2

AUTORI

Tatjana Vehovec, autorka projekta

dr Aleksej Kišjuhas, sociolog

Svetlana Slijepčev ić, lingv istkinja

Roman Vehovec, menadžer projekta

Saradnički tim za prikupljanje podataka i analitiku CNM Liber

Istraživanje sproveo: Centar za nove medije Liber, 2015. godine

Ovo istraživanje je sprovedeno uz podršku

Open Society Foundation Serbia

United States Embassy Serbia

www. h8index.org

contact@h8index.org

libercentar@gmail.com

@h8index

#h8index

3

SADRŽAJ: AUTORI........................................................................................................................................................................2

GOVOR MRŽNJE NA TVITERU ...............................................................................................................................4

ABSTRAKT ...................................................................................................................................................................4

SOCIOLOŠKA ANALIZA – DR ALEKSEJ KIŠJUHAS..............................................................................................5

2.1. Govor mržnje – šta je to tačno? .............................................................................................................5

2.2. Govor mržnje ili sloboda govora? ..........................................................................................................9

2.3. Govor mržnje na internetu i društvenim mrežama: problemi i izazovi...................................... 12

2.4. Govor mržnje na Tviteru: kvantitat ivna analiza i analiza diskursa .............................................. 15

2.4.1 METODOLOGIJA................................................................................................................................. 15

2.4.2 KVANTITATIVNA ANALIZA ................................................................................................................. 18

2.4.3. ANALIZA DISKURSA............................................................................................................................ 23

2.5. ZAKLJUČCI I PREPORUKE .................................................................................................................... 33

Literatura ............................................................................................................................................................ 37

LINGVISTIČKA ANALIZA – SVETLANA SLIJEPČEVIĆ....................................................................................... 38

3.1. Uvod............................................................................................................................................................. 38

3.2. Kriterijumi analize ...................................................................................................................................... 38

3.3. Jezička analiza ......................................................................................................................................... 39

GOVOR MRŽNJE U UŽEM SMISLU ............................................................................................................. 39

GOVOR MRŽNJE U ŠIREM SMISLU............................................................................................................. 41

PREDLOŽAK ZA GOVOR MRŽNJE (OPTUŽBE, UVREDE, ALUZIJE)....................................................... 44

3.4 Uopštena zapažanja o čest im rečima i konstrukcijama .............................................................. 46

4. Zaključna razmatranja ................................................................................................................................... 47

4

GOVOR MRŽNJE NA TVITERU

ABSTRAKT Predmet ove analize je govor mržnje koji se pojavljuje na Tviteru u Srbiji, odnosno način na

koji javne ili anonimne ličnost i koriste svoj govor na ovoj platformi.

Osnovno ist raživačko pitanje ove analize sastoji se u tome kako se utiče na javni diskurs, da li

i na koji način svojim delovanjem učesnici kreiraju atmosferu mržnje, nasilja, diskriminacije...

Izvedena je kvalitativna, kvantitativna, sociološka, kao i lingvistička analiza diskursa onlajn

komunikacije na ovoj internet platformi u periodu od septembra do novembra 2015. godine i

kroz test period u junu i julu iste godine.

U analizi se pojašnjava govor mržnje i problematika preciznog definisanja govora mržnje, kao

i problemi međuodnosa govora mržnje i slobode govora. Centralni deo ove analize čini

analiza agresivnog govora i govora mržnje na Tviteru na osnovu prikupljenih podataka, pre

svega javnih ličnost i, uz zaključke i preporuke u vezi sa ispit ivanim fenomenom.

KVALITATIVNA, KVANTITATIVNA I ANALIZA DISKURSA

5

SOCIOLOŠKA ANALIZA – DR ALEKSEJ KIŠJUHAS

2.1. Govor mržnje – šta je to tačno?

Najjednostavnije rečeno, govor mržnje predstavlja onu vrstu govora koja napada,

omalovažava i/ili zastrašuje pojedinca ili grupu na osnovu pola, rase, et niciteta, religije,

telesnih karakterist ika, seksualne orijentacije i drugih ličnih svojstava. U tom smislu, govor

mržnje predstavlja (verbalni) aspekt diskriminacije, prezira, stereotipiziranja, neprijateljstva,

agresije i/ili nasilja, posebno prema manjinskim, ranjivim i marginalizovanim grupama. Dakle,

poruka koja se šalje govorom mržnje ima (in)direktnu nameru da izazove negativne

posledice po pojedinca ili grupu, t j. da generiše mržnju i osećanje ugroženost i i st raha, i to na

osnovu nečijeg ličnog svojstva, odnosno pripadnost i manjinskoj grupi.

Kao takav, govor mržnje je kriminalizovan u najvećem delu razvijenih zemalja sveta, obično u

formi "pozivanja na nasilje i mržnju" koje predstavlja krivično delo. Prema međunarodnim

dokumentima, države imaju i svojevrsnu zakonsku obavezu da sankcionišu govor mržnje, npr.

na osnovu Pakta o građanskim i polit ičkim pravima (1966) Ujedinjenih nacija i mnogih drugih

dokumenata i konvencija.1 Uz to, i Komitet ministara Saveta Evrope je svojim državama

članicama eksplicitno predložio "borbu prot iv govora mržnje" (Preporuka R 97 [20]). U Srbiji,

kriminalizovano je "izazivanje nacionalne, rasne i religijske netrpeljivost i i širenja govora

mržnje" sa predviđenom kaznom od 6 meseci do 10 godina zatvora.

Ipak, sva prividna i legislat ivna jednostavnost koncepta govora mržnje tu i prestaje. Uprkos

čestoj upotrebi ovog termina, ne postoji univerzalno prihvaćena definicija pojma "govor

mržnje". Postoje i mnoga uža određenja i konceptualizacije ovog pojma, pri čemu se govori

ili sugeriše (i) upotreba termina "opasni govor" ili "govor straha". Prema spomenutoj Preporuci

97 (20), govor mržnje obuhvata "svaku vrstu izražavanja koja širi, izaziva, zagovara ili

opravdava rasnu mržnju, ksenofobiju, ant isemit izam ili neke druge vrste mržnje zasnovane na

1 "Zakonom će se zabraniti svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mržnje koje predstavljaju podsticanje na diskriminaciju,

nepri jateljstvo ili nasilje." (Član 20, s tav 2 Pakta o građanskim i političkim pravima)

Govor mržnje je po pravilu proračunata uvreda i napad čiji je cilj da dovede u pitanje

dostojanstvo, ali i blagostanje i egzistenciju onih prema kojima je taj govor mržnje usmeren.

6

netoleranciji, uključujući tu i netoleranciju iskazanu agresivnim nacionalizmom i

etnocentrizmom, diskriminaciju i neprijateljstvo nad manjinama, migrantima i ljudima

imigrantskog porekla". Uzimajući navedena određenja u obzir, govor mržnje obuhvata niz

različit ih situacija ili ponašanja, ali je na prvom mestu izazivanje rasne mržnje ili mržnje

usmerene ka pojedincima ili grupama na osnovu rase, religije i nacije. Ipak, sam koncept

"(govora) mržnje" je ponekad nejasan zato što se ovakva vrsta govora ne manifestuje nužno

kroz otvoreno iskazivanje mržnje ili bilo koje druge emocije. Drugim rečima, govor mržnje

može bit i iskazan ili prikriven u tvrdnjama koje na prvi pogled deluju "hladno", "racionalno" ili

"proračunato".

Samim t im, govor mržnje je i kontroverzan pojam čiji se

značaj i sadržaj neretko problematizuju i osporavaju u

savremenim društvenim naukama i pravnoj i polit ičkoj

praksi. U mult ikulturnim društvima, odnosno u društvima

koja su sačinjena od mnogih kultura, etniciteta, religija i

životnih st ilova, ponekad je neophodno svojevrsno

pomirenje i usklađivanje prava na slobodu od govora

mržnje i život bez diskriminacije sa drugim pravima, a

posebno sa pravom na slobodu govora, izražavanja,

mišljenja, savest i, veroispovest i itd. Ovo usklađivanje

ponekad može postat i izvor mnogih problema, pre

svega zato što su sva ova prava podjednako

fundamentalni elementi savremenog demokratskog i

otvorenog društva. U tom smislu, od posebnog je

značaja ukazati na problematiku međuodnosa govora

mržnje i slobode govora i izražavanja, o čemu će više

reči bit i kasnije.

Zatim, osporavanja i zabrane govora mržnje neretko

počivaju na pretpostavci da izgovorene ili napisane reči

(mogu da) podst iču ili generišu diskriminaciju, linč, nasilje,

neprijateljstva, svirepo ponašanje, čak i ratni zločin. Uz to,

govor mržnje je po pravilu proračunat a uvreda i napad

čiji je cilj da dovede u pitanje dost ojanst vo, ali i

blagost anje i egzist enciju onih prema kojima je taj govor

mržnje usmeren. Istovremeno, govor mržnje je i implicitni,

ali i jednako proračunati napad na polit ike inkluzivnost i,

Postavlja se pitanje da li

su reči zaista oružje? Da

li je naučno adekvatno i

politički neophodno (ili

pragmatično) posmatrati

reči na ovaj način?

Istraživanja (ali i sudska

praksa) ukazuju na to da

jeste. Postoji niz

relevantnih naučnih

studija koje ukazuju na

direktnu vezu između

(izgovorenih) reči i

(počinjenih) dela koja

počivaju na rasnoj,

etničkoj ili verskoj mržnji.

7

mult ikulturalnost i i tolerancije. Drugim rečima,

opasnost i od govora mržnje t iču se negativnih

posledica i opasnost i po pojedince, grupe i društvo

u celini.

Konceptualizaciju štete i opasnost i od govora

mržnje ponudile su i različite sociološke,

polit ikološke, komunikološke, kriminološke i pravne

teorije. Na primer, prema teoriji et iket iranja,

pripisivanje negativnih atributa ili et iketa

pripadnicima manjinskih i marginalizovanih grupa

dodatno osnažuje njihov nepovoljni i potčinjeni

društveni položaj paralelno sa proizvodnjom

osećanja inferiornost i i sa "cementiranjem"

strukturne nejednakost i u društvu. Prema teoriji

komunikacije, neprekidna ili repetit ivna upotreba

govora mržnje osnažuje rasist ičke stavove i

negativan tretman prema manjinima. Ist raživanja

su pokazala i da čak i osobe koje su predmet ili

meta "suptilnog" govora mržnje u javnost i osećaju

mnoge negativne posledice, posebno ako je reč o

deprivilegovanim društvenim slojevima.

S druge strane, ist ina je uvek u pojedinost ima ili

finim detaljima. Postavlja se kompleksno pitanje

koje t ačno prakse konst it uišu govor mržnje,

odnosno (verbalno) izazivanje verske, nacionalne i

rasne mržnje? Na primer, da li su to negacionizam

holokausta i/ili istorijski revizionizam?

Apologija nasilja i izazivanje neprijateljstva prema imigrantima? Pohvala terorist ičkim

napadima od 11. septembra ili u Parizu u novembru 2015. godine? Negiranje nacionalnog

identiteta Kurda, Jermena, Bošnjaka itd.? Slavljenje ratnih zločina i genocida u Ruandi ili

Srebrenici? Ist icanje zastava sa kontroverznim istorijskim konotacijama? Promocija

pseudonaučne rasist ičke i socijaldarvinist ičke literature? Nacionalist ička ili verska uvreda

državnih zvaničnika, uz pretnje demokratskom i ustavnom poretku? Samo neke od ovih praksi

u evropskoj posleratnoj istoriji (bile) su sankcionisane kao govor mržnje. S t im u vezi, i regulacija

ili sankcionisanje govora mržnje se tret iraju na različite načine u zakonodavstvima i

Na osnovu brojnih ist raživanja,

argument e za sankcionisanje,

sprečavanje ili gušenje govora

mržnje moguće je grupisat i na

sledeći način:

(1) argument i o opasnost i

govora mržnje zbog

pot encijalnog nasilja,

(2) argument i o posledicama i

opasnost ima govora mržnje za

konkret ne individue,

(3) argument i o posledicama i

opasnost ima govora mržnje za

konkret ne grupe,

(4) argument i o št et nim

posledicama govora mržnje po

javni diskurs,

(5) argument i o govoru mržnje

kao intrinzičnom zlu i opasnost i.

8

zakonodavnim praksama Sjedinjenih Država, Kanade, Danske, Nemačke, Francuske, Novog

Zelanda, Velike Britanije ili država na prostoru bivše Jugoslavije. Međutim, u svim ovim

društvima, fokus je na sankcionisanju reči koje su namerno ili ciljano pogrdne, uvredljive i

preteće prema članovima ranjivih manjina.

U socioistorijskom smislu, narat iv o govoru

mržnje nastaje nakon iskustva Drugog svetskog rata i holokausta, odnosno genocida nad

ranjivim grupama poput Jevreja, Roma, homoseksualaca, ali i nacist ičkog progona polit ičkih

prot ivnika (poput komunista). Projekat subhumanizacije ovih grupa ljudi započeo je govorom

mržnje u javnoj sferi Trećeg rajha, a svoje "konačno rešenje" imao je u gasnim komorama

Aušvica i drugih logora smrt i. Neophodno je istaći i da je slom navedenog projekta usledio tek

nakon njegovog vojnog poraza od strane spoljašnjih sila, a ne promenom unutrašnjih snaga u

državama Osovine i okupirane Evrope. Iz t ih razloga, poseban oprez koji se pridaje

sankcionisanju govora mržnje na t lu Evrope (za razliku od Sjedinjenih Država ili Rusije) ima i svoje

istorijsko utemeljenje. Na primer, u Nemačkoj postoje veoma precizne odredbe prot iv govora

mržnje uz poseban fokus na neonacist ičke part ije i organizacije, na odobravanje ili negiranje

genocida itd. Slično tome, Velika Britanija zabranjuje štampanje i distribuciju materijala koji

podst iču na rasnu mržnju, Italija širenje ideja koja se zasnivaju na rasnoj mržnji i superiornost i, a

Francuska i diskriminaciju, mržnju i nasilje na osnovu porekla, kao i pravdanje zloč ina iz Drugog

svetskog rata, te nošenje uniformi i amblema koji podsećaju na ličnost i i zločine iz ovog

perioda.

Najzad, implicitna pretpostavka na kojoj se zasniva sankcionisanje ili kriminalizacija govora

mržnje je stav da promena načina na koji ljudi misle započinje promenom načina na koji ljudi

govore, odnosno promenom reči koje ljudi upotrebljavaju. Iako je ovo u mnogome preterana,

kao i jednim delom problematična pretpostavka, preduslov za izgradnju demokratskog,

tolerantnog i ist inski interkulturnog društva jest e (uvećano) obraćanje pažnje na ponašanje – a

samim t im i na govor – prema drugima i drugačijima. Dakle, ne samo zbog indirektne i direktne

štete prema konkretnim pojedincima i grupama, govor mržnje predstavlja opasnost po čitave

Govor mržnje nije izolovana

činjenica i on se ne odvija u

društ venom vakuumu.

Promena načina na koji ljudi misle

započinje promenom načina na koji

ljudi govore, odnosno promenom

reči koje ljudi upot rebljavaju.

9

zajednice i društvo u celini. Atmosfera ili društvena klima tolerancije prema govoru mržnje

generiše ponašanja, inst itucije i st rukture koje su diskriminatorne, nasiln(ičk)e i društveno

hazardne po sve pojedince, grupe i zajednice. Uzimajući u kontekst evropski društv eni i istorijski

kontekst, ali i univerzalna moralna načela, od posebne je važnost i borba sa rasnom, etničkom,

verskom itd. diskriminacijom u svim njenim formama i manifestacijama.

2.2. Govor mržnje ili sloboda govora?

Krit ičari koncepta govora mržnje ist iču da se

sankcionisanjem govora mržnje dovodi u pitanje ili

relat ivizuje važan preduslov ili konst ituent ist inski

slobodnog i demokratskog društva – sloboda

govora, mišljenja i izražavanja. Od konzervativnih,

reakcionarnih i često netolerantnih krit ičara

sankcionisanja i kriminalizacije govora mržnje se

može čuti i da su savremena društva postala

"opasno pristojna" ili "isuviše pažljiva" prema

etničkim, verskim, seksualnim i drugim manjinama.

Prema ovakvim tvrdnjama, sankcionisanje govora

mržnje nalikuje ostvarenju Orvelove ideje o

"Novogovoru", odnosno u pitanju je svojevrsni

"teror" polit ičke korektnost i nad slobodom

izražavanja. Ipak, nakon bliže analize navedene

problematike, očigledno je da su ovakve ideje

neutemeljene, te da sankcionisanje govora mržnje

nije u suprotnost i sa slobodom govora.

Naime, jedna od najkontroverznijih tema sa kojima

se suočavaju razvijena, demokratska društva

svakako jeste regulisanje ili sankcionisanje govora

svojih građana. Međutim, zamisao o "totalnoj" ili

"apsolutnoj" slobodi govora u demokratskom

Sankcionisanje govora mržnje nije u suprotnosti sa slobodom govora.

Govor mržnje je neophodno

posmat rat i u t om kont ekst u –

kao formu verbalne agresije

koja izražava mržnju, prezir,

podsmeh ili pret nje prema

određenoj grupi ljudi. U t om

smislu, govor mržnje je aspekt

agresivnog ponašanja, a

ponašanje je legit imni predmet

pravnih i drugih sankcija. Rasni

epit et i, seksist ički koment ari,

homofobni govor it d.

ist ovremeno su i izraz ili rezultat,

ali i generat or ili uzrok

diskriminacije, predrasuda i

nasilja.

10

društvu je nerealna koliko i apsurdna, pošto i demokratske inst itucije u izvesnoj meri regulišu i

kontrolišu izražavanje i govor. Za razliku od slobode mišljenja (t j. unutrašnjih uverenja ili forum

int ernum), pravo na slobodu izražavanja (eksterna manifestacija ili forum ext ernum) nije

apsolutno pravo. Prakt ikovanje ove slobode sa sobom nosi određene dužnost i i obaveze i

predmet je različit ih restrikcija ili ograničenja.

Na primer, u najvećem broju društava postoji regulacija medijskih sadržaja koji se označava ju

kao pornografski ili opsceni, ili kao kleveta, uvreda, povreda čast i itd. Drugim rečima, u pitanju

su sadržaji za koje se ist iče da su štetni po pojedince ili grupe na određeni način.

Međutim, i na ovom mestu je važno podsetit i na činjenicu da se govor mržnje ne odvija u

društvenom vakuumu, odnosno ukazati na razlike u istorijskom iskustvu, na prvom mestu između

evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država. Sloboda govora i izražavanja je centralna

doktrina (prvog amandmana) američkog Ustava, što rezult ira (i) u odsustvu progona ili cenzure

neonacist ičke literature ili internet sajtova u Sjedinjenim Državama. Na drugoj strani, i

prvenstveno zbog spomenutog iskustva holokausta, evropske države su mnogo opreznije i

reakt ivnije na sadržaje ove vrste – i akt ivno ih suzbijaju i zabranjuju.

Do zbrke ili kontroverze u vezi sa međuodnosom govora mržnje i slobode govora dolazi zato što

se govor mržnje često (namerno?) brka sa polit ičkim stavom ili mišljenjem. Takođe, postoje i

slučajevi kada se polit ički stav proglašava za govor mržnje kada on to nije. Dakle, termin govor

mržnje se u svakodnevnom diskursu korist i kao generički termin, i na ovaj način se konkretne

pretnje pojedincima i grupama često brkaju sa legit imnim izražavanjem krit ike ili izlivima

negativnih emocija prema različit im (polit ičkim, kulturnim itd.) autoritet ima. Različitost i

međusobna konkurentnost polit ičkih i ideoloških stavova zaista jeste jedan od osnovnih ili

temeljnih preduslova demokratskog društva. Uzimajući ovo u obzir, polit ički konzervativni

stavovi o položaju žena ili o pravima etničkih, verskih ili seksualnih manjina nisu po definiciji

govor mržnje. Dakle, pod govor mržnje ne treba svrstavati ideološki i polit ički različite stavove,

klevete i uvrede, kao ni krit ičke stavove prema vlast i, javnim ličnost ima itd.

Ključni prepoznatljiv motiv za govor mržnje zapravo je širenje mržnje i direktno ili indirektno

podst icanje na nasilje. U tom kontekstu, i polit ički konzervativni (ili neki drugi) stavovi jesu ili

post aju govor mržnje ukoliko podst iču mržnju, diskriminaciju i netoleranciju prema ovim

grupama ljudi, odnosno kada glorifikuju superiornost jedne, a ist iču inferiornost druge grupe

ljudi na osnovu ličnih svojstava (pola, boje kože, etniciteta itd.), kada negiraju ratne zločine i

genocid i tome slično. U takvim situacijama, ovakav polit ički stav, kao govor mržnje, jest e

legit imni predmet kontrole i sankcionisanja upravo u onim društvima koja jesu slobodna i

demokratska. Kako objasnit i ovaj prividni paradoks?

11

Polit ički i ideološki stavovi koji se zasnivaju na mržnji,

pretnjama, nasilju, rasnoj superiornost i itd. zapravo su

izvan okvira osnovnih postulata demokratskog društva.

Kao takvi, oni predstavljaju i implicitni napad na socijalni,

kulturni i pravni poredak ovakvog društva. Iz t ih razloga,

svaka odbrana ili zastupanje govora mržnje pod

izgovorom ljudskih prava i demokratskih sloboda

predstavlja prvorazredno (iako nevešto) "lukavstvo uma".

Činjenica je da govor mržnje po svojoj sušt ini predstavlja

antitezu ljudskim pravima i demokratskim slobodama na

kojima počivaju demokratska društva, te je samim t im i

pozivanje na njih po pravilu neprincipijelno, maliciozno ili

zlonamerno.

Nešto blaže verzije krit ike zabrane govora mržnje (u ime slobode govora) teoret ičari nazivaju

"paternalizmom". Tvrdi se da govor mržnje predstavlja relat ivno benigno "ispuštanje ventila" za

rasiste, etnonacionaliste, seksiste, homofobe itd., te da bi njegova zabrana donela više štete

nego korist i. Ist iče se i da zabrana govora mržnje dodatno štet i manjinama i ranjivim grupama,

kao i da je sloboda govora oduvek bila "najbolji saveznik" za upravo ove grupe. Dakle, tvrdi se i

da je "više govora", odnosno više "uzvraćanja" ili reakcija na agresivne poruke mržnje

predstavlja najbolju takt iku borbe sa govorom mržnje. Pošto govor mržnje po pravilu počiva na

neznanju, iracionalnost i, neist init im činjenicama itd., razumna i suvisla rasprava ili

argumentacija navodno mogu da pomognu u raskrinkavanju i odbacivanju govora mržnje.

Međutim, svaki od ovih argumenata je paternalist ičkog karaktera, pošto prividno nastupa u

interesu manjinskih grupa koje traže zašt itu. Uz to, svaki od ovih argumenata je pogrešan,

delom i zato što je situacija sa govorom mržnje najčešće sasvim suprotna. Na primer, rasist ički ili

homofobni govor nije nikakav banalni "izduvni ventil", već praksa koja dodatno produbljuje

predrasude i osnažuje marginalizaciju manjinskih grupa. Takođe, "uzvraćanje" na govor mržnje

retko predstavlja realist ičnu strategiju za žrtve govora mržnje.

Najzad, postoje i podst icajni argumenti koji insist iraju na značaju dopuštanja govora mržnje u

javnost i, ali ne u ime (navodne i nevešte) odbrane slobode govora, koliko u ime

suprotstavljanja govoru mržnje. U knjizi Sloboda za mišljenje koje mrzimo publiciste Entonija

Luisa, autor ist iče da "oslobađanje" govora mržnje zapravo doprinosi uvećanju prilika i

mogućnost i za borbu sa govorom mržnje. Drugim rečima, dopuštanjem govora mržnje javnost

postaje svesnija rasprostranjenost i, dubine i iracionalnost i rasist ičkih, mizoginih ili homofobnih

stavova i uverenja. Iz t ih razloga, prot ivnici ovakvih stavova postaju odlučniji u svojoj nameri da

Govor mržnje je

ponašanje koje u svojoj

osnovi ograničava (t uđu)

slobodu izražavanja, kao i

lično dost ojanst vo i

egzist enciju drugim

grupama ljudi.

12

ih krit ikuju, odbace ili raskrinkaju, što ima pozit ivnu društvenu funkciju. Ipak, ovi argumenti su bili

predmet snažne i lucidne krit ike od strane Džeremija Voldrona u studiji Opasnost od govora

mržnje, koja ostaje na poziciji da je opasnost ili šteta od govora mržnje komparativno veća od

štete do koje može doći zbog sankcionisanja ovakvog govora.

U krajnjoj liniji, pojedinačna društva pred izazovima ove vrste neretko moraju da donesu

relat ivno jasnu odluku, odnosno da iskažu vrednosnu preferenciju. Najveći broj društava na

sličan način pronalazi kreativni balans oko toga koja vrednost (im) je značajnija: što šire

shvaćena sloboda govora i izražavanja versus tolerancija i poštovanje prema slobodi i

dostojanstvu svakog ljudskog bića, nezavisno od pola, porekla, boje kože, veroispovest i ili

seksualne orijentacije. Najveći broj razvijenih društava, poput Nemačke, Francuske ili Velike

Britanije, preferiraju potonju vrednost, i ovo čine bez gubitka svog demokratskog karaktera.

2.3. Govor mržnje na internetu i društvenim mrežama: problemi i izazovi

Govor mržnje na internetu i na društvenim mrežama istovremeno je i sličan i različit od govora

mržnje u tzv. t radicionalnoj komunikaciji, t j. od govora mržnje oflajn. Kada je reč o sličnost ima, i

govor mržnje na internetu je izraz strukturnog rasizma, etnonacionalizma, homofobije, verskog

fundamentalizma, odnosno konflikata između različit ih grupa unutar jednog i između više

društava, zajednica i kultura. I na internetu jednako kao i van njega, govor mržnje predstavlja

napad, omalovažavanje, diskriminaciju ili (in)direktni poziv na nasilje na osnovu pola, rase,

etniciteta, religije, telesnih karakterist ika, seksualne orijentacije itd. Takođe, istaknuta

problematika međuodnosa govora mržnje i slobode govora predstavlja poseban izazov i

značajan problem na internetu, kao i u sferi oflajn komunikacije.

Kada je reč o internetu, teoretičari govore o efektu onlajn deinhibicije, u

čemu je ključni faktor odsustvo interakcije licem-u-lice. Uz nevidljivost ("Ne vidiš

ko sam"), dodatni faktori koji doprinose onlajn deinhibiciji su anonimnost ("Ne

znaš ko sam"), odsustvo sinhroniciteta ("Pročitaćeš kasnije") i, naravno, minimalne

ili nepostojeće sankcije za uvredljivu komunikaciju.

13

S druge strane, nesumnjivo transformativni i revolucionarni potencijal interneta čini onlajn govor

mržnje specifičnim i idiosinkrat ičnim. Na prvom mestu, brzina i domet interneta

onemogućavaju vladi da sprovodi nacionalne zakone u borbi prot iv govora mržnje kada je

reč o onlajn sferi. Uz to, proizvodnja govora mržnje na internetu je komparativno jednostavna,

laka i jeft ina, odnosno potpuno besplatna u najvećem broju slučajeva. Samim t im, mogućnost i

za pristup i diseminaciju govora mržnje na internetu su dramatično i neuporedivo veće od

komunikacije govora mržnje u tzv. t radicionalnim medijima. Zat im, govor mržnje može "ostat i"

onlajn veoma dugo vreme i u različit im formatima na različit im i mnogim platformama.

Konačno, posebnu činjenicu i poseban izazov predstavljaju društvene mreže poput Fejsbuka i

Tvitera koje su po definiciji lični prostori za lično izražavanje – ali koje istovremeno mogu imati i

snažnu i veoma ut icajnu javnu funkciju.

Jedna od specifičnih karakterist ika sa kojom se suočavaju korisnici interneta jeste upadljivost,

sveprisutnost ili proliferacija govora mržnje, kao i agresivnog govora i pretnji na internetu,

posebno u poređenju sa oflajn komunikacijom. U

mnogo čemu, debate na internetu neretko deluju

"oslobođeno" od gotovo svih društvenih konvencija i

pristojnost i. Prema istraživačima društvene interakcije,

ključna razlika u domenu nivoa agresivnost i i

(ne)pristojnost i zapravo je u interakciji licem-u-lice (ili

konverzacije "uživo", uz kontakt očima). Ista pravila

ponašanja objašnjavaju i veću agresivnost među

vozačima automobila, koji takođe retko (jasno) vide

lice drugih učesnika u saobraćaju. Kada je reč o

internetu, teoret ičari govore o efekt u onlajn

deinhibicije, u čemu je ključni faktor takođe odsustvo

interakcije licem-u-lice. Dakle, uz nevidljivost ("Ne vidiš

ko sam"), dodatni faktori koji doprinose onlajn

deinhibiciji su anonimnost ("Ne znaš ko sam"),

odsustvo sinhroniciteta ("Pročitaćeš kasnije") i,

naravno, minimalne ili nepostojeće sankcije za

uvredljivu komunikaciju. Ist i efekat onlajn deinhibicije

"krivac" je i za deinhibiranost kada je reč o onlajn

flertu, pozivima na seksualne odnose, deljenju

provokat ivnih ili nagih fotografija i tome slično.

Krajem 2015. godine, nemačka

vlada je sklopila sporazum sa

kompanijama Gugl, Fejsbuk i

Tvit er prema kojem se

"prijavljeni" (report ) govor

mržnje uklanja sa ovih int ernet

sajt ova u roku od 24 časa. U

obrazloženju je navedeno

nemačko zakonodavst vo koje

je komparat ivno st rogo kada je

reč o sankcionisanju govora

mržnje. U izvesnoj meri, u

pit anju je bio prelomni t renutak

za društ vene mreže, pošt o su

dot ične plat forme obično

primenjivale jedino sopst veni

skup pravila, podjednako za

sve korisnike na planet i.

14

Konačno, proliferacija onlajn govora mržnje bila je i predmet specijalnog izveštaja Saveta

Ujedinjenih nacija za ljudska prava iz 2015. godine. Zbog zajedničkog interesa u sprečavanju

mržnje i zašt ite ljudskih prava, i internet sajtovi ili platforme poput Gugla, Fejsbuka ili Tvitera su

vremenom razvile i sopstvene definicije govora mržnje, kao i sopstvena "pravila ponašanja"

koja su sankcionisana u onlajn sferama. Postoje i onlajn aplikacije poput Hat eBase koje

sakupljaju primere onlajn govora mržnje i prema kojoj je najveći broj slučajeva govora mržnje

zasnovan na dimenzijama etniciteta ili nacionalnost i, uz uspon izliva mržnje zasnovanim na

religiji i klasi.

Činjenica je da prilike i mogućnost i koje pruža internet u mnogome prevazilaze njegove

probleme, izazove i opasnost i. Međutim, ovo ne sme da bude razlog za umanjivanje

potencijalnih problema ili izgovor za njihovo nerešavanje. Iako onlajn govor mržnje nije

intrinzično različit od oflajn govora mržnje, post oje specifični problemi i izazovi kada je reč o

internet sadržajima (i njihovoj regulaciji). U pitanju su pre svega izazovi u vezi sa trajnošću,

kvantitetom, kvalitetom, anonimnošću i jurisdikcijom nad onlajn sadržajima koji predstavljaju

govor mržnje. Na drugoj strani, veoma je važno razumeti da internet nije "(dežurni?) krivac", nit i

"uzrok" govora mržnje – uostalom, "internet" je zapravo samo veliki broj optičkih kablova.

Kreatori sadržaja na internetu su ipak ljudi, pojedinci koji su ispunjeni mržnjom, predrasudama,

ksenofobijom, agresivnošću, seksizmom, rasizmom, etnonacionalizmom, homofobijom i tome

slično.

Za razotkrivanje i raskrinkavanje sadržaja, karakterist ika i mehanizama govora mržnje na

internetu, neophodno je preduzeti temeljnu i dubinsku analizu diskursa govora mržnje, kao i

društvenog konteksta koji generiše i osnažuje diskurs ispunjen mržnjom.

Konačno, zanimljivo je uputit i i na inspirat ivno ist raživanje Karmen Erjavec i Melite Poler Kovačič

iz Slovenije iz 2012. godine, a koje je bilo posvećeno govoru mržnje u komentarima na

najpopularnijim slovenačkim informativnim vebsajtovima. Autorke su utvrdile da se u slučaju

ovakvih onlajn platformi može govorit i o različit im kategorijama onih koji iznose govor mržnje,

odnosno koji su motivisani različit im faktorima. Na prvom mestu, nalaze se "vojnici" koji

pripadaju određenim polit ičkim part ijama ili nevladinim organizacijama, zbog čega koriste

Uzroke za onlajn govor mržnje t reba t ražit i u društ venoj st rukt uri i društ venim odnosima,

kao i u psihološkim karakt erist ikama ili profilima realnih ljudi koji st varaju govor mržnje.

15

onlajn prostor da bi sistematski širili stereotipe i mržnju, odnosno da bi narušili reputaciju svojih

polit ičkih prot ivnika (u javnom diskursu Srbije ovakvi pojedinci se najčešće nazivaju "botovima").

Na drugoj strani, primetno je i prisustvo kategorije iskreno "verujućih" pojedinaca koji koriste

govor mržnje da bi privukli pažnju na sebe i na društvene probleme koje oni smatraju

relevantnim. S t im u vezi, aktere ovog ist raživanja – javne ličnost i na Tviteru – moguće je svrstat i

u potonju kategoriju "verujućih" (ili "kućepazitelja").

2.4. Govor mržnje na Tviteru: kvantitativna analiza i analiza diskursa

2.4.1 METODOLOGIJA

Građa za ovu analizu je prikupljena od počet ka sept embra do kraja novembra 2015. godine,

među onim korisnicima Tvitera u Srbiji koji se mogu nazvati javnim ličnost ima. Ist raživanjem su

obuhvaćeni autorski tvitovi istaknutih polit ičara i polit ičarki, novinara i novinarki, umetnica i

predstavnica šou biznisa.

U ovom istraživanju, tvitovi su prikupljani u probnom periodu i tokom juna i jula iste godine. Za

analizu je prikupljeno ukupno 37.614 pojedinačnih t vit ova, a analiza je zasnovana na bazi od

2.647 sačuvanih t vit ova koji u sebi sadrže neki oblik nasilja . U fokusu je bilo prisustvo govora

mržnje među ovim tvitovima, ali i prisustvo agresivnog i konfliktnog govora uopšte.

Strategija napada govora mržnje na tviteru upućuje na činjenicu da su

govorne radnje koje se najčešće koriste zapravo grube i opscene uvrede,

insinuacije i napadi na ličnost koje se pojavljuju gotovo trenutno.

16

Uzimajući u obzir specifičnost i i karakter Tvitera kao internet platforme, odnosno karakterist ike

komunikacije na Tviteru, analit ički su razlikovani (1) aut orski t vit ovi i (2) pominjanje - menšns

(ment ions).

muškarci

autorski tvitovi

pominjanja autora (mentions i

reply)

autorski (total)

mentions i

reply

(total)

žene

autorski tvitovi

pominjanja autorki

(mentions i reply

autorski

(total)

mentions i

reply

(total)

@marjanristiev i 2564 969 @jovanana 502 1041

@kihot_ex-of 689 1315 @tanjajord 561 1317

@fajgelj 2515 1445 @gordanacom 1352 2573

@PajticBojan 233 1863 @karleusastar 376 11096

@predsednikSRS 242 1112 @vukomand 411 451

@SasaRadulov ich 797 1172 @vjericaR 366 1200

@ZoranDirektno 572 1288 @miljkov icnatasa 173 419

@RodoljubSabic 441 1296 @kvucic 340 635

@IvanTasovac 76 834 @vestoma_Tomy 304 902

@npopovicSNP 714 684 @bojanamaljev ic 368 2434

Autorski tvitovi obično označavaju početak konverzacije, dok se u slučaju pominjanja, misli na

tvitove u kojima se cit iraju i/ili spominju drugi korisnici Tvitera, odnosno u kojima se replicira na

njihov tvit . Zbog izuzetne sociokulturne heterogenost i korisnika, osnovna varijabla ili

17

determinanta koja je uzeta u obzir u

kvantitat ivnom istraživanju bio je pol tviteraša -

javnih ličnost i koji objavljuju autorske tvitove. S t im

u vezi, tvitovi i njihov sadržaj analizirani su

uzimajući u obzir da li su autori navedenih tvitova

muškarci ili žene.

Zatim, ovo ist raživanje je analit ički razlikovalo niz

kat egorija ili nivoa agresivnog, konfliktnog i na

druge načine problematičnog diskursa ili govora

na Tviteru.

Osim govora mržnje, koji je centralni predmet ovog ist raživanja i koji je bio detaljno razmatran u

uvodnom ili teorijskom delu, neophodno je obrat it i posebnu pažnju na fenomene

mikroagresije, verbalne agresije i sajberproganjanja koji takođe figuriraju u okvirima diskursa na

Tviteru (ostale kategorije smatrano relat ivno razumljivim). Kada je reč o mikroagresiji, u pitanju

je pojam koji obuhvata diskriminatorne ili uvredljive poruke mržnje "niskog intenziteta" koje su

najčešće implicitnog (prećutnog, tacitnog) karaktera. Dakle, za razliku od otvorenih, svesnih i

nameravanih činova mržnje, agresije i diskriminacije, pod mikroagresijom se podrazumevaju

relat ivno nesvesne, "skrivene" i "nepažljive" diskriminatorne i stereotipizirajuće opaske koje su

zasnovane na tuđim ličnim svojstvima. Iako je u pitanju kontroverzan pojam u društvenoj teoriji i

teoriji komunikacije, u pitanju jesu govorne poruke i govorni činovi koji u sebi sadrže određeni

oblik agresije, nasilništva ili diskriminacije na osnovu nečije pripadnost i određenoj (manjinskoj)

grupi – i kao takve ih je takođe važno markirat i.

Zat im, pod kategorijom verbalne agresije podrazumevaju se sve (ostale) vrste nasilničkog i

agresivnog govora koje su otvorene, nedvosmislene i eksplicitne, ali koje po definiciji ipak ne

pripadaju govoru mržnje. Kao što je bilo navedeno u uvodnom delu, govor mržnje je ona vrsta

govora koja napada, omalovažava i/ili zastrašuje pojedinca ili grupu na osnovu pola, rase,

etniciteta, religije, telesnih karakterist ika, seksualne orijentacije i drugih ličnih svojstava.

Međutim, (verbalno) agresivno ponašanje prema drugima ne mora da obuhvata ove

elemente, što problematiku oko govora mržnje (i slobode govora) i čini toliko kompleksnom, o

čemu je bilo reči. Najzad, kategorija sajberproganjanja (sajberzlostavljanja) odnosi se na

Tvit ovi su razvrst avani kroz kat egorije:

(1) mikroagresija,

(2) verbalna agresija,

(3) govor mržnje.

(4)sajberproganjanje.

18

prakse namernog nanošenja štete ili

"maltret iranja" drugih korisnika interneta na

nameran, ponavljajući i neprijateljski način.

Najčešće je su u pitanju prakse koje imaju

nameru da povrede, ismeju ili osramote druge

osobe i to čine kontinuirano ili repetit ivno,

izazivajući osećanja anksioznost i i st raha.

Najzad, ist raživanje se detaljno fokusiralo i na

analit ički element tzv. t agova, markera ili

govornih radnji. Ovaj pristup se pokazao kao

značajan za analizu diskursa na onlajn

platformi kao što je Tviter. Naime, u ist raživanju

su prvo definisane kategorije poruke kroz tri

nivoa nasilničkog govora, a zat im se kroz t ag

odredilo koje sredstvo ili koja govorna radnja

je korišćena da se nešto saopšt i (t j. čime je

došlo do napada).

Na osnovu navedenih kategori(zaci)ja, u nastavku će bit i data kvantitat ivna analiza (sa

posebnim naglaskom na polnoj st rukturi korisnika Tvitera), kao i analiza diskursa prikupljenih

tvitova u datom periodu.

2.4.2 KVANTITATIVNA ANALIZA

REČNIK POJMOVA:

Nasilnički tvitovi: sačuvani, obrađeni t vitovi koji su u sebi nosili neki oblik verbalnog nasilja

Kategorije: vrsta, oblik nasilničkog tvita (govor mržnje, verbalna agresija, mikroagresija,

sajberzlost avljanje)

Tagovi: govorni čin, govorna radnja tvita određene kategorije kojom se vrst a nasilničkog

t vita saopštava: (uvreda, ironija, insinuacija, napad na ličnost , napad na kompet enciju,

vulgariza, nacionalizam, šovinizam, homofobija, napad na fizički izgled i godine,

implicit ne pret nje, ksenofobija, rasizam, klet ve)

Tagovi, odnosno, govorne radnje,

kat egorizovani su prema sledećim

načinima obraćanja, odnosno

značenju i/ili sadržaju: (1) uvredljivi,

(2) ironični, (3) insinuacije, (4)

napad na ličnost, (5) napad na

kompetenciju, (6) vulgarni, (7)

nacionalistički, (8) šovinistički, (9)

mizogini, (10) homofobni, (11)

napadi na fizički izgled (i godine

starosti), (12) implicitne pretnje, (13)

propagandni, (14) ksenofobni, (15)

rasistički, (16) kletve.

19

Pri tome je primetna razlika između muškaraca i žena, gde muškarci u proseku daju 6,82%

nasilničkih tvitova, dok je kod žena taj procenat duplo manji (3,22%). Radi detaljnije analize i

uviđanja kategorija nasilničkog govora, obrađeno je ukupno 64,63% nasilničkih tvitova kod

muškaraca, i 10,75% nasilničkih tvitova žena. Kada je u pitanju kategorisanje govora kao

nasilničkog govora, kao i nakon analize tagova, utvrđeno je da postoji značajna razlika između

muškaraca i žena, pri čemu muškarci znatno češće upotrebljavaju kategori je mikroagresije

(33,13%) i verbalne agresije (26,50%) u odnosu na žene (mikroagresija 5%, verbalna agresija

3,75%).

20

Menšn t vit ovi - pominjanja javnih ličnost i . U slučaju tvitova koji u sebi podrazumevaju

pominjanje (ment ion), odnosno koji su upućivani javnim ličnost ima iz analize, najveći procenat

među njima se odnosi na mikroagresiju, i to 31,40% kod muškaraca, a 30,80% kod žena. Na

drugom mestu se nalazi verbalna agresija, gde je primetna veća razlika između muškaraca

(27,10%) i žena (21,30%). Naredna kategorija koja se izdvaja po učestalost i je sajberproganjanje

ili sajberzlost avljanje, pri čemu nema značajne razlike između muškaraca i žena (2,70% u

proseku). Značajno je spomenuti da se govor mržnje nalazi na četvrtom mestu, koji je u proseku

i u svim analiziranim tvitovima zastupljen sa 1,30% (muškarci 1,60%, žene 1%).

21

Kada je reč o tagovima, izdvaja se nekoliko dominantnih ili najčešćih kategorija. U najvećem

broju slučajeva, to su tagovi koji su: uvredljivi, ironični, oni koji predstavljaju napad na ličnost i

napad na kompet enciju, kao i tagovi sa insinuacijama. Značajno je da u ovim dominantnim

kategorijama postoji uočljiva razlika između govornih radnji koje su upućene muškarcima i

ženama, pri čemu je primetno da tvitovi koji se upućuju muškarcima sadrže veći postotak

različit ih tagova, govornih radnji. Na primer, govorna radnja uvrede je upućena muškarcima

u procentu od 33.10% muškaraca, a ženama u 20,90% slučajave. Takođe, ironiju kroz

pominjanje prima 27,40% muškaraca a 19% žena, dok napade na ličnost "zasluži" 26,20%

muškaraca, u odnosu na 16,70% žena. Međutim, zanimljiv je podatak da u nekim drugim

kategorijama (vulgarni tagovi, mizogini tagovi, tagovi koji napadaju na fizički izgled itd.)

ćešće su upućivani ženama. Na primer, tagovi koji se odnose na krit iku fizičkog izgleda i

godina su prisutni kao napad na žene u 7,5%, a kao napad na muškarce "samo" 1,1%.

Zat im, tagovi koji se mogu okarakterisat i kao seksisazm, koriste se u 8% slučajeva u obraćanju

ženama, 0,6% muškarcima. Primetna je manja razlika kod vulgarnih tagova, ali je i ona "u

korist" žena (7,40%) u odnosu na muškarce (5,30%).

Aut orski t vit ovi. Situacija je značajno drugačija kada su u pitanju ove kategorije nasilničkog

govora u autorskim tvitovima, pri čemu su takođe evidentne razlike između muškaraca i

žena. Kada je u pitanju mikroagresija kao iznova dominantna kategorija, utvrđeno je da

30,13% muškaraca ispoljava ovakav oblik ponašanja, dok je kod žena taj procenat samo 5%.

Takođe, verbalna agresija u autorskim tvitovima je primetna kod 26,50% muškaraca, i kod

"samo" 3,75% žena. Kada je u pitanju govor mržnje, ova vrsta govora se pojavljuje u postotku

od 4,75% kod muškaraca i 1% kod žena u autorskim tvitovima, što je daleko od

zanemarljivog.

Ostale kategorije u koje spadaju sajberproganjanje, savet,

protest, poziv na nasilje itd. imaju neznatan udeo (ispod

1%), što ukazuje na gotovo isključivu dominantnost ove tri

kategorije – mikroagresija, verbalna agresija i govor

mržnje. Značajno je naglasit i i da postoji razlika između

autorskih tvitova i menšna, pri čemu ukupno 3% tvitova koji

se obraćaju muškarcima i ženama, nose sa sobom

kategoriju koja se može karakterisat i kao

sajberzlost avljanje, dok kod autori koje smo obrađivali nisu

ispoljili to ponašanje.

3% javnih ličnost i t rpi

sajberzlost avljanje na

Tvit eru.

22

Tagovi kod autorskih tvitova takođe oslikavaju velike razlike između muškaraca i žena pri čemu,

za razliku od menšns, nema kategorija u kojima dominiraju žene. Drugim rečima, muškarci

iznose veće postotke negativnih tagova u odnosu na žene u slučaju autorskih tvitova. Na

primer, tagovi koji su uvredljivi prisutni su u slučaju 40,88% muškaraca, dok je kod žena ovaj

udeo 5,13%. Značajno je naglasit i i da kategorije kao što su propaganda (10,88%), ksenofobija

(6,88%) i rasizam (0,25%) postoje jedino kod tvitova muškaraca, a ne i kod žena. U slučaju

šovinist ičkih tvitova, oni su prisutni kod 8,63% muškaraca, a samo 1% žena. Dakle, kada je reč o

tagovima autorskih tvitova, podaci ukazuju na to da je u svim izolovanim kategorijama

značajno veće učešće muškaraca u odnosu na žene, za razliku od onih tvitova koji su njima

upućeni.

23

2.4.3. ANALIZA DISKURSA

Analiza diskursa je termin koji se odnosi na niz pristupa koji se upotrebljavaju za analizu (realnog

ili prirodnog) pisanog, izgovorenog ili znakovnog jezika. U ovakvom poduhvatu, diskurs se

interpret ira kao društveni (govorni) čin ili događaj koji reflektuje i odnose moći u nekom društvu

ili zajednici. Za razliku od tradicionalne lingvist ike, analiza diskursa je zainteresovana za

sociopsihološke karakterist ike osoba koje su autori diskursa, kao i za društveni kontekst u kojem

diskurs nastaje. U tom smislu, ona je od posebnog značaja za analizu fenomena kao što je

govor mržnje

(1) Socioist orijski kont ekst . Javnu sferu Srbije ili srpskog društva odlikuje izuzetna prevalencija

govora mržnje. Razloge za to pre svega treba tražit i u ideološkoj mat rici nacionalizma i logici

et nonacionalne supremacije koja je prat ila etničke ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

Nepromenjena matrica ili logika karakterisala je i posleratne prakse negiranja ili relat ivizacije

ratnih zločina, odnosno odbijanja suočavanja sa prošlošću. Dodatne razloge za prevalenciju

govora mržnje treba tražit i i u nedovoljnoj razvijenost i i sporoj modernizaciji srpskog društva,

Za svaku adekvat nu analizu diskursa u slučaju govora mržnje, neophodno je

usvojit i okvir koji će precizno ident ifikovat i sledeće aspekt e govora mržnje:

(1) ist orijski i društ veni kont ekst u kojem se odvija čin govora mržnje,

(2) karakt er i popularnost autora govora mržnje, kao i karakt er i popularnost onih

koji su met a govora mržnje,

(3) dominantne t eme i st rat egiju samog govornog čina mržnje (posebno ukoliko

je reč o pozivu na akciju),

(4) značenje, karakt er i dominant ni sadržaj govora mržnje (uključujući t u i

karakt er samog jezika, kao i sredst va komunikacije).

24

problematičnom pravnom okviru kada je reč o sankcionisanju i suzbijanju govora mržnje (i

pored obilja pravnih propisa koji definišu elemente govora mržnje), komparativno niskom

stepenu obrazovanja i polit ičke kulture, kao i u vrednosnim i sociokulturnim orijentacijama

određenog dela stanovništva.

U Srbiji, govor mržnje je pre svega očigledan u veličanju osoba osumnjičenih ili čak i osuđenih

za ratne zločine, kao i za genocid. Uz to, elementi govora mržnje implicitno su prisutni i u

praksama relat ivizacije etničkih zločina tokom Drugog svetskog rata, odnosno rehabilitacije

kvislinga i saradnika fašista, te praksama istorijskog revizionizma. Zat im, elementi rasizma,

dehumanizacije i govora mržnje prevalentni su u govoru o pripadnicima određenih manjinskih

etničkih grupa, a posebno Roma ("Cigani") i Albanaca ("Šiptari"). Takođe, prisutni su elementi

govora mržnje prema ženama (posebno prema feministkinjama i akt ivistkinjama za ljudska

prava), kao i prema gej, lezbejskoj i t rans* populaciji. Postoje i slučajevi govora mržnje

usmerenih prot iv verskih manjina, poput nekih manjih protestantskih zajednica i sledbenika

istočnjačkih religija. Zanimljiv je i fenomen specifične transformacije govora mržnje u narat iv o

patriot izmu – pri čemu se nacionalno, verski, seksualno ili polit ički "drugi" i "drugačiji" nazivaju

"izdajnicima" i samim t im postaju meta za nasilje. Pokazaće se da je upravo ova dimenzija

govora mržnje, uz dimenzije mizoginije, ejdžizma i homofobije, prevalentna kada je reč o

posmatranom periodu.

(2) Aut ori i met e govora mržnje. Među ličnost ima koje se ist iču kao autori govora mržnje nalaze

se narodni poslanik u redovima vladajuće koalicije Marijan Rist ičević (@marijanrist ievi) sa čak

255 nasilničkih t vit ova u datom periodu, funkcionerka opozicione i ekstremno desničarske

Srpske radikalne stranke Vjerica Radet a (@vjericaR) sa 43 nasilnička tvita, narodni poslanik i

predsednik opozicione Nove stranke Zoran Živković (@zorandirektno) sa 36 nasilničkih tvitova,

predsednik ekstremno desničarske Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj (@predsednikSRS) sa

24 obrađena nasilnička tvita. Svi oni imaju izuzetnu onlajn popularnost, odnosno više (desetina)

hiljada prat ilaca.

Upadljivo je što su svi navedeni pojedinci profesionalni polit ičari već dugi niz godina. Takođe, u

pitanju su i individue koje su u javnoj sferi Srbije prepoznatljive po svom neposrednom, a

neretko i agresivnom, brutalnom, uvredljivom i bahatom načinu komunikacije. Posebnu ironiju

predstavlja činjenica da je Vojislav Šešelj istovremeno i optuženik pred Međunarodnim sudom

za ratne zločine u Hagu, upravo za progon na polit ičkoj, rasnoj i verskoj osnovi, odnosno za

pozivanje na proterivanje i progon manjinskog (hrvatskog) stanovništva. U tom smislu, moguće

je istaći da postoji jasna i bliska veza između ponašanja i govora ovih pojedinaca u onlajn i

oflajn sferama, iako komunikacija na internetu ili Tviteru (iz razloga o kojima je bilo reči)

nesumnjivo dodatno deinhibira njihovo agresivno ili nasilničko ponašanje. Najzad, slučaj

25

Marijana Rist ičevića je u ovom kontekstu specifičan, na prvom mestu zato što, za razliku od

ostalih pojedinaca, pripada vladajućoj koaliciji. Uz to, Rist ičević se izdvaja komparativno

ogromnim brojem nasilničkih tvitova sa vulgarizmima, što ga čini nelaskavim egzemplarom

pojedinca koji svoj status, popularnost, a najverovatnije i identitet u onlajn sferi gradi isključivo

na osnovu propagacije mržnje, pretnji, psovke i uvreda.

Istovremeno, zanimljivo je da su nasilnički tvitovi, iako u značajno manjoj meri, prisutni i među

ličnost ima koje se obično ne identifikuju sa polit ičkim ekstremizmom i/ili koje najčešće

promovišu kulturu tolerantnog dijaloga.

Najzad, kao najčešće mete govora mržnje izdvajaju se pevačica popularne muzike Jelena

Karleuša (198 nasilničkih tvitova prema njoj u posmatranom periodu), predsednik opozicione

Demokratske stranke Bojan Pajt ić (142 nasilnička tvita), sociološkinja Vesna Pešić (132 nasilnička

tvita), aktuelni ministar kulture Ivan Tasovac (113 nasilničkih tvitova), kao i narodni poslanik iz

redova vladajuće Srpske napredne stranke Marijan Rist ičević (90 nasilničkih tvitova), kao i

premijer Aleksandar Vučić (90 nasilničkih tvitova prema njemu).

Nasilnički tvitovi prema liderima najveće vladajuće i najveće opozicione stranke su u izvesnom

smislu samorazumljivi, ali će detaljna analiza sadržaja ovih tvitova bit i data u nastavku teksta.

Međutim, zanimljiva je činjenica da je najčešća meta nasilničkih tvitova upravo pevačica

Jelena Karleuša koja u javnost i iznosi – iako relat ivno nespretne – antinacionalist ičke stavove,

kao i stavove u kojima podržava LGBT populaciju. Takođe, sociološkinja i polit ičarka Vesna

Pešić, kao istaknuta krit ičarka vlast i i srpskog nacionalizma, ali i javna ličnost koja je prvobitno

izražavala simpatije prema vlast i i ličnost i Aleksandra Vučića, zapravo je na met i napada svih

polit ičkih opcija – predstavnicima vlast i, predstavnicima opozicije, ekstremnoj desnici,

razočaranim građanima itd.

Zatim, zanimljiva je i činjenica napada na aktuelnog ministra kulture Ivana Tasovca kao

svojevrsnog "izdajnika Tvitera". Naime, Tasovac je tvitovao retko, ali je u situacijama u kojima to

čini iznosio izuzetno cinične komentare – zbog čega je i postao meta neproporcionalno jakih

napada. Najzad, ne iznenađuju ni napadi na Marijana Rist ičevića koji je, kako je bilo

navedeno, i sam autor najvećeg broja nasilničkih tvitova. Međutim, ova činjenica implicira i

svojevrsnu lakoću sa kojom nasilna komunikacija (može da) eskalira, odnosno fenomen prema

kojem autorski tvit ili menšn sa nasilnim sadržajem ubrzo rezult ira u daljim ciklusima napada i

nasilja na autora tvita, odnosno menšna.

(3) Teme i st rategija t vit ova govora mržnje. Kada je reč o dominantnim temama i st rategijama

onih tvitova u kojima je markiran govor mržnje, najčešće je reč o opt užbama za izdaju i

26

opt užbama za krađu i laž, odnosno za iznošenje neist ina. S t im u vezi, izdvajaju se sledeće

ključne reči i diskvalifikatorne strategije: "izdajnik", "izdajica", "ustaša", "CIA", "kvisling", "šiptar",

odnosno "lopov", "prevarant", "lažov" "drpokrata", "korumpiran", "bagra", "žut i" itd. Uz to, mnoge

mete napada trpe uvrede i vulgarizme, pri čemu dominira "optužba" za homoseksualnost, t j.

et ikete kao što su "peder", "pederčina" i tome slično, odnosno et ikete u vezi sa mentalnim

bolest ima i bolest ima ("ludak", "ometen", "ludilo", "bolesnik" itd.). Zat im, ist iču se i teme, motivi

odnosno reči poput "pacov", "glupača", "baba", "tetka", "drolja", "droljet ina", "imbecil",

"govedo", "manijak", "hohštapler", "kulovčina", "kreten", "seljak", "čoban" itd. Na ovaj način,

dovodi se u pitanje dost ojanst vo, a neretko i sama egzist encija individue ili grupe koja je bila

predmet napada.

Uz to, et ikete "lažova", "prevaranta", "laganja" i tome slično su gotovo po pravilu usledile

odmah, u prvom obraćanju ili t okom dijaloga, što prikazuje svaki slučaj menšna. S t im u vezi,

nasilnička komunikacija je sasvim nezainteresovana za sadržaj ili za istinski dijalog, već je

strogo reakt ivna, nagla i t renut na u vezi sa nečijim ličnim svojstvima ili polit ičkom pripadnošću.

Dakle, st rategija napada govora mržnje na tviteru upućuje na činjenicu da su govorne radnje

koje se najčešće koriste zapravo grube i opscene uvrede, insinuacije i napadi na ličnost koje se

pojavljuju got ovo t renut no. Zanimljiva je i činjenica da žene češće koriste napadima koji su u

vezi sa izdajom i laganjem, dok su muškarci t i koji druge takođe optužuju za izdaju ali i za

bivanje pederom.

Kao ilustrat ivne primere dominantnih tema i st rategija govora mržnje markiranog ovim

ist raživanjem, moguće je navest i sledeće tvitove:

27

"Ako se iko pita kako je moguće da premijer tako bezočno laže, a zbunjeni su mnogi stranci

u Beogradu, odgovor je: medijski mrak."

@DzangiIndjija Ne ti si mi tuđa budala. Nego slušaj pederu nemoj više da mi se nepristojno

obraćaš! Zavuci se u rupu iz koje si ispuzao!

Питају ме шта ћемо да радимо Александру Вучићу? Вучићу ћемо да јебемо Александра Вулина и Зорану Михајловић. Нек у резерви буде Ивица Дачић.

@karleusastar Sto velis to droljo raspala?

@Valter011 @vestoma_Tomy @goranmiletic Babetino, ti i tebi slični "Evropejci" ste uništili ovaj narod! Idi i ubij se!

Руски репер: Либерализам је диктат педера и педофила http://t.co/YIHsZzDsJI

#жестоко

@vestoma_Tomy stara smezurana kravetino mani se politike zamoli onoga pedera

miletica da te oprasi da malo smiris strasti gaduro matora

@BojanaMaljevic Ti ocigledno nikad nisi videla porusena groblja tvoje sire porodice

Maljevic u Podujevu zato podrzavas ovu bagru izdajnicku"

@karleusastar ponizavas druge da bi podigla sebe, a u stvari si tuka sa 3 tone siliokona i

mozgom koji nije veci od apaurina od 2 mg!

@vestoma_Tomy @demokratijaSRB @SlobaGeorgiev Drink baba sera, ljudski sljam, beskorisna ljudska podvrsta.

28

(4) Sadržaj i značenje t vit ova govora mržnje. U

slučaju dominantnog sadržaja, karaktera i

značenja govora mržnje na Tviteru u posmatranom

periodu, važno je primetit i da je et iket a lažova

najčešća, i to prema oba pola. Takođe,

muškarcima se najčešće lepi et iketa izdajnika, kao

i homofobna et iketa pedera, dok žene dobijaju

više direktnih ad hominem napada, mahom u vezi

sa njihovim polom, fizičkim izgledom i/ili godinama.

Kako objasnit i sadržaj i značenje ovakvih tvitova?

Dakle, u ist raživanju posebno figuriraju et ikete čiji

se sadržaj i značenje odnose na prakse laganja i

krađe. Naravno, u pitanju je standardna takt ika

polit ičke borbe, ali su optužbe i uvrede u vezi sa

ovom takt ikom posebno agresivne i virulentne. U

pitanju je i specifična karakterist ika recentnog

polit ičkog diskursa u Srbiji u kojem se predst avnici

prethodne vlast i gotovo isključivo optužuju za

korupciju, krađu i/ili lopovluk – pri čemu se zat im

iste kvalifikacije "(uz)vraćaju" i predstavnicima

vladajuće part ije.

"Pa kum nije dugme jel tako @avucic? #lopovi #lažovi #reketaši #muljatori

#državni_kriminal #ostavke_BRE https://t.co/6musb5gwBA

Lazovcina teske kategorije @PajticBojan a ovamo kao redovni profesor na Pravnom

fakultetu. Kakva blamcina, jadni ti studenti @Mkrivokuca

Od @SasaRadulovich, nikada politicar. @DostaJeBilo Naravoucenije, drz' se ti druze stecaja. Tu bolje varas ljude. Nije politika za tebe.

" Ponosna sto zivim u zemlji cija se

vlada bavi obnovom bolnica, a sramotim

se sto zivim u pokrajni kojom vlada lopov

@PajticBojan #teskarec

A od koje bolesti boluju ovi koji

podrzavaju infekciju koja izaziva epidemiju

lopovskog ludila @ZoranDirektno?

http://t.co/0xnUInxJy9

"Po sistemu @PajticBojan pitaj mog brata lažova @Kihot_ex_of ako meni neveruješ

@SlavkoTatic @ZoranDirektno A sa kim da razgovara sa Zivkovicem dajte molim vas,covek je lazov na lazovima

29

Ovaj svojevrsni "bumerang efekat" je indikat ivan

upravo za tvrdnju o opasnost ima od nasilničkog

govora ili govora mržnje koji po pravilu eskalira i

kontaminira kvalitet diskusije. Naime, praksa u

kojoj se motiv poput "laži" ili "krađe" kao uvreda,

insinuacija ili napad na ličnost (bez potrebe za

dokazivanjem) unese u onlajn ili oflajn diskurs

svedoči o njenoj virulentnost i, odnosno

sposobnost i za dugoročnu kontaminaciju javnog

prostora.

Zatim, et iketa "izdajnika" zapravo je kvalifikat iv koji u javnom diskursu u Srbiji označava

zagovornika evropskih i evroatlantskih integracija Srbije, osobu koja poziva na odgovornost za

ratne zločine pripadnika srpskog naroda, osobu koja (profesionalno) št it i ljudska i manjinska

prava, i koja je, u širem smislu, zagovornik društvene modernizacije. U pitanju je et iketa polit ičke

prirode, odnosno et iketa koja se korist i u polit ičkoj borbi, kao nasleđe 1990-ih godina kada je

figurirala u javnom diskursu tokom ratova na prostoru Jugoslavije, kao i bombardovanja Srbije

1999. godine. Najčešće je reč o kvalifikat ivima koji dolaze od strane ekstremne desnice, kao i

proruskih part ija i organizacija, a pripisuju se i vladajućim, kao i (krupnim) opozicionim polit ičkim

part ijama i njihovim liderima, posebno Aleksandru Vučiću i Bojanu Pajt iću:

Ovaj nimalo banalni kvalifikat iv zapravo implicira svojevrsnu "predpolit ičnost" srpskog društva u

kojem se polit ičke i ideološke razlike u vezi sa unutrašnjim i spoljnopolit ičkim strategijama države

o(t)pisuju kao prodržavne i ant idržavne, patriotske i nepatriotske. Nemogućnost da se stav o

(npr.) neophodnost i približavanja Srbije Evropskoj uniji i njenim vrednost ima percipira kao

legit imni polit ički stav mimo narativa o "izdaji" zapravo predstavlja opasnu praksu demonizacije

i dehumanizacije polit ičkih prot ivnika.

Još jedna uvreda koja figurira u agresivnom govoru koji je bio predmet ove analize je i aluzija

na mentalne bolesti i bolesti uopšte.

Diskurs na Tvit eru govori i o polit ičkoj

kult uri srpskog društ va u kojoj se

polemike i rasprave ne vode na

osnovu činjenica, programskih

orijent acija, prakt ičnih rešenja ili

ideologija – već na osnovu ciklusa ili

spirala međusobnih opt užbi.

" Будалетино издајничка @avucic написаћемо књигу о твојим многобројним

глупостима.

30

Naravno, u pitanju je konvencionalna

uvreda, iako i grubo negativni stereotip koji

svedoči o brutalnom odsustvu

senzibilisanost i kada je reč o ist inskim

mentalnim poremećajima. I u ovom slučaju

je reč o nastojanjima demonizacije i

dehumanizacije koliko i diskvalifikacije

polit ičkih oponenata, a upozorava

činjenica što se od svih potencijalnih reči i

sintagmi u vokabularu uvreda i reči mržnje

posebno ist iče upravo ona u vezi sa

mentalnim zdravljem.

Slično tome, istaknute su i uvrede koje aludiraju na nečiju (homo)seksualnu orijentaciju ili se

naprosto upotrebljavaju kao homofobna uvreda:

Prava osoba homoseksualne ili LGBT orijentacije su istaknuta tema javnog diskursa u Srbi ji u

poslednjih nekoliko godina, što je rezult iralo u proliferaciji homofobije – što u prethodnim

decenijama nije bio slučaj (ili je ta homofobija bila prikrivena). S t im u vezi, ove homofobne

izraze je takođe neophodno tumačit i u kontekstu aktuelne sociopolit ičke situacije, uz činjenicu

da su u pitanju reči koje nedvosmisleno generišu i ohrabruju mržnju i diskriminaciju. Dakle, na

ovaj način se "post ižu" dva cilja: polit ički i ideološki oponenti se diskredituju kao seksualne

manjine, a istovremeno se i podst iču mržnja i diskriminacija prema seksualnim manjinama.

"Dotični @predsednikSRS više nije ni za "Farmu". Čoveka treba hospitalizovati @Mima_NS

10.oktobar DAN MENTALNOG ZDRAVLJA Za dobrobit nacije, molim @avucic da se ni on ni članovi #Vlada ne oglašavaju tokom dana. Hvala.

"@kazi_tibi Slušajte me Jona Tibore, sa vašim krvavim i pederskim aluzijama da se nosite dalje od mene!"

У каква времена живимо, промаршира чета брадоња са мртвачким главама и ником ништа, а од шаке педера са дугиним бојама цела Србија се тресе.

31

Takođe, istaknuto je i prisustvo et nonacionalist ički intoniranih tvitova koji predstavljaju jasno

nasleđe sociopolit ičkog konteksta etnonacionalizma. U pitanju je matrica koja je funkcionisala

(i koja trajno funkcioniše) kao pokretač, ali i ideološko "pogonsko gorivo" ratova na prostoru

bivše Jugoslavije, u kontekstu dehumanizacije i generisanja mržnje prema pripadnicima

hrvatskog, bošnjačkog i/ili albanskog naroda.

Najzad, posebno istaknuto mesto u ovoj analizi

zauzimaju nasilničke poruke i poruke mržnje koje se

mogu označit i kao mizoginija.

Dve najčešće napadane žene u ovoj analizi, Jelena Karleuša i Vesna Pešić (ali i druge žene

poput polit ičarki Gordane Čomić i Vjerice Radete, glumice Bojane Maljević i novinarke Jovane

Gligorijević), t rpe upravo napade diskriminacije prema polu/rodu, odnosno mizogine napade.

Takođe, neophodno je primetit i i da je npr. Pešić meta napada zbog svojih godina, dok

Karleuša trpi i opscene vulgarizme u vezi sa njenim fizičkim izgledom. Istovremeno, kod svih

žena su istaknuti i napadi na njihovu kompetenciju i zdravlje, što je takođe varijanta mizoginog

napada.

Homofobne uvrede got ovo po pravilu iznose jedino – muškarci i upućuju se jedino

muškarcima.

Hrvatska, članica EU, počinila dva najveća genocida, oba nad Srbima. Nikada nisu denacifikovani. I danas vode politiku sa elementima nacizma

Isključivo žene t rpe diskriminaciju po

polu/rodu.

@vestoma_Tomy @goranmiletic matora babetina je jos ziva. Ja sam mislio da je umrla. Treba je poslati u Meksiko da se uda. Bruko jedna.

@karleusastar tako zivjela deponijo plastike

32

Mnoge od analiziranih poruka prevazilaze standarde "uobičajeno nelegit imne" polit ičke

utakmice i pripadaju klasičnoj definiciji govora mržnje. U tom smislu, moguće je govorit i o

porukama koje nastoje (i) da dehumanizuju i diskriminišu one individue kojima su upućene, pri

čemu se navedeni procesi u najvećoj meri zasnivaju na et nonacionalizmu (et nocent rizmu),

mizoginiji i homofobiji. Drugim rečima, dominantna motivacija za nasilnički govor jest e polit ička

i ideološka borba oko vodećih sociopolit ičkih t ema (korupcija, evropske integracije, odnosi sa

susedima itd.). S druge strane, sadržaj, značenje i sredstva koja se isuviše često koriste za ovu

političku borbu jesu narativi koji pripadaju govoru mržnje, odnosno diskriminaciji i mržnji na

osnovu pola/roda, etniciteta i seksualne orijentacije.

@BojanaMaljevic evo ja se baš rastužio. tedoh prodati i državu i zemlju i imanje i ženu i decu samo da Maljevići izleče svoje frustracije

@Jovanana Од сманутих жена једини јаднији облик гмизања су само тзв.мушкарци који следе сумануте жене.

@gordanacom nema reci koliko si ministrice odbrane iza kuce ogavna odvratna debela i zla zenturaca

@VjericaR a ko je tebe jahao,budalcino glupa

Sadržaj i značenje najvećeg broja prikupljenih agresivnih ili nasilničkih tvitova

u mnogome odlikuje polit ički podtekst, odnosno mehanizam polit ičke borbe

t akt ikom difamacije i diskvalifikacije, najčešće na osnovu opt užbi za krađu,

laž i izdaju zemlje.

33

2.5. ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Govor mržnje se nalazi na složenoj "raskrsnici" između (1) socioistorijskog konteksta, (2) prava na

slobodu govora i izražavanja, (3) individualnih, grupnih i manjinskih prava na slobodu od

diskriminacije i nasilja, kao i (4) univerzalnih koncepata ljudskog dostojanstva, jednakost i i

slobode. U tom smislu, i govor mržnje je po sebi složen i kontroverzan pojam koji izaziva oprečne

reakcije i burne emocije. Međutim, činjenica je i da govor mržnje označava one jezičke izraze

koji su iznet i sa namerom da proizvedu određeni nivo štete – a posebno diskriminacije,

neprijateljstva i nasilja – prema određenim individuama ili (manjinskim) grupama. Kao takav, on

predstavlja društveni problem i društvenu opasnost u mnogo različit ih aspekata ili na brojne

(in)direktne načine.

Zat im, interakt ivnost, anonimnost i percipirana kredibilnost sadržaja na internetu kumulat ivno

predstavljaju snažan alat za promociju i propagaciju određenih ideja i generisanje vrednih

društvenih promena. Internet i internet platforme poput Tvitera transformisali su komunikaciju i

razmenu informacija, iako su granice između onlajn i oflajn sfere "propust ljive" i "mutne", a ne

stroge i odsečne. Istovremeno, u najvećoj meri zbog efekta onlajn deinhibicije ali i (do sada)

istorijski nezapamćenih mogućnost i propagacije, sadržaji na internetu neretko predstavljaju i

sredstvo za širenje propagande, prist rasnost i, kao i nasilničkog govora i govora mržnje.

Najrelevantniji zaključci ist raživanja su sledeći:

(1) Muškarci su imali oko 7%, a žene oko 3% nasilničkih t vit ova od broja ukupno objavljenih

t vit ova u posmat ranom periodu.

(2) Udeo nedvosmislenog govora mržnje je 4,75% kod muškaraca i 1% kod žena u aut orskim

t vit ovima, odnosno 1,60% kod muškaraca i 1% kod žena u slučaju pominjanja (menšna).

(3) Udeo ost alih formi nasi lničkog govora, a posebno mikroagresije i verbalne agresije (uz

nezanemarljiv udeo sajberzlost avljanja) je izuzetno visok.

Na primer, mikroagresija je markirana u udelu od 31,40% u menšn tvitovima upućenim

muškarcima i 30,80% ženama, odnosno u udelu od 30,13% u autorskim tvitovima muškaraca.

Verbalna agresija muškaraca prisutna je u 27,10% menšn tvitova i 26,50% autorskih tvitova

iznet ih od strane muškaraca.

34

Svi ovi podaci ukazuju na to da je komunikacija na Tviteru u Srbiji (pre)opterećena nasiljem,

uvredama, agresivnošću i mržnjom, posebno u poređenju sa nekim drugim formama

komunikacije u javnosti. Iako udeo "čistog" govora mržnje na prvi pogled deluje komparativno

mali – u pitanju je brojka koja je dramatično viša u poređenju sa udelom govora mržnje u

ukupnoj oflajn komunikaciji u bilo kom datom periodu.

Zatim, ist raživanje je ukazalo i na niz drugih podst icajnih fenomena:

(4) Post oji velika razlika u nasilničkim tvitovima između muškaraca i žena, i t o u kvant itat ivnom,

kao i u kvalit at ivnom smislu, t j. kako u smislu broja, t ako i u smislu sadržaja nasilničkih t vit ova.

(5) U proizvodnji nasilničkih t vit ova dominiraju određene javne ličnost i, čiji je nasilnički govor i

govor mržnje nedvosmisleno markiran.

(6) Dominantne t eme, sadržaj i značenje nasilničkog govora i govora mržnje na Tvit eru u Srbiji u

posmat ranom periodu odnose se na državnu "izdaju", kao i na polit ičku "neist inu" ili "laganje".

(7) Dominantne st rategije nasilničkog govora i govora mržnje su uvrede, insinuacije i napadi na

ličnost .

(8) Prevalent na je upot reba et nonacionalizma, mizoginije i homofobije u nasilničkim tvitovima i

t vit ovima koji se mogu okarakt erisat i kao govor mržnje.

U tom smislu, dominantni narat iv govora mržnje na Tviteru u Srbiji je narat iv o "izdaji" nacionalnih

interesa, pri čemu se ova "izdaja" izjednačava sa evropskim i evroatlantskim integracijama,

polit ikom regionalne saradnje i sa poštovanjem ljudskih i manjinskih prava. Zanimljivo je da se

slične optužbe i poruke mržnje iznose i na račun vladajućih i na račun opozicionih aktera na

polit ičkoj sceni. S t im u vezi, osnovni motiv govora mržnje zapravo je polit ička i ideološka borba

oko karakt era i st rat eških orijent acija srpskog društ va u procesu t ranzicije, miroljubivog odnosa

sa susedima i evropskih int egracija. Međutim, karakterist ična sredstva za iznošenje poruka

mržnje u ovoj "polit ičkoj borbi" su duboko ukorenjena u narat ive et nonacionalizma, mizoginije i

homofobije.

Uzimajući sve navedene teorijske i empirijske činjenice u obzir, kao i kvantitet (broj) i kvalitet

(sadržaj) govora mržnje na Tviteru u Srbiji, činjenica je da u pitanju jest e govor koji direkt no

zagovara, pret i ili ohrabruje na nasilna dela, kao i da je njegov udeo komparat ivno visok.

Posebnu opasnost u tom kontekstu predstavlja činjenica da govor mržnje ohrabruje i društ venu

35

klimu koja je ispunjena predrasudama i net olerancijom , što na indirekt an način može doprinet i

diskriminaciji, neprijat eljst vima i nasilju.

U tom smislu, možemo reći da markirani govor mržnje predstavlja govor koji šalje dve vrst e

poruka:

(1) Jedna vrsta poruka je usmerena ka konkretnim individuama i manjinskim grupama i služi

tome da dehumanizuje ove individue, te diskriminiše članove ovih manjinskih grupa.

(2) Druga vrsta poruka služi tome da ohrabri i okupi one individue koji gaje iste diskriminatorne

vrednost i i agresivne stavove u uverenju da "nisu jedini" ili da "nisu sami".

Na ovaj način, govor mržnje istovremeno post iže dva cilja: on osnažuje granice, netoleranciju i

strah između većinske i manjinske grupe, ali i osnažuje i ohrabruje osećanja isključivost i unut ar

većinske grupe (koja je pod navodnom "pretnjom"). Dakle, govor mržnje i deli i spaja u isto

vreme – ali iznad svega "cementira" opasne podele na "Nas" i "Njih" na osnovu ličnih, pripisanih i

društveno konstruisanih svojstava. Govor mržnje počiva na ovim napetost ima i tenzijama, kao

što zat im nastoji da ih dodatno ojača i iznova proizvede.

Činjenica je i da se govor mržnje u Srbiji ne sankcioniše ni u konvencionalnim ili t radicionalnim

medijima ili javnost i. Dok hronična sporost i legendarna "neobaveštenost" srbijanskih inst itucija

posebno zaostaje kada je reč o promenama u sferi novih tehnologija i onlajn komunikacije.

Ovakva činjenica mora dodatno da zabrine pred izazovom proliferacije govora mržnje na

internetu, a posebno na njuz-portalima, društvenim mrežama i drugim onlajn platformama.

Opasnosti od onlajn govora mržnje su već uveliko među nama i krajnje je vreme da ih

prepoznamo i suočimo se sa njima.

U tom smislu, neophodno je i definisanje i sankcionisanje polit ički i društveno neprihvatljivih

javnih iskaza i u oflajn i u onlajn sferi, poput: zabrane negiranja genocida, zabrane veličanja

ratnih zločina i zločinaca, zabrane propagacije mržnje prema ženama, etničkim i verskim

manjinama, kao i homoseksualnim osobama i tome slično. Uz to, potrebni su i napori za

prevazilaženje onih praksi koje su usmerene jedino na ident ifikovanje i regulisanje govora

mržnje raznim karakt erist ičnim kont ramerama. Naime, neophodno je napravit i i dodatne

korake za razumevanje toga zašt o mnogi ljudi uopšte gaje, dele i izazivaju mržnju prema

drugima i drugačijima, odnosno zašt o pojedinci posežu za govorom mržnje u svojoj onlajn i

oflajn komunikaciji. Ovakva vrsta ist raživanja je još uvek oskudna ili na marginama društvenih

nauka, ali upravo internet može da ponudi ogromnu građu za dublje razumevanje ovog

fenomena. Razumevanje uzroka govora mržnje u aktuelnom sociopolit ičkom kontekstu

36

siromaštva, t ranzicije i postkonfliktnih odnosa, kao i suočavanje sa t im kontekstom, predstavlja

preduslov za svaku uspešnu borbu sa govorom mržnje.

Najzad, postoji i svojevrsno javno dobro inkluzivnost i ili uključenost i koje odlikuje moderna,

razvijena, složena društva. Ljudi se razlikuju po svojoj etničkoj pripadnost i, veroispovest i, po

svom fizičkom izgledu, po svom godištu, po svojoj polit ičkoj i ideološkoj orijentaciji i tome slično.

Na izvestan način, svi se nalazimo u središtu velikog eksperimenta koji je moguće nazvati

modernošću. U pitanju je eksperiment u kojem mnoge populacije žive i rade jedni pored drugih

uprkos navedenim razlikama. Iz t ih razloga, svaka pojedinačna grupa mora naučit i da društvo

u kojem živi nije stvoreno samo za njih, već da ono jeste stvoreno i za njih, podjednako kao i za

sve ostale grupe. To jest, da svaka individua i svaka grupa mora bit i u jednakoj mogućnost i da

živi i radi u konktestu bez neprijateljstva, nasilja, diskriminacije ili isključenost i. Ukoliko se ovakve

vrednost i prenose i uvažavaju na efikasan i realan način, one se najčešće i ne primećuju, već

uzimaju zdravo za gotovo – poput čistog vazduha koji dišemo ili ispravne vode koju pijemo iz

slavine. Ovo osećanje sigurnost i ili bezbednost i u prostoru koji naseljavamo jeste javno dobro,

kao i osećanje kojem svi zajedno moramo doprinet i i održavati ga na jedan inst inkt ivan i

gotovo neprimetan način.

Kako inspirat ivno svedoči pravni filozof Džeremi Voldron, govor mržnje je praksa koja razara ovo

javno dobro, ili bar praksa koja dramatično otežava njegovo očuvanje. U pitanju nisu samo

poruke koje izazivaju mržnju, diskriminaciju i nasilje prema konkretnim individuama i grupama,

već i poruke koje upozoravaju na neprekidno prisustvo opasnost i od vraćanja u stanje koje je

na t lu Evrope dovelo do dva svetska rata i holokausta, kao i do ratnih zločina i genocida na t lu

bivše Jugoslavije. U tom smislu, govor mržnje je nalik na ekološku pretnju po okruženje

društvenog mira i javno dobro inkluzivnost i. U pitanju je svojevrsni "otrov sa odloženim dejstvom"

koji se – reč po reč, i tvit po tvit – gradualno akumulira. Na ovaj način, govor mržnje doprinosi

onlajn i oflajn društvenom miljeu u kojem za sve dobronamerne i tolerantne ljude bez osećanja

mržnje prema drugima i drugačijima postaje sve teže da sačuvaju ovo izvojevano javno dobro

i društvenu vrednost. Kao i razlog zbog kojeg moramo da ponudimo delotvorne prot ivotrove.

37

Literatura

Altman, A. (1993). Liberalism and campus hate speech: A philosophical examination. Ethics 103: 302-

317.

Benesch, S. (2012). Words as weapons. World Policy Journal 29 (1): 7-12.

Calvert, C. (1997). Hate speech and its harms: A communication theory perspective. Journal of

Communication 47 (1): 4-19.

Delgado, R. and D. H. Yun (1994). Pressure valves and bloodied chickens: An analysis of paternalistic

objections to hate speech regulation. California Law Review 82 (4): 871-892.

Erjavec, K. and M. Poler Kovačič (2012). "You don't understand, this is a new war!". Analysis of hate

speech in news web sites' comments. Mass Communication and Society 15 (6): 899-920.

Gagliardone, I., D. Gal, T. Alves and G. Martinez (2015). Countering Online Hate Speech. Paris: UNESCO.

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM (2007). Govor mržnje i zločin mržnje kao instituti

međunarodnog i domaćeg prava: Osnovi metodologije i strategije za borbu protiv govora mržnje i

zločina mržnje. Beograd: YUCOM.

Lewis, A. (2007). Freedom for the Thought That We Hate: A Biography of the First Amendment. New York:

Basic Books.

Marcus, L. R. (1996). Fighting Words: The Politics of Hateful Speech. Westport and London: Praeger.

Massaro, T. M. (1991). Equality and freedom of expression: The hate speech dilemma. William & Mary

Law Review 32 (2): 211-265.

Nielsen, L. B. (2002). Subtle, pervasive, harmful: Racist and sexist remarks in public as hate speech.

Journal of Social Issues 58 (2): 265-280.

Smolla, R. A. (1990). Academic freedom, hate speech, and the idea of a university. Law and

Contemporary Problems 53 (3): 195-225.

Sunstein, C. (1995). Democracy and the problem of free speech. Publishing Research Quarterly 11 (4):

58-72.

Waldron, J. (2012). The Harm in Hate Speech. Cambridge and London: Harvard University Press.

Weber, A. (2009). Manual on Hate Speech. Strasbourg: Council of Europe Publishing.

38

LINGVISTIČKA ANALIZA – SVETLANA SLIJEPČEVIĆ

3.1. Uvod

Opšte strategije koje odlikuju govor mržnje uglavnom se t iču kategorija kao što su moć,

kontrola i dominacija, te se s t im u vezi kao dominantne strategije pojavljuju kvalifikacija i

diskvalifikacija sagovornika ili grupe. U osnovi uvrede i diskreditovanja leži (uglavnom dobro

zamaskiran) princip sopstvene afirmacije i glorifikacije. Ove dve kontrast irane struje očitavaju se

na manje ili više jasan način u materijalu koji je sakupljen za potrebe ovog ist raživanja.

Dakle, kao dva neodvojiva procesa funkcionišu: legitimizacija i delegitimizacija,

kvalifikacija i diskvalifikacija, afirmacija i diskreditovanje, drugim rečima, u pitanju su dve

krajnje vrednost i, karakterist ične za zajednice u kojima se slika stvarnost i karakteriše pomoću

jednostavnog dihotomnog principa (crno-belo), bez prelaznih kategorija.

Ist raživanje, međutim, pokazuje i graduelnost, odnosno neku vrstu predloška za govor

mržnje, a taj predložak se zasniva na ironiji i sarkazmu, aluzijama i indirektnom upućivanju,

ponekad na psovkama i upotrebi vulgarizama, češće nego na direktnim uvredama, a zapravo

je manje manifestnog govora mržnje u užem smislu (pozivanje na nasilje i podst icanje nasilja,

pretnje, diskriminacija po različit im karakterist ikama i sl.).

3.2. Kriterijumi analize

Prema kriterijumu užeg i šireg shvatanja govora mržnje, mnogo je zastupljeniji govor

mržnje u širem smislu, kao i sama periferija govora mržnje.

Prema kriterijumu brojnost i sagovornika, izdvajaju se verbalni napadi na grupu i verbalni

napadi na ličnost. Sreću se i napadi na ličnost preko stereotipa vezanog za određenu

društvenu grupu.

Legitimizacija i delegitimizacija, kvalifikacija i diskvalifikacija, afirmacija i

diskreditovanje.

39

Prema kriterijumu pola sagovornika, izdvajaju se verbalni napadi zasnovani na

stereotipima vezanim za žene, naspram gotovo zanemarljivo malo napada zasnovanim na

stereotipima vezanim za muškarce.

Prema kriterijumu tema-okidača, izdvajaju se: nacionalna pripadnost, fizički izgled,

kompetencija i veštine vezane za profesiju kojom se sagovornik bavi, seksualna orijentac ija,

moralna ocena sagovornika.

3.3. Jezička analiza Demaskiranjem poruka otkriva se njiva suština

GOVOR MRŽNJE U UŽEM SMISLU

Govor mržnje u užem smislu podrazumeva direktne pozive na nasilje uperene prema

ličnost i:

TO KRALJICE! I JA CU DA DODJEM DA JE ZAJEDNO POCUPAMO,

a oni su neretko praćeni uvredom:

Ti si raspala drolja i treba da crkneš, eto samo toliko. Dešava se da se mržnja ispoljava kao

savet ili naredba:

Babetino, ti i tebi slični "Evropejci" ste uništili ovaj narod! Idi i ubij se!,

kao i u primeru:

šta se raspravljaš @avucic sa njima !!! nabodi te dve kurve @MajaEUspox @FedericaMog

pesnicom u glavu i vraćaj se kući da čistimo oružje,

a ponekad i zamaskirano − kao poređenje:

боље да те тата издрко него што је направио врећу гована попут тебе

(demaskirana transformacija poređenja bi glasila: „t i si govno i ne treba da postojiš”, pa se tek

tako raščitana može razumeti kao direktan govor mržnje u užem smislu) ili kao nerealni uslov

Nisam ja on! Da sam Šule ja bih se ubio!

40

(demaskirana transformacija nerealnog uslova [da sam Šule − nerealan je, jer nije moguće bit i

neko drugi] glasi: „ubij se”), isto kao i:

Bolje i seljačina nego moralna mizerija i parazit kao Vi! Ubio bi se kada bi bio takav ništak!;

ili kao konstatacija u vidu komentara штета је што постојиш (demaskirano – „trebalo bi te

uništ it i” ili „ne treba da postojiš”).

Nasilje i podst icaj na zlostavljanje upereni prema jednom čoveku neretko se maskiraju

žargonizovanom leksikom i frazeologijom, kao i vulgarizmima:

Томислав Николић је изјавио да нам је данас најпотребније јединство целог народа. А

кад то постигнемо, сложно ћемо Томиславу јебати мајку

Питају ме шта ћемо да радимо Александру Вучићу? Вучићу ћемо да јебемо Александра

Вулина и Зорану Михајловић. Нек у резерви буде Ивица Дачић.

Takođe, nailazimo i na primere govora mržnje u užem smislu, koji je uperen prema grupi:

Хомосексуалци, знате да вам по шеријату следи смртна казна? Нећемо ваљда

мигрантима наметати наше норме? Либерали кажу да је то фашистички,

pri čemu se podržavanje agresije formuliše kao pitanje, a odobravanje i podst icaj su

presuponirani (podrazumevani).

Podst icanje nasilja čini se direktno i u tvitovima kao što је:

Iako ironizovan i sarkast ično intoniran, čin podst icanja nasilja očitava se i u tvitovima:

hajde budalcino, uzmi pušku pa kreni da oslobađaš svete srpske zemlje;

Цензурисано: Само снајпер Србију спашава, ja hocu da vi i ja prolivamo njihovu krv.

41

Молим разумне људе да се не уче пацифизму од другосрбијанских фолираната: сваки

рат је лош - сем против Срба. Рат против Срба је добар.

GOVOR MRŽNJE U ŠIREM SMISLU

Govor mržnje u širem smislu uglavnom je zasnovan na uvreženim stereotipima i

predrasudama koje govornici imaju prema sagovornicima kao pripadnicima određene nacije,

društvene grupe ili profesije. Neretko se ovaj govor ispoljava usputno, odnosno ne u direktnom

obraćanju sagovorniku već kao stereotipno uverenje koje je prateća okolnost obraćanja

sagovorniku.

Predrasude o drugim narodima, zapravo, uglavnom podrazumevaju kolekt ivne

ekspresije koje govornici gaje prema narodima u okruženju:

U ovakvim izjavama govornik se postavlja kao sveznajući posmatrač, jer ocene iznosi kao

činjenice (diskurs je naizgled objekt ivan, gotovo naučni, jer upotrebljava termine).

Indirektni podst icaji nasilja koji deluju neusmereno očitavaju se u tvitovima kao što su:

неко стисне дупе, неко зубе и песницу. Наше поколење треба да се сврста; Воле пушке

Zahvaljujem što ste protivnik toga! Nisam napisao ni jednu neistinitu reč, jer nas sada polovina CG mrzi više nego Hrvati!, Današnja Republika Hrvatska je izgrađena na ideološkim razvalinama ustaško-nacističke NDH #oluja;

Hrvatska, članica EU, počinila dva najveća genocida, oba nad Srbima. Nikada nisu denacifikovani. I danas vode politiku sa elementima nacizma

Милановић је заправо завапио:„Браћо Срби, шарајте мало. Не пишајте само по Хрватима”. А ми рачунали да су Хрвати заштићени НАТО кишобраном.

42

којима су упали у државне трезоре и магацине, али не воле пушке којима се брани

држава, Za Vučića i kompaniju ne treba sablja, dovoljan je Raid .

Takođe, stereotipi o narodu ili ličnost i koriste se kao posrednici u oceni govornika, pa se

sagovornik naziva firer i firerčić. Na nivou izbora reči i konstrukcija očitava se i stereotip vezan

za opoziciju selo-grad i centar-periferija, tako da selo (periferija, provincija) predstavlja

negativno konotiranu sredinu, a grad (centar) pozit ivno konotiranu sredinu, kao i reprezente,

otuda se javlja frekventna leksika kao što je: seljak, seljanka, seljačina, izrazi kao što su niste se

makli dalje od pašnjaka, provincijalni refleks, kao i dalje prenošenje negativne kvalifikacije

koja se ogleda u upotrebi naziva za život inje: konj, koza, krava, nagazio sam na stoku, Šta je

pacovi?, врати коњу главу, јелено. Dakle, kvalifikovanjem sagovornika preko naziva za

život inje uglavnom se krit ikuje fizički izgled i moralne osobine: Mislio sam da znaš da čitaš,

odgovor je NE! Ipak ti nisi Kaligulin, ni trojanski, ti si samo obični konj! Konji izvinite !; Tvoje je

pravo da misliš šta hoćeš, ali samo džukele zadržavaju pravo i da me vređaju!; Ako tražiš

džukelu doktore to u mom selu nećeš naći , ali u tvom izvodu iz matične knjige rođenih

naćićeš tri!

Kada je reč o društvenoj grupi, najspornija tema jeste seksualna or ijentacija, pa se otuda

javljaju uvredljiv i diskriminatoran govor prema homoseksualcima:

I ronično i sarkast ično intonirani tvitovi su veoma često puni aluzija zasnovanih na

stereotipima vezanim za pol, naročito ženski: Pazi da t i ne zagori ručak dok si na t vit eru;

pušt ena s lanca, St arijoj ženi ne priliči da t ako laže, Оно јес да је шишање једина активност

коју ваша глава познаје,те ће јој засигурно промена висисне косе пријати, Господ нам

на наук рече да је боље на крову од куће него под кровом с суманутом женом. Ovaj

Да ли су хомосексуалци нормални?, Руски репер: Либерализам је диктат педера и педофила #жестоко;

Ако већ нећете да их промовишете као педере, бар немојте потпуно да их цензуришете као равногорце пре пар дана.

Kad štitite pedere DS se ne buni,ali kad štitite nekog drugog od njih e onda je to represija, Stidi li ti se porodica zato što si peder?

43

poslednji primer je dodatno markiran imit iranjem verskog diskursa i pozivanjem na veru, jer

govornik računa na podršku grupe za koju se opredeljuje.

Diskvalifikacija žena nije uvek stereotipna,

dešava se, naime, da se uvrede t iču starost i

(godina), a ne fizičkog izgleda ili kompetencije:

a kod muškaraca se ovakve diskvalifikacije ne sreću, čak su i retke one koje se t iču fizičkog

izgleda:

@IvanTasovac Da li su svi kojima je bacena petarda na glavu neshvaceni umetnici i ministr i?,

Ahahaha! Sad sve hoćete Fajgelja a pre nego je imao bradu niko nije primećivao potencijal

domaće Končite!,

za razliku od uvredljivih komentara koji se odnose na fizički izgled žene, a koji često služe samo

kao premošćavanje do uvredljivih komentara na račun intelekta ili kompetencije:

odakle i kao česte reči i konstrukcije sledeće:

Лупаћете и вас двоје,бабетино недојебана, а Ти, мајмуне, посебно,

ponizavas druge da bi podigla sebe, a u stvari si tuka sa 3 tone siliokona i mozgom koji nije veci od apaurina od 2 mg!

депонијо пластике, дрољо распала, њој не треба стилиста већ психијатар, spodoba, gabor, posrnula plavuša.

44

PREDLOŽAK ZA GOVOR MRŽNJE (OPTUŽBE, UVREDE, ALUZIJE)

Specifično podst icanje nasilja, vešto maskirano, post iže se i izmišljanjem hipotet ičke

situacije radi zatrašivanja:

U ovakvim primerima govornik posebno računa na izazivanje emocija, jer se koriste primeri s

decom.

Kombinovanje diskvalifikacije čoveka i čitave nacije, kao i latentno podst icanje na

mržnju ilustruje sledeći primer:

I ronija je prisutna i u direktnom vokativnom obraćanju:

Često se sreću optužbe, klevete, kvalifikacije, iznošenje informacija za koje ne postoji jasan

izvor, ali je to senzacionalist ički i tendencionalno, kako bi se sagovornik diskreditovao po

različit im osnovama, najčešće profesionalno i moralno.

Син ми рекао стоп насиљу. Бацио га на под и газио га неко време. Ех баш смо се насмејали. Супер су ти часови толеранције и дечијих права.

Ражалостио ме Вучић.Он више воли да пиша уз ветар него по Хрватима. Не зна шта је право задовољство. Вучићу, Вучићу! Некад си се боље сналазио.

Srbija je podeljena na normalne ljude i one koji veruju AVučiću i njegovoj političkoj crevnoj flori...

Lažete dušo, vaša mržnja - vaš izbor, mržnju vam niko ne može zabraniti, ali ponašanje zasnovano na mržnji jeste zabranjeno duše male lažljive.

45

(a) Profesionalno:

– Uopštene optužbe i uvrede:

– Konkret izovane optužbe i uvrede:

(b) Moralno, intelektualno ili po nekom drugom kriterijumu koji nije profesionalni:

– Uopštene optužbe i uvrede:

Poverenik je politički otpad i ološ,koji je bio ministar,poslanik,potpredsednik skupštine, te je ispunio uslov i nezavisan je!

Томислав Николић се жали да је био изложен суду јавности. Да није јавности, његове лоповлуке и корупцију не би открили ни судови ни полиција

„Goveda mogu da voze kola ali je opasno kad misle da znaju put”

@avucic Dobro ti jutro Srbijo, usrali su te razni...;

Sramota, bivshi, gospodine Tasovac, kako ste se prodali jednom Balkanskom diktatorcicu. Pitam ja tebe kako je Ješićev kum Lučić direktor Instituta u S Kamenici?! On ne strelja,on čekanjem na zračenje ubija!;

Mogli biste da ih savjetujete kako da utaje porez i vode dupla knjigovodstva posto ste strucnjak za to...

Drži se senke i mulja, tu si najsigurni za grehe koje počini ovom narodu, jer ko se sa Jankovicem ne druzi zivot mu je duzi ????

46

– Konkret izovane optužbe i uvrede:

3.4 Uopštena zapažanja o čestim rečima i konstrukcijama

Ist raživanje pokazuje i izuzetno veliku frekventnost psovki i vulgarne leksike: odjebat i (fuck

off), drolja, droljet ina, odvrat na, kurva, kurac, jebat i majku, govno, kao i visoku frekventnost

leksike s negativnom ekspresivnom markiranošću i žargonizovanih i razgovornih konstrukcija,

karakterist ičnih za afekt ivne govore ili govore čiji je cilj da isprovociraju i izazovu emocije: nije

iskrena, bagra izdajnička, izlečiti frust racije, grabit e za sebe, ot imat e iz budžet a, braća lažovi ,

laž (lagat i, izmišljat i), manijak, izdajnik, ološ, bagra, poremećen, bolest an (bolesnik, omet en),

polusvet , gadura, crkni, dikt ator, kreten, kriminalac, prolupat i, ljudska i moralna olupina, ljudski

šljam. Posebna efektnost post iže se i upotrebom augmentativa (uvećanica) i deminutiva

(umanjenica):

Lepo ne znam da li je @IvanTasovac: 1)pobudalio; 2) predao nalog partijskim botovima; 3) oduvek idiot bio samo se vešto krio.

Masovni ubico to je tvoj šegrt!

U principu lideri DOSa,predajom autom.oružja, zem. i surč.klanu omogućili su ubistva mnogo ljudi!

Вама се @ZoranDirektno не диже више, па сте зато тако нервозни и пишете глупости? Вама није место у политици, Вама је место у "ЛЛ" Ковин.

Ne samo da si PEDERČINA @PajticBojan nego si i LAŽOVČINA, falsifikator i LOPOV i Sramota, bivshi, gospodine Tasovac, kako ste se prodali jednom Balkanskom diktatorcicu.

47

4. Zaključna razmatranja

1. Analizirani materijal pokazuje tri vrste govora: govor mržnje u užem smislu, govor mržnje

u širem smislu i ono što smo označili kao predložak za govor mržnje, a što bi se moglo još

smatrat i perifernim oblikom govora mržnje.

2. Govor mržnje nije uvek ekspliciran, već presuponiran, što znači da su jezička sredstva

nekada odabrana tako da zamaskiraju podrazumevano značenje.

3. Na jezičkom nivou, govor mržnje se uočava najlakše pomoću leksičkih sredstava:

upotreba vulgarne leksike, razgovornih i žargonizovanih konstrukcija, a pre svega reči koje u

svojim sekundarnim značenjima pokazuju kolekt ivne ekspresije, odnosno stereotipe i

predrasude vezane za nacije, pol, ljudske karakterist ike. Karakterist ična je i upotreba

uvećanica i umanjenica. Od ostalih sredstava na drugim jezičkim nivoima, najuočljivije su:

indirektni govorni činovi (dakle, savet ili naredba formulisani kao pitanje), imperativni iskazi

(direktno podst icanje nasilja), ironično i sarkast ično intonirani iskazi itd.

4. Kao strategije koje se koriste u formiranju govora mržnje, izdvojena su dva procesa:

manifestni proces diskreditovanja sagovornika i latentni proces afirmacije govornika. Govornik

se najčešće postavlja kao sveznajući posmatrač.

5. Teme-okidači za govor mržnje najčešće su: nacionalna pripadnost, fizički izgled,

kompetencija i vešt ine vezane za profesiju kojom se sagovornik bavi, seksualna orijentacija,

moralna ocena sagovornika. Uočljivo je da se pri pozivu na nasilje ili pri podst icanju nasilja,

zapravo, retko javlja konkret izovana optužba (gotovo uvek su to uopštene optužbe),

verovatno zato što se pri direktnom pozivu na nasilje očekuje sud mase, t j. linč.

6. Materijal pokazuje i da se govor mržnje razlikuje i prema polu, ali i prema društevnoj

ulozi pojedinca, javne ličnost i su izloženije govoru mržnje.