7/27/2019 Bakonja fra Brne tipina je slika naroda i ljudi sa Primorja

1/4

Bakonja fra Brnetipina je slika naroda i ljudi sa Primorja. Radnja romana odigrava se uselu Zvrljevu, u dalmatinskom zaleu, i prati ivot Bakonje Jerkovia, jednog od najmlaijihu irokoj porodici Jerkovia.

Ta porodica broji puno lanova ire i ue rodbine, a pisac intenzivno prati odnos deakaBakonje i njegovog strica, inae fratra (ckrvenog velikodostojnika u katolikoj crkvi) koga svizovu fra - Brne. Fra - Brneodluuje da, do tada nestanog deaia Bakonju povede sasobom u samostan da ga vaspitava, obrazuje i ui. Uz dosta prepirke sa deakovim ocem,(fratrovim roenim bratom Kumeljom) i drugom svojom braom, fratar dobija dozvolu da gavodi sa sobom da, kad on umre, Bakonja postane njegov naslednik. Tako poinje niz avanturakoji, izmeu ostalog, govore i o odnosu Bakonje prema drugim dijacima (acima u crkvi),njegovom ivotu u manastiru itd. Roman prati njegov ivot sve dok, nakon sedam godina

provedenih u manastiru, on sam ne postane gvardijan (upravnik samostana) i dok ne stekne

ugled o kakvom je matao kad je doao u samostan.

Roman je pisan lakim, duhovitim i narodnim jezikom. Matavulj se pobrinuo da slike iz

stvarnog ivota to verodostojnije prikae i opie. Opisivao je ljude, njihov karakter, naroitofratre iz samostana i prikazivao ih i kao rtve nasilje ali i rtve sopstvene gluposti. Nastojao jeda prie i dogaaje iz manastira povee sa drugim seljacima i njihovim ivotnim priama.Opisao je i prezriv odnos fratara prema rkaima (pogrdan naziv za stanovnike pravoslavnevere), ali je i doarao sliku opustoenog i opljakanog samostana. Nastojao je da kraj iz koga

je potekao to vedrijim i humanijim jezikom priblii itaocima. Ismejao je loe ljudskeosobine poput cepidlaenja, pomodarstva i tvrdiluka koje su na svoj nain tipine za

primorske ljude. Uz to, pokazao je i tekoe manastirskog ivota, izolovanog od ostatka sveta,koji se prevazilazi prijatnim i duhovitim razgovorom. Nije izostavio istorijski kontekst u

kome se pria odvija (katoliko i pravoslavno stanovnitvo, slono u odbrani vlastitihteritorija od Turaka, razdvojeno po pitanju karakteristika i poimanja Hrista).

itajui "Bakonju" italac stie teku, ali na svoj nain zanimljivu sliku o selima u Dalmaciji iprimorskim ljudima, njihovim mentalitom i svim drugim psihoetnolokim odlikama. Opisaoje hrabrost i junatvo "dalmatinskog, krnog" oveka, i obrazovnost ali i sitniavost

franjevaca u samostanu. Svoja seanja dok je bio ak u manastiru preneo je papir. Pokazao jerazliku izmeu Primoraca i drugih naroda naeg podneblja, pre svega i po njihovim imenima iprezimenima (Kumelj, Osinjaa, Krkote, Duvalo itd). Opisao je i patrijarhalni ivot, osnovnuodliku svake porodice 19. pa i poetka 20. veka na ovim prostorima. Slino kao i Brankoopi, koji svoje detinjstvo nije mogao da zamisli bez strica Nide, tako i Bakonja odrasta uzstrica, koji kasnije umire i od nerazumevanja ostatka sveta ali i od tekim bolovima u nogama.Matavulj je pokazao da se uenjem i obrazovanjem postie najvie u ivotu, jer je kasnijeBakonja postao ugledan, pametan, lep i mlad franjevac u planinskom kraju. Po ovom romanu,

godine 1951. snimljen je i istoimeni film, u reiji Fedora Handekovia.

7/27/2019 Bakonja fra Brne tipina je slika naroda i ljudi sa Primorja

2/4

U romanu Bakonja fra Brne Matavulj je postigao punu meru svoga humoristinog talenta,kada je svet i ljude gledao vedrim oima i punim srcem. ivotna filozofija koja se u njemuogleda vrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dve strane, svetlu i tamnu, i pri paljivomgledanju vidi se da ni ova tamna strana nije ba sasvim mrana, kao to ni ona svetla nije basasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti s uma da je ovaj roman stekao

simpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje vedrine i optimizma nego izbog sveine ikavskog (bunjevakog) govora linosti u njemu. U romanu Bakonja fra BrneMatavulj je postigao punu meru svoga humoristinog talenta, kada je svet i ljude gledaovedrim oima i punim srcem.

ivotna filozofija koja se u njemu ogleda vrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dvestrane, svetlu i tamnu, i pri paljivom gledanju vidi se da ni ova tamna strana nije ba sasvimmrana, kao to ni ona svetla nije ba sasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti suma da je ovaj roman stekao simpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje

vedrine i optimizma nego i zbog sveine ikavskog (bunjevakog) govora linosti u njemu. Uromanu Bakonja fra Brne Matavulj je postigao punu meru svoga humoristinog talenta, kada

je svet i ljude gledao vedrim oima i punim srcem. ivotna filozofija koja se u njemu ogledavrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dve strane, svetlu i tamnu, i pri paljivomgledanju vidi se da ni ova tamna strana nije ba sasvim mrana, kao to ni ona svetla nije basasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti s uma da je ovaj roman stekao

simpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje vedrine i optimizma nego i

zbog sveine ikavskog (bunjevakog) govora linosti u njemu.

U romanu Bakonja fra Brne Matavuljje postigao punu meru svoga humoristinog talenta,kada je svet i ljude gledao vedrim oima i punim srcem. ivotna filozofija koja se u njemuogleda vrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dve strane, svetlu i tamnu, i pri paljivomgledanju vidi se da ni ova tamna strana nije ba sasvim mrana, kao to ni ona svetla nije basasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti s uma da je ovaj roman stekaosimpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje vedrine i optimizma nego i

zbog sveine ikavskog (bunjevakog) govora linosti u njemu. U romanu Bakonja fra BrneMatavulj je postigao punu meru svoga humoristinog talenta, kada je svet i ljude gledaovedrim oima i punim srcem. ivotna filozofija koja se u njemu ogleda vrlo je jednostavna:svaka medalja ima svoje dve strane, svetlu i tamnu, i pri paljivom gledanju vidi se da ni ova

tamna strana nije ba sasvim mrana, kao to ni ona svetla nije ba sasvim blistava. U pogledutematike ne treba smetnuti s uma da je ovaj roman stekao simpatije na celom jugoslovenskomprostoru ne samo zbog svoje vedrine i optimizma nego i zbog sveine ikavskog (bunjevakog)govora linosti u njemu. U romanu Bakonja fra Brne Matavulj je postigao punu meru svogahumoristinog talenta, kada je svet i ljude gledao vedrim oima i punim srcem. ivotnafilozofija koja se u njemu ogleda vrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dve strane,

svetlu i tamnu, i pri paljivom gledanju vidi se da ni ova tamna strana nije ba sasvim mrana,kao to ni ona svetla nije ba sasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti s uma da

je ovaj roman stekao simpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje

vedrine i optimizma nego i zbog sveine ikavskog (bunjevakog) govora linosti u njemu.

________________________________

7/27/2019 Bakonja fra Brne tipina je slika naroda i ljudi sa Primorja

3/4

Simo Matavulj (1852 - 1908) pripoveda, romansijer, dramski pisac iprevodilac, roen je u ibeniku. Uio je gimnaziju, etiri godine proveo u manastiru Krupi,zavrio uiteljsku kolu u Zadru. Uiteljevanje u selu Islam dovee ga u vezu sa kontomIlnjom Jankovnem, potomkom Sgojana Jankovia, uz iju e pomo nauiti francuski jezik.Petnaest godina e iveti u Crnoj Gori kao nastavnik francuskog jezika, a 1 889. godine,

prelazi u Beograd i tu ostaje do kraja ivota. Iako nije imao visoko kolsko obrazovanje,Matavulj je jedan od najobrazovanijih naih pisaca toga doba: stalno je uio, itao, putovao.

Znao je italijanski, francuski, ruski i engleski jezik. Bioje u Rimu, Parizu, Nici, Peti, Beu,Minhenu, Atini, Carigradu, Aliru, na Krfu i Severnom moru. Knjievno obrazovanje sticaoje na delima italijanske i francuske knjievnosti, koje je itao u originalu. Prevodio jeMopasana, Zolu, Molijera i Dikensa. Prevoen je na ruski, eki, nemaki, italijanski,francuski, engleski, vedski.

Matavulj je bio plodan pisac. Objavio je dva romana: Bakonja fra - Brne (1892) i Uskok

(1892). Dvema dramama (Zavjet i Na slavi) nije ostvario znaajai knjievni uspeh. Matavuljje vrstan pripoveda. Objavio je veliki broj knjiga pripovedaka: Iz Crne Gore i Primorja

(1888 - 89), Iz primorskog ivota, Sa Jadrana, Iz raznijeh krajeva, Primorska oblija, Smora i s planine, Beogradske prie i poslednja zbirka Nemirne dume (1908). Pored

Sremca, Matavulj je jo jedan srpski realista koji je prevaziao uski regionalizam - tematskuvezanost za rodni kraj. U njegovoj prozi je prikazan ivot u Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji, alisa nejednakim uspehom. Od stotinak pripovedaka dvadesetak ima antologijsku vrednost a isto

toliko pripovedaka je vrlo slabo. Najbolje, najizvornije i umetniki najdoteranije su mupripovetke sa temama iz primorskog ivota - taj ivot se duboko utisnuo u duu, svest ipamenje pievo samim roenjem i sazrevanjem utom podneblju, ali i priama koje je udetinjstvu sluao. Zanimljivo je da je svoje najbolje pripovetke iz primorskog ivota napisao uBeogradu, u poslednjim godinama ivota, posle velike vremenske distance, kada se iskustvosleglo, emocije smirile, seanje postapo izvor grae. Pripovetke iz crnogorskog ivota pune su

romantike i etnografskih injenica. Ni beogradske prie nisu uspelije jer Matavulj nije dobropoznavao beogradsko drutvo. Naturalizam je osnovna karakteristika ovih pripovedaka. Unajbolja pripovedaka ostvarenja Sime Matavulja ubrajaju se Bodulica, Poljednji vitezovi,Novi svijet u starom Rozopeku, Naljedstvo, Okopac i Bila,Povareta, Pilipenda. Dve

poslednje pripovetke oznaavaju vrhunac Matavuljevog pripovedakog majstorstva.

Vrlo je irok i bogat svet Matavuljeve proze. Tu su se nali Dalmacija, Crna Gora i Srbija;prolost i sadanjost ovih podneblja. Zahvaeni su svi drutveni slojevi, mnoga zanimanja,selo i grad, svetovni i manastirski ivot - vlastela, inovnici, fratri, popovi, trgovci, radnici,seljaci, pomorci, sluge, hajduci, nosai, advokati, bludnice. U ovoj prozi lojavljuje se okohiljadu likova. Kao pisac, Matavulj voli da opisuje zanatlije, ribare, sitne trgovce, prosjake -

http://www.lektire.me/prepricano/simo-matavulj-povareta-i-pilipenda_401http://www.lektire.me/prepricano/simo-matavulj-povareta-i-pilipenda_401http://www.lektire.me/prepricano/simo-matavulj-povareta-i-pilipenda_401http://www.lektire.me/prepricano/simo-matavulj-povareta-i-pilipenda_401http://www.lektire.me/prepricano/simo-matavulj-povareta-i-pilipenda_401http://www.lektire.me/prepricano/simo-matavulj-povareta-i-pilipenda_401http://www.lektire.me/prepricano/simo-matavulj-povareta-i-pilipenda_401

7/27/2019 Bakonja fra Brne tipina je slika naroda i ljudi sa Primorja

4/4

svet sasvim jednostavan, ali kao graanin, voleo je drutvo gospode i bogatih. Njegov ivot jeiao uzlaznom putanjom: stekao je ugled vrsnoga pisca, postao je lan Srpske akademijenauka, iveo je udobno i bogato, obiao je svet. Kao stvaralac, bio je disciplinovan iodgovoran: godinama je redigovao svoje tekstove nastojei da ostvari savrenstvo forme,sadrine i stila.