Balkanac -

Desanka MaksimoviNe stidim se to sam,

kako vi velite,

varvarin sa Balkana,

tla prljavtine i bure.

ujte sad,

i kod nas ima nekevama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate,

daleki ste i od roenih sinova,

za trpezu svojune posadite svakog tuina;

vi moete da pijetea da svakom ne pruiteau vina.

A kod nas su jo stari obiaji grubi:

mi putamo svakog pod svoje sleme,

kod nas se jo i s namernikom ljubi,

kod nas se podvizi zbog gostoljublja ine; kod nas svaki ovek ima itavo pleme prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imatenekoliko miliona Hristovih kipova,

na svakog oveka po jednoga,

imaju ga drumovi i polja, apsane i kole; a kod nas, kad ljudi veruju u Boga, u sebi ga nose, i tiho mu se, skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut ivotaimate sprava i maina,

sve ste sraunali i sve znate;

izumi su vai za divljenje;

a mi jo imamo starinske alate,

ali sve je kod nas jo zdravoi prirodno kao glina:

i umiranje, i raanje, i ivljenje.

Vi imate itave zbirkepravila i nauka o slobodi,

o svemu se kod vas pie i pripoveda;

ali mi i po nepisanim zakonimaslobodno ivimoi nekog prirodnog drimo se reda,

slino ognju, vetru, i vodi.

Kod vas je, zbilja, sve tano propisano,

kako se jede, govori, oblai;

a mi, kad govorimo, viemoi maemo rukama,

i orbu glasno sremo,

i u rukavicama smo kao na mukama.

Sve je kod nas zaista prosto:

obuu nosimo od svinjske koe,

puno je kod nas seljakihnavika i stvari;

i kraljevski preci naidoista su bili govedari.

Narod na, zbilja, u gnevu moe da kolje,

rui i pali;

ali mi nismo oni to smiljeno tlae,

mi ne smatramo da je svet celi nae polje;

mi ne bismo podnelini uroenik prauski da zbog nas plae;

dua nam je prostrana,

iako smo brojem mali.