B I L T E N - mfin.gov.rs strucna misljenja/bilten 6-2009.pdf · broj 6 jun 2009. godina xlix issn 0354-3242 republika srbija ministarstvo finansija beograd b i l t e n slu@bena obja[wewa

Broj 6 jun 2009.

godina XLIXISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~adr Diana Dragutinovi}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborVuk \okovi}, mr Nata{a Kova~evi},

Vesna Hreqac-Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikVuk \okovi}

dràvni sekretar

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2009 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Mogu}nost oslobo|ewa od pla}awa uvoznih da`bina i PDV na

uvoz foldera sa {tampanim materijalom za potrebe odràvawa

letwe {kole „Danubia“ u Beogradu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

2. Poreski tretman prometa usluga sme{taja i ishrane u~esnika

Univerzijade u Univerzitetskom sportskom selu koji vr{i

privredno dru{tvo „Univerzijada Beograd 2009“ d.o.o.. . . . . . . . . . 13

3. Poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza

za promet elektri~ne energije koju obveznik PDV otprema na

teritoriju APKM licu koje na teritoriji APKM nema sedi{te,

odnosno stalnu poslovnu jedinicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

4. Poreski tretman prometa usluga dezinfekcije, dezinsekcije i

deratizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

5. Obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza u slu~aju kada

obveznik PDV koji se bavi prometom nepokretnosti vr{i

prenos prava raspolagawa na ekonomski deqivoj celini u okviru

poslovnog objekta po osnovu ~ije je nabavke ostvario pravo na

odbitak prethodnog poreza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

6. Pravo mesne zajednice, koja nije obveznik PDV, na povra}ajPDV obra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu zapromet dobara i usluga koji joj je izvr{en, kao i evidentiraweza obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

7. Da li se u iznos ukupnog prometa ura~unavaju nov~ana sredstavakoja advokat napla}uje u ime i za ra~un drugog lica, a kojaprenosi licu u ~ije ime i za ~iji ra~un je izvr{io naplatu? . . . . 23

8. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV za promet uslugeprikqu~ewa objekta na distributivni elektro-energetskisistem u slu~aju kada je Ugovorom za individualni prikqu~akobjekta kupca zakqu~enim izme|u primaoca usluge i privrednogdru{tva „Elektrosrbija“ d.o.o. – „ElektrodistribucijaJagodina“, pruàoca usluge, predvi|eno da primalac uslugeizvr{i nabavku odre|enih dobara i wihovu ugradwu (kompletnaizrada unutra{wih prikqu~aka, nabavka i ugradwaniskonaponskog kablovskog voda 1 kV, nabavka i ugradwamerno razvodnog ormana i nabavka i ugradwa kablovskoprikqu~ne kutije), pri ~emu ta dobra prelaze u vlasni{tvopruàoca usluge (kao osnovna sredstva). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

9. Ispuwenost uslova za sticawe svojstva obveznika PDV . . . . . . . . 26

10. Poreski tretman prometa usluge davawa na kori{}ewe javnogsanitarnog ~vora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

11. Osnovica za obra~un PDV za promet dobara koji se vr{i naosnovu ugovora o lizingu kojim je predvi|en otkup predmetalizinga, u slu~aju kada je deo naknade – kamate koju po tomosnovu ostvaruje, odnosno treba da ostvari, davalac lizingasubvencionisan od strane Fonda za razvoj Republike Srbije naosnovu Uredbe o uslovima i kriterijumima za subvencionisawekamatne stope za potro{a~ke kredite, odnosno finansijskilizing, za nabavku odre|enih trajnih potro{nih dobara u 2009.godini („Sl. glasnik RS“, br. 9/09). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

12. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvozadobara, koji se vr{i u okviru sprovo|ewa Projekta Obnovaèleznice II, koji se finansira sredstvima kredita dobijenogod Evropske investicione banke, na osnovu Ugovora ofinansirawu Projekta Obnova èleznice II, zakqu~enog8.12.2006. godine izme|u JP „@eleznice Srbije“ i Evropskeinvesticione banke, ukqu~uju}i i izmene i dopune Ugovoraod 20.5.2009. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

13. Poreski tretman prometa usluga izrade projekata i nadzoranad izvo|ewem radova za KC Srbije u Beogradu, KC „Vojvodina“u Novom Sadu, KC „Ni{“ u Ni{u i KC „Kragujevac“ u Kragujevcu,koji vr{e strana lica Ministarstvu zdravqa Republike Srbije,u okviru sprovo|ewa Projekta Klini~ki centri/a, finansiranogsredstvima kredita dobijenog od Evropske investicione banke,na osnovu Finansijskog ugovora izme|u Republike Srbije iEvropske investicione banke za Projekat Klini~ki centri/a . . . 34

14. Da li preduze}e iz Velike Britanije ima pravo na povra}aj PDVpo osnovu kupovine automobila u Republici Srbiji za potrebeobavqawa taxi delatnosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

15. Poreski tretman predaje dobara na upotrebu i kori{}ewe naosnovu ugovora o finansijskom lizingu kojim nije predvi|enotkup predmeta lizinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

16. Poreski tretman pruàwa usluge oplemewivawa dobarainostranom naru~iocu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

17. a) Poreski tretman prometa usluge organizacije LetweUniverzijade u Beogradu, prometa usluga reklamirawa sponzora,kao i prometa usluge organizacije sme{taja i ishrane ~lanovaFISU family . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

b) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV kojipruà uslugu organizacije sme{taja i ishrane ~lanovima FISUfamily . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

c) Poreski tretman prometa usluge su|ewa na sportskoj utakmicidoma}em licu – obvezniku PDV, kao i prometa usluge stru~nogpredavawa doma}em licu – obvezniku PDV, koji vr{i fizi~kolice koje na teritoriji Republike Srbije nema prebivali{te. . 42

18. Poreski tretman po{tanskih usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

19. Poreski tretman prvog prenosa prava raspolagawa na stanovima,kao ekonomski deqivim celinama u okviru novoizgra|enoggra|evinskog objekta, koji vr{i obveznik PDV – Fondacija zare{avawe stambenih potreba mladih nastavnih i nau~nih radnikai umetnika – Univerzitet u Novom Sadu, kao i pravo ovogobveznika PDV da PDV obra~unat od strane prethodnih u~esnikau prometu odbije kao prethodni porez od PDV koji duguje. . . . . . . 48

20. Poreski tretman prometa usluga davawa u zakup soba za potrebestanovawa radnicima – samcima i porodicama radnika u okviruobjekata za sme{taj namewenih zadovoqavawu potreba stanovawaovih lica, pri ~emu predmetni objekti nikada nisu kategorisanikao turisti~ki objekti za sme{taj u skladu sa propisima kojimase ure|uje turizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

21. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvoza dobara,koji vr{i JP „Putevi Srbije“ u okviru sprovo|ewa projekatafinansiranih od strane Evropske investicione banke, Evropskebanke za rekonstrukciju i razvoj i Me|unarodne banke za obnovui razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

22. Pravo na povra}aj PDV u slu~aju brisawa iz evidencije

obveznika PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

POREZ NA DOBIT PREDUZE]A

1. Poreski tretman prihoda koje nerezidentni obveznik ostvariod rezidentnog obveznika po osnovu kamate u slu~aju kadarezidentni obveznik nije izvr{io obra~un i uplatu poreza poodbitku, odnosno nije podneo poresku prijavu na ObrascuPDPO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

POREZI NA IMOVINU

1. Da li se objekat farme moè osloboditi poreza na imovinu

u skladu sa ~lanom 12. stav 1. ta~ka 9) Zakona o porezima na

imovinu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

2. Da li ranije izuzeto gradsko gra|evinsko neizgra|eno zemqi{te

koje je pravosna`nim re{ewem vra}eno, zbog neprivo|ewa nameni,

ranijem korisniku, odnosno wegovim naslednicima, podleè

pla}awu poreza na prenos apsolutnih prava? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

3. Da li se pla}a porez na prenos apsolutnih prava u slu~aju kada

fizi~ko lice (koje je kupilo stan od drugog fizi~kog lica na

koji prenos je pla}en porez na prenos apsolutnih prava) sa

prodavcem stana zakqu~i aneks uz ugovor o kupoprodaji stana

dana 22.4.2005. godine, kojim mu prodavac stana prenese pravo da

na terasnoj povr{ini izgradi prostoriju koju }e pripojiti

kupqenom stanu (saglasnost vlasnika stanova zgrade za tu

izgradwu i pripajawe stanu data je na ime prodavca, Ugovor o

ure|ivawu odnosa koji proisti~u iz nadgradwe–pripajawa

dela zajedni~ke terase zakqu~en je 29.6.1998. godine izme|u

skup{tine stanara i prodavca, odobrewe za izgradwu izdato

je prodavcu 4.5.2006. godine)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

4. Da li se pla}a porez na poklon po osnovu ugovora o poklonu

kojim poklonodavac svojoj maloletnoj unuci (k}eri svog sina)

poklawa ½ idealnog dela stana, pri ~emu je sin – otac

poklonodav~eve unuke i wen zakonski zastupnik, saglasan sa

prijemom poklona?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

5. Da li se na prenos prava svojine na stanu fizi~kom licu koje jevlasnik idealnog dela poqoprivrednog zemqi{ta u RepubliciSrbiji, na kome se nalazi objekat u izgradwi, moè ostvaritipravo na oslobo|ewe od poreza na prenos apsolutnih prava poosnovu kupovine prvog stana po osnovu priloène izjave daobjekat u izgradwi nije namewen, niti }e biti namewen zastanovawe? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Poreski tretman jubilarne nagrade ispla}ene zaposlenima zajubilarne godine rada u preduze}u, za krsnu slavu preduze}a, zakrsnu slavu osniva~a preduze}a, dan preduze}a i dan osniva~apreduze}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

2. Obaveze po osnovu kori{}ewe poreske olak{ice zanovozaposlena lica mla|a od 30 godina u slu~aju kada jenovozaposlenom licu prestao radni odnos u toku trajawaolak{ice zbog prestanka obavqawa delatnosti poslodavcakoji je preduzetnik, usled ostvarivawa prava na starosnupenziju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

3. Poreski tretman naknade tro{kova slu`benog putovawalicima – konsultantima koji su po osnovu ugovora o delu,zakqu~enog sa Ministarstvom poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede, angaòvani na realizaciji Projekta reformepoqoprivrede u tranziciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

4. Poreski tretman primawa zaposlenih u prosveti po osnovuisplate jednokratne pomo}i – solidarne pomo}i licimazaposle nima u {koli, za {ta su sredstva obezbe|ena prekoMinistarstva prosvete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE I NO[EWE DOBARA

1. Porez na upotrebu mobilnog telefona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

TAKSE

1. Primena ~lana 18. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona o republi~kimadministrativnim taksama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

I Z B E G A V A W E D V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Zahtev za izdavawe potvrde o nepostojawu Ugovora o izbegavawudvostrukog oporezivawa sa Kanadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

2. a) Oporezivawe prihoda fizi~kog lica rezidenta Egiptakoji u Republici Srbiji obavqa funkciju sportskog sudije . . . . . 85

b) Oporezivawe prihoda fizi~kog lica rezidenta [vedskekoji u Republici Srbiji vr{i funkciju predava~a . . . . . . . . . . . . . 85

c) Poreski tretman tro{kova boravka, prevoza, lokalnogtransporta, vize i medicinske pomo}i, kao i isplatednevnica, nerezidentnim fizi~kim licima ~lanovimaFISU family . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

3. Da li postoji bilateralni sporazum izme|u RepublikeSrbije i [vajcarske konfederacije o regulisawu poreza nanasledstvo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u junu mesecu 2009. godine . . . . . . 89

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Mogu}nost oslobo|ewa od pla}awa uvoznih da`bina i PDV nauvoz foldera sa {tampanim materijalom za potrebe odràvawaletwe {kole „Danubia“ u Beogradu

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-1583/2009-04 od26.6.2009. god.)

1. Odredbom ~lana 21. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“,br. 73/03, 61/05, 85/05–dr. zakon i 62/06–dr zakon) propisano je da seodredbe ovog zakona ne primewuju na pla}awe uvoznih da`bina zarobu koja se uvozi, kao i na sprovo|ewe carinskog postupka, ako jeto druga~ije ure|eno me|unarodnim ugovorom.

Naime, odredbom ~lana 1. stav 1. podta~ka b. Sporazuma ouvozu predmeta prosvetnog, nau~nog i kulturnog karaktera („Sl.vesnik Prezidijuma Narodne skup{tine FNRJ“ od 17.9.1952.godine) propisano je, izme|u ostalog, da su se dràve ugovorniceobavezale da ne}e napla}ivati carinu niti druge namete pri-likom uvoza kwiga, publikacija i dokumenata navedenih u priloguA ovog sporazuma. U prilogu A navedene su, izme|u ostalog, {tam-pane kwige bez obzira na jezik kojim su {tampane.

2. Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem

Bilten � godina XLIX � br. 6/2009

tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga (u daqem tekstu: promet dobarai usluga) koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, uokviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Prema odredbi ~lana 26. ta~ka 1a) Zakona, PDV se nepla}a na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji,odnosno kao humanitarna pomo}.

Prema odredbi ~lana 1. stav 1. Zakona o donacijama ihumanitarnoj pomo}i („Sl. list SRJ“, br. 53/2001, 61/2001 i 36/2002i „Sl. glasnik RS“, br. 101/05) dràvni organi, jedinice lokalnesamouprave, javna preduze}a, javne ustanove, druge organizacije izajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i doma}e i strane humani-tarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomo}.

Odredbom ~lana 2. Zakona o donacijama i humanitarnojpomo}i propisano je da donacija i humanitarna pomo} mogu biti urobi, osim duvana i duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a iputni~kih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti,imovinskim i drugim pravima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, akoEkonomski fakultet iz Beograda uvozi foldere sa {tampanimmaterijalom (koji su nameweni odràvawu letwe {kole „Danubia“u Beogradu) u skladu sa odredbama Zakona o donacijama i humani-tarnoj pomo}i, u tom slu~aju, a pod uslovom da se uvoz navedenihdobara vr{i za ra~un Ekonomskog fakulteta iz Beograda, {tozna~i da je Ekonomski fakultet iz Beograda u Jedinstvenoj carin-skoj ispravi za stavqawe robe u slobodan promet, tj. uvoz dobara,izdatoj u skladu sa carinskim propisima, naveden kao vlasnikdobara koja se uvoze, PDV se ne obra~unava i ne pla}a.Utvr|ivawe da li se uvoz vr{i u skladu sa ovim zakonom sprovo-di nadle`ni carinski organ.

Me|utim, ako se uvoz predmetnih dobara ne vr{i premaodredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomo}i, u tomslu~aju PDV se obra~unava i pla}a u skladu sa Zakonom.


BILTEN/POREZI 12

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 13


2. Poreski tretman prometa usluga sme{taja i ishrane u~esnikaUniverzijade u Univerzitetskom sportskom selu koji vr{iprivredno dru{tvo „Univerzijada Beograd 2009“ d.o.o.


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobraiznosi 18%.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 12) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza zapromet usluga sme{taja i ishrane u~enika i studenata u {kolskimi studentskim domovima ili sli~nim ustanovama, kao i sa wimaneposredno povezan promet dobara i usluga.

Odredbom ~lana 24. Pravilnika o na~inu i postupku ost-varivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava naodbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04,27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07, u daqem tekstu: Pravilnik)propisano je da se poresko oslobo|ewe iz ~lana 25. stav 2. ta~. 12)i 13) Zakona odnosi na usluge obrazovawa (pred{kolskog,osnovnog, sredweg, vi{eg i visokog) i profesionalne prekvali-fikacije, koje pruàju lica registrovana za obavqawe tih delat-nosti u skladu sa propisima koji ure|uju tu oblast, na uslugesme{taja i ishrane u~enika i studenata u {kolskim i studentskimdomovima ili sli~nim ustanovama, kao i na sa wima neposrednopovezani promet dobara i usluga od strane lica registrovanih za

obavqawe tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanoveusmerene ka ostvarivawu dobiti.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, napromet usluga sme{taja i ishrane u~enika i studenata u {kolskimi studentskim domovima ili sli~nim ustanovama, kao i na sa wimaneposredno povezan promet dobara i usluga, koji vr{i lice re -gistrovano za obavqawe ovih delatnosti, PDV se ne obra~unava ine pla}a, a obveznik PDV koji vr{i predmetni promet nema pravona odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.

Me|utim, na promet usluga sme{taja i ishrane u~esnikaUniverzijade u Univerzitetskom sportskom selu, koji vr{iprivredno dru{tvo „Univerzijada Beograd 2009“ d.o.o, PDV seobra~unava i pla}a po op{toj stopi PDV od 18%, s obzirom da seu ovom slu~aju ne radi o prometu usluga sme{taja i ishrane stude-nata u {kolskim i studentskim domovima ili sli~nim ustanovamaza koji je odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 12) Zakona propisanoporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza.

3. Poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza zapromet elektri~ne energije koju obveznik PDV otprema na teri-toriju APKM licu koje na teritoriji APKM nema sedi{te,odnosno stalnu poslovnu jedinicu


Odredbom ~lana 61. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da }e Vlada Republike Srbije uredi-ti izvr{avawe ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Saveta bezbednos-ti OUN broj 1244.

Uredbom o izvr{avawu Zakona o porezu na dodatu vred-nost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija zavreme vaèwa Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl.

BILTEN/POREZI 14




glasnik RS“, br. 15/05, u daqem tekstu: Uredba), u ~lanu 2,propisano je da se na promet dobara i usluga koji obveznici PDVvr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM (udaqem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM,odnosno sa teritorije APKM na teritoriju Republike vanAPKM, primewuje Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona i ovauredba.

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. Uredbe, na promet doma}ihdobara koji izvr{e obveznici PDV sa teritorije Republike vanAPKM na teritoriju APKM, PDV se ne pla}a, a obveznici PDVimaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom,pod uslovom da su dobra otpremqena na teritoriju APKM.

Dobra iz stava 1. ovog ~lana otpremaju se uz Obrazac EL –Evidencioni list koji popuwava Posebno odeqewe (~lan 10. stav2. Uredbe).

Odredbom stava 3. istog ~lana Uredbe propisano je da je,pre popuwavawa Evidencionog lista iz stava 2. ovog ~lana,obveznik PDV duàn da Posebnom odeqewu dostavi ra~un, odnos-no drugi dokument o prometu dobara, koji sadrì:

– naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;– mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;– naziv i adresu primaoca ra~una;– vrstu, koli~inu, cenu po jedinici mere i vrednost

dobara.Kao dokazi da su dobra iz stava 1. ovog ~lana otpremqena

na teritoriju APKM, u skladu sa stavom 4. istog ~lana Uredbe,sluè:

– Evidencioni list overen od strane Posebnog odeqewa;– izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV da je za promet

dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava sa poslovnog ra~unaprimaoca dobara na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara;

– dokaz o izvr{enoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbije,odnosno ostvarenoj dinarskoj protivvrednosti od prodaje tihdeviza, ako je za isporu~ena dobra izvr{eno pla}awe u devizama.

Saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe, napromet doma}ih dobara (dobra doma}eg porekla i dobra stranogporekla koja su stavqena u slobodan promet na teritorijiRepublike van APKM) koji vr{i obveznik PDV sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, PDV se neobra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV ima pravo na odbitakprethodnog poreza, pod uslovom da poseduje dokaz da su dobraotpremqena na teritoriju APKM, i to: Evidencioni list overenod strane Posebnog odeqewa, izvod iz poslovnog ra~una obvezni-ka PDV da je za promet dobara izvr{en prenos nov~anih sredsta-va sa poslovnog ra~una primaoca dobara na poslovni ra~unobveznika PDV – isporu~ioca dobara, kao i dokaz o izvr{enojprodaji deviza Narodnoj banci Srbije, odnosno ostvarenojdinarskoj protivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je zaisporu~ena dobra izvr{eno pla}awe u devizama.

U vezi sa primenom poreskog postupka kod otpremawaelektri~ne energije sa teritorije Republike van APKM na teri-toriju APKM doneta je Instrukcija u vezi sa primenom carin-skog i poreskog postupka na tranzit, dopremawe i otpremaweelektri~ne energije sa teritorije APKM i na teritorijuAPKM, broj: 335-00-00107/2007-17 od 11.1.2008. godine (u daqemtekstu: Instrukcija).

Prema delu 2. Dopremawe i otpremawe elektri~ne energi-je, stav 1. Instrukcije, na postupak sa elektri~nom energijom kojase doprema i otprema sa teritorije APKM i na teritorijuAPKM primewuju se odredbe Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Saveta bezbednos-ti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05) i Pravilnik oizgledu, sadrìni i na~inu popuwavawa Obra~unskog lista zaPDV i Evidencionog lista i na~inu i postupku naplate PDV idrugih tro{kova iz bankarske garancije („Sl. glasnik RS“, br.19/05 i 38/05).

U skladu sa navedenim, na promet elektri~ne energije kojivr{i obveznik PDV sa teritorije Republike van APKM na teri-

BILTEN/POREZI 16




toriju APKM, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, a obveznik PDVima pravo na odbitak prethodnog poreza, pod uslovom da posedujedokaze iz ~lana 10. Uredbe, nezavisno od toga {to je primalacelektri~ne energije lice koje na teritoriji APKM nemasedi{te, odnosno stalnu poslovnu jedinicu.

Obveznik PDV moè da ostvari navedeno poreskooslobo|ewe u poreskom periodu u kojem je izvr{eno otpremaweelektri~ne energije na teritoriju APKM, ako do isteka roka zapodno{ewe poreske prijave za taj poreski period posedujepropisane dokaze o izvr{enom otpremawu, odnosno u poreskomperiodu u kojem poseduje propisane dokaze.

Ministarstvo finansija napomiwe da kada se vr{i otpre-mawe elektri~ne energije sa teritorije Republike van APKM nateritoriju APKM privrednom subjektu koji nema sedi{te, odnos-no stalnu poslovnu jedinicu, na teritoriji APKM, rubrika(Primalac) Evidencionog lista, prema odredbama ~lana 7. stav 6.Pravilnika o izgledu, sadrìni i na~inu popuwavawaObra~unskog lista za PDV i Evidencionog lista i na~inu i pos-tupku naplate PDV i drugih tro{kova iz bankarske garancije(„Sl. glasnik RS“, br. 19/05 i 38/05), popuwava se tako {to se udrugi red upisuje naziv, a u tre}i sedi{te i adresa primaocadobara, tj. privrednog subjekta koji na teritoriji APKM nemasedi{te, odnosno stalnu poslovnu jedinicu.

4. Poreski tretman prometa usluga dezinfekcije, dezinsekcije ideratizacije


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDV

isporuka dobara i pruàwe usluga (u daqem tekstu: promet dobarai usluga) koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, uokviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

Zakon o veterinarstvu („Sl. glasnik RS“, br. 91/05, u daqemtekstu: Zakon o veterinarstvu), prema kojem veterinarska delat-nost obuhvata poslove dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije,dezodorizacije i dekontaminacije (~lan 4. stav 1. ta~ka 13) Zakonao veterinarstvu), stupio je na snagu 2. novembra 2005. godine, {tozna~i posle Obja{wewa u vezi poreskog tretmana usluga dezin-fekcije, dezinsekcije i deratizacije iz aspekta Zakona o porezuna dodatu vrednost, broj 413-00-31/14-05-04, a koje je Ministarstvofinansija dalo 28.3.2005. godine.

Odredbom ~lana 116. stav 1. Zakona o veterinarstvupropisano je da dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju mogu daobavqaju privredno dru{tvo odnosno drugo pravno lice i pre-duzetnik ako u pogledu odgovaraju}ih stru~nih radnika, opreme isredstava ispuwavaju uslove, koje bliè propisuje ministar.

Shodno navedenom, obveznik PDV koji vr{i promet ve -terinarskih usluga – usluge dezinfekcije, dezinsekcije i derati-zacije, duàn je da na naknadu za izvr{eni promet ovih uslugaobra~una PDV po op{toj poreskoj stopi od 18% i da obra~unatiPDV plati u skladu sa Zakonom, s obzirom da za promet ovih uslu-ga Zakonom nije propisano poresko oslobo|ewe.

5. Obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza u slu~aju kadaobveznik PDV koji se bavi prometom nepokretnosti vr{i prenosprava raspolagawa na ekonomski deqivoj celini u okviru

BILTEN/POREZI 18




poslovnog objekta po osnovu ~ije je nabavke ostvario pravo naodbitak prethodnog poreza



Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licukoje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno (~lan 4. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona, prometomdobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos celokup-ne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sti-calac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreskiobveznik i ako produì da obavqa istu delatnost.

Odredbom ~lana 3. Pravilnika o utvr|ivawu prenosacelokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, kojise ne smatra prometom dobara i usluga u smislu Zakona o porezuna dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 67/05, u daqem tekstu:Pravilnik) propisano je da se prometom dobara i usluga koji, usmislu ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona, ne podleè PDV smatraprenos dela imovine.

1) kod statusne promene privrednog dru{tva, u skladu sazakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva;

2) u postupku redovnog prometa, likvidacije i ste~aja, akoji ~ini tehni~ko-tehnolo{ku celinu (proizvodni pogon,proizvodna linija i sl.).

Prenos prava raspolagawa samo na pojedinom dobru koje senalazi u okviru tehni~ko-tehnolo{ke celine iz stava 1. ta~ka 2)ovog ~lana ne smatra se prenosom dela imovine, u smislu ~lana 6.

stav 1. ta~ka 1) Zakona, odnosno u smislu stava 1. ovog ~lana (~lan3. stav 2. Pravilnika).

Saglasno odredbi ~lana 32. stav 1. Zakona, obveznik koji jeostvario pravo na odbitak prethodnog poreza za opremu i objekteza vr{ewe delatnosti, duàn je da izvr{i ispravku odbitkaprethodnog poreza ako prestane da ispuwava uslove za ostvari-vawe ovog prava i to u roku kra}em od pet godina od momenta prveupotrebe za opremu, odnosno deset godina od momenta prveupotrebe za objekte.

Ispravka odbitka prethodnog poreza vr{i se za periodkoji je jednak razlici izme|u rokova iz stava 1. ovog ~lana i peri-oda u kojem je obveznik ispuwavao uslove za ostvarivawe prava naodbitak prethodnog poreza (odredba ~lana 32. stav 2. Zakona).

Odredbom ~lana 32. stav 3. Zakona propisano je da,izuzetno od stava 1. ovog ~lana, obveznik ne vr{i ispravku odbit-ka prethodnog poreza u slu~aju prometa opreme za vr{ewe delat-nosti, kao i u slu~aju prenosa imovine ili dela imovine iz ~lana6. stav 1. ta~ka 1) ovog zakona.

Odredbama ~lana 3. Pravilnika o utvr|ivawu opreme iobjekata za vr{ewe delatnosti i o na~inu sprovo|ewa ispravkeodbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vr{ewe delat-nosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/05, u daqem tekstu: Pravilnik oispravci odbitka prethodnog poreza) propisan je na~insprovo|ewa ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu iobjekte za vr{ewe delatnosti.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredba-ma, kada obveznik PDV izvr{i prenos prava raspolagawa naekonomski deqivoj celini u okviru poslovnog objekta, po osnovu~ije je nabavke ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza,duàn je da, u skladu sa odredbama ~lana 32. Zakona i ~lana 3.Pravilnika o ispravci odbitka prethodnog poreza, izvr{iispravku odbitka prethodnog poreza, s obzirom da, u konkretnomslu~aju, ne postoji zakonski osnov za primenu odredbe ~lana 6.stav 1. ta~ka 1) Zakona, iz razloga {to se predmetna nepokretnostne smatra tehni~ko-tehnolo{kom celinom iz ~lana 3. stav 1.ta~ka 2) Pravilnika.

BILTEN/POREZI 20




6. Pravo mesne zajednice, koja nije obveznik PDV, na povra}ajPDV obra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu zapromet dobara i usluga koji joj je izvr{en, kao i evidentirawe zaobavezu obra~unavawa i pla}awa PDV


• Prema odredbi ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) pravo na odbitak prethodnog porezaobveznik moè da ostvari ako dobra nabavqena u Republici iliiz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao i objekata za vr{ewedelatnosti i ekonomski deqivih celina u okviru tih objekata,odnosno primqene usluge, koristi ili }e ih koristiti za prometdobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;2) za koji, u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona, postoji

oslobo|ewe od pla}awa PDV;3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet pos-

tojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu s ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Odredbom stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik moè da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara iusluga koji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugogobveznika u prometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.

Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewa uslova iz st.1–3. ovog ~lana.

Prema odredbi ~lana 52. stav 1. Zakona, ako je iznosprethodnog poreza ve}i od iznosa poreske obaveze, obveznik imapravo na povra}aj razlike.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, lice koje nijeobveznik PDV, u konkretnom slu~aju mesna zajednica, nema pravoda PDV obra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu zapromet dobara i usluga koji mu je izvr{en, odbije kao prethodniporez. Samim tim, mesna zajednica nema pravo ni na povra}aj PDVpo osnovu predmetnog prometa.

• Odredbom ~lana 8. stav 1. Zakona propisano je da je pores-ki obveznik (u daqem tekstu: obveznik) lice koje samostalnoobavqa promet dobara i usluga, u okviru obavqawa delatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog ~lana je trajna aktivnost proiz-vo|a~a, trgovca ili pruàoca usluga u ciqu ostvarivawa prihoda,ukqu~uju}i i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava,poqoprivrede, {umarstva i samostalnih zanimawa (stav 2. istog~lana Zakona).

Saglasno stavu 3. istog ~lana Zakona, smatra se daobveznik obavqa delatnost i kada je vr{i u okviru poslovnejedinice.

Obveznik je lice u ~ije ime i za ~iji ra~un se vr{i isporu-ka dobara ili pruàwe usluga, kao i lice koje vr{i isporukudobara, odnosno pruàwe usluga u svoje ime, a za ra~un drugog lica(~lan 8. st. 4. i 5. Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik,koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procewuje da }e unarednih 12 meseci ostvariti ukupan promet ve}i od 2.000.000dinara, moè se opredeliti za obavezu pla}awa PDV na po~etkukalendarske godine podno{ewem prijave za PDV (u daqem tekstu:evidenciona prijava) propisane u skladu sa ovim zakonom,nadle`nom poreskom organu najkasnije do 15. januara teku}egodine.

BILTEN/POREZI 22




Odredbom ~lana 38. stav 1. Zakona propisano je da jeobveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan prometve}i od 4.000.000 dinara duàn da, najkasnije do isteka prvog rokaza predaju periodi~ne poreske prijave, podnese evidencionu pri-javu nadle`nom poreskom organu.

Evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji priotpo~iwawu obavqawa delatnosti proceni da }e u narednih 12meseci ostvariti ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, u roku izstava 1. ovog ~lana (stav 2. istog ~lana Zakona).

Saglasno navedenom, ako je mesna zajednica u prethodnih12 meseci ostvarila ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara du`naje da do isteka prvog roka za predaju periodi~ne poreske prijavepodnese evidencionu prijavu nadle`nom poreskom organu. Akomesna zajednica u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan prometve}i od 2.000.000, a mawi od 4.000.000 dinara, moè da se opredeliza obavezu pla}awa PDV na po~etku kalendarske godinepodno{ewem evidencione prijave nadle`nom poreskom organunajkasnije do 15. januara teku}e godine.

7. Da li se u iznos ukupnog prometa ura~unavaju nov~ana sredstavakoja advokat napla}uje u ime i za ra~un drugog lica, a koja prenosilicu u ~ije ime i za ~iji ra~un je izvr{io naplatu?


Prema odredbi ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vred-nost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, udaqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


U skladu sa ~lanom 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicu kodprometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (u novcu, stvarima iliuslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporu~enadobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencije koje su neposred-no povezane za cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukqu~enPDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Osnovica ne sadrì iznos koji obveznik napla}uje u ime iza ra~un drugog, ako taj iznos prenosi licu u ~ije ime i za ~ijira~un je izvr{io naplatu (stav 3. ta~ka 2) istog ~lana Zakona).



U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, iznosnov~anih sredstava koji je dosu|en stranci, a koji advokat naplatiu ime i za ra~un stranke i prenese stranci u ~ije ime i za ~ijira~un je izvr{io naplatu, ne ura~unava se u osnovicu za obra~unPDV za izvr{eni promet dobara i usluga, a samim tim ni u iznosukupnog prometa na osnovu kojeg advokat moè da se opredeli zapla}awe PDV, odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podno{ewaevidencione prijave nadle`nom poreskom organu.

8. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV za promet uslugeprikqu~ewa objekta na distributivni elektro-energetski sistem

BILTEN/POREZI 24




u slu~aju kada je Ugovorom za individualni prikqu~ak objektakupca zakqu~enim izme|u primaoca usluge i privrednog dru{tva„Elektrosrbija“ d.o.o. – „Elektrodistribucija Jagodina“,pruàoca usluge, predvi|eno da primalac usluge izvr{i nabavkuodre|enih dobara i wihovu ugradwu (kompletna izradaunutra{wih prikqu~aka, nabavka i ugradwa niskonaponskogkablovskog voda 1 kV, nabavka i ugradwa merno razvodnogormana i nabavka i ugradwa kablovsko prikqu~ne kutije), pri~emu ta dobra prelaze u vlasni{tvo pruàoca usluge (kaoosnovna sredstva)




Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i razme-na usluga za dobra ili usluge (stav 3. ta~ka 4) istog ~lana Zakona).

U skladu sa ~lanom 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicukod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (u novcu, stvari-ma ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane za cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Ako naknada ili deo naknade nije izraèn u novcu, ve} uobliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra trì{navrednost tih dobara i usluga na dan wihove isporuke u koju nijeukqu~en PDV (stav 4. istog ~lana Zakona).

U skladu sa navedenim odredbama Zakona, u slu~aju kada jeUgovorom za individualni prikqu~ak objekta kupca zakqu~enimizme|u primaoca usluge i privrednog dru{tva „Elektrosrbija“d.o.o. – „Elektrodistribucija Jagodina“, pruàoca usluge, pred-vi|ena obaveza primaoca usluge da izvr{i nabavku odre|enihdobara i wihovu ugradwu (kompletna izrada unutra{wihprikqu~aka, nabavka i ugradwa niskonaponskog kablovskogvoda 1 kV, nabavka i ugradwa merno razvodnog ormana i nabav-ka i ugradwa kablovsko prikqu~ne kutije) i prenese pravo raspo-lagawa na tim dobrima pruàocu usluge (predmetna dobra postajuosnovna sredstva pruàoca usluge), osnovicu za obra~un PDV zapromet usluge prikqu~ewa objekta na distributivni elektro-energetski sistem ~ini ukupan iznos naknade koji obveznik PDV,privredno dru{tvo „Elektrosrbija“ d.o.o. –„Elektrodistribucija Jagodina“, prima ili treba da primi zaovaj promet, bez PDV, a u koju se, pored dela naknade koja senapla}uje u novcu, ura~unava i vrednost dobara koja je primalacusluge preneo u vlasni{tvo pruàocu usluge, tj. privrednomdru{tvu „Elektrosrbija“ d.o.o. – „Elektrodistribucija Jagodina“.

9. Ispuwenost uslova za sticawe svojstva obveznika PDV


Odredbom ~lana 8. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vred-nost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, udaqem tekstu: Zakon) propisano je da je poreski obveznik (u daqemtekstu: obveznik) lice koje samostalno obavqa promet dobara iusluga, u okviru obavqawa delatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog ~lana je trajna aktivnost proiz-vo|a~a, trgovca ili pruàoca usluga u ciqu ostvarivawa prihoda,ukqu~uju}i i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava,poqoprivrede, {umarstva i samostalnih zanimawa (stav 2. istog~lana Zakona).

BILTEN/POREZI 26




Saglasno stavu 3. istog ~lana Zakona, smatra se daobveznik obavqa delatnost i kada je vr{i u okviru poslovnejedinice.

Obveznik je lice u ~ije ime i za ~iji ra~un se vr{i isporu-ka dobara ili pruàwe usluga, kao i lice koje vr{i isporukudobara, odnosno pruàwe usluga u svoje ime, a za ra~un drugog lica(~lan 8. st. 4. i 5. Zakona).


Odredbom ~lana 34. stav 5. Zakona propisano je da poqo-privrednik moè da se na po~etku kalendarske godine opredeli zaobavezu pla}awa PDV, podno{ewem evidencione prijavepropisane ovim zakonom, nadle`nom poreskom organu najkasnijedo 15. januara teku}e godine, pod uslovom da je u prethodnih 12meseci ostvario ukupan promet poqoprivrednih i {umskihproizvoda, odnosno poqoprivrednih usluga u iznosu ve}em od2.000.000 dinara.


Evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji priotpo~iwawu obavqawa delatnosti proceni da }e u narednih 12meseci ostvariti ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, u roku izstava 1. ovog ~lana (stav 2. istog ~lana Zakona).

Nadle`ni poreski organ obvezniku izdaje potvrdu oizvr{enom evidentirawu za PDV (stav 3. istog ~lana Zakona).

Odredbom ~lana 2. stav 1. Pravilnika o obliku i sadrìniprijave za evidentirawe obveznika PDV, postupku evidentirawa

i brisawa iz evidencije i o obliku i sadrìni poreske prijavePDV („Sl. glasnik RS“, br. 94/04, 108/05 i 120/08, u daqem tekstu:Pravilnik) propisano je da se evidenciona prijava podnosinadle`noj organizacionoj jedinici Poreske uprave (u daqem tek-stu: nadle`ni poreski organ).

Prema odredbama stava 2. istog ~lana Pravilnika,nadle`ni poreski organ iz stava 1. ovog ~lana je:

1) za obveznika – pravno lice ili preduzetnika – organi-zaciona jedinica na ~ijem podru~ju ima sedi{te;

2) za obveznika – poqoprivrednika koji se opredelio zaobavezu pla}awa PDV i drugo fizi~ko lice – organizacionajedinica na ~ijem podru~ju ima prebivali{te;

3) za obveznika – pravno lice koje je, prema obimu svojihporeskih obaveza, svrstano u velikog poreskog obveznika –Centar za velike poreske obveznike;

4) za obveznika – stalnu poslovnu jedinicu stranog lica(ogranak i dr.) – organizaciona jedinica na ~ijem podru~ju imamesto poslovawa ili sedi{te.

Prema odredbi stava 3. istog ~lana Pravilnika,sedi{tem, u smislu stava 2. ta~ka 4) ovog ~lana, smatra se i mestoposlovawa stalne poslovne jedinice stranog lica.

Spisak organizacionih jedinica Poreske uprave iz stava2. ovog ~lana od{tampan je uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sas-tavni deo (~lan 2. stav 4. Pravilnika).

Saglasno navedenom, obveznik (pravno lice, preduzetnikili fizi~ko lice) koji samostalno vr{i promet dobara i uslugau okviru obavqawa delatnosti kao trajne aktivnosti koja se vr{iu ciqu ostvarivawa prihoda, a koji je u prethodnih 12 meseci ost-vario ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, duàn je da do iste-ka prvog roka za predaju periodi~ne poreske prijave podnese evi-dencionu prijavu nadle`nom poreskom organu. Evidencionu pri-javu podnosi i lice koje samostalno vr{i promet dobara i uslugau okviru obavqawa delatnosti kao trajne aktivnosti koja se vr{i

BILTEN/POREZI 28




u ciqu ostvarivawa prihoda, a koje pri otpo~iwawu obavqawadelatnost proceni da }e u narednih 12 meseci ostvariti ukupanpromet ve}i od 4.000.000 dinara, kao i mali obveznik, odnosnopoqoprivrednik, koji se opredelio za obavezu pla}awa PDV uskladu sa odredbama ~lana 33. stav 3, odnosno ~lana 34. stav 5.Zakona.

Me|utim, lice koje ne vr{i samostalno promet dobara iusluga u okviru obavqawa delatnosti, odnosno koje ne obavqadelatnost kao trajnu aktivnost koja se vr{i u ciqu ostvarivawaprihoda, nije obveznik PDV nezavisno od visine iznosa ost-varenog prometa.

To zna~i da prilikom evidentirawa za obavezu pla}awaPDV svakog lica, a ne samo fizi~kog, nadle`ni poreski organtreba da proveri ispuwenost uslova za sticawe svojstva obvezni-ka PDV (da li to lice samostalno vr{i promet dobara i usluga uokviru obavqawa delatnosti, da li obavqa ili }e obavqatidelatnost kao trajnu aktivnost u ciqu ostvarivawa prihoda).Nakon {to utvrdi da su ispuweni svi propisani uslovi, nadle`niporeski organ izdaje obvezniku potvrdu o izvr{enom evidenti-rawu za PDV.

Me|utim, ako nadle`ni poreski organ utvrdi da lice kojeje podnelo evidencionu prijavu ne ispuwava uslove za sticawesvojstva obveznika PDV (npr. ne obavqa delatnost kao trajnuaktivnost), u tom slu~aju ne izdaje potvrdu iz ~lana 38. stav 3.Zakona.

Ministarstvo finansija napomiwe da fizi~ko lice kojeima obavezu podno{ewa evidencione prijave, odnosno koje seopredelilo za obavezu pla}awa PDV podno{ewem evidencioneprijave, u skladu sa Zakonom, podnosi evidencionu prijavunadle`nom poreskom organu, tj. organizacionoj jedinici PU na~ijem podru~ju ima prebivali{te, a prema spisku organizacionihjedinica Poreske uprave koji je sastavni deo Pravilnika.

10. Poreski tretman prometa usluge davawa na kori{}ewe javnogsanitarnog ~vora




Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

Odredbom ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona propisano jeda se po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje promet komunalnihusluga.

Saglasno odredbi ~lana 12. Pravilnika o utvr|ivawudobara i usluga ~iji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV(„Sl. glasnik RS“, br. 108/04, 130/04, 140/04, 65/05 i 63/07, u daqemtekstu: Pravilnik), komunalnim uslugama, u smislu ~lana 23. stav2. ta~ka 12) Zakona, a u skladu sa zakonom kojim se ure|uju komu-nalne delatnosti, smatraju se:

1) pre~i{}avawe i distribucija vode;2) pre~i{}avawe i odvo|ewe atmosferskih i otpadnih

voda;3) proizvodwa i snabdevawe parom i toplom vodom; 4) prevoz putnika u gradskom saobra}aju;5) odràvawe ~isto}e u gradovima i naseqima u op{tini;6) ure|ewe i odràvawe parkova, zelenih i rekreacionih

povr{ina;7) odràvawe ulica, puteva i drugih javnih povr{ina i

javne rasvete u gradovima i drugim naseqima;

BILTEN/POREZI 30




8) odràvwe deponija;9) ure|ewe i odràvwe grobaqa i sahrawivawe.U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredba-

ma, promet usluge davawa na kori{}ewe javnog sanitarnog ~vorakoji vr{i obveznik PDV oporezuje se po op{toj poreskoj stopiPDV od 18%, s obzirom da se predmetna usluga ne smatra komunal-nom uslugom iz ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona i ~lana 12.Pravilnika.

11. Osnovica za obra~un PDV za promet dobara koji se vr{i naosnovu ugovora o lizingu kojim je predvi|en otkup predmetalizinga, u slu~aju kada je deo naknade – kamate koju po tom osnovuostvaruje, odnosno treba da ostvari, davalac lizinga subven-cionisan od strane Fonda za razvoj Republike Srbije na osnovuUredbe o uslovima i kriterijumima za subvencionisawe kamatnestope za potro{a~ke kredite, odnosno finansijski lizing, zanabavku odre|enih trajnih potro{nih dobara u 2009. godini („Sl.glasnik RS“, br. 9/09)



Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odred-bom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrimamoè raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Prema odredbi stava 3. ta~ka 2) istog ~lana Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i predaja dobara

po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom, ili na osnovuugovora o prodaji sa odloènim pla}awem kojim je utvr|eno da sepravo raspolagawa prenosi najkasnije otplatom posledwe rate.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kod ugovora olizingu kojim je predvi|en otkup predmeta lizinga (naj~e{}e seradi o ugovoru o finansijskom lizingu), predaja predmeta lizingaod strane davaoca lizinga primaocu lizinga smatra se prometomdobara koji je oporeziv PDV.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica(u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznosnaknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ilitreba da primi za isporu~ena dobra ili pruène usluge,ukqu~uju}i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tihdobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nijedruk~ije propisano.

Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i akcize, carine i druge uvozne da`bine,kao i ostali javni prihodi, osim PDV, i svi sporedni tro{kovikoje obveznik zara~unava primaocu dobara i usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, poreskuosnovicu kod predaje predmeta lizinga na osnovu ugovora o lizin-gu kojim je predvi|en otkup predmeta lizinga ~ini ukupna nakna-da, u koju nije ukqu~en PDV, koju davalac lizinga prima ili trebada primi za ovaj predmet, a koja sadrì vrednost predmeta lizin-ga, naknadu davaocu lizinga (tzv. kamata), nezavisno od toga da lidavalac lizinga napla}uje celokupan iznos kamate od primaocalizinga ili davalac lizinga napla}uje deo iznosa kamate od pri-maoca lizinga, a deo od Fonda za razvoj Republike Srbije naosnovu Uredbe o uslovima i kriterijumima za subvencionisawekamatne stope za potro{a~ke kredite, odnosno finansijski liz-ing, za nabavku odre|enih trajnih potro{nih dobara u 2009. godi-ni, kao i sve sporedne tro{kove koje davalac lizinga zara~unavaprimaocu lizinga (npr. manipulativni tro{kovi, tro{kovi pre-voza, osigurawa i dr.).

BILTEN/POREZI 32




12. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvozadobara, koji se vr{i u okviru sprovo|ewa Projekta Obnovaèleznice II, koji se finansira sredstvima kredita dobijenog odEvropske investicione banke, na osnovu Ugovora o finansirawuProjekta Obnova èleznice II, zakqu~enog 8.12.2006. godineizme|u JP „@eleznice Srbije“ i Evropske investicione banke,ukqu~uju}i i izmene i dopune Ugovora od 20.5.2009. godine


Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), u ~lanu24. stav 1. ta~ka 16b), propisano je da se PDV ne pla}a na prometdobara i usluga koji se vr{i u skladu sa ugovorima o kreditu,odnosno zajmu, zakqu~enim izme|u dràvne zajednice Srbija iCrna Gora, odnosno Republike i me|unarodne finansijske orga-nizacije, odnosno druge dràve, kao i izme|u tre}e strane ime|unarodne finansijske organizacije, odnosno druge dràve ukojem se Republika Srbije pojavquje kao garant, odnosno kontra-garant, ako je tim ugovorima predvi|eno da se iz dobijenihnov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Saglasno odredbi ~lana 26. ta~ka 1) Zakona, PDV se nepla}a na uvoz dobara ~iji je promet, u skladu sa ~lanom 24. stav 1.ta~. 5), 10), 11) i 13)–16v) i ~lanom 25. stav 1. ta~. 1) i 2) i stav 2.ta~. 5) i 10) ovog zakona oslobo|en PDV.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na prometdobara i usluga, odnosno uvoz dobara, koji se vr{i u okviru spro-vo|ewa Projekta Obnova èleznice II, koji se finansira sred-stvima kredita dobijenog od Evropske investicione banke, naosnovu Ugovora o finansirawu Projekta Obnova èleznice II,koji je zakqu~en 8.12.2006. godine izme|u JP „@eleznice Srbije“i Evropske investicione banke, ukqu~uju}i i izmene i dopune

Ugovora od 20.5.2009. godine, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, sobzirom da je izmewenim, odnosno dopuwenim, tekstom odredabaovog ugovora predvi|eno da se iz dobijenih nov~anih sredstavane}e pla}ati tro{kovi PDV. Navedeno poresko oslobo|ewemoè se ostvariti po~ev od 20.5.2009. godine, na na~in i po proce-duri propisanim Pravilnikom o na~inu i postupku ostvarivawaporeskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava na odbitakprethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05,68/05, 58/06, 112/06 i 63/07).

13. Poreski tretman prometa usluga izrade projekata i nadzoranad izvo|ewem radova za KC Srbije u Beogradu, KC „Vojvodina“u Novom Sadu, KC „Ni{“ u Ni{u i KC „Kragujevac“ uKragujevcu, koji vr{e strana lica Ministarstvu zdravqaRepublike Srbije, u okviru sprovo|ewa Projekta Klini~ki cen-tri/a, finansiranog sredstvima kredita dobijenog od Evropskeinvesticione banke, na osnovu Finansijskog ugovora izme|uRepublike Srbije i Evropske investicione banke za ProjekatKlini~ki centri/a



Prema odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

BILTEN/POREZI 34




Odredbama ~lana 10. stav 1. ta~. 2) i 3) Zakona propisanoje da je poreski du`nik, u smislu ovog zakona, poreski punomo}nikkoga odredi strano lice koje u Republici nema sedi{te ni stalnuposlovnu jedinicu, a koje obavqa promet dobara i usluga uRepublici, odnosno primalac dobara i usluga, ako strano lice neodredi poreskog punomo}nika.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mesto prometausluga je mesto u kojem pruàlac usluga obavqa svoju delatnost, aako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice, mestomprometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi oprometu usluge koja je neposredno povezana sa tom nepokret-no{}u, ukqu~uju}i delatnost posredovawa i procene u vezinepokretnosti, kao i projektovawe i izvo|ewe gra|evinskihradova i nadzor nad wima (odredba stava 3. ta~ka 1) istog~lana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestoprometa usluge izrade projekata i nadzora nad izvo|ewem radovana nepokretnosti odre|uje se prema mestu u kojem se nepokretnostnalazi.

Prema tome, a s obzirom da Finansijski ugovor izme|uRepublike Srbije i Evropske investicione banke za ProjekatKlini~ki centri/a („Sl. glasnik RS – Me|unarodni ugovori“, br.83/08, u daqem tekstu: Finansijski ugovor) ne sadrì odredbukojom je predvi|eno da se iz dobijenih nov~anih sredstava ne}epla}ati tro{kovi PDV, na promet usluga izrade projekata i nad-zora nad izvo|ewem radova za KC Srbije u Beogradu, KC„Vojvodina“ u Novom Sadu, KC „Ni{“ u Ni{u i KC „Kragujevac“u Kragujevcu, koji vr{e strana lica Ministarstvu zdravqa

Republike Srbije, u okviru sprovo|ewa Projekta Klini~ki cen-tri/a, finansiranog sredstvima kredita dobijenog od Evropskeinvesticione banke, na osnovu Finansijskog ugovora, PDV seobra~unava i pla}a. U konkretnom slu~aju, a pod uslovom da stra-no lice – pruàlac usluga nije odredilo poreskog punomo}nika,obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV, kao poreski du`nik, imaprimalac usluga Ministarstvo zdravqa Republike Srbije.Poreski du`nik ima obavezu da na naknadu za izvr{eni prometusluga izrade projekata i nadzora nad izvo|ewem radova obra~unaPDV, da za poreski period u kojem je nastala obaveza po osnovuPDV podnese poresku prijavu nadle`nom poreskom organu, uskladu sa odredbama ~lana 50. st. 3. i 4. Zakona, kao i da dugovaniPDV plati u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda, u smisluodredaba ~l. 50. stav 1. i ~lana 51. Zakona.

14. Da li preduze}e iz Velike Britanije ima pravo na povra}ajPDV po osnovu kupovine automobila u Republici Srbiji zapotrebe obavqawa taxi delatnosti?


Odredbom ~lana 27. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da je prethodni porez iznos PDVobra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosnopla}en pri uvozu dobara, a koji obveznik moè da odbije od PDVkoji duguje.

Saglasno odredbi ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski

BILTEN/POREZI 36




deqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:






1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i uslugakoji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo na

odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewa uslova iz st.1–3. ovog ~lana.

Prema odredbi ~lana 29. stav 1. ta~ka 1) Zakona, obvezniknema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke,proizvodwe i uvoza putni~kih automobila, motocikala, plovnihobjekata i vazduhoplova, rezervnih delova, goriva i potro{nogmaterijala za wihove potrebe, kao i iznajmqivawa, odràvawa,popravki i drugih usluga koje su povezane sa kori{}ewem ovihprevoznih sredstava.

Odredbom stava 2. istog ~lana Zakona propisano je daobveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza ako prevozna

sredstva i druga dobra koristi iskqu~ivo za obavqawe delatnos-ti:

1) prometa i iznajmqivawa navedenih prevoznih sredstavai drugih dobara;

2) prevoza lica i dobara ili obuku voza~a za upravqawenavedenim prevoznim sredstvima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV koji nabavqa putni~ke automobile u Republici Srbiji zapotrebe obavqawa taxi delatnosti u okviru koje vr{i promet sapravom na odbitak prethodnog poreza, ima pravo da PDVobra~unat od strane prethodnog u~esnika u prometu – obveznikaPDV i iskazan u ra~unu ovog lica, odbije od PDV koji duguje kaoprethodni porez.

Kada nabavku putni~kog automobila u Republici Srbijiza potrebe obavqawa taxi delatnosti vr{i lice koje nije obveznikPDV, u tom slu~aju ne postoji osnov za ostvarivawe prava naodbitak prethodnog poreza.

Prema tome, ako preduze}e iz Velike Britanije obrazujenpr. ogranak ili osnuje privredno dru{tvo na teritorijiRepublike Srbije, u skladu sa pozitivnim propisima RepublikeSrbije, pri ~emu taj ogranak, odnosno privredno dru{tvo, postaneobveznik PDV koji se evidentirao za obavezu pla}awa PDVpodno{ewem evidencione prijave nadle`nom poreskom organu,obveznik PDV – ogranak tog preduze}a iz Velike Britanije,odnosno privredno dru{tvo ~iji je osniva~ to preduze}e izVelike Britanije, ima pravo na odbitak prethodnog poreza poosnovu nabavke putni~kih automobila za obavqawe taxi delatnos-ti u Republici Srbiji uz ispuwewe svih uslova propisanih odred-bama ~lana 28. Zakona. U suprotnom, tj. ako preduze}e iz VelikeBritanije ne obrazuje ogranak ili ne osnuje privredno dru{tvo nateritoriji Republike Srbije, u skladu sa pozitivnim propisimaRepublike Srbije, {to zna~i da se, sa aspekta primene propisakojima se ure|uje oporezivawe potro{we PDV, smatra stranim

BILTEN/POREZI 38




obveznikom, pravo na odbitak prethodnog poreza ne moè se ost-variti.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da straniobveznik ne moè da ostvari ni pravo na refakciju PDV poosnovu nabavke putni~kih automobila za obavqawe taxi delatnos-ti u Republici Srbiji, s obzirom da odredbama ~lana 53. Zakona,kojima je ure|eno ovo pravo, nije predvi|eno da strani obveznikmoè ostvariti pravo na refakciju PDV po tom osnovu.

15. Poreski tretman predaje dobara na upotrebu i kori{}ewe naosnovu ugovora o finansijskom lizingu kojim nije predvi|enotkup predmeta lizinga


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga (u daqem tekstu: promet dobarai usluga) koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, uokviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi ~lana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, usmislu ovog zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima moèraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i preda-ja dobara po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom, ili naosnovu ugovora o prodaji sa odloènim pla}awem kojim jeutvr|eno da se pravo raspolagawa prenosi najkasnije otplatomposledwe rate (stav 3. ta~ka 2) istog ~lana Zakona).

Promet usluga, u smislu ovog ~lana, su svi poslovi i radweu okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4.ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, predajadobara po osnovu ugovora o finansijskom lizingu kojim je pred-vi|en otkup predmeta lizinga smatra se prometom dobara, dok sepredaja dobara na upotrebu i kori{}ewe na osnovu ugovora ofinansijskom lizingu kojim nije predvi|en otkup predmetalizinga smatra prometom usluga.

Ministarstvo finansija napomiwe da se poreski tretmanprometa dobara, odnosno usluga, ne opredequje na osnovu nazivapravnog posla – ugovora, ve} na osnovu su{tine pravnog odnosakoji je konkretnim pravnim poslom – ugovorom uspostavqenizme|u ugovornih strana. îwenice od uticaja na postojawe i vi -sinu poreske obaveze u svakom konkretnom slu~aju utvr|uje i ceninadle`ni poreski organ primenom na~ela, pre svega na~ela fak-ticiteta, propisanih zakonom kojim se ure|uju poreski postupaki poreska administracija.

16. Poreski tretman pruàwa usluge oplemewivawa dobara inos-tranom naru~iocu



Promet usluga, u smislu ovog ~lana, a u skladu sa odredbom~lana 5. stav 1. Zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

BILTEN/POREZI 40




Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj.da se PDV ne pla}a na usluge radova na pokretnim dobrimanabavqenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici,ili koja su uvezena radi oplemewivawa, opravke ili ugradwe, akoja posle oplemewivawa, opravke ili ugradwe, isporu~ilacusluge, inostrani primalac ili tre}e lice, po wihovom nalogu,prevozi ili otprema u inostranstvo.

Poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona,a u skladu sa odredbom ~lana 9. stav 1. Pravilnika o na~inu i pos-tupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bezprava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04,140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07), za usluge radova napokretnim dobrima koja su uvezena radi oplemewivawa, opravkeili ugradwe, a koja posle oplemewivawa, opravke ili ugradwe,isporu~ilac usluge, inostrani primalac ili tre}e lice, powihovom nalogu, prevozi ili otprema u inostranstvo, obveznikmoè da ostvari ako poseduje:

1) deklaraciju o stavqawu dobara u postupak ople-mewivawa, opravke ili ugradwe, u skladu sa carinskimpropisima;

2) ugovor o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enih radova;3) dokaz o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enih radova u

skladu sa normativom, koji utvr|uje nadle`ni carinski organ, zadobra dobijena iz odre|ene koli~ine uvezenih dobara;

4) original ili overenu kopiju izvozne deklaracije, uskladu sa carinskim propisima, za dobra koja se posle izvr{eneusluge oplemewivawa, opravke ili ugradwe prevoze ili otprema-ju u inostranstvo.

Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana Pravilnika, akoje naknada (ili deo naknade) napla}ena pre prevoza ili otpremedobara u inostranstvo, do dobijawa izvozne deklaracije obveznikmoè da ostvari poresko oslobo|ewe ako poseduje:

1) deklaraciju o stavqawu dobara u postupak ople-mewivawa, opravke ili ugradwe, u skladu sa carinskimpropisima,

2) ugovor o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enih radova.Prema odredbi ~lana 26. ta~ka 2) Zakona, PDV se ne pla}a

na uvoz dobara koja se, u okviru carinskog postupka, privremenouvoze, kao i stavqaju u carinski postupak aktivnog oplemewivawasa sistemom odlagawa.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika,obveznik PDV koji, na osnovu zakqu~enog ugovora sa stranimlicem, pruà uslugu oplemewivawa dobara inostranomnaru~iocu, nema obavezu da na naknadu za pruènu uslugu obra~unai plati PDV, a ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladusa Zakonom, pod uslovom da poseduje dokaze propisane odredbama~lana 9. Pravilnika. Dokazom iz ~lana 9. stav 1. ta~ka 1)Pravilnika smatra se Jedinstvena carinska isprava za stavqawerobe u postupak aktivnog oplemewivawa izdata u skladu sa carin-skim propisima u kojoj je obveznik PDV naveden kao primalacrobe, odnosno dobara.

17. a) Poreski tretman prometa usluge organizacije LetweUniverzijade u Beogradu, prometa usluga reklamirawa sponzora,kao i prometa usluge organizacije sme{taja i ishrane ~lanovaFISU familyb) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV kojipruà uslugu organizacije sme{taja i ishrane ~lanovima FISUfamilyc) Poreski tretman prometa usluge su|ewa na sportskoj utakmicidoma}em licu – obvezniku PDV, kao i prometa usluge stru~nogpredavawa doma}em licu – obvezniku PDV, koji vr{i fizi~kolice koje na teritoriji Republike Srbije nema prebivali{te


a) Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem

BILTEN/POREZI 42




tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.



Shodno navedenim zakonskim odredbama, primawenov~anih sredstava – donacije bez obaveze primaoca tih sredstavada izvr{i protiv~inidbu davaocu (promet dobara ili usluga),nije predmet oporezivawa PDV.

Tako|e, predmetom oporezivawa PDV ne smatra se niuplata nov~anih sredstava FISU organizaciji na ime pomo}i uni-verzitetskom sportu nerazvijenih zemaqa.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica(u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznosnaknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ilitreba da primi za isporu~ena dobra ili pruène usluge,ukqu~uju}i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tihdobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nijedruk~ije propisano.

Odredbama stava 2. istog ~lana Zakona propisano je da se uosnovicu ura~unavaju i:

1) akcize, carine i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koje obveznik zara~unava pri-maocu dobara i usluga.

Osnovica, saglasno stavu 3. ~lana 17. Zakona, ne sadrì:1) popuste i druga umawewa cene, koji se primaocu

dobara ili usluga odobravaju u momentu vr{ewa prometadobara ili usluga;

2) iznose koje obveznik napla}uje u ime i za ra~un drugog,ako taj iznos prenosi licu u ~ije ime i za ~iji ra~un je izvr{ionaplatu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV – Univerzijada Beograd 2009. d.o.o. koji vr{i promet uslugeorganizacije 25-te Letwe Univerzijade u Beogradu, kao i prometusluga reklamirawa sponzora, duàn je da za predmetni prometobra~una i plati PDV u skladu sa Zakonom. Osnovicu za obra~unPDV ~ini iznos naknade (iznos buxetskih sredstava), odnosnoiznos naknade za uslugu reklamirawa sponzora, koju obveznikPDV prima ili treba da primi za ovaj promet, bez PDV.

Tako|e, obveznik PDV – Univerzijada Beograd 2009 d.o.o.duàn je da na naknadu koju potraùje za promet usluge organi-zacije sme{taja i ishrane ~lanova FISU family, u koju nije ukqu~enPDV, obra~una i plati PDV u skladu sa Zakonom.

Ministarstvo finansija napomiwe da se u osnovicu zaobra~unavawe PDV za promet usluge organizacije 25-te LetweUniverzijade u Beogradu ne ura~unava iznos koji obveznik PDV –Univerzijada Beograd 2009 d.o.o. napla}uje u ime i za ra~un drugihlica, a koja prenosi licima u ~ije ime i za ~iji ra~un je izvr{enanaplata (npr. nov~ana sredstva koja prenosi sportskim savezimaza sportove koji su zastupqeni na Univerzijadi u Beogradu,nov~ana sredstva koja prenosi vlasnicima sportskih objekata naime adaptacije, odnosno rekonstrukcije tih objekata).

b) Prema odredbi ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku

BILTEN/POREZI 44




opreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:






1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i uslugakoji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;



U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV koji pruà uslugu organizacije sme{taja i ishrane ~lanovi-ma FISU family ima pravo da po osnovu ovog prometa PDV obra~unatod strane prethodnog u~esnika u prometu (pruàoca usluge

sme{taja i ishrane) odbije od PDV koji duguje kao prethodniporez, uz ispuwewe drugih Zakonom propisanih uslova.

c) Odredbama ~lana 10. stav 1. ta~ka 2) i 3) Zakonapropisano je da je poreski du`nik, u smislu ovog zakona, poreskipunomo}nik koga odredi strano lice koje u Republici nemasedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavqa promet dobarai usluga u Republici, odnosno primalac dobara i usluga, ako stra-no lice ne odredi poreskog punomo}nika.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1 i 2. Zakona, mesto prometausluga je mesto u kojem pruàlac usluga obavqa svoju delatnost, aako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice, mestomprometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto gde je usluga stvarno pruèna kada se radi ouslugama iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazo-vawa, zabavno-estradnim i sli~nim uslugama, ukqu~uju}i uslugeorganizatora priredbi, kao i sa wima povezane usluge.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestoprometa usluge su|ewa koji vr{i sportski sudija odre|uje seprema mestu prebivali{ta sportskog sudije, dok se mesto prometausluge stru~nog predavawa odre|uje prema mestu gde je uslugastvarno pruèna.

Prema tome, kada fizi~ko lice koje na teritorijiRepublike Srbije nema prebivali{te vr{i promet usluge su|ewana sportskoj utakmici doma}em licu – obvezniku PDV, doma}elice – obveznik PDV nema obavezu da, kao poreski du`nik,obra~una i plati PDV po osnovu ovog prometa, s obzirom da semesto prometa predmetne usluge odre|uje prema mestu prebi-vali{ta fizi~kog lica.

Me|utim, kada fizi~ko lice koje na teritoriji RepublikeSrbije nema prebivali{te vr{i promet usluge stru~nog pre-

BILTEN/POREZI 46




davawa doma}em licu – obvezniku PDV, na teritoriji RepublikeSrbije, doma}e lice – obveznik PDV, pod uslovom da strano licenema poreskog punomo}nika, ima obavezu da, kao poreski du`nikiz ~lana 10. stav 1. ta~ka 3) Zakona, na naknadu za izvr{eni prometstranog lica obra~una PDV i da obra~unati PDV plati u skladusa Zakonom. Obveznik PDV – poreski du`nik iz ~lana 10. stav 1.ta~ka 3) Zakona (Univerzijada Beograd 2009 d.o.o) koji je nanaknadu za primqenu uslugu stru~nog predavawa obra~unao PDVu skladu sa Zakonom moè tako obra~unati PDV, saglasno odred-bi ~lana 28. stav 5. Zakona, da odbije od PDV koji duguje kaoprethodni porez.

18. Poreski tretman po{tanskih usluga




Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 6) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza zapromet po{tanskih usluga od strane javnog preduze}a, kao i sawima povezanih isporuka dobara.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona, na prometpo{tanskih usluga koji vr{e javna preduze}a, PDV se ne

obra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV koji vr{i promet ovihusluga nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.

Me|utim, kada promet po{tanskih usluga vr{e privrednisubjekti koji se, prema propisima kojima se ure|uju javna pre-duze}a i obavqawe delatnosti od op{teg interesa, ne smatrajujavnim preduze}ima, u tom slu~aju promet po{tanskih uslugaoporezuje se po op{toj stopi PDV od 18%.

19. Poreski tretman prvog prenosa prava raspolagawa na stanovi-ma, kao ekonomski deqivim celinama u okviru novoizgra|enoggra|evinskog objekta, koji vr{i obveznik PDV – Fondacija zare{avawe stambenih potreba mladih nastavnih i nau~nih radnikai umetnika – Univerzitet u Novom Sadu, kao i pravo ovog obvezni-ka PDV da PDV obra~unat od strane prethodnih u~esnika uprometu odbije kao prethodni porez od PDV koji duguje


• Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


U skladu sa odredbom stava 3. ta~ka 7) istog ~lana Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i prvi prenos

BILTEN/POREZI 48




prava raspolagawa na novoizgra|enim gra|evinskim objektimaili ekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, obveznik PDV– Fondacija za re{avawe stambenih potreba mladih nastavnih inau~nih radnika i umetnika – Univerzitet u Novom Sadu kojivr{i prvi prenos prava raspolagawa na stanovima, kao ekonom skideqivim celinama u okviru novoizgra|enog gra|evinskog objekta,duàn je da za taj promet obra~una PDV i da obra~unati PDVplati u skladu sa Zakonom.

• Prema odredbi ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitakprethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobra nabavqe-na u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:






1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara iusluga koji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugogobveznika u prometu;



U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV – Fondacija za re{avawe stambenih potreba mladih nas-tavnih i nau~nih radnika i umetnika – Univerzitet u Novom Saduima pravo da PDV obra~unat i iskazan u ra~unima prethodnihu~esnika u prometu odbije kao prethodni porez od PDV koji dugu-je, uz ispuwewe predvi|enih uslova (da poseduje propisanu doku-mentaciju, kao i da nabavqena dobra koristi ili }e ih koristitiza promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za prometkoji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa ~lanom 24. Zakonapostoji oslobo|ewe od pla}awa PDV ili promet koji je izvr{enu inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitakprethodnog poreza da je izvr{en u Republici), pri ~emuMinistarstvo finansija napomiwe da obveznik PDV sti~e pravona odbitak prethodnog poreza danom otpo~iwawa PDV aktivnos-ti (datum naveden u evidencionoj prijavi – Obrascu EPPDV).

20. Poreski tretman prometa usluga davawa u zakup soba zapotrebe stanovawa radnicima – samcima i porodicama radnika uokviru objekata za sme{taj namewenih zadovoqavawu potrebastanovawa ovih lica, pri ~emu predmetni objekti nikada nisu kat-egorisani kao turisti~ki objekti za sme{taj u skladu sa propisi-ma kojima se ure|uje turizam


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem

BILTEN/POREZI 50




tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1. Zakona).

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 4) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza zausluge zakupa stanova, ako se koriste za stambene potrebe.

Prema odredbi ~lana 3. Zakona o stanovawu („Sl. glasnikRS“, br. 50/92 … 101/05), stanom, u smislu ovog zakona, smatra sejedna ili vi{e prostorija namewenih i podobnih za stanovawe,koje, po pravilu, ~ine jednu gra|evinsku celinu i imaju zasebanulaz.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na naknaduza promet usluga davawa u zakup stanova, tj. soba za potrebestanovawa radnicima – samcima i porodicama radnika u okviruobjekata za sme{taj namewenih zadovoqavawu potreba stanovawaovih lica, u koju se, saglasno odredbama ~lana 17. st. 1. i 2. ta~ka 2)Zakona, ura~unava i iznos tzv. prefakturisanih tro{kova kojiobveznik PDV – pruàlac usluga potraùje od korisnika ovihusluga, pri ~emu predmetni objekti, prema navodima iz zahteva,nikada nisu kategorisani kao turisti~ki objekti za sme{taj uskladu sa propisima kojima se ure|uje turizam, ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV, a obveznik PDV koji pruà pred-metne usluge nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tomosnovu (npr. PDV obra~unatog od strane prethodnih u~esnika uprometu za promet elektri~ne energije, komunalnih usluga i dr.).

21. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvozadobara, koji vr{i JP „Putevi Srbije“ u okviru sprovo|ewa pro-

jekata finansiranih od strane Evropske investicione banke,Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i Me|unarodne bankeza obnovu i razvoj


JP „Putevi Srbije“ je uputilo zahtev za mi{qeweMinistarstvu finansija u vezi poreskog tretmana prometadobara i usluga, odnosno uvoza dobara, koji se vr{e u okviru spro-vo|ewa projekata finansiranih na osnovu slede}ih ugovora:

– Ugovora o finansirawu izme|u Evropske investicionebanke i JP „Putevi Srbije“ – Sanacija mosta Gazela, potpisanog16.7.2007. godine, a za koji je Republika Srbija dala garancijuUgovorom o garanciji izme|u Republike Srbije i Evropske inves-ticione banke „Sanacija mosta Gazela“, koji je potpisan 16.7.2007.godine („Sl. glasnik RS – Me|unarodni ugovori“, br. 83/08), udaqem tekstu: Ugovor o finansirawu Projekta Sanacija mostaGazela;

– Ugovora o finansirawu izme|u Evropske investicionebanke i JP „Putevi Srbije“ – Rehabilitacija puteva i mostova –B2, potpisanog 16.7.2007. godine, a za koji je Republika Srbija dalagaranciju Ugovorom o garanciji izme|u Republike Srbije iEvropske investicione banke Rehabilitacija puteva i mostova –B2, koji je potpisan 16.7.2007. godine („Sl. glasnik RS – Me|una -rodni ugovori“, br. 83/08), u daqem tekstu: Ugovor o finansirawuProjekta Rehabilitacija puteva i mostova – B2;

– Ugovora o finansirawu izme|u Evropske investicionebanke i JP „Putevi Srbije“ – Obilaznica oko Beograda, pot-pisanog 19.10.2007. godine, a za koji je Republika Srbija dalagaranciju Ugovorom o garanciji izme|u Republike Srbije iEvropske investicione banke – Obilaznica oko Beograda, koji jepotpisan 19.10.2007. godine, („Sl. glasnik RS – Me|unarodni ugo -

BILTEN/POREZI 52




vori“, br. 98/08), u daqem tekstu: Ugovor o finansirawu ProjektaObilaznica oko Beograda;

– Ugovora o zajmu zakqu~enog 15.11.2007. godine izme|uJavnog preduze}a „Putevi Srbije“ i Evropske banke za rekon-strukciju i razvoj (Projekat Rehabilitacija mosta Gazela, zajednosa prate}om konstrukcijom i prilaznim putevima, kao izavr{etak Deonice A Obilaznice oko Beograda), za koji jeRepublika Srbija dala garanciju Ugovorom o garancijizakqu~enim 24.11.2007. godine izme|u Republike Srbije iEvropske banke za rekonstrukciju i razvoj;

– Sporazuma o zajmu broj 7463–YF, zakqu~enog 27.7.2007.godine izme|u Republike Srbije i Me|unarodne banke za obnovu irazvoj (Dodatno finansirawe za Projekat Rehabilitacija trans-porta).

S tim u vezi, Ministarstvo finansija daje slede}emi{qewe:

Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), u ~lanu24. stav 1. ta~ka 16b), propisano je da se PDV ne pla}a na prometdobara i usluga koji se vr{i u skladu sa ugovorima o kreditu,odnosno zajmu, zakqu~enim izme|u dràvne zajednice Srbija iCrna Gora, odnosno Republike i me|unarodne finansijske orga-nizacije, odnosno druge dràve, kao i izme|u tre}e strane ime|unarodne finansijske organizacije, odnosno druge dràve ukojem se Republika Srbije pojavquje kao garant, odnosno kontra-garant, ako je tim ugovorima predvi|eno da se iz dobijenihnov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Saglasno odredbi ~lana 26. ta~ka 1) Zakona, PDV se nepla}a na uvoz dobara ~iji je promet, u skladu sa ~lanom 24. stav 1.ta~. 5), 10), 11) i 13)–16v) i ~lanom 25. stav 1. ta~. 1) i 2) i stav 2.ta~. 5) i 10) ovog zakona oslobo|en PDV.

Prema odredbama ~lana 9.01 Ugovora o finansirawuProjekta Sanacija mosta Gazela, Ugovora o finansirawu

Projekta Rehabilitacija puteva i mostova – B2 i Ugovora ofinansirawu Projekta Obilaznica oko Beograda, zajmoprimac }eplatiti sve poreze, da`bine i naknade i ostale namete bilo kojevrste ukqu~uju}i sudske takse i takse za registraciju priizvr{ewu ili realizaciji ovih ugovora ili bilo nekog drugogdokumenta i pri davawu bilo kakve garancije za ove zajmove.

Saglasno navedenom, na promet dobra i usluga, odnosnouvoz dobara, koji se vr{i u okviru sprovo|ewa projekata koji sefinansiraju sredstvima kredita dobijenih od Evropske investi-cione banke, na osnovu Ugovora o finansirawu Projekta Sanacijamosta Gazela, Ugovora o finansirawu Projekta Rehabilitacijaputeva i mostova – B2 i Ugovora o finansirawu ProjektaObilaznica oko Beograda, PDV se obra~unava i pla}a u skladu saZakonom, s obzirom da u ovom slu~aju ne postoji zakonski osnov zaprimenu poreskog oslobo|ewa iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b)Zakona, iz razloga {to predmetni ugovori ne sadrè odredbekojima se predvi|a da se iz dobijenih nov~anih sredstava ne}epla}ati tro{kovi PDV.

Tako|e, a iz istog razloga, PDV se obra~unava i pla}a i napromet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara, koji se vr{i u okvirusprovo|ewa projekta koji se finansira sredstvima zajma dobi-jenog na osnovu Sporazuma o zajmu broj 7463-YF zakqu~enog 27. jula2007. godine izme|u Republike Srbije i Me|unarodne banke zaobnovu i razvoj (Dodatno finansirawe za ProjekatRehabilitacija transporta).

U vezi poreskog tretmana prometa dobara i usluga koji sevr{i u okviru sprovo|ewa Projekta Rehabilitacija mosta Gazela,zajedno sa prate}om konstrukcijom i prilaznim putevima, kao izavr{etak Deonice A Obilaznice oko Beograda, finansiranog izsredstava zajma dobijenog na osnovu Ugovora o zajmu zakqu~enog15.11.2007. godine izme|u Javnog preduze}a „Putevi Srbije“ iEvropske banke za rekonstrukciju i razvoj, za koji je RepublikaSrbija dala garanciju Ugovorom o garanciji zakqu~enim

BILTEN/POREZI 54




24.11.2007. godine izme|u Republike Srbije i Evropske banke zarekonstrukciju i razvoj, Ministarstvo finansija dalo jemi{qewe broj 413-00-569/2009-04 od 25.3.2009. godine.

22. Pravo na povra}aj PDV u slu~aju brisawa iz evidencijeobveznika PDV



Prema odredbi ~lana 38. stav 4. Zakona, obveznik je duànda pismeno obavesti nadle`ni poreski organ o izmenama svihpodataka iz evidencione prijave, najkasnije u roku od pet dana oddana nastanka izmene.

Odredbom ~lana 40. stav 1. Zakona propisano je da je prebrisawa iz registra privrednih subjekata, odnosno drugog regis-tra u skladu sa zakonom (u daqem tekstu: registar) kod organanadle`nog za vo|ewe registra, obveznik koji prestane saobavqawem delatnosti duàn da, najkasnije u roku od 15 dana prebrisawa iz registra, nadle`nom poreskom organu podnese zahtevza brisawe iz evidencije obveznika za PDV.

Stavom 2 istog ~lana Zakona propisano je da nadle`niporeski organ sprovodi postupak i izdaje potvrdu o brisawu izevidencije za PDV.

Organ nadleàn za vo|ewe registra ne moè izvr{itibrisawe obveznika iz registra bez potvrde iz stava 2. ovog ~lana(stav 3. istog ~lana Zakona).

Prema odredbama stava 4. istog ~lana Zakona, potvrda iz~lana 38. stav 3. i ~lana 39. ovog zakona i iz stava 2. ovog ~lanasadrì slede}e podatke:

1) naziv i adresu obveznika;2) datum izdavawa potvrde o izvr{enom evidentirawu za

PDV, odnosno brisawu iz evidencije za PDV;3) PIB;4) datum otpo~iwawa obavqawa delatnosti, evidentirawa

za PDV, odnosno datum brisawa iz evidencije za PDV;Nadle`ni poreski organ vodi evidenciju o svim

obveznicima kojima su izdate potvrde iz stava 4. ovog ~lana (stav5. ~lana 40. Zakona).

Odredbom ~lana 7. stav 1. Pravilnika o obliku i sadrìniprijave za evidentirawe obveznika PDV, postupku evidentirawai brisawa iz evidencije i o obliku i sadrìni poreske prijavePDV („Sl. glasnik RS“, br. 94/04, 108/05 i 120/08, u daqem tekstu:Pravilnik) propisano je da u slu~ajevima iz ~lana 39. stav 1. i~lana 40. stav 1. Zakona obveznik podnosi zahtev za brisawe izevidencije obveznika PDV.

Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se nadle`nomporeskom organu na Obrascu ZBPDV – Zahtev za brisawe iz evi-dencije obveznika PDV, koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i~ini wegov sastavni deo (stav 2. istog ~lana Pravilnika).

Prema odredbama ~lana 8. st. 1. i 3. Pravilnika, nadle`niporeski organ sprovodi postupak po zahtevu iz ~lana 7. ovogpravilnika i izdaje potvrdu o brisawu iz evidencije obveznikaPDV na Obrascu PBPDV – Potvrda o brisawu iz evidencijeobveznika PDV, koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ini wegovsastavni deo.

Ako je iznos prethodnog poreza ve}i od iznosa poreskeobaveze, obveznik ima pravo na povra}aj razlike (~lan 52. stav 1.Zakona).

BILTEN/POREZI 56




Odredbom ~lana 52. stav 2. Zakona propisano je da ako seobveznik ne opredeli za povra}aj iz stava 1. ovog ~lana, razlika sepriznaje kao poreski kredit.

Prema stavu 3. istog ~lana Zakona, poreski obveznik moèda traì povra}aj neiskori{}enog iznosa poreskog kredita izstava 2. ovog ~lana podno{ewem zahteva, najranije istekom roka zapodno{ewe poreske prijave za teku}i poreski period.

Povra}aj iz st. 1. i 3. ovog ~lana vr{i se najkasnije u rokuod 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji prete`novr{e promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predajuporeske prijave, odnosno od dana podno{ewe zahteva iz stava 3.ovog ~lana (stav 4. ~lana 52. Zakona).

Odredbom ~lana 2. Pravilnika o postupku ostvarivawaprava na povra}aj PDV i o na~inu i postupku refakcije i refun-dacije PDV („Sl. glasnik RS“, br. 107/04, 65/05 i 63/07, u daqem tek-stu: Pravilnik o povra}aju PDV) propisano je da se obveznikPDV koji u poreskoj prijavi PDV, propisanoj Pravilnikom oobliku i sadrìni prijave za evidentirawe obveznika PDV, pos-tupku evidentirawa i brisawa iz evidencije i o obliku isadrìni poreske prijave PDV („Sl. glasnik RS“, br. 94/04 i108/05, u daqem tekstu: Pravilnik), iskaè iznos za povra}ajPDV, opredequje u vezi povra}aja tog iznosa zaokruìvawemopcije „Ne“ ili „Da“ na rednom broju 11 poreske prijave PDV.

Opredeqewe iz stava 1. ovog ~lana, a u skladu sa stavom 2.istog ~lana Pravilnika o povra}aju PDV, ne smatra se zahtevomza povra}aj poreza u smislu ~lana 10. stav 2. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02–ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05–dr. zakon, 62/06–dr. zakon,61/07 i 20/09, u daqem tekstu: ZPPPA).

Prema ~lanu 3. stav 2. Pravilnika o povra}aju PDV, ako seobveznik, u smislu ~lana 2. stav 1. ovog pravilnika, opredeli zaopciju „Ne“, koristi taj iznos za izmirivawe svoje poreskeobaveze za naredni poreski period.

Stavom 3. istog ~lana Pravilnika o povra}aju PDV pred-vi|eno je da ako obveznik, nakon izmirewa poreske obaveze u smis-lu stava 2. ovog ~lana, ima neiskori{}en iznos poreskog kredita,moè za taj iznos:

1) izmiriti svoju poresku obavezu za naredne poreskeperiode;

2) zahtevati povra}aj neiskori{}enog iznosa poreskogkredita.

Zahtev za povra}aj neiskori{}enog iznosa poreskog kred-ita iz stava 3. ta~ka 2) ovog ~lana obveznik moè da podnesenadle`nom poreskom organu, najranije istekom roka zapodno{ewe poreske prijave za teku}i poreski period u kojem imaneiskori{}eni iznos poreskog kredita (stav 4. istog ~lanaPravilnika o povra}aju PDV).

Saglasno odredbi ~lana 3a stav 1. Pravilnika o povra}ajuPDV, ako nadle`ni poreski organ ne izvr{i povra}aj PDV u rokupropisanom odredbom ~lana 52. stav 4. Zakona, obveznik ima pravoda podnese zahtev za povra}aj PDV nadle`nom poreskom organu usladu sa ZPPPA.

Po zahtevu iz stava 1. ovog ~lana nadle`ni poreski organpostupa na na~in propisan ZPPPA (stav 2. ~lana 3a Pravilnikao povra}aju PDV).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredba-ma, lice koje je brisano iz evidencije za PDV od strane nadle`nogporeskog organa, po sprovedenom postupku, a koje na dan brisawaiz evidencije za PDV ima iznos prethodnog poreza ve}i od iznosaporeske obaveze u skladu sa Zakonom, ima pravo na povra}aj raz-like PDV. U tom slu~aju, povra}aj PDV vr{i se u skladu sa odred-bama ZPPPA.

BILTEN/POREZI 58



POREZ NA DOBIT PREDUZE]A

1. Poreski tretman prihoda koje nerezidentni obveznik ostvariod rezidentnog obveznika po osnovu kamate u slu~aju kada rezi-dentni obveznik nije izvr{io obra~un i uplatu poreza poodbitku, odnosno nije podneo poresku prijavu na Obrascu PDPO


Prema odredbi 40. stav 1. Zakona o porezu na dobit pre-duze}a („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 … 84/04, u daqem tekstu: Zakon),na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnogobveznik po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu,autorskih naknada, kamata, kapitalnih dobitaka i naknada poosnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obra~unava se ipla}a porez po odbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugo -vorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ijeure|eno.

Porez po odbitku na prihode iz ~lana 40. ovog zakona zasvakog obveznika i za svaki pojedina~no ispla}eni prihodisplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje na propisane ra~uneu momentu isplate prihoda (~lan 71. stav 1. Zakona).

Podatak o obra~unatom i pla}enom porezu na dobit poodbitku rezidentni obveznik iskazuje na Obrascu PDPO koji jepropisan Pravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o

60


obra~unatom i pla}enom porezu na dobit po odbitku na prihodekoje ostvaruju nerezidentni obveznici – pravna lica („Sl. glas-nik RS“, br. 116/04, u daqem tekstu: Pravilnik), koji podnosiPoreskoj upravi u roku propisanom zakonom kojim se ure|ujeporeski postupak i poreska administracija.

Prema tome, rezidentni obveznik, kao isplatilac pri-hoda (u konkretnom slu~aju, kamate), duàn je da, u skladu sa odred-bama Zakona i Pravilnika, obra~una, uplati i obustavi porez poodbitku prilikom isplate prihoda nerezidentnom obvezniku, aprenos sredstava sa nerezidentnog ra~una u inostranstvo vr{i se(saglasno propisima o deviznom poslovawu) pod uslovom da jenerezidentni obveznik prethodno izmirio poreske obaveze poosnovu prihoda ostvarenog u Republici.

Me|utim, ukoliko rezidentni obveznik nije izvr{ioobra~un i uplatu poreza po odbitku (kao u konkretnom slu~aju),odnosno nije podneo poresku prijavu na Obrascu PDPO, u skladusa odredbama Zakona i Pravilnika, nerezidentni obveznik (kaosticalac prihoda), u tom slu~aju, a prema mi{qewu Ministarstvafinansija, odre|uje (saglasno propisima kojima se ure|uje pores-ki postupak i poreska administracija) svog poreskogpunomo}nika koji podnosi poresku prijavu (na Obrascu PDPO), ukojoj iskazuje bruto iznos prihoda nerezidentnog obveznika, kao iiznos poreza po odbitku obra~unatog primenom Zakonompropisane, odnosno ratifikovanim me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa predvi|ene stope (ukolikosu za to ispuweni uslovi), na osnovicu koju ~ini bruto iznos pri-hoda (u konkretnom slu~aju, kamate, koja u sebi sadrì i pripada-ju}i porez).

BILTEN/POREZI


POREZI NA IMOVINU

1. Da li se objekat farme moè osloboditi poreza na imovinuu skladu sa ~lanom 12. stav 1. ta~ka 9) Zakona o porezima naimovinu?


Odredbom ~lana 12. stav 1. ta~ka 9) Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 … 5/09, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da se porez na imovinu ne pla}a na skloni{taqudi i dobara od ratnih dejstava.

Prema odredbi ~lana 12. stav 1. ta~ka 10) Zakona, porez naimovinu ne pla}a se na objekte koji su nameweni i koriste se zaprimarnu poqoprivrednu proizvodwu, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje poqoprivredno zemqi{te.

Prema odredbama ~lana 12. st. 3. i 4. Zakona, odredbe ~lana12. stav 1. ta~. 1) do 11) i stava 2. Zakona ne primewuju se nanepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvari-vawa prihoda. Trajnim davawem drugim licima, u smislu stava 3.ovog ~lana, smatra se svako ustupawe nepokretnosti drugom licu

BILTEN/POREZI 62


uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima,traje duè od 183 dana.

Objekti koji se koriste za primarnu poqoprivrednuproizvodwu, odnosno koji su u funkciji primarne poqoprivredneproizvodwe, u smislu ~lana 26. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona o poqo-privrednom zemqi{tu („Sl. glasnik RS“, br. 62/06 i 65/08), suobjekti za sme{taj mehanizacije, repromaterijala, sme{taj i~uvawe gotovih poqoprivrednih proizvoda, staje za gajewe stoke,objekti za potrebe gajewa i prikazivawa starih autohtonih sortibiqnih kultura i rasa doma}ih ìvotiwa, objekti za gajewepe~urki, puèva i riba (u daqem tekstu: poqoprivredni objekti).

Dakle, nema zakonskog osnova da se primenom odredbe~lana 12. stav 1. ta~ka 9) Zakona, objekat farme oslobodi pla}awaporeza na imovinu, s obzirom da, kako se navodi u dopisu, nije re~o objektu koji predstavqa skloni{te za qude i dobra od ratnihdejstava.

Me|utim, ako je objekat farme, odnosno delovi tog objek-ta, namewen i koristi se za primarnu poqoprivrednu proizvodwu,odnosno koji je u funkciji primarne poqoprivredne proizvodweu skladu sa zakonom kojim se ure|uje poqoprivredno zemqi{te, nataj objekat, odnosno te wegove delove, se porez na imovinu nepla}a, ukoliko je ispuwen zakonski uslov da te nepokretnostinisu ustupqene drugom licu uz naknadu duè od 183 dana u tokudvanaest meseci (neprekidno ili sa prekidima).

U tom smislu, ukoliko navedeni objekat nije istovremenoi namewen i koristi se za primarnu poqoprivrednu proizvodwu,odnosno u funkciji primarne poqoprivredne proizvodwe, uskladu sa zakonom kojim se ure|uje poqoprivredno zemqi{te (ve}se npr. koristi kao administrativna zgrada), na taj objekat seporez na imovinu pla}a.

Tako|e, ako je objekat farme, odnosno delovi tog objekta,koji je namewen i koristi se za primarnu poqoprivrednuproizvodwu, odnosno u funkciji primarne poqoprivredneproizvodwe u skladu sa zakonom kojim se ure|uje poqoprivrednozemqi{te, ustupqen drugom licu uz naknadu duè od 183 dana u

BILTEN/Porezi na imovinu 63


toku dvanaest meseci (neprekidno ili sa prekidima), na tajobjekat, odnosno te wegove delove, se porez na imovinu pla}a.

îweni~no stawe od uticaja na postojawe poreskeobaveze, odnosno prava na poresko oslobo|ewe, u svakom konkret-nom slu~aju na osnovu pruènih dokaza, ceni nadle`ni organ upostupku utvr|ivawa poreza na imovinu.

2. Da li ranije izuzeto gradsko gra|evinsko neizgra|enozemqi{te koje je pravosna`nim re{ewem vra}eno, zbog nepri-vo|ewa nameni, ranijem korisniku, odnosno wegovim naslednici-ma, podleè pla}awu poreza na prenos apsolutnih prava?


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1), a u vezi sa ~lanom2. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04, 61/07 i 5/09,u daqem tekstu: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava se pla}akod prenosa prava svojine na nepokretnosti uz naknadu.

Odredbom ~lan 23. stav 1. ta~ka 5) Zakona propisano je dase porez na prenos apsolutnih prava pla}a i kod prenosa uznaknadu prava kori{}ewa gradskog odnosno javnog ili ostaloggra|evinskog zemqi{ta nezavisno od wegove povr{ine.

Prema odredbi ~lana 86. stav 7. Zakona o planirawu iizgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09), na zahtevranijeg sopstvenika, odnosno wegovog zakonskog naslednika,poni{ti}e se pravosna`no re{ewe o izuzimawu gradskoggra|evinskog zemqi{ta iz wegovog poseda, ako korisnik gradskoggra|evinskog zemqi{ta isto ne privede nameni za koju jezemqi{te izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupawa na snaguovog zakona.

Prema odredbi ~lana 31. stav 1. ta~ka 12) Zakona, porez naprenos apsolutnih prava ne pla}a se na uspostavqawe reìma svo-

BILTEN/POREZI 64


jine na zemqi{tu koji je bio pre stupawa na snagu odluke oodre|ivawu tog zemqi{ta kao gradskog gra|evinskog zemqi{tana zahtev ranijeg sopstvenika ili wegovog zakonskog naslednika,odnosno na utvr|ivawe prava kori{}ewa neizgra|enog ostaloggra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini ranijem sop-stveniku ili wegovom zakonskom nasledniku, u skladu sauslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se ure|ujuplanirawe i izgradwa.

Prema tome, porez na prenos apsolutnih prava se pla}akod prenosa uz naknadu prava kori{}ewa gradskog, odnosno javnogili ostalog gra|evinskog zemqi{ta, osim u slu~ajevima za koje jeZakonom propisano pravo na poresko oslobo|ewe.

U tom smislu, ako se u konkretnom slu~aju vr{iuspostavqawe reìma svojine na zemqi{tu koji je bio pre stu-pawa na snagu odluke o odre|ivawu tog zemqi{ta kao gradskoggra|evinskog zemqi{ta na zahtev ranijeg sopstvenika ili wegov-og zakonskog naslednika, odnosno utvr|ivawe prava kori{}ewaneizgra|enog ostalog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojiniranijem sopstveniku ili wegovom zakonskom nasledniku, u skladusa uslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se ure|ujuplanirawe i izgradwa, porez na prenos apsolutnih prava se nepla}a.

Ministarstvo finansija napomiwe da Sektor zafiskalni sistem daje mi{qewe na poresko-pravna pitawa u vezisa odredbom Zakona koja izaziva nedoumice i nejasno}e, dok jeutvr|ivawe poreza na prenos apsolutnih prava ({to zna~i iporeskih oslobo|ewa u skladu sa zakonom) delatnost Poreskeuprave.

3. Da li se pla}a porez na prenos apsolutnih prava u slu~aju kadafizi~ko lice (koje je kupilo stan od drugog fizi~kog lica na kojiprenos je pla}en porez na prenos apsolutnih prava) sa prodavcemstana zakqu~i aneks uz ugovor o kupoprodaji stana dana 22.4.2005.godine, kojim mu prodavac stana prenese pravo da na terasnoj

65


povr{ini izgradi prostoriju koju }e pripojiti kupqenom stanu(saglasnost vlasnika stanova zgrade za tu izgradwu i pripajawestanu data je na ime prodavca, Ugovor o ure|ivawu odnosa kojiproisti~u iz nadgradwe–pripajawa dela zajedni~ke terasezakqu~en je 29.6.1998. godine izme|u skup{tine stanara i pro-davca, odobrewe za izgradwu izdato je prodavcu 4.5.2006. godine)?


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1), a u vezi sa ~lanom2. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04, 61/07 i 5/09,u daqem tekstu: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava se pla}akod prenosa prava svojine na nepokretnosti uz naknadu.

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenosapsolutnog prava na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost (~lan24a stav 1. Zakona).

Prema tome, po osnovu ugovora o kupoprodaji stana seporez na prenos apsolutnih prava pla}a.

S obzirom na to da se pravna identifikacija prvog subjek-ta svojine na izgra|enom objektu vezuje za lice na koje je glasilainvesticiono-tehni~ka dokumentacija za izgradwu, na sticaweprava svojine na tom objektu izvo|ewem iz prava lica na koje jeglasila investiciono-tehni~ka dokumentacija za izgradwu, a kojenije obveznik poreza na dodatu vrednost, pla}a se porez na prenosapsolutnih prava – ako se vr{i uz naknadu.

Na postojawe poreske obaveze na prenos apsolutnih pravapo osnovu prenosa prava na novoizgra|enoj nepokretnosti nije oduticaja ~iwenica {to je izme|u istih ugovornih strana biozakqu~en ugovor o kupoprodaji „postoje}eg“ stana koji ugovor jeizvr{en i na koji je porez na prenos apsolutnih prava pla}en, sobzirom da je re~ o prenosu prava na dve razli~ite nepokretnosti(pa se stoga i ne radi o dvostrukom oporezivawu jednog istog

BILTEN/Porezi na imovinu

BILTEN/POREZI 66


prenosa), kao ni ~iwenica da }e se novoizgra|eni objekat (za ~ijuizgradwu je odobrewe za izgradwu izdato fizi~kom licu – pro-davcu stana ~etrnaest meseci nakon zakqu~ewa aneksa uz ugovor okupoprodaji stana) „pripojiti“ ranije kupqenom stanu.

U svakom konkretnom slu~aju nadle`ni poreski organceni ~iweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinu poreskeobaveze.

4. Da li se pla}a porez na poklon po osnovu ugovora o poklonukojim poklonodavac svojoj maloletnoj unuci (k}eri svog sina)poklawa ½ idealnog dela stana, pri ~emu je sin – otac poklono-dav~eve unuke i wen zakonski zastupnik, saglasan sa prijemompoklona?


Prema odredbi ~lana 21. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezi-ma na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 … 5/09, u daqem tekstu:Zakon), porez na nasle|e i poklon ne pla}a naslednik prvognaslednog reda, bra~ni drug i roditeq ostavioca, odnosno pok-lonoprimac prvog naslednog reda i bra~ni drug poklonodavca.

Odredbom ~lana 9. stav 1. Zakona o nasle|ivawu („Sl. glas-nik RS“, br. 46/95 i 101/03) propisano je da prvi nasledni red ~ineostavio~evi potomci i wegov bra~ni drug.

Prema tome, na prenos bez naknade prava svojine na ½ ide-alnog dela nepokretnosti stana koji po osnovu ugovora o poklonupoklonodavac vr{i svojoj unuci – k}eri svog sina, kao svompotomku, porez na nasle|e i poklon se ne pla}a.

îweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinuporeske obaveze, na osnovu pruènih dokaza, u svakom konkretnomslu~aju ceni nadle`ni poreski organ.

67


5. Da li se na prenos prava svojine na stanu fizi~kom licu koje jevlasnik idealnog dela poqoprivrednog zemqi{ta u RepubliciSrbiji, na kome se nalazi objekat u izgradwi, moè ostvaritipravo na oslobo|ewe od poreza na prenos apsolutnih prava poosnovu kupovine prvog stana po osnovu priloène izjave daobjekat u izgradwi nije namewen, niti }e biti namewen zastanovawe?


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1), a u vezi sa ~lanom2. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“,br. 26/01 … 5/09, u daqem tekstu: Zakon), porez na prenos apsolut-nih prava pla}a se kod prenosa uz naknadu prava svojine nanepokretnosti.

Odredbom ~lana 24a stav 1. Zakona propisano je da seprenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra prenos apso-lutnog prava na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, u skladu sazakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost.

Prema odredbi ~lana 31a Zakona, porez na prenos apsolut-nih prava ne pla}a se na prenos prava svojine na stanu ili poro-di~noj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu iliporodi~noj stambenoj zgradi (u daqem tekstu: stan) fizi~komlicu koje kupuje prvi stan (u daqem tekstu: kupac prvog stana), zapovr{inu koja za kupca prvog stana iznosi do 40m2 i za ~lanovewegovog porodi~nog doma}instva koji od 1. jula 2006. godine nisuimali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji RepublikeSrbije do 15m2 po svakom ~lanu (u daqem tekstu: odgovaraju}istan), pod uslovom da:

1) je kupac prvog stana punoletni dràvqanin RepublikeSrbije, sa prebivali{tem na teritoriji Republike Srbije;

2) kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do dana overeugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac sti~e prvi stan, nije


BILTEN/POREZI 68


imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji RepublikeSrbije.

Porodi~nim doma}instvom kupca prvog stana, u smislu~lana 31a stava 1. Zakona, smatra se zajednica ìvota,privre|ivawa i tro{ewa prihoda kupca prvog stana, wegovogsupru`nika, kup~eve dece, kup~evih usvojenika, dece wegovogsupru`nika, usvojenika wegovog supru`nika, kup~evih roditeqa,wegovih usvojiteqa, roditeqa wegovog supru`nika, usvojiteqakup~evog supru`nika, sa istim prebivali{tem kao kupac prvogstana.

Ako je povr{ina stana koji kupac prvog stana kupuje ve}aod povr{ine odgovaraju}eg stana iz ~lana 31a stav 1. Zakona, porezse pla}a na prenos prava svojine na razliku povr{ine kupqenog ipovr{ine odgovaraju}eg stana.

Prema odredbi ~lana 31b stav 1. Zakona, pravo na poreskooslobo|ewe u skladu sa odredbama ~lana 31a ovog zakona nemaobveznik koji pravo svojine na stanu prenosi:

1) licu na osnovu ~ije prve kupovine stana je jednom ost-vareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladusa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost, ili naporesko oslobo|ewe od pla}awa poreza na prenos apsolutnihprava u skladu sa odredbama ovog stava i ~lana 31a ovog zakona;

2) ~lanu porodi~nog doma}instva kupca prvog stana zakoga je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatuvrednost, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatuvrednost, ili na poresko oslobo|ewe od pla}awa poreza na prenosapsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i ~lana 31aovog zakona.

Prema odredbi ~lana 27. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 61/07), u vezisa ~lanom 16. tog zakona, pravo na poresko oslobo|ewe u skladu sa~lanom 31a i 31b Zakona moè se ostvariti samo na osnovu ugovo-ra o kupoprodaji prvog stana overenog posle stupawa na snagu togzakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imo -

69


vinu („Sl. glasnik RS“, br. 61/07) stupio je na snagu 8. jula 2007.godine.

Prema odredbi ~lana 3. Zakona o stanovawu („Sl. glasnikRS“, br. 50/92 … i 101/05) stanom se, u smislu tog zakona, smatrajedna ili vi{e prostorija namewenih i podobnih za stanovawe,koje, po pravilu, ~ine jednu gra|evinsku celinu i imaju zasebanulaz.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, za svrhu ost-varivawa prava na poresko oslobo|ewe iz ~lana 31a Zakona, uzdokumentaciju iz stava 1. ovog ~lana, podnosi i overenu izjavukupca da kupuje prvi stan za sebe, odnosno za sebe i odre|ene~lanove wegovog porodi~nog doma}instva, kao i druge dokaze izkojih proizlazi da su ispuweni uslovi za oslobo|ewe po tomosnovu koje mu je pruìo kupac prvog stana (~lan 36. stav 2.Zakona).

Nadle`ni poreski organ utvr|uje pravo na poreskooslobo|ewe u skladu sa odredbama ~l. 31a i 31b stav 1. ovog zakona,na osnovu podataka iz ~lana 33. stav 1. Zakona, izjave kupca iz~lana 36. stav 2. ovog zakona, kao i drugih dokaza da su ispuweniuslovi za ostvarivawe tog prava (~lan 39b Zakona).

Dakle, da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobo|ewe naprenos prava svojine na stanu fizi~kom licu koje kupuje prvistan, potrebno je da budu ispuweni svi Zakonom propisani uslovi,{to zna~i i da kupac od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovorao kupoprodaji na osnovu koga kupac sti~e prvi stan, nije imao usvojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Prema tome, nema zakonskog osnova da se primenom ~l. 31ai 31b Zakona ostvari pravo na poresko oslobo|ewe od poreza naprenos apsolutnih prava – na prenos uz naknadu prava svojine nastanu ili porodi~noj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udeluna stanu ili porodi~noj stambenoj zgradi, fizi~kom licu koje je,od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji naosnovu koga sti~e stan, imalo u svojini, odnosno susvojini stan nateritoriji Republike Srbije, nezavisno od toga da li je stan u svo-


BILTEN/POREZI 70


jini – susvojini tog lica u Republici Srbiji izgra|en na poqo-privrednom ili gra|evinskom zemqi{tu, da li je wegova izgrad-wa izvr{ena sa propisanom investiciono-tehni~kom doku-mentacijom ili bez we, kao i da li za taj objekat i zemqi{te nakome se on nalazi vlasnik pla}a porez na imovinu.

Da li se konkretan objekat u svojini kupca moè smatratistanom (tj. da li ga ~ine jedna ili vi{e prostorija namewenih ipodobnih za stanovawe, koje ~ine jednu gra|evinsku celinu i imajuzaseban ulaz) ili ne, fakti~ko je pitawe koje, u postupkuutvr|ivawa poreza, utvr|uje nadle`ni poreski organ.

Ministarstvo finansija napomiwe da pravo svojine naidealnom delu poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teri-toriji Republike Srbije, konstituisano u korist kupca stana,nije smetwa za ostvarivawe prava na oslobo|ewe od pla}awaporeza na prenos apsolutnih prava pri kupovini prvog stana.

U svakom konkretnom slu~aju, na osnovu pruènih dokaza,nadle`ni poreski organ ceni ~iweni~no stawe od uticaja na pos-tojawe poreske obaveze na prenos apsolutnih prava, odnosno pravana poresko oslobo|ewe.


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Poreski tretman jubilarne nagrade ispla}ene zaposlenima zajubilarne godine rada u preduze}u, za krsnu slavu preduze}a, zakrsnu slavu osniva~a preduze}a, dan preduze}a i dan osniva~a pre-duze}a


Prema navodima iz dopisa, u odre|enom vremenskom peri-odu (od 2. februara 2007. godine do 28. maja 2008. godine), u skladusa op{tim aktom poslodavca, izvr{eno je nekoliko isplatazaposlenima u preduze}u na ime jubilarne nagrade zaposlenima zanavr{enih 10, 20 i 30 godina radnog staà u preduze}u, za krsnuslavu preduze}a, za krsnu slavu osniva~a preduze}a, dan preduze}ai dan osniva~a preduze}a, a na osnovu odluke direktora preduze}a.

Zakonom o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“,br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 7/09 i 31/09, u daqemtekstu: Zakon), u ~lanu 18. stav 1. ta~ka 7), propisano je da se nepla}a porez na zarade na primawa zaposlenog po osnovu jubilarnenagrade, u skladu sa zakonom koji ure|uje rad – do visinepropisanog neoporezivog iznosa na godi{wem nivou (od 1. febru-ara 2009. godine taj iznos je 11.759 dinara godi{we).

BILTEN/POREZI 72


Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, primawe po osnovujubilarne nagrade koju poslodavac isplati zaposlenomoslobo|eno je pla}awa poreza na dohodak gra|ana na zaradu dovisine neoporezivog iznosa koji vaì u momentu isplate.

Ukoliko se zaposlenom isplati jubilarna nagrada u izno-su ve}em od neoporezivog iznosa, deo iznad propisanog neo-porezivog iznosa bio bi predmet oporezivawa porezom na zaradupo stopi od 12%, saglasno ~l. 13, 16. i 18. Zakona.

U tom slu~aju osnovicu poreza na zaradu bi ~inilo pri-mawe zaposlenog u visini onog dela jubilarne nagrade koji jeispla}en iznad propisanog neoporezivog iznosa, uve}anog za pri-padaju}i porez na zaradu.

U pogledu obaveze pla}awa doprinosa za obavezno socijal-no osigurawe na zaradu, Ministarstvo finansija ukazuje da, premaodredbi ~lana 105. stav 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05 i 61/05), primawe zaposlenog, izme|u ostalog, u vidu jubi-larne nagrade, kao pravo zaposlenog utvr|eno op{tim aktom,odnosno ugovorom o radu, saglasno ~lanu 120. ta~ka 1) tog zakona,ne predstavqa zaradu, pa shodno tome ne postoji obaveza pla}awadoprinosa za obavezno socijalno osigurawe na zaradu.

Imaju}i u vidu navedene odredbe Zakona, Ministarstvofinansija smatra da ukoliko predmetno primawe zaposlenih posvojoj prirodi predstavqa jubilarnu nagradu zaposlenima, uskladu sa zakonom koji ure|uje rad i op{tim aktom poslodavca, naiznos jubilarne nagrade do visine neoporezivog iznosa ne pla}ase porez na zaradu saglasno odredbi ~lana 18. stav 1. ta~ka 7)Zakona. Na deo jubilarne nagrade koji se ispla}uje iznadpropisanog neoporezivog iznosa obra~unava se i pla}a porez nazaradu po stopi od 12%.

Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje da, saglasnona~elu fakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~aju

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana 73


utvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda. Naime, prema odredbi ~lana 9. Zakona oporeskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“,br. 80/02 … i 20/09) poreske ~iwenice utvr|uju se prema wihovojekonomskoj su{tini, a ako se simulovanim pravnim poslomprikriva neki drugi pravni posao, za utvr|ivawe poreske obavezeosnovu ~ini desimulovani pravni posao.

2. Obaveze po osnovu kori{}ewe poreske olak{ice za novoza-poslena lica mla|a od 30 godina u slu~aju kada je novozaposlenomlicu prestao radni odnos u toku trajawa olak{ice zbog prestankaobavqawa delatnosti poslodavca koji je preduzetnik, usled ost-varivawa prava na starosnu penziju


Odredbom ~lana 21v stav 2. Zakona o porezu na dohodakgra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 7/09 i 31/09, u daqem tekstu: Zakon) propisano je daposlodavac koji zaposli na neodre|eno vreme lice koje je na danzakqu~ewa ugovora o radu mla|e od 30 godina i koje je prijavqenokao nezaposleno lice kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawenajmawe tri meseca bez prekida pre zasnivawa radnog odnosa,osloba|a se obaveze pla}awa obra~unatog i obustavqenog porezaiz zarade novozaposlenog lica, za period od dve godine od dana zas-nivawa radnog odnosa tog lica.

Poslodavac gubi pravo na olak{icu i duàn je da platiporez koji bi ina~e platio da nije koristio poresku olak{icu akozaposlenom – licu mla|em od 30 godina prestane radni odnos u

BILTEN/POREZI 74


toku trajawa olak{ice, kao i u narednom periodu od dve godineposle isteka olak{ice iz stava 2. ~lana 21v Zakona, ako je usledtoga do{lo do smawewa broja zaposlenih kod poslodavca u odnosuna broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006. godine, uve}an zanovozaposlena lica za koja ostvaruje poresku olak{icu (~lan 21vstav 6. Zakona). U tom slu~aju poslodavac je duàn da plati porezkoji bi ina~e platio da nije koristio poresku olak{icu, saglas-no stavu 7. tog ~lana Zakona, s tim da ukoliko umesto tog novoza-poslenog, u roku od najvi{e 15 dana po prestanku radnog odnosa,zaposli drugo lice mla|e od 30 godina, pod uslovom da se ne smawu-je broj zaposlenih u smislu stava 6. ovog ~lana Zakona (~lan 21v st.6, 8. i 10. Zakona) poslodavac nastavqa da koristi olak{icu.

Imaju}i u vidu zakonske odredbe koje se odnose na gubitakprava na olak{icu i obavezu poslodavca da plati porez koji biina~e platio da nije koristio olak{icu, kao i navode iz dopisa daje preduzetnik koji je koristio poresku olak{icu po osnovuzaposlewa lica mla|ih od 30 godina prestao da obavqa delatnost(radwa je brisana iz registra privrednih subjekata) jer je ost-vario pravo na starosnu penziju, Ministarstvo finansija jemi{qewa da kad do|e do prestanka rada poslodavca u skladu sazakonom (~lan 176. ta~ka 5) Zakona o radu – „Sl. glasnik RS“, br.24/05 i 61/05), poslodavac u tom slu~aju ne bi bio duàn da platiporez, koji bi ina~e platio da nije koristio olak{icu. To zna~ida kod prestanka radnog odnosa novozaposlenog u slu~ajuprestanka rada poslodavca nezavisno od wegove voqe (~lan 176.ta~ka 5) Zakona o radu), konkretno usled ostvarivawa pravafizi~kog lica (preduzetnika koji je poslodavac) na starosnu pen-ziju, poslodavac ne bi trebalo da izvr{i povra}aj poreza poosnovu prava na olak{icu koju je koristio za novozaposleno lice.

Ministarstvo finansija ukazuje da su u pogledu ostvari-vawa prava na oslobo|ewe od obaveze pla}awa doprinosa za



obavezno socijalno osigurawe na teret sredstava poslodavca kojizaposli lice mla|e od 30 godina, odredbom ~lana 45a Zakona odoprinosima za obavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“,br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09 i 7/09) propisani isti uslovi zaoslobo|ewe od pla}awa doprinosa za obavezno socijalno osigu-rawe kao i kod ostvarivawa prava na poresku olak{icu za tu ka -tegoriju navozaposlenih lica. Stoga Ministarstvo finansija,tako|e, smatra da kod prestanka radnog odnosa novozaposlenog unavedenom slu~aju poslodavac ne bi trebalo da izvr{i povra}ajdoprinosa po osnovu prava na oslobo|ewe od pla}awa doprinosakoje je koristio za novozaposleno lice.

3. Poreski tretman naknade tro{kova slu`benog putovawa lici-ma – konsultantima koji su po osnovu ugovora o delu, zakqu~enogsa Ministarstvom poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede,angaòvani na realizaciji Projekta reforme poqoprivrede utranziciji


Zakonom o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“,br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 7/09 i 31/09, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da porez na dohodak gra|ana pla}ajufizi~ka lica na prihode iz svih izvora sem onih koji su posebnoizuzeti tim zakonom.

Odredbom ~lana 85. stav 4. ta~ka 1) Zakona propisano je dase porez na druge prihode ne pla}a na dokumentovane naknadetro{kova po osnovu slu`benih putovawa, najvi{e do iznosa tihtro{kova koji su izuzeti od pla}awa poreza na zarade za zapos-

BILTEN/POREZI 76


lene po ~lanu 18. stav 1. ta~. 2) do 4) Zakona, ako se isplata vr{ifizi~kim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja suupu}ena, odnosno pozvana od strane dràvnog organa ili organi-zacije, sa pravom naknade tro{kova, nezavisno od toga iz kojihsredstava se vr{i isplata.

Prema odredbama ~lana 18. stav 1. ta~. 2), 3) i 4) Zakona nepla}a se porez na zarade na primawa zaposlenog po osnovudnevnice za slu`beno putovawe u zemqi do iznosa od 1.411 dinara(neoporezivi iznos vaì od 1. februara 2009. godine), odnosnodnevnice za slu`beno putovawe u inostranstvo do iznosapropisanog od strane nadle`nog dràvnog organa, naknadetro{kova sme{taja na slu`benom putovawu, prema priloènomra~unu i naknade prevoza na slu`benom putovawu, premapriloènim ra~unima prevoznika u javnom saobra}aju, a kada je,saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno kori{}ewe sop-stvenog automobila za slu`beno putovawe ili u druge slu`benesvrhe – do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najvi{edo 4.115 dinara mese~no (neoporezivi iznos vaì od 1. februara2009. godine).

Imaju}i u vidu odredbe Zakona i navode iz dopisa da se ukonkretnom slu~aju fizi~kom licu – konsultantu koji je, poosnovu ugovora o delu zakqu~enog sa Ministarstvom poqo-privrede, {umarstva i vodoprivrede (kod koga nije u radnom odno-su), angaòvan na realizaciji Projekta reforme poqoprivrede utranziciji, vr{i naknada tro{kova slu`benog putovawa na koje jeupu}en od strane tog dràvnog organa (~lan 85. stav 4. ta~ka 1)Zakona), a koju ispla}uje dràvni organ na teret sredstavaobezbe|enih za realizaciju navedenog projekta, Ministarstvofinansija smatra da navedeno primawe po osnovu dokumentovanenaknade tro{kova slu`benog putovawa do visine propisanog neo-



porezivog iznosa iz ~lana 18. stav 1. ta~. 2), 3) i 4) Zakona, nepodleè pla}awu poreza na dohodak gra|ana, saglasno odredbi~lana 85. stav 4. ta~ka 1) Zakona.

4. Poreski tretman primawa zaposlenih u prosveti po osnovuisplate jednokratne pomo}i – solidarne pomo}i licima zaposle -nima u {koli, za {ta su sredstva obezbe|ena preko Ministarstvaprosvete


Odredbom ~lana 9. stav 1. ta~ka 11) Zakon o porezu na doho-dak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 7/09 i 31/09, u daqem tekstu: Zakon) propisano je dase ne pla}a porez na dohodak gra|ana na primawa ostvarena poosnovu organizovane socijalne i humanitarne pomo}i.

Prema odredbi ~lana 13. Zakona pod zaradom se smatrazarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisanazakonom kojim se ure|uju radni odnosi i druga primawazaposlenog. Tako|e, zaradom se smatraju i primawa u obliku bono-va, nov~anih potvrda, akcija, osim akcija ste~enih u postupku svo-jinske transformacije, ili robe, ~iwewem ili pruàwem pogod-nosti, opra{tawem duga, kao i pokrivawem rashoda obveznikanov~anom nadoknadom ili neposrednim pla}awem, saglasno ~lanu14. Zakona.

Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, ukoliko se pri-mawe koje su u konkretnom slu~aju ostvarili zaposleni u {kolipo osnovu radnog odnosa, za obavqeni rad i vreme provedeno naradu, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,

BILTEN/POREZI 78


bonusi i sl.) i drugih primawa po osnovu radnog odnosa, u skladusa op{tim aktom i ugovorom o radu, Ministarstvo finansija sma-tra da to primawe predstavqa zaradu, te shodno tome podleèobavezi pla}awa poreza na dohodak gra|ana (porez na zaradu) idoprinosa za obavezno socijalno osigurawe na zaradu.

S obzirom da se u dopisu navodi da je izvr{ena „isplatajednokratne pomo}i – solidarne pomo}i“ licima zaposlenim u{koli, Ministarstvo finansija napomiwe da je ~lanom 16.Pravilnika o ostvarivawu prava na poreska izuzimawa za pri-mawa po osnovu pomo}i zbog uni{tewa ili o{te}ewa imovine,organizovane socijalne i humanitarne pomo}i, stipendija i kre -dita u~enika i studenata, hranarina sportista amatera i prava naporesko oslobo|ewe za primawa po osnovu solidarne pomo}i zaslu~aj bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 31/01 i 5/05) propisano da sepravo na poresko izuzimawe po osnovu organizovane socijalne ihumanitarne pomo}i ne ostvaruje za isplate, odnosno davawa kojaposlodavac vr{i zaposlenima po osnovu radnog odnosa i drugihoblika rada upodobqenih radnom odnosu, nazavisno od finan -sijskog stawa u kome se nalazi poslodavac i zaposleni kod wega.

Prema tome, navedena jednokratna pomo} zaposlenima nemoè se smatrati prihodom koji ne podleè obaveziobra~unavawa i pla}awa poreza na dohodak gra|ana na zaradu.

Ministarstvo finansija napomiwe da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda.


POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE INO[EWE DOBARA

1. Porez na upotrebu mobilnog telefona


1. Prema odredbi ~lana 7a Zakona o porezima na upotre-bu, dràwe i no{ewe dobara („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... 31/09, udaqem tekstu: Zakon), obveznik poreza na upotrebu mobilnogtelefona je fizi~ko i pravno lice – korisnik usluga mobilnetelefonije.

Odredbom ~lana 8a u vezi sa ~lanom 7. Zakona ure|eno jeda je osnovica poreza na upotrebu mobilnog telefona za „post -pejd“ korisnike iznos naknade za usluge mobilne telefonijeiskazan u ra~unu bez poreza na dodatu vrednost, a osnovica porezaza „pri pejd“ korisnike – iznos koji se upla}uje za budu}ekori{}ewe usluga mobilne telefonije, bez poreza na dodatu vred-nost.

Prema tome, porez na upotrebu mobilnog telefonapla}a se na usluge mobilne telefonije koje su kao takve „post -pejd“ korisniku posebno iskazane u ra~unu, bez poreza na dodatuvrednost. Iznos poreza napla}en od „postpejd“ korisnika(obra~unat na iznos naknade za usluge mobilne telefonije bez

BILTEN/POREZI 80


poreza na dodatu vrednost – kao poresku osnovicu) davalac uslugamobilne telefonije duàn je da uplati do 15. dana u narednommesecu, u odnosu na mesec u kome je izvr{ena naplata ra~una, saiskazanim porezom na upotrebu mobilnog telefona.Ministarstvo finansija napomiwe da je davalac usluga mobilnetelefonije duàn da, za potrebe poreske kontrole, obezbedipodatke o uslugama mobilne telefonije i iznosu naknade za wih,koje su „post pejd“ korisnicima iskazane u ra~unu (bez poreza nadodatu vrednost), iznosu poreza koji je na te usluge obra~unat inapla}en (u momentu naplate ra~una za usluge mobilne telefoni-je) i iznosu upla}enog poreza na uplatni ra~un javnih prihoda.

2. S obzirom da odredbe Zakona kojima se ure|uje porezna upotrebu mobilnog telefona treba posmatrati kao jedin-stvenu, me|usobno usagla{enu celinu, a imaju}i u vidu odredbu~lana 7a Zakona (prema kojoj je obveznik poreza na upotrebumobilnog telefona fizi~ko i pravno lice – korisnik uslugamobilne telefonije), odredbu ~lana 9. stav 2. Zakona (prema kojoj„pripejd“ korisnici pla}aju porez na upotrebu mobilnog tele-fona – u momentu uplate za budu}e kori{}ewe usluga mobilnetelefonije) i ~lana 10. stav 2. Zakona (prema kojoj davalac uslugamobilne telefonije, do 15. dana u mesecu, upla}uje porez naupotrebu mobilnog telefona iz ~lana 7. Zakona, napla}en uprethodnom mesecu, na propisani uplatni ra~un javnih prihoda),po mi{qewu Ministarstva finansija je davalac usluga mobilnetelefonije duàn da porez na upotrebu mobilnog telefonanapla}en od „pripejd“ korisnika kao poreskog obveznika, uplatido 15. dana u narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je izvr{enauplata za budu}e kori{}ewe usluga mobilne telefonije sa pore-zom na upotrebu mobilnog telefona. To zna~i da je duàn dauplatu poreza na upotrebu mobilnog telefona na propisaniuplatni ra~un javnih prihoda vr{i u iznosu koji je obra~unat i

BILTEN/Porezi na upotrebu, dràwe i no{ewe dobara 81


napla}en od „pripejd“ korisnika kao poreskog obveznika pri-likom wegove uplate za budu}e kori{}ewe usluga mobilne tele-fonije.

3. Mobilni telefon, kao ni SIM kartica (kaooznaka–broj preko koga }e fizi~ko ili pravno lice koristitiusluge mobilne telefonije), nisu predmet oporezivawa porezomna upotrebu mobilnog telefona.

Ukoliko se kupovinom SIM kartice sti~e i pravokori{}ewa usluga mobilne telefonije (tzv. „kredit“), na teusluge se porez na upotrebu mobilnog telefona pla}a.

4. Prema odredbi ~lana 7a Zakona, obveznik poreza naupotrebu mobilnog telefona je fizi~ko i pravno lice – korisnikusluga mobilne telefonije.

S obzirom da se od 1. juna 2009. godine porez na upotrebumobilnog telefona pla}a i kod uplate za budu}e kori{}ewe uslu-ga mobilne telefonije (~lan 7. ta~ka 3) i ~lan 8. stav 2. Zakona),Ministarstvo finansija smatra da se od tog datuma porez naupotrebu mobilnog telefona pla}a i po osnovu kupovine, kako senavodi, scratch kartica za dopunu „pripejd“ kredita (po osnovukojih }e se ubudu}e koristiti usluge mobilne telefonije),koje su od strane davaoca usluga mobilne telefonijeisporu~ene distributerima pre 1. juna 2009. godine, a koje }ese prodavati od tog datuma.

Naime, poreska obaveza za „pripejd“ korisnike nastaje umomentu uplate za budu}e kori{}ewe usluga mobilne telefonije(~lan 8. stav 2. Zakona) izvr{ene od 1. juna 2009. godine, pri ~emuje bez uticaja ~iwenica da je konkretne scratch kartice za dopunu„pripejd“ kredita davaoc usluga isporu~io distributerima pretog datuma – ako poreski obveznik–„pripejd“ korisnik uplatu za

BILTEN/POREZI 82


budu}e kori{}ewe usluga mobilne telefonije vr{i od 1. juna2009. godine.

Saglasno odredbi ~lana 10. st. 1. i 2. Zakona, kada seuplata za budu}e kori{}ewe usluga mobilne telefonije ne vr{ikod davaoca usluga, ve} kod drugog lica – to lice ima obavezu da,u ime i za ra~un davaoca usluga mobilne telefonije (kao lica kojesu{tinski jedino i moè da pruì te usluge), porez obra~una inaplati u momentu uplate za budu}e kori{}ewe usluga mobilnetelefonije, a davalac usluga mobilne telefonije – da porez naupotrebu mobilnog telefona napla}en od korisnika, kaoporeskog obveznika, uplati na propisani uplatni ra~un javnihprihoda do 15. dana u narednom mesecu u odnosu na mesec u kojem jenaplata od korisnika usluga izvr{ena.

5. Po pitawima koja su ozna~ena kao „Osnovica zaobra~un poreza i PDV“, „Poreska oslobo|ewa“ i „Uplataporeza“, Ministarstvo finansija je dalo odgovor u mi{qewu broj413-00-1244/2009-04 od 26.5.2009. godine.


TAKSE

1. Primena ~lana 18. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona o republi~kimadministrativnim taksama


U vezi zahteva za mi{qewe po pitawu primene ~lana 18.stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona o republi~kim administrativnim tak-sama, Ministarstvo finansija je dalo mi{qewe broj 434-02-00038/2009-04 od 22.4.2009. godine.

Po mi{qewu Ministarstva, pravo na takseno oslobo|ewepropisano odredbama ~lana 18. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona o repub-li~kim administrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03 ...5/09, u daqem tekstu: Zakon) za organe, organizacije i institucijeRepublike Srbije i za organe i organizacije autonomnih pokraji-na, odnosno jedinica lokalne samouprave, imaju organi RepublikeSrbije, organizacije Republike Srbije, institucije RepublikeSrbije, organi i organizacije autonomnih pokrajina i organi iorganizacije jedinica lokalne samouprave.

BILTEN/TAKSE 84


Prema tome, Ministarstvo finansija smatra da preduze}a,privredna dru{tva i druge organizacije kojima je poverenovr{ewe javnih ovla{}ewa (a koje nisu organizacije iz ~lana 18.ta~. 1) do 3) Zakona) pla}aju republi~ke administrativne takse,osim za spise i radwe iz ~lana 19. Zakona.


I Z B E G A V A W E D V O S T R U K O G

O P O R E Z I V A W A

1. Zahtev za izdavawe potvrde o nepostojawu Ugovora o izbe-gavawu dvostrukog oporezivawa sa Kanadom


Republika Srbija i Kanada nemaju zakqu~en Ugovor oizbegavawu dvostrukog oporezivawa.

Ministarstvo finansija napomiwe da su, imaju}i u viduobostrani interes za zakqu~ewe Ugovora, dve zemqe u preteklihnekoliko godina dva puta pregovarale (pregovori su vo|eni i uSFRJ, odnosno SRJ) i to u martu 2004. godine u Beogradu, kao i uaprilu 2005. godine u Otavi.

S tim u vezi, ~ine se obostrani napori da se, u doglednovreme, navedeno stawe prevazi|e, odnosno usaglase stavovi, kakobi se stvorili uslovi da dve strane pristupe pripremama za pot-pisivawe Ugovora {to je mogu}e pre.

2. a) Oporezivawe prihoda fizi~kog lica rezidenta Egipta kojiu Republici Srbiji obavqa funkciju sportskog sudije b) Oporezivawe prihoda fizi~kog lica rezidenta [vedske koji uRepublici Srbiji vr{i funkciju predava~a

BILTEN/IZBEGAVAWE DVOSTRUKOG OPOREZIVAWA86


c) Poreski tretman tro{kova boravka, prevoza, lokalnog trans-porta, vize i medicinske pomo}i, kao i isplate dnevnica, nerezi-dentnim fizi~kim licima ~lanovima FISU family


a) Ukoliko fizi~ko lice (sportski sudija) rezidentEgipta, na obrascu Republike Srbije, dostavi potvrdu o rezident-nosti izdatu od strane nadle`nih organa Egipta, a funkcijusportskog sudije u Republici Srbiji vr{i samostalno u svoje imei za svoj ra~un i po tom osnovu ostvari odre|eni prihod, isti se naosnovu ~lana 14. (Samostalne li~ne delatnosti) Ugovora o izbe-gavawu dvostrukog oporezivawa sa Egiptom („Sl. list SCG –Me|unarodni ugovori“, br. 14/05) moè oporezivati u RepubliciSrbiji, ako navedeno lice:

– za obavqawe svojih delatnosti ima stalnu bazu kojuredovno koristi u Republici Srbiji. U tom slu~aju, samo deodohotka koji se pripisuje toj stalnoj bazi oporezuje se u RepubliciSrbiji; ili

– ako boravi u Republici Srbiji u periodu ili periodimakoji ukupno traju 183 dana ili duè u periodu od 12 meseci kojipo~iwe ili se zavr{ava u odnosnoj poreskoj godini. U tom slu~aju,samo deo dohotka koji se ostvaruje od delatnosti koje se obavqajuu Republici Srbiji oporezuje se u Republici Srbiji.

U slu~aju kada je ispuwen jedan od prethodno navedena dvauslova, prihod fizi~kog lica oporezuje se u Republici Srbijishodno odredbama Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glas-nik RS“, 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 7/09 i 31/09, udaqem tekstu: Zakon).

U slu~aju kada nije ispuwen bar jedan od prethodno navede-na dva uslova, predmetni prihod se ne oporezuje u RepubliciSrbiji.

BILTEN/IZBEGAVAWE DVOSTRUKOG OPOREZIVAWA 87


Me|utim, ako nije dostavqena potvrda o rezidentnosti,predmetni prihod se, bez obzira na ispuwenost jednog od prethod-no navedenih uslova, u Republici Srbiji oporezuje kao prihodkoji ostvari fizi~ko lice (nerezident) koje obavqa poslove nateritoriji Republike Srbije.

b) Ukoliko fizi~ko lice (predava~) rezident [vedske, naobrascu Republike Srbije, dostavi potvrdu o rezidentnostiizdatu od strane nadle`nih organa [vedske, a funkciju predava~au Republici Srbiji vr{i samostalno u svoje ime i za svoj ra~un ipo tom osnovu ostvari odre|eni prihod, isti se na osnovu ~lana 14.(Samostalne li~ne delatnosti) Ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa sa [vedskom („Sl. list SFRJ – Me|unarodni ugo -vori“, br. 7/81) moè oporezivati u Republici Srbiji ako navede-no lice boravi u Republici Srbiji u periodu ili periodima kojiukupno iznose 183 dana ili vi{e u odnosnoj kalendarskoj godini,bez obzira na to da li rezident [vedske raspolaè stalnom bazomu Republici Srbiji.

U slu~aju kada je ispuwen prethodno navedeni uslov, pri-hod fizi~kog lica oporezuje se u Republici Srbiji shodno odred-bama Zakona.

U slu~aju kada nije ispuwen prethodno navedeni uslov,predmetni prihod se ne oporezuje u Republici Srbiji.

Me|utim, ako nije dostavqena potvrda o rezidentnosti,predmetni prihod se, bez obzira na ispuwenost prethodno nave-denog uslova, oporezuje u Republici Srbiji, shodno odredbamaZakona.

c) Kada se tro{kovi boravka, prevoza, lokalnog trans-porta, vize i medicinske pomo}i, a u nekim slu~ajevima i isplatadnevnica, nadokna|uju nerezidentnim fizi~kim licima ~lanovi-ma FISU family, koji su rezidenti zemaqa sa kojima RepublikaSrbija ima zakqu~en ugovor o izbegavawu dvostrukog oporezi-

BILTEN/IZBEGAVAWE DVOSTRUKOG OPOREZIVAWA88


vawa, a navedena lica (na obrascu Republike Srbije) dostavepotvrdu o rezidentnosti izdatu od strane nadle`nog organa u svo-jim mati~nim zemqama, navedena primawa se u skladu sa odgovara-ju}im ~lanom (Ostali dohodak) ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa sa svim zemqama (osim sa Malezijom) oporezuju samou zemqi rezidentnosti primaoca.

Ministarstvo finansija napomiwe da se na osnovure{ewa sadrànog u Ugovoru sa Malezijom, navedeni prihodmoè oporezovati i u Republici Srbiji, shodno odredbamaZakona.

Ukoliko nije dostavqena potvrda o rezidentnosti, nave-deni prihod se oporezuje u Republici Srbiji, shodno odredbamaZakona.

U slu~aju kada prihod ostvare fizi~ka lica koja su rezi-denti zemaqa sa kojima Republika Srbija nema zakqu~en ugovor oizbegavawu dvostrukog oporezivawa, navedeni prihod oporezujese u Republici Srbiji, shodno odredbama Zakona.

3. Da li postoji bilateralni sporazum izme|u Republike Srbijei [vajcarske konfederacije o regulisawu poreza na nasledstvo?


Izme|u Republike Srbije i [vajcarske konfederacijenije zakqu~en bilateralni ugovor o izbegavawu dvostrukogoporezivawa u odnosu na poreze na nasle|e, {to zna~i da obezemqe pitawe oporezivawa nasledstva reguli{u odredbamadoma}eg poreskog zakonodavstva.

U Republici Srbiji predmetno pitawe regulisano je odgo-varaju}im odredbama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glas-nik RS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04,61/07 i 5/09).


P O D S E T N I K

BILTEN/POREZI 90


BILTEN/PODSETNIK 91



92 BILTEN/PODSETNIK

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Vuk \okovi}. – God.32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

Documents

B I L T E N - mfin.gov.rs strucna misljenja/bilten 6-2009.pdf · broj 6 jun 2009. godina xlix issn 0354-3242 republika srbija ministarstvo finansija beograd b i l t e n slu@bena obja[wewa