A U T O R : G O R A N B O Ž I Ć

T E M A P O G L A V L J A

DVOJNO KNJIGOVODSTVO UVODNO PREDAVANJE

Interact biz D.O.O. Beograd, Makenzijeva 32/3

www.skolaknjigovodstva.com

Pojam dvojnog knjigovodstva

Dvojno knjigovodstvo je metod beleženja i obrade poslovnih transakcija iskazanih u novčanom obliku. To je sistem prikupljanja i obrade poslovnih podataka (činjenica) na osnovu kojih se dobijaju informacije značajne za utvrđivanje finansijskog stanja i zarađivačke moći poslovnog entiteta. Svrha dvojnog knjigovodstva je da različite vrste korisnika snabde blagovremenim, relevantnim, pouzdanim i tačnim informacijama neophodnim za donošenje poslovnih odluka. Dvojno knjigovodstvo je sistem koji već nekoliko vekova čini osnovni informacioni sistem u privredi (zabeležena je njegova upotreba još u XIV veku među italijanskim trgovcima). Razlog zašto se ovaj sistem održao toliko dugo vremena je u njegovoj praktičnosti i mogućnosti da zadovolji najveći obim informacionih potreba različitih korisnika, a da pri tome zadrži prihvatljiv troškovni okvir. Današnji oblik dvojnog knjigovodstva je preovlađujući u celom svetu i uslovljen je kako praksom poslovnih ljudi tako i profesionalnom i zakonskom regulativom. O ovome će biti više reči kasnije, ali za početak da napomeno da je i u našoj zemlji situacija slična i da pored Zakona o računovodstvu i seta poreskih zakona, bitan izvor predstavllja regulativa koja se primenjuje u Evropskoj uniji. Ime dvojno knjigovodstvo je uslovljeno činjenicom da svaki unos podataka o nekoj poslovnoj transakciji mora biti sproveden kroz dva načina gledanja (aspekta), svaka transakcija se posmatra kao promena na imovini i kao promena na izvorima (vlasništvu) imovine. Svaki dug mora imati svog poverioca.

Korisnici informacija dvojnog knjigovodstva

Kao što je već rečeno osnovne informacije koje nam obezbeđuje upotreba metoda

dvojnog knjigovodstva su imovinsko stanje, finansijska pozicija i zarađivačka moć

poslovnog subjekta (entiteta). Pre nego što krenemo sa izlaganjem osnovnih

instrumenata i postupaka dvojnog knjigovodstva, ovde ćemo dati pregled najznačajnijih

korisnika informacija dvojnog knjigovodstva i ukratko njihove informacione potrebe koje

zadovoljava valjano organizovano dvojno knjigovodstvo. Najznačajniji korisnici su vlasnici

kapitala, država, menadžment poslovnog subjekta, kreditori, poverioci, zaposleni,

zainteresovana stručna javnost.

Vlasnici kapitala su u osnovi očekuju da im dvojno knjigovodstvo obezbedi informacije

o stanju imovine i ostvarenom rezultatu poslovnog entiteta u koji su uložili svoja sredstva.

Njihov osnovni interes je da znaju da li su njihova sredstva očuvana u periodu

izveštavanja i kolikim delom mogu da raspolažu, a da pri tome ne umanje svoj osnovni

ulog, to jest koliki je rezultat poslovanja u izveštajnom periodu. Ove informacije im

omogućavaju donošenje odluka o alokaciji kapitala kao i o sigurnosti i isplativosti njihovih

ulaganja.

Država kao korisnik informacija dvojnog knjigovodstva se javlja u dvostrukoj ulozi. Prva

uloga je u praćenju zakonitosti poslovanja preduzeća i pravilnosti obračuna i iskazivanja

obaveza po osnovu javnih prihoda (porezi, takse, doprinosi), i sa druge strane državni

organi koriste informacije dvojnog knigovodstva privrednih subjekata kao statističku

osnovu za potrebe vođenja ekonomske politike zemlje.

Menadžment preduzeća od izveštaja dvojnog knjigovodstva očekuje pored stanja

imovine i visine poslovnog rezultata i informacije o strukturi pre svega rezultata (načina

nastanka rezultata), i o načinu upotrebe sredstava kroz forme koje se javljaju tokom

poslovnih procesa, a i strukture i ročnosti izvora sredstava. Ove informacije daju

menadžmentu podlogu za planiranje i donošenje poslovnih odluka sa jedne strane i sa

druge strane pokazatelj izvršenja ranije donetih planskih odluka, kontrole izvršioca,

analize poslovanja i drugo.

Kreditori i poverioci uopšte su veoma zainteresovani za informacije vezane za poslovni

rezultat posmatranog entiteta kao izvor iz koga se eventualni krediti ili druga dugovanja

izmiruju i sa druge strane važna im je i vrednost imovine dužnika kao garancije da će

potraživanja biti izmirena. Kroz pokazatelje dvojnog knjigovodstva sagledava se kvalitet

potencijalnog poslovnog partnera, njegovo finansijsko zdravlje i udeo vlasništva.

Zaposlni, uglavnom preko sindikata, kroz informacije dobijene od dvojnog knjigovodstva

sagledavaju stabilnost radnih mesta (očuvanje imovine) i mogućnost povećavanja zarada

(nivo ostvarenog rezultata entiteta).

Zainteresovanu stručnu javnost pre svega čine naučni instituti, fakulteti, stručni

časopisi i pojedinci koji informacije dobijene od dvojnog knjigovodstva entiteta koriste za

potrebe praćenja i objašnjavanja poslovnih dešavanja i davanja svojih pogleda na stanje

u ovoj oblasti života.

Osnovni instrumenti i postupci dvojnog knjigovodstva

Osnovni instrumenti dvojnog knjigovodstva su inventar, bilans, dokumenta, dnevnik, glavna knjiga, zaključni list i završni račun. Inventar je detaljan pregled imovine na određeni dan. Inventar se izrađuje na osnovu popisa ili inventarisanja što je postupak popisivanja svih sredstava i njihovih izvora

unošenjem u popisne liste količina i vrednosti svih oblika imovine i dugovanja. Inventar se radi najmanje jedanput godišnje, pre sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja, a po potrebi i češće usled statusnih promena ili promene računopolagača, nivelacije cena i drugog. Inventar se obavezno sastavlja na dan osnivanja poslovnog entiteta i on predstavlja osnovu za izradu početnog bilansa. Inventar obično ima formu liste na kojoj je spisak imovine iskazan po količini i ceni, a dugovanja po poveriocu i iznosu (pored kolone količina, cena i vrednosti u naknadnim inventarima se daje i kolona odstupanja).

Početni bilans novoosnovanog preduzeća (bilans stanja imovine), se izrađuje, kao što je navedeno, na osnovu inventara i to je osnovni i sveobuhvatni pregled celokupne imovine kojom preduzeće raspolaže i izvora iz kojih je ta imovina finansirana. Za razliku od inventara, kao detaljnog pregleda količina, cena i vrednosti svake imovinske vrste, bilans sadrži samo globalne sažete podatke o vrednostima za šire grupe imovine. U bilansu se vrši strogo podvajanje aktive i pasive, tako da njegova forma odslikava samu suštinu dvojnog knjigovodstva, a to je da se svaka imovina, pravo ili potraživanje posmatra i sa stanovišta kako je finansirana. Aktiva bilansa stanja daje pregled upotrebe ili oblika imovine (zgrade, mašine, zalihe, potraživanja, gotov novac), a pasiva pregled vlasništva nad imovinom (sopstveni kapital, dugoročni dugovi, kratkoročni dugovi). Bilans se obično iskazuje u formi slova T , gde leva strana predstavlja aktivu, a desna pasivu. Dajemo primer bilansa preduzeća „X“ na dan 07.05.2014. godine (datum otpočinjanja delatnosti).

POČETNI BILANS STANJA 07.05.2014.

Aktiva pasiva Zgrada 2.500 ulog vlasnika (kapital) 4.000 Mašine 1.000 dugoročni kredit 2.000 Materijal 1.500 kratkoročni krediti 500 Roba 3.000 dobavljači 1.800 Gotovina 300 Ukupno 8.300 8.300

Ovde vidimo uprošćen početni bilans preduzeća „X“ na dan osnivanja. Aktiva bilansa

nam daje informacije o strukturi imovine ili u kojoj vrednosti imamo zgrade, mašine, zalihe

i gotovinu, a pasiva nam daje uvid u način na koji finansiramo imovinu. Kao što vidimo

imovina je finansirana delom iz sredstava vlasnika a delom iz pozajmljenih sredstava

(dugoročnih i kratkoročnih kredita i duga dobavljačima). Pošto se radi o dva načina

posmatranja iste imovine, normalno je da uvek imamo ravnotežu aktive i pasive, zbir

aktive je uvek jednak zbiru pasive. Bitno je naglasiti da bilans stanja predstavlja pregled

imovine i obaveza uvek na određeni dan, to je presek trenutka poslovanja preduzeća.

Pored počenog bilansa stanja, kasnije se bilans stanja radi uvek u okviru godišnjeg

finansijskog izveštaja (završnog računa), kao i u situacijama statusnih promena ili gašenja

preduzeća.

Dokumentacija u sistemu dvojnog knjigovodstva, bilo da se radi o pisanom dokumentu

ili elektronskom zapisu, je bitan element iz razloga što se nijedna promena ne može

priznati niti proknjižiti a da nije dokumentovana, da iza nje ne stoji dokument kao dokaz i

osnov unosa poslovne promene u poslovne knjige. Na taj način se postiže verodostojnost

i pouzdanost informacija koje se generišu kroz sistem dvojnog knjigovodstva. Baš iz tih

razloga forma i sadržaj dokumentacije mora odražavati poslovnu promenju za koju se

izdaje. koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da

se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj

poslovne promene. Kasnije ćemo se detaljnije baviti vrstama i formom računovodstvene

dokumentacija, a sada samo da pomenomo najčešće: ulazne fakture, izlazne fakture,

kalukulacije cena, dostavnice, otpremnice, trebovanja i drugi.

Dnevnik je posebna knjiga za hronološko praćenje nastalih ekonomskih promena.

Naime, posle osnivanja, tokom poslovanja preduzeća svaki dan dolazi do niza

ekonomskih promena koji se odražavaju kroz smanjenja i povećanja vrednosti imovine,

smanjenja i povećanja izvora finansiranja imovine i kroz promene strukture imovine i

izvora finansiranja. Uloga dnevnika u sistemu dvojnog knjigovodstva je da nam omogući

praćenje nastalih promena po vremenu njihovog nastanka, odonosno unosa i načina

njihovog unošenja u informacioni sistem dvojnog knjigovodstva.

DNEVNIK PREDUZEĆA „X“

DATUM OPIS DUGUJE POTRAŽUJE 07.05.2014.

Zgrada 2.500 Mašine 1.000 Materijal 1.500 Roba 3.000 Gotovina 300

Racun otvaranja gl.k nj. 8.300 Ulog vlasinika (kapital) 4.000 Dugoročni kredit 2.000 Kratkoročni krediti 500 Dobavljači 1.800 Račun otvaranja gl. knjige 8.300

Otvaranje glavne knjige

Ovo su početna knjiženja u poslovne knjige preduzeća „X“ , otvaranje glavne knjige. Unos je kao što se vidi u ravnoteži leve i desne strane (dugovna i potražna strana) i sa svakim sledećim unosom ta ravnoteža mora biti očuvana. Na dalje sve poslovne poromene se, na osnovu validne dokumentacije, unose u dnevnik knjiženja u neprekinutom nizu što nam omogućava da pratimo sve unose po datumu. Zbir knjiženja leve i desne strane dnevnika mora da bude u ravnoteži sa zbirom računa glavne knjige. Glavna knjiga predstavlja raščlanjeni bilans stanja i bilans uspeha, a nastaje tako što se svaka pozicija iz bilansa prikazuje kroz formu dvostranog računa. Neophodnost ovakvog raščlanjivanja bilansa leži u činjenici da je na ovaj način omogućen unos promena nastalih na imovini na mnogo praktičniji i pregledniji način nego da se to radi preko bilansa. Poslovne promene na osnovu kojih se vrše knjiženja su veoma brojne i retko kada obuhvataju sve pozicije bilansa, pa bi stalno menjanje bilansa posle svake promene bilo ne samo nepraktično i skupo, već bi čak otežavalo korišćenje neophodnih informacije od strane korisnika. Dvostrani račun svake pozicije odražava dvostranost bilansa i zbir leve strane svih računa mora biti jednak zbiru desne strane svih računa kao i zbiru aktive odnosno pasive bilansa stanja u momentu za koji je bilans sastavljen. U praksi se glavna knjiga otvara na dan bilansa otvaranja preuzimanjem pozicija iz bilansa tako što za svaku poziciju otvaramo poseban račun i dalje tokom obračunskog perioda sve promene koje se dešavaju pratimo kroz te račune, a na kraju obračunskog perioda stanja iskazana u računima glavne knjige unosimo u završni bilans. Znači po računima glavne knjige poslovne promene pratimo sistematski sa stanovištva promene obilika i vrednosti imovine tokom godine. Glavna knjiga preduzeća „X“ posle otvaranja bi izgledala ovako

ZGRADE MAŠINE MATERIJAL Ps) 2.500 Ps) 1.000 Ps) 1.500

ROBA GOTOVINA KAPITAL Ps) 3.000 Ps) 300 4.000 Ps) DUGOROČNI KREDITI KRATKOROČNI KRED. DOBAVLJAČI 2.000 Ps) 500 Ps) 1.800 RAČUN OTVARANJA GK Ps) 8.300 8.300 Ps)

Možemo videti da na dan otvaranja poslovnih knjiga preduzeća „X“ imamo identičan zbir pozicija aktive i zbir pozicija pasive u bilansu koji odgovara zbiru leve i zbiru desne strane dnevnika knjiženja i zbiru leve strane svih račnuna i desne strane svih računa glavne knjige. Posle unosa početnih stanja imovine i obaveza u račune glavne knjige, tokom obračnuskog perioda, vrši se unos promena na računima imovine i obaveza u skladu sa prirodom poslovnih događaja koji se prate. Računi u našem primeru, pošto proističu iz bilansa stanja, čine račune stanja i dele se na račune aktive i račune pasive. Pored ovih računa, a iz razloga jasnijeg uvida u promene na kapitalu (neto imovini) uvode se računi uspeha. Račune uspeha dalje sagledavamo kao račune koji prate sva uvećanja imovine (izuzimajući ulaganja vlasnika) koji se nazivaju prihodi, i kao račune koji prate sva smanjenja imovine (izuzimajući povlaćenja kapitala, raspodelu dobiti) koje nazivamo rashodi. Računi uspeha nam omogućavaju obračunavanje uspeha u periodu koji se prati i to ne samo po visini rezultata već i prema vrstama prihoda i rashoda koji ga čine. Prihod od prodaje robe prihod od prodaje usluga finansijski prihod xxx xx xx

Rashodi el.energije rashod primanja zaposlenih finansijski rashodi xxx xxxx xxx Na kraju obračunoskog perioda svi računi glavne knjige se zaključuju i stanja koja se u tom trenutku zateknu za svaki račun se preko zaključnog lista prenose u završni račun (godišnji finansijski izveštaj) gde sada imamo bilans stanja po formi isti kao početni bilans, gde su pozicije iskazane sa stanjem na dan zaključka i razlikuje se od počentnog bilansa za sve promene koje su se desile u toku perioda sa imovinom i obavezama. Zaključni list prema tome vrši funkciju tabelarnog prikaza svih krajnjih stanja na računima glavne knjige kao i prometa na tim računima. To je instrument koji nam omogućava računsku kontrolu tačnosti knjiženja, pre svega da li smo zadržali ravnotežu zbira leve i desne strane u glavnoj knjizi. Na osnovu zaključnog lista vrši se formalno zaključivanje računa glavne knjige i izrada bilansa uspeha i bilansa stanja.

NAZIV RAČUNA

BRUTO BILANS

SALDO BILANS

BILANS STANJA

BILANS USPEHA

zgrade xxxx xxxx xxxx mašine xxxx xxxx xxxx materijal xxxx xxx x x roba xxxx xx xx xx gotovina xxxx x xxx xxx kapital xxxx xxxx xxxx dug.krediti x xxx xx xx kratkoročni kred. xxx xxxx x x Dobavljači xxxxx xxxxxx x x Prihodi od pr. xxxx xxxx xxxx Prihodi od pr.usl. xxxx xxxx xxxx Finansijski prihodi xx xx xx Rashodi el.energ. xx xx xx Rashodi za zapo xxx xxx xxx Finans.rashodi x x x + Zbir (GUBITAK) (DOBIT)

Gubitak . dobitak - Konačni zbir xxxxxx xxxxx

Zbir bruto bilansa daje ukupan promet po svim računima glavne knjige i mora biti identičan zbiru dnevnika. Saldo bilans daje pregled krajnjih stanja po svim računima glavne knjige, zbir leve i desne strane mora biti u ravnoteži. Bilans stanja daje stanja računa glavne knjige koje smo definisali kao račune aktive i račune pasive gde se još iskazuje i rezultat poslovanja koji proizilazi iz poslednjeg dela tabele – bilansa uspeha. Bilans uspeha sučeljava prihode i rashode i daje rezultat poslovanja u posmatranom periodu. Iznosi dati u zaključnom listu obuhvataju sve promene koje su nastale u toku obračunskog perioda te se razlikuju od početnih stanja. Ovde smo ih izrazili u simbolima, ali ćemo kasnije dati odgovarajući pirmer.

Osnovne procedure u dvojnom knjigovodstvu

Pošto je sistem dvojnog knjigovodstva uslovljen osnovnim zadatkom, informisanju korisnika računovodstvenih izveštaja, pre svega o imovinskom stanju i zarađivačkoj moći poslovnog entiteta iz toga proizilazi i postupak prikupljanja i obrade podataka vezanih za poslovni proces posmatranog entiteta. Poslovni procesi uslovljavaju proces praćenja, prikupljanja podataka i obradu radi dolaženja do upotrebljivih informacija za potrebe korisnika. Poslovni procesi su specifični za svaku granu privrede, vrstu delatnosti, način organizovanja i drugo, ali se u suštini mogu svesti na poznatu formulu o kruženju sredstava:

NOVAC – ROBA – NOVAC 1 za trgovinska preduzeća, ili kao NOVAC – ROBA – PROIZVODNJA – ROBA 1 – NOVAC 1 za proizvodna preduzeća. Uvek imamo ulaganja novca i sredstava sa ciljem da se realizacijom tih sredstava ostvari pozitivan efekat ili dobitak. Dakle sistem dvojnog knjigovodstva se organizuje tako da pokrije tok ovog procesa, obuhvati sva ulaganja u određeni posao – preduzeće počevši od strukture ulaganja (novac, roba, oprema, materijal, poluproizvodi, proizvodi), vlasništvo nad sredstvima (kapital, obaveze) i da na kraju utvrdi rezultat ili uspešnost celog posla. Globalna šema za izvrešenje ovog zadatka je:

Po osnivanju preduzeća: izrada inventara – popisa svih vrsta sredstava koja se ulažu i vlasništva tih sredstava- Izrada početnog bilansa: pregled imovine po vrstama kako se koristi (aktiva) i po strukturi vlasništva (pasiva) Raščlanjivanje pozicija imovine i obaveza na račune glavne kjnige, na račune aktive i račune pasive (uz korišćenje dnevnika knjiženja)

Praćenje i beleženje poslonih promena: Dokumentacija unos u dnevnik i glavnu knjigu svakog radnog dana tokom perioda.

Zaključivanje poslovnih knjiga (godišnji zaključak): utvrđivanje poslovnog rezultata sučeljavanjem prihoda i rashoda u i sastavljanje bilansa usreha, prenos svih stanja sa računa glavne knjige na pozicije bilans stanja. Prateći onovni tok obrade podataka, uvek se vodi računa da se ne prekrši pravilo dvojnog posmatranja svake poslovne promene. Svaka poslovna promena se unosi u poslovne knjige uvek uz poštovanje očuvanje ravnoteže leve i desne strane celog sistema. U osnovi postoje četiri načina unosa polsnovnih promena u zavisnosti od njihove prirode i vrste imovine ili obaveza na koje se odnose. To su I povećenje aktive i povećanje pasive Primer: nabavka robe od dobavljača u iznosu od 100 dinara uz odloženo plaćanje,- imovina u aktivi se povećava za vrednost nabavljene robe, takođe i obaveze u pasivi se povećavaju za iznos duga dobavljačima

AKTIVA PASIVA ROBA DOBAVLJAČI

Ps) 3000 1.800 Ps) 1) 100 100 1)

Napomenimo da se ovo knjiženje kao i svako drugo vrši uvek na osnovu valjanog dokumenta, u ovom slučaju to je faktura dobavljača, otpremnica i prijemnica. II smanjenje aktive i pasive Primer: plaćanje dobavljača za dug po isporučenoj robi GOTOVINA DOBAVLJAČI Ps) 300 1.800 Ps) 100 2) 100 1) 2) 100 Posle ove promene gotovina će iznositi 200 dinara (manja je za 100 dinara) i obaveza dobavljačima će biti manja za 100 dinara. Zbir aktive i pasive u glavnoj knjizi je očuvan uz smanjenje i jedne i druge za 100 dinara. III smanjenje i povećanje aktive – promena strukture imovine Primer: nabavka robe za gotov novac. U ovom slučaju zbir aktive ostaje isti, ali je došlo do promene obllika imovine, račun robe je veći za 150 dinara, dok je račun gotovog novca manji za 150 dinara. GOTOVINA ROBA

Ps) 300 100 2) Ps) 3.000 150 3) 1) 100 3) 150 Posle ovog knjiženja gotovina je smanjena za 150 dinara uz povećanje vrednosti robe od 150 dinara.

IV promena stukture pasive – istovremeno smanjivane i povećanje obaveza Primer: pretvaranje 200 dinara kratkoročnog kredita u dugoročni (dogovor sa bankom). Deo pasive koji se odnosi na obaveze po kreditima iznosi ukupno 2500 dinara, 2000 dugoročni sredstva i 500 kratkoročni krediti. Posle knjiženja navedene promene zbir kredita ostaje isti s tim što imamo 2200 dinara dugoročnog i 300 dinara kratkoročnog kredita. DUGOROČNI KREDITI KRATKOROČNI KREDITI

2.000 Ps) 500 Ps) 200 4) 4) 200 Poslovni procesi realizacije (prodaje) robe ili gotovih proizvoda su uvek praćeni povećanjem imovine za iznos koji se potražuje od kupaca sa jedne strane i sa druge strane smanjenjem imovine za vrednost prodate robe. Ove promene imovine pratimo preko računa prihoda (povećanje imovine) i računa rashoda (smanjenje imovine). KUPCI PRIHOD OD PRODAJE ROBE

5) 3.000 3.000 5) Ovde imamo prodaju robe za 3.000 dinara, tako da na osnovu izlazne fakture knjižimo povećanje naše imovine (potraživanje od kupaca koje kada naplatimo prelazi na poziciju gotovine) i to povećanje imovine je vlasništvo entiteta. Kao što smo napomenuli ova uvećanja se prate preko računa prihoda, a po svojoj suštini ona predstavljaju povećanje sopstvenog kapitala. S druge stranje prodaja robe je uslovila i isporuku iste kupcu, što znači da imamo smanjenje pozicije robe u imovini (aktivni konto) i kao što smo rekli ta smanjenja pratimo preko računa rashoda kojima se obuhvataju smanjenja sopstvenog kapitala. Normalna situacija u poslovanju je da se roba prodaje po većoj ceni od nabavne, pa ćemo imati razliku između prihoda i rashoda. ROBA RASHODI PRODATE ROBE Ps) 3.000 2.000 5) 5) 2.000 1) 100 3) 150

Kako se može zaključiti, obzirom da se vrednost imovine iskazuje na levoj strani računa (aktiva u bilansu) sva povećanja vrednosti imovine se beleže sa leve strane. Videli smo da nabavka robe rezultira povećanjem računa robe (beleži se na levoj strani računa roba u glavnoj knjizi). Smanjenja aktive se beleže sa desne strane kao u slučaju prodaje robe. S druge strane pasivne pozicije iz bilansa stanja (kapital i obaveze) su iskazane sa desne strane računa u glavnoj knjizi i sva povećanja pasivnih računa se beleže sa desne strane računa. Povećanje dugoročnih kredita iz promene 4) za 200 dinara. Smanjenja na ovim računima se beleže sa leve strane (smanjenje za 200 dinara kratkoročnih kredita u promeni 4)). Računi prihoda i rashoda odražavaju promene na kapitalu, a vidimo da je kapital pasivna pozicija u bilansu što će reći da povećanja kapitala beležimo sa desne strane računa (prihodi), a smanjenja kapitala na levoj strani računa (rashodi). Promene na kapitalu se prate preko računa prihoda i rashoda tokom posmatranog perioda, a na kraju godine se razlika između prihoda i rashoda pripisuje kapitalu (dobitak) ili se za taj iznos umanjuje kapital (gubitak) u zavisnosti da li su veći ostvareni prihodi ili rashodi. ZGRADE MAŠINE MATERIJAL

Ps) 2.500 Ps) 1.000 Ps) 1.500 ROBA GOTOVINA KAPITAL

Ps) 3.000 2.000 5) Ps) 300 100 2) 4.000 Ps) 1) 100 150 3) 3) 150 DUGOROČNI KREDITI KRATKOROČNI KREDITI DOBAVLJAČI

2.000 Ps) 500 Ps) 1.800 Ps) 200 4) 4) 200 100 1) 2) 100 KUPCI

5) 3.000

RAČUN OTVARANJA GL. KNJIGE PRIHODI RASHODI

Ps) 8.300 8.300 Ps) 3.000 5) 5) 2.000 Ovako izgleda glavna knjiga preduzeća „X“ posle knjiženja svih navedenih promena. Sve promene su zabeležene na računima imovine i obaveza na koje se odnose i uvidom u svaki račun moguće je utvrditi trenutnu vrenodst pozicije kao i sve promene koje su se desile na toj poziciji. Promene su takođe zabeležene i kroz dnevnik knjiženja pa ih je moguće pratiti hronološki kako su beležene i kroz pozicije sa kojima je održavana ravnoteža desne i leve strane računa glaven knjige.

DNEVNIK PREDUZEĆA „X“

DATUM OPIS DUGUJE POTRAŽUJE

07.05.2014.

Zgrada 2.500 Mašine 1.000 Materijal 1.500 Roba 3.000 Gotovina 300

Racun otvaranja gl. knj. 8.300 Ulog vlasinika (kapital) 4.000 Dugoročni kredit 2.000 Kratkoročni krediti 500 Dobavljači 1.800 Račun otvaranja gl. knjige 8.300

otvaranje glavne knjige 15.05.2014. Roba 100 Dobavlljači 100 Nabavka robe (1) 20.08.2014. Dobavljači 100 Gotovina 100 Isplata dobavljača (2) 30.09.2014. Roba 150 Gotovina 150 Nabavka robe za gotovinu (3) 11.12.2014. Dugoročni krediti 200 Kratkoročni krediti 200 Ugovor o konverziji (4) 22.12.2014. Kupci 3.000 Prihod od pr. Robe 3.000 Roba 2.000 Rashodi prod.robe 2.000 Prodaja po fakturi (5) UKUPNO 22.150 22.150

Kada se proknjiže sve promene koje su se desile tokom godine, pristupa se izradi zaključnog lista.

Naziv računa

Bruto bilans

Saldo bilans

Bilans stanja

Bilans uspeha

Zgrade 2.500 2.500 2.500 Mašine 1.000 1.000 1.000 Materijal 1.500 1.500 1.500 Roba 3.250 2.000 1.250 1.250 Gotovina 300 250 50 50 Kupci 3.000 3.000 3.000 Kapital 4.000 4.000 4.000 Dugoročni krediti 2.200 2.200 2.200 Kratkoročni krediti 200 500 300 300 Dobavljači 100 1.900 1.800 1.800 Rač. otvaranja G.K. 8.300 8.300 Prihodi od pr.robe 3.000 3.000 3.000 Rashodi pr.robe 2.000 2.000 2.000 Zbir 22.150 22,150 11,300 11,300 9.300 8.300 2.000 3.000 Dobitak +1.000 -1.000 Zbir 2 9.300 9.300

Pregled zbireva kolona u zaključnom listu nam omogućava da izvršimo računsku kontrolu knjiženja tokom godine. Zbir kolona aktive i pasive bruto bilansa nam daje promet po svim računima glavne knjige i mora biti indentičan zbiru dnevnika (22.150). Saldo bilans nam daje krajnje stanje po računima u glavnoj knjizi (11.300), a zbir bilansa stanja sa uključenim rezultatom nam daje sliku imovine, obeveza i finansijkog rezultata ostvarenog u posmatranom periodu. Takođe, na ovaj način proveravamo da li smo zadržali ravnotežu celog sistema.

BILANS STANJA 31.12.2014.

AKTIVA PASIVA

Zgrada 2.500 Ulog vlasinika (kapital) 4.000 Mašine 1.000 Dugoročni kredit 2.200 Materijal 1.500 Kratkoročni krediti 300 Roba 1.250 Dobavljači 1.800 Gotovina 50 DOBIT 1.000 Kupci 3.000 Ukupno 9.300 9.300 RAČUN USPEHA

Ukupni prihodi 3.000

Ukupni rashodi 2.000

REZULTAT +(-) 1.000

Sledeći potez je formalono zatvaranje poslovnih knjiga i otvaranje početnog stanja za sledeću godinu. Postupak se ponavlja svake godine s tim što nam je sada osnov za otvaranje i raščlanjivanje računa glavne knjige bilans stanja iz završnog računa za prethodnu godinu. Na taj način se obezbeđuje kontinuitet praćanja poslovanja preduzeće iz godine u godinu.