Lov na moravskog {akala odr`an osmi put po redu

Dolijale ~etirilisice i tri {akala

Strana VIGodina deveta, broj 649, dodatak za Brani~evski okrug

Po`areva~ki novinari ponovo iskazali svoju humanu stranu

Prikupljeno89 jedinicakrvi Strana V

P E TA K , 3 . m a r t 2 0 1 7 , b r o j 7 0 9 5 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

U slu~aju krivolova u Velikom Gradi{tuka`njena samo jedna osoba

Tu`ila{tvo„zaobi{lo“funkcionere Strana VII

Rezultati sistematskih pregleda u Po`arevcu pokazuju telesne deformitete

Prete{ke |a~ke torbedeformi{u ki~mu

^etvrtine dece ima lo{e dr`anje tela kojeprethodi promenama na ki~menom stubu

Strane IV - V

Beograd - Grad Po`arevac imao je za-ista odli~nu prezentaciju na Me|una-rodnom sajmu turizma u Beogradukoju su kreirali zaposleni u Turisti~kojorganizaciji i drugi inventivni poklo-nici pojedinih delatnosti doprinev{iprimamljivom predstavljanju ovda-{njih turisti~kih potencijala. Ina~e, ~i-tava prezentacija na 39. Me|unarod-nom sajmu turizma bila je posve}ena

proslavljenoj slikarki, ro|enoj Po`are-vljanki, Mileni Pavlovi} Barili, ali Tu-risti~ka organizacija nije zaobi{la niViminacijum, kao i ostale bisere ovogakraja na ovogodi{njem sajmu.

Ova izuzetna prezentacija nikoganije ostavila ravnodu{nim, {to je rezul-tiralo velikom pose}eno{}u {tandaTuristi~ke organizacije Grada Po`a-revca. Prezentaciji je, izme|u ostalih,

prisustvovao gradona~elnik Po`arev-ca Bane Spasovi}, zamenik gradona-~elnika Sa{a Pavlovi}, predsednikSkup{tine grada Po`arevca Bojan Ili},~lanovi Gradskog ve}a, direktora jav-nih preduze}a i ustanova kao i brojnimediji. Ovom prilikom javnosti seobratio i gradona~elnik Po`arevca Ba-ne Spasovi}. Z. V.

Strana III

DUBO^KA PE]INA IZAZIVA DIVLJENJE I STRAHKu~evo - Na{ najpoznatiji speleolog, prof. dr Radenko Lazarevi}, koji jedo sada istra`io oko 1.000 srpskih pe}ina, sa grupom istra`iva~a izValjeva i arheologa amatera iz Ku~eva otkrio je i 14 pe}ina u op{tiniKu~evo. Jedino borska i majdanpe~ka op{tina sa 36 otkrivenih pe}inaprednja~e ispred Ku~eva, napisao je u svom radu dr. Lazarevi}. - Bog ipriroda su ovom kraju dali ~etiri poznate pe}ine: Ceromo{nju,

Ravni{tanku, [evi~ku i Dubo~ku, sve su jedinstvene i razli~ite od bilokoje druge na svetu. Dubo~ka pe}ina je sa svojih 2.275 metara jedna odnajdu`ih pe}ina u Srbiji. Nalazi se na severu Zvi{ke kotline, u podno`juZvi{kih planina, na suprotnom kraju op{tinske teritorije u odnosu nape}ine Ceremo{nja i Ravni{tarka. Lj. N.

Strane IV-V

Prezentacija Po`arevca na Me|unarodnom sajmu turizma bila veoma zapa`ena

Bane Spasovi}: Ideja i realizacija bez premca

Glavni motiv bili su lik i delo proslavljene slikarke Milene Pavlovi}Barili, ali nisu zaobi|eni ni Viminacijum i ostali biseri ovog kraja

II p e t a k , 3 . m a r t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

U Viminacijumu }e i ove godine bi}e odr`an nau~ni kamp za najmla|e

Primamljivo u~enje kroz zabavuViminacijum - Na poznatom arheolo-{kom lokaliteta nadomak Kostolca bi-}e odr`an Nau~ni kamp namenjennajmla|ima, koji ve} prerasta u tradi-ciju - „Viminacijum 2017“. U radukampa u~estvova}e i mnogi afirmisa-ni stru~njaci spremni da mladima pri-bli`e nauku na lep i zanimljiv na~in.Sme{taj dece i gostiju kampa predvi-|en je u novoizgra|enom kompleksu

Domusa u okviru samog kompleksaNau~nog centra.

Nau~ni kamp „Viminacijum“ se or-ganizuje za decu uzrasta od 7 do 12 godi-

na, u {est trodnevnih termina (petak -nedelja) u toku letnjeg raspusta. Ove go-dine bi}e uveden i novi termin tokomUskr{njeg raspusta (~etvrtak - subota).

U svakom od termina u kampu }e bora-viti po 25 mali{ana. Ovaj smenski kamppo~inje 13. aprila i trajati do 27. avgusta.Tokom trodnevnog nau~nog dru`enja,svako od u~esnika De~jeg nau~nogkampa nau~i}e i prona}i odgovore namnogobrojna nau~na pitanja sa kojimase susre}emo u svakodnevnom ivotu iupoznati segment na{e kulturne ba{tinei prvenstveno, dobro zabaviti.

Prostor na kome se kamp odvijapredstavlja otvorenu knjigu geologije,arheologije, kulture, umetnosti i isto-rije ovih prostora. Program kampapribli`i}e deci razli~ite nau~ne oblasti(arheologiju, hemiju, biologiju, pale-ontologiju, fiziku, astronomiju, robo-tiku, matematiku, forenziku itd.), saciljem da podstakne njihovu radozna-lost, kreativnost i kriti~ko mi{ljenje. Upogledu sadr`aja, interaktivnog na~i-

na rada i kadrova, kamp je organizo-van po pravilima letnjih {kola naevropskom nivou.

Svi predava~i imaju vi{e od 10 godi-na iskustva u radu sa decom. Kroz ra-znovrsne sadr`aje i metode (interaktiv-ne nau~ne radionice i eksperimente, is-kopavanje na arheolo{kim lokaliteti-ma, orijentaciju u prirodi, posetu povr-{inskom rudarskom kopu „Drmno“,susret sa na{im renomiranim istra`iva-~ima me|u kojima su i dobitnici najve-}ih evropskih nau~nih projekata), deca}e imati priliku da u~estvuju zajedno sana{im poznatim arheolozima u iskopa-vanjima, „sretnu se“ sa mamuticomVikom i njenim paleolitskim dru-{tvom, upoznaju se sa kupali{tima, za-bavama i hranom iz rimskog doba.Mogu i da upravljaju robotima, uz pro-slavljene roboti~are sa Elektrotehni~-kog fakulteta u Beogradu, vide fiziku uslu`bi ma|ioni~ara, naprave tornado uboci, hemijski koktel, „ljigavca za pone-ti“, hemijsku erupciju... Z. V.

Sajam obrazovanja u Po`arevcu za visoko{kolske ustanove

Nedostaju farmaceuti iprofesori mati{a i fizikePo`arevac - U~enici zavr{nih razredasrednjih {kola na teritoriji Grada Po-`arevca uglavnom su zainteresovaniza nastavak {kolovanja, to je jedan odnajva`nijih zaklju~aka sa Sajma obra-zovanja na kome su se predstavile vi-soko{kolske ustanove. Ina~e, Medi-cinska {kola u Po`arevcu prvi put jeorganizovala sajam obrazovanja.

Namenjen je srednjo{kolcima tre-}ih i ~etvrtih razreda medicinske {ko-le. Svoje studijske programe i uslove

{kolovanja predstavilo je 12 fakulteta ivisokih {kola koje su u~enici, nakonsprovedene ankete, odabrali za pred-stavljanje na sajmu obrazovanja.

Direktor medicinske {kole u Po`a-revcu Dragan Novi~i} izjavio je da je sa-jam organizovan kako bi u~enici mogli{to bolje da se upoznaju i opredele zaneke od visokih {kola i fakulteta nakon

srednjeg obrazovanja. Prema mi{ljenjuNovi~i}a, deficitarna zanimanja ovdesu profesori matematike i fizike, a me-dicinskoj {koli nedostaju diplomiranifarmaceuti koji se, kako on ka`e, zapo-{ljavaju u apotekarskim ustanovama,jer ne ele da rade kao profesori u {koliza manju platu.

Na sajmu obrazovanja u~estvovali suBiolo{ki fakultet Univerziteta u Beogra-du, Matemati~ki fakultet Univerziteta uBeogradu, U~iteljski, Stomatolo{ki, Far-

maceutski fakulteti. Visoka medicinska{kola strukovnih studija „Milutin Milan-kovi}“ Beograd, Visoka sportska i zdrav-stvena {kola strukovnih studija, Beograd,Visoka zdravstveno-sanitarna {kola stru-kovnih studija „VISAN“ Zemun, Visokamedicinska {kola strukovnih studija, ]u-prija, Visoka tehni~ka {kola strukovnihstudija, Po`arevac. Z. V.

Po`arevac - „Bezbednosni pro-gram za mlade“ na teritoriji gra-da Po`arevca okupio je vi{e od600 omladinaca. Program je po-kazao koliko mladi vode ra~unao sebi u razli~itim situacijama.Udru`enje gra|ana „[ansa“ jeokon~alo {estomese~ni projekatpredstavljaju}i neke od uo~enihproblema i ishoda.

Od po~etka septembra pro{legodine je u radionicama u~e-stvovalo vi{e od 600 mladih, sanamerom da se pobolj{aju uslo-vi za njihovu bezbednost na uli-ci, u provodu, na internetu, u{koli. Analizirano je nasilje kaojedna od goru}ih tema za koju sestarosna granica iz godine u godinuspu{ta. Pa`nja je posve}ena i problemi-ma rizi~nog seksualnog pona{anja,zloupotrebi psihoaktivnih supstanci

mladih, njihovom pona{anju u sao-bra}aju i alkoholizmu. Navedeni izazo-vi su ozna~eni nakon istra`ivanja iznovembra pro{le godine, kada je anke-tirano oko 300 |aka srednjih {kola. Napredstavljanju rezultata programa uGradskom zdanju, bilo je i ~etrnaesto-ro srednjo{kolaca.

Op{ti cilj programa bezbednosne

kulture za mlade bio je da oni bolje opa-`aju bezbednosne izazove, rizike i pret-nje sa kojima se svakodnevno susre}u.Zna~ajno je umre`avanje i odr`avanje

kontakta izme|u va`nih institucija po-put policije, centara za socijalni rad, lo-kalnih saveta za mlade i Kancelarija zamlade, {kola, humanitarnih i nevladi-nih organizacija. Jedna od glavnih aktiv-nosti projekta je i probna primena pro-grama bezbednosne kulture u sociore-habilitacionom klubu za mlade.

- Uvo|enjem ove nove i inovativne

usluge pro{irujemo na{ set aktivnosti,ka`e Vladan Bo{kovi}, ~lan UG „[ansa“i asistent na projektu. On je napomenuoi da je Program podrazumevao odr`a-vanje 40 radionica koje su poha|ali ko-risnici kluba. Pored njih, na tim radio-nicama je u~estvovalo i petnaestak |a-ka srednjih {kola sa teritorije Po`arev-ca. Obra|en je set od 13 razli~itih tema.

U klub za mlade dolaze mladi pro-blemati~nog pona{anja i postupaka,koje je u „[ansu“ uglavnom uputioCentar za socijalni rad. Za razliku odosnovne aktivnosti udru`enja, krozprogram bezbednosne kulture, klubza mlade se sada bavio i prevencijomproblemati~nog pona{anja. Nakon re-alizovanih radionica, 15 mladih edu-katora obi{lo je sedam {kola u Po`a-revcu i Kostolcu i razgovaralo sa vi{eod 350 svojih vr{njaka o opasnostimakoje ih vrebaju. Z. V.

„Bezbednosni program za mlade“ na teritoriji grada Po`arevca okupio vi{e od 600 omladinaca

Projekat o pobolj{anju sigurnosti

Program finansira OEBS^lan Gradskog ve}a zadu`en za nevladine organizacije Dejan Krsti} ka`e da je dobro {to ima i orga-nizacija koje ne zavise isklju~ivo od bud`etskog novca da bi uradile ne{to od op{teg interesa. Proje-kat je finansirala misija OEBS-a sa milion dinara. Krsti} je podsetio i da je pro{le nedelje u Skup{tiniusvojen novi Lokalni akcioni plan za mlade, te da sada sledi njegova primena u praksi. Lokalni ak-cioni plan razvijala je radna grupa oko godinu dana.

Od mamuta do akvaduktaNau~ni centar „Viminacijum“ se nalazi ublizini Dunava kod Kostolca, na 95 kilome-tara od Beograda. Poznat je po izuzetnojkulturno-istorijskoj vrednosti, kao lokalitetod me|unarodnog zna~aja pod za{titomUneska. U njegovom sklopu su nau~noi-stra`iva~ki centar, arheolo{ki lokalitet rim-skog grada i legijskog logora iz prvog vekana{e ere i paleontolo{ki park. U njemu senalaze autenti~ni objekti anti~kih bazilika inekropola, rimski amfiteatar, akvadukt udu`ini od blizu 10 kilometara i brojne drugegra|evine iz anti~kog perioda. Nau~ni cen-tar „Viminacijum“ je me|unarodno poznati po nedavno prona|enim, izuzetno retkimostacima mamuta iz praistorijskog perioda. Prostor na kome

se kamp odvijapredstavljaotvorenu knjigugeologije,arheologije,kulture, umetnosti i istorije

Deca veoma zainteresovana

Na sastanku o sigurnosti mladih

Sajam obrazovanja u Medicinskoj {koli

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 3 . m a r t 2 0 1 7 . brani~evo

Veliko Gradi{te - Kao lider turisti~keponude Brani~evskog okruga i ube-dljivo najpose}enija destinacija uovom delu Srbije, op{tina Veliko Gra-di{te imala je adekvatnu multimedijal-nu promociju na Me|unarodnom saj-mu turizma u Beogradu. „U`ivajte navreme“ bio je slogan 39. Sajma turi-zma na kojem se svojom izvanred-nom ponudom predstavila i op{tinaVeliko Gradi{te. Najve}a turisti~kamanifestacija u zemlji i regionu jugoi-sto~ne Evrope odr`ana je od 23. do 26.februara, a posebnom prezentacijomu velikoj konferencijskoj sali, op{tinaVeliko Gradi{te je gostima priu{tila

jedno~asovno „putovanje“ kroz atrak-tivnu turisti~ku ponudu.

Pored turisti~kih i sportskih kapa-citeta, manifestacija, prirodnih i kul-turnih kapaciteta op{tine i investicija,posetioci su se upoznali i s najboljom

ponudom Srebrnog jezera Ko-{arka{kim kampom „TEO4“,srpskog reprezentativca Milo{aTeodosi}a i muzi~kim festiva-lom „Uranak“.

Prezentaciji su prisustvovalipredstavnici ambasada Belorusi-je i Rumunije, savetnici gospodinMihail Ka`uro Austrijske razvoj-ne agencije i gospodin StefanImre, Turske agencije za me|u-narodnu saradnju i razvoj, Pri-vredne komore Srbije, Turisti~keorganizacije Srbije, doma}ih istranih organizacija, partneri op-{tine Veliko Gradi{te, ~elni ljudilokalne samouprave i u~enici tu-risti~kog i ugostiteljskog smeraSrednje {kole iz Velikog Gradi{ta.

Prezentaciju je otvorila direk-torka Turisti~ke organizacijeOp{tine Veliko Gradi{te, Dajana

Stojanovi}, najaviv{i dva nova promospota i mogu}nost multimedijalne vir-tuelne ture koji {alju poruku o Srebr-nom jezeru kao „modernoj destinaci-ji gde svako mo`e da na|e svoje me-sto, bilo da je u pitanju odmor, dobrazabava, sport, odnosno u`ivanje u pri-rodi ili obilasku kulturno-istorijskihspomenika.“.

Zahvaliv{i se gostima na poseti,predsednik op{tine, Dragan Mili}, re-kao da je priroda Gradi{tu dala sve -reku Dunav, zlatonosni Pek i Srebrnojezero, na kojima su izgra|eni najlep-{i akva-park, moderne marine, sport-ski tereni, restorani i prate}i sadr`aji.Sa Srebrnog jezera dva broda plove doGoluba~ke tvr|ave, a u turisti~ku po-nudu uvr{}ene su i obli`nje turisti~ke

destinacije Viminacijum i Ramskatvr|ava, ~ija se rekonstrukcija, uz po-mo} TIKA-e, o~ekuje ove godine. Na-javiv{i niz zanimljivih manifestacija idoga|aja presednik je pozvao one ko-ji u Gradi{tu nisu bili da do|u, a onekoji ve} jesu da ih posete ponovo.

^etvorodnevni prvomajski muzi~-ki festival „Uranak“ koji promovi{eomladinski turizam organizuje seuspe{no ve} tri godine, istakao jepredstavnik festivala Dragomir ]oso,

dodav{i da mladi koji su ga posetiliimaju veliku elju da ponovo do|u.

- Razvijena infrastruktura i blizinauniverzitetskih centara ~ine Jezeroidealnom destinacijom, zna~ajnom zamlade ljude, rekao je ]oso i najavioovogodi{nji program sa 20 izvo|a~ana tri stejd`a. - Nastojimo da izabere-mo muzi~are koji su popularni me|uomladinom - predstavnike pop, elek-tronske i hip-hop muzike, rekao je on,pozvav{i goste na Srebrno jezero 1.maja kada je i priroda najlep{a.

Gosti Velikog Gradi{ta i ove godinebile su ~lanice Baletskog studija Ama-deus iz Po`arevca, dok su, kao doma-}ini, ~lanovi ANIP „V.P.Carevac“ izve-li narodnu pastirsku igru. Dru`enje jenastavljeno uz specijalitete restorana„Din~i}“ te posetom {tandu op{tineVeliko Gradi{te. Z. V.

I Veliko Gradi{te uspe{no predstavilo svoje adute na Sajmu turizma

Filmsko i virtuelno putovanje kroz atraktivnu ponudu

Prezentacija Po`arevca na Me|unarodnom sajmu turizma bila veoma zapa`ena

Ideja i realizacija bez premcaBeograd - Grad Po`arevac imao je za-ista odli~nu prezentaciju na Me|una-rodnom sajmu turizma u Beogradukoju su kreirali zaposleni u Turisti~kojorganizaciji i drugi inventivni poklo-nici pojedinih delatnosti doprinev{iprimamljivom predstavljanju ovda-{njih turisti~kih potencijala. Ina~e, ~i-tava prezentacija na 39. Me|unarod-nom sajmu turizma bila je posve}enaproslavljenoj slikarki, ro|enoj Po`are-vljanki, Mileni Pavlovi} Barili, ali Tu-risti~ka organizacija nije zaobi{la niViminacijum, kao i ostale bisere ovogakraja na ovogodi{njem sajmu.

Ova izuzetna prezentacija nikoga ni-je ostavila ravnodu{nim, {to je rezulti-ralo velikom pose}eno{}u {tanda Turi-sti~ke organizacije Grada Po`arevca.Prezentaciji je, izme|u ostalih, prisu-stvovao gradona~elnik Po`arevca BaneSpasovi}, zamenik gradona~elnika Sa{aPavlovi}, predsednik Skup{tine grada

Po`arevca Bojan Ili}, ~lanovi Gradskogve}a, direktora javnih preduze}a i usta-nova kao i brojni mediji. Ovom prili-

kom javnosti se obratio i gradona~elnikPo`arevca Bane Spasovi}.

- Vrlo sam ponosan na Turisti~ku

organizaciju Po`arevca i saradnike izmog kabineta koji su zajedno sa ljudi-ma iz TOGP u~estvovali na prezentaci-ji. Nema nijednog Po`arevljanina kojise nalazi ovde na ovom {tandu, da nijesada ponosan {to smo iz ovog kraja.Prezentacija je bila predivna i sve ~estit-ke direktorici Turisti~ke organizacije,kao i timu koji je radio ovde zajedni~kibez ikakve sujete. Imao sam priliku daobi|em i {tandove drugih gradova, imaih stvarno prelepih kao i njihovih pre-zentacija, ali ovom prilikom moram daka`em da ovakvu prezentaciju, ovakvuideju i motiv nema nijedna Turisti~kaorganizacija, rekao je gradona~elnik.

Obra}aju}i se predstavnicima medi-ja, direktorka TOGP Jelena Vukazi} sezahvalila Gradskom `enskom horu Ba-rili i delu Simfonijskog orkestra Gvardia,koji su u~estvovali u programu. Porednjih su bili i Ljubi~evski vitezovi i ~lano-vi GANIP-a koji su svojom pojavom ple-

nili pa`nju svih prisutnih na Sajmu. Onaje istakla jo{ da je prvog dana sajmapredstavljeni Viminacijum i rimska hra-na. Ono {to su jo{ posetioci mogli da vi-de na {tandu su i 17 kratkih filmova osvim turisti~kim potencijalima Po`arev-ca, po~ev od Narodnog muzeja, prekoGalerije Milene Pavlovi} Barili, do Lju-bi~evskih konji~kih igara. Tokom tri da-na na {tandu su se mogli videti haljine imodeli koje je dizajnirala Milena Pavlo-vi} Barili, zatim ode}a iz rimskog perio-da, nastupi orkestra „Gvardija“...

[tand su, izme|u ostalih, posetiliambasadorka Indije Narinder ohan,ambasador Belorusije u Srbiji Vladi-mir u{ev, ambasador Indonezije Ha-ri Ri~ards D`ejms Kandu, direktorpredstavni{tva Republike Srpske u Sr-biji Mla|en Cicovi}, kao i veliki brojdr`avnih ~inovnika. Z. V.

Glavni motiv bili lik idelo proslavljeneslikarke MilenePavlovi} Barili, ali nisuzaobi|eni niViminacijum i ostalibiseri ovog kraja

Premijer me|u prvima na {tanduNakon otvaranja Sajmaturizma, premijer Alek-sandar Vu~i} je posetio{tand Turisti~ke organiza-cije Po`arevca. PremijerVu~i} i njegovi saradnicibili su prvim posetiocima{tanda Turisti~ke organi-zacije Po`arevca. On je na{tand do{ao zajedno saministrom trgovine, turi-zma i telekomunikacijaRasimom Ljaji}em.

Nema~ko udru`enje u varo{iPrezentaciji se, kao veliki prijatelj Srebrnog jezera i Velikog Gradi{ta, priklju~ila i predsednica Udru`e-nja likovnih stvaralaca „\ura Jak{i}“ iz Po`arevca, Sne`ana Milo{evi}. Pozdraviv{i ljubitelje VelikogGradi{ta i umetnosti ona je predstavila Udru`enje Focus - Europa iz Nojdrosenfelda iz Nema~ke, ko-je je svoje predstavni{tvo za Jugoisto~nu Evropu osnovalo u Velikom Gradi{tu. Tim povodom najavi-la je i veliku me|unarodnu likovnu koloniju u septembru koja, kako je rekla „ima za cilj da Evropu i svetdovede u Srbiju“. Ovom prilikom Sne`ana Milo{evi} je prisutnim predstavnicima ambasada i Privred-ne komore Srbije poklonila slike Udru`enja likovnih stvaralaca u ime po{tovanja i dobrodo{lice.

Teodosi}ev kamp oaza za talenteKo{arka{ki kamp „TEO4“ na Srebrnom jezeru, srpskog reprezentativca Milo{a Teodosi}a, predstavioje Lazar Gojkovi}, podsetiv{i da je kroz kamp prethodne godine pro{lo 600 u~esnika iz 23 zemlje ko-ji su, uz ko{arka{ko znanje, sa sobom poneli i lepa iskustva. Gojkovi} je za ovu sezonu najavio {estsmena, u periodu od 23. juna do 10. avgusta, pod nadzorom vrhunskih stru~njaka i u~e{}e Milo{a Te-odosi}a, i sa misijom da ovaj internacionalni kamp bude uspe{an kao Milo{ na parketu. On je istakaoi vrhunsku saradnju sa lokalnom samoupravom, {to doprinosi razvoju kampa i turisti~ke destinacije.

Ministarska ~estitka: Rasim Ljaji} na {tandu TOGPSa prezentacije na sajmu

p e t a k , 3 . m a r t 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 3 . m a r t 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Nije da ne razumem: u na{empoliti~kom sistemu izbornarodnih predstavnika uorganima svih nivoa vlasti,volja naroda artikuli{e se prekopoliti~kih stranaka. Jasno mi jeto. Ali ne i da politi~ke strankeoporezuju gra|ane, prekozakonodavnih organa, da zanjih, njihove ~lanove i njihoveinterese, izdvajaju svoj novac zafunkcionisanje istih. Priznajemda sam u ono vreme bio ~lanSaveza komunista. U tojpoliti~koj organizaciji pla}ala se~lanarina. Kako sam gotovokroz celu radnu karijeru imaosolidnu platu, i ~lanarina je bilavisoka, ako me pam}enje slu`i,tri odsto od plate svakogmeseca. Pla}ao sam to bezproblema, jer je ~lanstvo u SKbio moj izbor (u{ao sam uPartiju kao |ak, pa mi se nemo`e pripisati da sam to u~inioiz interesa). Sla`em se da su sevremena promenila.

Opet uzimam za primernekada{nji (kasnije ozlogla{en)Savez komunista Jugoslavije.Prihod od ~lanarine dostizao jebasnoslovne razmere. Se}am seda je deo novca upla}ivan nara~un Centralnog komiteta, ave}e op{tine su jo{ dodatnoupla}ivale na istu adresu deonovca koji se potom dodeljivaomalim sredinama, gde je

prihod od partijske ~lanarinebio nedovoljan za rad njihovihop{tinskih komiteta. Jednegodine po`areva~ki komitet ,od onog drugog dela koji jetrebalo da se usmeri na ra~unCK, potro{io kao pomo}lokalnoj sredini (tako su RadioPo`arevac i Dom kulture dobiliprvo profesionalno ozvu~enje,a tako je i asfaltiran put od„Male farme“ i tada politi~kiznamenitog Sojinog sala{a.Ovim primerom ho}u dailustrujem kako se iz ~lanarineformirao zaista ozbiljanfinansijski fond. Jeste bila samojedna partija, dosta brojna, alizar danas nema stranaka sa jo{ve}im brojem ~lanova.Verujem da bi se ~lanarinomprikupilo toliko novca da bifinansijska komisija mukumu~ila kako da ga raspodeli ipotro{i, jer svakog meseca sti`unove uplate.

Od svih dru{tvenihpromena o~ekujem da budu upozitivnom smeru, nikakoretrogradno. Za{to se strankefinansiraju iz bud`eta, dakle odnovca gra|ana? Za{to bigra|ani koji nisu politi~kiaktivni u okvirima neke odstranaka morali da deo svog

novca izdvajaju za stranke-partije, koalicije, pokrete? ak ikada su u pitanju ~lanovi nekeod stranaka, oni preko bud`etane pla}aju ~lanarinu svojojstranci ve} svima po malo.Pla}aju i za funkcionisanje onihstranaka za koje ni u snu ne biglasali, kritikuju svaki njihovpotez, a kad se njihovi lideripojave na televizijskom ekranu,munjevito menjaju kanal! Jo{ jeapsurdnija situacija savanpartijcima...

Pozivam svojeistomi{ljenike, vanpartijce, dastave prst na ~elo i upitaju seza{to se mire sa tim dapoliti~ari i njihovainfrastruktura, uz brojneprivilegije, koriste novacgra|ana da bi prehranili svojeporodice i reklamirali svoj rad.

Naravno, nije jednostavnoizmeniti ( ne tako skoronametnutu praksu) da sezajedni~ki novac koristi zapotrebe strana~kogorganizovanja i delovanja.

Skoro da izgleda nemogu}eiza}i iz tog lavirinta. Da li je ba{tako? Mislim da nije. Politi~ari,vode}i ljudi u strankama,svakako bi bili ~istija obrazakada bi novac za svoje plate isvoj rad dobijali od svojihpristalica, ~lanova stranke. Isama ~injenica da njihovuaktivnost finansiraju sami~lanovi stranke oja~ala bime|usobnu vezu pristalica ilidera, osna`ila bi kohezijustranke. Takva situacijaumnogome bi poja~alalegitimitet stranci. Me|usobanodnos unutar stranke bio bizdraviji. U~lanjenje u strankune bi apriori zna~io da se stekneneka povoljnost, na primerprednost u zapo{ljavanju ilinapredovanju u slu`bi. Neka`em da nema pojedinaca kojise u~lanjuju zbog same ideje,zbog programa stranke, aliipak... pogledajte oko sebe.Malo li je onih koji uzimajupartijsku knji`icu samo da bi seokoristili. Kada bi im nekosaop{tio da }e ubudu}e moratida pla}aju ~lanarinu, primerice,hiljadu dinara, i to svakogmeseca, dobrano bi se proredilipartijski redovi, kako pozicijetako i opozicije.

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

Partijska~lanarina

Pozivam svoje istomi{ljenike, vanpartijce,da stave prst na ~elo i upitaju se za{to semire sa tim da politi~ari i njihovainfrastruktura, uz brojne privilegije,koriste novac gra|ana da bi prehranilisvoje porodice i reklamirali svoj rad

Po`areva~ki novinari ponovo iskazali svoju humanost

Prikupljeno 89 jedinica krviPo`arevac - U Domu Crvenogkrsta Po`arevac minulog ~etvrt-ka organizovana je akcija dobro-voljnog davanja krvi, na kojoj jeprikupljeno 89 jedinica ove dra-gocene te~nosti. Akciju je organi-zovao Crveni krst u saradnji saInstitutom za transfuziju krvi Sr-bije. Promoteri ove humane ak-cije bili su medijski radnici gradaPo`arevca.

Ova akcija je organizovana uokviru 9. Zimske kampanje sa ci-ljem da se prikupe neophodne re-zerve krvi koje }e omogu}iti pra-vovremeno zbrinjavanje bolesni-ka na klinikama i zdravstvenimustanovama u Beogradu, kojimaje transfuzija krvi neophodna zale~enje i oporavak. Prema re~imaNemanje D`odi}a iz Instituta zatransfuziju krvi Srbije, zimskakampanja dobrovoljnog davanjakrvi po~ela je 4. januara i traja}edo 5. marta. U okviru kampanjeostvareni su najbolji rezultati do-sad i o~ekuju da sakupe vi{e od trihiljade jedinica krvi.

- Narednog meseca organizo-

va}emo jo{ dve akcije u po`are-va~kim srednjim {kolama, 8.marta u Po`areva~koj gimnaziji,

a 9. marta u Medicinskoj {koli.Koristim priliku da pozovem lju-de, a naro~ito one koji su 0 nega-tivna i A negativna da se odazo-vu i u~estvuju u akciji, rekao jeD`odi} dodaju}i da Institut radii na promociji potencijalnih do-nora ko{tane sr`i i da se gra|animogu prijaviti tokom svake akci-je dobrovoljnog davanja krvi. Po-

`arevac je {est godina zaredomnajhumaniji grad u Srbiji naosnovu broja dobrovoljnih dava-laca krvi, ali i po broju donora or-gana i u obe akcije aktivno u~e-stvuju novinari. Kako isti~u izCrvenog krsta Po`arevac, od2009. godine do kraja 2016. u Po-`arevcu potpisano je 436 donor-skih kartica. M. V.

Pet minuta za ne~iji `ivot- Poku{ali smo da animiramo javnost da uka`emo na to koliko je tih pet minuta va`no zane~iji ceo ivot. Doniranje organa je veoma va`no, {to jo{ uvek u na{oj javnosti, ~ini mi se,nema dovoljno razumevanja, rekao je Novica Savi}, {ef dopisni{tva RTS-a u Po`arevcu, i~estitao Po`arevljanima i kolegama na iskazanoj humanosti tokom svih ovih godina.

Rezultati sistematskih pregleda u Po`arevcu pokazuju telesne deformitete

\a~ke torbe deformi{u ki~mu^etvrtine dece ima lo{e dr`anje tela koje prethodi promenama na ki~menom stubu

Po`arevac - Prepune |a~ke torbe,po svoj prilici, uti~u na deformaci-ju ki~me mnogih osnovaca na {taukazuju rezultati sistematskih pre-gleda u Po`arevcu gde je uo~en ve-}i broj dece sa telesnim deformite-tima. Prete{ka |a~ka torba, jedanod uzroka deformiteta ki~menogstuba. Kod ~etvrtine dece, na siste-matskim pregledima uo~ava se lo-{e dr`anje tela koje prethodi defor-mitetima ki~menog stuba, naj~e-{}e skoliozi, odnosno krivljenjuki~menog stuba u stranu ili pakkrivljenju ki~me napred ili nazad.

Tim povodom, dr Sne`ana

Stojkovi}, pedijatar u {kolskomdispanzeru u Po`arevcu, izjavilaje da se deformiteti javljaju ve}od tre}eg razreda osnovne {kole.

- Ve} u prvom, odnosno tre-

}em razredu, obra}amo pa`njuna deformitete ki~menog stuba iuglavnom kod ve}ine dece vidi-mo lo{e telesno dr`anje, a kodpojedine dece po~inje skolioza.

Ona ka`e da su „krivci“ lo{egtelesnog dr`anja, izme|u ostalog,|a~ke torbe, koje su prete{ke zamla|i uzrast.

- \a~ke torbe su ba{ te{ke i mi

to prime}ujemo na sistematskimpregledima, isti~e Stojkovi}eva idodaje da se ta deca upu}uju fizi-jatru da rade odre|ene ve`be, ka-ko ne bi do{lo do zna~ajnijeg kri-

vljenja ki~menog stuba i no{enjamidera. Kao jedan od vidova pre-vencije su bavljenje fizi~kom ak-tivno{}u, posebno sportom koji is-te`u ki~mu i ki~meni stub, pravil-no dr`anje tela i lak{e |a~ke torbe.

- Veoma je bitno da se izvr{irestrikcija no{enja {kolskog pri-bora. Vidim da pojedina de~ica~ak i vuku torbe, jer je problemda ih nose po{to su te{ke. im seuo~i deformitet odmah se morareagovati, jer ukoliko se deformi-tet uo~i u kasnijem uzrastu od-nosno kod starijih u~enika, tadaje ve} kasno i sledi no{enje mide-ra, nagla{ava Stojkovi}.

Kao jedno od re{enja name}use {kolski ormari}i kako |aci ne bisvakog dana nosili ran~eve puneknjiga. U ve}ini po`areva~kihosnovnih {kola uglavnom nemaormari}a za odlaganje {kolskihknjiga. U~iteljice u osnovnoj {koli„Dositej Obradovi}“ ka`u da u nji-hovim u~ionicama uglavnom imaormari}a za mla|i uzrast, dok u~e-nici starijih razreda nemaju gde daodla`u knjige i {kolski pribor, te suim ran~evi prete{ki.

Z. V.

Kostolac - Tradicionalno, 6. poredu, Me|unarodno savetovanjep~elara, odr`ano je u kostola~kojpozori{noj sali a predavanja suimali eminentni stru~njaci izoblasti p~elarstva iz Slovenije iHrvatske. Ovaj skup je podr`aoGrad Po`arevac u saradnji saUdru`enjem p~elara Po`arevca.

Skupu se najpre obratio pred-sednik Udru`enja p~elara gradaPo`arevca Dejan Milo{evi} koji jezahvalio lokalnoj samoupravi napomo}i koju je izdvojila od 6 mi-liona dinara za pomo} razvojup~elarstva na teritoriji Grada. Onje jo{ istakao da je p~elarstvo po-ljoprivredna grana u razvoju i da

je u njoj budu}nost. Najavio je da}e na prostoru Ljubi~eva biti iz-gra|en poslovno turisti~ki kom-pleks u cilju razvoja p~elarstva ipro{irenja turisti~ke ponude.

Prisutne je pozdravio i pred-sednik Gradske op{tine KostolacIvan Savi} a savetovanje je otvo-rio gradona~elnik Grada Po`a-revca Bane Spasovi} slede}im re-~ima: - Po{tovani prijatelji, neiz-merna mi je ~ast {to sam danassa vama. Tako|e, ose}am i velikozadovoljstvo {to je po`areva~koUdru`enje p~elara uspelo i ovegodine da okupi eminentne pre-dava~e i stru~njake iz ove oblasti.

Bud`etski fond za razvoj poljo-

privrede grada Po`arevca pru`ioje sna`nu podr{ku ovom projek-tu edukacije sada{njih i budu}ihp~elara, i koliko ~ujem, rezultatnije izostao. Po`areva~ko udru`e-nje je pro{le godine i zvani~no bi-lo najmasovnije u Srbiji sa preko300 proizvo|a~a i 14.000 ko{nica,{to je podatak za veliki respekt.

Uvidom u aktivnosti koje stesprovodili i koje sprovodite, vi{eje nego jasno da rezultat nije do-{ao stihijski, ni sam od sebe. Sigu-ran sam da ste upravo borave}ime|u p~elama vi zapravo usvoji-li njihov model rada koji podrazu-meva dobru organizaciju i marljivrad. Upoznat sam i sa nekim od

va{ih skora{njih projekata koje stepa`ljivo isplanirali, ta~no i preci-zno realizovali i to ne samo kaopartneri sa gradskim ili republi~-kim institucijama, ve} i sa onimavan granica na{e Srbije gde je ad-ministracijski dodatno te{ko is-puniti standard, a vi ste to uspeli.

Novim ~lanovima Udru`enjakao i onima koji su danas samodo{li na Savetovanje poru~ujemda su na pravom mestu i predla-`em da pa ljivo saslu{ate dana{njegovornike. Obave{ten sam da sume|u njima i stru~njaci iz Slove-nije i Hrvatske, koji su nam sa so-bom doneli veliko znanje ali i isku-stvo. Posao koji obavljam nau~iome je da su znanje i iskustvo kate-gorije kojima ne smemo prestatida te`imo ~itavog `ivota i zato jeprisustvo gospode Id`ojti}a, ^ulj-ka i No~a svima nama dragoceno.

Iz razgovora sa svojim prijate-ljima koji se bave p~elarstvomsaznao sam da je ono davno pre-stalo da bude samo proizvodnjameda i briga o p~elama. Danas seova industrija dobrano naslanja ina niz srodnih proizvoda, ali io~uvanje i pobolj{anje zdravljapa i turizam. Iz istog razgovorasaznao sam da su Hrvatska i Slo-venija u tim oblastima napravilavelike korake, te tako eljno i{~e-kujem rezime dana{njeg Saveto-vanja kako bi Grad Po`arevac usaradnji za Udru`enjem p~elaraPo`arevac u budu}nosti ne{to odtoga implementirao i kod nas.Dragi p~elari, hvala na pa`nji i`elim vam sre}an rad.“ Z. V.

Odr`ano 6. Me|unarodno savetovanje p~elara Brani~evskog okruga

P~elarski centar u Ljubi~evuKu~evo - Na{ najpoznatiji speleolog,prof. dr Radenko Lazarevi}, koji je dosada istra`io oko 1.000 srpskih pe}i-na, sa grupom istra`iva~a iz Valjeva iarheologa amatera iz Ku~eva otkrio jei 14 pe}ina u op{tini Ku~evo. Jedinoborska i majdanpe~ka op{tina sa 36otkrivenih pe}ina prednja~e ispredKu~eva, napisao je u svom radu dr.Lazarevi}. - Bog i priroda su ovomkraju dali ~etiri poznate pe}ine: Cero-mo{nju, Ravni{tanku, [evi~ku i Du-bo~ku, sve su jedinstvene i razli~ite odbilo koje druge na svetu.

Dubo~ka pe}ina je sa svojih 2.275metara jedna od najdu`ih pe}ina uSrbiji. Nalazi se na severu Zvi{ke ko-tline, u podno`ju Zvi{kih planina, nasuprotnom kraju op{tinske teritorijeu odnosu na pe}ine Ceremo{nja iRavni{tarka.

U ataru je ivopisnog sela Dubokapo kome je i dobila ime, u blizini lo-kalnog asfaltnog puta Duboka - Ra-denka, oko osam kilometara daleko

od magistralnog puta Ku~evo - Maj-danpek - Negotin. Dubo~ka pe}inanije ure|ena i nepristupa~na je za po-setioce. Njena misti~na pro{lost i da-nas izaziva divljenje i strah.

- Iako pe}ina jo{ uvek nije adekvat-no ure|ena za turisti~ke posete, pri-laz do nje je lako dostupan. Posebno

je impresivan ulaz, {irok 25 i visok 20metara. Glavni pe}inski kanal u svompo~etnom delu, gigantskih je razmera{irok do 40 i visok do 31 metara. Pro-hodan je u du`ini od 132 metara, do-kle dopire i dnevno svetlo ali je siro-ma{an nakitom. Pe}inski nakit se na-lazi u udaljenim kanalima, do kojih se

mo`e do}i samo uz adekvatnu spele-olo{ku opremu. Kroz pe}inu perio-di~no proti~e Ponorska reka. U krat-koj, ivopisnoj klisuri u podno`ju pe-}ine mo`e se videti nekoliko neobi~-no lepih malih vodopada. Ogromanulaz, prostrani ulazni kanal, kao i pre-lepa okolina, dovoljna su preporukaza posetu ovoj neobi~noj pe}ini. Du-bo~ka pe}ina je od Ku~eva udaljena20, a od Beograda 150 kilometara.

- Dvorana ,,Carska riznica’’ je du-ga~ka 37 metara, {iroka do 22 i visoka10 metara. Ovo je najlep{i deo Dubo~-ke pe}ine. Dvorana je krcata raznovr-snim pe}inskim nakitom od sne`no -belog iskri~avog kalcita, sa tavanicomna~i~kanom sa hiljadama stalaktita,dodao je Lazarevi}.

Dubo~ka pe}ina je bila stani{teneolitskog ~oveka. U pe}ini su prona-|ene kosti pe}inskog medveda, zubidinoterijuma, ko{tane igle i drugaljudska oru|a. Lj. Nastasijevi}

Prilozi za ormari}eDirektor Osnovne {kole „Kralj Alek-sandar I“ Goran Seger ka`e da u po-jedinim u~ionicama u {koli ima or-mari}a, ali da je to nedovoljno. „Mi}emo uskoro organizovati akciju pri-kupljanja priloga za kupovinu {kol-skih ormari}a. Naime, nastavni~ki horu na{oj {koli odr`a}e koncert u Cen-tru za kulturu, gde }e se prikupljatidobrovoljni prilog kako bi u~enicimaove {kole obezbedili {kolske ormari-}e“, izjavio je Seger.

Prvi put od osnivanja Nacionalni savet Vlaha obele`io svoju slavu

Proslavljen SvetiSimeon Miroto~iviPetrovac na Mlavi - Nacionalni savet Vlaha Srbije, ~i-je je sedi{te u Petrovcu na Mlavi, po prvi put od osni-vanja obele`io je krsnu slavu - Svetog Simeona Miro-to~ivog. Rezanje slavskog kola~a obavljeno je u bor-skom hotelu „Albo“, a tom sve~anom ~inu, poredpredsednika Nacionalnog saveta Vlaha Radi{e Dra-gojevi}a i njegovog zamenika Dalibora Orsovanovi-}a, prisustvovali su i ostali ~lanovi, predsednici odbo-ra koji funkcioni{u u sastavu Saveta i brojni gosti.Molitvu je odr`ao otac Milenko a dr Sini{a ^elojevi}~lan Saveta je molitvu govorio na vla{kom jeziku.

Predsednik Saveta Radi{a Dragojevi} je, obra}aju-}i se prisutnima, rekao da mu je izuzetna ~ast {to Na-cionalni savet Vlaha po prvi put obele`ava svoju kr-snu slavu i najavio da }e to u budu}nosti biti tradicija.Dragojevi} je tako|e dodao da je za obele`avanje sla-ve izabran Bor, jer su upravo u tom mestu pripadniciove manjine najbrojniji. Dragan Andrejevi}, predsed-nik odbora za verska pitanja je naglasio da su Vlasionog momenta, kada su u{li u sastav prvih srpskih dr-`ava, postali neotu|iv i konstitutivni narod, koji sukao svoju, prihvatili Srpsku pravoslavnu crkvu.

Tako se spomen Vlaha mo`e na}i u Hilandarskojpovelji Stefana Nemanje iz 1198. godine (gde se spo-minje 170 Vlaha, koji poma`u i izdr`avaju manastirHilandar). Ba{ iz tog razloga Savet je doneo odlukuda se za krsnu slavu izabere upravo Svetog SimeonaMiroto~ivog. Z. V.

PRIRODNI FENOMENI

Homolje krase speleolo{ki biseri nesvakida{nje lepote i jedinstvenosti

Dubo~ka pe}ina izaziva divljenje i strah

Rusaljka „Rusaljkin kanal’’ je duga~ak 380 metara, asa sporednim kanalima 472 metara. Pred-stavlja drugu, mla|u fazu speleosistemaDubo~ke pe}ine. Ovaj kanal je vrlo uzan i ni-zak, a njegova {irina iznosi 2-3 m. Na jed-nom mestu, po sredini kanala nalazi se zidod spojenih belih stalaktita i stalagmita is-pred koga je postolje visine od jednog me-tra na kojem se nalazi figura, koja li~i na lice`ene sa sme|om kosom. Figura je nazvanaRusaljka, po `enama - Rusaljkama, koje sudeo jednog ~udnog, mitskog obi~aja po ko-jem je selo Duboka nadaleko poznato.

Prete{ko breme na le|ima mali{ana

Rezanje slavskog kola~a

VI p e t a k , 3 . m a r t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Odr`an osmi put po redu Lov na moravskog {akala u Lova~kom udru`enju „Resava“

Dolijale ~etiri lisice i tri {akala[akal uni{tava ze~eve, mladu srne}u divlja~, gnezda

sa pili}ima fazana, jarebice i drugih ptica, kao i njihovih jajaPo`arevac - Osmi put po redu je orga-nizovan Lov na moravskog {akala nateritoriji koje pokriva Lova~ko udru`e-nje „Resava“, sa preko 250 ~lanova.Ovo udru`enje je jedno od najboljih uSrbiji po broju ustreljenih {teto~ina,gde se svake godine odstreli vi{e od 10{akala i nekoliko lisica. Ove godine, ia-ko je broj u~esnika bio najve}i sa oko300 lovaca, ulov je bio ne{to manji oduobi~ajenog. Ustreljeno je tri {akala i~etiri lisice. Razlozi slabijeg ulova su,kako ka`u lovci, {to je smanjen prostorna terenu gde se lovilo i lo{i vremenskiuslovi, jer je duvao sna`na ko{ava.

O kakvoj se {teto~ini radi govorinam biv{i predsednik LU „Resava“ asada ~lan Organizacionog odbora {a-kalijade Slavi{a Pavlovi} Paja.

- [akal je ivotinja koja nam je ratnihdevedesetih godina do{la sa rumunskihKarpata. Od tada se namno ila u svimkrajevima Srbije, a posebno u Pomora-vlju. [akal uni{tava ze~eve, mladu srne}udivlja~, gnezda sa pili}ima fazana, jarebi-ce i drugih ptica, kao i njihovih jaja...Po-{to nema prirodnih neprijatelja, sem ~o-veka, na nama lovcima je da taj broj {a-kala organizovanim hajkama, dovedemona razumnu meru, kako bi za{titili lovni

fond divlja~i, obja{njava Slavi{a Pavlovi}.Predsednik Organizacionog odbora {a-kalijade Novica Radivojevi} ka`e da jebezbednost u~esnika najva`nija.

- Ove godine hajku na {akala orga-nizovali smo u lovi{tima koji se nala-ze u priobalju reke Velike Morave uatarima Mesnih zajednica Lu~ica,Prugovo i Poljana. Svi lovci detaljno suupoznati sa pravilima lova, kako ne bido{lo do ne`eljenih situacija, poru~ioje prvi ~ovek osme „{akalijade“.

Nakon tri sata lova lovci su se vra-tili na zborno mesto i su nastavili dru-`enje u restoranu Izvor.

Predsednik Lova~kog saveza Srbije,Dragan [ormaz predsedniku LU „Re-sava“ Poljana Novici Radivojevi}u uru-~io je Lova~ku plaketu za izuzetni do-prinos ovog udru`enja u razvoju lova uSrbiji. [ormaz je tom prilikom poru~ioda je Lova~ki savez Srbije najve}a i naj-brojnija nevladina organizacija u Srbiji,ali da su mnogo malo zastupljeni u me-dijima za razliku od nekih, mnogo ma-njih organizacija. [ormaz je potom do-delio najuspe{nijim pojedincima ~etiribronzana i tri srebrna lova~ka ordena.Me|u dobitnicima srebrnog ordenana{ao se i potpredsednik LU „Resava“Vladan Pajki} ]osa.

Gosti su bili o gradona~elnik Po`a-revca Bane Spasovi}, predsednik po-`areva~ke Skup{tine, Bojan Ili}, po-mo}nik gradona~elnika Nenad Petro-vi} i nekoliko ~lanova Gradskog ve}a,^elnici op{tine @abari tradicionalnosu u punom sastavu prisustvovali ma-nifestaciji na ~elu sa predsednikom Jo-vanom Luki}em i predsednikomSkup{tine, Dejanom Adamovi}em.

M. Veljkovi}

Odr`ana Skup{tina Fudbalskog kluba „Radni~ki 1926“

Pomo}ni teren preko potrebanPo`arevac - Na redovnoj Skup{tini FK „Radni~ki 1926“ Po`arevac koja jeodr`ana u gradskom zdanju grada Po`arevca, usvojen je pro{logodi{nji fi-nansijski zavr{ni ra~un, u kome se istaklo da je u toku godine klub imao ka-ko republi~ku tako i gradsku finansijsku kontrolu uz pozitivne ocene.

Skup{tina je verifikovala nove ~lanove Upravnog Odbora kluba, Daneta Hr-kalovi}a, Mla|u Miladinovi}a, Dragana Leki}a i Dragana Stojkovi}a. Predsed-nik kluba \or|ije Bojatovi} je najavio da }e se Upravnom odboru priklju~itijo{ tri ~lana iz redova biv{ih fudbalera. Skup{tini su prisustvovali i Branko Sto-jakovi}, potpredsednik FSS i predsednik FSRZS, kao i Dejan Krsti}, ~lan Grad-skog ve}a grada Po`arevca. Na Skup{tini se, izme|u ostalog, raspravljalo na te-mu oko ve}eg anga`ovanja grada za razvoj sporta u smislu pobolj{avanja uslo-va sa rad dece u {koli fudbala „Radni~kog 1926“. Konkretno, re~ je o izgradnjipomo}nog terena koji je stara ideja i potreba, a neophodan je za, kako mla|ekategorije, tako i trening seniorskih ekipa grada Po`arevca. M. V.

Najbolji u lovu i najproma{ajI ovog puta progla{eni su pobednici u lovuna {akala, najhumaniji lovci, a kao i svakiput progla{en je i najproma{aj. Ujedno do-deljene su zahvalnice svim onim koji su do-prineli uspe{noj organizaciji ove zanimljivemanifestacije. Najbolji lovac bio je Sr|anPeladi} iz LU „Obrenovac“. Drugo mestoosvojio je Radovan Tauz iz LU „Stragari“,dok je tre}i bio Bojan Jeremi} iz LU „Dunav“Grocka. Ove godine pehar za najrproma{ajdobio je Boris @ivkovi} iz LU „Mali Izvor“,kome je po{lo za rukom da sa pet metaraproma{i i {akala i lisicu. Specijalne zahval-nice dobilo je trojica rumunskih lovaca. Prekosutra tradicionalni atletski skup na Srebrnom jezeru

Me|unarodni polumaratonVeliko Gradi{te - Atletski klub VGSK iove godine organizuje Me|unarodnipolumaraton i trku zadovoljstva u Ve-likom Gradi{tu i turisti~ko-rekreativ-nom naselju Beli Bagrem na Srebr-nom jezeru a takmi~enje }e biti odr`a-no naredne nedelje.

Trke }e se odr`ati u nedelju 5. martasa po~etkom u 11 ~asova, a obe trke star-tova}e u Gradskom parku. U~esnici po-lumaratona tr~a}e na relaciji Veliko Gra-di{te - Beli Bagrem - Ostrovo- Zatonje, aza trke zadovoljstva, u du ini od pet kilo-

metara, do Belog Bagrema i nazad. Sviu~esnici polumaratona dobi}e fini{erskemedalje, a prvoplasirani u mu{koj i en-skoj konkurenciji pehar i medalju. Me-dalje }e u trci zadovoljstva dobiti prvo-plasirani u~esnici. Polumaraton se tr~i u~etiri kategorije - apsolutnoj i tri staro-sne. O~ekuje se tri stotine trka~a, me|ukojima su i gosti iz Gr~ke, [panije, Ru-munije i zemalja u okru`enju.

U trci }e u~estvovati veterani, re-kreativci, entuzijasti i zaljubljenici uaktivan ivot i tr~anje. Z. V. - M. V.

Po`arevac - U ponedeljak u futsalu,ekipa KMF „Po`arevac je na svom te-renu porazila ekipu KMF Partenon izSmederevske Palanke rezultatom 8:2poluvreme (3:1).

Utakmica je imala veliki zna~aj po po-`areva~ku ekipu kada se uzme u obzir dasu pro{le nedelje pretrpeli te`ak poraz uIvanjici. Ipak, doma}oj ekipi je posao uovoj utakmici dosta olak{an jer je ve} u 3.minutu zbog grubosti isklju~en jedan odnajboljih u ekipi gostiju, Marko Simeu-

novi}. Ipak, ne treba u tome tra iti razlogpobede Po`arevljana, ve} u disciplinova-noj igri sa puno tr~anja koju su igra~iKMF Po`arevac demonstrirali.

Poluvreme je zavr{eno rezultatom 3:1,a strelci su bili bra}a Simi}i po jedan i Go-stoji} za Po`arevac, dok je za goste u tomdelu igre pogodio Aleksandar Petrovi}. Udrugom delu igre sve nade da se rezultat-ski mogu priklju~iti, doma}i su gostimaodagnali u 24. minute kada je VladimirSimi} pogodio ~etvrti put za Po`arevac i

to je, ~inilo se, trenutak kada su gosti po-lo ili oru je. Nakon toga pogotke za do-ma}e su postigli i \or|evi}, Gostoji},Drakuli} i Krsti}. Svoj drugi pogodak zaPartenon, Petrovi} je postigao u 33. mi-nutu. Do kraja utakmice, usled neprime-renog re~nika upu}enog sudijama i Brdariz ekipe gostiju je isklju~en iz igre.

Narednog vikenda, ekipa Po`arev-ca gostuje u Kragujevcu, ~etvoroplasi-ranoj ekipi Ma{inca, dok ekipe „RB“-ai Ivanjice igraju derbi susret koji }emo`da pomo}i, ali i odmo}i po`are-va~koj ekipi. M. V.

Ekipa KMF „Po`arevac“ ubedljivo protiv „KMF“ Partenon iz Smederevske Palanke

Vratili se na pobedni~ki kolosek„Ni{ane“ Kup Srbije

Misli mnogih u klubu, ali i navija~a, okrenuti suka narednoj sredi kada se igraju utakmice naci-onalnog Kupa. U Po`arevcu doma}a ekipa do~e-kuje prvoliga{a, ekipu Smedereva. Narednautakmica sa Ma{incem je od velike va`nosti jerbi se pobedom nad ~etvrtoplasiranim Po`are-vljani u~vrstili na drugoj poziciji. Utakmica osmi-ne finala Kupa Srbije izme|u KMF „Po`arevac“ iKMF „Smederevo“ igra se u sredu, 8. marta.

Po`arevac - Minulog vikenda po`are-va~ki sportski klubovi imali su polovi-~an u~inak u svojim takmi~enjima.Po`areva~ke odbojka{ice bile uspe{nei savladale ekipu „Laki star“ iz Beogra-da sa 3:1 po setovima, dok je „Spar-tak“ iz Subotice naneo prvi poraz eki-pi odbojka{kog kluba „Mladi radnik“od 3:0 i tako se sa njima izjedna~io natabeli po broju bodova.

Ko{arka{i Po`arevca savladali suubedljivo na svom terenu ekipu Go~aiz Vrnja~ke Banje rezultatom 93:51 itako nastavili niz pobeda. U super ru-kometnoj ligi za mu{karce, ekipa beo-gradskog Partizana pobedila je MRK„Po`arevac“ rezultatom 29:25, dok jekostola~ki „Rudar“ kao gost savladaoMetaloplastiku rezultatom 25:26.

M. V.

Po`areva~ki sportski klubovi imali polovi~an u~inak

Odbojka{ice najzapa`enije

Sa pro{logodi{njeg takmi~enja

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 3 . m a r t 2 0 1 7 . brani~evo

Po`arevac - Seminar prakti~ne samood-brane za ene „Stop nasilju! Samoodbra-na, moj izbor!“, odr`an je u Po`arevcu.Mada nije neophodno da znaju neku odborila~kih ve{tina, niti da budu fizi~kiutrenirane, `ene moraju da reaguju ka-ko bi se odbranile, poru~uju predava~iAleksandar Puno{ i Dijana Dimovska.

Svaka `enska osoba na ulici mo`eda bude napadnuta, a prevencija jenajbolja odbrana, poru~io je Puno{koji se bavi kapapom, izraelskom bo-rila~kom ve{tinom. Kao tipi~ni usloviza napad se zami{ljaju no} i mra~neulice, ali se napad mo`e desiti u bilokoje doba dana.

- Treba se osloniti na sva svoja ~u-la, vid, mo`da vidite mu{karca sa ka-pulja~om koji izgleda sumnjivo, sluh,~ujete nekog da vas prati i pribli`avase. Koristite i ~ulo mirisa, jer nije neo-bi~no da napada~i koriste jeftine miri-se koji su jaki i upadljivi, ka`e Puno{.

Su{tina je brzo reagovati, jer se takokvari plan napada~a. Dimovska je obja-snila da su napada~i obi~no slabe li~no-sti, a Puno{ dodaje da se trude da ostanuneotkriveni i stoga napadaju nenadanoi s le|a. Veruju da imaju kontrolu nad si-tuacijom jer misle da se potencijalna r-tva plja~ke ili otmice ne}e ni opirati. Akose to desi, u velikoj ve}ini slu~ajeva, po-vla~e se i be`e. ak i vrisak mo`e biti do-

bar za samoodbranu. Postoji vi{e legal-nih sredstava koja se mogu upotreblja-vati poput suzavca, {okera, pa ~ak i tak-ti~kih olovaka ili metalnih baterijskihlampica, a svako od nas nosi sa sobomklju~eve od ku}e ili stana.

- Kada vam neko prisloni ruku nausta, ako pri ruci imate bilo {ta od ovihoru|a, mo`ete se osloboditi samo priti-

skom na pravo mesto na ruci, torzou ilidrugom delu tela napada~a, re~eno jena predavanju. Cilj je pre svega oslobo-diti se i pobe}i, a ne pretu}i napasnika.

Dok za nasilje u porodici ka`u da jeposeban problem koji treba sistemskire{avati, nasilje od strane nepoznatihosoba mo`e se re{avati samo tog tre-nutka kada se de{ava. Iako nije neop-hodno da `ena dobro vlada nekom odborila~kih ve{tina da bi se odbranila,dobro je znati makar njene osnove. Ve}na prvim treninzima `enama se poka-zuju jednostavne tehnike kako da za{ti-te glavu i istovremeno laktove iskoristeza odbranu od siled`ija. Z. V.

U slu~aju krivolova u Velikom Gradi{tu ka`njena samo jedna osoba

Tu`ila{tvo „zaobi{lo“dvojicu funkcioneraVeliko Gradi{te - Dru{tvo za za{titu iprou~avanje ptica Srbije izrazilo je za-dovoljstvo odlukom Osnovnog javnogtu`ila{tva iz Velikog Gradi{ta kojom jepotvr|eno da je u op{tini Veliko Gra-di{te bilo krivolova, ali ujedno su ne-zadovoljni {to tom odlukom nisu ob-uhva}eni i lokalni funkcioneri koji suu~estvovali u pomenutom krivolovu.Osnovno javno tu`ila{tvo iz VelikogGradi{ta nalo`ilo je Mi{i \or|evi}u izsela Zatonje da zbog krivolova uplati100.000 dinara u humanitarne svrhe.

Dru{tvo za za{titu i prou~avanje pti-ca navelo je da je 23. januara ove godi-ne policija privela Mi{u \or|evi}a, pot-predsednika op{tine Veliko Gradi{tekoji je ujedno i predsednik Lova~kogudru`enja „Golub“ Sla|ana Markovi}a

i {efa odborni~ke grupe SNS-a u Veli-kom Gradi{tu Vladimira [trpca, zbogsumnji da su u krivolovu ubili dve je-dinke strogo za{ti}enih divljih gusaka.

„S obzirom na to da je Javno tu`ila-{tvo potvrdilo na{e tvrdnje, izra`ava-mo ~u|enje da je u ~itavom slu~aju je-dino Mi{i \or|evi}u, politi~ki neak-tivnom lokalnom lovcu, nalo`eno dauplati novac u humanitarne svrhe,dok su dva visoka op{tinska funkcio-nera vladaju}eg SNS-a ostala defaktoneka`njena“, navodi se u saop{tenju.Dru{tvo za za{titu i prou~avanje pticaupitalo je da li je bilo politi~kog priti-ska na rad Osnovnog javnog tu`ila{tvai zatra`ilo od Mi{e \or|evi}a da javnosaop{ti ko je platio 100.000 dinara uhumanitarne svrhe. M. V.

Fizi~ka aktivnost i mentalna sigurnost- Jedino oru|e koje uvek imate pri ruci ste vi sami, jasan je Puno{. - Sve ostalo mo`e i ne mora bitipri ruci, ali ve{tina je ono {to se uvek nosi sa sobom. Premda nije nu`no da `ena bude i dobro fizi~-ki spremna, po`eljno je da bude fizi~ki aktivna zbog ve}e mentalne sigurnosti i stabilnosti u takostresnim situacijama kao {to su napadi.

Po`arevac - Neboj{a @ivano-vi} (32) iz Lu~ice, postigao jesporazum sa Vi{im javnim tu-`ila{tvom u Po`arevcu, a kojije po`areva~ki Vi{i sud pri-hvatio, koji predvi|a zatvor-sku kaznu od tri godine i dvegodine zabrane upravljanjavozilom B kategorije, zbog po-gibije Darka Trbanosa (21) izPrugova.

Neboj{a je optu`en da je 3.jula pro{le godine u Lu~ici, oko3,20 ujutru, voze}i putni~ki au-to marke „reno megan“ iz neu-tvr|enih razloga pre{ao na levu stranukolovoza i direktno udario Darka koji sevozio na biciklu iz Pravca Po`arevca pre-ma Lu~ici. Od ja~ine udara, Darko je pre-minuo na licu mesta, dok je Neboj{a po-begao u nepoznatom pravcu. Me|utim,po{to je na mestu nesre}e otpala registar-ska tablica sa njegovog auta, policija ga jebrzo identifikovala i s uhapsila.

Utvr|eno je da je posle nesre}e Ne-boj{a skrenuo sa glavnog seoskog puta ususednu ulicu, ostavio auto u njoj, a on-da ponovo iza{ao na glavni put, odakleje pozvao taksi koji je njega i njegovu de-

vojku Kristinu Milo{evi} (19), koja muje za vreme udesa bila suvoza~, odvezaoza Po`arevac. Sutradan ujutru oboje suuhap{eni i izmeren im je nivo alkoholau krvi. Neboj{a je imao 1,3, a njegova de-vojka 1,6 promila. Utvr|eno je da je poddejstvom alkohola bio i pokojni Darko,jer je kobnog jutra vozio bicikl sa 0,94promila alkohola u krvi. Osim toga, nje-gov bicikl nije bio propisno osvetljen.Posle hap{enja i sprovedene istrage, Ne-boj{a je optu`en za te{ko delo protiv bez-bednosti javnog saobra}aja i nepru`anjupomo}i povre|enom licu. M. V.

No`em poku{ao da iznudi novac Po`arevac - Policija je u nedelju ujutru, oko 9 ~asova, po prijavi gra|a-na, uhapsila Darka Trajkovi}a (46) iz Po`arevca, zbog sumnje da je izvr-{io razbojni{tvo u poku{aju. On je tog jutra, oko 5,30, u Nemanjinojulici, ispred ulaza broj 1, napao Ljubicu Anti} (46) i poku{ao da joj iz-nudi novac, prete}i joj no`em. Po{to je ona pru`ila otpor, on joj je na-neo posekotinu po usni i vi{e puta je udario pesnicama po telu. Dok jeona vri{tala, nai{li su prolaznici, pa je napada~ pobegao. Uskoro jeprona|en i uhap{en kod Osnovne {kole „Vuk Karad`i}“ i predat Osnov-nom javnom tu`ila{tvu u Po`arevcu, zbog sumnje da je izvr{io razbojni-{tvo u poku{aju. M. V.

Zgazio biciklistu i dobio tri godine zatvora

Poginuo nepoznati pe{akMalo Crni}e - U ~etvrtak ujutru u Sa-lakovcu kod Malog Crni}a, poginuoje NN pe{ak, kada je na njega nalete-lo putni~ko vozilo „golf 4“ austrijskihregistracija. Do nesre}e je do{lo 40minuta nakon pono}i, na magistral-nom putu Po`arevac - Ku~evo, na iz-lasku iz Salakovca, kada je voza~ gol-fa, Sre}ko. K. (43) iz Kobilja, pred-

njom desnom stranom udario u pe-{aka. Na lice mesta ubrzo je stiglo vo-zilo Hitne pomo}i Doma zdravljaMalo Crni}e i prevezlo povre|enog upo`areva~ku bolnicu. Me|utim, ta-mo je utvr|eno da je on ve} premi-nuo, pa je njegovo telo preba~eno naodeljenje patologije, zbog obdukcije.Po{to kod sebe nije imao dokumen-

ta, policija radi na utvr|ivanju njego-vog identiteta. Voza~u „golfa“ ura-|en je alko test, kojim je utvr|eno daon nije bio pod dejstvom alkohola.Protiv njega je, u redovnom postup-ku, bez odre|enja pritvora, podnetakrivi~na prijava zbog sumnje da je iz-vr{io te{ko delo protiv bezbednostijavnog saobra}aja. M. V.

Po`arevac - Na podru~ju Policijskeuprave u Po`arevcu, tokom prethod-ne nedelje, dogodilo se ukupno 11 sa-obra}ajnih nezgoda. U ovim saobra-

}ajnim nezgodama 1 osoba je te`e doksu 2 lak{e povre|ene. Saobra}ajne ne-zgode dogodile su se zbog neprilago-|ene brzine stanju puta i uslovima sa-

obra}aja, nedr`anja potrebnog odsto-janja izme|u vozila i upravljanja vozi-lom pod dejstvom alkohola.

Ove nedelje iz saobra}aja su isklju-~ena pet voza~a zbog upravljanja poddejstvom alkohola. Po`areva~ka poli-cija je ovim voza~ima putni~kih mo-tornih vozila odredila zadr`avanjezbog te{ke alkoholisanosti. Najvi{epromila alkohola u krvi imao je Z.P. izKostolca, kome je izmereno 2,61mg/mol. Nov~ane kazne izre~ene suza 654 voza~a, uglavnom zbog nekori-{}enja sigurnosnog pojasa tokom vo-`nje i neprilago|ene brzine. Tokomprethodne nedelje saobra}ajna polici-ja podnela je i 114 prekr{ajnih prijava.Najvi{e prijava podneto je zbog nepri-lago|ene brzine, 12 automobila odneoje „pauk“ i doneta su 29 Re{enja ouklanjanju vozila. M. V.

Na podru~ju PU Po`arevac za nedelju dana ka`njena ~ak 654 voza~a

Nekori{}enje pojasa naj~e{}i prekr{aj

Sa seminara

Ubijene za{ti}ene ptice

Umrlica Darka Trbanosa

Odr`an edukativni seminar o mogu}nostima samoodbrane `ena

Adekvatno reagovanjemo`e da spasi `ivot

VIII p e t a k , 3 . m a r t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Izlo`ba slika Majde Zorko iz Slovenije u Galeriji savremene umetnosti

Dalekoisto~ni motivi kao inspiracijaPo`arevac - U po`areva~koj Galerijisavremene umetnosti na Starom kor-zou sve~ano je otvorena izlo`ba slikapod nazivom „EAST-WEST“ umetni-ce Majde Zorko iz Slovenije. Na otva-ranju izlo`be nakon muzi~ke ta~keu~enice Muzi~ke {kole „Stevan Mo-kranjac“ posetiocima se najpre obra-tio Sa{a Radi}, predsednik Udru`enjaSlovenaca iz Kostolca, koji je pozdra-vio sve prisutne goste, umetnicu izSlovenije i zahvalio se svima koji supomogli u organizaciji izlo`be.

Potom je u ime doma}ina, Narod-nog muzeja iz Po`arevca Marina Ra-dosavljevi} istori~ar umetnosti i ku-stos galerije tako|e pozdravila prisut-ne goste i ambasadora Slovenije u Sr-biji Vladimira Ga{pari}a, suprugaMajde Zorko, kao i Predsednika Skup-

{tine grada Po`arevca Bojana Ili}a.Marina Radosavljevi} je zatim dalakratak osvrt na umetni~ka dela koja suizlo`ena u galeriji

- Izlo`ene slike ~ine malu retro-spektivu koja pokazuje kako se slikar-stvo Majde Zorko razvijalo u posled-njih 30 -40 godina. Izlo`ba je i prikazuticaja umetnika sa dalekog Istoka iEvrope koji su ostavili pe~at u njenomslikarskom razvoju. Njen pre|eni putje dug: od po~etnih studija kaligrafije i

kineskog slikarstva, slikanja motivaimpresionisti~kom tehnikom, douklju~ivanja geometrijske apstrakcijei kombinacije modernih „isto~nja~-kih“ i „zapadnja~kih“ slikarskih tehni-

ka, pa sve do deli-mi~no apstraktnihslika koje trenutnostvara.

Sa jedne strane,Majda slikarski ove-kove~uje kinesku ka-ligrafiju koja u Kinijo{ uvijek ima visokipolo`aj u dru{tve-nom i umetni~kom`ivotu. Smatrala se zasuperiorni vid umet-nosti, cenjeniji i odslikanja i od vajanja,izjedna~en sa poezi-

jom kao sredstvom samoiskazivanja ikultivacije. Umetnica odaju}i po{tova-nje kineskom pismu i staroj tradicijipisanja kineskih karaktera prenosi naplatno ove male geometrijske slike ko-

je na apstraktan na~in simbolizujupredmete, pojave, `ivotne doga|aje isituacije. Inspiracija isto~nja~kim sli-karstvom kod Majde se odra`ava i napredstave pejza`a gde ona poput starihmajstora ponavlja oblike isti~u}i kon-trast u boji i dr`e}i fokus na su{tinskimkarakteristikama.

Sa druge strane, Majda dalekoisto~-ne motive spaja sa bojom, tekovinomZapada, koja je nanesena u geometrij-ski apstraktnom redu ili pak slobodni-je u jednom svedenom aran`manu.Ovo kombinovanje organskih eleme-nata sa reprezentativnim apstraktnimgeometrijskim oblicima ~ine Majdinoslikarstvo u isto vreme i dekorativno imoderno. Prisutna je konstantna igraizme|u pozitivnog i negativnog pro-stora, ravne pozadine poput tapeta iiluzije dubine dostignute slojevitimpredstavljanjem predmeta.

Nakon izlaganja Radosavljevi}evegoste je pozdravio predsednik Skup-{tine grada Po`arevca Bojan Ili} koji jei otvorio ovu izlo`bu slika. Z. V.

Uticaji Kandinskog i Van GogaPosve}uju}i se i predmetnom i apstraktnom, umetnica je podjednako istra`ivala znak i oblik, prazni-nu i puno}u, belinu i boju. Crpe}i inspiraciju sa mnogih izvora, pored Dalekog istoka, ona je zagle-dana i u Kandinskog i naro~ito Van Goga, preko ~ijih dela se zainteresovala za prou~avanje boje. Maj-da Zorko je od posmatra~a stvorila prefinjenog primaoca poruke - i to veoma kreativnog primaocakoji razume u kom pravcu ga umetni~ko delo kao nema pesma vodi - ka svetu misli i slici srca.

Po`arevac - Poklade su pokretan pra-znik lunarnog kalendara koji ozna~a-va kraj zime i po~etak prole}a. Poklad-ni obredni ciklus traje nedelju dana.Mesne poklade se proslavljaju osamnedelja pre Uskrsa, a Bele sedam ne-delja pre Uskrsa. Nakon Belih pokladapo~inje uskr{nji post. Mesne pokladeozna~avaju kraj konzumiranja mesa.Od Mesnih do Belih poklada bio jeobi~aj da se mladi ljuljaju na ljulja{ka-ma i vrte na posebnim vrte{kama, ko-je su se postavljale na raskrsnicama.

Obredna praksa prepuna simboli-ke, koja nazna~ava kraj zime i po~etak

prole}a, najvi{e dolazi do izra`aja naBele poklade. Ona je posebno razvije-na u predeonim celinama, koje ~ineBrani~evsku oblast. Najdominantnijaje obredna praksa vezana za vatru imaskirane obredne povorke. U Ho-molju, Zvi`du i Mlavi na Bele pokladese pali obredna vatra, priveg koja senamenjuje pokojnicima.

Postoje dve vrste privega. Prvu vr-stu predstavlja porodi~ni priveg. Poro-di~ni priveg pali svaka porodica usvom dvori{tu ili na imanju. Druga vr-sta je kolektivni priveg. On zahteva or-ganizaciju ~itave seoske zajednice.Ujutru, na dan Belih Poklada pose}i-vali su se grobovi pokojnika, namenji-vala se hrana i pokojnik se pozivao dado|e na priveg. U podne je grupa lju-di, na ~elu sa stare{inom privega, i{lakroz selo i sakupljala drva. Svako do-ma}instvo je bilo u obavezi da da pojedno drvo, jer }e vatra biti namenje-na i njegovim pokojnicima i precima.Kada se drva sakupe dovoze se u cen-

tar sela gde su se slagala u veliku kupu,visine i preko tri metara. Vatra se palisa prvim sumrakom.

Oko privega se okupe svi me{tani.Obi~no `ene namenjuju vatru na tajna~in {to pri|u privegu, bace tamjanu vatru i izgovaraju imena pokojnikakojima namenjuju vatru. Vatra se na-menjuje da bi pokojnici na onom sve-tu imali svetlost i toplotu. ^esto se uzvatru pokojnicima namenjuje muzikai igra. Pri tome se nose fotografije po-kojnika. U srpskom selu Milatovcu uHomolju, muzika i igra se namenjujepokojnicima koji su umrli u perioduod pro{logodi{njih Poklada.

Ranije se kraj zgari{ta ostajalo ~ita-vu no}, pekli su se krompiri, igralo ipevalo.

U Stigu, Pomoravlju, Podunavlju isrpskim selima u oblasti Mlave, na Be-le Poklade su se palile vatre na raskr-snicama naj~e{}e od kukuruzovine.Susedi su se okupljali oko njih uz jelo ipi}e. Organizovale su se i maskiranegrupe mu{karaca i ena, koji su i{li odjedne do druge vatre i zbijali {ale, svesa ciljem da se sa rado{}u i veseljemdo~eka novo doba, prole}e, kada }epriroda ponovo o`iveti.

U selu Ostrovu obrednu povorkuma~kara ~inila su maskirana deca, ko-ja su obilazila ku}e u selu `ele}i doma-}inima sre}u i zdravlje, dok su za uzvratdobijali prigodne poklone, naj~e{}eslatki{e. Upravo su ovakve obredne po-vorke i obi~aj maskiranja prete~a danaspoznatih svetskih karnevala. Ono {to jedanas turisti~ka atrakcija, nekada je bi-la obredna praksa izvo|ena sa ciljem dase odagnaju sile mraka i zime i pomog-ne da nas ponovo obasja svetlost u no-vom kalendarskom ciklusu.

Autorka je etnolog

Poklade, priveg i maskirane povorke u Brani~evu

Prete~e poznatihsvetskih festivala

U Homolju, Zvi`du i Mlavi na Bele poklade se pali obredna vatra, priveg koja se namenjuje pokojnicima

OBI^AJIDanica \oki}

Ritualno kolo - margaU nekim selima u Homolju i Zvi`du o~uvao se i obi~aj igranja ritualnog kola, marge, oko privega.Ova obredna igra, na simboli~an na~in, izra`ava borbu zime i leta, odnosno sile mraka i sile svetlo-sti. Margu izvode mu{karci u pore|ani u nizu jedan iza drugog dr`e}i se rukom za kai{ prethodnika.Prvi igra~, vo|a, ima {tap u ruci kojim nastoji da udari i izbaci iz igre ili natera u vatru poslednjegigra~a, keca. Polovina igra~a vu~e kolo napred, a druga polovina nazad. Vo|a prilikom igre nepre-stano uzvikuje: „Op, marga!“ Kada vatra zgasne i ostane samo ar, momci ga preska~u, a ostali pri-laze i d`araju, radi plodnosti i zdravlja.

Petrovac na Mlavi - Autorka romana iknjiga popularne psihologije poputbestselera „Od kada sam se zavolela,volim“ bila je go{}a biblioteke gde jeprezentirane njene publikacije. IvanaKuzmanovi}, pisac, savetnik za li~nirazvoj, instruktor meditacije i reiki

majstor, okupila je veliki broj ~italaca ipo{tovalaca na promociji u Narodnojbiblioteci „\ura Jak{i}“ u Petrovcu naMlavi.

Ve~e je otvorila direktorka JadrankaGrbinovi}, a pozitivnu atmosferu upot-punili su zvuci gitare Marka Milivoje-

vi}a i Aleksandra Ili}a. Razgovor sa spi-sateljicom vodila je Jelena Jana}kovi},bibliotekar. Knji`evnica je publici pro-movisala svoje knjige na ne{to druga~i-ji na~in u odnosu na uobi~ajene pro-mocije, kroz `ivotne primere, jasne itople poruke. Autorka je govorila o svo-jim uspesima i neuspesima, odgovara-la na pitanja publike, davala savete...

Ivana Kuzmanovi} je do sad obja-vila ~etiri romana i tri knjige popular-ne psihologije. O svom pisanju i popu-larnosti ima jasan stav: „Iskrenost iljubav uvek pronalaze svoj put i upra-vo je to ono {to me je dovelo do otvo-renih srca i bliskosti s velikim brojemljudi u zemlji i izvan nje.“ Ivanine re~iostavile su pozitivne utiske na mnogo-brojnu publiku, a neke od prisutnihmotivisale i na razmi{ljanje o prome-nama u sopstvenom ivotu.

Z. V.

Promocija knjiga Ivana Kuzmanovi} u biblioteci „\ura Jak{i}“

Iskrenost i ljubav uvek prona|u put

Iz Galerije savremene umetnosti

Sa prezentacije knjige

Uticaj kineske umetnosti: Jedno od dela Majde Zorko

Ma~kare u selu Ostrovu