V V -

B A K U N J I N I S R P S K I S O C I J A L I S T I

, S E D A M D E S E T I H G O D I N A P R O S L O G V E K A ; Lr

i.y.' • s . ^ . . ; r.^; . , M I L A N S U B O T I C , ; vrT f;

U V o d

Poslednj ih godina smo svedoci povecanog intereso-vanja za anarhizam u jugoslovenskoj drustvenoj t eo r i j i . Posle dugotrajne ideoloske osude Hi ignorisanja anarhi-sticke teori je, pocetkom sedamdesetih godina kod nas se po jav l ju ju prevodi anarh is t i ck ih teoreticara i radov i j u -goslovenskih autora o n j ima . To interesovanje j e razum-I j ivo ako se ima u v i d u da se j av l j a u konteks tu krize mar-ksizma, pre isp i t ivanja vladajuce marks is t icke t rad ic i j e i redefinisanja njenog savremenog ob l ika . Otuda su i ra­dov i o anarh izmu pretezno posveceni in te rpre tac i j i i re-kons t rukc i j i njegove socijalne teori je i i s t raz ivanju odno-sa te teori je prema marks i zmu. Rezultat i t i h istrazivanja oslobadaju anarhizam hipoteke dogmatske osude, cine l i -bertersku t r ad i c i j u l e g i t imn im de lom radnickog pokreta i i n sp i ra t i vnom korekc i j om njegovih au t o r i t a rn ih struja .

Problematizovanje odnosa marks izma i anarhizma ni-je u nasoj nov i jo j l i t e r a t u r i b i l o praceno istrazivanjem tog odnosa u o k v i r u is tor i je soci jal ist icke m i s l i na nasem t l u . U ovom radu, k o j i je deo veceg rada posvecenog re-cepci j i anarhizma u srpskoj soci ja l ist ickoj m i s l i od 1914. god., pokusacemo da damo pr ikaz Bakunj inovog ut ica ja na g rupu p r v i h s rpsk ih socijal ista k o j i su pocetkom se­damdesetih godina proslog veka b i l l okup l j en i na studi-j ama u C i r ihu .

2 5 9

Pristupajuci prikazivanju Bakunjinovog uticaja na srpske socijaliste u jednom vremenski ogranicenom pevi- odu treba, i bez celovitog izlaganja njegove anarhistickc teorije, imati na umu dve cinjenice. Prva se tice njego- vog misaonog i politickog razvoja, a druga polemickog konteksta u kome on, u okviru I internacionale, formirr i razvija svoje stanoviste. Bakunjinova teorijska i prakticno-politicka delatnost se moze podeliti na dve faze: „revolucionarno-demokrat- sku" (do 1865) i „anarhisticku" (posle 1865). Bez obzira na odredenu krutost ove podele, postoje dovoljni razlozi za tvrdnju da je Bakunjin do svog sibirskog progonstva i 'neposredno nakon bekstva, pre svega, borac za oslobo- denje Slovena i njihovo ujedinjenje u demokratski ure- denu federaciju. Njegov tadasnji politick! program, izne- sen npr. u Manijestu Slovenima, bio je relevantan i za Srbe, narocito za one iz neoslobodenih krajeva." U ovom radu, Bakunjinovi stavovi iz prve faze njegovog razvoja, kao i veze koje on tada, a i kasnije, uspostavlja sa Srbi- ma nesocijalistima (npr., sa VI. Jovanovicem) nece biti predmet naseg interesovanja. Ali, moramo istaci da te veze, a jos vise ugled borca za „stvar Slovena", nisu be- znacajni kada je rec o njegovom uticaju na prve srpske socijaliste. Pocetak sedamdesetih godina proslog veka, kada srp-

ski studenti u Svajcarskoj dolaze u dodir sa Bakunjinom i upoznaju se sa „zapadnom" socijalistickom misli, obe-lezen je sukobom Marksa i Bakunjina u Medunarodnom udruzenju radnika. Kako taj sukob predstavlja kontekst bez koga se ne moze razumeti formiranje prvih srpskih socijalista, mi cemo, ukratko, prikazati neke aspekte te polemike.

') Videti, npr., oduSevljenje koje je izazvao Bakunjin svojim govorom na Slovenskom kongresu u Pragu kod Jovana Subotica, pesnika i kasnijeg socijalistiCkoj misli nesklonog „desnog liberala", tadasnjeg sekretara srpsko-hrvatske sekcije na Kongresu. U: 2,ivot dr Jovana Subotica (avtobiografija), II deo: „ProIece", N. Sad, iz- danje Matice Srpske, str. 90—91.

260

Polemika Marks—Bakunjin Ne ulazeci u razmatranje svih aspekata sukoba Mar­ ksa i Bakunjina, moramo istaci da je za ucesnike i sav- remenike taj sukob bio ne samo teorijski spor dve kon­ cepcije revolucije vec politicki, pa i licni obracun u kome se nisu birala sredstva. U svom neposrednom pojavnom obliku sukob je voden oko problema organizacije Inter­ nacionale, tj. oko odnosa Internacionale i (raspustene?) Alijanse, prerogativa Generalnog veca i njegovog odnosa prema sekcijama, ltd. Teorijske razlike su bile u pozadi­ ni ili su naknadno eksplicirane kao principijelan razlog raskola. Organizaciono-takticki aspekt spora kao i licne strasti glavnih aktera su svakako uticali da oni koji su se opredeljivali za jednu ili drugu stranu u sporu nisu to cinili iskljucivo na osnovu uvida u teorijsku vrednost sukobljenih stanovista. Otuda, ni samo pruzanje podrske Marksu ili Bakunjinu u okviru Internacionale ne moze biti dovoljan razlog na osnovu koga mozemo zakljuciti da je neko u teorijskom smislu „marksista" ili ,,anar- hista". Ipak, jedna od bitnih teorijskih razlika Marksove i

Bakunjinove koncepcije revolucije je mogla biti relevan-tna za opredeljivanje srpskih socijalista u tom sporu. Mislimo na njihova razlicita odredenja subjekta revoluci­je i na posledice koje iz tih odredenja proizilaze za re-volucionarne pokrete zemalja „zaostalog kapitalizma" po-put Srbije. ,;

Marksovo odredenje radnicke klase kao subjekta re­ volucije pociva na dvema pretpostavkama. Prva pretpo­ stavka je postojanje burnog razvoja kapitalisticke proiz- vodnje koja stvara brojnu i snaznu radnicku klasu. Marks, komentarisuci Bakunjinove stavove, istice da je „radikalna socijalna revolucija vezana za izvesne istorij- ske uslove . . . Ona je, dakle, moguca samo kad sa kapita- listickom proizvodnjom industrijski proletarijat zauzme, u najmanju ruku, znacajno mesto u masi naroda" (MED, tom 28, str. 515). Druga pretpostavka je sadrzana u Marksovoj tezi da proletarijat, ma koliko bio brojan, os­ taje samo potencijalno revolucionaran sve dok ne zado-

261

bije odgovarajucu klasnu svest koja ga preobrazava iz pukog fakticiteta „klase po sebi" u samosvesnu „klasu za sebe".

Bakunjin odbacuje oba Marksova uslova konstitui-sanja revolucionarnog subjekta. On smalra da Marks vr-si neopravdanu redukciju kada u klasi industrijskog rad-nistva vidi jedini moguci subjekt revolucije. Ta reduk-cija, Zajedno sa tezom o neophodnosti osvajanja politi-cke vlasti i zadrzavanjem drzave kao sredstva diktature proletarijata, ima, po Bakunjinu, dalekosezne posledice za mogucnost ostvare'nja, obojici zajednickog, komunis-tickog ideala. Bakunjin, polazeci od empirijske konsta-tacije da revolucionarni entuzijazam radnistva opada sa poboljsanjem njihovog materijalnog polozaja, u industrij-skom radnistvu najrazvijenijih zemalja vidi zacetke „rad-nicke aristokratije" koja je sklona da kada osvoji politi-cku vlast, postane klasa novih gospodara. Marksova dik-tatura proletarijata bi se, po Bakunjinu, pretvorila u do-minaciju centralizovane vlasti radnickih predstavnika ko-j i bi , legitimisuci autoritetom znanja svoju vladavinu, u okviru „narodne drzave" reprodukovali „politicku pod-jarmljenost i ekonomsku eksploataciju masa".^' Videvsi u Marksovom „autor i tarnom komunizmu" plod german-ske drzavotvorne tradicije, Bakunjin smatra da je ta autoritarnost, pored Marksove sujete i ambicije, pret-postavka i njegovog shvatanja prirode i funkcije klasne svesti. Naime, po Bakunjinu, Marks tezi da empirijsku svest radnistva i njen emancipatorski sadrzaj zameni svojom socijalnom teorijom kao obaveznim sadrzajem spekulativnog pojma „klasne svesti". To je, za njega, primer doktrinarstva po kome se, polazeci od hegelijan-ske konstrukcije dolazenja do samosvesti, zavrsava u „apsolutnom znanju" naucnog socijalizma i zahtevu za institucionalizovan primat u Internacionali. Suprotstav-Ijajuci se Marksu, Bakunjin tvrdi da nauka kao „aps-trakcija" ne moze obuhvatiti sve bogatstvo „zivota", te stoga nijedna socijalna teorija (ukljucujuci i anarhisticku) ne moze bi t i nametnuta radnickom pokretu kao jedina i

2) M. Bakunjin, .,Pismo casopisu ,Sloboda' ", Vidici, Beograd, 1982, br. 5, str. 21.

262

konacna istina. Teorija moze i treba da samo artikulise revolucionarni spontanitet masa pa, sledstveno tome, u Internacionali se ne moze prihvatit i nametanje univer-zalno vazece teorije obavezne za sve nje'ne sekcije bez obzira koliko ona odgovarala teznjama odredenog (npr., nemackog) radnickog pokreta.

Mada je Bakunjin, u pismu Marksu 1868. godine, isti-cao da „ne zna za drugo drustvo, drugu sredinu, osim sveta radnika"^', on je pod „svetom radnika" podrazume-vao ne samo industrijski proletarijat vec i sve ono sto je sadrzano u pojmu „naroda" kada se iz njega iskljuce krupni posednici i pripadnici drzavnog aparata. Odre-divsi „proletari jat" kao „masu", a ne kao „klasu", Baku­njin istice da: (a) taj pojam obuhvata, osim industrijskog radnistva, i sve eksploatisane i od drzave ugnjetavane slojeve — seljastvo, pre svega; i (b) da nema jedinstvene „klasne svesti" koja bi se toj „masi" nametala (u formi „nauke") i zamenila spontanu, revolucionarnu „strast za slobodom". Tek takvo odredenje subjekta revolucije omo-gucava Bakunjinu da govori o „slovenskom proletarija-tu" i da, oslanjajuci se na tradiciju seljackih ustanaka i sveopstu bedu masa, vidi mogucnost radikalne revolucije u nerazvijenim zemljama u kojima taj proletarijat ima slobodarsku „strast" protiv svake forme drzavnosti.

Za nasu temu znacajna je posledica Marksove teze o ekonomskim pretpostavkama revolucije: u industrijski nerazvijenim zemljama ne moze b i t i , u pravom smislu, „radikalne socijalne revolucije". Otuda se celokupni „isto-cni marksizam" suocavao sa problemom uskladivanja sopstvenog revolucionarnog opredeljenja (volje) sa Mark­sovom teorijom revolucije i socijalnom stvamoscu zema­lja u kojima radnicka klasa (ni kao „klasa po sebi") ne zauzima „znacajno mesto u masi naroda". Za Marksa su Engleska, Francuska i Nemacka (kao olicenje razvijene industrije, socijalisticke tradicije i teorije) istorijska po-zornica buduce revolucije — nerazvijeni svet ostaje u tami istorije i moze bi t i revolucionisan tek „post festum", ukljucivanjem u novostvorenu civilizaciju. Ruralna dru-

3) Cit. prema: N. Pirumova, Bakunjin, „ 0 . Kersovani", Rijeka, 1975, str. 202.

263

§tva i ruska despotija ne samo da ne mogu b i t i „ r o d n o mesto" l judske emancipacije vec, kao saveznici ek sp lo a ta torsk ih klasa Zapada, predstavl ja ju opasnost za revo-l u c i j u . Analiza uloge Slovena u zbivanj ima iz 1848. go-dine treba da po tk rep i taj stav k o j i se f o r m i r a u teor i j -skom konteks tu pr ihvatanja hegelijanske podele na „is to-r i j ske" i „ n e i s t o r i j s k e " narode. Naime, ako „ r a d " Hege-lovog „ s v e t s k o g duha" zamenimo c iv i l i zac i j sk im u c i n k o m kapital-odnosa, onda klasna diferenci jaci ja unuta r poje-d i n i h drustava lako b iva (na g lobalnom svetskom planu) zamenjena raz l ikovanjem „ r e v o l u c i o n a r n i h " i „ k o n t r a -revo luc ionarn ih" naroda. „ S l o v e n s k i zeml jo radn ick i i pas-t i r s k i n a r o d i " (Marks) su svrstani u ovu d rugu grupu, a n j ihova uloga 1848. treba da opravda takvo svrstavanje.

Na ovom mestu je Bakunj inova k r i t i k a ideje „drzav-nog k o m u n i z m a " pojacana razmatranjem posledica koje b i ostvarenje te ideje ima lo na medunarodnom planu. Nainie, ako se u „ n a r o d n o j d rzav i " pod d i k t a t u r o m pro-letar i ja ta k r i j e „ . . . despotizam manj ine ko ja upravlja"" ' , onda ta manj ina moze tezi t i p ros i ren ju svoje vladavine i na cele „ n e i s t o r i j s k e " narode. „Ako pogledamo na taj p rob lem s nacionalnog gledista, onda, recimo, da ce Sla-veni postat i za Nemce, . . . u odnosu na pobedonosni ne-macki p ro le ta r i ja t , is to t akv i robovi kakv i su nemacki prole ter i u odnosu na svoju burzoaz i ju" (DiA, str. 168). U torn konteks tu B a k u n j i n optuzuje Marksa kao ideologa pangermanizma.

K r i t i c k i stav prema M a r k s u ni je sprecavao Bakun j i -na da istakne njegove teori jske i prakt icne zasluge za medunarodni rad'nicki pokre t (v. DiA, str. 134—135). S druge strane, Marks i Engels su odr ica l i svaku vrednost Bakunj inovo j anarhis t ickoj t e o r i j i smatra juci je izrazom nezrelosti jednog dela radnickog pokreta i sredstvom za-dovoljenja B a k u n j i n o v i h l i c n i h ambic i ja . „ A n a r h i j a je svakako u njegovoj glavi , u k o j o j i m a mesta samo za j ednu jasnu ide ju : da ona m o r a da igra p r v u v i o l i n u " —

") M . Bakunjin, „Drzavnost i anarhija", Drzava i sloboda, Glo­bus, Zagreb (u daljem tekstu: DiA, uz oznaku stranice), 1980, str. 169.

264

pisao je Marks o B a k u n j i n u u j ednom p i smu Engelsu iz 1869. godine.^' Jacanje Bakunj inovog ut icaja u Internacio-nal i je , za oboj icu , predstavljalo p re tn ju njene „rusif i -kacije", t j . opasnost od konfuzne ideologije deklasiranih intelektualaca k o j i su f o r m i r a n i u po l i t i cko j t r a d i c i j i „ p a s t i r s k i h i zeml jo radn ick ih naroda". Marksova tv rdn ja da „ . . . gospodin B a k u n j i n hoce da uzme r adn i ck i pokre t pod rusko vodstvo" (P, str. 160) navela je Engelsa da, u os t roj f o r m i , postavi pi tanje: „ . . . da l i je nama zapad-njacima uopste moguce da sa t o m panslavis t ickom fuka-r o m ikako saradujemo dokle t i subjekt i p r i d i k u j u svoje slovensko gospodstvo . . . ? (P, str. 179). Pr ihvata juci u logu predstavnika Ruske sekcije u Generalnom vecu Internacionale, Marks istice da „ . . . g lavni zadatak Rus­ke sekcije jeste da rade za Pol jsku (to jest, da oslobode E v r o p u svog vlas t i tog susedstva)" (P, str. 333). Istovre-meno, on Bakunj ina , k o j i se celog zivota zalagao za oslo-bodenje Poljske, smatra juci da je ono preduslov i p r v i korak pada ruskog carizma, naziva „ p a n s l o v e n o m " i „ m o s k o v s k o m s tokom"! (P, str. 346). * >•

Optuzbom za „ p a n s l a v i z a m " Marks negira postoja-nje Bakunj inove pol i t icke evolucije, svodi „ a n a r h i z a m " na j ednu va r i j an tu Bakunj inovog stava iz 1848. godine. A l i , ako i p r i h v a t i m o t u tezu, ostaje cinjenica da Baku-nj inov stav n i 1848. godine ni je b io „ p a n s l a v i s t i c k i " u o n o m smislu u k o m to Marks i Engels sugerisu. Naime, oni neopravdano izjednacuju „ p a n s l a v i z a m " i „s loveno-f i l s tvo" , j a r samo slavenofil i , u svojoj opi jenost i t radici-j o m i ve rom u nadmocnost slovenskih nad zapadnim fo rmama drustvenog zivota, „ . . . p r i d i k u j u svoje sloven­sko gospodstvo". B a k u n j i n nikada, pa n i 1848, ni je b io slavenofil , j e r salvenofilstvo pretpostavl ja dominac i ju pravoslavlja i ruskog carizma u slovenskoj zajednici na­roda. Obe te pretpostavke B a k u n j i n je energ'cno odbaci-vao i na Kongresu u Pragu, gde se, kao clan Poljske sek­cije i j ed in i p r i su tn i Rus, zalagao za demokra t sku federa-c i j u slovenskih naroda koja moze nastati j ed ino ruse-njem ruskog i aus t r i j skog carstva.

5) Marks—Engels, Prepisfca, tom 4, Kul tura , Beograd, 1960, ' str. 263 (u daljem tekstu: P, uz oznaku stranice).

265

Srbi u Cirihu — podela na „bakunjiniste" i „svetozarevce" >

Predlozeni pokusaj rekonstrukcije jednog teorijskog aspekta polemike Marks—Bakunjin sa stanovista kon-sekvenci koje je ona mogla imati za revolucionarne po-krete „neistorijskih", slovenskih naroda navodi nas na zakljucak da je srpskim socijalistima okupljenim u Ciri­hu Bakunjinov stav bio blizi i prihvatl j ivi j i . Al i , oni su se, kao neposredni svedoci sukoba u Internacionali, raz-licito opredeljivali, te su, u okviru svoje male grupe, reprodukovali podelu na pristalice i protivnike Baku-njina.

Prva generacija srpskih studenata, na celu sa Sveto-zarom Markovicem (N. Pasic, P. Velimirovic, M . Rakic, VI . Ljotic), bila je sklonija Marksu nego Bakunjinu. Pre-sudnu ulogu u formiranju takvog stava je imao Sv. Mar­kovic kao, nesumnjivo, najveci autoritet medu srpskim socijalistima. Dosavsi 1869. godine u Svajcarsku iz Ru-sije, u kojoj je pod uticajem Cemisevskog radikalizovao svoj mladalacki liberalizam u socijalistickom pravcu, Markovic je u Cirihu zatekao brojnu „rusku kolo'niju". Ruski studenti i emigranti su se posle okupljanja oko Bakunjina i pokretanja casopisa „Narodnoe delo", c i j i je prvi broj uredio Bakunjin (1868), ubrzo podelili u dve sukobljene grupe. Bakunjin je napustio 2enevu i posve-tio se anarhistickoj propagandi medu svajcarskim rad-nicima (Jurska federacija) kao i konspirativnim plano-vima sa Necajevim, a casopis je presao u ruke Nikolaja Utina i ubrzo postao stozer okupljanja Bakunjinovih pro-tivnika. Pristalica Cemisevskog i glavni Marksov oslonac medu ruskim emigrantima, N . Utin je, po Meringu, bio ..intrigant" koj i je, uz sav svoj „marksizam", zavrsio kao carski ratni liferant (u Rusko-turskom ratu 1877). '̂ To sto su se Rusi okupljeni oko „Narodnog dela" smatrali ucenicima Cemisevskog, svakako je uticalo na Markovi-cevo priblizavanje toj grupi, koja se kasnije (1870) orga-nizovala kao Ruska sekcija Internacionale. Istina, Mar­kovic je istovremeno pokusao da uspostavi saradnju sa

6) F . Mering, Karl Marks, Kultura, Beograd, 1958, str. 423.

266

Bakunjinom (preko P. Velimirovica i M. Hrvacanina, ko­je je slao u Lokarno), ali do dogovora o zajednickoj ,,socijalistickoj akciji medu Slovenima" nije doslo.'^' Po-stavsi „agent korespondent za Srbiju i srpske zemlje" Marksu naklonjene Ruske sekcije, Markovic je, posredno, odredio svoje mesto u sukobu Marksa i Bakunjina. Pre svog povratka u Srbiju, Markovic je kao korespondent Ruske sekcije objavio u „Narodnom delu" clanak „Poli-t icki i ekonomski polozaj radnickog staleza u Srbij i", u kojem je istakao da stavovi Internacionale predstavljaju istinski odgovor na probleme organizacije i razvoja rad­nickog pokreta u Srbiji . Vec 1871. godine VI . Ljotic, je-dan od „Cirizana", preveo je i objavio u listu „Pancevac" Komunisticki manifest. Ne ulazeci u sve dimenzije kom-pleksnog problem recepcije Marksa kod prve generacije srpskih studenata socijalista okupljenih oko Sv. Marko-vica, naznacicemo neke momenta koj i su, po nasem mis-Ijenju, b i l i vazni za njihovo priklanjanje Marksu, a ne Bakunjinu.

Pre svega, na Sv. Markovica je uticao „strogo naucni karakter kriticko-istoricne skole, kojoj je glava K. Mar­ks".^' Ne treba zaboraviti da su srpski socijalisti formi-rani u krugu liberalnog pokreta i da su sa njime delili neogranicenu vem u nauku i njenu dmstvenu mod. Toj veri, koja pretpostavlja postojanje dmstvenih zakonito-sti koje, saznate od (privremene) manjine, „opredeljuju celj i put razvitka" dmstva, vise je imponovala naucnost Marksove misli nego Bakunjinovo eshatolosko pozivanje na revolucionarni entuzijazam masa. Bakunjin je, ma ko-liko delio njemu savremeno pozitivisticko obozavanje pri-rodnih nauka, svojom kr i t ikom „doktr inarstva" odbacio mogucnost „naucnog" uredenja di^stvenih odnosa (jer ono zavrsava u „diktaturi inteligencije") u korist teze o spontanom uspostavljanju identiteta slobode i samoorga-nizovanja naroda. Jedna od osnovnih Markovicevih pri-

7) J . Skerlic, Svetozar Markovic, Napredak, Beograd, 1922, I I izd., str. 78/9 (u daljem tekstu: Sk, uz oznaku stranice). Ova knjiga sadrzi najviSe podataka o srpskim „bakunjinistima", na koje se svi kasniji pisci pozivaju.

8) Sv. Markovic, Sabrani spisi, torn IV, Kultura, Beograd, 1965, str. 142 (u daljem tekstu: SS, uz oznaku stranice).

267

medaba anarhizmu se odnosila na njegovu nedovoljnu naucnu zasnovanost: Bakunjin ostavlja „ . .. .prirodnom toku stvari', ,narodnim instinktima' i drugim nejasnim i nepoznatim pokretacima da izvrse socijalnu revoluciju" (SS, str. 413). Za Markovica je sasvim neprihvatljivo anar- histicko negiranje potrebe da se ,,na osnovu nauke", posle rusenja postojecih institucija, „ . . . trazi drugo za- konito i uredeno stanje" (SS, str. 413). Za njega je sukob Marks—Bakunjin imao, pre svega, znacenje sukoba „na- uke" i ,,direktne akcije", i u tom kontekstu treba traziti razloge njegovog opredeljivanja. Potvrdu za ovakvo tu- macenje mozemo naci i u secanjima njegovog sledbe- nika Jovana 2ujovica, koji je, iako pripadnik druge, mlade generacije srpskih studenata u Cirihu, bio kao ,,sve- tozarevac" protiv bakunjinisticke" vecine. Naime, 2u- jovic u svom clanku napisanom povodom pedesetogodis- njice smrti Sv. Markovica istice ,,omalovazavanje i odri- canje nauke" od strane Bakunjina i njegovih pristalica kao osnovni razlog svog udaljavanja od njih.^' Suprotstav-. Ijajuci se „bakunjinistickom" uverenju „ . . . da je potreb- na samo ziva, odlucna, neka ,direktna akcija', a ne propa­ ganda nacela i nekih znanja, a i neka organizacija nove vlasti.. . " (Isto, str. 10), 2ujovic se poziva na Sv. Mar­ kovica. Ipak, iz same cinjenice Markovicevog organizacionog vezivanja za Rusku sekciju, ciji je predstavnik u Gene­ ralnom vecu bio sam Marks, kao i iz njegove ocene na- ucne superiornosti Marksove misli spram Bakunjinove, ne sledi da je on bio ,,marksista" u danasnjem znacenju te reci. Ukorenjen u stvarnost „Srbije na istoku", Mar­ kovic je bio svestan cinjenice da prihvatanje Marksove teorije kao otkrica univerzalno vazecih zakona razvoja ljudskog drustva stavlja njega i druge srpske socijaliste pred frustrirajuci uvid u nemogucnost radikalne revolu­ cije u drustvima poput Srbije. Otuda on, naglasavajuci naucnost Marksove analize, istice da su ,,. .. zakoni sto su tamo postavijeni kao zakoni ekonomskog razvitka onog (zapadnokapitalistickog — prim. M. S.) drustva

9) J. Zujovic, Vticaj Svetozara Markovica na skolsku omladi- nu, izdanje casopisa „Bul<;tinje", Svetlost, Beograd, 1925, str. 10.

268

zaista tacni" i, ujedno, tvrdi da „ ... to nisu zakoni cove- canskog drustva uopste" (SS, str. 144). Kako je, po Mar- kovicevim recima, u Srbiji „ ... na§ zadatak ne da uni- stimo kapitalisticko gazdinstvo, koje u stvari ne postoji, vec da malu patrijarhalnu svojinu preobratimo u zajed- nicku i da tako preskocimo jednu istorijsku epohu raz- vica — epohu kapitalistickog gazdinstva" (prema: Sk, str. 157), onda, uz sve uvazavanje naucnosti Marksove teorije i njene adekvatnosti za revolucionisan je zapadno- kapitalistickih drustava, ne moze biti reci o direktnoj primeni te teorije kao politickog programa u Srbiji. Sa tog stanovista Marksova misao je znacajna, pre svega, kao: (a) naucno utemeljenje komunistickog ideala i (b) upozorenje na „purgatorijum kapitalisticke proizvodnje" kroz koji, nuzno, moraju proci nerazvijene zemlje poput Srbije ako se odluce za put kapitalistickog razvoja. Po- mi'njanje „odluke" implicira mogucnost izbegavanja ,.ka­ pitalistickog razvoja. Pominjanje ,,odluke" implicira mo­ gucnost izbegavanja ..kapitalistickog purgatorijuma", tj. mogucnost ostvarenja komunistickog ideala na osnovu pretkapitalistickih formi svojine i tradicije slovenskog sela. Kako je ruska socijalisticka misao stajala pred istim problemom mogucnosti i nacina ostvarenja ..isto- rijskog skoka". jasna je njena podsticajnost za Marko­ vica (Cernisevski, Lavrov). Uveren da je uvodenje zajednicke svojine ,,nacelo i celj jedna ista za sve narode". Markovic smatra da na- cini ostvarenja tog cilja ,,mogu i moraju biti razliciti".^"' Drugim recima, moguce je ekonomsku zaostalost pretka- iitalistickih drustava pretvoriti u prednost direktnog pre- askau najvisi stupanj civilizacijskog razvoja, koji je oli- cen u komunistickom idealu. Podrazumeva se, pri tome, da subjekt revolucije nije iskljucivo industrijski proleta­ rijat, i u tome je Markovicev stav identican sa Bakunji- novim. To, kao i srodnost Markovicevog odredenja soci­ jalizma kao „nove drustvene sisteme" sa anarhistickim idejama federalizma i samouprave moze nas navesti na tezu o njegovom ..neosvescenom" anarhizmu. Zato treba

10) s. Marliovic, Nacela narodne ekonomije, sv. II, Beograd, 1975, str. 125.

269

istaci da su te ideje prisutne i u celokupnoj narodnjackoj i socijalistickoj misli Rusije 19. veka. Pa i u okviru srp­ skog liberalnog pokreta, kome je Markovic jos krajem 60-ih godina pripadao, nailazimo na afirmaciju ideje lo- kalne i okruzne samouprave (naravno, bez zalaganja za zajednicko vlasnistvo) kao reakciju na drzavno-centrali- sticki apsolutizam olicen u knezu i birokratiji. Uostalom, Prudonov anarhizam Markovic smatra ,,.. . najlogicnijim razvitkom demokratske ideje o privatnoj svojini" (SS, str. 385), jer u sitnoj svojini vidi ekonomski osnov novog drustva te mu odrice i sam socijalisticki karakter. Istina, u kritici Bakunjina Markovic ne odbacuje njegovu viziju novog drustva, jer smatra da se anarhisti-bakunjinisti ,,.. . u nacelu slazu sa socijalistima sto se tice drustvene orga­ nizacije" (SS, str. 413), vec, pre svega, njegovu teoriju revolucije kao puta ostvarenja svima „zajednicke celji". Osnovna primedba upucena Bakunjinu je da on identi­ fikuje „socijalnu revoluciju", koja je dug i slozen pro- ces preobrazaja osnova drustvenog ustrojstva, sa aktom „socijalne likvidacije" kao pocetnim, nasilnim delom re­ volucije. Teza o neposrednom ostvarenju anarhistickog ideala u samom revolucionarnom prevratu, tj. teza kojom se negira potreba ,,prelaznih" oblika drustvene organiza­ cije (sto je „differentia specifica" anarhizma prema marksizmu) je za Markovica „suplja", „besmislena" i, „u praktici", neostvariva. Smatrajuci da za drustveni preobrazaj „ . .. treba dugacak, postupan razvitak; . .. or- ganizatorski rad celih narastaja; .. . umni, moralni razvi­ tak" (SS, str. 408), Markovic u anarhizmu vidi teoriju koja „ .. . ne obuhvata organizatorsku, pozitivnu stranu dru­ stvenog preobrazaja, nego se zadrzava na samom odrica- nju i rusenju" (SS, str. 414). Insistiranje na „socijalnoj likvidaciji" je narocito pogresno u drustvima koja nisu potpuno klasno raslojena (Srbija „male svojine" i „niske kulture"), kojima je potrebna pozitivno formulisana alter- nativa kapitalistickom putu razvoja od strane ,,. .. snazne pokretacke manjine koja ima poverenje naroda i koja je toliko snazna i sposobna da ume dati pravac narodnora pokretu, organizovati revoluciju i utvrditi stalan put dru- stvenom preobrazaju" (SS, str. 414). Pod tom manjinom ,,novih ljudi" Markovic ne podrazumeva konspirativne „tehnicare" socijalne likvidacije, vec snage koje, u dugo-

270

trajnom prosvetiteljskom procesu „umnog i moralnog razvitka naroda", sire socijalisticku svest u srpskom se- Ijastvu oslanjajuci se na njihovu tradiciju zajednickog poseda i rada.

Teskoce Markovicevog koncepta, koje, u krajnjoj li- niji, proizlaze iz nedovoljno reflektovanog problema mo­ gucnosti i pretpostavki „istorijskog skoka", vidljive su u razvoju obe frakcije njegovih nastavljaca. S jedne strane, radikalski pokret pokazuje da politicka efikasnost orga- nizovane manjine biva, logikom real-politike, pracena zaboravom sopstvenog ideoloskog polazista — socijalis­ ticke „zajednicke celji". S druge strane, sudbina doktri- narno-socijalistickih Markovicevih nastavljaca (oko M. Cenica) pokazuje da se vernost cilju u ondasnjem socijal­ nom miljeu Srbije placala politickom marginalizacijom. Ali, i bez daljeg i detaljnijeg razmatranja Markovice­

vog ucenja i njegove kasnije istorijske sudbine, mozemo zakljuciti da je ono, kao i autoritet njegove licnosti, bilo brana jacanju Bakunjinovog uticaja na prve srpske soci­jaliste. Tek odlaskom Markovica iz Svajcarske, mlada ge­neracija srpskih studenata pada pod Bakunjinov uticaj i formira „bakunjinisticku" Slovensku sekciju Internacio­nale i Srpsku socijalisticku partiju.

Srpski „bakunjinisti" — Slovenska sekcija i Srpska socijalisticka partija U vreme kada se Sv. Markovic vraca u Srbiju, javno se manifestuje sukob izmedu Bakunjinovih i Marksovih pristalica u Internacionali. Upravo u Svajcarskoj, na kon­ gresu u La So de Fonu 4. 4. 1870, dolazi do rascepa Ro- manske federacije. Marks i Bakunjin su tezili da, svaki za sebe, obezbede vecinu u okviru Medunarodnog udru- zenja. Posto je novostvorena Ruska sekcija, na celu sa N. Utinom, podrzavala Marksa, Bakunjin je nameravao da okupi svoje slovenske pristalice i da ih organizuje u Slovensku sekciju, koja bi onda bila, u okviru Interna­ cionale, protivteza njemu neprijateljskoj Ruskoj sekciji. Marks je u pismu H. Jungu, 19. 10. 1871, od N. Utina trazio informacije o pripremama za os'nivanje bakunjinisticke Slovenske sekcije navodeci i ime srpskog studenta Ma-

271

nojla Hrvacanina („Enianuel Ervacanych") kao jednog od inicijatora njenog osnivanja (MED, tom 40, str. 264). Manojlo Hrvacanin je najvise od svih srpskih stii- denata u Cirihu saradivao sa Bakunjinom, i ta saradnja je doprinela da danas on, kao „anarhista", bude zabo- ravljeni, „neznani socijalista"."' Roden je 1849. u Dubici (granica Bosne i Hrvatske), u porodici bogatog i obra- zovanog trgovca. Skolovao se u novosadskoj Gimnaziji u politizovanoj atmosferi stvaranja Ujedinjene omladine. Zapocevsi studije medicine u Minhenu, 1870. godine pre- lazi u Cirih, gde se upisuje na Filozofski fakultet. Tu se povezuje sa Bakunjinom i Jurskom federacijom. Ucestvo- vao je na kongresu te federacije u Loklu (maj 1872) i bo- ravio kod Bakunjina u Lokarnu (od 13. 2. do 16. 5. 1872). Pocetkom leta 1872. godine Bakunjin je presao u Cirih i nastanio se kod Hrvacanina. Zajedno sa nekoliko Rusa i Ceha, uz ucesce srpskih studenata (R. Danic, D. Mijato- vic, T. Stojanovic — ne postoje potpuni podaci), osnovali su 7. jula Slovensku sekciju, koja je, prihvatajuci kritiku Generalnog veca formulisanu od strane Jurske federacije, trebalo da, uz italijanske i spanske sekcije, pomogne Bakunjinu u borbi protiv „autoritarnog komunizma". Ali, ta sekcija nije primljena u sastav Internacionale, jer je Generalno vece postojanje Ruske sekcije iskoristilo kao argument za neprihvatanje jos i jedne, paralelne, Sloven­ ske sekcije. Odbijanjem prijema Slovenske sekcije kao i razresenjem sukoba Marks—Bakunjin na Haskom kon­ gresu (septembra 1872) jedan od glavnih motiva za njeno organizovanje pokazao se izlisnim. Drugi motiv, Bakunji­ novo uverenje da ta sekcija moze biti „tvrdo jezgro" u neposredno ocekivanim revolucijama slovenskih naroda, zahtevao je prakticnu potvrdu. U tu svrhu trebalo je, pored internacionalne Slovenske sekcije, organizovati i partiju koja bi u samoj Srbiji bila jezgro buduce „soci- jalisticke akcije". Vec ranije, srpski studenti u Cirihu su bili, prema secanju Ljubice Ljotic'^', organizovani u neku

in'iq«9^ ' socijalist Hrvacanin", Nase teme, Zagreb 1M982. Ovo je jedini nama poznati rad posvecen delu i z votu M' i2?rdi'. f̂°f«ff.'5%P°datke navodimo prema njemu,

verz^tetS b^btiot£%?oS^^^^ "'̂̂^"^

272

vrstu socijalisticke grupe koja je, u nameri da izdaje socijalisticku literaturu na srpskom jeziku, zajednickim sredstvima kupila stamparsku masinu. Sada je, uporedo sa osnivanjem Slovenske sekcije, ta grupa, uz ucesce de-legata iz zemlje (Sv. Markovic), odrzala u Cirihu kongres na kome se konstituisala kao Srpska socijalisticka par­tija. Osnivackom kongresu te, danas zaboravljene i retko pominjanepartije je, prema Skerlicu, prisustvovao i Baku­njin. Pod njegovim uticajem kongres je doneo Program, u kojem su naznaceni teorijski pogledi i prakticki zadaci srpskih socijalista.

Teorijski deo Programa sadrzi pojednostavljeno izla-ganje anarhistickc kritike gradanskog drustva i, njemu suprotstavljenog, ideala anarhije. Srpski socijalisti se zalazu „ .. . da drzava nestane, a na mesto nje stupi fede­racija slobodnih opstina na osnovu slobodnog dogo­vora; .. . da se privatna svojina i produkcija zamenjuje zajednickom svojinom i proizvodnjom".^^' Oni isticu kljucnu ulogu opstine u buducem drustvu, u kome bi ona bila osnovna celija federalnog ustrojstva, vlasnik sred-stava za proizvodnju i zamena za gradanski tip porodice. Drzava je „tajno organizovano drustvo protiv naroda" (Sk, str. 82) i 'namesto nje dolaze opstina i savez opstina koje su nehijerarhizovane, samoupravne zajednice. Prin-cip konkurencije, kao osnov postojeceg privrednog i drustvenog zivota, bice u novom drustvu zamenjen prin-cipom solidarnosti i saradnje — kako izmedu ljudi u lo-kalnim zajednicama tako i u medusobnom odnosu tih zajednica.

U drugom delu Programa istaknuti su zadaci srpskih socijalista „s obzirom na istorijske uslove u kojima se nalazi srpski narod" i s obzirom na programski cilj — „oslobodenje srpskog naroda od socijalnog ropstva" (Sk, str. 84). U Programu se podrazumeva primat socijalnog nad nacionalnim oslobodenjem i ujedinjenjem — soci­ jalna revolucija balkanskih naroda ukida nacionalni pro­ blem stvaranjem slobodnog, bezdrzavnog saveza svih na-

13) J. Skerlic, Nav. delo, str. 82. (Skerlic je u ^^ojoj knjizi pre-stampao ceo Program. On je objavljen i u casopisu „Zivot , Beo­grad, 10/1906.

273

roda Balkana. Time se odbacuje liberalni koncept rese- nja „srpskog pitanja", koji pociva na isticanju pije- montske uloge srpske drzave koja, i kada je daleko od ideala evropskog liberalizma, predstavlja jedino sredstvo ostvarenja primarnog istorijskog cilja — ujedinjenja srpskog naroda. Kao prepreka paoanju u nacionalnu real- -politiku je u Programu istaknuta zabrana da partija stupa u takticke saveze sa nesocijalistickim strankama (Sk, str. 84). Ostali clanovi Programa su posveceni uputstvima za propagandnu aktivnost socijalista. Osim uobicajenog isti- canja vaznosti propagandnog rada sa omladinom, formu- lisan je i „narodnjacki" zahtev neposredne veze sa ma- sama: svaki socijalista mora poznavati neki zanat i biti spreman da od svog rada zivi medu radnicima (cl. 6, a, b). Osnovni nedostatak ovog Programa je njegova aps- traktnost — nedostaje mu bilo kakva analiza srpskog drustva na kojoj bi bila utemeljena mogucnost ostvare­ nja radikalnih zahteva iz njegovog teorijskog dela. Za Sv. Markovica, coveka koji se i u knjizevnosti zalagao za „realni", na nauci zasnovani, „pravac", ova) Program je bio neprihvatljiv jer, sastavljen od ,,opstih mesta", nije ukazivao na sadrzaj i subjekte stvarne socijalisticke akci­ je u realnom drustvenom kontekstu Srbije. Ipak, on se nije na samom kongresu suprotstavio Bakunjinu i njego­ vim pristalicama, mada mu je bilo jasno da za radikali- zam i optimizam „Cirizana" u samoj Srbiji nema do- voljno osnova. Vec 5. 9. 1872. godine, Markovic u pismu N. Pasicu pise: „ ... ja priznajem jednu pogresku, a to je sto nisam odma odlucno ustao protiv Bakunjina i sto mu nisam kazao da se ne mesa u srpske stvari kad u njima nista ne razume. .. A ja to nisam ucinio prosto snebivajuci se pred autoritetom Bakunjina" (Sk, str. 86). Markoviceva uzdrzanost na samom kongresu je samo za kratko odlozila otvoren rascep medu srpskim socijalisti­ ma u Cirihu. Neposredno nakon kongresa, „bakunjinis- ticka" vecina je iskljucila Sv. Markovica iz novoosnovane partije, a na njegovu stranu su, od mladih „Cirizana", stall P. Todorovic, J. Zujovic i sestre Ninkovic. Povrat- kom u domovinu Markovic zapocinje, izvan emigrantskih i studentskih kruzoka, rad na stvaranju jednog sirokog narodnog pokreta u samoj Srbiji („Radenik", „Javnost").

274

„Bakunjinisti" su u Cirihu preuzeli stampariju, kup-Ijenu pre rascepa sredstvima celokupne srpske socijalis­ticke grupe, i stampali dve brosure koje su, tajno, ras-turali u Srbiji.''" To je, koliko znamo, jedino sto je uci-njeno za ostvarenje Programa prve Socijalisticke partije u Srba.'^' Vec u toku 1873. godine „bakunjinisti" napus-taju Cirih, ali ne nastavljaju nikakvu anarhisticku propa-gandu i delatnost u domovini. Tako, na primer, M. Hrva­canin se posle povratka u Dubicu angazuje, kao poslanik, u radu Srpskog crkvenog sabora u Sremskim Karlovcima na prosvetno-kulturnim problemima Srba u Hrvatskoj. Istina, on 1875. ucestvuje u pripremi i vodenju Bosan-skog ustanka, i to, kao i ucesce drugih srpskih socija­lista (V. Pelagic, VI. Ljotic, T. Milojevic) i inostranih do-brovoljaca, otvara problem anarhistickog (ili, sire, soci-jalistickog) uticaja na Bosansko-hercegovacki ustanak. Slozenost tog ustanka — njegov nacionalnooslobodilacki, pa i verski karakter, uloga velikih sila, uloga Srbije i dinasticki sukobi, ltd. — ne moze se izgubiti iz vida i neopravdano redukovati isticanjem njegovog socijalnog karaktera, bez obzira na ucesce socijalizmu i anarhizmu naklonjenih dobrovoljaca i njihove projekte novog drus­tva na, vekoVnom feudalizmom odredenom, bosansko-her-cegovackom tlu. Svakako da su dobrovoljci, poput Sazina (Arman Ross) i Stepnjaka, ocekivali da ce doprineti pre-rastanju nacionalnooslobodilacke borbe hercegovackih se-Ijaka u socijalnu revoluciju koja ce se prosiriti na ceo Balkan.^^' Ali, skepticizam jednog Lavrova, koji je sum-njao u mogucnost transcendiranja nacionalnog i verskog karaktera ustanka, pokazao se mnogo realisticnijim od

I*' To su brosure stampane bez oznake mesta izdanja i imena prevodilaca: 1) Engelson, Sta je drzava, i 2) Cetiri clanka, zbornik koji sadrzi Bakunjinov clanak „Organizacija Internacionale" i tek-stove Lasala, Mirtova i Konsiderana. Simptomaticno za teorijsku samosvest srpskih „bakunjinista" — spajanje Bakunjina i Lasala!

15) Ako izuzmemo prakticni angazman -— tuCu sa N. Utinom i policijom (prilikom pokusaja spasavanja Necajeva). Vidi: F. IVTering, Nav. delo, str. 469, i W. D. McClellan,, Zbornik Ujedinjena omladina srpska. N. Sad, 1968, str. .384—389.

16) Vidi: J. Jovanovic, „Ucesce ruskih dobrovoljaca u Hercego-vackom ustanku 1875—1878", Zbornik povodom 100-godisnjice ustanka, Sarajevo, tom III.

275

projekata (domace i internacionalne) socijalisticke struie Hercegovackog ustankaJ^' .. , . . .r.-., ., , . , . ,,

Na kraju prikaza i rekonstrukcije oskudnih isto- rijskih podataka o srpskim „bakunjinistima" neophodno je postaviti pitanje karaktera njihovog opredeljivanja za Bakunjina u, prethodno izlozenom, internacionalnom i nacionalnom sukobu unutar socijalistickog pokreta. Po­ sto je nase interesovanje vezano za recepciju anarhistickc teorije u okviru srpske socijalisticke misli, nuzno se na- mece pitanje: Koliko je „bakunjinizam" 70-tih godina proslog veka bio plod razumevanja i prihvatanja Baku­ njinove socijalne teorije, a koliko je bio posledica dru­ gih, za samu teoriju spoljasnjih, okolnosti? Dakle, nije rec, pre svega, o njegovoj vrednosti spram alternativnog, „svetozarskog" pokreta, vec o problemu njegovog, zaista, anarhistickog karaktera. U odgovoru na postavijeno pitanje treba imati u vidu da su sumnju u poznavanje anarhistickc teorije od strane srpskih „bakunjinista" izrazavali i ucesnici u sporovima 70-ih godina. Sv. Markovic je isticao da ,,celu Bakunji- novu teoriju ne zna nijedan ciriski Srbin" (Sk, str. 85). I Z. Rali-Arbore, Bakunjinov sledbenik i ucesnik osni­ vanja Slovenske sekcije, istice da „vecina clanova te sek­ cije nije bila svesna zasto je trebalo osnivati sekciju, a jos manje razume njene principe".'^' Zanimljivo je da Bakunjin, odgovarajuci na slicnu Ralijevu ocenu anar­ hizma srpskih studenata, pise da je vazna njihova hrab- rost i revolucionarna odlucnost, a ne to sto „nisu usvo- jili nas program i nisu cvrsti u principima", jer: „Zar je malo takvih medu nama?"^^' Bakunjinov odnos prema na- sim „Cirizanima" je odreden njihovom potencijalnom po-

nn.lZ zanimljiv Pelagicev programski spis Projekt jednog Bosanca.. kao 1 sam Pelagic, ostaju izvan ovog rada „. ^- «ali-Arbore, „Iz molh vospominanij o M. A Bakunine" Mtnuvste godi, 1908, str. 307. odKunme , str. r87-189^''^"'^'' ^' ^""P'^' socijalisti 19. veka, tom II,

276

litickom korisnoscu: „ ... treba se koristiti tim materija-lom koji nam se nasao pri ruci u Cirihu", a ne zahtevati od njih, ako mogu da pomognu „nasoj slovenskoj stvari", jos i razumevanje anarhistickc teorije. Za njega je bitno da spreci uticaj ,,nemackih etatista" (preko Sv. Marko­vica) na srpske studente, a njihovo „razumevanje princi-pa" moze biti odlozeno i za kasnije.

S druge strane, treba imati u vidu da je Bakunjin tek u poslednjim godinama svoga zivota, povukavsi se rezigniran pred nedostatkom „revolucionarne strasti" kod evropskih naroda, sistematicnije izlozio svoje anar-histicko stanoviste. Prirodno je da je on na srpske stu­dente delovao vise kao revolucionar nego kao socijalni teoreticar. Covek cudesne biografije: plemic-buntovnik, borac sa barikada, zatvorenik i prognanik, sjajan govor-nik — Bakunjin je primer revolucioname harizme. Va-zan elemenat te harizme za Srbe je bio i njegov ugled borca za slobodu i preporod Slovena. I kasniji revolucio­narni (socijalni i nacionalni) pokreti mladih na ovom tlu, razvijajuci kult revolucionara, uzimaju Bakunjina za pri­mer .2°' Ozbiljniju teorijsku recepciju Bakunjinovog anar­hizma nalazimo tek pocetkom ovog veka u okviru srp­skog anarhosindikalizma.

Izostanak teorijske recepcije anarhizma kod srpskih „bakunjinista" uticao je da, sa povratkom u Srbiju i prestankom neposrednog kontakta sa Bakunjinom, ne ostane nista od njihove studentske radikalnosti. I sam Bakunjin, sa notom razocarenja i rezignacije, pominje „srpske dake" u svojoj Drzavnosti i anarhiji (1873) kao ilustrativan primer pogresnog razvoja, s pocetka radikal­nih, pokreta slovenske mladezi. „Posle povratka kuci, skolovani u inostranstvu, mladi Srbi zbog svojih obaveza prema vladi koja ih je vecinom za drzavni novae izdrza-vala u inozemstvu, a takode i stoga sto nikako ne mogu naci druga sredstva za zivot, moraju poci u cinovnike, postati clanovi jedine aristokracije koja postoji u zemlji, clanovi birokratske klase.. ." (DiA, str. 49). Stupanjem

20) Na primer — „Mlada Bosna"; V. Gacinovic je napisao Ba- kunjinovu biografiju a D, Hid je prevodio Bakunjina i Kropotkma, itd., sto je dalo povoda razmisljanju o „anarhizmu" mladobosanaca.

277

u „junacki gradanski z i vo t " studentska radikalnost biva pot isnuta . . logikom polozaja", te b ivs i bakun j in i s t i , uz pomoc neke „liberalne i l i cak demokratske l a z i " (DiA, str. 45), posta ju zagovornici nacionalne drzavnosti . Etab l i -ran i r ad ika l i , po B a k u n j i n u , rac ional i zu ju svoj polozaj pozivanjem na po t rebu nacionalnog u jed in jen ja i pije-mon t sku u logu Srbi je , ko ja zahteva pr ihvatanje njene drzavnost i . P r i tome i h ne opravdava to sto se zalazu za demokra tsku drzavu, a odbacuju is tocnjacku despo-t i j u k o j u i m nude s lav janof i l i , j e r za Bakun j ina j e svaka (pa i demokratska) drzava nepr i ja te l j slobode. Za stvar slobode je presudan izbor izmedu anarhi je i drzave, a ne i zmedu dva ob l ika (slovenskog i germanskog) drzav­nost i . Stav po kome za srpsk i narod p r i o r i t e t ima resa-vanje nacionalnog prob lema oslobodenja i ujedinjenja, a rad ika lna soci jalna revoluci ja odlaze se kao stvar bu-ducnost i , jeste za Bakun j ina reakcionara i luz i ja u c i jo j j e pozadini vera u nacionalno-drzavni m i t Dusanovog carstva.

Razocarenje „srpskim dac ima" i neka vrsta „socio-log i j e " revo luc ionarn ih inte lektualaca nerazvi jenih ze-mal ja zamagl ju ju k o d Bakun j ina prav i p rob l em — neop-hodnost problemat izovanja sopstvene teori je revoluci je u konteks tu stalno izneverenih ocekivanja. B a k u n j i n se n i -jednog t r enu tka ne p i t a o stvarnoj mogucnost i i putev ima ostvarenja anarhis t ickog ideala u ondasnjoj S rb i j i , pro-gramsk i i s t i cuc i da je, do dal jnjeg odlozeni, „slovenski p r e p o r o d " jed ino moguc u soci jalnoj revo luc i j i interna-cionalno povezanog pro le tar i ja ta (DiA, str. 44).

278

LENJ INOVO S H V A T A N J E D I K T A T U R E ! i > • v T i . ; , , . ( . PROLETAR IJATA

, • -J! , ! , • , , ; •.J-y.'^C:

L A S L O S E K E L J ( u r ' V .

U o k v i r i m a marks izma Druge internacionale i socijal-demokratskog par t i j skog grupisanja skrenuo j e p r v i h go-dina ovoga veka na sebe paznju V l a d i m i r I l j i c Len j in svo j im shvatanjem uloge i s t ruk ture radnicke par t i j e . Za raz l i ku od uobicajenog soci ja ldemokratskog shvatanja, po ko jem par t i j a kao masovna po l i t i cka organizacija p r i -vlaci clanstvo koje samo pasivno podrzava pa r t i j s ku ideo-log i ju , ovaj r u s k i soc i ja ldemokrat imao je na u m u stva-ranje par t i j e profes ionalnih revolucionara, takve kadrov-ske par t i j e ko ja je strogo hi jerarhizovana i centralizovana po uzoru na prusko-nemacku a r m i j u . Is to tako, za raz l iku od uobicajenog soci ja ldemokratskog shvatanja par t i j e kao demokratske reprezentacije interesa, Len j in je p a r t i j u shvatao kao ent i tet za sebe, k o j i stvara taj interes i na taj nacin postaje nosilac ob jekt ivnog povesnog uma. Na-kon 1917. godine i uspesnog osvajanja po l i t i cke v last i od strane bol jsevickog k r i l a ruske soci ja ldemokrat i je , Len j in je nastavio sistematsku rev i z i ju soci ja ldemokratske ide-ologije i teor i jskog korpusa marks izma Druge internaci­onale. Naime, iz uobicajenog soci ja ldemokratskog shva­tanja proizlazi lo je , imp l i c i tno i l i ekspl ic i tno, pr ihvatanje moderne reprezentativne drzave i n j en ih ins t i tuc i j a : p lu-ral izma, par lamenta, reprezentacije i demokratske proce­dure zasnovane na pravnoj i po l i t i cko j j ednakost i sv ih gradana. Medu t im , Lenj inova f rakc i ja i kasnije pa r t i j a

•> videle su u moderno j reprezentativnoj drzavi samo puko

27P