BAKUNJIN I SRPSKI SOCIJALISTI SEDAMDESETIH GODINA PROSLOG VEKA

MILAN SUBOTIC

Uvod Poslednjih godina smo svedoci povecanog intereso- vanja za anarhizam u jugoslovenskoj drustvenoj teoriji.

Posle dugotrajne ideoloske osude ili ignorisanja anarhi- sticke teorije, pocetkom sedamdesetih godina kod nas se pojavljuju prevodi anarhistickih teoreticara i radovi ju- goslovenskih autora o njima. To interesovanje je razum-Ijivo ako se ima u vidu da se javlja u kontekstu krize mar- ksizma, preispitivanja vladajuce marksisticke tradicije i redefinisanja njenog savremenog oblika. Otuda su i ra- dovi o anarhizmu pretezno posveceni interpretaciji i re-konstrukciji njegove socijalne teorije i istrazivanju odno- sa te teorije prema marksizmu. Rezultati tih istrazivanja oslobadaju anarhizam hipoteke dogmatske osude, cine li- bertersku tradiciju legitimnim delom radnickog pokreta i inspirativnom korekcijom njegovih autoritarnih struja.

Problema tizo van je odnosa marksizma i anarhizma ni- je u nasoj 'novijoj literaturi bilo praceno istrazivanjem tog odnosa u okviru istorije socijalisticke misli na nasem tlu. U ovom radu, koji je deo veceg rada posvecenog re-cepciji anarhizma u srpskoj socijalistickoj misli od 1914. god., pokusacemo da damo prikaz Bakunjinovog uticaja na grupu prvih srpskih socijalista koji su pocetkom se- damdesetih godina proslog veka bili okupljeni na studi-jama u Cirihu.

259

Pristupajuci prikazivanju Bakunjinovog uticaja na srpske socijaliste u jednom vremenski ogranicenom pevi-odu treba, i bez celovitog izlaganja njegove anarhistickc teorije, imati na umu dve cinjenice. Prva se tice njego-vog misaonog i politickog razvoja, a druga polemickog konteksta u kome on, u okviru I internacionale, formirr i razvija svoje stanoviste.

Bakunjinova teorijska i prakticno-politicka delatnost se moze podeliti na dve faze: revolucionarno-demokrat-sku" (do 1865) i anarhisticku" (posle 1865). Bez obzira na odredenu krutost ove podele, postoje dovoljni razlozi za tvrdnju da je Bakunjin do svog sibirskog progonstva i 'neposredno nakon bekstva, pre svega, borac za oslobo-denje Slovena i njihovo ujedinjenje u demokratski ure- denu federaciju. Njegov tadasnji politick! program, izne-sen npr. u Manijestu Slovenima, bio je relevantan i za Srbe, narocito za one iz neoslobodenih krajeva." U ovom radu, Bakunjinovi stavovi iz prve faze njegovog razvoja, kao i veze koje on tada, a i kasnije, uspostavlja sa Srbi-ma nesocijalistima (npr., sa VI. Jovanovicem) nece biti predmet naseg interesovanja. Ali, moramo istaci da te veze, a jos vise ugled borca za stvar Slovena", nisu be- znacajni kada je rec o njegovom uticaju na prve srpske socijaliste.

Pocetak sedamdesetih godina proslog veka, kada srp-ski studenti u Svajcarskoj dolaze u dodir sa Bakunjinom i upoznaju se sa zapadnom" socijalistickom misli, obe-lezen je sukobom Marksa i Bakunjina u Medunarodnom udruzenju radnika. Kako taj sukob predstavlja kontekst bez koga se ne moze razumeti formiranje prvih srpskih socijalista, mi cemo, ukratko, prikazati neke aspekte te polemike.

') Videti, npr., oduSevljenje koje je izazvao Bakunjin svojim govorom na Slovenskom kongresu u Pragu kod Jovana Subotica, pesnika i kasnijeg socijalistiCkoj misli nesklonog desnog liberala", tadasnjeg sekretara srpsko-hrvatske sekcije na Kongresu. U: 2,ivot dr Jovana Subotica (avtobiografija), II deo: ProIece", N. Sad, iz- danje Matice Srpske, str. 9091.

260

Polemika MarksBakunjin Ne ulazeci u razmatranje svih aspekata sukoba Mar- ksa i Bakunjina, moramo istaci da je za ucesnike i sav-

remenike taj sukob bio ne samo teorijski spor dve kon- cepcije revolucije vec politicki, pa i licni obracun u kome se nisu birala sredstva. U svom neposrednom pojavnom obliku sukob je voden oko problema organizacije Inter-nacionale, tj. oko odnosa Internacionale i (raspustene?) Alijanse, prerogativa Generalnog veca i njegovog odnosa prema sekcijama, ltd. Teorijske razlike su bile u pozadi- ni ili su naknadno eksplicirane kao principijelan razlog raskola. Organizaciono-takticki aspekt spora kao i licne strasti glavnih aktera su svakako uticali da oni koji su se opredeljivali za jednu ili drugu stranu u sporu nisu to cinili iskljucivo na osnovu uvida u teorijsku vrednost sukobljenih stanovista. Otuda, ni samo pruzanje podrske Marksu ili Bakunjinu u okviru Internacionale ne moze biti dovoljan razlog na osnovu koga mozemo zakljuciti da je neko u teorijskom smislu marksista" ili ,,anar-hista".

Ipak, jedna od bitnih teorijskih razlika Marksove i Bakunjinove koncepcije revolucije je mogla biti relevan-tna za opredeljivanje srpskih socijalista u tom sporu. Mislimo na njihova razlicita odredenja subjekta revoluci-je i na posledice koje iz tih odredenja proizilaze za re-volucionarne pokrete zemalja zaostalog kapitalizma" po-put Srbije. ,;

Marksovo odredenje radnicke klase kao subjekta re- volucije pociva na dvema pretpostavkama. Prva pretpo-stavka je postojanje burnog razvoja kapitalisticke proiz- vodnje koja stvara brojnu i snaznu radnicku klasu. Marks, komentarisuci Bakunjinove stavove, istice da je radikalna socijalna revolucija vezana za izvesne istorij-ske uslove . . . Ona je, dakle, moguca samo kad sa kapita- listickom proizvodnjom industrijski proletarijat zauzme, u najmanju ruku, znacajno mesto u masi naroda" (MED, tom 28, str. 515). Druga pretpostavka je sadrzana u Marksovoj tezi da proletarijat, ma koliko bio brojan, os- taje samo potencijalno revolucionaran sve dok ne zado-

261

bije odgovarajucu klasnu svest koja ga preobrazava iz pukog fakticiteta klase po sebi" u samosvesnu klasu za sebe".

Bakunjin odbacuje oba Marksova uslova konstitui- sanja revolucionarnog subjekta. On smatra da Marks vr-si neopravdanu redukciju kada u klasi industrijskog rad- nistva vidi jedini moguci subjekt revolucije. Ta reduk-cija, Zajedno sa tezom o neophodnosti osvajanja politi- cke vlasti i zadrzavanjem drzave kao sredstva diktature proletarijata, ima, po Bakunjinu, dalekosezne posledice za mogucnost ostvarCnja, obojici zajednickog, komunis-tickog ideala. Bakunjin, polazeci od empirijske konsta- tacije da revolucionarni enLuzijazam radnistva opada sa poboljsanjem njihovog materijalnog polozaja, u industrij- skom radnistvu najrazvijenijih zemalja vidi zacetke ,.rad-nicke aristokratije" koja je sklona da kada osvoji politi- cku vlast, postane klasa novih gospodara. Marksova dik-tatura proletarijata bi se, po Bakunjinu, pretvorila u do- minaciju centralizovane vlasti radnickih predstav'nika ko-ji bi, legitimisuci autoritetom znanja svoju vladavinu, u okviru narodne drzave" reprodukovali ,,politicku pod-jarmljenost i ekonomsku eksploataciju masa".^' Videvsi u Marksovom autoritarnom komunizmu" plod german-ske drzavotvorne tradicije, Bakunjin smatra da je ta autoritarnost, pored Marksove sujete i ambicije, pret-postavka i njegovog shvatanja prirode i funkcije klasne svesti. Naime, po Bakunjinu, Marks tezi da empirijsku svest radnistva i njen emancipatorski sadrzaj zameni svojom socijalnom teorijom kao obaveznim sadrzajem spekulativnog pojma ,,klasne svesti". To je, za njega, primer doktrinarstva po kome se, polazeci od hegelijan-ske konstrukcije dolazenja do samosvesti, zavrsava u ,,apsolutnom znanju" naucnog socijalizma i zahtevu za institucionalizovan primat u Internacionali. Suprotstav- Ijajuci se Marksu, Bakunjin tvrdi da nauka kao aps-trakcija" ne moze obuhvatiti sve bogatstvo zivota", te stoga nijedna socijalna teorija (ukljucujuci i anarhisticku) ne moze biti nametnuta radnickom pokretu kao jedina i

1982''b^'5,^s"2l"' .Sloboda'", Vidici, Beograd,

262

konacna istina. Teorija moze i treba da samo artikulise revolucionarni spontanitet masa pa, sledstveno tome, u Internacionali se ne moze prihvatiti nametanje univer-zalno vazece teorije obavezne za sve nje'ne sekcije bez obzira koliko ona odgovarala teznjama odredenog (npr., nemackog) radnickog pokreta. Mada je Bakunjin, u pismu Marksu 1868. godine, isti-cao da ne zna za drugo drustvo, drugu sredinu, osim sveta radnika"^', on je pod svetom radnika" podrazume-vao ne samo industrijski proletarijat vec i sve ono sto je sadrzano u pojmu naroda" kada se iz njega iskljuce krupni posednici i pripadnici drzavnog aparata. Odre- divsi proletarijat" kao masu", a ne kao klasu", Baku-njin istice da: (a) taj pojam obuhvata, osim industrijskog radnistva, i sve eksploatisane i od drzave ugnjetavane slojeve seljastvo, pre svega; i (b) da nema jedinstvene klasne svesti" koja bi se toj masi" nametala (u formi nauke") i zamenila spontanu, revolucionarnu strast za slobodom". Tek takvo odredenje subjekta revolucije omo-gucava Bakunjinu da govori o slovenskom proletarija- tu" i da, oslanjajuci se na tradiciju seljackih ustanaka i sveopstu bedu masa, vidi mogucnost radikalne revolucije u nerazvijenim zemljama u kojima taj proletarijat ima slobodarsku strast" protiv svake forme drzavnosti.

Za nasu temu znacajna je posledica Marksove teze o ekonomskim pretpostavkama revolucije: u industrijski nerazvijenim zemljama ne moze biti, u pravom smislu, radikalne socijalne revolucije". Otuda se celokupni isto-cni marksizam" suocavao sa problemom uskladivanja sopstvenog revolucionarnog opredeljenja (volje) sa Mark-sovom teorijom revolucije i socijalnom stvamoscu zema- lja u kojima radnicka klasa (ni kao klasa po sebi") ne zauzima znacajno mesto u masi naroda". Za Marksa su Engleska, Francuska i Nemacka (kao olicenje razvijene industrije, socijalisticke tradicije i teorije) istorijska po- zornica buduce revolucije nerazvijeni svet ostaje u tami istorije i moze biti revolucionisan tek post festum", ukljucivanjem u novostvorenu civilizaciju. Ruralna dru-

3) Cit. prema: N. Pirumova, Bakunjin, 0. Kersovani", Rijeka, 1975, str. 202.

263

stva i ruska despotija ne samo da ne mogu biti rodno mesto" ljudske emancipacije vec, kao saveznici eksplo-atatorskih klasa Zapada, predstavljaju opasnost za revo- luciju. Analiza uloge Slovena u zbivanjima iz 1848. go-dine treba da potkrepi taj stav koji se formira u teorij- skom kontekstu prihvatanja hegelijanske podele na isto-rijske" i ,,neistorijske" narode. Naime, ako rad" Hege- lovog ,,svetskog duha" zamenimo civilizacijskim ucinkom kapital-odnosa, onda klasna diferencijacija unutar poje- dinih drustava lako biva (na globalnom svetskom planu) zamenjena razlikovanjem ,,revolucionarnih" i kontra- revolucionarnih" naroda. Slovenski zemljoradnicki i pas-tirski narodi" (Marks) su svrstani u ovu drugu grupu, a njihova uloga 1848. treba da opravda takvo svrstavanje.

Na ovom mestu je Bakunjinova kritika ideje drzav- nog komunizma" pojacana razmatranjem posledica koje bi ostvarenje te ideje imalo na medunarodnom planu. Naime, ako se u ,,narodnoj drzavi" pod diktaturom pro-letarijata krije ,, . .. despotizam manjine koja upravlja""', onda ta manjina moze teziti prosirenju svoje vladavine i na cele neistorijske" narode. Ako pogledamo na taj problem s nacionalnog gledista, onda, recimo, da ce Sla-veni postati za Nemce, ... u odnosu na pobedonosni ne- macki proletarijat, isto takvi robovi kakvi su nemacki proleteri u odnosu na svoju burzoaziju" (DiA, str. 168). U tom kontekstu Bakunjin optuzuje Marksa kao ideologa pangermanizma.

Kriticki stav prema Marksu nije sprecavao Bakunji- na da istakne njegove teorijske i prakticne zasluge za medunarodni rad'nicki pokret (v. DiA, str. 134135). S druge strane, Marks i Engels su odricali svaku vrednost Bakunjinovoj anarhistickoj teoriji smatrajuci je izrazom nezrelosti jednog dela radnickog pokreta i sredstvom za-dovoljenja Bakunjinovih licnih ambicija. Anarhija je svakako u njegovoj glavi, u kojoj ima mesta samo za jednu jasnu ideju: da ona mora da igra prvu violinu"

4) M. Bakunjin, Drzavnost i anarliija", Drzava i sloboda. Glo-str''169 "^^''^ stranice). 1980,

264

pisao je Marks o Bakunjinu u jednom pismu Engelsu iz 1869. godine.^' Jacanje Bakunjinovog uticaja u Internacio-nali je, za obojicu, predstavljalo pretnju njene rusifi- kacije", tj. opasnost od konfuzne ideologije deklasiranih intelektualaca koji su formirani u politickoj tradiciji ,,pastirskih i zemljoradnickih naroda". Marksova tvrdnja da ... gospodin Bakunjin hoce da uzme radnicki pokret pod rusko vodstvo" (P, str. 160) navela je Engelsa da, u ostroj formi, postavi pitanje: ... da li je nama zapad- njacima uopste moguce da sa tom panslavistickom fuka-rom ikako saradujemo dokle ti subjekti pridikuju svoje slovensko gospodstvo . .. ? (P, str. 179). Prihvatajuci ulogu predstavnika Ruske sekcije u Generalnom vecu Internacionale, Marks istice da ... glavni zadatak Rus-ke sekcije jeste da rade za Poljsku (to jest, da oslobode Evropu svog vlastitog susedstva)" (P, str. 333). Istovre-meno, on Bakunjina, koji se celog zivota zalagao za oslo- bodenje Poljske, smatrajuci da je ono preduslov i prvi korak pada ruskog carizma, naziva ,,panslovenom" i ,,moskovskom stokom"! (P, str. 346).

Optuzbom za panslavizam" Marks negira postoja- nje Bakunjinove politicke evolucije, svodi anarhizam" na jednu varijantu Bakunjinovog stava iz 1848. godine. Ali, ako i prihvatimo tu tezu, ostaje cinjenica da Baku-njinov stav ni 1848. godine nije bio panslavisticki" u onom smislu u kom to Marks i Engels sugerisu. Naime, oni neopravdano izjednacuju panslavizam" i sloveno- filstvo", jer samo slavenofili, u svojoj opijenosti tradici-jom i verom u nadmocnost slovenskih nad zapadnim formama drustvenog zivota, . .. pridikuju svoje sloven-sko gospodstvo". Bakunjin nikada, pa ni 1848, nije bio slavenofil, jer salvenofilstvo pretpostavlja dominaciju pravcslavlja i ruskog carizma u slovenskoj zajednici na- roda. Obe te pretpostavke Bakunjin je energ'cno odbaci-vao i na Kongresu u Pragu, gde se, kao clan Poljske sek- cije i jedini prisutni Rus, zalagao za demokratsku federa-ciju slovenskih naroda koja moze nastati jedino ruse- njem ruskog i austrijskog carstva.

5) MarksEngels, Prepiska, tom 4, Kultura, Beograd, 1960, str. 263 (u daljem tekstu: P. uz oznaku stranice).

265

Srbi u Cirihu podela na bakunjiniste" i svetozarevce" Predlozeni pokusaj rekonstrukcije jednog teorijskog aspekta polemike MarksBakunjin sa stanovista kon-

sekvenci koje je ona mogla imati za revolucioname po- krete neistorijskih", slovenskih naroda navodi nas na zakljucak da je srpskim socijalistima okupljenim u Ciri- hu Bakunjinov stav bio blizi i prihvatljiviji. Ali, oni su se, kao neposredni svedoci sukoba u Internacionali, raz- li^ito opredeljivali, te su, u okviru svoje male grupe, reprodukovali podelu na pristalice i protivnike Baku- njina.

Prva generacija srpskih studenata, na celu sa Sveto- zarom Markovicem (N. Pasic, P. Velimirovic, M. Rakic, VI. Ljotic), bila je sklonija Marksu nego Bakunjinu. Pre- sudnu ulogu u formiranju takvog stava je imao Sv. Mar-kovic kao, nesumnjivo, najveci autoritet medu srpskim socijalistima. Dosavsi 1869. godine u Svajcarsku iz Ru-

, sije, u kojoj je pod uticajem Cemisevskog radikalizovao ; svoj mladalacki liberalizam u socijalistickom pravcu, Markovic je u Cirihu zatekao brojnu rusku kolo'niju". Ruski studenti i emigranti su se posle okupljanja oko Bakunjina i pokretanja casopisa Narodnoe delo", ciji je prvi broj uredio Bakunjin (1868), ubrzo podelili u dve sukobljene grupe. Bakunjin je napustio 2enevu i posve- tio se anarhistickoj propagandi medu svajcarskim rad-nicima (Jurska federacija) kao i konspirativnim plano- vima sa Necajevim, a casopis je presao u ruke Nikolaja Utina i ubrzo postao stozer okupljanja Bakunjinovih pro- tivnika. Pristalica Cemisevskog i glavni Marksov oslonac medu ruskim emigrantima, N. Utin je, po Meringu, bio intrigant" koji je, uz sav svoj marksizam", zavrsio kao carski ratni liferant (u Rusko-turskom ratu 1877).''' To sto su se Rusi okupljeni oko Narodnog dela" smatrali ucenicima Cemisevskog, svakako je uticalo na Markovi- cevo priblizavanje toj grupi, koja se kasnije (1870) orga-nizovala kao Ruska sekcija Internacionale. Istina, Mar- kovic je istovremeno pokusao da uspostavi saradnju sa

F. Merina Karl Marks, Kultura. Beograd, 1958, str. 423.

266

Bakunjinom (preko P. Velimirovica i M. Hrvacanina, ko-je je slao u Lokarno), ali do dogovora o zajednickoj ,,socijalistickoj akciji medu Slovenima" nije doslo.'^' Po-stavsi agent korespondent za Srbiju i srpske zemlje" Marksu naklonjene Ruske sekcije, Markovic je, posredno, odredio svoje mesto u sukobu Marksa i Bakunjina. Pre svog povratka u Srbiju, Markovic je kao korespondent Ruske sekcije objavio u Narodnom delu" clanak Poli-ticki i ekonomski polozaj radnickog staleza u Srbiji", u kojem je istakao da stavovi Internacionale predstavljaju istinski odgovor na probleme organizacije i razvoja rad-nickog pokreta u Srbiji. Vec 1871. godine VI. Ljotic, je-dan od Cirizana", preveo je i objavio u listu ,,Pancevac" Komunisticki manifest. Ne ulazeci u sve dimenzije kom-pleksnog problem recepcije Marksa kod prve generacije srpskih studenata socijalista okupljenih oko Sv. Marko-vica, naznacicemo neke momente koji su, po nasem mis-Ijenju, bili vazni za njihovo priklanjanje Marksu, a ne Bakunjinu.

Pre svega, na Sv. Markovica je uticao strogo naucni karakter kriticko-istoricne skole, kojoj je glava K. Mar-ks".^' Ne treba zaboraviti da su srpski socijalisti formi- rani u kmgu liberalnog pokreta i da su sa njime delili neogranicenu vem u nauku i njenu dmstvenu mod. Toj veri, koja pretpostavlja postojanje dmstvenih zakonito-sti koje, saznate od (privremene) manjine, opredeljuju celj i put razvitka" dmstva, vise je imponovala naucnost Marksove misli nego Bakunjinovo eshatolosko pozivanje na revolucionarni entuzijazam masa. Bakunjin je, ma ko-liko delio njemu savremeno pozitivisticko obozavanje pri- rodnih nauka, svojom kritikom doktrinarstva" odbacio mogucnost naucnog" uredenja dcustvenih odnosa (jer ono zavrsava u diktaturi inteligencije") u korist teze o spontanom uspostavljanju identiteta sloljode i samoorga- nizovanja naroda. Jedna od osnovnih Markovicevih pri-

267

medaba anarhizmu se odnosila na njegovu nedovoljnu naucnu zasnovanost: Bakunjin ostavlja . .. .prirodnom toku stvari', ,narodnim instinktima' i drugim nejasnim i nepoznatim pokretacima da izvrse socijalnu revoluciju" (SS, str. 413). Za Markovica je sasvim neprihvatljivo anar- histicko negiranje potrebe da se ,,na osnovu nauke", posle rusenja postojecih institucija, . . . trazi drugo za- konito i uredeno stanje" (SS, str. 413). Za njega je sukob MarksBakunjin imao, pre svega, znacenje sukoba na- uke" i ,,direktne akcije", i u tom kontekstu treba traziti razloge njegovog opredeljivanja. Potvrdu za ovakvo tu- macenje mozemo naci i u secanjima njegovog sledbe-nika Jovana 2ujovica, koji je, iako pripadnik druge, mlade generacije srpskih studenata u Cirihu, bio kao ,,sve-tozarevac" protiv bakunjinisticke" vecine. Naime, 2u- jovic u svom clanku napisanom povodom pedesetogodis-njice smrti Sv. Markovica istice ,,omalovazavanje i odri- canje nauke" od strane Bakunjina i njegovih pristalica kao osnovni razlog svog udaljavanja od njih.^' Suprotstav-. Ijajuci se bakunjinistickom" uverenju . . . da je potreb-na samo ziva, odlucna, neka ,direktna akcija', a ne propa- ganda nacela i nekih znanja, a i neka organizacija nove vlasti.. . " (Isto, str. 10), 2ujovic se poziva na Sv. Mar- kovica.

Ipak, iz same cinjenice Markovicevog organizacionog vezivanja za Rusku sekciju, ciji je predstavnik u Gene-ralnom vecu bio sam Marks, kao i iz njegove ocene na- ucne superiornosti Marksove misli spram Bakunjinove, ne sledi da je on bio ,,marksista" u danasnjem znacenju te reci. Ukorenjen u stvarnost Srbije na istoku", Mar-kovic je bio svestan cinjenice da prihvatanje Marksove teorije kao otkrica univerzalno vazecih zakona razvoja ljudskog drustva stavlja njega i druge srpske socijaliste pred frustrirajuci uvid u nemogucnost radikalne revolu-cije u drustvima poput Srbije. Otuda on, naglasavajuci naucnost Marksove analize, istice da su ,,. .. zakoni sto su tamo postavijeni kao zakoni ekonomskog razvitka onog (zapadnokapitalistickog prim. M. S.) drustva

9) J. Zujovic, Vticaj Svetozara Markovica na skolsku omladi- nu, izdanje casopisa Bul

istaci da su te ideje prisutne i u celokupnoj narodnjackoj i socijalistickoj misli Rusije 19. veka. Pa i u okviru srp-skog liberalnog pokreta, kome je Markovic jos krajem 60-ih godina pripadao, nailazimo na afirmaciju ideje lo-kalne i okruzne samouprave (naravno, bez zalaganja za zajednicko vlasnistvo) kao reakciju na drzavno-centrali-sticki apsolutizam olicen u knezu i birokratiji. Uostalom, Prudonov anarhizam Markovic smatra ,,.. . najlogicnijim razvitkom demokratske ideje o privatnoj svojini" (SS, str. 385), jer u sitnoj svojini vidi ekonomski osnov novog drustva te mu odrice i sam socijalisticki karakter. Istina, u kritici Bakunjina Markovic ne odbacuje njegovu viziju novog drustva, jer smatra da se anarhisti-bakunjinisti ,,.. . u nacelu slazu sa socijalistima sto se tice drustvene orga-nizacije" (SS, str. 413), vec, pre svega, njegovu teoriju revolucije kao puta ostvarenja svima zajednicke celji". Osnovna primedba upucena Bakunjinu je da on identi- fikuje socijalnu revoluciju", koja je dug i slozen pro-ces preobrazaja osnova drustvenog ustrojstva, sa aktom socijalne likvidacije" kao pocetnim, nasilnim delom re-volucije. Teza o neposrednom ostvarenju anarhistickog ideala u samom revolucionarnom prevratu, tj. teza kojom se negira potreba ,,prelaznih" oblika drustvene organiza- cije (sto je differentia specifica" anarhizma prema marksizmu) je za Markovica suplja", besmislena" i, u praktici", neostvariva. Smatrajuci da za drustveni preobrazaj . .. treba dugacak, postupan razvitak; . .. or- ganizatorski rad celih narastaja; .. . umni, moralni razvi-tak" (SS, str. 408), Markovic u anarhizmu vidi teoriju koja .. . ne obuhvata organizatorsku, pozitivnu stranu dru-stvenog preobrazaja, nego se zadrzava na samom odrica- nju i rusenju" (SS, str. 414). Insistiranje na socijalnoj likvidaciji" je narocito pogresno u drustvima koja nisu potpuno klasno raslojena (Srbija male svojine" i niske kulture"), kojima je potrebna pozitivno formulisana alter- nativa kapitalistickom putu razvoja od strane ,,. .. snazne pokretacke manjine koja ima poverenje naroda i koja je toliko snazna i sposobna da ume dati pravac narodnora pokretu, organizovati revoluciju i utvrditi stalan put dru- stvenom preobrazaju" (SS, str. 414). Pod tom manjinom ,,novih ljudi" Markovic ne podrazumeva konspirativne tehnicare" socijalne likvidacije, vec snage koje, u dugo-

270

trajnom prosvetiteljskom procesu umnog i moralnog razvitka naroda", sire socijalisticku svest u srpskom se-Ijastvu oslanjajuci se na njihovu tradiciju zajednickog poseda i rada.

Teskoce Markovicevog koncepta, koje, u krajnjoj li- niji, proizlaze iz nedovoljno reflektovanog problema mo-gucnosti i pretpostavki istorijskog skoka", vidljive su u razvoju obe frakcije njegovih nastavljaca. S jedne strane, radikalski pokret pokazuje da politicka efikasnost orga- nizovane manjine biva, logikom real-politike, pracena zaboravom sopstvenog ideoloskog polazista socijalis- ticke zajednicke celji". S druge strane, sudbina doktri-narno-socijalistickih Markovicevih nastavljaca (oko M. Cenica) pokazuje da se vernost cilju u ondasnjem socijal-nom miljeu Srbije placala politickom marginalizacijom.

Ali, i bez daljeg i detaljnijeg razmatranja Markovice-vog ucenja i njegove kasnije istorijske sudbine, mozemo zakljuciti da je ono, kao i autoritet njegove licnosti, bilo brana jacanju Bakunjinovog uticaja na prve srpske soci-jaliste. Tek odlaskom Markovica iz Svajcarske, mlada ge-neracija srpskih studenata pada pod Bakunjinov uticaj i formira bakunjinisticku" Slovensku sekciju Internacio-nale i Srpsku socijalisticku partiju.

Srpski bakunjinisti" Slovenska sekcija i Srpska socijalisticka partija U vreme kada se Sv. Markovic vraca u Srbiju, javno se manifestuje sukob izmedu Bakunjinovih i Marksovih

pristalica u Internacionali. Upravo u Svajcarskoj, na kon- gresu u La So de Fonu 4. 4. 1870, dolazi do rascepa Ro-manske federacije. Marks i Bakunjin su tezili da, svaki za sebe, obezbede vecinu u okviru Medunarodnog udru-zenja. Posto je novostvorena Ruska sekcija, na celu sa N. Utinom, podrzavala Marksa, Bakunjin je nameravao da okupi svoje slovenske pristalice i da ih organizuje u Slovensku sekciju, koja bi onda bila, u okviru Interna-cionale, protivteza njemu neprijateljskoj Ruskoj sekciji. Marks je u pismu H. Jungu, 19. 10. 1871, od N. Utina trazio informacije o pripremama za os'nivanje bakunjinisticke Slovenske sekcije navodeci i ime srpskog studenta Ma-

271

nojla Hrvacanina (Enianuel Ervacanych") kao jednog od inicijatora njenog osnivanja (MED, tom 40, str. 264). Manojlo Hrvacanin je najvise od svih srpskih stii- denata u Cirihu saradivao sa Bakunjinom, i ta saradnja

je doprinela da danas on, kao anarhista", bude zabo- ravljeni, neznani socijalista"."' Roden je 1849. u Dubici (granica Bosne i Hrvatske), u porodici bogatog i obra- zovanog trgovca. Skolovao se u novosadskoj Gimnaziji u politizovanoj atmosferi stvaranja Ujedinjene omladine. Zapocevsi studije medicine u Minhenu, 1870. godine pre-lazi u Cirih, gde se upisuje na Filozofski fakultet. Tu se povezuje sa Bakunjinom i Jurskom federacijom. Ucestvo-vao je na kongresu te federacije u Loklu (maj 1872) i bo- ravio kod Bakunjina u Lokarnu (od 13. 2. do 16. 5. 1872). Pocetkom leta 1872. godine Bakunjin je presao u Cirih i nastanio se kod Hrvacanina. Zajedno sa nekoliko Rusa i Ceha, uz ucesce srpskih studenata (R. Danic, D. Mijato- vic, T. Stojanovic ne postoje potpuni podaci), osnovali su 7. jula Slovensku sekciju, koja je, prihvatajuci kritiku Generalnog veca formulisanu od strane Jurske federacije, trebalo da, uz italijanske i spanske sekcije, pomogne Bakunjinu u borbi protiv autoritarnog komunizma". Ali, ta sekcija nije primljena u sastav Internacionale, jer je Generalno vece postojanje Ruske sekcije iskoristilo kao argument za neprihvatanje jos i jedne, paralelne, Sloven- ske sekcije. Odbijanjem prijema Slovenske sekcije kao i razresenjem sukoba MarksBakunjin na Haskom kon- gresu (septembra 1872) jedan od glavnih motiva za njeno organizovanje pokazao se izlisnim. Drugi motiv, Bakunji- novo uverenje da ta sekcija moze biti tvrdo jezgro" u neposredno ocekivanim revolucijama slovenskih naroda, zahtevao je prakticnu potvrdu. U tu svrhu trebalo je, pored internacionalne Slovenske sekcije, organizovati i partiju koja bi u samoj Srbiji bila jezgro buduce soci-jalisticke akcije". Vec ranije, srpski studenti u Cirihu su bili, prema secanju Ljubice Ljotic'^', organizovani u neku

in'iq9^ ' socijalist Hrvacanin", Nase teme, Zagreb 1M982. Ovo je jedini nama poznati rad posvecen delu i z votu M' i2?rdi'. f^fff.'5%Pdatke navodimo prema njemu,

verz^tetS b^btiot%?oS^^^^ "'^^^"^

272

vrstu socijalisticke grupe koja je, u nameri da izdaje socijalisticku literaturu na srpskom jeziku, zajednickim sredstvima kupila stamparsku masinu. Sada je, uporedo sa osnivanjem Slovenske sekcije, ta grupa, uz ucesce de-legata iz zemlje (Sv. Markovic), odrzala u Cirihu kongres na kome se konstituisala kao Srpska socijalisticka par-tija. Osnivackom kongresu te, danas zaboravljene i retko pominjanepartije je, prema Skerlicu, prisustvovao i Baku-njin. Pod njegovim uticajem kongres je doneo Program, u kojem su naznaceni teorijski pogledi i prakticki zadaci srpskih socijalista.

Teorijski deo Programa sadrzi pojednostavljeno izla-ganje anarhistickc kritike gradanskog drustva i, njemu suprotstavljenog, ideala anarhije. Srpski socijalisti se zalazu .. . da drzava nestane, a na mesto nje stupi fede-racija slobodnih opstina na osnovu slobodnog dogo-vora; .. . da se privatna svojina i produkcija zamenjuje zajednickom svojinom i proizvodnjom".^^' Oni isticu kljucnu ulogu opstine u buducem drustvu, u kome bi ona bila osnovna celija federalnog ustrojstva, vlasnik sred-stava za proizvodnju i zamena za gradanski tip porodice. Drzava je tajno organizovano drustvo protiv naroda" (Sk, str. 82) i 'namesto nje dolaze opstina i savez opstina koje su nehijerarhizovane, samoupravne zajednice. Prin-cip konkurencije, kao osnov postojeceg privrednog i drustvenog zivota, bice u novom drustvu zamenjen prin-cipom solidarnosti i saradnje kako izmedu ljudi u lo-kalnim zajednicama tako i u medusobnom odnosu tih zajednica.

U drugom delu Programa istaknuti su zadaci srpskih socijalista s obzirom na istorijske uslove u kojima se nalazi srpski narod" i s obzirom na programski cilj oslobodenje srpskog naroda od socijalnog ropstva" (Sk, str. 84). U Programu se podrazumeva primat socijalnog nad nacionalnim oslobodenjem i ujedinjenjem soci-jalna revolucija balkanskih naroda ukida nacionalni pro- blem stvaranjem slobodnog, bezdrzavnog saveza svih na-

13) J. Skerlic, Nav. delo, str. 82. (Skerlic je u ^^ojoj knjizi pre-stampao ceo Program. On je objavljen i u casopisu Zivot , Beo-grad, 10/1906.

273

roda Balkana. Time se odbacuje liberalni koncept rese- nja srpskog pitanja", koji pociva na isticanju pije-montske uloge srpske drzave koja, i kada je daleko od ideala evropskog liberalizma, predstavlja jedino sredstvo ostvarenja primarnog istorijskog cilja ujedinjenja srpskog naroda. Kao prepreka paoanju u nacionalnu real--politiku je u Programu istaknuta zabrana da partija stupa u takticke saveze sa nesocijalistickim strankama (Sk, str. 84). Ostali clanovi Programa su posveceni uputstvima za propagandnu aktivnost socijalista. Osim uobicajenog isti-canja vaznosti propagandnog rada sa omladinom, formu- lisan je i narodnjacki" zahtev neposredne veze sa ma-sama: svaki socijalista mora poznavati neki zanat i biti spreman da od svog rada zivi medu radnicima (cl. 6, a, b).

Osnovni nedostatak ovog Programa je njegova aps- traktnost nedostaje mu bilo kakva analiza srpskog drustva na kojoj bi bila utemeljena mogucnost ostvare- nja radikalnih zahteva iz njegovog teorijskog dela. Za Sv. Markovica, coveka koji se i u knjizevnosti zalagao za realni", na nauci zasnovani, pravac", ova) Program je bio neprihvatljiv jer, sastavljen od ,,opstih mesta", nije ukazivao na sadrzaj i subjekte stvarne socijalisticke akci-je u realnom drustvenom kontekstu Srbije. Ipak, on se nije na samom kongresu suprotstavio Bakunjinu i njego-vim pristalicama, mada mu je bilo jasno da za radikali- zam i optimizam Cirizana" u samoj Srbiji nema do-voljno osnova. Vec 5. 9. 1872. godine, Markovic u pismu N. Pasicu pise: ... ja priznajem jednu pogresku, a to je sto nisam odma odlucno ustao protiv Bakunjina i sto mu nisam kazao da se ne mesa u srpske stvari kad u njima nista ne razume. .. A ja to nisam ucinio prosto snebivajuci se pred autoritetom Bakunjina" (Sk, str. 86). Markoviceva uzdrzanost na samom kongresu je samo za kratko odlozila otvoren rascep medu srpskim socijalisti-ma u Cirihu. Neposredno nakon kongresa, bakunjinis- ticka" vecina je iskljucila Sv. Markovica iz novoosnovane partije, a na njegovu stranu su, od mladih Cirizana", stall P. Todorovic, J. Zujovic i sestre Ninkovic. Povrat-kom u domovinu Markovic zapocinje, izvan emigrantskih i studentskih kruzoka, rad na stvaranju jednog sirokog narodnog pokreta u samoj Srbiji (Radenik", Javnost").

274

Bakunjinisti" su u Cirihu preuzeli stampariju, kup-Ijenu pre rascepa sredstvima celokupne srpske socijalis-ticke grupe, i stampali dve brosure koje su, tajno, ras-turali u Srbiji.''" To je, koliko znamo, jedino sto je uci-njeno za ostvarenje Programa prve Socijalisticke partije u Srba.'^' Vec u toku 1873. godine bakunjinisti" napus-taju Cirih, ali ne nastavljaju nikakvu anarhisticku propa-gandu i delatnost u domovini. Tako, na primer, M. Hrva-canin se posle povratka u Dubicu angazuje, kao poslanik, u radu Srpskog crkvenog sabora u Sremskim Karlovcima na prosvetno-kulturnim problemima Srba u Hrvatskoj. Istina, on 1875. ucestvuje u pripremi i vodenju Bosan-skog ustanka, i to, kao i ucesce drugih srpskih socija-lista (V. Pelagic, VI. Ljotic, T. Milojevic) i inostranih do-brovoljaca, otvara problem anarhistickog (ili, sire, soci-jalistickog) uticaja na Bosansko-hercegovacki ustanak. Slozenost tog ustanka njegov nacionalnooslobodilacki, pa i verski karakter, uloga velikih sila, uloga Srbije i dinasticki sukobi, ltd. ne moze se izgubiti iz vida i neopravdano redukovati isticanjem njegovog socijalnog karaktera, bez obzira na ucesce socijalizmu i anarhizmu naklonjenih dobrovoljaca i njihove projekte novog drus-tva na, vekoVnom feudalizmom odredenom, bosansko-her-cegovackom tlu. Svakako da su dobrovoljci, poput Sazina (Arman Ross) i Stepnjaka, ocekivali da ce doprineti pre-rastanju nacionalnooslobodilacke borbe hercegovackih se-Ijaka u socijalnu revoluciju koja ce se prosiriti na ceo Balkan.^^' Ali, skepticizam jednog Lavrova, koji je sum-njao u mogucnost transcendiranja nacionalnog i verskog karaktera ustanka, pokazao se mnogo realisticnijim od

I*' To su brosure stampane bez oznake mesta izdanja i imena prevodilaca: 1) Engelson, Sta je drzava, i 2) Cetiri clanka, zbornik koji sadrzi Bakunjinov clanak Organizacija Internacionale" i tek-stove Lasala, Mirtova i Konsiderana. Simptomaticno za teorijsku samosvest srpskih bakunjinista" spajanje Bakunjina i Lasala!

15) Ako izuzmemo prakticni angazman - tuCu sa N. Utinom i policijom (prilikom pokusaja spasavanja Necajeva). Vidi: F. IVTering, Nav. delo, str. 469, i W. D. McClellan,, Zbornik Ujedinjena omladina srpska. N. Sad, 1968, str. .384389.

16) Vidi: J. Jovanovic, Ucesce ruskih dobrovoljaca u Hercego-vackom ustanku 18751878", Zbornik povodom 100-godisnjice ustanka, Sarajevo, tom III.

275

projekata (domace i internacionalne) socijalisticke struie Hercegovackog ustankaJ^' .. , . . .r.-., ., , . , . ,,

Na kraju prikaza i rekonstrukcije oskudnih isto- rijskih podataka o srpskim bakunjinistima" neophodno je postaviti pitanje karaktera njihovog opredeljivanja za Bakunjina u, prethodno izlozenom, internacionalnom i nacionalnom sukobu unutar socijalistickog pokreta. Po- sto je nase interesovanje vezano za recepciju anarhistickc teorije u okviru srpske socijalisticke misli, nuzno se na- mece pitanje: Koliko je bakunjinizam" 70-tih godina proslog veka bio plod razumevanja i prihvatanja Baku- njinove socijalne teorije, a koliko je bio posledica dru-gih, za samu teoriju spoljasnjih, okolnosti? Dakle, nije rec, pre svega, o njegovoj vrednosti spram alternativnog, svetozarskog" pokreta, vec o problemu njegovog, zaista, anarhistickog karaktera.

U odgovoru na postavijeno pitanje treba imati u vidu da su sumnju u poznavanje anarhistickc teorije od strane srpskih bakunjinista" izrazavali i ucesnici u sporovima 70-ih godina. Sv. Markovic je isticao da ,,celu Bakunji-novu teoriju ne zna nijedan ciriski Srbin" (Sk, str. 85). I Z. Rali-Arbore, Bakunjinov sledbenik i ucesnik osni-vanja Slovenske sekcije, istice da vecina clanova te sek- cije nije bila svesna zasto je trebalo osnivati sekciju, a jos manje razume njene principe".'^' Zanimljivo je da Bakunjin, odgovarajuci na slicnu Ralijevu ocenu anar-hizma srpskih studenata, pise da je vazna njihova hrab- rost i revolucionarna odlucnost, a ne to sto nisu usvo-jili nas program i nisu cvrsti u principima", jer: Zar je malo takvih medu nama?"^^' Bakunjinov odnos prema na-sim Cirizanima" je odreden njihovom potencijalnom po-

nn.lZ zanimljiv Pelagicev programski spis Projekt jednog Bosanca.. kao 1 sam Pelagic, ostaju izvan ovog rada . ^- ali-Arbore, Iz molh vospominanij o M. A Bakunine" Mtnuvste godi, 1908, str. 307. odKunme , str. r87-189^''^"'^'' ^' ^""P'^' socijalisti 19. veka, tom II,

276

litickom korisnoscu: ... treba se koristiti tim materija-lom koji nam se nasao pri ruci u Cirihu", a ne zahtevati od njih, ako mogu da pomognu nasoj slovenskoj stvari", jos i razumevanje anarhistickc teorije. Za njega je bitno da spreci uticaj ,,nemackih etatista" (preko Sv. Marko-vica) na srpske studente, a njihovo razumevanje princi-pa" moze biti odlozeno i za kasnije.

S druge strane, treba imati u vidu da je Bakunjin tek u poslednjim godinama svoga zivota, povukavsi se rezigniran pred nedostatkom revolucionarne strasti" kod evropskih naroda, sistematicnije izlozio svoje anar-histicko stanoviste. Prirodno je da je on na srpske stu-dente delovao vise kao revolucionar nego kao socijalni teoreticar. Covek cudesne biografije: plemic-buntovnik, borac sa barikada, zatvorenik i prognanik, sjajan govor-nik Bakunjin je primer revolucioname harizme. Va-zan elemenat te harizme za Srbe je bio i njegov ugled borca za slobodu i preporod Slovena. I kasniji revolucio-narni (socijalni i nacionalni) pokreti mladih na ovom tlu, razvijajuci kult revolucionara, uzimaju Bakunjina za pri-mer .2' Ozbiljniju teorijsku recepciju Bakunjinovog anar-hizma nalazimo tek pocetkom ovog veka u okviru srp-skog anarhosindikalizma.

Izostanak teorijske recepcije anarhizma kod srpskih bakunjinista" uticao je da, sa povratkom u Srbiju i prestankom neposrednog kontakta sa Bakunjinom, ne ostane nista od njihove studentske radikalnosti. I sam Bakunjin, sa notom razocarenja i rezignacije, pominje srpske dake" u svojoj Drzavnosti i anarhiji (1873) kao ilustrativan primer pogresnog razvoja, s pocetka radikal-nih, pokreta slovenske mladezi. Posle povratka kuci, skolovani u inostranstvu, mladi Srbi zbog svojih obaveza prema vladi koja ih je vecinom za drzavni novae izdrza-vala u inozemstvu, a takode i stoga sto nikako ne mogu naci druga sredstva za zivot, moraju poci u cinovnike, postati clanovi jedine aristokracije koja postoji u zemlji, clanovi birokratske klase.. ." (DiA, str. 49). Stupanjem

20) Na primer Mlada Bosna"; V. Gacinovic je napisao Ba- kunjinovu biografiju a D, Hid je prevodio Bakunjina i Kropotkma, itd., sto je dalo povoda razmisljanju o anarhizmu" mladobosanaca.

277

u junacki gradanski zivot" studentska radikalnost biva potisnuta logikom polozaja", te bivsi bakunjinisti, uz pomoc neke liberalne ili cak demokratske lazi" (DiA, str. 45), postaju zagovornici nacionalne drzavnosti. Etabli-rani radikali, po Bakunjinu, racionalizuju svoj polozaj pozivanjem na potrebu nacionalnog ujedinjenja i pije-montsku ulogu Srbije, koja zahteva prihvatanje njene drzavnosti. Pri tome ih ne opravdava to sto se zalazu za demokratsku drzavu, a odbacuju istocnjacku despo- tiju koju im nude slavjanofili, jer za Bakunjina je svaka (pa i demokratska) drzava neprijatelj slobode. Za stvar slobode je presudan izbor izmedu anarhije i drzave, a ne izmedu dva oblika (slovenskog i germanskog) drzav- nosti. Stav po kome za srpski narod prioritet ima resa-vanje nacionalnog problema oslobodenja i ujedinjenja, a radikalna socijalna revolucija odlaze se kao stvar bu-ducnosti, jeste za Bakunjina reakcionara iluzija u cijoj je pozadini vera u nacionalno-drzavni mit Dusanovog carstva.

Razocarenje srpskim dacima" i neka vrsta socio- logije" revolucionarnih intelektualaca nerazvijenih ze-malja zamagljuju kod Bakunjina pravi problem neop- hodnost problematizovanja sopstvene teorije revolucije u kontekstu stalno izneverenih ocekivanja. Bakunjin se ni- jednog trenutka ne pita o stvamoj mogucnosti i putevima ostvarenja anarhistickog ideala u ondasnjoj Srbiji, pro- gramski isticuci da je, do daljnjeg odlozeni, ,,slovenski preporod" jedino moguc u socijalnoj revoluciji interna- cionalno povezanog proletarijata (DiA, str. 44).

.!.. . , L..^ I I . ' cv I, /

278

LENJINOVO SHVATANJE DIKTATURE .,,u,i u.n.>=.; PROLETARIJATA

LASLO SEKELJ

U okvirima marksizma Druge internacionale i socijal- demokratskog partijskog grupisanja skrenuo je prvih go-dina ovoga veka na sebe paznju Vladimir Iljic Lenjin svojim shvatanjem uloge i strukture radnicke partije. Za razliku od uobicajenog socijaldemokratskog shvatanja, po kojem partija kao masovna politicka organizacija pri-vlaci clanstvo koje samo pasivno podrzava partijsku ideo- logiju, ovaj ruski socijaldemokrat imao je na umu stva-ranje partije profesionalnih revolucionara, takve kadrov- ske partije koja je strogo hijerarhizovana i centralizovana po uzoru na prusko-nemacku armiju. Isto tako, za razliku od uobicajenog socijaldemokratskog shvatanja partije kao demokratske reprezentacije interesa, Lenjin je partiju shvatao kao entitet za sebe, koji stvara taj interes i na taj nacin postaje nosilac objektivnog povesnog uma. Na- kon 1917. godine i uspesnog osvajanja politicke vlasti od strane boljsevickog krila ruske socijaldemokratije, Lenjin je nastavio sistematsku reviziju socijaldemokratske ide-ologije i teorijskog korpusa marksizma Druge internaci- onale. Naime, iz uobicajenog socijaldemokratskog shva-tanja proizlazilo je, implicitno ili eksplicitno, prihvatanje moderne reprezentativne drzave i njenih institucija: plu-ralizma, parlamenta, reprezentacije i demokratske proce- dure zasnovane na pravnoj i politickoj jednakosti svih gradana. Medutim, Lenjinova frakcija i kasnije partija videle su u modernoj reprezentativnoj drzavi samo puko

279'