TEMA BROJA: INTERVJU SA DEJANOM STOJILJKOVIEMAUTOROM ROMANA KONSTANTINOVO RASKRE

M S NEWSb r o j 4 / m a j 2 0 11 .

U OVOM BROJU:

50 godina od dodele Nobelove nagrade Andriu s potovanjem

31. maj Svetski dan bez duvanskog dimaPuenje ili zdravlje ?

Elektronsko nasilje

Tuice su neophodne ali bez pomodarstva!

www.etsmi jastanimirovic.edu.rs

Beskorisno je u starosti produavati mladost. Mladost treba produavati. Ivo Andri

U subotu 9. aprila odrano je finale treeg informatikog takmienja za uenike srednjih kola RAF Challenge 2011", koje organizuju Drutvo matematiara Srbije i Raunarski fakultet iz Beograda. Ove godine uenici su se takmiili u dve kategorije. Prva, u kojoj je zadatak bio napraviti prezentaciju na temu Istorijske batine Srbije, i druga, gde su uenici na slobodnu temu mogli da naprave igricu ili flash animaciju. Na finale takmienja pozvano je 30 uenika srednjih kola.

Sa ponosom istiemo da je najbolju igricu napravio na drug Vladan Boilovi III-1 koji je osvojio laptop. Sve estitke i profesorkama Ivani Miladinovi i Nadedi Veljkovi koje su motivisale Vladana da se prijavi na ovo takmienje.

Na 17. regionalnom takmienju uenika elektrotehnikih kola, odranom 14. maja u elektrotehnikoj koli Nikola Tesla u Niu, uenici nae kole postigli su odline rezultate:Nemanja Stankovi je osvojio prvo mesto, a Duan Damnjanovi drugo mesto na takmienju iz Osnova elektrotehnike I. Marko Jovanovi III-8 je osvojio prvo mesto na takmienju iz Elektronike.

Momci, sjajni ste, samo napred! elimo vam puno uspeha na republikom takmienju!

I-1 I-1

Marko c Jovanovi sa profesorkom Rui om An elkoviNemanja Duan profesorkom Radmilom Lui

Stankovi i Damnjanovi sa

T A K M I E N J A

Re urednitva

Dragi nai itaoci,

Predstavljamo vam novi broj naeg kolskog lista, na koji smo, kao i na prethodne brojeve, vrlo ponosni jer je rezultat truda svih lanova novinarske druine.

Pribliio se Dan kole i tom prigodom nastojali smo za ovaj broj kolskog lista prikupiti to vie zanimljivog materijala koji je, pre svega, pouan, informativan, zanimljiv i zabavan.

Donosimo vam zanimljive tekstove naih vrednih uenika novinara koji su marljivo prikupljali brojne informacije, zanimljivosti iz ivota kole, nauke, filma, sporta...

Trudili smo se, pisali, istraivali, razmiljali, druili se i sada uivajte plod naih ruku, ali i srca koje smo uneli u ovaj rad.

Vai urednici

Redakcija asopisa MS NEWS zahvaljuje:

Direktoru kole Aleksandru VeljkoviuPomonici direktora Oliveri Radenkovi

Supervizori projekta:

Profesorke Vesna Pei i Jelena Golubovi

Glavni i odgovorni urednici:

Uenici Filip Jovanovi, Mihajlo Toi, Lazar Lazi, Nenad Pei, Ognjen Mari, Milica ivkovi, Ana Nikoli, Kristina Stamenkovi, ore Tomaevi, ore Milojkovi, Milica Igi, Vladan Stoji, Mitar iki, Marko Milenkovi

Grafiki urednici i priprema za tampu:

Profesor Goran Petrovi s uenicima Vladimirom Stankoviem, Stevanom ivkoviem, Milanom oreviem i Pavlom Cekiem.

IZ OVOG BROJA IZDVAJAMO

Intervju s umetnikom

50 godina od dodele Nobelove nagrade

Svet raunara

Ekologija

31. maj - Svetski dan bez duvanskog dima

Kultura

Dejan Stojiljkovi - autor romana Konstantinovo raskre" str. 2-4

Andriu s potovanjem str. 5

Elektronsko nasilje Upoznajte Pejperfon str. 6-7

Elektronski i elektrini otpad str. 8

str. 9

Tuice su neophodne ali bez pomodarstva! str. 13

Puenje ili zdravlje?

Intervju s umetnikom

agrada Milo Crnjanski za 2009. godinu dodeljena je

romanu Konstantinovo raskre nikog pisca NDejana Stojiljkovia. Nagrada Crnjanskog dodeljuje se dvogodinje, poev od 1981. godine, i to za prvu objavljenu knjigu u svim oblastima u kojima se ogledao Crnjanski (roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoari).

Delo govori o hladnim vremenima Drugog svetskog rata i zbivanjima u Niu koja nikada i nikome nisu otkrivena. Legenda kae da su klinovi kojima je Isus Hrist bio prikovan za krst nestali nakon njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut u krunu, drugi stavljen na vrh koplja, a trei pretopljen u seivo maa (gladijusa). Onaj ko bude imao te tri stvari, zavladae svetom. Voa Nemake, Adolf Hitler, odluuje da on bude taj koji e vladati. Zbog toga alje jednog od najvernijih lanova SS nemakih jedinica, Hajnriha Kana na Balkan, sa zadatkom da ode i ispita ruevine grada Naisa (mesto roenja Konstantina Velikog) gde se po legendi nalazi trea sveta relikvija. Na putu koji Kan treba da pree ispreie se dvojica ljudi etniki major Nemanja Luki i komandant odbrane grada Nia Oto fon Fen. Istovremeno, Ni potresa graanski rat, i pored bombi koje padaju sa neba, deavaju se i stravina ubistva nemakih vojnika. Ovaj zagonetni etniki major saznaje za plan nacista i odluuje da ih zaustavi na njihovom putu...

Dejan Stojiljkovi je roen 1976. go ine u Niu, a bavi se stripom, novinarstvom i pisanjem proze. ivi u Niu, g e ra i kao glavni i odgovorni urednik magazina Pressing i portala NiCafe.

Sajt njegovog romana je www.konstantinovoraskrsce.com.

d d d

Ovaj roman je i najitanija knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji, u 2010. godini, pa stoga imam ast to razgovaram sa ovim piscem.

Kada ste prvi put videli sebe kao pisca?

Jo kad sam bio u osnovnoj koli, uvek sam piskarao neto, samo to u moje vreme nismo toliko itali knjige, itali smo stripove jer nije bilo interneta, video igrica, raunara... Ja sam, zapravo, sa pet-est godina nauio da itam iz stripova. Hteo sam da budem strip scenarista, a ne pisac. Meutim, promenila su se vremena i stripovi vie nisu toliko popularni.

Zato ba roman?

Zato to od romana moe da zaradi najvie para, sve ostalo je neprofitabilno i izdavake kue nee da uzimaju. Inae, ja sam prvo napisao dve zbirke pria koje su izdate ovde u Niu i od kojih nisam video ni dinara. Roman sam tempirao za nekog velikog izdavaa. Imao sam sreu, moj prijatelj je bio u Laguni i on me je upoznao sa jednim sjajnim ovekom po imenu Igor Marovi koji me je savetovao da publici ponudim roman.

ta za Vas predstavlja pisanje?

Za mene trenutno predstavlja posao, izvor zarade. Posao pisca, pogotovo ako ivi od toga, ne razlikuje se nita od posla vodoinstalatera ili automehaniara potreban je gram talenta a ostalo je sve rad. Kad se ispee taj zanat, posle toga ti vrlo lako ide.

Kako ste odluili da se bavite knjievnou i novinarstvom?

to se novinarstva tie, ne znam koliko ste primetili, na ovim prostorima godinama unazad mnogi novinari postaju pisci, i neki od najboljih su upravo bili novinari, recimo Momo Kapor i Milo Crnjanski. Goran Tribus je rekao da je, u sutini, novinarstvo vrlo dobar zanat za pisanje. U stvari, on je to ovako formulisao: To je kao kod obuara, ako zna da napravi levu cipelu, onda e znati i desnu, to znai da ako ti zna da ispotuje rok i da napie dobru reportau, lanak ili kolumnu, nee posle imati nikakvih problema da napie pripovetku ili roman. Deset godina sam proveo u novinarstvu.

Ko Vam prua najveu podrku?

Uvek mi najveu podrku prua izdava jer bez dobrog izdavaa nema ni dobre knjige. Imam sreu pa imam najboljeg izdavaa na ovim prostorima Lagunu. Tu je ceo tim ljudi koji stoji iza mene, od onog ko radi korice, lekturu, do mog urednika Igora Marovia.

Ko Vas od pisaca inspirie?

Inspiracija u sutini ne postoji. Kada pie profesionalno, ustane ujutru, sedne i kao da si doao na posao. Tu ti inspiracija nije potrebna ve neke druge stvari, kao to je istraivaki rad, na primer. Ja lino volim Crnjanskog, Andria, Selenia, Pekia naroito. Sada itam Pekievu Atlantidu.

ta Vas jo zanima pored pisanja?

Muzika, ekologija, priroda oboavam izlete, lan sam i planinarskog drutva... Volim sport i vatreni sam navija Arsenala.

ta nam moete rei o delu Konstantinovo raskre?

Mnogi misle da je to nastalo kao strip scenario, ali gree. Konstantinovo raskre je nastalo kao novela koja je trebalo da izae u okviru neke zbirke pria o vampirima i da bude izdata ovde u Niu, ali za to se nikad nije nalo para, pa sam ja tu novelu proirio u roman koji ima sad neki svoj ivot na koji ja neto i ne utiem, i to je ono to je, u sutini, najbolje. Kad proe cela pria oko marketinga, promocija, nagrada i tiraa, kad se sve to stia, onda knjiga ima svoj ivot i onda se vidi da li to vredi ili ne, da li e da ivi kod itaoca. Nadam se da e sve manje da me pitaju za taj roman jer sad zavravam novi roman.

Odakle Vam inspiracija za pisanje ovog dela?

ivimo u gradu ija je istorija veoma inspirativna, vrlo zanimljiva, daje raznorazne motive koji mogu da se obrauju. Kad bi neko seo da pie prie i romane vezane za niku istoriju trebalo bi mu pet ivota. Ni su osnovali Kelti i dovoljno je poi od imena Naissus za koje je vezano nekoliko legendi, postoji i legenda da je Bog Bahus roen u Niu... Ja sam odrastao na Panteleju, a upravo tamo su se sreli Fridrih Barbarosa i Stefan Nemanja. Zanimljivo je i doba Nemanjia i doba Moravske Srbije dok je bila pod knezom Lazarom. Ono to se malo zna jeste da je Ni pao pre bitke na Kosovu 1386. godine. To je bila najtea opsada koju su do tada Turci imali, trajala je pet dana. Jednostavno sam grad u kome ivimo je vrlo impresivan.

ta je za Vas najvea znamenitost Nia?

Konstantin na prvom mestu. Malo koji grad u Evropi moe da se pohvali da je u njemu roen jedan rimski imperator. U istoriji Rima ima veoma malo vladara koji su zasluili taj epitet VELIKI poput Pompeja Magnusa, Julija Cezara i jo par njih. Konstantin je simbol Nia, a Ni to ne koristi dovoljno i trebalo bi poraditi na tome.

Koliko ste vremena proveli u pisanju ovog dela?

Pisao sam ga sa prekidima, zato to sam u meuvremenu izdao dve zbirke pria koje se totalno razlikuju od ovog romana. Dosta vremena, ne mogu da odredim. Neki pisci napiu samo jednu ruku, a ja sam pisao etiri jer dosta prepravljam, dosta radim na rukopisu i zato je roman ispao tako sreen i ureen.

Da li je delo zasnovano na istorijskim injenicama?

Delimino jeste. Ako uzmemo junake, na primer, Svetislav Petrovi je istorijska linost, svi oficiri osim Hajnriha su istorijske linosti, njihov formacijski raspored i svi inovi su tani. Tana je i anegdota sa Paraincem koga su Nemci uhapsili zato to je pevao neprimerene pesme o Hitleru i to pre rata. Bombardovanje Nia je opisano sve tano do detalja...

Po Vaem miljenju, ta je to to je privuklo ljude na itanje ovog dela?

Mislim da je tema bila najpresudnija jer je srpskoj publici, bar po onome to sam ja imao prilike da vidim i na promocijama i na sajmovima i na top listama, dosadilo vie da ita realistike prie iz skoranje ratne istorije. Takoe, dobro odraen marketing i stil kojim ja piem koji je itak, pitak...

Da li planirate da nastavite pisanje sa istom ili slinom tematikom?

Trenutno radim grafiku novelu, to je strip prema romanu i radiu neke pripovetke u kojima se pojavljuju junaci iz Konstantinovog raskra. Planiram i prednastavak ovog romana, tanije, priu o mau kako je ma nastao, kako je Konstantin doao do njega, ta je znaio u njegovom ivotu... To je neto ba direktno vezano za ovu temu.

Moete li itaocima MS NEWS-a rei neto vie o svojim studijama?

Ja nisam zavrio fakultet. Upisao sam prava jer nisam mogao da upiem knjievnost. Poloio sam prijemni ispit, ali sam imao slab prosek iz srednje kole pa nisam primljen, to u neku ruku nije loe jer sam pobornik teze da studije knjievnosti sputavaju pisca. Kad sam upisao srednju kolu, poeli su protesti tako da, umesto da idemo u kolu na predavanja, mi smo izlazili na ulicu i bili smo tri meseca u protestu. Iz cele moje generacije malo ko je ostao u zemlji, svi su otili u inostranstvo. to se tie studija, vie sam vremena provodio u raznim drutvenim aktivnostima, ali nije mi ao zbog toga.

ta pamtite iz srednje skole?

Ja sam hteo da upiem umetniku kolu jer sam bio talentovan za crtanje. Otac me je na silu upisao u ovu kolu i ja nisam bio oduevljen time jer sam morao da menjam dva autobusa da bih stigao do kole, stanovali smo tada na Panteleju. Godine 1991. sam upisao srednju kolu i tada je otprilike i poeo raspad i rat. Seam se hiperinflacije, na primer, otac mi da novac za doruak i dok doem do kole on se obezvredi. Bukvalno, ako sam na Panteleju mogao da kupim etvrtinu bureka, dok doem u kolu ne mogu da kupim nita. A to se tie kole, ona je bila muka, moji drugari su govorili da je kao manastir odvojena od grada, nema devojaka, vrlo isposniki se ivi, niko nema novca. Bilo je i raznoraznih stvari, od tua do toga da zimi nema grejanja pa smo imali asove od pola sata, restrikcije... Ali s druge strane, imali smo jedno lepo drugarstvo. Seam se da si mogao za dinar da kupi okoladu uzme za sebe parence, ostalo da drugarima, a bilo nas je dvadesetorica. Pored toga, ja sam dva puta polagao matematiku jer sam bio antitalenat za matematiku, a morali smo da uimo matematiku koja nije ba jednostavna. Dosta se i bealo iz kole...

Kakvo je bilo Vae matursko vee?

Profesor Miroljub ivkovi Drca nam je organizovao da idemo u kafanu Kamin. To je tada bila vrlo ugledna kafana u koju su dolazili otmeni ljudi. Dvetri godine unazad nije bilo organizovano matursko vee sa svim odeljenjima, jer skupiti sva odeljenja Mije Stanimirovi na jednom mestu bio je veliki rizik.

Postoji li neto to Vas vezuje za nau kolu?

Vezuje me mnogo toga... Kad god proem pored kole uvek pogledam i drago mi je da vidim da je kola napredovala i postala jedna lepa, moderna kola u kojoj je mnogo stvari promenjeno na bolje...

Lazar Lazi II-2 Nenad Pei II-2 (tehnika podrka)

50 godina od dodele Nobelove nagrade Andriu s potovanjem

Pripoveda i njegovo delo ne slue niemu ako na jedan ili drugi nain ne slue oveku i ovenosti

astankom civilizacije na zemlji javila se i stalna ovekova potreba za prianjem. Ona postoji kroz vekove i njena neminovnost je sasvim prirodna. Vremena se menjaju, dolaze i odlaze najrazliitiji periodi, ali elja da se iskau N oseanja i misli i to podeli sa drugima, nikada ne jenjava.

Ne treba biti previe mudar, te malo podrobnije sagledati sve promene koje su se deavale u razvoju oveanstva i napretku istog, pa konstatovati da jedino to je u svom izvornom obliku ostalo gotovo nepromenjeno jeste ovekovo uverenje da se pria mora nastaviti. Menja se nain prianja ali potreba ostaje ista. Pria traje i traje, kraja nema i svaka pria je nova karika u lancu koji se neprestano iri i poprima sve vee dimenzije. U tom lancu pripoveda ima specifinu ulogu. Stvaranje jednog umetnikog dela je sloen proces koji se vri po diktatu ovekove nagonske potrebe za stvaranjem. On kreira priu po svom senzibilitetu, slaui razbacane kockice kako bi upotpunio mozaik. Pripoveda kao vesnik istine govori u ime onih koji nisu stigli da se izraze ili jednostavno nisu sposobni to da uine. Umetnika sloboda u stvaranju je velika i predstavlja znaajan faktor u kreiranju jednog dela, a kako e je stvaralac iskoristiti zavisi od njega samog. Neki e instrumentalizacijom svog talenta i kreativnosti dati mati na volju i po potrebi kamuflirati istinu ili dekorisati neke segmente istine kako bi, kada kao takva bude izneta, izgledala lepe i prihvatljivije. Drugi e, pak, ostati dosledni realnosti, kakva god bila, i tano iznositi podatke.

Kao to ree Ivo Andri, na kraju krajeva, ipak su sve to pitanja tehnike, metode i obiaja i tu pravila nema, jedino to je bitno jeste poruka koju pria nosi i duh kojim je nadahnuta. Ukoliko nema poruke celokupni rad gubi smisao i pada u zaborav. Kvalitetno umetniko delo ostaje da ivi i posle stvaraoca, bie zabeleeno, te je stoga bitno da nosi odreenu poruku, u suprotnom nema vrednost i gubi se bez traga i bez ikakvog pomena na autora. Pripoveda svesno preuzima obavezu da ukae na neto to se ne da tako lako sagledati i osvetli puteve koji znaju biti tamni i nepregledni. Svaki pripoveda govori u skladu sa svojim mogunostima, pod dejstvom unutranjih oseanja i dobrim delom se sjedinjuje sa produktom svojih misli, a njegov rad doprinosi zadovoljavanju ljudskih potreba za sluanjem pria koje e mu, na ovaj ili onaj nain, ostati u svesti i imati izvesnog uticaja na dalji ivot i razmiljanja u budunosti. Kada je re o prolosti, vana je uloga pripovedaa u otkrivanju i razumevanju onoga to je iza nas, kako bismo se lake snali u sadanjosti i spremno doekali iskuenja koja su pred nama. Time umetnik daje svoj doprinos drutvu. Stvaralac koji ni na koji nain svojim delom ne slui ovenosti nestaje tiho i neprimetno kao da ga nikada nije ni bilo.

Filip Jovanovi IV-6

ELEKTRONSKO NASILJE

Nasilje: pod nasiljem podrazumevamo svaki oblik fizikog ili psihikog zlostavljanja.

Elektronsko nasilje: ovo je novija vrsta nasilja koja je nastala sa pojavom raunara i interneta. Pod ovim nasiljem se podrazumeva slanje tekstualnih ili video poruka. Ima za cilj uznemiravanje, povreivanje ili bilo kakvo nanoenje bola oveku koji je nemoan da se od toga zatiti na bilo kakav nain.Ukljuuje: slanje preteih poruka, snimaka, slika, provaljivanje u tue mejlove, sajtove, konstantno zastraivanje, vreanje, kao i irenje lanih izjava i pria koje mogu nakoditi drugoj osobi.

Mobilni i internet ti omoguavaju da si uvek u toku i prisutan svuda. Moe brzo i lako doi do informacija koje ti mogu olakati uenje, kao i upoznavanje sa svojim vrnjacima iz razliitih delova sveta. Moe da razmenjuje miljenja, prati novosti i zanimljivosti.Uprkos svim svojim mogunostima, mobilni i internet mogu biti opasni jer e se uvek nai ljudi koji imaju loe namere i ele da plae i uznemiravaju druge ljude. U njihovim rukama internet i mobilni postaju opasno oruje. Neki to rade nepromiljeno, drugi iz zabave ili sa namerom da osramote, a neki zloupotrebe mogunosti koje internet i mobilni daju. I tako alju uznemiravajue i pretee poruke, nagovaraju na odbacivanje i mrnju, objavljuju tajne i neistine o drugima, podstiu druge da daju loe komentare o onima koje ne vole jer ele da ih osramote pred veim brojem ljudi, lano se predstavljaju da bi iskoristili druge, provaljuju u tue mejlove, blogove i alju zlobne komentare o drugima u tue ime.

ZATITI SE!

l Ne alji zlonamerne komentare preko mobilnog ili mejla! Razmisli kako bi se ti oseao da primi takvu poruku!

l Nemoj prosleivati poruke koje vreaju i uznemiravaju druge, nemoj se ukljuivati u grupe na etu koje se nekom rugaju i podsmevaju!

l Ne snimaj i ne prosleuj fotografije kojima eli nekoga da ismeje!

l Zatiti sebe lozinkom i pazi kome je daje jer prijatelji mogu lako postati neprijatelji!

l Ne navodi line informacije i podatke (adresu na kojoj ivi, broj mobilnog, kolu u koju ide) osobama koje ne poznaje lino!

l Ne stavljaj na internet ono to ne bi voleo da vide tvoji prijatelji i poznanici!

l Ako ti neko poalje zlonamernu i preteu poruku ne odgovaraj. Pokai je odrasloj osobi kojoj veruje!

l Ako eli da ugovori sastanak sa online prijateljem neka to bude javno mesto sa puno ljudi, nikako nasamo, ili povedi nekoliko prijatelja sa sobom!

l Pomozi deci koja doivljavaju nasilje putem interneta!

l uvaj sebe i druge sve to vai za uvanje podataka o tebi, vai i za uvanje tuih!

ZNATE LI S KIM SE DOPISUJETE PUTEM INTERNETA I MOBILNOG?

7 ZLATNIH PRAVILA:

1. Nikada ljudima putem interneta i mobilnog nemojte davati podatke o sebi, svojoj porodici i prijateljima, ne otkrivajte im svoje prezime i adresu, nemojte im rei u koju kolu idete jer ne znate kakve su im namere. Ne aljite svoje slike jer mogu biti zloupotrebljene!

2. Imajte na umu da nepoznati deko od 15 godina sa kojim se dopisujete moe zapravo biti mukarac od 50 godina i moe vam slati lane podatke o sebi uz tuu fotografiju!

3. Ne primajte na poklon dopune za mobilni od nepoznatih jer e oni sigurno traiti neto za uzvrat!

4. U dopisivanju nemojte pisati nita ega biste se stideli ako to proitaju vai prijatelji u koli ili komiluku, ne aljite fotografije koje ne biste eleli pokazati drugima!

5. Ako vam neko alje uznemiravajue i pretee poruke obratite se roditeljima ili profesoru u koga imate poverenja! Niste vi krivi zbog toga to vam prete i vreaju vas.

6. Nemojte izbrisati iz mobilnog fotografije ili poruke koje vam je neko poslao jer e pomou njih policija lake moi pronai osobu koja vam preti!

7. Nikada nemojte ii na sastanak sa osobom koju ste upoznali putem mobilnog ili interneta! Ako ta osoba insistira da doete bez prijatelja, nemojte pristati na to!

ore Tomaevi II-4

Upoznajte Pejperfon - telefon tanak i savitljiv kao papir

nekada su se proizvoai mobilnih telefona trudili da prave to manje telefone, dok danas, u eri smartfonova i tablet raunara, glavna ideja postaje pravljenje to tanjih ureaja. Tehnologija kompanije E-Ink omoguila je N pravljenje prvog Pejperfona (PaperPhone), telefona tankog i savitljivog kao papir.

Pejperfonom se upravlja savijanjem stranica. Pejperfon ima naprednu thin-film tehnologiju, koja mu omoguava da funkcionie kao smartfon kojim se upravlja dodirom i savijanjem. Ovu tehnologiju su zajedniki razvili naunici sa Kraljiinog univerziteta u Ontariju i dravnog univerziteta u Arizoni.

Ovaj raunar izgleda, deluje i funkcionie kao mali list interaktivnog papira, kae Roel Vertegal, pronalaza i direktor laboratorije za humane medije Kraljiinog univerziteta. Koristite ga tako to ga savijate u oblik mobilnog telefona, okreete uglove da biste okretali stranice i piete po njemu olovkom, objanjava Vertegal.

Ureaj ima displej od 9,5 cm koji obavlja veinu zadataka kao i ostali smartfonovi poput telefonskih poziva, uvanja i putanja muzike i itanja e-knjiga. itanje elektronskih knjiga verovatno je najatraktivnija funkcija ovog aparata, jer okretanje strana podsea na itanje prave knjige.

Vertegal veruje da ovoj tehnologiji pripada budunost, poto se u svetu sve manje koriste papiri za obavljanje poslova.

Elektronski i elektrini otpad

Elektronski otpad je naziv za istroene elektronske proizvode i naprave koje se vie ne koriste raunari, tampai, toneri, monitori, telefoni, televizori, ali i baterije, kablovi i diskovi koji nam vie nisu potrebni. Elektrini otpad ine neupotrebljivi ureaji i aparati kao to su ve-maine, friideri, mikseri...

Monitor u proseku sadri od 2 do 4kg olova (otrovan hemijski element). Ako se baci, ceo ili polomljen, predstavlja ogromnu opasnost za sadanje i budue generacije. Prosean ivotni vek raunara u razvijenom svetu, sveo se sa est na svega dve godine (od 1997. do 2005. godine).

Vek mobilnih telefona je u razvijenim zemljama manji od dve godine. Univerzitet u Vorviku, u Engleskoj, i kompanija za proizvodnju novih materijala Pivaks, zajedniki su razvili nov nain unitavanja odbaenih mobilnih telefona. Kuite telefona-suncokreta napravljeno je od polimera (materijal) rastvorljivog u prirodi, to omoguava da se u njemu ugradi seme suncokreta ili neke druge biljke. Kada telefon postane neupotrebljiv, kuite moe da se skine i zakopa u zemlju. Poto se raspadne, iz njega ispada seme koje moe da proklija i izraste u divni suncokret. Firma Pivaks smilja novu metodu da svaki plastini deo telefona bude rastvorljiv u prirodi.

Ukoliko se telefonski ureaji bace u smee i zavre na deponijama ili se nepravilno recikliraju, njihove tetne hemikalije zavrie u zemljitu, vazduhu ili vodi...

Ana Nikoli II-4

31. maj Svetski dan bez duvanskog dima

Puenje ili zdravlje ?

TA SE NALAZI U DUVANSKOM DIMU?Svaka zapaljena cigareta je mala hemijska fabrika koja proizvodi vie od 4000 hemikalija, ukljuujui 43 poznata izazivaa raka i preko 400 drugih toksina. Tri glavna sastojka su: nikotin, katran i ugljen-monoksid. Efekti pasivnog puenja koji se mogu odmah primetiti su: kaalj, glavobolja, iritiranost oka, zapaljeno grlo, kijanje i curenje nosa, oseanje munine, problemi sa disanjem, aritmija Dugotrajni efekti: pogoravanje disajnih problema i alergija kao to su astma, polenska groznica, bronhitis i emfizem; poveani rizik bolesti srca; poveani rizik raka plua; trudne ene koje su izloene pasivnom puenju mogu da prenesu svojim bebama tetne gasove i hemikalije.

PASIVNO PUENJE TETI DECI!Efekti pasivnog puenja na decu mogu da budu mnogo ozbiljni jer su njihova tela jo u razvoju. Deca puaa imaju veu ansu da obole od bolesti kao to su bronhitis i zapaljenje plua, naroito tokom prve godine ivota. Kod njih se lake razvija i astma, kaalj i infekcije uha. Deca ne mogu da kontroliu da li su ili ne izloena pasivnom puenju, tako da odrasli imaju odgovornost da ih zatite. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta kae da svako dete ima pravo da odrasta u sredini u kojoj nema duvanskog dima.

RADNA I JAVNA MESTASmanjivanje koliine duvanskog dima na radnim i javnim mestima bi blagotvorno uticalo i na zdravlje puaa i na zdravlje nepuaa. Mnogi ljudi koji rade na javnim mestima moda ne ele da budu izloeni pasivnom puenju. Takoe, javna i radna mesta na kojima je zabranjeno puenje pomau bivim puaima da ne zapale ponovo. Svetska zdravstvena organizacija, pak, kae da je duvanski dim smrtonosan u svakom obliku kao blagi, laki, sa niskim nivoom nikotina, sa ukusom voa, okolade, prirodni, bez aditiva, kao organske cigarete

ZATO SU NAM POTREBNE KOLE BEZ DUVANSKOG DIMA?ZATO to je:1. Kontrola duvana prioritet javnog zdravlja.2. kola/prosvetni radnici su model ponaanja mladih.3 Najvei broj dece i mladih u kolama.4. Kvalitet rada unapreen.5. Prevencija od poara poboljana.

MEUTIM, ZABRANE PUENJA DIREKTNO UGROAVAJU LJUDSKA PRAVA PUAA!Kao to neko ree: Moje pravo da zamaem svojom rukom prestaje na mestu na kom poinje tvoj nos. Puai nemaju pravo da tete drugima svojim dimom. Sredina bez duvanskog dima ne povreuje pravo na puae, ona titi prava nepuaa da udiu ist vazduh.

TA JE PASIVNO PUENJE?Pasivno puenje proizlazi iz zagaenog vazduha oko nepuaa, bilo da je zagaen upaljenom cigaretom, cigarom, lulom ili dimom koji pua izdie. Nepuai koji udiu taj vazduh nazivaju se pasivni puai. Zapaljena cigareta koja se ne pui gori na nioj temperaturi. To dovodi do slabijeg sagorevanja i samim tim, prljavijeg vazduha nego kada pua uvlai dim. Dim koji udiu pasivni puai je prljaviji zbog tog nepotpunog sagorevanja. On, takoe, ne prolazi kroz filter cigarete, to dodatno pogorava situaciju nepuaima.

Kristina Stamenkovi II-4

Ljubav nekada i sada

naem narodnom predanju ljubav je veoma duboko i iroko opevana sa puno topline, U razdraganosti, enje. Motiv ljubavi je

prepoznatljiv. Nekada su se momak i devojka upoznavali na radu. U kasnim zimskim veerima punim snega i meseine, deavala su se posela, sedeljke i igranke. Na njima su se sastajali slobodni momci i devojke. Devojke su najee plele i vezle, a momci su krunili kukuruzove iarke, pravili svirale... Pesme i poalice bile su neizbene. Preko leta mladi su se okupljali na mobi, eli penicu, bivali na gumnu. Posle takvih susreta organizovane su svadbe. Devojke su bile edne i dugo su pod meseinom ekale svog dragana, kradom mu slale jabuke i kite bosiljka. Sastajali su se esto kod izvora, a jo ee uvajui stoku. Kruna ljubavi bila je udaja. Neki od obiaja bili su gaanje jabuke kroz prsten, po mladu se odlazilo fijakerom, dobijala je zlatni dukat, okretala nakone (muko dete) u nadi da e i ona raati muku decu. Svadbe su trajale vie dana. Svakako, nekada su se roditelji pitali vie nego danas.

anas je to mnogo drugaije. Dananje ljubavi nimalo ne lie na nekadanje. Raaju se u Dkolama, na urkama, diskotekama, kafiima-

modernije su. Devojke provode dosta vremena spremajui se za grad. Razmiljaju ta e da obuku, kakva im minka lepo stoji, koju torbicu i minue da odaberu... Neke devojke odlaze kod kozmetiarke, stiliste za oblaenje, troe mnogo novca. Vole da su obuene po poslednjoj modi, ak i ako im se ne dopada to to nose. Momci vole da se parfemiu, ureuju frizure, pokazuju miie. Prave se vani skuterom, motorom, automobilom. Dananje devojke smatraju da ne treba odmah da se udaju ve da treba da se provode, putuju, menjaju momke u potrazi za pravim. Veoma im je bitno da deko ili budui mu ima mnogo novca, da je lep, pametan, popularan, da ima miie. Danas se mladi upoznaju preko Fejsbuka, mobilnih telefona i poruka. Naravno, takva poznanstva na daljinu nisu najsrdanija niti trajna. Po mom miljenju, najbolje je kada se dva bia sretnu, upoznaju i zblie. Verujem da su i dananje ljubavi lepe kao nekadanje, samo su u drugom ruhu.

Milica ivkovi II-2

Ljubav je uvek lepa ma kada se rodila!

Crni bivo u svakom od nas

vako od nas ima dane koje ne eli da deli sa drugima, dane kada se trudi da izbegne prijatelje kako ih ne bi povredio. Sesto smo nervozni, iznervirani, ljuti. U tim trenucima ne

znamo da se kontroliemo i obuzdamo bika koji besni u nama. Kao pomahnitali bik gazimo sve pred sobom, sputamo na zemlju i povreujemo ljude. Bodemo reima i napadamo sve vie i vie. Na trenutak bik u nama staje, podie glavu i protivnika gleda pravo u oi. Nekoliko minuta stoji ukopan u mestu, premoren dahe i lagano zatvara ogromne crne oi. ta se desilo?, pitamo sebe. Kroz glavu nam prolazi hiljadu rei, hiljadu pitanja, ali odgovora nema. Zbunjeni pokuavamo da se setimo neega, ali zbog prevelikog adrenalina imamo amneziju.Gotovo je to je najbolje od svega, ali strah i ubrzani otkucaji srca ne prestaju. Bik je otiao, ali koliko vremena e proi dok se ponovo ne sretnemo, dok ponovo ne shvatimo da smo izgubili kontrolu nad samim sobom?!

ore Milojkovi II-4

Srpska devojka nekada i sada

rpska devojka iz istoimene narodne pesme je skromna, lepa, pametna, ponosna i zna svoje mesto u drutvu. A dananje devojke... pa, veina njih su lepe, pametne, za moral ba nisam Ssiguran. U pesmi je momku trebalo mnogo vremena da sagleda oi devojke, a danas bi mu trebalo

malo vremena da uzme devojci broj telefona. Dananje devojke same sebe diu u oblake, daju sebi razne nadimke kao, na primer, makice ili tigrice, pa vie ne znam da li su ljudi ili ivotinje. Naravno, danas ima i kulturnih devojaka, ali u mnogo manjem broju od ovih drugih. I takve su danas nae makice i tigrice, za moral ba i ne brinu, a posle njih svaki mukarac e mrzeti ene.

Devojkama, kao to je naa devojka iz pesme, takve stvari ni u snu nisu padale na pamet. One su znale ta smeju, a ta ne. esto sam sebi kaem: ovee, vidi te

cure to nemaju potovanja za starije! jer se oko

dananjih devojaka ceo svet vrti. A ona devojka iz pesme, ta je sve ona morala da trpi, da gleda u zemlju po ceo dan samo da momak ne bi video njeno lice Dodue, i dananjim devojkama je teko videti lice jer je esto prekriveno tonom pudera.Nadam se da ovaj tekst nosi sa sobom neku poruku za sve one makice, tigrice Ugledajte se malo na srpsku devojku iz pesme!

Marko Milenkovi I-5

Drutvena mrea(The Social Network 2010)

ba kada smo pomislili da je ovaj socijalni fenomen na sigurnom vrhu svoje popularnosti, ameriki filmski reiser Dejvid Finer dolazi na Iideju da ekranizuje celokupnu priu o nastanku Fejsbuka. Ovo

Oskarom nagraeno ostvarenje, osim originalne prie, talentovane nove garniture glumaca i savreno adaptiranog scenarija, prua i uvid u glavni problem dananje umreene generacije problem socijalne otuenosti.

Reija: Dejvid FinerUloge: Desi Ajzenberg, Endru Garfild, Dastin Timberlejk

Nagrade je dobio Aaron Sorkin za najbolji adaptirani scenario, Trent Reznor i Atikus Ros za najbolju pesmu i Angus Vol i Kirk Bakster za najbolju montau.

O emu se radi:

Film je koncipiran tako da prati dogaaje i intrige koji su bili presudni u stvaranju sada ve najvee drutvene mree na planeti, sa povremenom retrospekcijom na zavrne scene suenja. Radnja filma je u poetku smetena na univerzitet Harvard gde nastaje prva ideja o osnivanju Fejsbuka. Nakon raskida sa svojom devojkom, inteligentni, ali pomalo arogantni Mark Cukerberg (Desi Ajzenberg), usled svoje emotivne isfrustriranosti odluuje da napravi sajt gde e se uporeivati privlanost studentkinja iz internata. Zbog znaajnog uspeha koji je sajt postigao za jednu no i injenice da je nastao za vrlo kratko vreme, Mark uspeva da zaokupi panju imunih Vinklvos blizanaca, koji su ujedno i lanovi veslake reprezentacije. Kao rezultat, Mark dobija ponudu da uestvuje u programiranju njihovog vebsajta Harvard Connection. Ova hronologija dogaaja, ini se, bila je presudna u nastanku Cukerbergove ideje o drutvenoj mrei.

Uz pomo svog prijatelja Eduarda Saverina, kome se pripisuje znaajan doprinos u osnivanju i distribuciji celokupne ideje, Mark osniva sajt Thefacebook. Niko nije mogao ni da pretpostavi da e njegova popularnost rasti vrtoglavom brzinom, kao ni to da e se iriti do drugih kontinenata. Vest o drutvenoj mrei koja prikuplja na desetine hiljada sledbenika dolazi i do Vinklvos blizanaca koji shvataju da je Thefacebook baziran na njihovoj ideji i odluuju da tue Cukerberga. Upravo tada poinje neverovatan zaplet i gladijatorska borba za prava na intelektualnu svojinu u informatikoj areni u kojoj pobednik dobija sve!Film Drutvena mrea, osim kljunih dogaaja o nastanku Fejsbuka, istovremeno se osvre na nemoral koji je oslikan kroz Cukerbergovu beskrupuloznu krau revolucionarne ideje Tajlera i Kamerona Vinklvosa, kao i na celokupan koncept intelektualne svojine. Film vas tera da razmiljate o ispravnosti njegovog ponaanja i postupanja, dok u isto vreme dri panju vremenskim skokovima koji prikazuju prvi in novog veka. I dok s jedne strane, Fejsbuk raste i spaja svet na jednom mestu, u isto vreme gledamo kako razdvaja sve one koji su uestvovali u njegovom stvaranju.

Mihajlo Toi IV-2

Tuice su neophodne ali bez pomodarstva!

ve ee se koriste tuice (pozajmljenice) u svakodnevnom govoru, pa i u medijima: bekstejd, fen vik, fidbek, ivent... Veliki uticaj na jezik imaju moderne tehnologije i nauni tokovi koji trae nove rei Skojih nema u naem jeziku pa ih preuzimamo, uglavnom iz engleskog jezika. Drugi razlog je jezik

intelektualaca koji je prepun stranih rei, a drugi socijalni slojevi imitiraju intelektualnu elitu, tako da se strane rei iz prestinih krugova prenose i na druge slojeve.

Sve vie imamo i preduzea sa stranim nazivom u njihovom imenu. Nekada, tanije u 19. veku, svi nazivi prodavnica bili su na naem jeziku i ispisani irilicom i jako duhoviti. Najstranije od svega je to sve to vide mladi ljudi i deca, prihvataju to kao neto normalno i pravilno, pravei nenamernu greku. Da bismo spreili ovakvu pojavu moramo krenuti od kole i napraviti reformu kolstva. Moramo objasniti zato je korisno imati irilicu jer je to najsavrenije pismo (1glas1slovo). Svaki narod na svetu ima svoju posebnost. Grci se ulaskom u Evropsku uniju nisu odrekli svog alfabeta, u Bugarskoj nema nita napisano latinicom, a natpisi kineskih radnji u Srbiji ispisani su kineskim slovima. To je na neki nain znak prepoznavanja.

Upotreba stranih rei u svakodnevnom govoru, iako postoji odgovarajua domaa re, uglavnom je pomodarstvo!U razliitim strukama strunjaci su primorani da koriste strane rei i iz navike ih prenose na druge oblasti. Upotreba stranih rei u govoru normalna je pojava, samo je treba kontrolisati.Srbi vole da prihvate sve to je tue. Kada etamo ulicom moemo videti sve vie stranih rei u nazivima lokala, na primer: Fashion and friends, Famous, Planet, Second hand Umesto da pie rasprodaja najee emo naii da pie sale, a sve ove primere moemo zameniti naim domaim reima. Zaposleni rade u ofisu, voditelji prave brejk u bekstejdu, u trendu su advertajzing menaderi, aktuelni su butici, opovi i kompanije, otvara se sve vie fastfudova, sportisti igraju u plejofu, knjiare prodaju bestselere... Da se kojim sluajem Vuk Karadi vrati meu Srbe, razumeo bi svaku treu re u srpskom jeziku.

Stari odgovor na novi nain

-Tata, kako sam se rodio?

-Dobro sine, znao sam da e me jednom to pitati. Evo kako je to bilo. Tata i mama su malo chat-ovali, pa je usledio copy/paste fotografija. Tata je onda zakazao mami sastanak e-mail-om. Nali smo se u Cyber cafeu, malo priali i onda otili u WC. Onda je mama napravila nekoliko download-a s tatinim memory stick-om. Kad je tata bio spreman za upload, primetili smo da nemamo firewall. No ve je bilo kasno za Undo, a ni delete vie nije pomogao. Devet meseci kasnije virus je poeo da deluje

ore Tomaevi II-4

Svetsko prvenstvo u Urugvaju 1930. godine

ilm Montevideo, Bog te video!, zasnovan na knjizi Vladimira Stankovia, na jedinstven i atraktivan nain obeleava 80 godina od najveeg uspeha naeg fudbala osvajanje treeg mesta na prvom svetskom prvenstvu F1930. godine u Urugvaju.

Nai reprezentativci su putovali u Urugvaj potanskim brodom Florida. Krenuli su iz Marselja i za 18 dana plovidbe do Montevidea, jedini treninzi su im bili hodanje na rukama i trkaranje oko palube. Zbog bojkota Hrvata reprezentaciju su inili iskljuivo srpski fudbaleri, njih esnaestorica iz Beograda i jedan iz Novog Sada. Bez pravih priprema, ve u prvoj utakmici su nainili senzaciju pobedivi Brazil sa 2:1. Prvi gol za plave na ampionatu sveta postigao je osamnaestogodinji Aleksandar Tirnani. Izabranici Boka Simonovia potom su sa 4:0 deklasirali Boliviju i kao pobednici grupe plasirali se u polufinale, gde ih je ekao domain. Pred krcatim tribinama Sentenarija, u karnevalskoj atmosferi, nai su poveli golom Sekulia i najavili novo iznenaenje. Meutim, Urugvajci su ubrzo izjednaili, nakon toga postigli jo pet pogodaka za uverljiv trijumf 6:1. U uvenoj akciji za vostvo Urugvaja od 2:1 uestvovao je jedan policajac, koji je loptu iz aut-linije vratio u igru i omoguio Anselmu da savlada El Gran Milovana Jakia. Utakmica za tree mesto nije igrana, a prema sporazumu izmeu poraenih u polufinalu, Jugoslavije i Sjedinjenih Amerikih Drava, tree mesto zauzela je ekipa iji je protivnik iz polufinala osvojio Svetsko prvenstvo. A to je bio Urugvaj koji je u finalu sa 4:2 pobedio Argentinu.

Poetkom septembra 1930. godine nai fudbaleri su se trijumfalno vratili u Beograd. Na beogradskoj eleznikoj stanici doekalo ih je 5.000 navijaa koji su ih na ramenima nosili Balkanskom ulicom sve do Terazija.

Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije koja je 1930. godine osvojila bronzanu medalju nije vredela ni paru. Jednostavno Jaki, Ivkovi, Mihajlovi, Arsenijevi, Stefanovi, oki, Tirnani, Marjanovi, Bek, Vujadinovi i Sekuli nisu igrali za novac. Moa Marjanovi i Aleksandar Tirnani prvi su srpski igrai koji su posle svetskog prvenstva u Urugvaju od svog kluba BSK-a poeli da primaju platu. Moina prva plata iznosila je 1.800 dinara, dok je Tirke imao tri stotine manje. Decembra 1930. godine po zvaninoj kursnoj listi dolar je vredeo 56,39 dinara, to znai da je Moina plata iznosila oko 32 dolara. Ostali igrai nisu primali ni premije za uspehe, a kamoli redovne plate.

Tirke i Moa, nai prvi profesionalci u fudbalu, bili su tandem i van terena. Noima su sedeli kod Sablje dimiskije (kafana kod Botanike bate), igrali bilijar, karte, etali korzoom... Moa je bio popularniji, a Tirke napredniji. Ali i jednom i drugom fudbal je bio sve u ivotu!

Vladan Stoji II-8

JUGOSLAVIJA: Sa broda do polufinala

Boanstvena komedijakolovanje prosenog srpskog deteta.

Srednja kola zavrna godinaSve ti je dozvoljeno, ne dolazi na asove, profesori su jako fini (jedva ekaju da te vie nikad ne vide), koristi sve mogue rekvizite kako bi sebi upotpunio doivljaj da zavrava sa kolom!!!

uvene profesorske reenice:Srednja kola nije obavezna!Te fore i fazone iz osnovne kole da zaboravite!to nisi iao u WC na odmoru?Ti bi peticu, a ja bih mercedes nema meni mercedes, nema tebi petice!

DUKO RADOVIl Neko je taman jutros hteo da ui. Dolo mu, reio je, ali ne moe, ne da mu se, mora u kolu.

l Sve smo blii polugou. Bivi loi aci daju jedinice sadanjim acima, a najgori ih grde i biju kod kue.

l U toku je jo jedna reforma kole. Prosvetne radnice menjaju prezimena, menjaju boju kose, promenile su garderobu. Deca e ve danas primetiti velike promene.

l Mnoga deca bi lako popravila ocene, ali ne mogu da poprave utisak. Trebalo bi da postoji posebna ocena, samo za utisak. Tada bi, umesto dve ili tri, imala samo jednu slabu ocenu.

l Ako reite sve probleme svoje dece, ona nee imati drugih problema sem vas.

l Ima velike slinosti izmeu ostarelih televizora i lenje dece. im ih udarite, oni prorade.

l Danas e se profesori iskidati od smeha. Niko ne ume biti duhovit kao ak koji ne zna.

l Prosvetni radnici nemirno spavaju, naglo se bude i znoje. U san im dolaze ponavljai i daju tene, briljantne odgovore.

l Teko je biti dete i biti dobar. Lake je biti star i razumeti decu.

l Lako je onima koji su intimni sa svojom decom. Oni im uvek mogu priznati kad nemaju para.Teko je onima koji se prave vani. Oni moraju da lau. Pare koje nemaju oni deci ne daju iz principa.

l Ne valja kad profesori mrze uenike, ne valja kad vole uenice ta mi, zapravo, traimo od profesora?

l Danas e deca ponovo biti vraena roditeljima. kola se umorila, ne zna ta vie da im radi.

Ana Nikoli II-4kola

Jedini rialiti ou kome ak ni Survivor nije ravan.Uglavnom predstavlja pretnju za osnovce koji nee mnogo da ue. Sastavljena je od svemogue bagre koja se tu sjatila jer nije imala poene za druge kole i od malobrojnih trebera, koji su doli da tu neto naue. Preivljavanje u koli je priblino amerikom ultimat survival-u i ko je proao ET zna ta je to. Profesori lie na oficire i hoe od vas rusku disciplinu. Ima vrlo mali broj devojaka (itaj 2 po odeljenju), to prouzrokuje sve intenzivniji gej humor.

Ognjen Mari II-2

enska pravila Momci nauite neto!n Svi mukarci su napravljeni od istog kalupa!n Ukoliko ne pokazujemo da smo ljubomorne, to ne znai

da nismo!n Ukoliko vie od dva puta nalazimo glupe razloge da se

ne vidimo, shvatite to ovako: Ne sviate nam se i ne elimo da vas vidimo!

n Ukoliko napravite neku glupost pod dejstvom alkohola, kod nas ne pali da se izvlaite na to!

n Podrazumeva se da se vi nama prvi javite!n Najbolja drugarica bive devojke je zabranjeno voe

za vas!n Nikako ne raskidajte preko poruke!n Preporuljivo je da razlog raskida bude istinit!n Ukoliko imamo drugaije miljenje to znai da elimo

da budete saglasni sa tim!n NE, u diskoteku ne moete doi u trenerci i ukavcu,

to jednostavno ne ide!n Ako neto obeate, to i ispunite, i tako izbegnite

dramu!n Kada nam udelite kompliment, a mi se postidimo to

znai: Priaj mi jo malo o meni!n Ne prilazite nam sa glupim forama, propale su, smislite

nove! I mrzimo kad nam kaete: Kako to da tako lepa devojka nema deka?

n Moete da nas muvate preko poruke, ali nikako da nas pitate da se smuvamo na taj nain!

Muka pravila Devojke nauite neto!Obratiti panju! Sva su pod brojem 1 i to nije nikakva sluajnost. 1 t Subota = sport i sportska kladionica. Promeniti to je kao

da elite promeniti zakone po kojima postoje plima i oseka.

t oping nije sport. I NE, mi nikada neemo misliti drugaije!

t Kada vam neto treba pitajte. Da to malo pojasnimo: - Mi ne razumemo vae diskretne znakove! - Mi ne razumemo kada okoliate! - Mi ne razumemo kad nam neto pokuavate rei! JEDNOSTAVNO TO RECITE!t DA i NE su sasvim normalni i uobiajeni odgovori

na pitanja koja postavljate!t Sve to je mukarac rekao pre est meseci vie ne vredi.

Zapravo, svi nai komentari postaju nevaei posle sedam dana!

t Ako neto to smo mi rekli moe biti interpretirano na dva naina, a jedan od njih vas ljuti ili povreuje, znajte da smo mi, zapravo, mislili ono drugo!

t Moete nas zamoliti da vam u neemu pomognemo ili moete rei KAKO hoete da vam pomognemo! NE jedno i drugo ZAJEDNO! Ako ve znate kako je neto najbolje napraviti, onda to same i napravite!

t Dok gledamo utakmicu, recite sve to elite, ali iskljuivo za vreme reklama!

t Kada vas pitamo ta se desilo i vi kaete NITA, mi emo se ponaati kao da je sve u redu. Znamo da laete, ali ko e se tada boriti za istinu.

t Kada postavljate pitanje na koje mislite da neete dobiti odgovor, dobiete odgovor koji niste oekivale!

Milica Igi II-7

4 boce koje obelee ivot svakog mukarca

- Uas, ja sam kod tree...

ENSKI MOZAK

MUKI MOZAK

Na prvi pogled ova raunica je

pogrena. Meutim, ipak nije tako.

Zbog ega?

1 42+1 56 3 38

RB IFRA O dgov or 0 24 S u D 24 sata u d an u 1 30 S u

2 7 D u N 3 7 S 4 12 Z u H 5 52 u (B D) 6 4 S n S G 7 18 R na G I 8 5 P n a S 9 90 S u P U

10 32 u S F n V S 11 15 I u R 12 3 n 13 11 I u F

14 12 u G 15 29 D u F u P G 16 365 D u G 17 52 N u G 18 9 od 19 60 u S 20 23 P U u L j 21 64 P na 22 100 G u V

ora shvatiti ta znae slova. Pogledaj primer pod rednim brojem 0.

Prema MENSI, ukoliko tano rei 19 ili vie, ti si genije".

Bodovi: 1 - 5 je prosek, 6 - 11 inteligentan, 12 - 18 stvarno inteligentan, 19 +genije

vam garantujem, kae prodavac u pet-opu, da e ovaj papagajzvani Raca, ponoviti svakure koju uje. Kupac poverovao ljubaznom prodavcui kupio je hvaljenog papagaja.Meutim, kupac ubrzoshvatio da Raca ne ponavljanijednu re. Ipak, prodavac nije lagao.

Kako je to mogue?

Reenja: 1. 30 slova u azbuci 2. 7 dana u nedelji 3. 7 svetskih uda 4. 12 znakova u horoskopu 5. 52 karte u pilu (bez dokera) 6. 4 s na srpskom grbu 7. 18 rupa na golf igralitu 8. 5 prstiju na stopalu 9. 90 stepeni u pravom uglu 10. 32 je temperatura u stepenima farenhajta na kojoj voda smrzava 11. 15 igraa u ragbi timu 12. 3 toka na triciklu 13. 11 igraa u fudbalskom timu 14. 12 meseci u godini 15. 29 dana u februaru u prestupnoj godini 16. 365 dana u godini 17. 52 nedelja u godini 18. 9 ivota od make 19. 60 minuta u satu 20. 23 posto ugljenika u ljudskom telu 21. 64 polja na ahovskoj tabli 22. 100 godina u vekuPapagaj Raca je bio gluv1 sat i 42 minuta + 1 sat i 56 minuta je 3 sata i 38 minuta

Backup_of_pocetnaBackup_of_Backup_of_0Backup_of_Backup_of_1Backup_of_Backup_of_2Backup_of_Backup_of_3Backup_of_Backup_of_4Backup_of_Backup_of_5Backup_of_Backup_of_6Backup_of_Backup_of_7Backup_of_Backup_of_8Backup_of_Backup_of_9Backup_of_Backup_of_10Backup_of_Backup_of_11Backup_of_Backup_of_12Backup_of_Backup_of_13Backup_of_Backup_of_14Backup_of_Backup_of_15Backup_of_Backup_of_16Backup_of_Backup_of_17-predzadnjaBackup_of_zadnja