B. Plemić-Tradicionalizam Antičkih Motiva u Ranovizantijskoj Umetnosti.'Venatio' u Programu Podnog Mozaika Južne Bazilike Caričinog Grada (Zbornik_MSKN_15)

8/9/2019 B. Plemić-Tradicionalizam Antičkih Motiva u Ranovizantijskoj Umetnosti.'Venatio' u Programu Podnog Mozaika Južne …

1/10

179

UDC 7.033.2(497.11 Caričin grad)738.5.033.2(497.11 Caričin grad)

Бојана Б. ПлемићФилозофски факулетУниверзитет у Београду

ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ АНТИЧКИХ МОТИВАУ РАНОВИЗАНТИЈСКОЈ УМЕТНОСТИ:

VENATIO У ПРОГРАМУ ПОДНОГ МОЗАИКАЈУЖНЕ БАЗИЛИКЕ ЦАРИЧИНОГ ГРАДА

АПСТРАКТ: У раду се анализи ра ју две сцене ко је припада ју мозаичкојдеко раци ји јужне базилике у Ца ричином граду, са наме ром да се укаже нањихово иконографско по рекло, односно илустру је континуитет ликовнихобразаца антике у рановизантијској уметности. Реч је о представама испред

презбите ри јума ко је приказу ју лов на медведицу и лава, иници јално припа-да јући римском репертоа ру тема везаних за инсценаци је лова у арени (venatio).Кроз аналоги је у касноантичкој уметности, указано је на трансформаци јузначења поменутих мотива у складу са идеологи јом епохе у ко јој су настали,као и ди ректне утица је престоничке уметности ко ја је захваљу јући из раженимкласицистичким тенденци јама приписана тзв. Јустини јановој ренесанси.

КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: лов, venatio, римска уметност, мозаици, Ца ричинград, иконографи ја, Јустини јан.

За све истраживаче византијске уметности, један од непогре-шивих путоказа поставио je Георги је Острогорски, опредељу јући

као основне изво ре византијског развитка римско државно уређење,грчку (хеленистичку) култу ру и хришћанску религи ју.1 Ова синтезадопринела је форми рању посебног уметничког из раза а непреки-нута веза са антиком, ко ја је уједно и предмет нашег инте ресовањау овом раду, једно је од главних обележ ја визуелног ства ралаштваВизанти је готово све до њеног кра ја.2

1 Г. Острогорски, Исто ри ја Ви занти је, Београд 1998, 48.2 О томе сведоче бројне студи је посвећене античким елементима у византијском

сликарству, а посебно у његовој касној фази познатој као „ренесанса Палеолога”, в.:


2/10

Посматрано у окви рима таквог контекста, посебно је инте ре-сантан пе риод владавине ца ра Јустини јана I (527−565), чи је доба унепосредном ослањању на још увек снажне античке традици је исто-времено облику је главне ка ракте ристике разво ја касни је византиј-ске уметности. Овај импе ратор је, па ралелно са тежњама ка обнови

Римског царства у некадашњем сја ју и величини, више него иједанњегов претходник из једначавао по јам импе ри је са хришћанскомвасељеном, убеђен у божанско по рекло сво је власти.3 Управо та-ква политичка и верска уве рења пронашла су свој из раз у бројнимца ревим градитељским подухватима, првенствено јавним и сакрал-ним објектима, где је уметност послужила као пропагандно средствовладарске идеологи је.4 Међутим, упркос доминаци ји хришћанстваи одуми рању паганства, ста ре традици је су током Јустини јановеепохе још увек имале јак утицај у науци и култу ри. Дела примење-

не уметности чи ја је из рада процветала у Ца риграду као средиштунајбољих мајсто ра, добар су показатељ снажног античког традицио-нализма. На луксузном сребрном посуђу и предметима од слонова-че, јавља ју се пасто ралне и популарне митолошке теме као што суборба Давида и Голи јата, Херкула и немејског лава или представевезане за Бахусов култ.5 Реч је о радовима мањих димензи ја ко ји сусе лако могли транспортовати, истовремено преносећи тенденци јепрестоничке уметности ка другим деловима Царства.

То се свакако могло односити и на удаљену провинци ју Средо-земну Даки ју, где је на месту свог родног села Тау рисиона, Јустини-

јан подигао велелепни град, Јустини јану Приму, у наме ри да ту пре-сели седиште префекту ре Или рика са рангом архиепископи је надДачком ди јецезом и Македони јом II.6 Иако питање њене убикаци јени је дефинитивно раз решено, будући да ни је нађен натпис ко ји битако нешто и потврдио, већина истраживача данас је на основу уте-мељених претпоставки повезу је са локалитетом Ца ричин град ко ји

В. Р. Петковић, „Неки антички мотиви у ста ром српском живопису“, у: Strena Buliciana,ур. М. Абрамић, Београд 1924, 471–475; С. Радојчић, Ста ро српско сликарство, Београд1966, 85–98; id., „Улога антике у ста ром српском сликарству“, у: Одабране студи је ичланци, Београд – Нови Сад 1982, 65–73; М. Глиго ри јевић-Максимовић, „Антички елемен-ти у сликарству Бого родице Љевишке у Призрену“, Зборник Матице српске за античкестуди је 9 (2007), 203−221.

3 Г. Острогорски, „Јустини јанова рестау раци је и њен слом“, у: Исто ри ја Ви занти је,Београд 1998, 87−103.

4 Један од најбољих приме ра синтезе владарске идеологи је и хришћанских на-чела илустру ју изузетни мозаици равенске цркве Сан Витале, в.: I. Andreescu-Treadgoldand W. Treadgold, “Proco pius and the Im perial Panels of San Vitalemy”, Art Bulletin, 79 (1997),708 –723.

5 K. Weitzmann (ed.), Age of spirituality. Late Antique and Early Christian Art, Thirdto Seventh century, New York 1978, 84–91, 141−155, 162–163, 479–480.

6 Б. Баван, В. Иванишевић, Iustiniana Prima − Царичин град, Лесковац 2006, 67.

180


3/10

се налази недалеко од Лебана.7 Међу откривеним објектима укра-шеним подним мозаицима, сходно бројности заступљених античкихмотива, овде се издва ја тробродна базилика са трансептом смеште-на у јужном делу Доњег града.8 Као прилог њеном датовању у епохуимпе рато ра Јустини јана гово ри и нађени остатак јонског капитела

са уклесаним монограмом овог ца ра, ко ји се најве роватни је налазиона десном стубу трибилона, при улазу из нартекса у средњи брод.9

Судећи према остацима деко раци је, мозаици су покривали нар-текс, наос и најве роватни је олтарски простор, ко ји су били испуње-ни геометријским ша рама у комбинаци ји са фло рално-деко ративниммотивима и фигу ралним представама попут кентау ра, Амазонки,ловаца, пасти ра са овцама и других животиња. Наше инте ресовањеу овом раду првенствено је усме рено на две велике сцене ко је су сепрости рале у наосу испред презбите ри јума, издва ја јући се димен-

зи јама у односу на остатак програма. Нажалост, оне су нам данаспознате само на основу цртежа па смо тако у великој ме ри лишенимогућности детаљне иконографске анализе (сл. 1−2). На левој страни

7 М. Милинковић, „Прилог питању убикације Јустинијане П риме“, Лесковачки зборник XLIX (2009), 239 –246; В. Иванишевић, „У сусрет стогодишњици истраживањаЦа ричиног града“, Лесковачки зборник LI (2011), 353 –365.

8 Ђ. Мано-Зиси, „Ископавања на Царичином граду 1949–1950. године“, Старина р III–IV (1952–1953), 130.

9 Ђ. Мано-Зиси, op. cit., 143; Б. Баван, В. Иванишевић, op. cit., 53, сл. 10.

181

Сл. 2. Лов на лава, мозаик јужнебазилике у Царичином граду (премаТ. Огњевић, „Иконографија и симбо-лизам подног мозаика главног брода

јужне базилике у Царичином граду“, Лесковачки зборник XLVII (2007),

67, сл. 3)

Сл. 1. Ловац напада медведицу самладунчетом, мозаик јужне базилике

у Царичином граду (према Т. Огњевић,„Иконографија и симболизам подног

мозаика главног брода јужне базиликеу Царичином граду“, Лесковачки зборник XLVII (2007), 67, сл. 3)


4/10

је приказан ловац у трку док пробада усправљену медведицу ко јабежи за једно са младунчетом испред себе. У позадини фигу ра јеприказано дрво са наме ром да радњу смести у пејзаж, тј. при родноокружење. На десној представи је изведена мушка фигу ра ко ја сесупротставља пропетом лаву у нападу, ко ристећи најве роватни је

неко кратко сечиво односно бодеж (?).Иако су смештени у сакрални објекат са иде јом да из разе део

врло сложеног теолошког програма,10 ови прикази без сумње пред-ставља ју популарне мотиве касноантичке уметности. Међутим,питање њиховог по рекла и евентуалне аналоги је ства ра ју извеснунедоумицу.

У иконографском смислу сцена са рањеном медведицом, као исличне врсте представа са медведима, колико је нама познато, достасу ретка по јава у антици гене рално. Један од малобројних приме ра

у римској монументалној скулпту ри јесте фигу ра медведа при род-не величине са почетка II века, приказаног у моменту док се успи-ње на стену, ко ју данас баштини Музеј Пол Гети.11 Најве роватни је је реч о делу неке веће композици је са препознатљивом темом лова,односно медведа као ловине ко ју прогоне пси, познатој још из кла-сичне грчке уметности.12 Друга ва ри јанта представа у чи јем се скло-пу јавља медвед везу је се за култ богиње Артемиде Брау рони је, собзи ром на то да је он био једна од њених светих животиња. Таквуулогу могу посведочити познати приме ри вазног сликарства13 и

једна скулпту ра медведа нађена на Акропољу.14

Ипак, има јући у виду да медвед ни је био тако знача јан у култубогиње Ди јане као римском пандану Артемиди,15 свакако да је током римског пе риода био присутни ји на приказима везаним за лов. Каопри родни становници Итали је, али и других делова Царства попутМале Ази је и Африке, медведи су чинили саставни део званичногбести ја ра.16 Они не само да су били предмет лова у дивљини већ сухватани и за потребе циркуских при редби односно различитих ин-

10 Т. Огњевић, „Иконографи ја и симболизам подног мозаика главног брода јужнебазилике у Ца ричином граду“, Лесковачки зборник XLVII (2007), 49−69.

11 Музеј Пол Гети, Малибу (J. Paul Getty Museum), инв. бр. 72. AA.125.12 Пси у лову на медведа јавља ју се на архитравном фризу храма посвећеног Не-

реидама у Ксантосу ко ји је хронолошки опредељен у рани IV век п.н.е., в.: M. Moltesen,“Three Little Bears”, in: Ancient Hi story Matters: Studies pre sented to Jens Erik Skydsgaardon his 70th Birthday, ed. K. Ascani, Analecta Romana Instituti Danici, Rome 2002, 282.

13 L. Kahil, “L’Artemis de Brauron: Rites et Mystere”, Antike Kunst 20 (1977), 86−98.14 Музеј Акропоља, Атина, инв. бр. 3737.15 Д. Сре јовић, А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчке и римске мито логи је,

Београд 1989, 113−114.16 Записи исто рича ра Ливи ја сведоче о по јави ига ра са дивљим зве рима у римском

амфитеатру још током II века п.н.е. У најста ри јим при редбама медвед је био једна одглавних животиња, сходно томе да је за једно са вепром и јеленом представљао ка рак-

182


5/10

183

сценаци ја лова у амфитеатру (venatio), што је представљало врло распрострањен облик јавне забаве, ко ји је надживео чак и глади ја-торске игре у арени.17 Томе је свакако допринела популарност ве-штине лова почевши од владавине импе рато ра Хадријанa, када по-ста је престижна активност аристократи је и званична царска virtus.18

Она се исказивала савладавањем крупних и крволочних зве ри попутмедведа,19 манифесту јући надмоћ човека над животињским светом,што између осталог илустру ју рељефни медаљони Хадри јановогловачког споменика, касни је уграђени у Константинов славолук.20

По ред наведених врста сцена, медвед се јавља у још једномвиду представа везаних за арену, тачни је врло бруталним прикази-ма јавног кажњавања у коме је осуђеник препуштен дивљим зве-

рима на милост и немилост ( Damnatio ad bestias).21 Њих позна јемоса мозаика Северне Африке,22 као и луксузног посуђа произведеног

у јужногалским центрима или чувеним германским радионицамаодакле је дистрибуи рано ши ром Царства.23 Ипак, у односу на по-менуте сцене у ко јима се медвед ди ректно супротставља човекуили прожди ре осуђенике, односно бежи од нао ружаног коњаникако ји га гони у склопу царског лова, чини се да представа из Ца ри-чиног града не проналази одгова ра јућу па ралелу.

С друге стране, мушка фигу ра ко ја кратким бодежом пробадалава, представљена на мозаику из Ца ричиног града, иконографскисе лакше може определити у круг приказа везаних за циркуске игре,односно поменуте инсценаци је лова у амфитеатру (venatio). Оне су

те ристичну врсту за домаће тло, в.: R. Beacham, Spectacle Entertainments of Early Im perial Rome, New Haven, 1999, 12.

17 На римским мозаицима представе везане за хватање дивљих зве ри у при родиили инсценаци је лова у арени, јавља ју се чешће него борбе глади јато ра. Такође, познато је да су глади јаторске игре укинуте 404. године, док писана сведочанства помињу одр-жавање venationes све до почетка VI века, в.: K. Weitzmann, op. cit., 95, no. 96; Т. Wiede-mann, Em perors and Gladiators, London and New York 1995, 55−67; A. Futrell, The RomanGames: A Sourcebook , Oxford 2006, 89; M. Mackonnon, “Sup playing Exotic Animals for theRoman Amphitheatre Games”, Mou seion 6, ser. III (2006), 6.

18 R. L. Fox, The Clas sical world. An Epic Hi story from Homer to Hadrian, New York2006, 574.

19 Након успешног лова на велику медведицу, Хадри јан је по предању основао град Hadrianoutherae у Мизи ји, о чему сведоче локалне се ри је новца са импе рато ровом главомна аверсу, док је на реверсу приказан медвед, в.: H. Von Fritze, Die antiken Münzen Mysians,Berlin 1919, 99−100, no. 565−569.

20 D. Kleiner, Roman sculpture, New Haven and London 1992, 251−253.21 Т. Wiedemann, op. cit ., 67−69.22 Једна од најбољих илустраци је ове теме дата је на мозаицима у Зилтену, в.: К.

Dun ba bin, Mosaics of the Greek and Roman world , New York (Cambridge University Press)1999, 119–121.

23 O. Brukner, Rimska keramika u jugoslovenskom delu provincije Donje Panonije,Beograd 1981, 21, T. 28/55, 59, T. 30/100; Lj. Bjelajac, Terra Sigillata u Gornjoj Meziji, Beograd1991, T. 10/94, 14/145, 15/151, 32/322, 46/498.


6/10

184

обично приказиване током јутарњих часова, припрема јући публикуза главни спектакл, тј. глади јаторске игре, ко је би уследиле касни јеу току дана. Посебно обучени борци, венато ри или бести ја ри јуси(bestiarius), ко ји су били трени рани за борбу са зве рима у специ ја-лизованим школама ( scholae bestiarum), најчешће нао ружани копљем,

бодежом или бичем, сукобљавали би се са лавовима, тигровима,леопардима и другим опасним животињама.24 Популарност оваквихпредстава посведочена је бројним приказима у римској уметности,посебно популарним на тзв. ловачким мозаицима Северне Африкеи Си ри је, ко ји су красили јавне просто ре и аристократске виле.25

Међутим, врло мало налаза на те рито ри јама блиским мозаич-кој деко раци ји ко ју овде разматрамо, може се повезати са овом темом.По ред импортоване те ра сигилате,26 само један мозаички панел издво ране Д у Гале ри јевој палати у Ромули јани односи се на приказvenatio. Представљена су два венато ра у касноантичким туникама,нао ружани копљем и ласом, док заклоњени иза великог кружногштита очеку ју напад лава,27 што свакако ни је одгова ра јућа анало-ги ја сцени из Ца ричиног града, ни хронолошки ни иконографски.На њој се, колико разазна јемо према цртежу, налази брадата фигу-

ра у једноставној краткој туници обави јеној око беда ра, без икакведодатне опреме осим кратког бодежа, ко ју ни је могуће определитиу неку од познатих класа бо раца.

Недостатак конкретног обележ ја од ређене врсте борца, моженам делимично указати на евентуално иконографско по рекло овогприказа. Наиме, током рановизантијског пе риода мотив лова вишени је строго везан за игре у амфитеатру, већ доби ја симболични ка-

рактер пре раста јући у неку врсту жанр-сцена, ко је нема ју потребуда представе реална дешавања у арени. Ове слике наставља ју тра-дици ју Хадри јанове епохе ко ја лов трети ра као вештину и одликуелите, ко ристећи познате ликовне обрасце venatio теме, ко ји су честоприсутни у деко раци ји урбаних аристократских вила као показатељидруштвеног положајa и активности на ручиоца.28 Такође, сведениприкази борбе човека и зве ри препознатљивог значења, лишени су-вишних детаља ко ји би упућивали на конкретну радњу у арени, билису врло погодни за украшавање предмета примењене уметности,

24 М. Вујовић, „Представе гладијатора са римских налазишта у Србији“, Зборник Народног музеја XX−1 (2011), 247.

25 К. М. Dunbabin, The Mosaics of Roman North Africa, Оxford 1978, 35−36; I. Lavin,“The Hunting Mosaics of Antioch and their Sources – A Study of Compositional Principles inthe Development of Early Medieval Style”, Dumbarton Oaks Papers, 17 (1963), 179−287.

26 М. Вујовић, op. cit ., 253−255.27 Д. Срејовић, „Мозаици“, у: Римски царски градови и палате у Србији, Београд

1993, 265, кат. 92; М. Вујовић, op. cit ., 262−263, T. VI.28 Dunbabin, The Mosaics of Roman North Africa, 35−36; M. Blanchard-Lemée et al.,

Mosaics of Roman Africa: Floor Mosaics from Tunisia, London 1996, 167−187.


7/10

185

ограничених у димензи јама. То се посебно односило на конзуларнедиптихе, где у комбинаци ји са хришћанским темама, сведоче о ста-тусу и религиозном опредељењу њихових власника.29

Зачетак поменуте трансформаци је у значењу односно изгледуvenatio мотива илустру ју ловачки мозаици Антиохи је. На њима се

још почев од IV века уочава ју први трагови раскида са традицио-налним композиционим схемама, односно по јава изолованих мо-тива ко ји се ритмично ређа ју у хо ризонталним регистрима наликна ори јенталну деко раци ју тканина, ко ји ће током касне антикебити врло популарни на мозаицима Си ри је и Палестине.30

Управо су неки од си ријских подних мозаика из прве половинеVI века, попут Ловачког (Ворчестер) мозаика или мозаика Мега-лопсихи је из Антиохи је,31 као и пода из Апаме је,32 стилски и кон-цептуално блиска аналоги ја једном од најзначајни јих корпуса Ју-стини јанове епохе, мозаика Велике палате у Ца риграду.33 Има јућиу виду античко по рекло заступљених мотива, што је свакако билоу складу са класицистичким тенденци јама престоничке уметности,као и готово истоветан пе риод извођења,34 сматрамо да је по реклосцена из Ца ричиног града могло бити инспи рисано управо овимкорпусом.

Ца риградски мозаици приказу ју сцене лова у већем бро ју и различитим ва ри јантама. Тако се на фигу ри ловца нао ружаног ко-пљем ко ји је део фрагментарно очуване сцене, уочава сличност уставу тела и детаљима главе са ца ричанским ловцем на лава (сл. 3).35

С друге стране, медведица са младунчетом у бегу од ловца, ко ја је

29 W. F. Volbach, Elfenbeinarbeiten der Spatantike und des fruhen Mittelalters, Mainzam Rhein 1976, no. 6;. K. Weitzmann (ed.), op. cit ., 93, no. 84, 94, no. 85.

30 C. Dauphin, “Carpets of Stone: The Graeco-Roman Legacy in the Levant”, Classics Ireland 4 (1997), 1−33; M. Merrony, “Тhe Reconciliation of Paganism and Christianity in theEarly Byzantine Mosaic Pavements of Arabia and Palestine”, Liber Annuus XLVIII (1998), 448.

31 I. Lavin, op. cit ., pls. LXXVII−LXXVIII, LXXXVI−LXXXVIII, XC, CLXXIII.32 D. T. Rice (ed.), The Great Palace of the Byzantine Emperors, Edinburg 1958, pl. 42b.33 Ibid., 121−160.34 Датовање мозаика Велике палате било је предмет бројних научних расправа

које су предлагале веома широк хронолошки оквир од IV до VII века али је након пројекта

рестаурације и конзервације завршеног 1997. године утврђено да припадају Јустинија-новој епохи. Иако је у новијој литератури било покушаја да се овај корпус припишекаснијем периоду и владавини императора Теофила, ми смо склонији мишљењу да је реч о делу Јустинијановог доба, изведеном у великој обнови града након побуне Ника532. године. Више о проблему датовања цариградског корпуса в. код: D. T. Rice, op. cit .,152−160; W. Jobst, B. Erdal, C. Gurtner, The Great palace Mosaic: The Story of its exploration, preservation and exibition 1983–1997 , Istanbul 1997, 58−61; G. Macchiarella, “Date and Patron(s)of the Floor Mosaic of the Great Palace of the Byzantine Emperors: a New Approach”, in: Alpaghian, Raccolta di scritti in onore di Adriano Alpago Novello, Napoli 2005.

35 Откривени фрагменти мозаика Велике палате у Цариграду чине тек 1/6 или 1/7некадашње површине овог корпуса, па можемо претпоставити да се ту могла наћи ико-нографски вернија аналогија сцени са ловцем кога напада лав из Царичиног града.


8/10

186

по нашем мишљењу такође могла водити по рекло од сцена везанихза venatio круг,36 иако нема ди ректну аналоги ју у Ца риграду, про-налази бројне па ралеле у приказима медведа. Они се овде сличнопредставља ју у усправљеном положа ју или са младунцима, док наоснову очуваног фрагмента фигу ре са медвеђом кожом на леђима37 можемо претпоставити да је и лов на медведа био заступљен.

Велика палата у Ца риграду била је импе ри јални објекат профа-не намене, најве роватни је свечана сала за обедовање или ауди јенци-

ју, па је у складу са таквом функци јом деко рисана у наме ри да иска-же моћ и доминаци ју ца ра над земаљским вива ри јумом (vivarium).Инте ресантно је да се током Јустини јанове епохе готово исти моти-ви пасто рале и лова ко ристе у сакралним објектима, што врло доброилустру ју мозаици ста рог баптисте ри јума Мојси јеве цркве на пла-

нини Небо у Јордану.38

Ка ракте ристично је да у целом јорданскомпрограму нема никаквих асоци јаци ја на хришћанске ликовне обрасце,

36 Поред приказа venatio у арени, потера за дивљим зверима у природи, као и њи-хово хватање, односно транспорт ради учешћа у циркуским приредбама, такође су билипопуларна тема римских мозаика. Посебно добру илустрацију ове теме представљајумозаици тзв. Коридора Великог лова у вили Пјаца Армерина на Сицилији, в.: A. Carandini,A. Ricci, A. De Vos, Filosofiana, the Villa at Piazza Armerina: the image of a Roman Aristocratat the time of Constantine, Palermo 1982, pls. XXVII−XXXI.

37 F. Cimok, Mosaics in Istanbul , Istanbul 2002, 18, no. 13, 37, no. 35.38 M. Piccirillo, The Mosaics of Jordan, Amman (American Center for Oriental Research)

1993, 134−163, pls. 165−211.

Сл. 3. Ловац, фрагмент мозаика Велике палате у Цариграду(према F. Cimok, Mosaics in Istanbul , Istanbul 2002, 25, no. 24)


9/10

187

што је очигледно била уобича јена пракса примењена и у јужној ба-зилици Ца ричиног града. Такође, ова два корпуса показу ју изузетнесличности у одаби ру самих мотива (различите сцене лова и живо-тиња, дрвеће и сведени биљни орнаменти ко ји имити ра ју при родно

растиње), помало примитивно изведених, што је свакако указивало

на рад лоши јих провинцијских мајсто ра у односу на престоничке.Коначно, мо рамо се запитати ко ји би био разлог примене ло-

вачких мотива у једном сакралном контексту, поготово у објектумонументалних разме ра каква је била јужна базилика Ца ричиногграда, провинци јалне престонице и архиепископи је? Об јашњењеза то лежи у давно започетом процесу трансформаци је значења ли-ковних образаца venatio сцена, ко је су, како смо већ напоменули,током касноантичког пе риода изгубиле иници јални ка рактер илу-стровања циркуских ига ра. Присутне на мозаицима урбаних вилаоне су биле статусни симбол влада јуће класе, одсликава јући њенеактивности на раскошним имањима. Ову римску аристократи ју је,сходно политичким и религиозним променама у Царству, полакозаменила нова елита ко ју су чинили градски бискупи и клер, одно-сно имућни велепоседници као доброчинитељи цркве. Уместо наподовима раскошних вила, представе лова сада у сакралним зда-њима, велича ју и славе управо ту нову елиту, хришћанске патроне,истовремено приказу јући континуитет виших друштвених сло јевакроз традиционализам римске virtus. Такође, оне у себи об једињу јузначења стилизованих хеленистичких приказа Агона и божанског

лова, као сво јеврсне гло рификаци је влада ра кроз победу добра надзлим, што их чини додатно прилагодљивим садржа јима хришћан-ског миљеа.39 Управо су захваљу јући поменутим својствима ловач-ке сцене јужне базилике Ца ричиног града уклопљене у сложенитеолошки програм досто јан једног тако важног сакралног објекта.40

Иако нема ди ректних аналоги ја, ца ричански мотиви лова моглису бити инспи рисани мозаицима Велике палате у Ца риграду, пред-ставља јући њихову декадентну фазу и провинци јални од јек. Ис-такнута па ралела огледа се у присуству врло експресивних детаља,попут крви ко ја шикља из ране медведице, типичних за иконогра-фи ју оба корпуса. Она је свакако форми рана под снажним утица јемкласицистичких тенденци ја престонице, разви јених као из раз епохеко ју је обележио врло моћан владар у тежњи да, не само политичкии те рито ри јално већ и разво јем култу ре и уметности, обнови сјајнекадашњег Римског царства, о чему сведочи опште прихваћени

39 M. Merrony, op. cit ., 474−475.40 Литерарна основа ових сцена проналази се у Псалмима Давидовим, односно илу-

страцији сукоба добра и зла кроз библијско предање тј. Давидову одбрану стада од звери,в.: Т. Огњевић, op. cit ., 62.


10/10

188

назив Јустини јанова ренесанса.41 Надамо се да смо овом приликомделимично успели да допринесемо расветљавању проблема везанихза настанак рановизантијског ликовног из раза и репертоа ра, одно-сно да укажемо на изузетне квалитете античких иконографскихмотива. Прилагодљивост, препознатљивост и универзалност ова-

квих слика, дубоко уко рењена у наслеђу византијског становништва,омогућила им је непрекинуто тра јање у уметности ове импе ри је.

Bojana B. PlemićFaculty of PhilosophyUniversity in Belgrade

EARLY BYZANTINE TRADITIONALISM OF ANTIQUE MOTIVES:VENATIO SCENES IN THE ICONOGRAPHY OF A FLOOR

MOSAIC FROM THE SOUTH BASILICA IN CARIČIN GRADSummary

On this occasion we presented two floor mosaic scenes from the South basilicain Caričin Grad, with the intention to point out their iconographic origin and illustratecontinuity of antique motives in early Byzantine art. These scenes, which are performedin front of the presbytery, represent the hunting of a bear and lion. Although they are

part of theological program in the sacral object, they actualy derive from the classicalrepertoire of motifs related to the circus games i.e. venatio themes which imitated realhunt in the arena.

After a brief overview of the venatio scenes development in the iconography ofRoman art, we noticed that during the period of Late Antiquity they changed theiroriginal meaning. By becoming reduced and released of specific details which indi-cated action in the arena and a certain type of hunters, they in fact become genrescenes in the floor mosaics of the Roman aristocracy which symbolized their socialstatus. In the early Byzantine times that old elite was replaced by the high priests andwealthy landowners as benefactors of the church, so venatio themes became symbolsof new aristocracy. Previously they celebrated Roman virtues and now obtained sig-nificance in accordance to Christian theology.

Therefore, it is logical that such symbolic scenes in the mosaic of the South basilica from Caričin Grad, occurred in the time of Emperor Justinian, when the clas-

sicism renewal become so strong, especially in the art of Constantinople. Within thisinfluence was formed the Great Palace mosaic, most likely a role model for the mo-saic in Caričin Grad. However, similar use of antique motifs is recorded on someother early Byzantine monuments, such as the Old Baptistery floor mosaic in Moseschurch on Mount Nebo in Jordan. Although compositionally entirely different, in theterms of style and iconography it represents very close analogy to the mosaic in CaričinGrad, which reflects the recent changes in the meaning of old venatio themes.

41 E. Kitzinger, Byzantine Art in the Making , London 1977, 81−98; M. Maas, John Lydus andRoman Past, Antiquarianism and politics in the age of Justinian, London – New York 1992, 83−96.

Documents

B. Plemić-Tradicionalizam Antičkih Motiva u Ranovizantijskoj Umetnosti.'Venatio' u Programu Podnog Mozaika Južne Bazilike Caričinog Grada (Zbornik_MSKN_15)