\L T -!- 0 otvar2. SE:~ Fgrmat meni. U padajucim menijima nalaze S8 Komande kojima se mogu ertati osnovni elementi crteza. ispravljati i modifikovati ertez:, kotirat: i podesavati parametri crteza itd.

7

Zag!av!je programa

!/ !

Padajuci meniji

Prost or :za crta nj~

Korisnicki I"terfets Auto CAD-a 2002 3. Linije - palete sa ikonama ( Toolbars ) kojepredstavljaju skup ikona,

poredanih po logicnom redosledu u horizontalnom iii vertikalnom nizu, pomotu kojih se mogu zadavati odgovarajuce komande. Na ekranu su trenutno prikazane dve horizontalne linije:

8

U Standardna iinija ( Standard toolbar ) u kojoj se nalaze ikone sa komandama za rad sa fajlovima: NEW, OPEN, SAVE, PLOT ... ( aka driite strelicu misa na odredjenoj ikoni nekoliko sekundi, ispod nje tete dobiti naziv odgovarajuce komande ).

iii Unija za podesavanje ( Objekt properties toolbar ) u koja; S8 nalaE ikone sa komandama za podesavanje nivoa ( layer-a), tipova linija. boja iid. ( 0 cemu te biti reci u delu knjige 0 formiranju osnovnog crteta ).

Na ekranu uocavamo i dve uspravne iinije na levoj strani:

~ Linija za crtanje ( Draw tooibar ) u kojoj su komande. za. linija. krugova. mnogouglova. !ukova ... LlNE, CIRCLE, POLYGON, llRC

liIIl Unija za modlfikovanje ( Modify toolbar ) za brisanje, kopiranje, pomeranje. uvecavanje ... nacrtanih eiemenata: ERASE, COPY. MOVE ..

CAD Standards Dimen:;ion

Inquiry Insert

ModifV II v Properties

Refedit Reference Render Shade Solids Solids Editing

'" Standard Toolb.~r Surr.9C85 Text ucs Lies II

Viev'.Iports

Zoom

1:lJstomize ...

To su samo neke od moguCih paleta - too!bara koje mozemo postaviti na ekran. Pregled sv:h pal eta i njihovih imena mozemo izvrsiti dovodenjem strelice misa na bilo koju ikonu nekog toolbara i pritiskom desnog tastera misa.

Olvara se padajuti meni sa spiskom svih pal eta. Sve otvorene palete ispred naziva imaju oznaku. Ukoliko zelimo da na ekran ubacimo novu paletu iii da uklonimo neku od paleta sa ekrana dovolino je da levim tasterom misa oznacimo zeljeni toolbal'.

4. Prostor za crtanje ( Drawing Window ) koji predstavija najve6i dec ekrana i u cijem donjem levom uglu se nalazi ikon.. konstrukcione ravni (ucsicon), koja pokazuje pravac i smer x i y ose. Ukoliko strelicu misa dovedemo u prostor za crtanje, poprimice oblik krsta sa kvadratom u sredini. Presek horizontalne i vertikalne linije predstavlja kursor i koordinate koje mozemo proCitati u danjem levom uglu ekrana ( na status liniji ) predstavijaju polozaj te tacke.

5. Komandna linlja ( Command line ), koja S8 sastoji iz tri reda. Ako u donjem, tretem redu stoji: Command: , program je spreman da primi i izvrsi odgovaraju6u naredbu koja se maze zadati na vise nacina:

II klikom levog tastera misa na ikonu sa odredjenom komandom u nekom toolbarll, ( dovodjenjem krsta koji se pretvara u strelicu na ieiienu ikOrlL' )

II izborom komande otvaranjem menija ( kiikom misa na odabrani meni, otvara se spisak komandi koje aktiviramo ponovnim klikom misa )

II unosorn sa tastature i pritiskom na taster Enter.

9

Ukoliko komanda ima vise opcija-moguenosti ( sto se ispisuje na ko~andna.j liniji ) one se odabiraju pomoeu tastature ( dovoljno je otkuca:i sarno ~ocetno III naznaeeno slovo opcije ) i pritisnuti Enter eime program Izvrsava OPCIJU zadate komande. Ukoliko naznacimo iii otkucamo pogresnu komandu iii opclju, ona se moze ponistiti pritiskom na taster ESC, time se na komandnoj liniji ponovo ispisuje poruka Command:. Ukoliko se jednom iii vise puta uzastopno ponavlja ista komanda za njeno pozivanje je dovoijno pritisnuti Enter.

*' J\lapomena: Prilikom rada sa ovim programom treba naueili da pratite poruke na komandnoj liniji, vezane za eventualne greske, nastale pogresnim ispisivanjem naziva komandi: ( Unknown command. Press F1 kev for h~/D. J. izlaskom iz odgovarajueih granica crteza ( "Outside limits ), vezane za daljl ~ad sa proaramom,: npr. selektovati objekat ( Select obiects ), odabrati baznu tacku ( Base~ point or displacement), kao i porl,lke vezane za izvrseni deo rada: npr. selektovano 6 objekata ( 6 found ) ...

Prealed svih komandi u tekue':em crtezu, mogue':e je izvrsiti pritiskom na funkcijski 'taster F2, cime program otvara tekstualni prozor ( AutoCAD Text Window'), koji mozemo zatvoriti iii pomoeu tastera F2, iii klikom na krstie': u gornjem desnom uglu. .

6. Statusna iinija ( Status line ), na kojoj se ocitavaju j prate koordmate kursora, kao i informaciie 0 stanju pomoenih alata SNAP, GRID, ORTHO, POLAR, OSNAP ... Pom~e':ni alati se ukljucuju i iskljucuju klikom levog tastera misa na odgovarajucu oznaku na status liniji, iii funkcijskim tasterima: F3 ~ OSN~P;. F7 _ GRID' F8 - ORTHO; F9 - SNAP; F10 - POLAR, Fl1 - OTRAI.JK. Pntl~llImO fUnkCijS~i taster F7. Na ekranu ce se pojaviti mreza tacaka time je aktlvlran

omoeni alat GRID. Ponovnim pritiskom na F7 iii dvostrukim klikom levog ~astera misa na natpis GRID na statusnoj liniji, mreza taeaka ee nestati. . Ukoliko se kursor nalazi iznad neke ikone i zadrzi nekoliko sekundi nad njom,

ispod ikons se ispisuje njen naziv, a na statusnoj liniji se ispisuje kr~tk~ objasnjenje: Takodje se objasnjenje pojavljuje i ako otvonmo nekl od menl)a I pokaiemobilo koji natpis. Npr.: ako dovedemo sterelieu kursora na prvu Ikoln~

., ... . New a na statusnoj mlJI Standard, menija, ispod IlJe ce se napisati nJen nazlv , objasnjenje: _

Creates a new drawinq lile: NEW - kreiranje novog crteza. 7. Kiizaci ( Scroll bar ), sa desne i donje strans prostora za enanje, Kojimo. se

prikaza tekueeg crteza u svim pravelma.

10

Da bismo nacrtali novi crtez u AutoCAD 2002, potrebno je izvrsiti odgovaraju6e pripremne radnje. Njima se podesavaju radni parametr! crteia, kao sto su velicina crtsza ( A4, A3 ... formati ), tipovi iinija ( puns, isprekidane, osne ... j, jedinice itd. Da ne bismo morali pri kreiranju svakog novog crteza da ponavijamo ove raClnje, mozemo napraviti tzv. Proiotip crteza ( Template ), koji koristimo kao podiogu za ertanje novih erteza. Naravno, mozemo napraviti vise takvih prototipova sa razlicitim podesavanjima parametrima, zadati im karakteristiena imena, npr.: Format A4 sa zag/avljem.dwt, Format A3.dwt.., Ekstenzija ovih fajiova je dwl, dok je ekstenzija AutoCAD-ovih crteza dwg. A.utoCAD 2002 ima svoje prototipove, ali je najboije da sami izradimo prototip prema sopstvenim potrebama .. Evo kako to izgleda prakticno:

Komandom NEW jz FILE menija kreiramo novi criez ( aktivirajmo je ievim tasterom misa ). Otvara se dijalog prozor AutoCAD 2002 Today u kome je aktivna kartica Create Drawings ( kreimnje crteza ). Na padajueoj iisti Seleo:t how to begin, koju aktiviramo pritiskom levog tastera rnisa na streiieu, pojavljuju' se tri moguenosti: - Temp/ate - nudi moguenost koriseenja postojeeih prototipova .4utoCf,\D-a. - Start from Scrach - omogue':ava brzo ulazenje u novi ortez uz biranje tipa jedinica English iii Metric ( ovu opciju smo vee': koristili ). - Wizards - omogueava korise':enje " carobnjaka " za postepeno podesavanje parametara crteza.

Diia!og prozor AutoCJl.D 2002 Toctav

11

Levim taste rom misa oznacimo i aktivirajmo opciju - Wizards. Program nam nudi dYe mogucnosti:

Quick Setup - za brzo podesavanje Advenced Setup - za napredno podesavanje parametara crteza. Kliknimo levim tasterom misa na Advenced Setup i otvorice se istoimeni

dijalog prozor u kome cemo podesiti pet parametara:

Dljatoo prOlor Advenced Setup

w'%!tn .. .

' . ISS

7:i~

U polju Units mogu se podesiti tip I precizrlost jedinica rastojanja u AutoCAD 2002. Odaberimo decimalne jedinice prekidac Decli'nal a u padajucoj !isti Precision podesimo broj prikazanih decimala - 0.00 tako da cemo na

"""" status liniji citati koordinate sa. dve decimale. Npr.: 24.58,39.87.

Pritiskom levog tastera misa na taster Next prelazimo na

polje Angle, gde podesavamo jedlnice i pre~iznost prikazivanja uglova. Biramo opciju Decimal degrees '- decimaini stepeni i preciznost 0, dakle bez prikaza vrednosti decimala. Pritiskom na Next prelazimo na polje Angle Measure, u kome podesavamo srner !lultog ugla u odnosu na tekucu konstrukcionu ravan ( UCS ). Uzimamo da pravac x-ose predstavlja nulti ugao, odnosno pravac istoka - East.

U sledecem polju Angle Dli'ection se podesava srner pozitivnog rasta ugla u odnosu na nulti ugao. Odabiramo smer suprotan od kretanja kazaljke na satu - Counter-Clockwise.

U poslednjem polju Area podesavaju se prividne granice crteza. Prj tome se zadaju vrednosti sirine - Width i duzine - Length pravougaonika kome se donje leva teme nalazi u koordinatnom pocelku ( 0,0 ). Odredimo granice crteza u formatu A4, tako da u polje za Width unosimo vrednost 210, a u polje za Length vrednost 297. Pritiskom na taster Finish ponovo ulazimo u prostar za crtanje gde cemo podesi!i ostale parametre prototipa: nivoe, tipove linija, boje i debljine linija ... .. Napomena Kod brzog podesavanja parametara - Quick Setup odredjuju se: tip i preciznost jedinica, i granice crteza. Ukoliko S8 odlucimo za Starr from Scrach i izaberemo S3n,0 metricke jedinice. prividne granicA crleza mozemo zadati i komandom LIMITS u kojoj program trazi polozaj donjeg levog I gornjeg desnog temena pravougaonika koji prividno odreduje granice crteza. Opcije ove komande su OI\J I OFF. Pri aktivnoj opciji ON program ne dozvoljava crtanje van granica.

12

Kallsa Jedno od veama bitnih podesavanja, pri pravljenju prototipa crieza, je

podesavanje nivoa - layer-a , pri cemu svaki nivo zamisljamo kao previdnu foliju na kojaj se crtaju odredeni objekti, slieni pa funkciji, izg!edu, iii nameni ( Npr.: konturne linije, osne linije, kate, srafure... u masinstvu, iii spaljasnji zidavi, unutrasnji zidovi, stuDovi ... u gradevinarstvu ). Svakom nivou se dodeljuje po jedna boja - c%r, jedan tip linije - lii7etype j debl;i'na Iklije - lineweight. Korisnik zadaje ime svakom nivou prema sopstvenoj zelji. Nivoa moze biti bezbroj, U zavisnosti od palrebe korisnika. Aka su svi nivoi ukljuceni i "odiedeni" ( 0 tome malo kasnije ), svi elementi crteza ce se videti na ekranu ( kao da sma providne folije pastavi!! jednu preko druge ). Nivoi se formiraju i podesavaju komandom LAYER, a ona se moze aktivirati na vise nacina:

1.1 otvaranjem Format menija i aktiviranjem komande Layer ... 1.1 ikonom sa toolbar-a Objekt properties ( druga ikona sa leve strane iii kucanjem sa tastature: Command' Ul..YER Enter

Otvara se dialog prozor Layer Properties Manager u kome uocavamo samo jedan nivo ( Nulti nivo - Name 0 ).

Novi nivoi se kreiraju pritiskom na taster NEW, pri cemu se u !isti layer-a prikazuje novi nivo sa nazivom Layer1. Nazovima taj nivo odgovaraJucII1l Imenom, na primer Pune, tako sto cerna umesto naziva Layer1, sa tastature otkucati Pune i pritisnuti taster Enter.

Kreiranje i podesavanje osobina

u diialog prozoru . Laver Properties

Manager sa otvorenirn delorn

Details

-DE:tau!l. Contir!Uou~ - D~{au!t COr!lir'll11WS - Def~,,!t C,..,nfioJOus - Deiauk [,m!r-.uovs - Delau!t.

13

Ukdliko zelimo da formiramo vise nivoa, dovoljno je da iza naziva otkucanog nivoa, na tastaturi pritisnemo taster zareza i automatski dobijamo novi nivo kome ponovo zadajemo ime, sve do poslednjeg, iza Cijeg naziva ne pritiskamo zarez, ve6 taster Enter. Dakle, ponovo aktivirajmo taster NEW, i sa tastature unesimo nazive bez razmaka: isprekidane,Kote,Ose,Srafure,Siozene,Tekst Enter, time smo dobili sedam novih nivoa. ( Pri formiranju nekog novog crteza, mozete nivoima zadavatl nazlve prema potrebama. U arhitekturi su eesE nazivi: Zid, Krov, Sprat... ).

Nivoa se brisu selektovanjem nivoa i pritiskom na taster Delete. Pritisnimo taster Show details i u dnu prozora 6e se pojaviti detalji - osobine vezane za oznaeeni nivo. One se mogu podesavati kako u novootvorenom delu prozora sa detaijima, tako i u samom redu oznaeenog - selektovanog nivoa .. Te osobine su:

!III osobina ON - OFF ( ukljueen - iskljueen ). Ukoliko je nivo ukljucen,

14

simbol za ovu operaciju - sijaiica svetli u koloni za ovu osobinu. Svi objekti u tom nivou 6e se videli na ekranu, mogu se editovati ( menjati ), stampati. .. Ukoliko je nivo iskljucen, sijaiica je ug~sena: objekti se ne vide i ne mogu se stampati. Ova osobina se Kor~stl onda kada zelimo odstampati samo odredene nivoe naseg crteza.

. Uk!jucivanje i iskijueivanje nivoa ostvaruje se klikom levog tastera misa na sijaiicu odgovarajueeg nivoa, iii ukljucivanjem i iskljucivanjem prekidaca Off for display u donjem delu prozora.

III ~sobina Thaw I Freeze ( odledjen - zaledjen ). Ovom osobinom se moze zalediti i odlediti nivo. Razlika u odnosu na prethodnu osobinu je u tome sio kod zaledjenog nivoa, nacrtani elementi nivoa se .ne vide na ekranu , ali postoje u tekueem crtezu. Ova osobina se konstl u slucajevima slozenih, komplikovanih crteza sa puno elemenata, puno nivoa, koji mogu smetati pri crtanju novih elemenata na nekom novom nivou. Sem toga, ova osobina smanjuje vreme i olaksava regeneraCljU crteza. Nivo se moze zalediti pritiskom levog tastera misa na simbol sunca, koji se pretvara u pahuiju. .Ako pahulju aktiviramo levim taste rom misa, preei ee oonovo u sunce, eime je nivo odleden. Ukljucivanjem iii iskijucivanjem tastera Freeze in all viewports takode mozemo zalediti, odnosno odlediti selektovani nivo.

III osobina Unlock - Lock ( otkljucan - zakljucan ). Ovom osobinom se nivo moze zakliucati j otkiiucati Svrha zakllucavanja nivoa je da se svi elementi u tom nivou vide na ekranu, ali se ne mogu menjali, taKo da se sprecava slucajno br"lsanje iii promena vee nacrtanih eiemenata ... Nivo se zakljucava i otkijucava pritiskom na simbol katanca, KO]I iz polozaja otvorenog prelazi u ooloza] zatvorenog katanca i obrnuto.

Takode se podesavanje ave osobine maze izvrsiti prekidacern Lock for editing.

B osobina Color je osobina dodeljivanja jedne boje jedoom nivou. Na taj naeio 6e svi elementi nacrtani u jednom nivou imati istu boju. Boje nivou odredjuje kmisnik, prema sopstvenim zeljama, bilo pritiskom na kvadrat u koloni C ... ( Color) prj cemu dobijamo prozm sa mogucim Dojama, bilo sa padajuce liste Color u donjem delu dijalog prozora.

ill osobina Lineweight kojom se zadaju debljine linija biio na padaju60j Iisti Lineweight, bilo direktno u redu selektovanog nivoa izborom natpisa koji odredjuje debljinu.

!II osobina Linetype - osobina kojom se jednom nivQu dodeljuje jedan tip linije ( pune, isprekidane, osne ... ). Za sada cemo izvrsiti pripremu za podesavanje ove osobine, tako sto cemo levim tasterom misa kliknuti na natpis Continuous pri cemu se otvara dijalog prozor Select Linetype u kome uocavamo postojanje samo jednog tipa. linija: Continuous - neprekidne. Da bismo ubacili druge vrste' linija pritisnimo taster Load ... i otvorice se dijaiog prozor Load or Reload Linetypes sa prikazom raznih tipova iinija. Uz drzanje tastera Ctrl i uz pomoe levog tastera misa se.lektujmo dva lipa linija: CENTER j DASHED i sa pritiskom na tasier OK potvrdimo njihov izbor. U diJalog prozoru Select Linetype uoCieemo nova dva lipa odabranih linija Priliskom na OK vraiimo se u dijalog prozor Layer Properties Manager.

Dijalog prozor Select Linetvpe sa

odabranim tipovima llnija

15

Ako sad pogJedamo osobine svih nivoa, videcemo da su one iste kao i osobine nultog nivoa, dakle, nivoi su ukljuceni, odledeni i otkljucani sa dodeljenom belom - White bojom, neprekidnom - Continuous linijom i Default vrednoscu debljine. Zato cemo novim nivoima izmeniti neke osobine. Za sada necemo menjati prve tri osobine, vee samo bOju, tip i debljinu linije.

Selektujmo misem nivo lsprekidane i u donjem delu prozora ( Deta!s ) dobicemo podatke vezane za ovaj nivo. OtvGrimo padajucu !istu Color ( pritiskom na polje u kome pise White ) i odaberimo boju Cyan. Na taj naCin smo podesili da svi nacrtani elementi u ovom nivou budu svetto ,Olav!

Debljinu liniie podesimo u padaiucoj listi Uneweight, tako sto cemo izabrati vrednost debljine 0,35 mm.

U sledecoj padajucoj listi Unetype, Dodesavamo tip linije i .odabiramo tip linije Dashed ( koja je zaista isprekidana i odgovara nazivu nivoa ). Time smo podesili osobine ovog nivoa. Na isti naein podesavamo osobine ostalih nivoa, tako da nivoima dodeljujemo sledece boie, deb\jine i tipove linija: Nivo Kote: boja ostaje bela i tip linije neprekidni, a debljina 0,25 mm. Nivo Ose: boja Green ( zelena ), tip linije Center, debljina 0,35 mm. Nivo Pune: bOja Red ( crvena ), tip linije neprekidni, debljina 0,50 mm, Nivo Siozene: boja Magenta ( Ijubicasta ), tip linije neprekidni, debljina ostaje default. Nivo Srafure: boja Yelow ( zuta ), tip linije nepromenjen, debljina 0,25 mm. Nivo Tekst: boja Blue ( plava ), tip tinije nepromenjen, debljina 0,35.

v (l ';; " 'J a 'J 0: 'J D 'J ,.)

;" DeI.6I1S

16

g' ~ L-.II",n if' 0 '->ihite Continuow ~ 0:::5 mm ~:.,;-"" -.' -d" rn Green CENTER - 0.351Om . ;;- -," . -,[, OYeI!ow Continuou;;. - O.25mm Jf' 1m Mage:nt.:. C0r~'nl1!'1l1O:: - DE:t",un fl) Ii Blue ConlinU(.tC - 035 rlY{l ':.:':'

... OH t(of-d;~pI5}'

Na taj naein smo podesili sve osobine nivoa. Sada nam ostraje da odredimo teKuci ( Current ) nivo, u kome cemo trenutno crtati. Neka to bude nivo Pune. Selektujmo taj nivo misem i aktivirajmo taster Current u gornjem delu prozora. Iznad naziva svih nivoa pisace: Current Layer: Pune .

Dijalog prozor Layer Properties Manager sa podesenim osobinama

svih formiranih nivoa

Sva ova podesavanja potvrdimo tasterom OK, eime se vracamo u editor za crtanje. U toolbaru Object properties i padajujucoj listi Layer Control mozemo uoeiti tekuci nivo Pune sa prikazom svojih osobina, Promene osobina ov09 i ostalih nivoa, kao i podesavanje iekuceg nivoa, mogu se vrsiti bez ulaska u dijalog prozor Layer Properties lv/anager. Dovoijno je akiivirati padajucu iistu Layer Contro! ( kliknuti levim tasterom rilisa u polje gde pise Pune ) j otvori6e se spisak

F'I J'- P-_.' 1-

I :~:prekidane t:::.ote

::;!ozene Srafure IPune I T _I .. .-.!. I:!r-...::.I.

svih nivoa sa simbolima osobina. Pritiskom na neki od poznatih simbola mazerno zakljucati, zalediti iii iskljuCiti neki niv~o Selektovanjem naziva nivoa kursorom i kiikom 181/09 tastera misa, motemo odabrali tekuci ( curent ) nivo.

Padajuca lista Layer Control sa Obiect Properties toolbar-a

Promenu bOje, lipa iii debljine linije, nekom selektovanom elementu u teku6em nivou, mozemo izvrsiti u padajucirn lisiama Coior Control,

Unetype Control i Uneweight Control na Object Properties tooibar-u. .* Napomena U AutoCAD 2002 postoji mogucnost da se teku6i nivo moze podesiti i prvom ikonom sa toolbara Object Properties, dakle ikonom Make Object's Layer Curent, tako sto program trati da kursorom koji se pojavljuje u obliku kvadratica, misern se!ektujemo neki nacrtan objekat u cijem nivou zelimo da nastavimo crtanje novog elementa. Ovu osobinu cemo koristiti kada budemo nacrtali nekoliko objekata u raziicitim nivoima.

Ovim smo zavrsili podesavanje nekih osnovnih parametara novog crteZc.. Kako ne bismo morali svaki put pri crtanju novog crteta da vrsimo ova podesavanja, uzecemo ovaj crtez za prototip - Template, tako sto cemo qa snimiti na disk komandom SAVE iz File menija ( iii trecom ikonom iz 8tand;;rd toolbar-a ). Olvara se dijalog prozor Save Drawing As, u kome uocavamo folder Template Oivorimo ovaj folder dvostrukim klikom levog t",-stera misa. U padajucoj listi Files of (vpe izabsrirno Autae-AD Dravvin[' Ternplate .::::de ,/ ": :7i/vf) ~kstf?n~1j2_ dwl odredjuje da C8 crtez biti snimiJen kao prolotip. ( Pri snimanju obicnog crteza odabrali bi smo ekstenziju dwg ). U polju File name ukucajmo ime crteta sa tastature: Format A4.

Save!n:

1~:::~T~~;;I~~~; . \illACA[" +Jari)':-o Pk,t St'iie:$

l~:'~;:~I~'(1 *I"-l.=med Piot 5t~'les !mAN51 A (pi:>rtr.5it;1 -cQbi [:.;;-c,end.;r,t Pil.l~ 5':,:1>:::::-

\~ AT-lSI /J. (portr~it) i.,ij~ AI'JSI ( -f.l",med P\':'t 5tylb..> H~ A~J51 D -(e,k,! ['epend~nt Plot 5t,/I~::: j;~ ANSI D *I'Jamed Piot Styles

DiislOQ prozor Save Dravving

As u kome

mozemo

snimiti pwtotip crtez izborom

ekstenzije dwt

Pritiskom na taster Save, program ce snimiti smestiti novi crtez u folder Template ( gde se nalaze ostali prototip

fajlovi ). Pri tome se otvara dijalogprozor Template Description, gde mo~e~o zadati opis naseg prototip crteza. Npr.: prototip za crtanje u A4 formatu po JU;:,-u ( unesimo Sa tastature ovaj opis ). Pritisnimo taster OK. Ulazimo u editor za crtanje, a u zagiavlju se pojavljuje novi naziv - Format A4.dwt. . ..

Ovim je zavrsena izrada naseg prvog prototip crteza, koji cemo konstltI kao osnovu za crtanje konkretnih crieza u A4 formatu. Na sliean naein se mogu kreirati prototip crtezi za formate A3 iii A2 sa nekim drugim podesavanjima prema sopstvenim potrebama.

prototip crteza Oa bi smo napraviii nov crtet u kome cemo koristiti kao osnovu napr~lViien pmtotip crtet, aktiviracemo komandu NEW. Otvara se dijaiog, p.rozo~ AutoCAD2002 Today. Posto je cilj koriscenje prototip crteta, u padaJucoJ IIStl Select how to begin izaberimo opciju Template. Otvara se spisak pocetnih slova postojecih template fajlova, kao i polje Recent Templates u kome uoeavamo I prototip Format A4. ( Ukoliko se prototip ne nalazi u tom polju, pronadimo._ ga otvaranjem polja F ). Selektujmo ga levim tasterom misa eime praktlcno odredujemo crtet Format A4 za osnovu nOvog crteta.

Program nas uvodi u editor Ze. crtanje gde su vee oodeseni svi parametri, tako da mozemo odmah poceti sa ertaniem novih elemenata .. "'ko pogiedamo, na ekranu S8 nigde ne vidi naziv nas8g prototip crteta, vee u zaglavlju programa stojl univerzalni naziv crteza: Drawing. Ali, ako pogledamo Object Properties too/bar I . ,-,,.j-:.,~.: ';~t, ''')'0' r'r""'rri ',r,r.;remo nreno7natiiiv8 nazive nivon. tJauctJL.;vi...< ,'..:;.~'-"' ...... .::1 '>"-'} ......,, .. 0 _'" vi ..... '_ ..... 1....., ". _ ~_. ," \. _ -'

18

Vee sada, kada u ovom novom crtezu imamo podesene parametre (zahvaljujuci unesenom prototipu) i znajuCi sta cerno u njernu crtati, moiem~ dadeii!i naziv novam ertetu prema svojoj zelji. Za to S8 koristi komanda SAVE AS iz File menija. Otvara nam S8 ve6 poznati dija!og prozor Save DraWing As, 9de sada za tip crteia, Files of type odabiramo tip AutoeAD 2002 Drawing (".d14'g1 a u po!ju File name upisujemo naziv Proba. Na padajucoj iisti Save in, rnoz~~o odrediti folder u koji zeiimo da snimimo ovaj crtez. Pritisnimo ikonu Up one Level ( Alt+2 ) time se vracamo u folder AutoCAD 20Q2, u kome snirnamo ertez Proba pritiskom na taster Save. U zaglavlju program a se ispisuje naziv crtei.a _ Proba.

** Napomena: najbolje bi bilo da imate poseban folder za smestanje AutoCAD-ovih crteza sa karakteristienim imenom: npr. Crleii u AutoCAD-u.

Sada izadjimo iz programa AutoCAD 2002, otvaranjem meniia Ale i aktiviranjem komande Exit u dnu menija, iii dvostrukim kiikom misa ~a ikonu AutoCAD-a na poeetku zag/avlja programa, iii najiakse pomoeu ikone za izlazak iz progra~a - poslednja ikona sa desne strane zagiavija. sa znakom u obliku slova X.

Otvorimo ponovo program AutoCAD 2002. Na ekranu se pojavljuje dijalog prozOr AutoCAD 2002 Today. Dovedimo kursor misa izvan ovog prozora i kliknirno levim taste rom misa. Time smo dijalog prozor privremeno skionili sa ekrana. Postoje dva naeina otvaranja postojeceg crteza.

Prvi nacin otvaranja crteia .ie kroz direktno otvaranje dialog prozora Select File komandom OPEN. Aktivirajmo je iii iz File menija, iii drugom ikonoi1l iz

DHaiQg prozor Select file za otvaranje postoiecea crteza

Standard toolbara. U padajucoj listi Look in moze se

odrediti odgovarajuCi folder iii podfolder iz koga otvaramo ieijeni crtez. Elementi tekuceg foldera su prikazani u najvecem delu prozora.. Otvorimo folder Sample i u

seiektujmo prvl eifez 1 st fioor.

19

U polju prozora Preview daje se pregled sadrzaja seiektovanog fajla. Tasterom Open u donjem des nom uglu dijalog prozora, otvaramo izabrani AutoCAD-ov criet koji se pojavljuje na ekranu.

Drugi nacin otvaranja crteta je kroz dijalog prozor AutoCAD 2002 Today koji se pojavljuje pri startovanju avog programa. Ovaj dijalog prozor mazema otvoriii i komandom Today koja se nalazi kao prva u Tools meniju. U dijaiag prozaru pri aktivnoj kartici Open Drawings pojav!juje se odreden spisak crieza, ko]i mazemo odrediti izborom opcije u padajucoj listi Select How to begin.

T e opcije su: Most Recently Used - spisak pos!ednje koriscenih crteta, History ( by Date) - spisak crteta na osnovu vremena koriscenja -odredenog dana iii nedelje History ( by Filename ) - spisak crieta po abecednom redu ( ako ima mnogo crteta, program ispisuje pocetna slova naziva crteza pored kOjih u zagradi stoji broj crieza sa tim pocetnim slovom. Prakticno ta slova postaju padajuee liste u kojima se nalaze puni nazivi crteta ). History ( by Location ) - spisak crieta na osnovu lokacije. Sem naziva crieia, program daje i padajuee liste koje su u stvari folderi u kojima se crteii nalaze.

( Ukoliko se traii crtei koji nije koriseen, iii se otvara sa diskete, CD roma ... onda se levim tasterom misa aktivira natpis Browse... pri cemu se po novo otvara dijalog prozor Select File kao pri koriscenju komande OPEN ).

Padajuca !isla Select

how to ~ odreciivani~

spiska Dostojecih

crteza

Odaberimo opciju /-listory ( by Filename) i seiektujmo ertez Proba.dwg. Time smo ponovo otvoriii nas ertez Proba u kome cemo ertati osnovne elemente erteza.

20

2

Osnovni elementi crteza: linije, krugovi, lukovi, tacke ... se crtaiu pomocu komandi kOje se nalaze u Draw rneniju Dovodjenjem kursora rnisa na Dr~w lTieni i pritiskom na levi taster, otvara se padajuci meni sa spiskom koman::!i za crtanje.

Ray (::onstruction Line f'.'lu!tiHne:

Pol';l!ine :3D PO!';lline POi':/f;,lOn

Rectant;lie

Arc (::irc!e Donut Spline Eliipse

BIDc!; Point

Hatch ... Boundary ... Region

Text

Surfaces SDlids

ispisuje: Command: LINE Speciiv first [Joint:

Komandesa Te komande mazemo aktivirati dovodjenjem kursora

misa na zeljenu komandu i pritiskom na levi taster misa. Drugi, brzi nacin aktiviranja zeljene komande za

crtanje je pomocu odgovarajuce ikone koja se naiazi u Draw toolbaru sa leve strane ekrana. Dovodjenjem kursora misa u polozaj iznad iKone, na ekranu pored ikone se ispisuje njen naziv, a klikom na levi taster misa aktivira se komanda.

Treei na6in aktiviranja komande je kucanje naziva komande na tastaturi i pritiskom na Enter. Ovaj nacin je pogodan za pocetnike, jer na taj na6in uce nazive komandi i istovrerneno se navikavaju da prate tekst u kornandnoj ilniji.

Poslednji natin je zadavanje komandi ski aeenim nazivom i pritiskom na Enter. Skracenice su obicno pocetno - pocetna slova naziva komande.

Prva na redu j najcesee upotrebljavana komanda je komanda LINE kojom se crtaju linije. Aktiviranjem ove komande bilo kueanjem sa tastature, bilo ikonom sa Draw toolbara, bilo otvaranjem Draw menija, na komandnaj liniji se

gd.e program traii zadavanje polozaja pocetne tacKe linije. Najboije je po\ozaie tacaka zadavati koordinatama sa tastature. Postoje ir! takva nacina:

pomoeu apsoiutnih icoorc!inata - kod kojih se .polozaj tacke zadaje l! oanoSll na apsolutnu nUlu, ii. Komdlnaini pocetaf; \ 0,0 )

Npr. koordinate tacke (12.25,15.71 znace da je data tatka koordinatnog pocetka 12.25 Jedinica ( u nasem slucaju milirnetara horizontal! i 15,7 i mm po y-osi - vertikali.

udaljena od ) po X-OS! -

21

- ,

- pamaGu relativnih Koordinata, gde se polozaj nove tacke odredjuje na osnovu pos!ednje unete tacke. Npr. (Ci) 5.4.3.2 Znak @ - monkey, koji se unosi sa tastature kombinacijom tastera Shift i tastera sa brojem 2, oznacava da se radi a relativnom unosu, a koordinate 5.4 i 3.2 predstavljaju udaijenje nove tacke od prethodne po xi }' osi.

- pomocu po!arnih koordinata, gde se palotaj lacke odredjuje na osnovu uda!jenja tacke od koordinatnog pocetka i ugla I.l odnosu na pozitivan pravac x-ose. Npr.:'20

Pomocni alali Polozaj tacaka pri crianju se moze odrediti i pokretanjem kursora misa,

dovodenjem na zeljeno mesto ( prateci koordinate u statusnoj liniji ) i klikom levog tastera misa, pri temu ovo nije najprecizniji natin. Pri ovakvom odredivanju polozaja tataka, pomazu nam pomocni alati, koji se mogu ukijutivati i iskljutivati po potrebi i to najiakse runkcijskim tasterima. To su:

24

11\ Coortis - F6, omogucava vizuelno, dinamitko pracenje koordinata kursora na statusnoj liniji. Ukoliko je iskljucen, koordinate se neee videti na statusnoj liniji. Ukljucuje se i iskljucuje pritiskom na funkcijski taster F6.

11\ Grid - F7, predstavlja pomocnu mrezu tacaka u granicama crteza Limits. Rastojanje izmedju tih tacaka po x i y-osi se moze podesiti, sto cemo kasnije objasniti. Ukoiiko ie ova funkcija ukljutena pritiskom na funkcijski taster F7 ( iii dvoklikom misa na natpis GRID na statusnoj liniji ), u granicama crteza 6e se pojavili tacke, koje sluze samo kao vizuelni orjentir u teku60j razmeri i ne mogu se stampati.

ill! Ortho - F8, omogueava ortogonaino crtanje. Ukoliko je ova funkcija ukljucena taste rom F8 iii dvoklikom na natpis ORTHO na statusnoj liniji, pomeranje kursora misem je moguce samo po normalnim pravcima - 0, 90,- 180 i 270, odnosno u pravcima x i y-ose.

iII!' Snao - F9. Kretanje kursora u prostoru za crtanje moze biU kontlnualno kada je ova funkcija iskljucena. Ukoliko se ona ukljucl taste rom F9 iii dvoklikom na natpis SNAP u statusnoj liniji, I(urser ce se kretati skokovito u zavisnosti ad podesavanja velicine tog skoka. Ako podesimo da su vrednosti za funkcije Snap i Grid jednake, kursor 6e se kretati upravo po tackama Grid mreze.

II Polar - F10 omogucava postavljanje kursora u pravcima koji sa x osom zaklapaju odreden zadati ugao. Sem toga mozemo odrediti i ugao prirastaja. Ako za taj ugao uzmemo vrednost od npr. 30, kUfsor ce se precizno postavljati u pravce koji sa x osom zaklapaju uglove ad 30, 60, 90, 120 ... do 3600. Sva podesavanja u vezi pomocnih alata S8 ostvaruju u dijalog prozoru

Drafting settings koji se olvara aktiviranjem istoimenog natpisa u Tools meniju. ( Ovaj prozor mozemo otvori!i i pritiskom desnog tastera misa na natpis jednog ad pomoenog alata - GRID, SNAP, POLAR iii OTRACK na. status liniji pri cemu S8 otvara padajuCi meni gde levim taste rom misa odabiramo natpis Settings." ).

Diiaiog prozor Drafting settings, kartica Snap and Grid za

podesavanje vrednosti funkcija Snap i Grid po )( ! y-osi

Ukoliko je aktivirana kartica Snap and Grid, mogu se podesi!i parametri pomocnih alala Snap i Grid. Upisimo vrednost za Snap X spacing i Grid X spacing na 10, eime se i za vrednosti Snapa i Grida po Y osi nude isle vrednosti. Prihvatimo te vrednosti i ukljucfmo prekidace Snap On i Grid On. Sa OK izadimo iz dijalog prozora. U

donjem levom uglu ekrana ( u prividnim granicama crteza ) uocavamo tacke Grid mreze na medusobnom rastojanju po x i Y osi od 10 mm. Misem povlacimo kursor preko mreze i videeema da se on skokovito krece ad tacke do tacke, _ zahvalj.ujuCi podesenim vrednostima Snap funkcije. Pri pomeranju kursora, pokazlvac koord_lnata u status liniji pokazuje vrednosti deljive sa 10, tako da u svakom trenutku mozemo procitati lacan polozaj kursora koji se vezao za jed~u ... o.d taeaka ~ri.d ml:eze. Dovedimo kursor na tastere SNAP i GRID na status linl]! I sa po Jeomm khkom

lev~g tastera misa iskijucimo ova dva alata ( isto smo mogli ueini!i i funkcijskim tasterima F9 i F7 ) i mreza 6e nesta!i sa ekrana. Panavo otvorimo dijalog prozor Drafting settings i upoznajmo se sa ostalim elementima kartice Snap and G:id ..

Ostali parametri polja Snap su: - Angle koji omogucava da se redovi Gnd tacaka zarotiraju za zadati ugao u odnosu na x osu, - X Base i Y Base omogucavaju da se zadaju koordinate bazne tacke koraka kursora. ( Ukoliko bi s~e zadala bazna taeka 5, 5 kursar bi se pomerao po tackama sa koordlnatama 1 J, 25,35 ... ).

U polju Snap type & style ukljueen je prekidac Grid snap eime se odlucujemo za jednu od apcija prikaza Grid mreze: - Rectangular snap omogucava prikaz tacaka u horizontalnim i vertikalnim redovima, - Isometric snap omogucava izometrijsko crtanje, 9de je mreza tataka data u vertikalnim ko!onama i kosim redovima pod uglom od 30 u odnosu na x osu. Uko!iko bi se odlucili za prekidac Pola~ snap otvor:ii bi mogu6nost dE. u poiju Polar distance unesemo vrednost skoka kursora pri ukljutenom pomocnom alatu POLAR. Tada bi se kursor skokovito kretao po pravcima zadatim pomocnim aiatom Polar. a za vrednost rastojanja datim u polju Polar distance.

25

: ,f" ....

".

Ovo skokovito kretanje kursora pri opciji Polar Snap vidi se tek pri crtanju nekog objekta.

Podesimo sva polja kartice Snap and Gnd kao na prethodnoj slici ( iskljuceni prekidaci Snap On i Gnd On, podesene vrednosti razmaka na 10, ukljuceni

prekidaci Gnd snap i Rectangular snap ) i aktivirajmo karticu Polar Tracking.

Dijalog prozor Draftinq Settings, kartica Polar Tracking za

definisanje ugla pomocnog alate Polar

U polju Polar Angie Settings na padaju60j listi Increment angle mozemo odabrati iii upisati novu vrednost I.Igla prirastaja. To je ugao za koji 6e se pomerati kUfsor pri akliviranom pomocnom alatu

POLAR. Odredimo da laj ugao bude 30, sto znaci da 6e se kursor kretati po pravcima od 30, 60, 90, 120 ... 360 u odnosu na x osu. Ukoliko ne zelimo da zadamo ugao prirastaja, vee konkretan ugao, odabraeemo prekidac Additional angies i taster New, cime mozemo zadati ne jedan vee vise razlicitih uglova.

U polju Object Snap Tracking Settings biramo da Ii cemo koristiti iskljucivo ortogonaine pravce - prekidac Track ortogonaly only, iii sve pravce za~ate u polju Polar Angle Settings - opcija Track using all polar angle settings.

U polju Polar Angle Measurement definisemo nulti ugao u odnosu na koji se dodaje ugao prirastaja. Opcija Absolute podrazumeva da je to pravac x ose, a opcija Relative to last segment za nulti ugao uzima ugao poslednje nacrtanog objekta. Podesimo sve parametre kao na poslednjoj slici i sa OK izadimo iz dijalog prozora. Pokrenimo komandu LINE. Kliknimo levim tasterom misa u trenutku kada se kursor nalazi biio gde u prostoru za crtanje. Povlacimo kursor preko ekrana. Pojavljiva6e se isprekidane iinije u pravcima koji su zadati uglom prirastaja: 30, 60, 90... 3600 sa pokazivacem u obliku pravougaonika sa poiarnom koordinatom polozaja kursora. ( Ukoliko bi bilo odredeno i skokovito polamo kretanje kursora - Polar distance pri ukljucenom prekidacu Polar snap -kanica Snap anCi uriC:, mogii oi beL. zada\:anja poiamih koorciinata precizilo odrediti polozaj krajnje tacke linlje ovim pomocnim alatom ). Sa tasierom ESC prekinlmo komandu za crtanje. IsklJuCimo alat POLAR tasterom F10 i prelazimo na crtanje ostalih osnovnih elemenata.

26

Za crtanje kruznica koristi se komanda CIRCLE. Njena ikona se maze pronaei na Draw toolbaru ( prepoznatljiva je po nacrtanoj kruznici i poluprecniku ). Ukoliko selektujemo komandu Circle na Draw meniju, otvoricemo padajuci podmeni sa opeijama komande Circie. Te opeije su kombinacije parametara na osnovu kojih se crtaju kruiniee:

1 . Koordinate centra i poluprecnika - Center, !!.adius 2. Koordinate centra i precnika kruga - Center,Qiameter 3. Dve tacke koje predstavijail.l krajnje tacke precnlka - 2 Points 4. Tri tacke kroz imje kruznfca prolazi - P ( 3 points) 5. Dva objekta koje kruznica tangira ( dYe iinije, dve kruznice iii jedne

linije i jedne kruznice ) i poluprecnil

S{Jec;!v center {Joint for circle or (SPI2PITtr (tan tan radius)!: 140,160 Enter Odredili smo polozaj centra kruznice, Specifv rad/us of circle or (Diameter}: Ukoliko zelimo da promenimo aktiv;'u opciju, potrebno je u komandnoj liniji iza znaka : une!i sa tastature naziv zeljene opcije ( nekad je potrebno ukucati ceo naziv, a nekad jedno iii vise pocetnih slova i naravno izvrsnu komandu Enter ): Soecifv radius of circle or (Dlameterl d Enter U ovom slucaju je dovoljno otkucati prvo siovo opcije: d - Diameter ( precnik ) Specifv diameter of circle

SHECT Posio smo u prethodnoj opeiji imali potrebu da selektujemo odredene

objekte, a i u velikom broju komandi javlja S8 poruka select obiects ( selekiujte objekie ), naucicemo selektovanje na vise Ilacina. Posto za sada ne znamo mnogo komandi, to cemo komandom SELECT vezbati selektovanje objekata. Ova komanda siuzi za kontrolu rada programa i predseleklovanje objekata za pojedine komande. Pre zadavanja ove komande podesimo rezime za izbor objekata komandom DDSELECT. Command: DDSELECT Enter

Otvara se dijalog prozor Options sa aktivnom kartieom Selection. U polju Selection Modes nalazi se 6 prekidaca sa ponudenim rezimima za selekeiju. [>jeka budu ukljucena samo dva prekidaca ispred opeija: - Noun/verb selection i Implied Windowing. Prva opcija omogueava da prvo selektujemo neki objekat, pa da aktiviramo komandu koja ee utica!i na taj objekat. Druga opeija omogueava koriseenje prozora za seiektovanje objekata ( opcija Auto komande SELECT). Ovo cemo objasniti kroz primere seiektovanja. Sa Apply i OK izadimo iz dijalog prozora. Command: SELECT Enter (unesimo komandu sa tastature ). Select obiects: pojavljuje se karakteristicna poruka koju eete cesto sretati u toku rada sa ovim programom. Krst na ekranu se pretvara u kvadratic kojim treba selektovati potreban element. Najlakse je pojedinacno selektovanje, gde kvadratie za seiektovanje dovodimo do nekog elementa i pritisnemo levi taster misa. Selektujmo nacrtanu liniju. Selektovani element se isertava isprekidanim linijama, a u komandnoj liniji se ispisuje: 1 found Select ob/ects: Program prijavljuje da je selektovan element i trazi selekeiju sledeeeg elementa, posto je i ovo kontinualna komanda. Seiektujmo neku kruznieu na isti nacin. I ona se isertava isprekidanom linijom, a program prijavljuje: 1 found 2 total. Ako zelimo da zavrsimo sa selektovanjem elemenata dovoljno je pritisnuti taster Enter. ( Svi selektolJani elementi su se deselektolJali, odnosno nije izvrsena nikakva promena crteza. To nam trenutno i nije ciij, vee da uoCimo kako se na poruku: Select obiects: mogu selektovati nacrtani elementi ).

Drugi nacin za selektovanje elernenata je grupno selektovanje pomocu opelja za selektovanje: VVindowlLastlCrossinalBOXIALUFencelVVPoJiaOnlCpO/iqonlGroupiAddIRemovei.Multip/ elPreviouslUndolAutolSinqle: Opelja S8 bira sa tastature kucanjem karakteristlcnih slova opeije - skracenice ( to su velika siova opcije - .iedno iii vise slova. Nor: W za opciiu Window, a WP za opciju WPoligon ... ). Objasnieerno ih:

- ALL - Opeija kOjom se seiekiuju svi nacrtani objekti u tekucem crtezu. Ponovimo komandu SELECT i unesimo sa tastature opciju ALL: .C2QIJJ.!...TJ.!!'cj: SELECT Enter

30

Select obiects: All Enter 9 found Program je selektovao sve nacrtane objekte, prikazao Ih isprekidanirn

liniiama i ispisao na komandnoj iiniji da ih je ukupno 9. Prekinimo komandu (ESC). , - Last - Ovom opcijolll S8 moze seiektovati posiednje nacrtani element

u prethodnoj komandi za ertanje. Skracenica za opc:iju Last je slovo L. Command: SELECT Enter Select ob/ects: L Enter Program ce selektovati kruznicu naertanu opeijorn TTR.

- Window - Ovom OPCijOIll program trEizi po!ozaj dV3 suprotna ugla ( temen3 ) pravougaol1ika, koji se prividno postavija na ekran sa punim linijama. Svi elementi koji se cali nadu unutar pravougaonika bice seiektovani. Command: SELECT Enter Select ob/ects: W Enter First corner. Other corner. Palazaj tih ugiova je najlakse zadati misem. Napravimo jedan takav pravougaonik u kome ee se nalaziti ceo nacrtan objekat - reeimo neka kruznica. Nakol"! pokazivanja drugog ugla pravougaonika. kruznica ee bitl selektovana.

- Crossing - opeija slicna opcijl Window, gde program ponovo traii po I oiaj suprotrnih ug!ova pravougaonika koji se prividno postavija na ekran sa lsprekidanim linijama. Svi element! koji se nadu celi unutar pravougaonika, aii i oni koje iviee pravougaonika presecaju bice seiektovani. Skraceniea opeije je C. Command: SELECT Enter Select objects: CEnter First comer: 95,40 Enter Zadali smo poloiaj prvog ugia sa tastature unosom njegovih koordinata, mada smo ovo magli uraditi i misern. Ta tacka se nalazi izmedju pravollgaonika \ kruznice ( TTR ). Program tfazi polozaj drugog uia. Other comer: Povlacimo kursor misa u desnu stranu, sve dak pravougaonik, ko]i ee se prikazati na ekranu sa isprekidanim iinijama, ne okruzi kruznicu koja tangira TTR kruznicu, dakle dok se ona ne nade cela 1I tom pravougaoniku. Tada pritisnimo levi taster misa i program 6e seiektovati: - kruznicu koja tangira TTR kruinicu jer se naiazila cela u pravougaoniku, - TTR kruinieu i - liniju jer ih je isprekidana linija pravougaonika. presecala. Na komandnoj liniji bice ispisano: 3 found

- BOX - Ovo je takade opeija seiektovanja pravougaonieima gde se no. isti nacin, kao kod opeija Wt;"7dows i Crossing, najpre traii polozaj jednog temena pravougonika: Command: SELECT Enter Select obiects. BOX Enter Arst comer: 80,120 Enter Radi iakseg objasnjenja uneli sma poloia! orvog IS'mena oomocl! i2stature Ukoliko pomeramo kursor u desnu stranu videcemo da se pojavljuje pravougaonik so. prikazanom neprekidnom, kontinualnom iinijom, dakle pravougaonik opcije Window, gde naravno vail osobina, da ce svi element! koji se nadu eeli u tom

pravougaoniku biti selektovani. Ako misem pomeramo kursor u levu stranu, dobicemo pravougaonik sa isprekidanim linijama, dakle pravougaonik opeije Crossing, pa C8 i elementi koji nisu celi zahvaceni ovim pravougaonikom takodje biti selektovani:

o /---, I \ I \ r-\-----I--, 1"\ ./ I I '- I window L _______ +-______ -, Crossing /-~ / "-

I \ \ \ \ I '- /

D

Primer selektovanla olljekata metodom BOX. kart se sastoB i2 opelia Crossing i Window ( svi selektovani objekti prikazani su isprekidanim iinijama )

Cpolygon ovo je opcija Crossing Polygon gde se umesto pravougaonika prividno iscrtava pravilan iii nepravilan pOligon, zadavanjem susednih taeaka temena poligona. On se iscrtava isprekidanom linijom i kao ked opcije Crossing, svi elementi koji se nadju celi iii samo delom u poligonu bice selektovani. Skracenica za ovu opciju je CPo

- Wpoiigon - Opcija Window POligon je sliena opciji Cpoligon, s tim da se poligon erta neprekidnim linijama, i samo ce elementi koji se ~adu eeli unutar mnogougla - poligona biti selektovani. Skraceniea za ovu opciju je WP.

- Fence - Ovom opcijom se selektuju objekti pomoeu Fence Hnije, tako sto se zadaju poeetna i krajnja tacka linije, koja se moze nastavljati zadavanjem krajnje tacke sledece linije sve' do prekida sa Enter. Svi elementi koje linija sece bice selektovani. Skracenica za ovu opciju je F.

- Previous - Ovom opcijom se vrsi selektovanje objekata koji su bili selektovani prj poslednjoj primeni komande SELECT. Skracenica je P.

- Mulltiple - Opcija koja omogucava visestruko pojedinacno selektovanje objekata. Program trazi selektovanje jednog po jednog objekta, a tek po selektovanju poslednjeg zeljenog objekta ( pritiskom na Enter ), program pokazuje selektovane elemente isprekidanom linijom i na komandnoj liniji ispisuje njihov broj. Skracenica za ovu opciju je M.

- Single - Opcija koja se automatski zavrsava nakon seiektovanja jednog elementa ( pojedinacnim selektovanjem ) iii grupe elemenata ( grupnim selektovanjem ). Oakle, nakon jednog izvrsenog selektovanja, program ne nudi mogucnost daijeg selektovanja, odnosno u komandnoj liniji ne daje poruku Select objeCTs: \ kao da smo posle prvog seiektovanJa pritisnuii taster Enter ). Ovu opclju ne mozemo uoeili primenom komande SELECT. vee je mozemo iskoristiti u nekoj

32

drugoj komandi gde je potrebno samo jedno selektovanje. Skracenica za ovu opeiju je SI.

- Undo - Ukoliko smo pogresno seiektovali neki objekat, iii objekte, mozemo ih ponistiti - deselektovati redom. Oakle, ovom opcijom 6e program najpre deselektovati poslednje selektovani objekt, pa ako jos jed nom zadamo ovu opciju i pretposiednje selektovani objekt i tako redom. Skracenica je U.

- Remove - Takodje opcija za deselektovanje objekata ali ne redom. Ako pri selektovanju objekata primetimo da smo greskom selektovali nepotreban objekat, mozemo ga deselektovati opcijom Remove. Primer: Opcijom ALL selektujmo sve elemente. Command: Select Enter Select obiects: All Enter Svi objekti bice selektovani i prikazani isprekidanom linijom. 9 found Select obiects: REnter Remove obiects: Izborom opcije Remove skra8enicom R, program nam nudi da izaberemo objekat koji se deselektuje. Pokazimo recimo, ria bilo koju kruznicu i ona ce biti deselektovana i prikazana punom iinijom, pri cemu nas program 0 tome obavestava u komandnoj linij i dalje nudi mogucnost sledece deselekcije: 1 found 1 removed Remove obiect8: Ukoliko smo time zavrsili sa selektovanjem i deselektovanje:1l pritiskarno na Enter. Ukoliko zelimo i dalje da selektujemo nove objekte, mozemo odabrati novu opciju komande SELECT:

- Add - opcija za ponovno selektovanje ( grupno iii pojedinacno ) objekata. Skracenica za ovu opciju je A. Remove obiects: A Enter Select obiects: Program je iz retima deseiektovanja ( Remove obiects: )presao u rezim seiektovanja ( Select obiects: ), pri cemu ponovo, za seiektovanje sledeCih objekata, mozemo koristiti vee poznate opeije.

- Group - Ova opeija za selektovanje se odnosi na objekte koji su povezani - grupisani komandom GROUP. ( Ovom komandom program tmzi da povezemo dva iii vise obJekata u jednu eelinu taka sto cemo selektovati ze!jene objekte i takvoj grupi zadati zeijeno ime). Kako U ovom crtezu .nemamo takve objekte, ovu opeiju ne mozemo koristiti.

- Auto - Ove Je detault . poeJesena opeiia na poi':etKu sva}\s3elekcij8 objekata. To podrazumeva da C8 program, ukoiiko ne zadame opciju komande SELECT ( na poruku Select obiects: ne ukucamo

33

opeije I Enter ), pojedinaeno seiektovali objekle jedan po jedan kako ih budemo pokazivaii ;llisem, odnosno da ce se pri grupnom selektovanju ponasati kao da smo lluzada:i opciju BOX. Ova opeija nam omogucava jednostavno selektovanje pomocu misa. tako da cemo ostale opeije rede korisiiti. Auto opeiju ne treba zadavaii u komandnoj liniji, jer se ona podrazumeva kao potetna, podesena opeija.

ERASE Ukoiiko pogresimo pri ertanju objekata, iii namerno naerlamo neke pomocne

linije kOje nam olaksavaju ertanje, pa ih treba izbrisati, koristimo komandu ERASE sa l'.1odify menija, iii odgovaraju6u ikonu iz Modify toolbara. ( Ukoliko prvo selektujemo objekte, mozemo ih izbrisati i tasterom Delete sa tastature ). Prj tom se na komandnoj liniji ispisuje: Command: ERASE Enter Select obiects: Poznata poruka, gde program trazi seiektovanje elemenata erteza koje ielimo da izbrisemo. Koristicemo opeiju Auto, gde ne unosimo njenu skracenieu, jer se ona podrazumeva ( default) i misem seiektujemo objekte koje zelimo izbrisati.

o o Primer poiedinacnog i grupnog seiektovanja objek.ata default metod om Auto. U okviru komande za brisanje obiekata - ERASE

BOX - Windolf Selektujmo liniju pojedinacnom metodom, pokazivanjem misem i levim klikom - T1 tacka. Poiozaj tacke T2 odredimo izmedju pravougaonika i dYe spojene kruzniee, kao na slid . Pomeranjem misa udesno obuhvaiimo ceiu donju kruznieu pravougaonikom za seleklovanje

D ~~~==~~,-,----,

/' \ { I \ ).,., " ;" "--'" ...

X" Tl

T3

( do tacke T3 ). Tako ce i kruiniea biti selektovana melodom Box - Window. Zavrsimo iZbor elemenata za brisanie tasterom Enter. Program ce izbrisati seiekiovanu iiniJu i kruznieu. Ponistavanje dejstva komande ERASE ( samo nje ), moguce je komandom OOPS i Enter sa tastature i svi objekti ce opet bii! naertani: Command. OOPS Enter

34

Ponekad ie potrebno da se u ertez unese taeka kao poseban ob.iekat. Za to 38 koristi komanda POINT. Pre nj8nog zadavanja, mogu se izvrsiti Dodesavanja, kojima odredjujemo u kom ob!iku ce se pojo.viti tacKa na ekranu i kOlika ce biti njeno. veiicina. Otvoricemo padajuci meni Format i kliknuti levim misem na natpis Point Styie, time se aktivira komanda DDPTYPE i otvara dijaiog prozor Point Style:

Dijalog prozor Point Style za podesavanie izgleda 1 veHcine tacaka 11a ekranu

nacrtanih Komandom POINT.

Ovoe je dato ovadeset mogucih oblika prikaza tacke na ekranu, a mi odaberimo prikaz krsta. Date su i dve mogucnosii za podesavanje njene velicine ito: preko reiativne proeentualne vrednosti U odnosu na veiicinu ekrana ( gornja opeija ) i preko apsolutnih vrednosti odabranih jediniea ( u nasem s!ucaju miiimetara ). Zadrzimo ponudenu vreanost, kOja iznosi 5% u odnosu na velicinu ekrana. Ovaj izbor potvrdimo sa OK i mozemo nacrtati neku tacku

pomocu komande POINT. ( Ukoliko se odlucimo da ova podesavanja budu stalna u nasim ertezima, mozemo ih zapamtiti u nasem prototipu Format A4.dwt ).

Komandu POINT se nalazi u Draw padajucem meniju i njenim selektovanjem se otvara podmeni sa opeijama Single Point i Multiple Point. Izaberimo prvu opeiju Single Point - aktivirajmo je levirn taslerom misa, i u komandnoj liniji program traii poJozaj tacke: Command: pOint Polozaj tacke se moze odrediii dovodjenjem kUl"sora misa na zeijeno mesio i klikom levog tasiera iii unosenjem koordinata sa tastature. Zadajmo ga tastaturom: Specify a point: 20, i 00 Enter Program ce na ekranu isertati tacku T, U obliku krsta a na komandnoj !inlji bice ispisano: Command: eime je program zavrsio sa izvrsavanjem komande POIf'JT. ZnaCi, opcijom Single Point, erta se sarno jedna tacka kao zaseban objekat.

35

Hatch, " Boundar':l, , , Re';lion

Sirll;;Jie Point r'l!ultipie Point

Di'v'ide r'''le.:l5ure

Padajuci podmeni komande POINT za izbor opeija Single Point i Multiple Point.

se pajavljuje ista poruka, ali po crtanju crtanja druge Tacke i tako redam sve dok tasterom ESC. Npr.:

Ako izaberemo drugu opciju Mu!tiple point, u komandnoj liniji

jedne tacke, program nudi mogucnost ne prekinemo izvrsavanje ove komande

Command: ooint Soecifv a ooint: 90, i 40 Enter Nacrtana je prva tacka T2 , ali program i dalje traii polozaj sledece tacke: SDeci!v a Doint: @-30,-60 Enter Polozaj sledece tacke smo zadali relativnim koordinatama, sa negativnim vrednostima ( kao jed an od primera mogucih zadavanja koordinata ) i program je iscrtao sledecu tacku T3 Ukoliko vise ne zelimo da crtamo tacke kao zasebne objekte pritisnucemo taster ESC. Soeci!v a point: ESC i na komandnoj liniji se po novo ispisuje Command: cime je program spreman da primi sledecu naredbu.

Izgied erteza Proba nakon isertavania tri tacke

Komandu POINT, mozemo aktivirati i unosom sa tastature, pri cemu ce se ponasati kao pri opciji Single Point. Ukoliko komandu zadamo iz Too/bara Draw pomo6u ikone Point, ponasace S8 kao da smo je zadali pomocu opcije Multiple Point.

Komande DIVIDE i MEASURE, kaje se pojavljuju u padaiucem podmeniju komande POINT omogucavaju deljenje seiektovanih

abjekata ( linija, krugova lukova ... ). To je samo prividno deljenje, gde program same oznacava padeone tacke. Kod komande DIVIDE lrazi se broj jednakih delova - Number of Segments na koji 6e selektovani objekat biti podeljen i u svaku podeonu tacku program postavlia krst kao simbo! tacke. Kod kamande MEASURE program trazi duzinu segmenata - Segment Length, pri temu rnoze da se javi i ostatak. ( Umesto krsta program moze postaviti i drugi simbol, izborom opcije Block i zadavanjem imena simbola - Poglavlje 9 - Siillboli ).

36

Podelimo najvecu kruznicu na crtezu komandorn DIVIDE na 6 jednakih delova. Iz padajuceg menija komande POINT izaberimo opciju Divide. Program trazi da selektujemo objekat koji zelimo da podelimo: Select object to diVide: odaberimo kursorom u obiiku kvadratica najvecu kruznicu, f!7ter the number of seqments or {Blockl: 6 Enter program traii da zadarno broj delova - segmenata na koji ce se objekat podeliti. Zadajemo broj 6. Kruznica je izdeljena na 6 jednakih d810va, a svaka Godeona tacka je prikazana krstom na ekranu. Potetna tacka kod deljenja kruznica je tacka Tl kOja se nalazi na nultom pravcu.

I~ I I rr ---0 TV, I . I

I

Podeljel1a kruznica ria 6 jednakih de!ova komandom D!ViDE

f

tacka,

End, Direction ) na osnovu pocetne, krajnje tacke i pravea

End, Radius ) pocetna, krajnja lacka i poluprecnik kruznice koja ta dve tacke,

Center, Start, End ), prvo se zadaje centar, zatim pocetna i krajnja

!Ill Center, Start, Angle ) koje U odnosu na drugu i trecu opciju, traZe isle .. parametre,' ali sa drugacijim redosledom unasa.

!iiJI C,S,L ( Center, Start, Lenght ) prva se zadaje centar, zatim pocetna tacka na kraju duiina iuka.

Donut Spline Ellipse

Block Po!nt

Hatch, " Boundary ... P.egion

Text

Start; Center.) End Start.! Ce.nter) An!;;lle 5t.3rt} Center) Le.n!Jth

Start, End, An9Je St,:lt't, End, Direction Start" End, P .. 3dius

Center} StartJ End Center., Start" AnlJie Center" Start.! Lent;Jth

Continue

zadavanje njihovih vrednosti.

Padajuci meni komcmde ARC u Draw meniiu sa prikazom

mOQucih opcija

Izborom neke od ovih opeija unapred smo odredili veliCine na osnovu kojih isertavamo luk. Ostaje samo da u komandnoj iiniji ur.Jesemo vrednosti za te velicine i program 6e isertati zeljeni luk.

Ukoliko se odlucimo za zadavanje komande sa tastature, iii iz Draw toolbara, program nudi mogucnost izbora parametara

Naertajmo nekoliko lukova koristeci ove mogucnosti. Zadajmo komandu sa tastature: Command: ARC Enter Specifv start paint of arc or [Center! 30,190 Enter Ovde biramo unos koordinata pocetne tacke iii centra. Odluciii smo S8 za aktivnu opciju Start pOint j zadali koordinate pocetne tacke 30 i 190.

Speclfv second pOint of arc or [Center/Endl' 80,180 Enter zadajemo koordinate druge tacke kroz koju luk prolazi, time smo izabrali opciju 3P, Ostaje nam da odredimo jos polozaj krajllje tacke, bilo misem ( gde pomeranjem misa uocavamo moguce oblike luka ), bilo sa tastature zadavanjem njenih koordinata na poruku: Specify end !Joint of arc: 130,220 Enter i luk6e biti nacrtan.

38

'! ;;

End paint

v start 1"-

Primer crtanja iuka komandom ARC opcijom 3P

point Second / V~,oint /~- ~

Odiucimo se sad za opciju S,C,A. Komandu aktivirajmo iz Draw toolbara:

" Command: arc Specify start !Joint of arc or rCented: 110,260 Enter

zadali smo polotaj pocetne tacke, SpecifY second point of arc or {Center/End[- CEnter biramo opciju Center Specify center !Joint of arc,' @30

Jedna ad veoma bitnih karakieristika programa je moguenost razlieitih prikaza crteta na ekranu. Nekada su crteti u AutoCad-u toliko veliki da bi prikazom celog crieza na ekranu, njegovi elementi bili veoma sitni, a detalji neuocljivi. Zato se crtezi na ekranu prikazuju u odredjenoj razmeri, koja omogueava jasno sagledavanje elemenata crteta. Pri takvim razmerama, oeigledno je da na ekran ne maze stati ceo ertez, vee samo njegov deo, u kame crtamo, ispravljamo, unosimo tekst... Praktieno, to izgleda kao da smo iznad erteza postavili lupu koja uveeava deo crteza u odredenoj razmeri. Ukoliko bi hteli da prikazemo drugi deo crteza u istoj razmeri, morali bi da lupu pomerimo u pravcu tog dela crleza. Ovakav naein pomeranja prikaza crteza na ekranu, bez promene razmere, omogueava komanda PAN sa menija View. Njena ikona se moze pronaei u Standard toofbar-u, a karakterise je izgled nSlcrtane ruke, jer se po aktiviranju ave opciie, kursor pretvara u takav oblik. Pritiskom levog tastera misa i pomeranjem kursora u zeljenom smeru, bez otp.ustanja tastera, pomera se prikaz crteza na ekranu. Pritiskom na taster ESC iii Enter izlazimo iz ove komande. Pomerimo nas prikaz crteza iz polozaja levog del a ekrana na sredinu ekrana. Sa crtezom se pomerila i ikona konstrukcione ravni koja pokazuje pravac i smer x i y ose, kao i koordinatni pocetak ( 0,0 ) u njihovom preseku.

Prikaz ekrana nakon koriscenja

komande PAN kojom sma crtez

premestili sa leve strane na sredinu

ekrana

Pritiskom srednjeg tastera misa, bez

otpustanja, automatski se aktivira komanda P,A.N, te je

avo laksi naein aktiviranja te komande.

Pomeranja prikaza crteza na ekranu, moguee je i povlacenjem horizontainog i vertikalnog kHzaca ( scroll bar ), koji se nalaze sa donje i desne strane prostora za crtanje.

40

Da bi smo videli, iii nacrtali neke deia/je na crterzu, potrebno je prikazati deo crteza uvecan i obrnuto, da bi se posle takvog crtanja video ceo crtez na ekranu, on se mora umanjiti. Naravno, tu se ne radi 0 stvarnom povecanju i smanjenju crteza ( za to postoje druge komande ), vee 0 prikazima clieza .u razlicitim razmerama. 8to ie razmera veta, manji dec crteza se :Toze prikazati na ekranu, ali ee taj dec biti uvecan.

Komanda za uveeano i umanjeno prikazivanje crieza komanda ZOOM, koju mozemo pronaci na padajueern njenim opcijama na Standard Too/baru. Da bi smo uoe!!i zadacemo je sa tastature, pri cemu se na komandnoj Command: ZOOM Enter

pritisnutu taster Enter. Kursor u prostoru za crtanje dobiJa -I- i -. Pritiskom na levi taster misa i pomeranjem kursora tastera, uvecava se pril,az crteza na ekranu. PomeranJom

je

otpustania tastera, umanjuje se prikaz crteza na. ekranu. Ovom opclJom se odabrani delovi crieza sama prividno priblizavaju iii udaljavaju. Istovremeno se na komandnoj iiniji javija poruka: Press FSC or FNTEA to exit, Dr right-click to disp/av shortcut menu Ako pritisnemo na tastere Esc iii Enter izlazimo iz ove komande, a u komandnaj liniji dobijamo poruku Command. Ovu istu opciju komande ZOOM mozemo aktivirati i ikonom Zoom Realtime sa Standard too/bara. Ako sad na poruku: Press ESC or FNTER to exit, or right-click to diso/av shortcut menu pritisnemo desni taster misa, na ekranu se prikazuje padajuca lista ( Pop up

E::::tents

menu ) na kojoj je mogute izborom natpisa i pritiskanjem levog tastera misa odabrati razlicite opcije komande ZOOM, komandu P.AN ( koju smo vee objasnili ), iii sa Exit izaei iz komande.

PadaiuCi men! ( POI) up menu ) komande ZOOM ! PAN na kojoj S8 mogu odabrati aecile za prikaz

crteza na ekranu iii za izlazak iz komande

41

Oslale opcije komande ZOOM sa padajuce lisle ( Pop up menu) su: - Zoom Window - pokazivanjem na ovaj natpis, kursor poprima oblik strelice sa pravougaonikom is pod !lje. Zadavanjem dve lacke naspramne po dijagonali, 'j" deiinise '.se ,( pravougaonikom ) dec crteza koji se automatski prikazuje preko celog ekrana. Ceo postupak uvecanja crteza mo2\e se izvesti i misem. ..\ - Zoom Original - Omogucava vracanje na prvobitnii prikaz crteza postavljen

-I pre koriscenja komande ZOOM. I - Zoom Extens - Ako odaberemo ovu opciju, svi elementi u tekucem crtezu sel prikazuju na ekranu maksimalno uvecani.';

Osim opcija sa padajuce lisle ( pop up menija ) postoje i opcije ove:! komande kOje se nude u komandnoj liiniji. Kao i kod ostalih komandi mozemo ihi! zaaa!i sa tastature pomocu skracenica: !

- Window - odgovara opciji Zoom window sa padajuce lisle i istoimenoj! ikoni sa Standard too/bar-a. Unosom slova W kao skracenice za ovu opciju u 'I komandnoj lini]i, kursor se pretvara u krst bez kvadraiica, a na komandnoj lini]i j program trazi ~koordinate suprotnih temena pravougaonika koji odredjuje dec crteza ! koji zelimo da uvecamo. Mozemo ih pokazati misem, a mozemo im zadati koordinate tastaturom: Command: ZOOM Enter SDeGily comer of window enter a scale factor (nX or nXPL or {4///Centej/Dvnamic/Extents/PreviousIScaieIVVindow]

Npr. ako se zada broj ve6i od 1, toliko pula 6e se uve6ati prikaz crteta u odnosu na prikaz opcijom All. Ako se zada broj izmedju 0 i 1 doei ee do umanjenja prikaza. Npr. 0.5 dva pula, 0.25 cetiri pula ... Ako uz ove brojeve dodamo i slovo X, npr 2X, O.5X, O.25X, 5X takode 6e dolaziti do uve6anja i smanjenja prikaza crieta na ekranu, ali sada U odnosu na trenutni prikaz na ekranu. Znaci ako zadamo vrednost " skaiiranja " 2X: Specitv comer of window. enter a scale factor (nX or nXPj, or [AI/ICenter/DvnamicIExfenfs/Previous/Scale/l.fl/indow! aktivira levi taster misa. Ovakav nacin odredji'v'anja j.JU!UL.alc

Zadavanje Osnap kriterijuma je moguce: 11 sa tastature, na komandnoj liniji, kucanjem prva

kriteriju~a. Npr.: za kriterijum Endpoint, kuca se END 11 sa Standard too/bar-a, pokazivanjem na ikonu

moramo kliknuti levim tasterom misa i drzati taster sve dok ne dovedemo kursor misa na zeljeni kriterijum.

I! sa Ob/eet Snap too!bar-a, pomoeu odgovarajuee ikone. I! fiksiranjem OSllapa ( 0 cemu 6emo govori!i u poglaviju 0 fiksnim Osnap

kriterijumima ).

x. ..

Za zadavanje Osnap kriterijuma sa Object Snap toolbara, moramo najpre prikazati ova] toolbar na ekranu, posto se trenutno ne vidi. Desnim taste rom misa kliknimo na bilo koju ikonu nekog toolbara pri cemu se otvara poznata padaju6a !ista sa prikazom svih toolbara. Pronadimo i levim tasterom misa selektujmo toolbar Object Snap i na ekranu ce se pojaviti paleta u horizontalnom poloi:aju sa 17 ikona. Dovedimo strelieu misa na njeno plavo polje, iznad ikona. Pritisnimo levi taster misa i ne pustajuei ga povucimo ceo ioolbar udesno do kraja ekrana, cime ga dovodimo u vertikalni po!ozaj sa desne strane ekrana.

Object Snap {oo!nar u horizonta!norn polozaiu

45

Ovaj kriterijum omogucava precizno vezivanje za krajnju tacku duzi, kruznog luka '" S obzirom da Ii objekti imaju po dve krajnje tacke, program precizno odabira onu tacku koja je bliia tacki selektovanja tog objekia. Primer: Lillijom treba spojiti krajnju iatku nacrtane duzi sa najbJizom krajnjom tackom kruznog luka. Command: Llt'-lE Enter Zadali smo komandu za crtanje linije, na jedan od poznatih nacina, recimo ikonom sa Draw toolbar-a. Soecifv first point: END Enter otkucajmo sa tastature END i Enter time smo odabrali precizno pogadanje tacke Osnap kriterijumom Er7dpoint. Program trazi da pokaiemo objekat sa karakterisiicnom krajnjom tackom. Pribliiimo kursor gornjem deJu Jillije. Na njenom

~. kraju pojavijuje se vizueini simbol - marker u obliku . kvadrata u zuioj boji. Pored kursora se ispisuje naziv ./. Osnap kriterijuma Endpoint. (Endpoint I K!iknimo levim taste rom misa i prva tacka novog objekta - linije vezace se za krajnju tacku selektovane duzi - T1. Specify next paint or fUndal' endp of Program traii drugu taeku linije - donju krajnju tacku najbliieg Juka. Odaberimo drugi nacin zadavanja ovog kriterijuma, tako sto cemo misem pokazati na trecu ikonu na Object Snap toolbar-u - ikonu Snap to Endpoint (ne treba se brinuti sio ceJa linija ,; ide " za kursorom preko celog ekrana ) i kliknuti levim taste rom misa.

46

Pribliiimo kursor donjem delu poslednje nacrtanog kruznog iuka tacka T2 po

T2 pojavljivanju markera pritisnimo !evi taster misa. Nacrtace se novi objekat, dui izmedju ranije nacrtanih objekata, a program traii sledecu tacku za nastavljanje crtanja !inije. Mi smo izvrsili nas zadatak i prekidamo dalje crtanje linije tasterom Enier: [Undol: Enter

$oeCifv next point or

Primer crtanja Hniie koriscenjem Osnap k,iteri!uma Endpoint iz krajnie tacks duii -

tack", T1 u krajnju tacku kruznog lukE! - tacKa T2

Ovim kriterijomom se pogada sredisnja tacka duzl iii kruznog luka. Simbol za Midpoint kriterijum je trougao i na odabranorn objektu postoji same jedna srsdisnja lacka. Skracenica je MID.

Ovim kriterijumom se precizno pogada centar kruznice, kruznog luka, elipse. Marker je u obliku kruznice, a da bi se marker pojavio, dovoljno ie dovodenje kursora na kruznicu, a ne na njen centar. Skracenica je CEN. Primer: Treba nacrtati kruinicu eiji je centar na sredistu nove nacrtane linije, a prolazi kroz ceniar najve6e nacrtane kruznice. Command: CiRCLE Enier Specifi center noint for circle or 3PI2P1Ttr (tan tan .radiUS'!: MiD Enter Za odredivanje poloiaja centra kruznice smo odabraii Osnap kriterijum Midpoint unosom skracenice sa tastature. Pribliiimo kurso~ bilo kojiem deiu nove duii i na njenoj sredini 6e se pojaviti marker U obliku zutog trougla. Kliknimo levim taste rom misa i centar buduce kruznice se vezuje za da.tu tacku. of Specifv radius of circle or [Diameferl' CEN Ehter umesto unosa racijusa - poluprecnika dovoljno je pokazati tacku kroz koju kruinica

proiazi. U zadatku je to centar najvete

+

Node

~ kruznice. Odaberimo Osnap kriterijum Center bilo sa tastature, bilo ikonom i pribliiimo kursor odabranoj kruinici. U centru se pojavijuje mala kruinica zute bOje i klikom levog tastera misa dobijamo ieljenu kruznicu.

Primer crtanja kruznice zadavanjem centra na sredistu duzi pomocu

Osnap kriterijuma MidpOint - tacka T1 1 tacke I::roz !tojl! kruznica prolazi. a

predstavlia centar nacrtane kruznice, pomo6u Osnap kriterijuma Center

tacka T2

47

Ovim kriterijumom mozemo precizno pogadati tacKU nacrtanu kao poseban objekat komandom POINT. Vizuelni simbol za kriterijum Node je kruznica sa krstom zaokrenutim pod uglom od 45. Skracenica je ~~OD.

Ovaj kriterijum sluzi za crtanje normale iz prethodno odabrane tacke na neki pravolinijski objekat Pri tome se precizno pogada tacka na tom objektu na mestu gde normala dolazi na objekat Objekti na Kojima se mogu pronaci tacke odreciene ovim kriterijumom su duzi, ali i kruznice, kruzni lukovi elipse ... pri cemu se kod njih crtaju normaie na njihove tangente u iackama selektovanja kruznice, odnosno luka iii elipse. Vizuelni simbol za kriterijum Perpendicular su dYe duzi pod pravim ug!om i kvadrat izmedju njih, a skracenica je PER.

[Perpendicular I

Primer: Potrebno je nacrtati normalu iz tacke nacrtane kao zaseban element komandom POINT ( 90,140 ) na novu nacrtanu liniju. Command: LINE Enter SpeC/tv first [Joint: NOD Enter Pocetnu tacku odabiramo kriterijumom Node, i priblizavamo kursor odabranoj tackL Na tacki ce se prikazati marker u obliku kruznice i krsta pod ugiom od 45 Kliknimo levim taste rom misa i prva tacka normale veza6e se za tacku T1. Soecifv next point or fUndal PER Enter

..---......

+

Odabiramo kriterijum Perpendicular za odredivanje krajnje Tacke normaie i dovodimo kursor na bilo kOje meslo u blizini Iinije na koju spustamo normalu. Pojavice S8 poznati simbol za ovaj kriterijum, tako da mozemo kliknuti levi taster misa i program ce nacrtati zeljenu normaiu. Dalje crtanje linije prekidamo lasterom Enter.

Primer crtanja normaie iz tacke Ti koriscenjem Osnap kriterijuma Node, na duz u tack! T2 koju smo precizno pogodm Osnap

kriterijumom Perpendicular

48

Svaka kruznica i elipsa imaju po cetirr ad 900 i ovim kriterijumom se pogadjaju te tacke. romb, a skracenica QUi\. Primer: Command: LINE Enter 50ecifv first point: QUA Enter Za pocetnu tacku izabra!! smo pogadanje

Ie

do donjeg del a kruznice i u samom dnu kruznice pojavice S8 marker obiiku zutog romba. Pritisnimo levi taster misa i dobili smo pocetnu tacku prve linije krsta - tacku T1. Specifv next ooin! or (Undo I: oua of Za drugu tacku izabiramo isti kriterijum, ovog pula sa Osnap toolbar-a i ikonom Snap to Quadrant i misem dovodimo kursor na gomji dec kruznice, cime se pojavijuje romb na samom vrhu kruznice. Levim klikom misa, odredili smo i tacku prve linije krsta - tacku T2, a sa Enter prekidamo crtanje linije. Specifv next point or [Undo]: Enter

+ T1

+ n u

"\ ) Ovaj postupak primenimo jos jednom za crtanje druge linije krsta, iz leve tacke T3 do desne karakteristicne tacke T4. Dobili smo zeljeni krst. Primer crtanja krsta

kruznice koji spaja cetiri karakteristicne tacke na

kruznici - T1, T2, T3 i T4, koje su precizno pogadane

Osnap kriterijumlma Quadrant

49

Ovim kriierijumom se precizno pogadaju presecne iii dodime tacke izmedu dva iii vise objekta ( linija, kruznica, lukova ... ). Marker za ovaj kriierijum je u obiiku slova X, a skracenica je INT. Primer: Treba nacrtati dijagonalu unutar pravougaonika, od donjeg levog do gornjeg desnog temena. Command: LINE Enier Specify first point: INT Enter

~) ffi~ + /

Kriterijumom intersection precizno pogadamo tacku T1, dovodenjem kursora u blizinu Ie tack8 i levim klikom misa u trenutku kada se u datom temenu prikaze marker u obliku slova X. ISio to ponavljamo i za tacku T2. Sa Enter prekidamo daije crtanje linije. Specify next point or [Undor Enter

Primer crtanja diiagonaie pravouqaonika izmedju tacaka T1 i T2 "Die sma precizno

pogodiii Os nap kriterijumom intersection

Ovim kriterijumom mazemo pogadati i prividnu presecrHJ tacku objekata koji se na

crlezu ne seku, aii se negde u produzetku mogu seci upravo u toj tacki. Ako pri pokazivanju jednog objekta na lrenutno prikazanom meslu nema presecne iii dodirne tacke, marker Ima oblik slova X sa nekoliko tacaka - X ... Ako u trenutku takvog prikaza markera kliknemo ievim tasterom misa, program ce trazili da pokazemo drugi objekat Ciju prividnu tacku preseka zelimo da odredimo. ~,ja komandnoj linij se ispisuje: int of and Ovaj naCin pogadanja prividne tacke 6emo kombinovati sa slede6im kriterijumom tangent.

se pogada lacka kOja se naiazi na tangenti pokazanog je u obliku kruznice sa cije gornje strane je duz kOja Je

Objekti koji se mogu U gadati U su: duz, kruznica, rimer za poslednja dva kriterijuma: Treba nacrtati tangentu na

prividnog preseka nacrtanih linija oznacenih sa L 1 i L2.

/ ~ EB

+ +

Tl

Primer crtanja tangente iz prividne tacke preseka duzi L 1 i L2 ( tacka Ti ) koju precizno pogadamo

kriterijumom Intersection, na kruznicu ( u tacki T2

) pomocu kriteriluma Tangent

Trazimo prividnu presecnu tacku izmedju duzi 11 i 12, tako s10 koristimo Osnap kriterijum Intersection pokazujemo duz 11 negde na sredini. Na njoj ce se pojaviti marker U obliku slova X ... Pritisnimo u l2 tom trenutku levi taster

misa i program u komandnoj liniji trazi da seiektujemo objekat koj! se' prividno sece sa 11. of and Pokazimo na dui 12 pri cemu se pojavljuje prividna tacka preseka TI ( sasvim desno ) i klikom lev09 taslera misa dobijamo pocetnu tacku tangente. SDeCltv next paint or fUndo]: TAN Enter za odredjivanje krajnje tacke tangente, koristimo kriterijum Tangent, pri cemu pokazujemo na k:-uznicu, negde u njenom vrhu, i pri pojavljivanju markera za ovaj kriterijum kliknemo levim taste rom misa pri cemu program iscrtava tangentu izmedu tacaka T1 i T2. Komandu mozemo prekinuti i desnim taste rom misa pri cemu se pojavljuje padajuca iisla gde !evim tasterom misa biramo opciju Enter.

O\lim kriterijumom zadajemo tacku na objektu, kOja je najbliza polozaju kursora u trenutku klika levim lasterom misa. Marker je u obliku dva spojena

trougia, a skracenica [\jEA. Sve opisane Osnap kriterijume mcZer~lo beskrajll'o kombinovat: bme

olaksavamo crtanje novih objekata. Ukoliko se jedan iii vise kfiteriJuma ponavlj2 pn crtanju novih obiekala na crtezu mozemo ih Kans!i!i ~30 stalne - fiksne kril'?rijume sto je naredna tema ave knjige.

51

~.''''-il , I

I U dosadasnjlm primerima je pokazano pojedinacno koriseenje Osnap i

kriterijuma, biio da je u pitanju bio jedan krite!ijum, iii vise njih kombinovano. Za I precizno pokazivanje svake sledeee tacke, bilo je neophodno ponovno zadavanje .1 kriterijuma, bez obzira da Ii se radilo 0 koriseenju istog, iii nekog dl'ugog kriterijuma U situacijama kada se ponavljaju jedan, iii nekoiiko kriterijuma pri I zadavanju narednih nekoiiko tacaka, pozeijno je izvrsiti fiksiranje Osnapa. To znaci\ odabrati jedan, iii nekoliko kriterijuma za stalne, tako da se oni pojavljuju na .1 ekranu bez posebnog pojedinacnog zadavanja.!

Fiksni kriterijumi se zadaju u dijaiog prozoru Drafting Settings, karticai Object Snap, koji se moze otveri!i na vise nacina:

Sa Tools menija pokazivanjem na natpis vee koristili pri podesavanju pomoenih aktiviranjem kartice Object Snap.

Draftiing Settings ... ,( koji smo funkcija SNAP,GRID ...

Poslednjom ikonom sa Osnap toolbar-a, sa slikom magneta Snap Settings ).

Object

Unosom sa tastature komande OS~~AP. K!ikom desnog tastera misa na taster OSNAP u statusnoj linij! pri cemu se pojavljuje padajuca lista na kojoj levim tasterom misa akiiviramo

10 IJ:.cL iror;. "r, (t m:::p t"JtrJt paw.-;:' (lel th~ p

Ako se na jednom, iii vise objekata koji se nalaze u blizini kursora. nalazi vise karakteristicnih tacaka na osnovu fiksnih Osnap kriterijuma ( npr. na Jednoj liniji se naiaze najmanje dve krajnje i jedna sredisnja tacka, a moze biti i neka presecna iii dodirna tacka ). onda je davoljno da se pojavi jed an marker vezan za neku tacku na tom objektu. Ostali markeri 6e se pojavljivati jedan po jedan priiiskanjem na taster TAB. Ako se dva iii vise objekata pokazuju kUfsorom -reeimo ako je kursor u nekoj presecnoj tacki dva iii vise objekta, program 6e redom pokazivati karakteristicne tacke na svim objektima, a isprekidanim linijama prikazati objekat ( iii objekte ako se radi 0 presecnoj iii dodirnoj tacki dva iii vise objekata ) na kojoj se ta tacka nalazi. Tek kada se odlucimo za jednu od tih tacaka, kiiknemo levim taste rom misa i ta tacka 6e biti pocetna tacka nase aktivirane komande ( Uf\JE, iii neke druge komande za crtanje koju zadajemo prema potrebi )" Primer: Aktivirajmo komandu LINE. Command: L Enter Soecifv first ooin!: na ovu poruku dovedimo kursor unutar pravougaonika. Na sredini dijagonale pojavljuje se ljubicasti trougao koji odredjuje najblizu karakteJisticnu tacku - srediste dijagonale. Pritisnimo taster lAB onoiiko pula ko/iko je potrebno da se pojavi kvadrat u gomjem desnom temenu pravougaonika i pritisnite levi tas~er misa. Na taj naCin je odredjena pocetna tacka linije u krajnjoj gornjoj tacki dijagonale kriterijumom Endpoint - TI. Spec:!v next point or [Undo]:

~ Da bi odredili drugu tacku iinije, dovedirno kursor unutar kruznice sa krstorn. Pojavljuje se neki od markera, a pritikom na lAB taster menjamo karakteristicne tacke sve dok ne dodjemo na krajnju desnu tacku vodoravne linije krsta - lacka 12. Pritiskom na levi taster misa odredjujemo tu tacku kao krajnju tacku nase nove linije L 1 sa Enter prekidamo dalje crtanje linije.

Primer crtania iiniie 11 koriscenjem fiksnih Osnap

kriteriiuma i tasiera T.A.B

l .. r' 'I ! .~ i .. Iiapomena Fiksni kriterijumi se mogu po potrebi uk/juciti iii iskljuciti funkcijskim

taste rom F3 iii klikom levog tastera misa na taster as NAP u statusnoj linij!. Ako pogledamo Osnap tool bar, vide6emo da postoji jos neobjasnjenih ikona, vezanih za Osnap kriterijume.

to Kriterijum kojim se privremeno iskljucuju flksni osnap kriterijumi.

Koristi se onda kada zelimo da zadamo misem polozaj nove tacke, a u blizini nekog objekta sa karakteristicnim tackama iiksnog Osnapa. Tada te tacke privlace kursor kao magnet, i ne dotvoljavaju da zadamo polozaj nove tacke u njihovoj blizini. Zato ukljucujemo kriterijum None, pri cemu program vise ne pokazuje karakteristicne tacke i mozemo zadati polotaj tacke na bilo kom mestu na criezu. Po zadavanju nove tacke prestaje dejstvo ovog kriterijuma. Po tome se on razlikuje od iskljucenja tasierom F3, gde se ponovno aktiviranje fiksnih kriterijuma mora izvrsiti jos jednim pritiskom na F3 ( iii klikom na taster osr~AP u status liniji ). Ikona Snap to None nalazi se kao pretposiednja u Object Snap toolbaru. a skra6enica je NON.

Insertion = ikona Snap to Insert Ovim kriterijumom se moze precizno pogoditi tack3 i.Jr.osa teksta iii

simbola. S obzirom da lekst i simbole nismo obradUi, mozemo samo feCi da je marker u obliku dva spojena kvadrata, i da je skracenica INS. Ovaj kriterijum cemo koristiti u poglavlju 0 unosenju teks