BAN STRAH - Пројекат Растко · 2010-12-12 · LICA: BAN STRAH – ^ovek u crnom ko`nom odelu sa preba~enim crvenim pon~om. Wegov ma~ za pojasom i wegov pi{toq vezan

$Page 1: BAN STRAH - Пројекат Растко · 2010-12-12 · LICA: BAN STRAH – ôvek u crnom ko`nom odelu sa preba~enim crvenim pon~om. Wegov ma~ za pojasom i wegov pi{toq vezan$
Vladimir \uri} – \ura

BAN STRAH

Pomalo je takijeh junakaka’ {to bje{e Strahiwi}u Bane

Narodna pesma

110 Vladimir \uri} – \ura

VLADIMIR \URI] – \URA. Ro|en 1960. u Beogradu. Otac Ostoja,nau~ni saradnik, majka Du{anka, prevodilac. Apsolvirao Op{tu kwièv-nost na Filolo{kom fakultetu i diplomirao Dramaturgiju na FDU. Ma-gistarske studije Teatrologije poha|ao na beogradskom FDU.

Istraìvao medije kao po~asni gost na SSEES u Londonu. Bavi sepisawem poezije, pri~a i romana, a profesionalno pi{e scenarije i drame.Drame su mu igrane i kod nas na primer (Ban Strah, Yet set, Grobqe

Ma~aka, Beogradske pri~e, Alisa u zemqi ~uda) i u inostranstvu (Games Peo-

ple play) Import Theatre Company, Edinburg 1993. Drào predavawa na SSEESLondon Univesity studentima slavistike i radio radio eseje za BBC WorldService. Kao radio drame izvedene su mu Yet set i Balada o unutra{wemmoru. Bavi se esejima i teorijskim radovima koje objavquje u periodici, i ukwizi Mitologije Tehnosveta. Komponuje i peva, nekada davno u grupi“Heroji”, a sada u grupi “\ura i Mornari". Za uspelije kwièvne radovesmatra svoj roman prvenac (Hvalisavi roman & Super), roman London izbirku kratkih pri~a (\urine sme{ne pri~e). Pri~e su mu objavqene unekoliko antologija kratkih pri~a. Priredio kiberpank antologiju Guruidigitalne pustare sa Dejanom D. Markovi}em. Objavio preko stotinakpri~a u kwièvnoj periodici i magazinima. U ~asopisima “Scena” i “Tea-tron objavio drame Grad, englesku verziju The City, i dramu In/out. UAntologiji srpske drame objavqene su mu drame Grobqe ma~aka, Kao bo-ànstvena komunisti~ka komedija i Koju igru igra{.

^lan je predsedni{tva Urduèwa dramskih pisaca Srbije od 1988.godine. U istom udruèwu ima status slobodnog umetnika.

Oèwen je ènom Gordanom i ima sina Janka, to je wegova porodica kojumnogo voli.

LICA:

BAN STRAH – ôvek u crnom ko`nom odelu sa preba~enimcrvenim pon~om. Wegov ma~ za pojasom i wegovpi{toq vezan ispod kolena dovoqno govore dase sa takvim ~ovekom ne sme {aliti. On je jedanod onih qudi koji dolaze iz rata kao pobed-nici, bez oìqaka, bez rana, on je jedan od onihqudi ~iji pokreti i lice govore sve, lutalicakome je vreme zaboravilo dom, èqan odmora iqubavi koje mu sudbina nikada ne}e pokloniti.Mnogo, mnogo godina je pro{lo od kada nijevideo svoju ènu, sada poku{a}e da je prona|e usvetu koji vi{e niko ne moè re}i da poznaje.

STARI VUK – Patrijarh loze Vukovi}a, stari lisac i ra~un-yija, ~ovek bez principa koji je u stawu daproda svet da bi sa~uvao svoju glavu.

ZELENI VUKOVI] – Fanatik kompjutera.

RI\I VUKOVI] – Kockar.

CRVENI. VUKOVI] – Stru~wak za radiokomunikacije.

BELI VUKOVI] – Albin. Plave boje.

CRNI VUKOVI] – Znalac informacija.

PLAVI VUKOVI] – Plejboj.

Ban Strah 111

Vladimir \URI] – \URA

BAN STRAH

@UTI VUKOVI] – Stru~wak za drogu i ludilo.

SME\I VUKOVI] – Voli satove.

MALI VUKOVI] – Najmla|i od svih sinova Starog Vuka. Klinactalentovan za u~ewe. Jedoga dana bi}e heroj.

CRNI KOMESAR – ôvek u crnom sa crnom du{om, u~enik zla ikomesar crne lige. ôvek neograni~ene mo}inad drugim qudima. @eqan da stvori mozaikbrojeva od svih qudi i da ih uni{ti svojommatematikom zla.

STARAC – Jedan od nepoznatih igra~a ~ija je sva mudrost uigri. Jedan od onih koji se nikada do kraja neshvataju, jer izmi~u zakonima samim svojim po-stojawem.

DR IVAN – Tragi~ni junak sveta u raspadu, ~lan komunesawara. Ozra~en je jo{ pre velikog rata.

MARTIN – Medij sawar. Ulovqen u nepoznatom svetu vi-zija. Ukqe{ten u sopstvenu nemo} preko drogekristala.

@AK LUDAK – Simpati~na renesansna luda koja vi{e ni kra-qevima nije dovoqno luda. Srca preme{tenog uniske frekvencije jednog super stereo kaseto-fona.

IRIS – Kraqica Kristala. Nezakonita vlasnica Ba-nove qubavi pre rata. Gatara crne kose i dugihvitkih nogu. Suze Erosove.

SEMELA – @ena koja traì izazov da bi bila slobodna.Banova zakonita èna. @ena koja za oca imaStarog Vuka i mnoge wegove osobine. Ona znadovoqno da niko ne bi smeo da pomisli da je onanaivna i glupa, a opet ona se tako postavqa.Jedna od onih opasnih èna koje od qubavitraè mo} i koje dobro znaju od kakvog mu-{karca da je traè. Zbog we se u ostalom iodvija drama.

I mnogi drugi, vojnici, qubavnici, kurve, sawari,stranci i nevidqivi izaslanici nepoznatih dimenzija.


* * *

Mrak. Glas iz off-a

Posle velikog rata zemqa je pretvorena u pustaru prepu-nu olupina i razru{enih ostataka nekada{weg sveta.Sna`na atomska radijacija i neo~ekivani tektonski po-reme}aji promenili su nekada{wi oblik zemqe. Zoneradijacije ili zone smrti nepravilno raspore|ene pozemaqskoj povr{ini skrivale su u sebi grupe qudi osu|e-ne na sigurnu smrt raspadawem osnovnih tkiva. Kompju-terska era u kojoj je ~ovek bio gotovo pot~iwen domina-ciji ma{ina na solarnu i atomsku energiju predskazala jesvoju surovu budu}nost bezbrojnim matemati~kim prora-~unima. Ma{ine su sve izra~unale i predvidele atomskirat. Posle rata preìveli qudi snalazili su se na raznena~ine. Nijedan ~ovek vi{e ni trenutka nije bio siguranda }e ne}e umreti ve} u slede}em trenutku i stoga jepogled svakog ~oveka bio uperen u wega samog. A u takvomsvetu qubav je bila skoro zaboravqena.

I SLIKA

Pred bodqikavom ìcom, ispred koje je znak opasnosti i zabrane prola-ska u sjaju logorske vatre sedi Ban Strah zadubqen u fotografiju.Oslowen je na svoj ogromni stilizovani topuz. Spazi video kameru –~uvara granice. Ustaje i zuri u wu. Rasvetqava se drugi prostor udubini scene. Dva-tri monitora sa likom Ban Straha. Vojnik u sjajnojode}i Crne Lige, buqi u ekran, te{ko ustaje, razgibava se i krutim,automatiziranim koracima odlazi u dno scene. Pritiska neke komandei na zadwem zidu se osvetli kvadrat providne folije iza koga je kaoodelo na ve{alici u ormanu oka~en ~ovek. ûje se glas vojnika: “Neiden-tifikovani objekat na severnoj granici. Prona}i i eliminisati”. Saj-le otpuste Likvidatora; mrak na zadwi prostor. Ban Strah opet predvatrom. Iza le|a mu se {uwa Likvidator. Bez napad i muwevita, smrto-nosna odbrana. Ban Strah razgleda napada~a i uz skroman obred gaodloì pored ìce. Odlazi. Osvetqava se prostor u sredi{tu CrneLige. Pre|a{wi vojnik i oficir posmatraju na monitorima ubijenogLikvidatora. Postupak kao i malopre, s tim {to sad kre}e tro~lanapatrola. Zatamwewe. Osvetli se predwi prostor – na putu vre}a zaspavawe i pored we topuz. Patrola masakrira vre}u i zadovoqno odlazi.Iz mraka izroni Ban Strah i zarobi zadweg iz patrole. Ostali odlazene prime}uju}i.

Ban Strah 113

BAN STRAH: Ko si ti? [ta èli{ od mene?

VOJNIK: Prona}i i eliminisati.

BAN STRAH: Za{to me napadate?


BAN STRAH: Ko te {aqe?


Ban Strah ga zgrabi za grudi i otkrije programator pocepav{i muode}u. Ne smeje se. Pristika dugmad. Vojnik mewa stav.

BAN STRAH: Zovem se Ban Strah. Nisam do{ao kao neprijateq: Pre-nesi.

Vojnik ponavqa re~enicu i odlazi uko~enim korakom. Ban Strah ide zawim. Odlaze.

Osvetqava se scena u sredi{tu Crne Lige. Na monitorima lik BanStraha. ûje se wegova poruka. Nekoliko vojnika Crne Lige. Ispredekrana sedi Semela i zadubqeno zuri. Ulazi ogromni Crni Komesar.Vojnici padaju ni~ice. Semela se ne osvr}e.

CRNIKOMESAR: Semela

(Pauza)Semela.(Pauza)

Glasni smeh Crnog Komesara. Na wegov znak se spu{ta velika mapa nakojoj crvena ta~ka predstavqa kretawe Ban Straha.

CRNIKOMESAR: Ti{ina. Slu{aj me sada kraqice.

Ona se lagano trgne, ali i daqe gleda i slu{a Ban Straha na ekranu.

VOJNIK: Objekat pred zonom radijacije.

CRNIKOMESAR: Budale. Ti{ina. Govori vam va{ jedini, va{ qubqeni,

najja~i, najboqi. Govori vam mo}ni glas Crne Lige, mo-}ni glas Crnog Komesara. Slu{ajte qudi. ûj Semela.Sklop mog mi{qewa je elektronizovana Crna Mo}. Mo}Novog. Svi qudi Crne Lige mora}e da misle tako. Pa ion. Mo} matematike novog mozga, ima}e svi novi qudi.Semela, tvoj mali mozak odbija to da shvati. Postoja}esamo impulsi beskona~nih sistema u beskona~nim dimen-zijama svesti. Misli}emo kao kompjuteri – brzo i pre-cizno. Gre{aka ne}e biti. A on je u tom sistemu gre{ka.(Pokazuje na ekran sa slikom Ban Straha)


Gledaj jo{ malo tog ~oveka. I vide}e{ kako se gre{keispravqaju. Apokalipsa je pro{la. Nema vi{e qudi kojisu isti kao qudi ranije, kada su svi mislili, kada su svibili slobodni. Ne, toga nema. On }e biti mali x, me|uostalim malim u. A ja, JA Semela, }u biti veliki ma-temati~ar novog ~oveka, kompjuter koji }e od svih vasstvoriti svet beskona~nih kombinacija. Tako }u pobe-diti vreme, izra~una}u sa vama u glavi novo beskona~novreme i zameniti staro. @ive}u tako u svim svetovima,kao gospodar svih dimenzija i pro{lih i budu}ih, kaoMo} Crnog. Shvata{ li to? Shvata{ li koliko sam jaiznad wega?

SEMELA: Ne razumem, Komesare.

CRNIKOMESAR: Razume}e{. Neka igra po~ne. Uvedite stranca u zonu.

Probudite saware. Dovedite Iris.

Semela qutito ustaje i kre}e.

CRNIKOMESAR: Stani èno.

Na scenu ulazi Iris, kraqica kristala. Klawa se Komesaru. Mrko segleda sa Semelom. Gromoglasni smeh Crnog Komesara.

Kraj prve slike.

Ban Strah 115

I SCENA

Iz blage kosine puta vire samo glave i ruke plemena Sawara. Atmosferajarkog sun~anog dana. Sawari prave ne{to nalik na muziku svojim uzne-mirenim {apatima. Nad wima dominira figura Dr. Vana, kome je samojedna noga uhva}ena kosinom. Pojavquje se vojnik Crne Lige koji sobomnosi aluminijumski kofer koji daje Dr. Vanu. Ovaj ga otvara i vadi izwega pi{toq-injekciju kojom sebi ubrizgava dozu kristala. Noga mu seosloba|a iz asflata. Injektira i ostale ~lanove komune. Ovi polakoizrawaju iz svoje klopke – otprilike do pojasa. Dr. Van postavqa ispredwih neke ~udne naprave koje oni po~iwu da pokre}u, {to stvara neku~udnu muziku. Vojnik Lige slu{a.

DR. VAN: Kraqica se danas ne ose}a dobro i ne}e voditi ritual.Rekla je meni da je zamenim, Martine.

MARTIN: (Iz grupe)Da, doktore Van.

DR. VAN: Danas je {esti dan u redu kristala. Ti si na redu daispri~a{ svoje vizije. Svi ostali postupaju po pravilimaKraqice. Ukqu~ujte se u viziju. Idem.

MARTIN: (U jednoli~nom ritmu)Crni Komesar. Mo} Crnog. Kristal je crn.

Ponavqa nekoliko puta. Ostali ga jednoli~no prate; Iznenada Martinpo~ne da vri{ti.

MARTIN: Aaaaa, evo ga. Evo ga. Ose}am wegovo prisustvo. On jedo{ao. Ose}am da me zove. Nikad se do sada nije pojavio uovom obli~ju. Zove me. Zove me. Upravo me hvata za kosu.

Martin se izvla~i kao da ga neko drì za kosu. Sporo.

MARTIN: Nalazim se u dnu crne {koqke. On me je ostavi osamog.Ima prozirne o~i. Ostavio me je ovde u dnu crne {koqke.Rekao je da krenem ka otvoru radijacije. Ova {koqka ovdeje hladna. Hladno mi je u woj. Ali ja mogu da vidim izlaz.Svetlo se porbija kroz izrezane trake od li{}a.

Martin pantomimom do~arava atmosferu vizija. Kao da se kre}e krozne{to mekano. Ban Strah mirno stoji i gleda. Qudi u bazenu uzdi{u idaqe se kre}u vrlo sporo u crvenom svetlu.

MARTIN: Moram da idem ka svetlu. Ooo. Sa leve strane vidimotvor spektra. To je samo odsjaj. Pojavquje se neko tamo.On ide ka meni. Nosi spektar u zubima, kaè mi da dolaziiz daleka. Ose}am na vrhovima prstiju. Kristal je sna`nodelovao. On ima kosu od te~ne vatre. I ja ~ujem muziku. Jane mogu daleko odavde. Ja sam ovde da sluìm Kraqici.


DR. VAN: Smiri se Martine. Prestani. Prestani.

MARTIN: Pita me da li se bojim. Smeje se. Gura me ka svetlu.Ose}am talase u prstima. Dodirujem trake od li{}a.Prolazim. Aaaaa....

Martin vri{ti. U dnu scene pojavquje se Ban Strah kao dozvan ovomvizijom. Niko ga ne prime}uje. Dr. Van se zbuweno vrti. Vojnik posipaMartina iz aparata za ga{ewe poàra. Jak zvuk usisavawa. Martinpo~iwe da propada.

DR. VAN: Ne, Martine. Prekini. Vra}aj se.

Ban Strah potr~i ka Martinu. Uhvati ga za struk. Povla~i ga navi{e.Polako ga izvla~i. Zvuk usisavawa je sve ja~i. Ban Strah izvu~e Mar-tina. Vojnik Crne Lige beì. Zvuk usisavawa prestane. Od naglogtrzaja Ban Strah i Martin odlete unazad i padnu.

DR. VAN: Ko je to?

Martin leì onesve{}en. Ban Strah ga {amara. Pritiska mu stomak.Martin uzdahne. Dr. Van se pribliì Banu.

DR. VAN: Ko si ti? Za{to si u{ao u na{u zonu? Mi smo ozra~eni.Zar èli{ da umre{ kao {to }emo svi mi ovde umretilaganim raspadawem tkiva? Zar èli{ takvu smrt? Zatobeì odavde, stran~e.

Ban Strah se okrene i pogleda Dr. Vana.

BAN STRAH: Da li sam u{ao u zonu radijacije?

DR. VAN: U{ao si tamo gde nisi smeo. Ti nisi ozra~en.

BAN STRAH: Siguran si?

DR. VAN: Siguran sam. Ja sam doktor Van. Radio sam u ekipi koja sebavila radioaktivnim elementima skoro ~itav ìvot.Pred sam rat bio sam ozra~en. Video sam mnoge qude kojisu bili ìvi mrtvaci. Crvena liga me je uzela za stru-~waka. Radio sam dve godine u stacionaru Crvene lige.Proces raspadawa me je zahvatio svom èstinom. Unutra-{wi organi mi vi{e ne funkcioni{u. Poslat sam ovde uzonu radijacije u Kraqi~in geto. Kraqica je otkrilane{to fantasti~no, drogu koja maksimalno usporava pro-ces raspadawa. Ona nas drì u ìvotu. Ako ne èli{ dabude{ kao mi stran~e, idi, idi, daqe od zone.

BAN STRAH: Ja moram da pro|em kroz zonu. Ti, doktore, mora{ da mipokaè{ put.

DR. VAN: Ali ko si ti?

Ban Strah 117

BAN STRAH: Zovu me Ban Strah.

DR. VAN: Ban Strah. To mi je poznato. Pa da. Ban Strah. Specijalnejedinice Crvene lige. Bane drago mi je da te vidim ìvog.Ve} sam strahovao da vi{e niko od vas nije ìv.

BAN STRAH: Doktore Vane dolazim ovamo sa ciqem da pro|em krozzonu. Ti mora{ da mi pomogne{.

DR. VAN: Ja ti ne mogu pomo}i. Ali mo`da moè kraqica.

BAN STRAH: Gde je ona.

Stiè Iris.

KRAQICA: Po|i sa mnom.

Ban Strah krene za wom. Ona u|e u {ator. Ban za wom. Krila {atoraogledala se razmaknu. Krila zaklone qude u pozadini. Kraqica ispruìruku ka Banu.

KRAQICA: Pri|i mi.

Ona rukom dohvati dva rajsfe{lusa na ramenima. Povu~e ih i haqinasklizne sa we. Naga kraqica krene ka Banu. Ban mirno stoji.

KRAQICA: Uzmi svetlo Kristala. Znam ko si ti. Kristal te je doveomeni. Budi moj ove no}i. Znala sam da }e{ do}i. Kristalmi je sve rekao. Morao si da do|e{, jer ve} sam te predugo~ekala.

BAN STRAH: Ja tebe ne znam.

KRAQICA: Zna{ me Bane. Zna{ me vrlo dobro. Kada si oti{ao ioènio Semelu. Zna{ ti vrlo dobro.

BAN STRAH: (Pauza)Iris?

IRIS: Da, Bane, Iris, tvoja jedina Iris.

BAN STRAH: To je bilo stra{no davno. Ne èlim da se se}am.

IRIS: Tada si jo{ bio mlad. Bio si naivan Bane. Bio si ~ovek.Oti{ao si na dvor Starog Vuka i tamo si se zaqubio u wu.Mene si zaboravio.

BAN STRAH: Mislio sam da si mrtva.

IRIS: Spasila sam ti ìvot. Tvoja igra te umalo nije uni{tila.Strah je krenuo iz tebe. Volela sam te i spasila te.Sakupila sam tvoje razbijene delove i sastavila te. Sta-rac je rekao da si se provukao kroz iglene u{i. I on jetada nestao. Ti si ubrzo oti{ao i zaboravio si me.


BAN STRAH: O kakvom starcu govori{. Ne se}am se da je tamo biloikoga osim tebe.

IRIS: Starac je ìveo sam negde gore u planinama. Do{ao je kodmene kada si se ti pojavio. Ni ja ga nisam poznavala. Dveno}i je bdeo iznad tebe. Ne{to je bajao. Hranio te jetravama. Ti si bio na ivici smrti. Se}a{ se?

BAN STRAH: Ni~eg se ne se}am. Jesi li videla tog starca kasnije?

IRIS: Ne, nikada vi{e. Starac je rekao da se manem posla uorganizaciji. Ja mu nisam rekla da se odatle poznajemo.Ali ja sam posle nastavila sa poslom. Organizacija jebila otkrila sovjetsku {ifru. Znala sam za po~etak ratai htela sam da ti javim. Semela me je primila. Bila sam jojsumwiva i zato ti je verovatno rekla da sam mrtva.

BAN STRAH: Ti si joj pri~ala da sam ja u organizaciji?

IRIS: Nisam. Samo sam joj ostavila mikrofilm. Na wemu je bioplan za neutralizaciju sovjetske {ifre. Ti si nam po-treban. Wihov kompjuterski program moga je da uni{tisamo elektronski genije kao {to si bio ti.

BAN STRAH: Dobro, dosta sada. Reci mi kako da je na|em?

IRIS: Zona je opsana. @iva je i zna da skrene misli tako da teodvede u sigurnu smrt. Sve u woj je nepoznato. Jedinina~in da se pro|e je taj da u|e{ u poqe sila. To je srcezone. Ili }e{ se raspasti ili }e{ pro}i. To niko ne zna.Zna samo kristal.

BAN STRAH: Ne èlim pomo} kristala. On ti pomogne i odmogne, kaotebi. Bez wega si nemo}na.

IRIS: Svi ovde smo nemo}ni bez wega.

BAN STRAH: Ne svi.

IRIS: Kristal je od nas napravio saware. Zaustavio je procesraspadawa. Svi ovde smo uz wegovu pomo} kontrolisalivizije. Bili smo sre}ni. Zona je pretvorena u komunusawara. Oni mi veruju, a ja verujem kristalu.

BAN STRAH: Idemo.

IRIS: Ne. Ide{ sam. Bane...

Iris mu pri|e.

BAN STRAH: Idemo, kaèm.(Uperi pi{toq u kristal)

Ban Strah 119

IRIS: Bane.

BAN STRAH: Idemo.

Za~uje se zvuk usisavawa. Ban je pogleda. Ona ga uhvati oko struka.

IRIS: Evo po~iwe. Uskoro }u se raspasti. Poqubi me jo{jednom dok sam ovako lepa. Poqubi me pre nego {to ode{.Nekad si me voleo Bane. Poqubi me kao nekad.

Ban Strah se nagne i poqubi Iris. Zvuk usisavawa je sve ja~i. Iris izhaqine izvla~i no`. Polako ga pribliàvan Banovom vratu. Ban toprimeti u ogledalu. Ugrize Iris za usnu. Ona vrisne. Ban Strah jeuhvati za ruku i odgurne je. Ona padne. On je gleda.

IRIS: Bane

Ban se okrene. Izlazi.

IRIS: Uvek sam te volela.

Ban Strah iza|e iz {atora ogledala. Zvuk usisavawa je dominantan. Dr.Van ispred {atora ogledala sa~eka Bana sa uperenim pi{toqem injek-cijom. Velika krila {atora ogledala se sklope. Ban se izmakao u stranui izbegne hitac droge kristala. Uhvati Dr. Vana za ruku. Iskrivi jetako da Dr. Van sam sebi ubrizga dozu. Dr. Van padne. Ban ide ka{ipkama. Ban Strah puca u kristal.

* * *

Ban Strah omamqen dozom kristala luduje po praznom poqu na kome sudo malopre “ìveli” posa|eni sawari. U dubini scene se pali komandniprostor Crne Lige: Semela pred ekrtanom na kome je Ban Strah. Ko-mesar {etka nervozno. Zastane.

CRNIKOMESAR: Ta~ka dva. Dovedite @aka Ludaka.

(Semeli)To je samo prvi korak.

Na scenu ulazi @ak Ludak – moderna varijanta dvorske lude. Klawa sepred Komesarem.

CRNIKOMESAR: Nare|ujem – odve{}e{ ga starom Vuku. On zna kako daqe.

@ak Ludak se klawa i brzo odlazi.


Semela se okre}e i zuri u Crnog Komesara. Zadwi prostor se gasi. BanStrah sam na sceni. Nekontrolisan i divaq. Na scenu doleti zapaqenastrela. ûje se zvuk Indijanaca. Ban Strah se smeje. Proba da se savlada.Ulazi @ak Ludak. Klawa se Banu. Prisisne jedno dugme na kasetofonu.

KRE[TAVGLAS: Ja sa @ak Ludak. Rodio sam se lud i ostao lud. I kada sam

odrastao ostao sam lud. âk i kad su mi govorili – ti silud, ja sam znao da sam lud. Mo`da sam ja sigurno lud.Dozvolite da se predstavim, moje se ime lako pamti, onoje negde u svima vama, dozvolite da imam tu ~ast, drago mije – @ak Ludak. Lud sam od qubavi za vama.

BAN STRAH: Bi}e mi ~ast da sedne{ sa mnom.

@AK LUDAK: Bi}e mi ~ast da sednem sa vama.(Okrene se kao da }e da ode)

BAN STRAH: Gde }e{ luda~e?

@AK LUDAK: (Zaleti se i zagrli Bana. Ovaj se smeje. Ludak ukqu~ikasetofon)Mmmm. Tu ne{to smrdi. Izgleda da sam se usro. Ha, ha. Odstraha. Od takva junaka.

BAN STRAH: Ti me zna{?

@AK LUDAK: Dom svoj traì{.

BAN STRAH: Da.

@AK LUDAK: Ludi vodi~ domu tvome. Ludak ludog vodi. To sam ja.

BAN STRAH: Zna{ li {ta govori{?

@AK LUDAK: Ludi nikad ne znaju. Sledi me o veliki Bane.

Obojica odlaze sa scene.

Ban Strah 121

II SLIKANapu{teni aerodrom

PRVO-SVE[TENIK: O, svemogu}i Boè

Ti koji stvara{ svetlo po voqi svojojTi koji pretvara{ no} i dan po voqi svojojTi koji stvara{ sinove tvoje po voqi svojojTi koji nas vernike izabra po voqi svojojTi primi ovu skromnu `rtvuO, svemogu}i BoèTi daj nam danas mo} da doìvimo sutraNeka bude po voqi tvojoj ova skromna `rtva

Sve{tenik pri|e devojci na `rtveniku. Jednom rukom dohvati krajdevoj~ine haqine. Gleda je u o~i.

PRVO-SVE[TENIK: Neka se po telu device ispi{e ime Boìje.

Yelat odeven kao sredwovekovni mu~iteq sa kukuqicom na glavi pro-bija se kroz masu sveta. U rukama drì zlatni posluàvnik na kome jepribor za tetovirawe. Pri|e devojci koja i daqe vri{ti. Prvosve-{tenik dohvati obema rukama krst i klekne. Podigne krst prema nebu.Narod i Vukovi}i svi do jednog kleknu. Yelat spusti posluàvnik nazemqu. Dohvati jedno duga~ko pero i umo~i ga u crno mastilo. Sa wim uruci prilazi devojci.

DEVOJKA: Ne}u, ne}u.

Yelat je rukom grubo uhvati za kosu. Privu~e je sebi. On joj pi{e po~elu. Iz polumraka, kroz pognutu masu sveta, prolazi Ban Strah. Qudise sklawaju pred wegovom pojavom. On pri|e `rtveniku. Od komentaraznatièqnih pojedinaca postepeno se stvara àmor. Ban Strah do-hvati yelata za rame. Okrene ga i nokautira. Yelat uz tresak quqne nazemqu. Dva Vukovi}a, Beli i Ri|i, sko~e na noge i izvuku pi{toqe.Potr~e Ban Strahu. On ih mirno do~eka.

STARI VUK: Ko si ti stran~e? [ta ~ini{ luda~e? @eli{ da umre{?

BAN STRAH: @eli{ li ti?

Prvosve{tenik im pri|e. Stane ispred Ban Straha.


PRVO-SVE[TENIK: O Boè spasi ovog bogohulnika koji se usu|uje da prekine

obred. Nepoznati stran~e pokloni se do zemqe i moliBoga tvorca na{ega da ti oprosti, jer }e te sprìti vatrawegova, kao {to je vatrenim ogwem sprìla lice ovezemqe. Na kolena stran~e.

STARI VUK: Na kolena.

Ban Strah posmatra Prvosve{tenika.

BAN STRAH: Do{ao sam ovamo kao prijateq. Izgleda da nisam u pravu.Ako budem morao da budem neprijateq mesto mojih re~igovori}e oruìje.

PRVO-SVE[TENIK: Klekni neverni~e. Stari Vu~e, glavo naroda, zar dopu-

{ta{ neznancu da mu~i tvoje sinove. Zaustavi ga silom.Nije za wega boìja milost.

STARI VUK: Poznat si mi stran~e. Lice ti je grubo kao da si ga umivaovatrom. Ruke su ti ~vrste kao da su od gvo`|a. Bio bi grehubiti takvoga junaka. Zato, pokloni se stran~e. Poklonise na{em Bogu. Pokloni se i idi.

BAN STRAH: Kakvom Bogu? Kakve su to gluposti?

STARI VUK: Stran~e ne {ali se glavom. Klekni i idi.

BAN STRAH: Prvo oslobodite ovu ènu.

STARI VUK: To ne dolazi u obzir. Ona mora biti tetovirana boìjimimenom. Prvosve{tenik je rekao da je ~uo glas boìjiposle stra{nog suda. Bog je rekao: vi koji ste preìveli,vi ste du`ni da mi pruìte `rtve. Svake godine odabe-rite devicu ~iste koè i ispi{ite je mojim imenom.Deset godina tako ~inite i va{e bi}e carstvo nebesko. Jel’ tako prvosve{teni~e?

PRVO-SVE[TENIK: Tako je stari Vu~e. Wegova svetlost me je probudila iz

sna. Iz uga{ene pe}i najednom pokuqa neki dim ùte bojei obuzme me celoga. I ja imadoh viziju velike belepoqane. Sa neba je dopirao boìji glas, a nebo je bilopuno sitnih varnica. I glas boìji ispisivao se crnimkatranom po nebu. A iza neba video se ogromni obrisusana. I re~e Bog: qubi moje usne i veruj mi.

STARI VUK: ûje{ li to stran~e?

Ban Strah 123

BAN STRAH: ûjem.

STARI VUK: Pokloni se Bogu. Dobro, kako ho}e{. Milom ili silom.Mislio sam da si pametniji.(Pqesne rukama)Pozovite Grubora.

U narodu ponovo kome{awe i àmor. Mali Vukovi} otr~i u zgradu. BanStrah name{ta ko`ne nadlaktice. Okrene se i pri|e `rtveniku. Iz-vu~e ma~. Devojka ga posmatra. On reskim pokretom ma~e prekine lance.Vrati ma~ u korice. Devojka klekne pred Banove noge. Rukama mu obu-hvati butine.

DEVOJKA: Hvala ti.

Ban Strah je odgurne od sebe. Iz kapije zgrade aerodroma istr~ava MaliVukovi}.

MALIVUKOVI]: Evo ga. O~e, o~e. Ide Grubor.

On otr~i do oca. Stane uz wega. Iz zgrade izlazi ogroman ~ovek }elaveglave. Na sebi ima guw sa mno{tvom sitnih sijalica koje se pale i gase. Urukama drì board-game i igra se. Pogleda u pravcu okupqenog sveta iluda~ki krikne. U gomili sveta muk.

STARI VUK: Grubore ima posla za tebe. Prestani da igra{ elektron-skog likvidatora i na posao.

Grubor pri|e Starom Vuku. Stari Vuk pogleda Bana.

GRUBOR: Koga gospodaru?

STARI VUK: Ovaj stranac ne slu{a zakone. Nateraj ga da klekne.

Grubor pogleda Bana. Zareì. Po|e ka wemu.

GRUBOR: Ubi}u ga.

Grubor nasrne na Bana. Ban ga udari pesnicom u lice. Grubor se nasmeje.Busa se u grudi. Uhvati Bana i podigne ga. Steè ga i smeje se. Ban Strahmu zarije prst u vrat. Grubor krikne od bola i ispusti ga. Ban seodmakne. Grubor pojuri na wega. Ban muwevito isu~e ma~. Ubode Gruborai odmakne se u stranu. Gleda o{tricu i mirno vrati ma~ u korice.Grubor u zaletu tr~i jo{ deset koraka i padne mrtav.

MALIVUKOVI]: O~e, ovaj }e nas sve srediti sam. Ubij ga.

Ban Strah izvu~e pi{toq i uperi ga u Starog Vuka.

BAN STRAH: Dosta igrawa. Nemam vremena da se poigravam sa vama.Do{ao sam ovamo iz odre|enih razloga.


Vukovi}i se sklone iza kolica svog oca. Narod je nem. Svi pogledi suostali na Banovom licu.

STARI VUK: Koji su to razlozi stran~e?

BAN STRAH: Traìm put do doma. Tamo gde me ~eka moja èna. Zabo-ravio sam put jer dugo sam bio odsutan od ku}e. Rat je bio,rat jo{ uvek traje. Znam podelu zona. Ja dolazim sa severa.

Stari Vuk se odjednom u ti{ini glasno zasmeje. Sinovi ga gledaju. Vukuperi prst u stranca.

STARI VUK: Opet si me prevario. Mislio sam da si mrtav.

BAN STRAH: Nisi daleko od istine.

STARI VUK: Najzad si se vratio. To je tako neo~ekivani povratak.Sada znam da }e Crvena Liga pobediti. Qudi do{ao jeonaj koga smo tako dugo ~ekali.

MALIVUKOVI]: Ban Strah!!!

U narodu kome{awe i ponavqawe Banovog imena.

BELIVUKOVI]: Ban Strah?

CRNIVUKOVI]: To je zaista on.

STARI VUK: Zete, oprosti za nepravdu na koju si nai{ao. Niko te nebi prepoznao.

BAN STRAH: Nisam to ni o~ekivao.

STARI VUK: Zete, oprosti nam ovu negostoprimqivost. U ku}i StarogVuka svakom je junaku mesto. Pootovo takvom kakav si ti,Bane. Oprosti nam glupost {to te ne poznasmo.

BAN STRAH: Opro{teno vam je, ako vam je to va`no.

STARI VUK: @iveo!

NAROD: @iveo!

STARI VUK: Narode moj, vratio se Ban Strah. Napravimo gozbu kakvumu dugujemo, gozbu kakva prili~i takvome junaku. Dove-dite muzikante i komedija{e, donesite najboqa jela ipi}a i jo{ najboqe ène da nas dvore. I jo{ preko togarazne poklone. Nek’ se slavi povratak junaka.(Tap{e)Ajde, ajde.

Ban Strah 125

Narod se razmili ka zgradi aerodroma skandiraju}i Banovo ime. StariVuk podigne ruku.

STARI VUK: Zadwe vesti o tebi ~uli smo ovde pre dve godine. IzvesniJeremija kurir Crvene Lige javio je da si mrtav. Rekao jeda je specijalna jedinica Crvene Lige, Severni vukovi,~iji si ti bio ~lan, izginula na zadatku probijawa se-verne polarne opne. Rekao je da je akcija za atentat naCrnog Kraqa bila name{tena i da ste vi bili izigrani.Ti si, po wegovim re~ima, poginuo u ledenoj smrti, kada jevojska Crne Lige otkrila va{ poloàj. Pobedu na sever-nom frontu Crna Liga je iskoristila da u~vrsti svojuimperiju ovde. ûli smo, od wega, tako|e, i o tvojimherojskim borbama u cvetnom kanalu, ~uli smo kako sioteo {eika iz wegovog dvora na pustiwskom ambisu. Ovdesmo te svi slavili kao najve}eg heroja. Znamo i za...

BAN STRAH: Dosta o tome. To je bilo. I to vi{e nije va`no.

Vukovi}i uhvate Prvosve{tenika. On se opire. Dovuku ga pred StarogVuka.

BELIVUKOVI]: [ta da radimo s popom? On je vre|ao Bana.

CRVENIVUKOVI]: Da ga stavimo u elektronski katalizator.

ZELENIVUKOVI]: Da ga ubijemo tetovirawem.

RI\IVUKOVI]: Da ga premlatimo.

@UTIVUKOVI]: Da ga odvedemo u erotsku koloniju.

STARI VUK: [ta kaè{ ti, zete? [ta da u~inimo sa Prvosve{te-nikom?

BAN STRAH: Pustite ga nek’ ide s mirom.

PRVO-SVE[TENIK: O, hvala ti, boìji ~ove~e. Nebesa }e ti biti zahvalna i

slavi}e tvoje mudre re~i.

Prvosve{tenik se pokloni do zemqe. Stari Vuk mu pokaè rukom da ode.Prvosve{tenik se klawaju}i udaqi. Stari Vuk pogleda u narod kojiproviruje iz zgrade aerodroma. Pqesne rukama.

STARI VUK: Hajde, hajde moj narode. Brè, brè. Pripremite veseqe.


Otvore se velika vrata zgrade aerodroma. Dva visoka ~oveka na jednojpokretnoj platformi izguraju veliku yuboks sa koga se ~uje sinte-sajzerska muzika. Za wima istr~e qudi koji nose veliki sto od stakla.Postave ga ispred Starog Vuka. Devojke donesu stolice i Ban Strah iVukovi}i sednu za sto. Mali Vukovi} sedne pored Bana. Dve lepe pla-vokose devojke odvene u fluoroscentne mreè u pozadini igraju erotskiples. Iznose se jela. Stari Vuk nazdravqa.

STARI VUK: Neka ìvi qudska rasa. Neka ìvi pleme Vukovi}a i zetwihov Ban Strah. @iveli

Okupqeni narod aplaudira. Ban Strah podigne ruku. Svi u}ute.

BAN STRAH: @elim da sada ozbiqno pri~am sa tobom Stari Vu~e.Slavi}emo kada tome do|e vreme. Ovo nije vreme po-bednika. Svi smo pobednici i svi poraèni. Zato neka sesvi prisutni udaqe. Sem tebe Stari Vu~e i tvojih sinova.

STARI VUK: Kako èli{ Bane. Ti si gost u mojoj ku}i i tvoja je voqaza mene zakon. Narode moj, ~uli ste èqu gosta. Udaqitese u svoje odaje. Slavi}emo kasnije.

Narod se polako povu~e u zgradu. Za stolom ostanu Ban Strah i devetVukovi}a i deseti Stari Vuk. Ban Strah upali jednu cigaretu. Izduvadim, Stari Vuk ispije pi}e.

STARI VUK: Dugo te nije bilo zete. Dve godine mislimo da si mrtav.Mnoge su se stvari izmenile. Sinovi moji su stasali.Vidi{ ih, Bane, sve su to mladi}i u punoj snazi. Ti ih i nezna{. Ovaj ovde je najstariji. Zove se Zeleni. On je sapetnaest godina sastavio svoj prvi program za sinklerovkompjuter. Voli elektroniku vi{e od tebe zete.

ZELENIVUKOVI]: Nije ba{ tako o~e.

STARI VUK: Ovaj ovde je Ri|i. On je najhrabriji. Crvena Liga je htelada ga uzme u svoje redove kao poru~nika. Ali ga ja nisamdao. Kako bih bez sinova ~uvao ogwi{te. Ri|i ti jeveliki kockar. Samo bi igrao igre i borio se.

RI\IVUKOVI]: Tako je o~e.

BAN STRAH: Dobro. Dosta o sinovima. A {ta je sa }erkom tvojomStari Vu~e?

STARI VUK: (Odmahne rukom)Ah, za wu ne pitaj. Boqe je i tebi i meni.

BAN STRAH: Stari Vu~e, ti zna{ da sam samo zbog we i do{ao ovamo.

Ban Strah 127

STARI VUK: Moja k}er i tvoja èna Semela nije vi{e vredna da jepomiwemo.

BAN STRAH: [ta je s wom?

STARI VUK: Duga je to pri~a Bane, duga.

BAN STRAH: Pri~aj sve.

STARI VUK: Pa dobro, kada to èli{ ispri~a}u ti sve. Sada apso-lutni tajac. Ni re~, sada samo ja i Ban vodimo razgovor. Ibez dobacivawa.

BAN STRAH: Pa, pri~aj, ja ~ekam. Reci {ta je bilo kada sam oti{ao uCrvenu Ligu. Puno je vremena pro{lo, a ja ne znam ni{ta{ta mi se de{avalo u domu. Ako moj dom jo{ postoji.

STARI VUK: E.(Uzdahne)Dobro. Evo ovako je bilo. Crna Liga je odlu~ila daporobi svet. Crni Kraq je poslao deo vojske na ovaj deokoji se nekad zvao Balkan. Ovde gde sve nije potopqenoju`nim morem. Mi smo imali sre}e da preìvimo jer smose dràli ~vrsto, kao jedno pleme. A bili smo po straniod interesnih centara i od velikih gradova. Crni Kraqje hteo da mi oduzme ovaj aerodrom, ali smo mu se misuprotstavili. Juna~ki smo se borili i pobedili.

MALIVUKOVI]: A zar se ti nisi dogovorio sa Crnim Komesarom da

pla}a{ taksu Crnom Kraqu?

STARI VUK: ]uti budalo. Ko ti dozvoqava...

BAN STRAH: Dobro Vu~e. Slobodno govori istinu. Ja znam da si sepredao Crnoj Ligi. Vidim to po ovoj zastavi. Ne treba dapredamnom glumi{ heroja.

STARI VUK: Oprosti mi, Bane. Ja sam star i nemo}an. Vidi{ da su mise noge oduzele. Ne mogu da se borim. @eleo sam dasa~uvam svoju decu da odrastu, da budu jaki i da jednogadana oslobode ovu na{u zemqu zlog uticaja Crne Lige.Oni }e jo{ malo da stasavaju za to. Jo{ samo malo, Bane.Ovako bi sve bilo ravno samoubistvu. Odveli bi nas uCrne Kolonije i u svojim komorama pravili od nas he-mijske elemente. Zato sam morao da se predam CrnomKomesaru.

BAN STRAH: Ko je on?

STARI VUK: On je direktan potomak Crnog Kraqa.


ZELENIVUKOVI]: Do{ao je ovamo i poharao svu zemqu. Uni{tavao je ve}

uni{teno. Najboqe da ti Crni kaè wegov dosije. Crniispri~aj Banu sve {to zna{ o Crnom Komesaru.

CRNIVUKOVI]: Ro|en je u dolini zmaja. Majka mu je bila ~lanica crno-

magijske organizacije OTO. Sa nepoznatim ocem za~ela jesvoje dete prilikom ritualne seksualne orgije u pri-sustvu |avolovog posrednika. Pri~a se da mu je otac sam|avo. Tu ~iwenicu izneo je za vreme prve grupacije CrneLige nepoznati monah Anfilovi~, u~enik Gur|ijeva ivo|a kulta svastike. Pre atomskog rata Crni Komesar ra-dio je kao savetenik minhenskih neonacista. Posle rataulazi u rukovodstvo Crne Lige i biva zaduèn za ge-netsko ~i{}ewe ju`ne zone.

STARI VUK: Mislim da je to dovoqno.

ZELENIVUKOVI]: Ti nas ne nagovara{ da po|emo protiv Crne Lige. Zar u

tebi ne postoji wena voqa?

BAN STRAH: Drugo su ideali Crvene Lige, a drugo sam ja. Ja se borimsam. Ne zanima me da vladam kao ~lan jedne od liga. Ja netraìm mo} Stari Vu~e, vidi{ ove ruke,(Pokaè mu pesnice)one su mo}. Do{ao sam da tim rukama milujem svoju ènu,da izgradim sa wima svoj dom. Vi{e me ni{ta sem toga nezanima. Zato sam te prona{ao da mi kaè{ put do doma,jer sam ga zaboravio posle tih godina. Mislio sam da }umo`da ovde na}i svoju ènu, ali vidim da je nema. Islutim da mi predstoji nova borba. Reci mi ta~no gde jeona?

STARI VUK: Ona je oti{la sa wim. Semela se nije branila. Iza{la jenapoqe bez re~i. I oti{la sa wima, Kurva, Moja krv.Prezri je, Bane. Prezri tu odvratnu ènu. Jedva je do-~ekala da do|e neko drugi.

BAN STRAH: Zeleni, da li je to istina?

ZELENIVUKOVI]: Ona je dva dana ranije oti{la od ku}e. Vratila se gotovo

hipnotisana. Ne{to se desilo s wom. Ipak smo poslepri~ali i nisam saznao gde je bila.

Ban Strah 129

BAN STRAH: [ta ste pri~ali?

ZELENIVUKOVI]: Pri~ala mi je o tebi, Bane. Rekla je da je sa tobom bila na

ivici da oseti pravu qubav. Nisam je razumeo {ta pod timmisli. Rekla mi je to je wen ciq, wen ìvot. Ti si imaoto {to je ona htela. Ali nije mogla da ~eka tvoj povratak.Nije bilo dovoqno vremena da te ~eka. Ona je ve} bilapred vratima qubavi i morala je da iskoristi {ansu ilida se upropasti.

BAN STRAH: Fantasti~no. Da. Sve {to me sada zanima je ovo. Gde je onasada?

STARI VUK: Negde iza zone radijacije. A tamo je nemogu}e i}i. To jeludost.

BAN STRAH: Gde ta~no?

STARI VUK: Ne znam. Znam da tamo niko ne ide. âk ni oni izKolonije ozra~enih.

CRVENIVUKOVI]: Znam ja.

STARI VUK: [ta ti zna{ o tome?

MALIVUKOVI]: Crveni zna. On pri~a sa mrtvim deda Vukom. On sve zna.

PLAVIVUKOVI]: Ta~no, Crveni zna mnogo vi{e od svih nas. On komuni-

cira sa mrtvima, a mrtvi znaju sve.

STARI VUK: Crveni uvek govori gluposti.

CRVENIVUKOVI]: Deda Vuk je hiberniran dole u skladi{tu helijuma. Neko

bi morao da ga doveze sa svim spravama koje sam ja pri-kqu~io na wegov hibernacijski oklop.

STARI VUK: Dosta izmi{qawa.

Mali Vukovi} otr~i. Svi gledaju Crvenog.

CRVENIVUKOVI]: Deda mi je rekao da si ti Bane Mesija. I da ti moè{ da

u~ini{ nemogu}e stvari.

BAN STRAH: Ja nisam Mesija. To znam. Qudima ne moè{ pomo}i, ako onine pomognu samima sebi. A nema razloga da spa{avam qude.


CRVENIVUKOVI]: Neke stvari nisam rastuma~io, jer deda govori jedinim

starim dijalektom, eskimskim i to isprekidano. Alisre}om Zeleni mi je programirao jezi~ki kompjuter spe-cijalno za tu priliku. Tako da se sad poruke lako de-{ifruju.

ûje se zvuk sirene. Vukovi}i sko~e na noge. Ban Strah polako ustane.

STARI VUK: Crna patrola. Bane skloni se brzo u zgradu aerodroma.Oni }e brzo da odu.

BAN STRAH: Nemoj da brine{ o meni Stari Vu~e. Boqe se sklonite vi,jer bi}e borbe.

STARI VUK: Kako èli{ Bane. Ali navu}i}e{ na sebe gnev CrneLige. Ako se patroli bude ne{to desilo.

BAN STRAH: Onda sam na sebe navukao mnogo gneva ve} do sada. Zeleni,odvezi oca. Ostali neka se zaklone. Ja }u ih do~ekati sam.

STARI VUK: Kako ti kaè{ Bane. Idemo.(Ulaze u zgradu)

MR[AVI: Evo ga.

DEBELI: Nigde ìve du{e.

MR[AVI: (Prilazi Banu)Po~ast Caru.

Mr{avi stegne pesnicu u visinu glave. Ban Strah pqune u stranu.

DEBELI: Gde je Stari Vuk? Gde su ovde qudi?

BAN STRAH: Pobegli su.

MR[AVI: [ta.

DEBELI: Za{to su pobegli.

BAN STRAH: Bojali su se verovatno.

MR[AVI: Koga?

BAN STRAH: Mene.

Mr{avi uspravi ma{inku. Debeli otko~i top.

MR[AVI: Pokaì pe~at Crne Lige.

BAN STRAH: Naravno.

Ban Strah fijukne bi~em i uhvati ruku Mr{avog. Povu~e ga jednomrukom. Drugom rukom pi{toqem ubije Debelog.

Ban Strah 131

DEBELI: Hej {ta...

Dugajlija krene motorom ka Banu. Ban puca u rezervoar. Motor se zaneseu stranu i prevrne se. Dugajlija padne na `rtvenik. Motor se zanese ustranu i prevrne se. Dugajlija padne na `rtvenik i izgubi svest. Banponovo fijukne bi~em i obuhvati noge mladi}a. Povu~e ga. Mladi} sesru~i na le|a i ostane u nesvesti. To~ak motora se jo{ uvek okre}e. BanStrah dune u cev pi{toqa i vrati ga u korice. Ban Strah stavi bi~ nazemqu. Iz yepa na pon~u izvadi cigarete, uzme jednu i zapali je. Oduvadim. Stari Vuk i Vukovi}i izlaze iz zgrade.

STARI VUK: Neverovatno.

PLAVIVUKOVI]: Ovo jo{ u ìvotu nisam video. Ovo je...

STARI VUK: Bane, sine.

BAN STRAH: Je l’ stiè taj kov~eg sa dedom?

STARI VUK: Prvo da ti ~estitamo. Ovo je remek-delo.

ZELENIVUKOVI]: Snimio sam sve video kamerom.

BAN STRAH: Ja nemam mnogo vremena. Poùrite sa dedom.

CRVENIVUKOVI]: Dogurajte dedu!

MALIVUKOVI]: Daj dedu.

Dva ~oveka izguraju veliki hibernacioni kov~eg na ~ijoj je povr{inimno{tvo dugmi}a. Crveni Vukovi} pri|e kov~egu. Pritisne jedno dugme.Crveno svetlo na kupoli kov~ega zasvetli. Sa jednog zvu~nika na kov~egu~uju se neodre|eni glasovi.

CRVENIVUKOVI]: Deda, da li me ~uje{? Deda, da li me ~uje{?

ûju se razni zvuci.

CRVENIVUKOVI]: Deda, da li me ~uje{? Prijem. Deda javi se, potreban si

nam.

Iz gomile raznih zvukova polako se kristali{e jedan piskutav sta-ra~ki glas.

GLAS DEDE: Grmh, trmnl.


CRVENIVUKOVI]: Deda, do{ao je Ban Strah. Pita kako da do|e do Crnog

Komesara.

GLAS DEDE: Drmh. Tu. Ko je razbio medveda?

CRVENIVUKOVI]: Deda, koncentri{i se. Ban Strah pita kako da do|e do

Crnog Komesara?

GLAS DEDE: Ban Strah. Mesija. Ban Strah... Projekcija okrugle ko-cke. Zona radijacije. Dva pola nule. Bane, ~ije{ li me?

BAN STRAH: ûjem.

GLAS DEDE: Bane idi kroz zonu po tragu kristala. Uzmi {emu dija-manta. Kreni kroz poqe zra~enih i zatim iskqu~i deoantimaterije. Probi se kroz vibracionu zonu. Sinko, nedaj da te povuku slike. Pobedi ih Bane, grmh, slikaizbora... prqmah. Hej Vu~e {ta to... trmn.

CRVENIVUKOVI]: Deda koncentri{i se, reci mu sve.

GLAS DEDE: Reci sve, reci sve, reci sve...

Smetwe na radio vezama. Crveno svetlo na kupoli trep}e. Crvenipritiska neku dugmad.

CRVENIVUKOVI]:

Izgubio se iz podru~ja 357. Dajte mi sukcesor. Pre{ao jeu drugo talasno podru~je.

BAN STRAH: Iskqu~i ga Crveni. Deda je rekao dovoqno.

Crveni Vukovi} ugasi tranzistor. Svetla na kupoli kov~ega se ugase.Glasovi zamru.

BAN STRAH: Neka uìva u glasovima svoje dimenzije. Dobro. Vu~e, dase pozdravimo.

STARI VUK: Ali, Bane...

BAN STRAH: Ne brini za svoju k}er. Bi}e sigurna uskoro.

STARI VUK: Ne brinem o toj nevernici.

Ban Strah pogleda Vukovi}a. Osmehne se Malom. Mahne im rukom nakratko. Okrene se i krene u daqinu.

STARI VUK: Bane, ali Bane.

Ban Strah se ne osvr}e, odlazi ~vrstim koracima u daqinu.

STARI VUK: Bane, hvala ti.

Ban Strah odlazi negde u dubinu scene. Mali Vukovi} potr~i za wim.

Ban Strah 133

ME\USLIKA

Osvetqava se prostor Crne Lige. Prime}uju se znaci uzbune i nervoze.

CRNIKOMESAR: Oslobodite Starca.

OFICIR: Razumem.

Po|e, pa zastane, okrene se i vrati se unazad. Stoji pred Crnim Ko-mesarom. Salutira. Crni Komesar se smeje.

CRNIKOMESAR: Rekao sam oslobodite Starca.

OFICIR: Razumem.

Salutira i daqe stoji pred Crnim.

CRNIKOMESAR: Smesta.

Oficir po~ne da se pu{i i padne nauznak.

Komesar se grohotom smeje. Odlazi u dno scene i skida zlatni debelilanac sa velike kugle sa izgledom oka.

Za~uje se jaka muzika. Crni zakotrqa kuglu. Okrene se Semeli.

CRNIKOMESAR: Zona je opet ìva. Misli{ li i daqe da se neko moè

suprotstaviti mo}i Crnog?

SEMELA: Pustio si Disko Igra~a? Mnogo rizikuje{, gospodaru.Tako se lako gubi.

CRNIKOMESAR: I jedino tako dobija. Sve, ohola èno. A ti zna{ {ta to

zna~i.

SEMELA: (Spu{ta glavu)Znam.


III SLIKA

Ban se usporeno uspravqa. Usporeno ma~em zaseca vazduh. Zvuk metalnogodjeka. Ban kao da je udario u ne{to metalno, ispu{ta ma~. Brzo sko~i iponovo ga dohvati. Mrak. Ti{ina. Zvuk sirene. Dva reflektora plavogsvetla se ukqu~e. Ban gleda oko sebe. Zvuk sirene prestaje. Ban korakne ustranu. Zvuk zmije koja sik}e. Ban odsko~i u stranu. U vazduhu ma~emzase~e jednu lutku od sun|era. Iz sun|era pokuqa dim. Reflektori u dnuosvetle zlatnom svetlo{}u dim. Ti{ina. Dim polako okruùje Bana.Zvuk reàwa neke ìvotiwe. Ban gleda oko sebe. Neke siluete promi~u udimu iza wega. Ban izvu~e pi{toq i opali u maglu. Zvuk reàwa pre-stane. Za~uje se zvuk muve. Ban se skloni iz magle. Reflektori se pogase.Mrak. Za~uju se de~iji glasovi.

DEÎJIGLASOVI: Maleni, maleni. Do|i nam, Do|i nam.

Ukqu~i se reflektor sa snopom zlatnog svetla. Snop svetla ide kaBanu.

De~iji glasovi se me{aju. Snop svetla se pribliì Banu. On se izmakne.Snop svetla produì daqe. Na video ekranu se pojavi slika raznih bojakoje se prelivaju. Za~uje se zvuk muva. Na video ekranu se pojavi slikamnogobrojnih muva koje kidi{u na ekran.

DEÎJIGLASOVI: Predaj se, do|i nam, do|i nam.

Stroboskopsko svetlo sa plafona. Ban Strah ~ini usporene pokretekao da se brani od muva koje ga napadaju. Usporeno on padne na zemqu.

DEÎJIGLASOVI: Bane, Bane, predaj se. Predaj se.

Stroboskopsko svetlo prestane. Ukqu~e se reflektori sa ruì~astimsvetlom.

GLASBAN STRAHA: Ja sam Ban Strah. @elim da se prijavim u vojsku Crvene

Lige.(Smetwe)Pazite na neprijateqa sa leve strane. Oni koriste neu-tronski top. Pazi.(Smetwe)[titite me. Sad.

Ban Strah ispali metak u jedan zvu~nik.

Ban Strah 135

GLASKOMANDANTA: Za{to si na svoju ruku izveo taj napad. Svi smo mogli da

izginemo.

GLASBAN STRAHA: Nije bilo druge mogu}nosti.

GLASKOMANDANTA: Zbog ovoga mora{ na sud Crvene Lige.

GLASBAN STRAHA: Niko mi ovde ne}e suditi. Niko sem mene samog.

(Smetwe)

Ban Strah puca u drugi zvu~nik. ûje se smeh i zujawe muva.

GLAS SUDIJE: Ti{ina u sudnici. Uvedite optuènog.

GLASNEPOZNATOG: Ban Strah je pobegao. Nema ga u kolonadi.

ûje se graja. Zvuk bombardovawa. Na video ekranu slika atomske pe-~urke. Ban Strah uperi pi{toq u ekran. Neka sila mu zavr}e ruku. Onokre}e pi{toq ka sebi. Trgne ruku i pi{toq odleti u stranu. BanStrah sko~i na jedan sun|erasti du{ek. Padne na wega.

DEÎJIGLASOVI: Gotov si, Bane, gotov si.

Ban poku{ava da ustane sa du{eka. Neka sila ga spre~ava.

GLAS STARCA: Ne daj se Bane.. Ne daj se snu.

GLAS DEDEVUKOVI]A: Sinko ne daj da te povuku slike. Pobedi ih Bane.

Ban uspe da se uspravi na du{eku.

GLAS SEMELE: êka}u te ovde.

GLASBAN STRAHA: Semela.

GLAS SEMELE: Volim te. Znam da }e{ preìveti. Ti si iznad smrti.Taj rat nije ni{ta za tebe.

GLASBAN STRAHA: Mo`da, Semela.

GLAS SEMELE: Sigurno, Bane.(Smetwe)

Ban ponovo klone na du{ek.


GLAS STARCA: Ne daj se Bane. Mora{ da ustane{. Mora{.

Ban jedva ustaje sa du{eka. Zvuk muve. Ban padne na zemqu. Kao da je dobionovu snagu ska~e na noge. Tr~i ka ma~u.

GLAS STARCA: Tako je Bane. Ne daj se.

Ban Strah dohvati ma~. Uspravi se. Gleda oko sebe. Nema nikoga. Po|e kastaklenom podijumu. Ban se odjednom sagne. Snop zlatnog svetla bqesneiznad wega. ûje se zvuk eksplozije. Mrak. Ti{ina. ûje se zvuk metalnihkoraka. Upali se svetlo zelenih reflektora. Ti{ina. Sa plafona sespu{ta staklena kupola. U woj sedi }elavi starac u belom odelu. BanStrah se uspravi. Kupola se zaustavi malo iznad staklenog podijuma.Pojavi se slika Star~eve glave na video ekranu. Starac otvori prozorkupole.

STARAC: Traìo si me Bane.

BAN STRAH: Ko si ti?

STARAC: Sirmoa{ni vlasnik ovog napu{tenog disko-kluba hi, hi,hi. Izvini {to sam te malo upla{io hi, hi, hi.

BAN STRAH: [ta se to de{ava ovde?

STARAC: O, kako si glup moj dragi Bane. Mnogo si glup. Kako bi jajedan nepokretni starac mogao znati {ta se ovde de{ava.Aha. Mo`da znam na {ta misli{. Znam na {ta misli{. Uovom disko-klubu ìvi Muva Makarije. Mo`da je hteo dadoru~kuje hi, hi, hi. Kad je gladan on ne bira. Je l’ takoMakarije?

ûje se zvuk muve. Ban se osvr}e oko sebe.

BAN STRAH: Pokaì mi ga Star~e, ne vidim ga.

Starac se zasmeje i uhvati se za stomak.

STARAC: Ne znam, hi, hi, hi. Pitaj wega da li ho}e da ti se pokaè.Ja sam ga jednom pokazao nekom ~oveku i Makarije ga jepojeo. Bio je mnogo gladan hi, hi, hi. Mnogo gladan.

BAN STRAH: I ja sam gladan. Ako je on dovoqno veliki, ne bi bilolo{e.

STARAC: O, pa ti si duhovit. Ko bi to o~ekivao od tebe Bane. Hi,hi, hi.

BAN STRAH: Dobro Star~e. Nemam vremena da se nadmudrujem s tobom.Moram da idem.

STARAC: Stvarno, nisam znao. Izvini, {to te ja zadràvam. Samoti idi. A kuda ide{, ako smem da pitam?

Ban Strah 137

BAN STRAH: Traìm logor Crnog Komesara. Zarobio mi je ènu.Idam da je oslobodim.

STARAC: I samo zato ùri{, zbog ène.

BAN STRAH: Ta~no. Samo zato, Star~e.

STARAC: Izvini Bane. Samo se ti ne quti. Ja samo onako, tek dapitam. A {ta }e ti èna, Bane?

BAN STRAH: Volim je.

STARAC: Voli{ ènu, hm. ûdno. Ko bi rekao. A jesi li siguran daje voli{?

BAN STRAH: Zdravo Star~e. Nemam vremena za pri~u. Ja moram daqe.

STARAC: Samo ti idi Bane. Sre{}emo se mi jo{. Ima vremena.Duga je ve~nost, hi, hi, hi. Zdravo Bane.

Ban Strah krene ka izlazu.

STARAC: Ne na ta vrata. Tu stanuje Makarije. Boqe pro|i iza{anka. Tamo ima jedan otvor. U|i u kuhiwu. Ima sva{taza jelo, hi, hi, hi.

Ban Strah prilazi izlaznim vratima. Dohvati kvaku. Neka sila gaodbaci unazad. Ban padne. Brzo ustane.

STARAC: Ne budi tvrdoglav Bane. Makarije }e te izbosti àokama.Ko }e da te le~i posle. Nisam poneo doktorski pribor.Hi, hi, hi.

Ban Strah pritr~i pi{toqu na zemqi. Podigne ga brzo. Okre}e se pozemqi nekoliko puta. Uperi pi{toq u Starca.

STARAC: Hi, hi, Bane, pa ti si mi osveèwe ve~eri. Ho}e{ da meubije{? Pa ti si divan.

Ban ustane. Pogleda u pi{toq.

STARAC: Ima metaka, a ne radi. Apsurdno, zar ne?

Ban Strah ponovo pri|e podijumu za igrawe.

BAN STRAH: Dobro, ubedio si me. Osta}u ovde.

STARAC: Ne, ba{ moè{ da ide{.

BAN STRAH: Odakle zna{ moje ime Star~e?

STARAC: Mnogo si glup Bane. Svako zna tvoje ime.

BAN STRAH: Ne izazivaj me. Imam dovoqno iskustva da mogu da pred-postavim ko si ti.


STARAC: Oho. Evo, sad zna{ ko sam ja. Pa reci mi, to bih i ja voleoda znam.

BAN STRAH: Ti si ~arobwak.

STARAC: Kako si to zakqu~io Bane, jo{ malo i po~e}u da teoboàvam.

BAN STRAH: Ono kroz {ta sam pro{ao nije bila nikakva zona, ve}poqe u kome deluju tvoje ~arolije.

STARAC: Ne bih se sloìo. Ovaj disko klub je nekada bio sagra|enna grobqu jednog stra{no mo}nog ~arobwaka. Taj ~a-robwak je bio gospodar muva. Vladao je wima dok se jednogdana nije pojavio jedan jo{ mo}niji ~arobwak. Wegovesopstvene muve su ga ubile. Taj jo{ mo}niji ~arobwak jeod svih muva stvorio samo jednu i nazvao je Makarije.

BAN STRAH: êmu ~itava ta pri~a? Ti sigurno time èli{ da mikaè{ da si ti taj jo{ mo}niji ~arobwak i da bi ja tebimorao zbog toga da se klawam. Misli{ da sam nesposoban.Ali se vara{ Star~e. Ti ne zna{ kroz {ta sam svepro{ao.

STARAC: Nije ta~no Bane. Uop{te nije ta~no. Ja sam ne{to sasvimdrugo.

Starac pritisne jedno dugme. Za~uje se disko muzika. Na video ekranuspot muzi~ke grupe. Starac iza|e iz kupole. Stane na stakleni podijum.Pogleda Bana. Muzi~ki refren je: “Ja sam {ampion disko igre”. Staracigra u ritmu muzike i peva refren pesme. Ban Strah ga gleda. Pri|ekupoli. Pritisne jedno dugme. Muzika prestane.

STARAC: O, ko mi je to iskqu~io muziku?

BAN STRAH: Nemam vremena za igre. Ti sigurno zna{ za{to samdo{ao.

STARAC: Vidim da }u morati da igram bez muzike.

Starac igra bez muzike. Peva: “Ja sam {ampion disko muzike”.

BAN STRAH: ûje{ li me, Star~e? ûje{ li me {ta sam rekao?

STARAC: (Igra)ûjem, ~ujem.

BAN STRAH: Kaì sve {to zna{ o meni.

STARAC: Ne znam ni{ta.

Ban Strah 139

BAN STRAH: Ti mo`da èli{ da me prevari{. Da ja pomislim kako siti obi~na budala, jedan bedni izlapeli star~i} koji jepodetiwio. Ali se vara{ Star~e. Ja sam odmah shvatio kosi ti. Ti si onaj isti Starac koji me je spasao smrti okome mi je govorila Iris.

STARAC: Ti si ba{ glup Bane. Ja ti lepo kaèm da sam ja {ampiondisko igra~a. Najboqi sam. Pobedio sam na jednom takmi-~ewu u Kjotu. Jedan Japanac je bio vrlo dobar. Jedva sam gapobedio. Razlike izme|u mene i wega su vidqive. Wegovstil je da }uti i igra samo trzaju}i kukovima. Ovako.(Pokazuje)A moj stil je kitwasto mahawe rukama i pevawe iz svegglasa. Ovako.(Pokazuje)Ja sam {ampion disko igre, jer sam {ampion disko igre.(Prestane da peva)E, da, sad sam se setio. Memorija mi je malo u kvaru. PoredJapanca bio je dobar i jedan Meksikanac, El Ombre. On jeuveo neke novine u disko igru. Igrawe samo ramenima ipevawe bez ispu{tawa glasa. Izvrstan igra~.

BAN STRAH: Za{to mi sve to pri~a{?

STARAC: Ne pri~am, igram. Gledaj.(Pokaè mu par koraka)Bane, ho}e{ da proba{ da igra{? Pokaza}u ti nekefinte.

Starac igra i pevu{i. Ban Strah krene ka izlazu.

BAN STRAH: Ne sad. Imam pametniji ciq.

STARAC: Nego kad? Ti }e{ propustiti {ansu da postane{ diskoigra~.

BAN STRAH: [ta ti je Star~e? Kakav disko, kakve to gluposti pri-~a{?

STARAC: Ja pri~am? Ne, ja samo igram.(Igra)Ko igra zlo ne misli, je l’ tako, Bane?

BAN STRAH: Ne zanima me.

Starac se zanese u igri. ûje se zvuk zujawa muva. Ban Strah se osvr}eokolo. Starac se naglo zaustavi. Prstom uperi u Bana.


STARAC: Ti mora{ da postane{ disko igra~. Ose}am da si ti novi{ampion. Mo`da ~ak boqi od mene.

BAN STRAH: Igre me vi{e ne zanimaju star~e. Pro{ao sam to. Dostami ih je.

STARAC: Nisu to igre, Bane. Ti to lo{e tuma~i{. To su samo{rafovi velikog sklada u kojima se kre}u oni koji toèle. Razlike u {rafovima su delovi sre}e. Ako bi ti ija i bilo ko drugi pratio igru, delovi bi se sklapali. Iti bi bio sve i sve bi bilo ti. I ti bi snagom kona~nevere video video svoj disko klub. Sam u wega ulazi{, sam uwemu igra{. A ti igra{ bez glave, igra{ bez oblika, atvoje srce mo`da ceo svemir igra i bez tebe. Kad jednomu|e{ u svoj disko klub vi{e nema ni~ega sem igre, igre,ve~ne igre. Nema{ jo{ mnogo vremena Bane. Poslu{ajsavet starog disko igra~a i po~ni da igra{.

BAN STRAH: Rekao sam ti da ne èlim da igram.

STARAC: Siguran si?

Ban Strah }uti. Starac se nasmeje.

STARAC: Svako od nas samo to èli. U svima nama igra je prava iposledwa stanica. A to nisu igre koje ti poznaje{ Bane.Za ovu igru se `rtvuje sve.

BAN STRAH: Kako to misli{?

STARAC: Ne mislim ja, ja samo igram.

BAN STRAH: Za{to onda svi qudi ne igraju?

STARAC: Qudi? Koji qudi? Duhovi? Muve? @abe? Mnogo misli{Bane, po~ni da igra{. Ti to moè{. Spreman si za to.Zaboravi ènu, zaboravi dom i po~ni da igra{.

BAN STRAH: Ne, ne. Ja odlazim sada. Moja èna je deo mene. Volim je.Ne èlim da je zaboravim.

STARAC: Ovo oko mene je moj disko klub. Tu se igra. Moè{ do}iuvek da po~ne{ da igra{.

Starac mu pri|e. Pogleda ga. Pro|e pored wega u kupolu. Sedne u wu.

STARAC: Moè{ uvek da do|e{ ovamo i da po~ne{ da igra{. Samomo`da ja vi{e ne}u igrati tu.

Kupola sa Starcem se podigne. Za~uje se sna`na disko muzika. Lajt {ouosvetli disko klub. Ban Strah krene ka izlazu. Do|e do wega. Okrene se.Pogleda jo{ jednom u disko klub. Iza|e kroz vrata.

Ban Strah 141

IV SCENADvorana Crne Lige

CRNIKOMESAR:

Dragi moji gosti, pre}i}emo na igru koju sam progra-mirao. Pobednik u woj dobija specijalnu nagradu.

Orguqa{ odsvira muzi~ku temu. Qudi se uskome{aju. Buka. Kroz vrata uprostoriju mirno u|e Ban Strah. Stane me|u strance. Svi gledaju upravcu Crnog Komesara.

CRNIKOMESAR: Pobednik dobija najlep{u ènu Istoka. Semelu.

Semela ustane na podijumu-tronu. Stranci aplaudiraju.

CRNIKOMESAR:

Ali samo za jednu no}. Semela je kraqica strasti. U wojse nalazi ènska snaga. Ko èli da je proba, neka se javi.Tok igre }emo svi posmatrati na velikom ekranu.

Crni Komesar pritiska neku dugmad na svom ku}nom kompjuteru. Odma-kne se i zavali u naslowa~. Na velikom ekranu se pojava slika Semelineglave. Komesar privu~e sebi Semelu. Poqubi je. Crni Komesar ustane.Qubi Semelu na svom podijumu. Semela uvija svoje telo oko wega. Stran-ci aplaudiraju. Naravno, Ban Strah ne aplaudira. Crni Komesar okreneSemelu le|ima ka strancima. Polako joj raskop~ak rajsfe{lus na le|imahaqine. Crni Komesar razmakne delove wene haqine i pokaè strancimawena gola le|a. Semela mirno stoji. Stranci urli~u. Crni Komesarzakop~a Semelinu haqinu. Sedne u fotequ. Uzme mikrofon.

CRNIKOMESAR: Dakle? @eli li neko da u~estvuje u igri?

SVISTRANCI: Ja, ja, ja.

Crni Komesar se nasmeje. Pomiluje Semelu po kosi.

CRNIKOMESAR: Dobro, znao sam. Po{to èlite ba{ svi, to ne vaqa. Zato

}u ja morati da biram. Ustvari, Semela }e birati. Oda-bra}e petoricu od svih vas. Jedan po jedan prolazitepreko malog podijuma.

Stranci krenu u redu preko malog podijuma. Prolaze. Svaki se pokloniSemeli i Crnom Komesaru. Semela pokaè prstom na }elavog tipa sapancir ko{uqom. On se izdvoji iz grupe. Stane sa strane. Semela pokaèna vitkog mladi}a u sakou. On se izdvoji iz grupe. Ona pokaè prstom na~oveka sa pilotskom kacigom i na ~oveka sa traperskom kapom. Oni seizdvoje iz grupe. Stranci prolaze. Posledwi prilazi Ban Strah. Semelavrisne. Crni Komesar je pogleda.


CRNIKOMESAR: [ta ti je?

SEMELA: Ni{ta gospodaru, ujeda me muva.

Semela pokaè na Bana. Ban Strah se izdvoji iz grupe. Crni Komesar senasmeje. Petorica izabranih stoje ispred wega i Semele.

CRNIKOMESAR: Sad po~iwemo sa igrom. Samo jo{ ne{to. Ovo je igra u

kojoj pobednik dobija sve. Zauzvrat, igubi}e glavu, ha,ha, ha. Velika je po~ast igrati za lepotu ovakve ène.Zbog we vredi izgubiti glavu, zar ne, ha, ha, ha. Sadapri|ite velikom kompjuteru. Igra se sastoji u slede-}em: Programira}ete sopstvene zahteve za Semelu. Va-àn je na~in, stil. Wena slika na ekranu odgovori}e nasvaki zahtev. Pozitivan odgovor je znak wene naklo-nosti. Svaki od vas ima minut vremena za program.Sada izvolite. Pri|ite kompjuteru. Neka igra po~ne.

Kompjuteru prvi pri|e ~ovek u pancir ko{uqi. Brzo pritiska dugmad. Ukupolama za lebdewe neki stranci uìvaju u bezvazdu{nom prostoru iposmatraju igru. Atmosfera je sli~na atmosferi na po~etku. ]elavitip zavr{i program i odmakne se od kompjutera. Qudi se umire. Naekranu pored Semeline glave se ispi{u slova. Glas kompjutera izgovaratekst.

GLASKOMPJUTERA: Da li voli{ }elave momke sa vatrenim jezikom?

Semelina glava na velikom video ekranu se namr{ti.

GLASKOMPJUTERA: Negativno, negativno, negativno.

Dva vojnika Crne Lige pritr~e }elavom tipu. Uhvate ga i odvla~e. On seopire.

CRNIKOMESAR: Ha, ha, ha. Neka slede}i po~ne.

Malo oklevaju}i kompjuteru pri|e vitak mladi} u sakou. Pritiskadugmad. Ponovo ista atmosfera. Ban Strah pogleda u Semelu. Ona gledau video ekran. Ban Strah gleda oko sebe. Mladi} zavr{ava program. Svise umire. Ispisuju se nova slova na ekranu.

GLASKOMPJUTERA: Va{a lepota je pravi izazov za de~ake kao {to sam ja.

Semelina glava na ekranu se nasme{i.

Ban Strah 143


Dva vojnika prilaze mladi}u. On potr~i me|u gomilu stranaca. Padneme|u ène da uzdahne. One ga qube. Dva vojnika ga dohvate za kosu.Stranci se smeju. Mladi} pla~e. Crni Komesar se uhvati za stomak odsmeha.

CRNIKOMESAR: Ha, ha. Mo`da ovde ne}e ni biti pobednika. Hajde

momci, zar ovde ne}e biti pobednika, zar da ovakvalepota vene?

Pomiluje Semelu po kosi. Ona se mazi oko wegove ruke.

CRNIKOMESAR: Slede}i.

Kompjuteru pri|e ~ovek sa pilotskom kacigom. Pritiska dugmad. Istaatmosrfera. Zavr{i program. Ispisuju se neka slova na ekranu.

GLASKOMPJUTERA: Ja sam Mondi. Leti sa mnom.

Selenina glava na ekranu otvori {iroko usta. Zatvori ih.


ôvek sa pilotskom kacigom odjednom izvla~i pi{toq. Uperi ga uCrnog Komesara. Crni Komesar ustane. Gleda u o~i ~oveka sa pilotskomkacigom. ôvek sa pilotskom kacigom ispusti pi{toq. Jauknu i uhvatise za glavu. Dva vojnika Crne Lige ispale rafal metaka u wega. ôvek sapilotskom kacigom padne mrtav. Vojnici mu pritr~e. Odvla~e ga. CrniKomesar sedne ponovo u fotequ. Smeje se. Zagrli Semelu. Ona se smeje. Ondohvati mikrofon. Stranci mu aplaudiraju.

CRNIKOMESAR: Hvala, hvala. @ao mi je ove velike budale koja ne poznaje

mo} Crnog. Usudio se da se bori sa mnom. Neverovatno, ha,ha. Mali pilot protiv velikog Crnog Komesara. Ali dane zaboravimo igru. Slede}i.

Kompjuteru pri|e ~ovek sa kapom od dabrovog krzna. Krupniji od osta-lih. Pritiska dugmi}e. Qudi su sad mirni i posmatraju nemo igru. Duhtakmi~ewa je uspostavqen. Traper se odmakne od kompjutera. Pogleda uekran. Na ekranu se ispisuju slova.

GLASKOMPJUTERA: Traperi su sna`ni, traperi su ne`ni. Probaj ih.


Semelina glava na ekranu razmi{qa. Me|u qudima kome{awe. Ban Strahpopravqa ko`ne nadlaktice. Posle izvesnog vremena se za~uje glas izkompjutera.


Traper baci kapu na zemqu. Pri|u mu dva vojnika Crne Lige. Upere pu{keu wega. Traper odlazi, vojnici ga prate. Crni Komesar se sagne. QubiSemelu. Grubo je hvata za grudi. Ponovo se zavali u naslowa~. Uhvatimikrofon.

CRNIKOMESAR: Stran~e, ima{ posledwu priliku. Mo`da }e{ ti uspeti

da no}as uìva{ u ~arima Semele. Iskoristi svoju {an-su. A mo`da ovde ne}e biti pobednika. Mo`da, ha, ha, ha.Izvoli stran~e. Kreni.

Ban Strah pogleda Crnog Komesara. Pri|e kompjuteru. Popravqa ko`nenadlaktice. Svi ga gledaju. Ti{ina. Semela odjednom ustane. Crni Ko-mesar je pogleda. Ban Strah pritiska dugmi}e na kompjuteru sa lako}omi precizno{}u kakvom to rade samo istinski majstori.

SEMELA: Bane. To si ti Bane.

Ban Strah se ne osvr}e. Pritiska dugmad. Slika Semele na ekranunestane. Crni Komesar sko~i na noge.

CRNIKOMESAR: Ko je on?

Semela vri{ti. Zvuk zujawa sa zvu~nika. Stranci, vojnici i ène seuhvate za glave. Vri{te iz sveg glasa. Me|u qudima zavlada neverovatnapanika. Neki od flipera eksplodira. Ban Strah se okre}e od kompju-tera. Pogleda Crnog Komesara, koji se pumpa vazduhom kao balon. Qudibeè kroz vrata. Zvuk zujawa se maksimalno poja~ava. Ban Strah puca izpi{toqa u vojnike Crne Lige. Neki qudi ~ine besmislene pokrete kaoda su poludeli i padaju na zemqu trzani nekom neobja{wivom silom.Crni Komesar sko~i na podijum. Semela se onesvesti. Ispod poda gruvaneka sila koja èli da se oslobodi. Crni Komesar podigne ruku i prstomuperi u Bana. Ban se zanese u stranu. Pi{toq mu ispadne i odleti.Padne daleko od wega. Pod se i daqe trese. Svi qudi su ili pobegli ilileè mrtvi. Ban Strah tr~i ka Semeli. Ispred we kao da postojinekakav zid. On se zaustavqa. Crni Komesar prilazi velikom kom-pjuteru. Pritisne neko dugme. Zvuk zujawa prestane. Sile ispod podavi{e ne tutwe. Crni Komesar pogleda Bana.

CRNIKOMESAR: Zar se ja ovde borim sa avetima?

BAN STRAH: Traìo si pobednika.

Ban Strah 145

CRNIKOMESAR: Najzad malo prave borbe. Dugo nisam mogao da na|em

dostojnog protivnika. Slu{ao sam mnogo o tebi. îm siu{ao ovde znao sam da je predamnom veliki Ban Strah.Semela nije odmah bila sigurna. Nije ona kriva.

BAN STRAH: Sigurno zna{ za{to sam do{ao.

CRNIKOMESAR: Znam. Do{ao si da me ubije{.

BAN STRAH: Do{ao sam po ono {to mi pripada.

CRNIKOMESAR: Pazi da ne izgubi{ i ono {to ima{.

BAN STRAH: Bori}emo se za to.

CRNIKOMESAR: Dobro, pa neka borba po~ne. Dozvoli da ti predstavim

svog demona.

Ban Strah gleda Crnog Komesara. Crni Komesar se naglo sagne i staviobe ruke iznad glave.

CRNIKOMESAR: Demon Crnog, najja~i demon mraka }e uskoro do}i. Ne}u

ti re}i wegovo ime. Samo treba da zna{ da je on moj otac.

Svetla u prostoriji po~nu da trepere. Na vratima udara neka sila.Crni Komesar se smeje. Ban Strah izvu~e svoj ma~.

BAN STRAH: Pre nego {to on do|e wegov sin }e se ve} nalaziti kodwega.

Semela se podigne. Sko~i na le|a Bana. Grize ga za vrat. Ban Strahzajedno sa wom pada na zemqu. Crni Komesar mu pritr~ava. Dohvati ma~koji je Ban Strah ispustio. Nepoznata sila gruva èstoko u vrata. ûjuse krici ìvotiwa. Crni Komesar podigne ma~ da ubije Bana. Ban seizmakne zajedno sa Semelom na le|ima. Crni Komesar proma{i. Bandohvati Semelu za kosu i odbaci je od sebe.

CRNIKOMESAR: Ja vladam wom. Ti nema{ tu mo}. ûje{ kako udara u

vrata. Mo} Crnog je ogromna. Bi}e{ zarobqen. Predaj seBane. Predaj se i oprosti}u ti. Vladaj uz mene na ~eluCrne Lige. Vrati}u ti Semelu.

Ban Strah se uspravi. Pogleda Crnog Komesara.

CRNIKOMESAR: Vi{e nema vremena. On dolazi. ûjem ga.


ûju se te{ki metalni koraci negde spoqa. Reàwe i ìvotiwski dahiza vrata. Ban Strah se okrene ka vratima. Semela pritr~i CrnomKomesaru i klekne pored wegovih nogu. Crni Komesar podigne ruke ira{iri ih.

CRNIKOMESAR: O, moj svemogu}i o~e, uni{ti svojom silom ~oveka koji ne

veruje u tebe, koji je uni{tio mnogo tvojih crnih vitezo-va, koji èli i mene da uni{ti. Sve je spremno za tvojulazak.

Iza vrata ti{ina. Polako u prostoriju ispod vrata ulazi crni dim.Naglo se sa zvu~nika za~uje disko muzika. Rika iza vrata i zvuk metalnihkoraka koji se udaqi. Crni dim se razi|e. Disko muzika prestane.

CRNIKOMESAR: Nemogu}e. O~e. Vrati se, vrati se. Za{to odlazi{?

BAN STRAH: Mo`da mu ne prija disko muzika.

Ban Strah krene ka Crnom Komesaru. Prilazi mu.

CRNIKOMESAR: Ne prilazi, ubi}u te.

Crni Komesar zamahne ma~em. Ban se izmakne. Uhvati za ruku CrnogKomesara. Oboje padnu na zemqu. Semela ih posmatra.

CRNIKOMESAR: Semela {ta ~eka{, uzmi ma~ i udri ga. Do{ao je da ubije i

mene i tebe. Nikad ti ne}e oprostiti to {to si bila samnom. Udri ga, {ta ~eka{.

Semela podigne ma~ od jednog mrtvog stranca. Pri|e im. Poku{a daudari Bana. Ban se izmakne i blokira udarac ma~em koji drè on i CrniKomesar. Semela se izmakne i ponovo podigne ma~ uvis.

BAN STRAH: Semela.

Semela se zaustavi. Ban stegne ruku Crnom Komesaru. Crni Komesarvrisne. Ban Strah mu naglim pokretom zarije ma~. Ban Strah izvu~e ma~i sko~i na noge. Crni Komesar ga gleda.

CRNIKOMESAR: Ubio si me.

BAN STRAH: Da.

CRNIKOMESAR: Mene Crnog Kome...

Crni Komesar padne mrtav. Ban Strah krene ka Semeli. Ona jo{ uvekdrì uspravqen ma~.

SEMELA: Ne prilazi mi. Ubi}u te. Ili ti ubi mene ili }u ja tebe.

Ban Strah 147

Ban Strah joj polako prilazi. Semela steè ma~.

SEMELA: Ne prilazi Bane, molim te. Ubi me.

Ban Strah ispred we. Semela zapla~e.

SEMELA: Ubi me.

Ona ispu{ta ma~. Ma~ padne na zemqu. Ban Strah je rukom dohvati zastruk. Privu~e je sebi. Poqubi je. Ona ga obrgli. Jeca i qubi ga.

SEMELA: Bane. Bane moj. Tako dugo sam te ~ekala.

Sa zvu~nika se ponovo za~uje disko muzika. Samo na trenutak i ubrzoprestane. Ban Strah se osvrne po prostoriji. Semela ga gleda. On jeuhvati za mi{icu ~vrsto. Gleda je.

SEMELA: Ubi me ako èli{.

BAN STRAH: Suvi{e si lepa da bi umrla.

SEMELA: Volim te Bane. Uvek sam samo tebe volela.

Ban Strah je pusti. Stavi ma~ u korice. Semela ga gleda.

BAN STRAH: Sada odlazim.

SEMELA: Ja ne mogu bez tebe.

BAN STRAH: Onda idi kod svog oca i ~ekaj me tamo. Reci mu da sam tioprostio i da sam rekao da ti ni dlaka sa glave ne smefaliti. Tamo me ~ekaj.

SEMELA: Dokle Bane, dokle da te ~ekam.

BAN STRAH: Dok se ne vratim iz rata.

SEMELA: Ali vratio si se.

BAN STRAH: Ne, Semela, rat jo{ uvek traje. Trebaju mu samo pravidisko igra~i.

Ban Strah je poqubi. Odmakne se.

BAN STRAH: I ne sumwaj u moju qubav.

Ban Strah se okrene i ode ka izlazu. Semela stoji i gleda ga. Ban Strahizlazi koracima u kojima nije te{ko poznati novog {ampiona.

Tako jedan istinski {ampion odlazi da se pridruì onim nepoznatimigra~ima bez pravila koje }e uvek ~ekati one ène koje u dubini svog srcaznaju da svi ti igra~i negde daleko igraju i zbog wih.

Svetla se polako gase. Semela ostaje na sceni prepunoj ostataka neka-da{weg sveta o kome vi{e ne govore ni mrtvi, ni ìvi. I niko sasigurno{}u ne moè znati da li je Ban Strah ~itavo to vreme bio ìv,ili mrtav. Niko, pa ~ak ni on sam.

KRAJ


Documents

BAN STRAH - Пројекат Растко · 2010-12-12 · LICA: BAN STRAH – ^ovek u crnom ko`nom odelu sa preba~enim crvenim pon~om. Wegov ma~ za pojasom i wegov pi{toq vezan