20/09/2009 20:37

BASARA - Famozno

ta bi rekao Dart Vejder

Parada ponosa je otkazana. Fasten your seatbelts! Vraamo se u devedesete! Demokratska vlast Republike Srbije - bez i malo stida - posluila se marifetlukom iz Miloevievog vakta. Visokorizino je, vele zvaninici. Parada moe da se odri, ali na platou ispred Palate Srbija. udi me da se nisu setili da bi manje rizino bilo da se odri u Deliblatskoj peari.

A najmanje bi bilo rizino da se odri u Rumuniji. Ali, dobro. Sada vie nema nijednog razloga da skomrani ore Vukadinovi u svojoj kolumni u Politici ne napie kako umlaivanje mladia iz Francuske nije u redu, kako on to osuuje, ali da je to, u stvari, legitiman in protesta protiv francuske politike, uea u bombardovanju i priznanja lane drave Kosovo. Naravno, posle nekoliko dana, Bujoevi e zailjiti pero i napisati uvodnik sa mrgodnim objanjenjem da su to stavovi ora Vukadinovia, da Politika s tim nema nita i da je zamenik glodura napisao komentar u kome kritikuje hukanje na prostakluk i krvoprolie. Pa, ta vie hoete?

Na stranu Bujoevi i Politika. Ozbiljan svet TO odavno ne ita, a odnedavno ne uzima za ozbiljno Bujoevia. Ima u svemu tome mnogo ozbiljnijih momenata. Na prvom mestu, itava afera je otkrila modus operandi ove vlasti koja nas je namamila da za nju glasamo upravo zato da Srbija ne bi bila ovakva kakvom su je napravili: Drava siromanih, zatucanih, prevari i lopovluku sklonih i nasilnih graana. Nema, zapravo, sutinske razlike izmeu ureivake politike Politike i politike Vlade i predsednika Srbije. Kao to, ranije Smajlovika, a sada Bujoevi, da se Vlasi ne dosete, strogo selektivno priputaju razliita miljenja, a promoviu najprimitivniji populizam i vandalizam, tako i establiment, sve gudei o ljudskim pravima i slobodama, perpetuira stanje drutvene konfuzije i raspada svakog sistema vrednosti. to je - sa stanovita njihovih interesa - razumljivo: Da se nekim sluajem ovde uspostavi sistem vrednosti, ne bi ti svati bili tamo gde su sada.

Najveu tetu, meutim, pretrpela je i bez toga ekstremno nestabilna Drava Srbija. Mekom prisilom iznuenim otkazivanjem Parade ponosa, drava Srbija je kapitulirala, poloila oruje pred noge tribalizma, primitivizma i banditizma. Ne samo da ovde nee biti demokratije. Nee, bogme, biti ni drave. Rasulu i anarhiji vie nita ne stoji na putu. ta se drugo moglo oekivati od politike elite koja je organizovala ruenje sopstvenog glavnog grada (i smrt jednog mladia) da bi se nekom osvetila za secesiju Kosova. Do pre nekog vremena mislio sam da Boris Tadi ima i volje i sposobnosti da promeni samounitavajuu trajektoriju srpskog sunovrata. Bie da sam precenio osievog uenika. Imao je Tadi istorijsku priliku da stane rame uz rame sa velikanima srpske istorije. Ali - to bi rekao Dart Vejder - tamna strana sile je nadvladala. Ne bi trebalo, meutim, da se brine. Svakako e ui u istoriju. Ali u kozarakom kolu sa Miloeviem i Kotunicom. Oj haaa!

21/09/2009 21:02

BASARA: Famozno

Zato Tai otvara ampanjac

Ujdurma oko zakazivanja, izmetanja i otkazivanja Parade ponosa iznela je na svetlost dana mnogo problema, do pre par dana uspeno zabaurivanih sportskim fetama, guanskim krkanlucima i aero mitinzima. Na prvom mestu otkrilo se da vlast jedne - hajde da kaemo demokratske drave - iz nepoznatih razloga tolerie nedemokratsko ponaanje znaajnog dela populacije.

Ako je ve Srbija ustavno definisana kao parlamentarna republika, ako je Ustavom zagarantovan korpus ljudskih prava i soboda, postavlja se pitanje: zbog ega dravne ustanove toleriu flagrantno krenje tog ustava. Izgleda da je Preambula - kojom je serdar Vojislav, u metatekstualnom smislu, sauvao Kosovo - progutala ostatak Ustava. Aktuelna vladajua garnitura je, izgleda, preuzela serdarov magijski koncept politike u kome Pravda treba da osigura teritorijalni integritet, a mrtva slova zakona da obezbede red, mir i prosperitet. U tom smislu komino je i oekivanje da e definsanost drave kao demokratske automatski sve graane nainiti ubeenim demokratama. Jok, more, gospodo. Demokratski poredak - kao i svi poreci - mora biti zaveden. Razlika izmeu demokratskog i autoritarnog poretka ogleda se iskljuivo u tome to se u demokratijama zavoenje poretka - umesto represijom - sprovodi demokratskim i zakonskim sredstvima.

Ministri i ministarke glagolje kako drava nije poraena zbog otkazivanja parade ponosa. Nisam ba siguran da je tako. Hajde da vidimo kakve su poruke u subotu odaslane irom Balkana i sveta. Na prvom i najvanijem mestu stoji ova: Drava koja nije u stanju da kontrolie centar svoje prestonice nije u stanju da konrolie ostatak teritorije. Drava Srbija je pokazala sutinsku slabost; mora da je Tai u Pritini otvorio ampanjac. Ako je tamo i bilo neke strepnje, sada je vie nema. Oni koji nisu u stanju da zatite svoje graane u strogom centru Beograda, sigurno to nee moi ni u Zubinom Potoku. Nadalje, nisu samo Albanci oduevljeni otvorenom manifestacijom nesposobnosti i slabosti srpske drave. Uvek ima interesenata. I oni, po definiciji, nikada nisu oni na koje deurni teoretiari zavere upiru prstiima.

Vladajue poimanje drave kao kulturno-umetnikog drutva i sponzora sportskih manifestacija koji se - u asovima predaha - bavi linim bogaenjem i distribucijom brana i zejtina za sirotinju raju, dolo je do take potpune nefunkcionalnosti. Ne treba ovde, meutim, nita menjati. Niti smiljati reforme. Sve to je potrebno jeste striktno potovanje zakona, njihova primena i njihovo premetanje sa papira u realan svet. Ovoga puta, drava je pala na jednom vanom testu. Srea je da pobednici, areno drutvo nasilnih i nadobudnih, nije u stanju da politiki artikulie svoje destruktivne nagone. to ne znai da jednog dana nee. Ako se ovako nastavi, taj dan uopte ne mora biti daleko.

22/09/2009 17:27

BASARA: Famozno

alosno pozorite senki

TADIU I ILASU NEE POMOI NI SUD NI POLICIJA

ITadi i ilas i policija i ala i vrana najavljuju beskompromisnu borbu protiv nasilnika koji se zaklanjaju iza patriotizma i sportskih klubova. Ne znam za druge, ja u im poverovati onoga momenta kada uhapse promotere i prinadlene ideologe srpskog banditizma.

Tih dvestotinak huligana koji e zaglavti prekrajnu i krivinu robiju - pre nego to odlunu akciju, kao i sve drugo ovde, ne progutaju jeziva inercija i entropija - u izvesnom su smislu zavedeni i prevareni. Ne bih ja rekao da se oni zaklanjaju iza patriotizma. Pre e biti da oni samo sprovode u delo patriotizam, onakav kakvim ga zamilja Kotunica, a teoretski uobliavaju Vukadinovi i Antoni. Sve do mranog momenta kada je Kotunica zaseo na vlast, ksenofobija i patoloka mrnja prema svemu to nije srpsko, u Srbiji su bile marginalne, statistiki jedva merljive pojave ograniene na uzak i izolovan krug kafanskih teoretiara zavere i prigradskih propalica.

A onda je dr Vojislav sve to uzdigao na visine dravne politike. A teoretiari zavere, propalice i lumpenintelektualci prekono su postali analitiari, tumai svega i svaega, ohrabrivai svakog vandalskog ina uperenog protiv graana, zgrada i znamenja neke od drava koje su uestvovale u bombardovanju Srbije, a posle priznale Republiku Kosovo. Meni je shvatljivo zato je Kotuniina drava tolerisala stadionske referendume i demoliranje Beograda: dr Vojislav jednostavno nije u stanju da prevazie najnii nivo malograanske i tribalne osvetoljubivosti koja je tetu nanosila (i nanosi) iskljuivo Srbiji. U meuvremenu, preko dravnih novinina i medija, stvorena je jedna psihotizovana atmosfera koja je neizbeno kontaminirala deo mlae populacije, po definiciji nezadovljne i buntovne ak i u mnogo bogatijim i ureenijim drutvima. Tako je svojevremeno i Boko Buha, nadahnut komunistikom palamudnjavom, izgubio maloletnu glavu u nekom juriu. Ali on je svoje bombe bar bacao na nemaku okupacionu vojsku i ruio njihove bunkere, doim savremeni jurinici rue sve pred sobom. I pri tom misle da rade za dobrobit Srbije.

Ako postoji stvarna volja da se Srbija uljudi, patriotizam najhitnije mora biti redefinisan. Kuknjava nad bombardovanjem, prebrojavanje izdajnika, jadikovke nad nerazumevanjem Srba i Srbije, haluciniranje i palamuenje nisu nikakav patriotizam nego sramni zanat i sredstvo za drutvenu i profesionalnu promociju nesposobnjakovia, lopova i lumpenintelektualaca. E, tu Tadiu i ilasu nee pomoi ni sud ni policija, nego ozbiljan i strpljiv rad na promeni sistema vrednosti. Ja isto sumnjam da e se oni latiti tog tekog, a nezahvalnog posla. Mogli bi recimo, ako hoe, za poetak, da se udignu iznad burazerskog pluralizma, pa da naloe istranom sudiji da se pozabavi Kotuniinim poslovima vezanim za organizaciju ruilakog mitinga i mnogih drugih stvari. Da li hoe? Hoe Crven ban. Ista je to predstava. Jedna je to ekipa. Samo se uloge menjaju u alosnom pozoritu senki.

23/09/2009 18:38

BASARA: Famozno

Svi smo mi Fano

NEMO AUTORITARNIH REIMA

Neko vee sam, sa povelikim zakanjenjem, pogledao izvanredni film Beogradski fantom. Re je o momku koji je krajem sedamdesetih ukrao pore i danima jurcao po Beogradu pravei malu decu svemonoj Titovoj miliciji. U emu je izvanrednost ovog filma, toliko odudarajueg od standardne triavosti srpske kinematografije? Evo u emu. Ako bi se dohvatili ove teme, veina drugih srpskih reditelja napravili bi priu o buntovniku bez razloga.

Bilo bi tu ljubavnih scena. Silovanja. Loma. Stakla. Ciganske muzike i karasevdaha. Junak bi nadugako i nairoko objanjavao zato se upustio u avanturu teke provokacije establimenta. Reiser Fantoma, Jovan Todorovi, u stvari nije napravio priu o beogradskom Fantomu, ve o dravi i drutvu u kojoj se Fantom nakratko pojavio. Sam Fantom tokom celog filma nema nijednu repliku; kao to je to radio i davnih sedamdesetih, on i u filmu uti i vozi. U igranom delu govore uglavnom policajci; u dokumentarnom, pak, savremenici i uesnici neprevaziene burleske. Nekako se, da sve bude komplikovanije, pogodilo da se itava ujdurma odigra za vreme Brozove posete Kubi povodom nekog samita nesvrstanih. Stariji znaju, a mlaima treba opisati: krajem sedamdesetih godina, SFRJ je zaista bila - kako to u filmu kae voditelj Marko Jankovi - mirna zemlja; kriminal nije, osim u retkim sluajevima, sezao dalje od sitnih kraa i deparenja po tramvajima. Ali taj mir, na kasniju nesreu, nije proisticao iz ureenosti drave, niti iz odsustva socijalnih i svih drugih napetosti, ve iz doziranog zastraivanja puanstva i represije nad istim.

Jedne veeri iznenada, niotkuda, na beogradskim ulicama se pojavljuje beli pore koji izmie svim poterama i svim naporima prestonike milicije nenavikle na bilo kakve iskorake iz samrtniki dosadne rutine kasnog socijalizma. Milicija pada u amok. Oni, zapravo, uopte ne mogu da shvate da se bilo ko usudio da tera inat sa njima. Nesporna je vozaka vetina poiveg Fantoma, ali zbunjenost i okiranost (inae dobro organizovane) policije je u stvari omoguila da Fantom jurca itavih est dana.

Verovatno su se slino oseali i kontrolori letenja u Moskvi kada je ono majuna cesna sletela na crveni trg. Kraj politikog sistema socijalistikog samoupravljanja nije se dogodio 1991. ve krajem sedamdesetih kada je usamljeni avanturista vozio sulude krugove po Slaviji. Taj dogaaj je pokazao sutinsku nemo autoritarnih reima koji ne poivaju na drutvenoj dinamici nego na unapred zadatim obrascima ponaanja. Samosvesni policajac Fano, nekakav onovremeni robocap, nekakva siva pandurska eminencija, nije uspeo da ujuri Fantoma. Ni dan danas, sudei po onome to pria u filmu, nije preboleo poraz od autsajdera, on iza koga je stajala onolika mainerija i sila. Veli, onako jo uvek povreeno, na kraju filma: Fantom je bio Fantom, Fano je ostao Fano. Wrong. Vreme je pokazalo da smo svi mi postali Fano.

24/09/2009 19:26

BASARA: Famozno

Ajvar i jagnjetina

Metropola velikih praznih pria

Jadikovati protiv globalizacije isto je to i jadikovati zbog poplave ili zemljotresa. Jer, globalizacija je u sutini mnogo vie prirodna katastrofa nego politiki projekat. Ona je, zapravo, poslednji stadijum dugog procesa sekularizacije - svoenje svega na ljudsku meru i premeravanje svih stvari ljudskim arinima.

Tokom tog procesa lagano su ilele sve ideje hijerarhije i centra i bivale zamenjivane provincijalnim doktrinama. Konano, krajem prolog veka, i te su provincijalne doktrine postale suvine; dolo se do zakljuka da osim proizvodnje, potronje i neobuzdanog hedonizma, oveku vie nita nije potrebno. irom sveta - naravno i kod nas - javili su se antiglobalistiki pokreti. Nevolja je to su svi ti pokreti utemeljeni na malopre pomenutim provincijalnim doktrinama iz kojih je globalizacija zapravo i nastala. Antiglobalisti, u stvari, hoe nemogue: oni bi da toak istorije (ako se dananje stanje sveta uopte moe nazvati istorijskim) vrate unazad. To, naravno, nije mogue. to ne znai da je svaki otpor - pogotovo otpor malih grupa - nemogu.

Nai antiglobalisti su doli na originalnu ideju da se protiv globalizacije bore nacionalizmom. Ve smo napred rekli da je to zaludan posao, jer globalizacija i nastaje iz provincijalnih doktrina nacionalizma i socijalizma. Partikularizam tih ideologija na kraju je doveo do apsolutne partikularizacije, do postepenog ukidanja svih drutvenih veza. U tom smislu, globalizacija je jednako dobro obavila posao u Srbiji kao i u Americi, recimo. Srbija je, danas, drutvo bez ikakve socijalne kohezije, o solidarnosti da ne govorimo. Grabeljivost, pohlepa, bezobzirnost jednako su dominantni modeli ponaanja kao i bilo gde drugde na svetu, ako ne i vie. Tamo, na strani, bar nema licemerja; nekako su se pomirili sa stanjem stvari. U Srbiji - metropoli velikih praznih pria - establiment ogrezao u globalizacijske modele ponaanja neprestano proizvodi ideologeme o srpskom otporu globalizaciji, srpskoj posebnosti i srpskom identitetu. Budui da je nacionalni identitet nebuloza - identitet se odnosi samo na linosti, nikako na kolektive - onda se krenulo u klepanje identiteta, pa ak i nekakvo brendiranje Srbije, pa se ceo identitet sveo na kajmak, ajvar, jagnjetinu, Guu, Exit - to e rei na pojave tipine za globalizaciju - na hedonizam i zabavu.

Ako se ipak sloimo da postoji neka vrsta nacionalnog identiteta (nacionalni stil je neto drugo), onda emo se sloiti da je glavna karakteristika naeg identiteta izraena elja da budemo neto to nismo, neto to bismo moda mogli postati, pod uslovom da tom cilju ne idemo preicama. Brendiranja to se tie, ne ide to tako kako su ovde zamislili. Uzmimo, recimo, viski Doni Voker. Pre mnogo godina neki ljudi nisu se sastali i rekli: hajde da napravimo brend. Jok. Pravili su dobar viski koji je vremenom postao brend.

25/09/2009 20:55

BASARA: Famozno

Orijentalno pokvarenjatvo

DUH TOTALITARIZMA NIJE UZMAKAO

Ko hoe u Evropu, ali pod naim uslovima, oduevljeno se, nema sumnje, slae sa ovdanjim pozivarima na jedinstvo i nacionalno okupljanje. I pozivari, i oni koji veruju u mantru mi hoemo u Evropsku uniju, ali pod naim uslovima, nesvesno dokazuju da u Srbiji duh totalitarizma i autokratije nije uzmakao ni za korak nego se samo ogrnuo u sirotinjsko demokratsko ruho. Ovde na delu imamo orijentalno pokvarenjatvo.

U mirnodopskim uslovima pozivi na jedinstvo i nacionalno okupljanje znae samo jedno: da treba da se okupimo oko pozivara, ma ko on to bio; da mu poklonimo slobodu miljenja, rasuivanja i individualnost, da bismo dobili jeftin hleb i flau zejtina.

Koliko jue imali smo neposredno iskustvo nacionalnog okupljanja i posledinog jedinstva. Koliko jue stajalo se u redu za jeftin bajat hleb i poklonjeno ueglo ulje. Hegel je, mislim, rekao da se niko niemu iz istorije nije nauio. Svi su loi aci famozne Uiteljice ivota. Ali mi smo ba ponavljai. Istina, Naa Uiteljica ivota, istorija, nije ba kompetentna; ona se vie bavi ideolokim prekrajanjem prolosti nego istraivanjem injenica. Krajnje je, meutim, vreme da poneto nauimo. Inae - belaj.

Nije preterano rei da je od autokratije gora samo lana demokratija. Viepartijski sistem, temelj demokratije, sam po sebi iskljuuje bilo kakvo jedinstvo i bilo kakvo okupljanje oko jedne stranke ili ideologije. Nesavren kao i sve ljudske stvari, demokratski poredak ipak uspeva da ostvari odrivo jedinstvo uvaavanjem i tolerisanjem razliitosti. Ako se jednog dana ovde konstituie istinska javnost i - sledstveno - stvarni demokratski poredak (jedno bez drugog ne ide) onda e pozivari na partikularno jedinstvo i nacionalno okupljanje oko neke linosti biti, zaslueno, izvrgnuti ruglu iste te javnosti.

Kakve su anse da se to dogodi? Iz ove perspektive - gotovo nikakve. Izuzimajui (ali samo donekle) Demokratsku stranku koja podnosi izvestan stepen razliitosti miljenja i tolerie unutar lanstva jednog Zorana ivkovia, recimo, koji estoko kritikuje stranku, sve druge stranke na naoj politikoj sceni su uzorno autokratske. Kada Vojislav Kotunica, na primer, prekida demokratsku proceduru na skuptini svoje sekte da bi spreio potpredsedniku kandidaturu Zorana Drakulia, to se u naoj tampi tumai kao pikanterija, a Doivotni predsednik se i dalje smatra demokratom. Nije dovoljno ispred imena partije napisati demokratska da bi to ona doista i bila. Moda smo mi jo neku deceniju trebali da provedemo u jednopartijskom sistemu. Dok se ne nauimo pameti i ne zaboravimo na autoritarnost. Ovako emo, ako se ne dogodi udo, iveti u viepartijskom sistemu u kome vlast dele totalitarne stranke. Pa emo moda jednoga dana, ako se neko nama pozabavi, dospeti i u udbenike politike filozofije kao jedina drava u kojoj je na snazi viepartijski totalitarizam.

27/09/2009 17:25

BASARA: FAMOZNO

Kipar i Kosovo

USKRAENE ILI POKLONJENE RIBE

Poslovice su najee milozvune besmislice. Ali ova koju u citirati nije. Elem, kae ta poslovica: Ako hoe da pomogne gladnom, nemoj mu dati ribu, nego ga naui da peca. Ova se izreka lako moe primeniti na problem otcepljenja Kosova.

Drava Srbija se, razumljivo, bori protiv secesije; na tom poslu angaovalo se i mnotvo dobrovoljaca i samozvanih kosovobranitelja koji prave vie tete nego koristi. Ali, Boe moj, to je deo lokalnog folklora. Hoe ljudi u istoriju, pa to ti je.

Magistralni tok srpske diplomatije sveo se na agitovanje da se Republika Kosovo ne prizna, uglavnom meu dravama treeg sveta i nekim evropskim zemljama kojima takoe preti opasnost od secesije. To je neophodno. Ali nije dovoljno. Sada se opet vraamo na poslovicu. Nepriznavanjem Kosova te drave nam daju ribu. Ima, meutim, jedna drava - prijateljska i veoma nam naklonjena - koja bi mogla da nas naui da pecamo. Re je o Kipru koji je 1974. godine - posle vojne intervencije Turske - ostao bez treine svoje teritorije. (Vano je napomenuti da posle tog ina tamonji patrioti nisu demolirali junu Nikoziju.) Nikada se ne mirei sa gubitkom, kiparski Grci su od preostale teritorije napravili bogatu, demokratsku i pravnu dravu, ve nekoliko godina lanicu EU. Pria je duga i pouna, ali prostor za ovu kolumnu je ogranien, pa u skratiti. Na referendumu odranom 2004. godine, vie od 70 odsto kiparskih Turaka glasalo je za ponovno ujedinjenje ostrva. Ljudi su, jednostavno, shvatili da je za njih mnogo bolje da budu deo bogate mediteranske drave nego zabita turska provincija, uprkos tome to je ta provincija formalno drava Turska Republika Severni Kipar.

Tu dravu priznaje samo Turska. to republici nije nikakva prepreka da postoji do dana dananjeg, sve do nekog budueg referenduma na kome e i kiparski Grci zaokruiti DA. Toliko o teini priznavanja i nepriznavanja. To su uglavnom uskraene ili poklonjene ribe. Druga stvar mi nije jasna: zbog ega naa diplomatija ne pokua da od Kipra naui kako se lovi riba. Kiprani imaju iskustvo dugo trideset i pet godina, svakako vee od naeg, neto dueg od godinu dana. Mogli bi Kiprani naim elijama i dravotvorcima rei mnoge pametne stvari o dalekovidosti. Ovu na primer: sve vreme trajanja secesije urbanistiki planovi severne i june Nikozije su dalekovido usaglaavani. Sve vreme je na jugu ostrva u zvaninim institucijama ouvana dvojezinost. Turski verski objekti i spomenici kulture ne samo da su sauvani nego se neprestano odravaju i renoviraju. Konano, 2003. godine otvorena je linija razdvajanja, pa se Grci i Turci nesmetano kreu sa juga na sever i obratno. Neki ovde misle da e pobediti pravda, oni kurevitiji sanjaju o oruanom povratku Kosova u Srbiju ili - prema doskora zvaninoj doktrini - Srbije na Kosovo. Nije zgoreg razmotriti i trei put, put kojim je krenuo Kipar. Svi su ti putevi dugi i neizvesni. Treba odabrati najbolji.

28/09/2009 21:19

BASARA: Famozno

Zato Srbiju niko ne voli?

STVARNI PATRIOTI DOLAZILI SU IZ SKROMNIH UDERICA

Ima mnogo vriteih neloginosti u sve psihotinijem diskursu ovdanjih patriota. Na prvom mestu tu je ogroman raskorak izmeu rei i dela.

Nekadanji, stvarni patrioti, dolazili su iz skromnih uderica, a oteestvu ostavljali palate i zadubine. Novokomponovani, verbalno-tekstualni patrioti, takoe u velikom broju sluajeva dolaze iz vukojebina i uderica i nepristojno mnogo njih od oteestva dobije palatu. Ili bar poveliki stan. Ako su stvari ve postavljene naglavake, trebalo bi bar simbolino slediti tradiciju, pa kao to recimo na Kapetan-Miinom zdanju pie Mia Anastasijevi svom oteestvu, na palatama zaslunih patriota bio bi red da pie, recimo, Mii Miiu, zahvalno oteestvo. Ali nisu stambeni i poslovni prostor tema ove kolumne. Jedna stvar ipak bode oi: Dok su starovremeni patrioti radili i za sopstvenu i za otadbinsku korist, Srbiji je prilino dobro ilo. Na takvoj Srbiji polomila je zube i viestruko nadmonija Austrougarska monarhija.

Novokomponovani patriotizam koji je inaugurisao Slobodan Miloevi sa svojim satrapima, a do savrenstva doveo Vojislav Kotunica sa svojim ilkoima, nae oteestvo - koje na reima i u tekstovima kuje u zvezde - smatra neiscrpnim resursom za lino bogaenje i promociju. U nekoliko navrata sam pisao o tome da nai patrioti iznutra podrivaju partiju. I to na vie naina. Najpre time to podelom na patriote i izdajnike podrivaju ionako labavo jedinstvo srpske nacije usput stvarajui imbecilne, ali nimalo bezopasne pojmove poput prve i druge Srbije. (Tu, nedavno, pojavio se neki inovator sa idejom o treoj Srbiji.)

Sledea loa stvar sa isfoliranim patriotizmom jeste pokuaj da se na mala vrata ponovo zavede jednoumlje i umesto sistema parlamentarne demokratije ponovo uspostavi populizam. Najgore, pak, od svega jeste ukidanje svakog sistema univerzalnih vrednosti. Srbin i Srbija se apsolutizuju, postaju puki idoli, u takvu Srbiju i meu takve Srbe svrstava se i kuka i motika, i levo i desno, i poteni i lopovi. I sve to skupa stvara kakofoninu zbrku u kojoj je jedva mogue primetiti sasvim oiglednu stvar: Srbiju gotovo niko zaista ne voli. Da je drugaije, da li bi putevi, bolnice, kole, ulice, fasade izgledale onako katastrofalno kako izgledaju. Jo se mi nismo kurtalisali orijentalizma u kome pojedinci brinu iskljuivo o linom prostoru, dok javni prostor preputaju brizi vezira i kalifa. Koje, opet, ba zabole za javni prostor.

Zbog svega toga, a i mnotva drugih stvari, Srbija nikako ne uspeva da se organizuje kao realna, pravna, demokratska drava koja - nema sumnje - mora poivati na patriotizmu svih graana, jer drugaije drava ne moe opstati. Samo to taj patriotizam treba da bude nalik onom iz 19. veka. Patrioti zaista treba da rade i za svoje i za opte dobro, a ne da priajui kierajske prie o patriotizmu, bogate sebe, istovremeno siromaei i dravu i sve druge.

29/09/2009 21:13

BASARA: Famozno

Nita ne treba zabranjivati

Konfederacija ambicioznih mediokriteta

Srbija nema veih neprijatelja od srpskog patriotizma i srpskih patriota. Paradoksalno je da je to konfuzno patriotsko stanje duha danas, 2009. godine snanije i uticajnije nego za vreme vladavine Slobodana Miloevia i Mirka Marjanovia koji su, naalost, imali jasniju svest o tome ta je drava i koje su njene ingerencije; ta su, pak, graani i dokle seu granice njihovih prava.

Za mandata Vlade ija je veina demokratska, pomahnitali patriotizam sve otvorenije ispoljava nameru da se umea u dravne poslove, a u dogledno vreme i da ih sasvim preuzme. Ako sada ostavimo po strani udarne DSS-ovske pesnice, neophodno je da se zapitamo i sami sebi objasnimo: ta, zapravo, patrioti hoe? Kakva je njihova ideologija? A kakav program?

Ma koliko da sam se svih ovih godina trudio da proniknem u mistiku ideologije patriotskih stranaka i njihovih falangi, nisam uspeo da u tom galimatijasu pronaem ni I od ideologije. Nema tu ideologije, nema nikakve ideje ta uraditi sa vlau, kako urediti Srbiju, nema tu nikakvog programa. Osim ako kao ideologiju shvatimo inferiornu kuknjavu nad nepravdom, izgubljenim ratovima, i secesijom Kosova. Sutinska inferiornost patriota sa druge strane kompenzuje se drskou, agresivnou i deluzijama veliine. Iako nema ideologiju, a jo manje ideje, areno drutvo okupljeno pod konfuznim kiobranom patriotizma i te kako ima interes. Tu se zapravo radi o konfederaciji ambicioznih mediokriteta, nesposobnjakovia i propalica koji - podvikujui ivela Srbija - daju sve od sebe da nau zemlju zauvek zacementiraju u stanju orijentalnog dremea, ojaenosti, siromatva i zatucanosti jer samo u takvom ambijentu mogu zadrati lukrativne pozicije koje su uzurpirali. Nema ta smiljena zatucanost nikakve veze sa konzervativnou, jo manje sa desnicom; tu se radi o najbednijoj manipulaciji ljudskim oseanjima. O besomunom laganju populacije bez demokratske tradicije, jo uvek oamuene od decenija komunistike tiranije i Miloevieve satrapije. Zasnovan iskljuivo na negativitetu, na odbijanju, na proizvodnji neprijatelja, srpski patriotizam, iako nema snage da osvoji vlast, ima kapacitet da nanese dugoronu tetu drutvenoj dinamici bez koje nema napretka. To skomrano stanje duha sposobno je samo da stvara razdore i da, konano, zavri u nekontrolisanom nasilju. Krajnje je vreme da se politika elita okane populizma, podilaenja najniim porivima masa i pragmatinog kukaviluka. Nita ne treba zabranjivati. Ali se svim vidovima populizma mora uskratiti svaka dravna podrka. Samo je visoka kultura u stanju da definie i odrava nacionalni stil. Lani patriotizam koji naciju apsolutizuje kao vrhunsku vrednost, sasvim e je sigurno odvesti u propast.

30/09/2009 21:43

BASARA - Famozno

Carevo staro ruho

Jue je stigla tuna vest da je preminuo Bris Taton, Francuz koji je imao nesreu da se zadesi u Beogradu usred eskalacije ulinog nasilja.

Ne treba sumnjati da e koliko sutra politiari svih (ratnikih) boja horski zatraiti najstrou kaznu za ubice. Niko se, tvrdim, nee setiti da je ne tako davno nepoinstvo jednog drugog umlatitelja, Miladina Kovaevia, ista ta drava platila povelikom sumom novca poreskih obveznika, a neke su ga stranke kao srpskog heroja vodale po Skuptini.

Takav postupak drave, opravdavan besmislicama i nesuvislostima o nekakvom nacionalnom interesu, bio je jak vetar u lea svakoj vrsti banditizma. estoki momci slabane pameti pomislili su - donekle s pravom - da je umlaivanje stranaca zapravo patriotski in i da e - ako stvar krene naopako - drava odreiti kesu i izgladiti stvar. Pa zar nisu, koliko pre godinu i po dana, posle onog mitinga na kome je Kotunica doiveo slom ivaca, svi vodei patriotski politikanti i politikantski analitiari horski ponavljali da palikue, pljakai i ruitelji Beograda nisu huligani, ve naa deca koja su pala u amok zbog nepravedne secesije Kosova. Mogu sada da priaju ta god hoe (neki su nastavili istu priu), ali ne mogu izbei odgovornost za stvaranje atmosfere nasilja, mrnje i ksenofobije koja je nuno dovela do situacije gde se stepen nasilja u Beogradu izjednaio sa stepenom nasilja u Kabulu. Agresivnost, koja je poetkom devedesetih odavde projektovana na okolne republike, sada se na polazninu taku vratila u obliku autodestrukcije. Neka mi se prebaci da rezonujem kao baba-Kurana, ali siguran sam da e i inspiratori, finansijeri i organizatori, pre ili kasnije, osetiti efekat bumeranga.

Ako je ova drava - u ta isto sumnjam - doista reena da stane na put razobruenom banditizmu, onda nema nikakvog smisla da petlja oko ribljeg repa, ve bi trebalo da se pozabavi mnogo srmdljivijom glavom. to e rei - inspiratorima, sponzorima i korisnicima preteeg rasula. Moglo bi se, recimo, krenuti od one postmitingake paljevine ambasada. Ukoliko kolumnista Obraza, Vojislav Kotunica, nije u onaj - na prevaru doneseni ustav - ubacio lan o sopstvenoj nedodirljivosti; ukoliko nije pod zatitom poslanikog imuniteta - a nije - ne vidim ni jedan jedini razlog zato ga se ne pozove na informativni razgovor. Profesor je, belchim, tih dana i te noi bio in charge. (Joi bio u bolnici). Zna puno toga. Moda bi se tako i saznalo ko je policiji naloio da ne radi svoj posao. U svakom sluaju, moglo bi se tu saznati mnogo interesantnih stvari, recimo o tokovima novca na relaciji javna preduzea - patriotske NVO. Zna se kako to ide: povue koni - opara se celo odelo. Ostade car go. Iako je go i ranije bio, samo smo se svi pravili ludi.

Ako drava u obeanom obraunu sa banditizmom ne krene tim ili slinim pravcem, nego pribegne utamniavanju sitnih riba i mrsomuenju o reenosti , pravnoj dravi i slino, od tog posla nee biti nita, a vuk e po ko zna koji put pojesti magarca.

Samo, nikad se ne zna ko e biti magarac a ko vuk.

01/10/2009 20:59

BASARA: Famozno

Kad je Rogati doao po svoje

TO BI SVOJEVREMENO REKAO DRUG TITO

Jedva da je prolo sedam dana od momenta kada je drava blagoizvolela da se pozabavi poslovima zbog kojih i postoji, a stvari su poele da se iz korena menjaju. Smrt nedunog Francuza bila je, izgleda, dovoljno snaan poticaj da se dravnici (nadajmo se ne privremeno) okanu estrade i da se late posla.

Odjednom nema vie nikog ko bi naao re opravdanja za nasilje. Mladi patrioti su prekono preimenovani u huligane. Glasila srbijanskog primitivizma - da ovek ne poveruje - sa naslovnih strana grme protiv nasilnika i emituju dobre vibracije. Pokret 1389 - nimalo se ne stidei skorih da skoriji ne mogu biti poziva na lin - najavljuje uee na predstojeoj etnji protiv nasilja. Uz ogradu da oni ne dele uverenja organizatora i uesnika etnje. Nema sumnje, pred nama su veliki dani orijentalne prevrtljivosti, malograanskog oportunizma i rajetinskog mentaliteta. Na poetnoj strani sajta NSPM epuri se - valjda simbolino - novi srpski paso. Sauvaj boe da je neko od mnotva skribenata napisao tekst osude. Jok.

Jad i beda.

Elem, onako kako se u veoma kratkom roku - samo ako se hoe - zavede pravni poredak i obezbedi sigurnost graana, isto tako se mogu - samo ako se bude htelo - reiti i svi ostali problemi koji razdiru Srbiju. Ne, naravno, prekono, ali u razumnom roku. Burni septembar izneo je na svetlost dana nekoliko veoma bitnih stvari. Na prvom mestu da je stepen drutvenog haosa i agresivnosti direktno povezan sa nemarom i indolentnou dravne elite i dravnog aparata. Prezidenti, popeitelji, naelnici i sekretari u dravi Srbiji iz nekog razloga tradicionalno oekuju da stvari teku same od sebe, da se poredak odrava inercijom, da zakoni budu garancija zakonitosti. Bavljenje politikom je u Srbiji do sada bilo slino boravku u Zemlji dembeliji. Nita se, osim prianja praznih pria ne radi, prihodi dobri, a privilegija koliko hoe. U svom krajnjem, degenerisanom obliku, bilo je dovoljno rei ivela Srbija i Kosovo je Srbija i biti smatran za velikog dravnika.

E, onda je Rogati doao po svoje, pa su nai dravnici - nisu to glupi ljudi - zakljuili da je zajebancija otila predaleko, da je patriotizam postao funkcionalan zaklon za sve vrste kriminala i banditizma; da - nadalje - cela stvar moe da ugrozi i njih lino. I bili su potpuno u pravu. Da je nekim sluajem i ova manifestacija razbojnita prola nekanjeno kao ona iz februara 2008, sve bi se nastavilo po starom, do momenta potpunog rasula drave, mometa koji uopte nije bio daleko u budunosti. Ako bog da, ako prezidenti i popeitelji ostanu u ovoj pameti mogli bismo - to bi svojevremeno rekao drug Tito - sa optimizmom gledati na dalji razvoj nae zemlje!

02/10/2009 20:13

BASARA: Famozno

Lani srpski maizam

SRPSKOJ POLITICI HRONINO NEDOSTAJE MUEVNOST

Od kraja osamdesetih naovamo raste broj publicista, istoriara, lankopisaca i mritelja hartije koji nadugako i nairoko glorifikuju navodnu ojaenost i potlaenost Srba i Srbije. Ne ba da dominiraju medijskom scenom, ali su veoma prisutni. Teko je otrgnuti se utisku da ti autori zapravo uivaju u srpskoj ojaenosti i srpskim istorijskim posrtanjima.

ini se da ta gospoda ne bi imala o emu da piu da je nekim sluajem Srbija stabilna, ureena i bogata drava. Takvim skribentima stanje ojaenosti, zapravo, odgovara. U psiholokom smislu, to je projekcija line ojaenosti i inferiornosti na opti plan. Na taj nain njihova beznaajnost dobija prividno vii smisao. To ne bi nuno morao biti bilo iji problem osim problem autora takvih napisa, da se to stanje duha - zahvaljujui teini rei Srbija, srpsko, Srbi - ne reflektuje na celokupni javni ivot unosei poprilinu dozu kilavosti, defetizma koji se - takoe psiholoka matrica - kompenzuje agresivnou.

Da stvar bude gora, ta kukavna teorija ojaenosti i ozlojeenosti je, u umivenijem i uglaenijem obliku - ideologija srpske politike elite i srpske drave. Ako neko misli da preterujem, neka se seti Kotuniinog zapomaganja na mitingu povodom otcepljenja Kosova. Serdar je zavapio sa bine: Koji smo to mi Boiji i ljudski zakon prekrili da bi nam se ovo dogodilo? Izmeu te Kotuniine visoke politike i devojakog vapaja - ta sam ja Bogu zgreila da me Milo ostavi nema nikakve razlike. Ja ga, bar, ne vidim. Srpskoj politici hronino nedostaje muevnost i optimizam; uprkos deklarativnom maizmu veine naih, pogotovo patriotskih politiara, pogruenost u kolektivno nesvesno i opsednutost njegovim sadrajima, uvek pokreu enske, pasivne sile. Umesto radosti stvaranja i aktivnog ivota, ovde je politiki probitanije radovanje tuim nesreama, pogotovo ako one pogaaju drave koje su uestvovale u bombardovanju ili priznale secesiju Kosova. To jadno stanje duha, kojim dominiraju mrnja i zavist, ovde se samodefinie i iroko prihvata kao pravoverni patriotizam.

Sasvim je sporedno koliko ko deklarativno ali zbog bombardovanja, gubitka Kosova i istorijskog orsokaka u kome smo se nali i u kome tvrdoglavo opstajemo. Ono to pri redefinisanju patriotizma - bez toga se neemo mai sa mrtve take - treba uzeti u obzir jeste - ta je ko (u ekonomiji, nauci, politici, kulturi, sportu, itd,) uinio da se Srbija oporavi, da na obostrano prihvatljiv nain rei kosovski problem i da se konano konstituie kao realna, uljuena i snana drava. Ovakva kakva je, nije nita drugo do aparat za servisiranje kompleksa i manija kojekakvih lanih mesija i samozvanih narodnih trubuna. Koje, meutim, nipoto ne treba potcenjivati. Iako zasluuju svako potcenjivanje. Mnogi govore da je energija masa iscrpena tokom ratova, inflacija i svakovrsnih ludosti iz devedesetih. Da li to znai da smo mrtvi? Ne bih rekao. Pozitivna energija je tu, samo je potrebno da se aktivira i da joj se pokae cilj dostojan aktiviranja.04/10/2009 22:17

BASARA: FAMOZNO

Srpski talibani

TA JE ISUS REKAO PETRU

Kad ne narie zbog bombardovanja i otcepljenja Kosova, lokalna tribalna zajednica ulae poprilinu energiju u borbu protiv homoseksualnosti. To, vele, ne dolikuje Srbima. To - tvrde - nije hrianski. U toj borbi prednjae aktivisti organizacija koje sa pravoslavljem, na koje se toliko pozivaju, imaju veze koliko i CK KP Kine.

Kao praktikujui vernik SPC i kao ovek koji godinama prouava svetootaku literaturu, mogu rei da polumilitantni Obraz i slina udruenja vie lie na talibane nego na ljude koji svoj identitet grade na linosti Isusa Hrista. U duhovnom smislu, delovanje tih grupa subverzivnije je od ravnodunosti agnostika ili zagrienosti borbenih ateista. Oni bi, zapravo, hteli da svuku nebo na zemlju i da od Srbije naprave Carstvo Boije, a od njih samih izabrani narod koji e maem i knutom zavesti ustavopravilo po kome se svi, koji ne bi da budu bijeni, moraju ponaati.

Bilo bi bolje da ti momci i devojke vie itaju jevanelja nego trabunjanja Karaora Vukadinovia i Slobodana Antonia, novokomponovanih amana srbijanskog tribalizma. Iitavajui evanelja i Pavlove poslanice, recimo, mogli bi proitati i ovo: Duni smo, dakle, mi jaki slabosti slabijeh nositi, i ne sebi ugaati. Mogli bi razmisliti o smislu onoga to je Isus rekao Petru kada je apostol potegao no da ga odbrani: Vrati no svoj na mjesto njegovo; jer svi koji se mae noa, od noa e izginuti. Svet, naime, nije mogue popraviti; videli smo u prolom veku kako zavravaju pokuaji njegovog popravljanja; mogue je popraviti samo sebe. Na taj nain se, paradoksalno, popravlja i stanje u svetu. U ovom trenutku istorije najbolji ambijent za popravljanje i sebe i okoline jeste demokratski poredak: pun manjkavosti, nesavrenosti, nepravde i svih moguih zala. Ali ipak najbolji. Srbija je formalno demokratska drava. Pitanje je, meutim, koliko je ona uopte drava u pravom smislu te rei i do koje je mere ona, u stvari, tribalna zajednica koja po definiciji ne moe da prihvati demokratska pravila igre. Tribalne zajednice funkcioniu samo ukoliko su potinjene jednom jedinom autoritetu i kanalisane sistemom tabua. (Eto zato je komunistiki reim bio funkcionalniji i uljueniji od ovog demokratskog.) Silom prilika, a ne politikom voljom, Srbija je prihvatila demokratiju i, takoe silom prilika, postala samostalna. Ali nije iskoristila priliku. Umesto da se vine iznad vekovnog murdarluka i obiajnosti, da svoje institucije i zakone (ako treba i silom) nametne kao jedino vaea pravila igre, naa drava se prilagoava zahtevima i neosveenim impulsima rulje. Da bi obezbedio sopstveni mir, dravni aparat je olako dizao ruke od mira u dravi i ureenja drutva, preputajui ga na milost i nemilost svakom ekstremizmu. Zato su se na stadionima referendumi odravali i spoljna politika vodila. Zato su uline bande pomislile i pokuale da zavode red i mir. Moda je zato i vlast osetila da e prekosutra avo doi i na vrata dravnog aparata.

05/10/2009 18:01

BASARA - Famozno

Suenja na Marakani

Onaj serdar, onaj desniar i nacionalista, da mu ime vie ne pominjem, koji jo nije priveden na informativni razgovor (a ka e, ne znamo) oglasio se podugakim intervjuom u Vuelinom leviarskom Peatu.

Po hiljaditi put nas je obavestio da namerava da izgradi snanu dravu. Moram priznati: ganula me serdareva graditeljska upornost. Gotovo da sam se postideo. Dosta sam, pomislih, ubacivao klipove u tokove njegove kontrarevolucije. Red je da pomognem oveku. Koliko mogu. Krhko je znanje.

Odavno pomiljam da bi drava Srbija bila efikasnija i blia naem mentalitetu kad bi se napravile neke modifikacije politikog sistema. Ovakva kakva je, ne zadovoljava visoke standarde neposredne demokratije. Ta, zaboga, Srba ima deset miliona dua, a samo nekoliko desetina hiljada sedi po ministarstvima i drugim institucijama. Tu se mo zaas otui. Otuenost, pak, centara moi vodi direktno u vladavinu tuinaca. U gubitak nacionalnog identiteta i mnotvo drugih zala. Jedino reenje za takvo pogubno stanje - sad sledi moj predlog dravnom duneru - jeste uvoenje neposredne demokratije u kojoj e o svim dravnim poslovima i planovima odluivati glas itavog naroda. Sa postojeim ustanovama to nije izvodivo. Zato se hitno mora pristupiti reorganizaciji.

Ministarstvo unutranjih poslova valja odmah preseliti na stadion Crvene zvezde, gde e sve vrste huligana biti pod budnim okom popeitelja i u blizini lisica i pendreka interventnih brigada. U dane kada nema utakmica, na alterima za prodaju karata, izdavae se nove line karte, pasoi i saobraajne dozvole. Ne znam kako i Serdaru nije palo na pamet da je drava najefikasnija kada su i policajci i kriminalci na istom mestu. Novac uteen na trokovima patroliranja, benzina, itd., preusmeravae se na raune patriotskih NVO.

Budui da je Marakana velika, nai e se tu mesto i za Ministarstvo pravde. Nekako ta dva popeiteljstva - ministarstva sile, toliko draga dravoneimaru - idu zajedno. Suenja se - u novoizgraenoj dravi - imaju odravati javno; pred stotinak hiljada ljudi. to e, uveren sam, reiti problem sudijske podmitljivosti i te juridike srebroljupce pretvoriti u sluge naroda. Koliko da odrapimo ovom osumnjienom? uje se preko stadionskog razglasa. Tri godine? Ua, sudija! Sudija, vidi ti se p.... Grmi pravdoljubivi puk. Mnogo je to! Pa koliko? Tri meseca uslovno. I stvar gotova. Pravda trijumfovala. Predmeti se ne vuku godinama. Ideal pravne drave konano ostvaren.

Razumljivo, duneru najdraa institucija sistema, BIA, jedina je na koju se princip javnosti ne moe primeniti. tavie, da bi efikasno zatitila dravu od spoljanjih i unutranjih neprijatelja, ta sluba mora biti jo tajnija. Toliko tajna da - osim Dravotvorca i njegovih ibukija - niko, pa ni zaposleni nee znati ni gde se nalazi, ni ta radi.

A ta e raditi - o tome u sutranjem nastavku.

06/10/2009 16:32

BASARA - Famozno

Antisrpske kojetarije

Elem, da nastavimo radove na izgradnji Serdarove drave. BIA e, rekosmo, biti pod direktnom kontrolom nadzornog organa sastavljenog od Serdara i nekolicine njegovih najodanijih ibukija. Osim redovnih zadataka, bezbednosnoj agenciji treba da pripadne i resor informisanja i tampe kojom se, ruku na srce, i do sada nedremano bavila.

U novoizgraenoj dravi, umalo da kaem u novogradnji, ta stvar treba da bude legitimizovana i legalizovana. Pa neka se onda izdajnici usude da piu i objavljuju antisrpske kojetarije.

Ministarstvo inostranih poslova se - saglasno potrebama neposredne demokratije - izmeta na stadion FK Partizan. Kolegijum MIP-a, koji osim popeitelja inostranih dela, njegove ekselencije ora Vukadinovia i specijalnog Serdarovog izaslanika Dragana ormaza, sainjava i nekih osmadeset hiljada prekaljenih navijaa, tri puta sedmino odrava plenarne sednice na kojoj se utvruje spoljnopolitika strategija. Evo kako to izgleda: Ministar Vukadinovi, pozdravljen burnim aplauzom navijaa, sa mikrofonom u ruci izlazi na centar, pozdravlja kolegijum i postavlja pitanje Brao Srbi, hoemo li u NATO? Nipoto! Uaaa NATO! Oni su nas bombardovali. Dole NATO! Zapisniar zapisuje: Nikada neemo ui u NATO. Popeitelj Vukadinovi od sree se udara apicama po grudima i prelazi na sledeu taku dnevnog reda - na bilateralnu saradnju. Puta se himna Engleske; stadionom se prolamaju zviduci. Zapisniar precrtava Englesku. Potom na red dolaze himne Francuske, Belgije, Holandije, Maarske, vedske, Norveke, Danske, Portugalije, sve od reda ispraene gromoglasnim zviducima. Vox populi je presudio, glagolji popeitelj u mikrofon, da sa ovim mrskim i neprijateljskim zemljama naa otadbina - osim isto protokolarnih - nema nikakvih drugih veza. Podanici ovih drava, koji eventualnim dolaskom na svetu srpsku zemlju provociraju patriotska oseanja, podleu nekanjenom umlaivanju u znak odmazde za zloinako bombardovanje i otimanje Kosova.

Onda na red dolaze himne Irana, Severne Koreje, Kube, Libije, Iraka i Ruske Federacije. Stadionom odjekuju ovacije. Sledi kulminacija. Ruski ambasador uzima re. Ovim velianstvenim skupom potvreno je vekovno prijateljstvo izmeu dva bratska, slovenska naroda (tu i ambasador i popeitelj briznu u pla), samo, tavarii, jeca ambasador, jo ima onih koji ubacuju klipove u tokove nae bilateralne revolucije; u Beogradu ima jo nekoliko ulica koje se ne nose imena krasnaarmejskih marala, palkovnika i praporika.

Van sebe od besa, do crvenila postien pred vekovnim prijateljem, popeitelj Vukadinovi mobilnim telefonom poziva vou uliara i sike: Pa ta ti, majmune, uopte radi. I gde si? U ekspirovoj! Sram te bilo. I ti si mi neki patriota, skidaj tu tablu i - dok se po hitnom postupku ne napravi nova - pii flomasterom - ulica marala Konjeva...

Kako dalje tee proces izgradnje jake Serdarove drave i ta se tokom tog procesa zbiva, zainteresovani se mogu obavestiti u sutranjem nastavku.

07/10/2009 19:56

BASARA - Famozno

Tender za privatizaciju Vojske Srbije

Izgradnja se nastavlja. Uprkos subverzivnom delovanju izdajnika i petokolonaa stvari teku planiranim tokom. Na prvu godinjicu izgradnje nove drave, posle Vidovdana - to je najznaajniji nacionalni praznik - na utrini ispred nekadanjeg SIV-a, organizuje se proslava.

Program proslave: 1. Poasni plotun iz 280 artiljerijskih orua. Bojevim granatama. Po autonomaima u Novom Sadu. 2. Smotra trubakih orkestara i folklornih grupa. 3. Govor predsednika nove, snane drave (znamo ko e to biti). 4. Sveano paljenje ambasada. 5. Masovna narodna konfiskacija uvozne robe. 6. Lov na mondijaliste, homoseksualce i izrode.

Tokom obraanja irokim patriotskim masama, Serdar saoptava dalekosenu, istorijsku, tavie - epohalnu odluku. Poev od tog velikog dana, svi punoletni graani srpske nacionalnosti (koji dokau da nisu izdajnici) bie narodni poslanici i, sledstveno, nosioci poslanikog imuniteta koji treba da im omogui nesmetano bavljenje patriotskim poslovima. (Gradi Gua se specijalnim ukazom proglaava Narodnom skuptinom koja zaseda 365 dana godinje, 24 sata dnevno, uz svadbarski kupus, jagnjetinu i pleh muziku.) Za sertifikate o pravovaljanosti srpske nacionalnosti zaduena je nova ustanova: Dravni zavod za analizu pod direktoratom Slobodana Antonia.

Neizbena zakeranja meunarodne zajednice o diskriminaciji politikih neistomiljenika i manjina, sasecaju se u korenu genijalnim tumaenjem da je Srbija nacionalna drava i da niko ne moe bolje zastupati prava manjina od pravovaljanih Srba kojima je unutardravna stabilnost najprea stvar.

Nije to kraj dravograditeljevim genijalnim i dalekovidim potezima. Na red dolazi tender za privatizaciju Vojske Srbije. Drava je, privremeno, siromana, ta da se radi; bez jake armije nema teritorijalne celovitosti. Akcionarsko drutvo rodoljubivih tajkuna spremno je da uloi kapital u stvaranje mone vojske od pola miliona vojnika. Time se, istovremeno, reava i problem nezaposlenosti.

Ni kultura se ne zapostavlja. Ministarstvo kulture, premeteno na stadion ukarikog, ima se izdravati od prodatih ulaznica za utakmice. etiri petine godinjeg budeta ulae se u strateke projekte - objavljivanje sabranih Pievih zapisa Dobrice osia i patriotskih TV serija. Integracijom sporta, sportskih objekata i navijaa u politiki sistem, glagolji Serdar ibukijama u divanhani, znaajno je poveala efikasnost rada institucija. Sledei korak je spajanje policije i kriminalaca u jednu srpsku celinu, do sada - zbog podmuklog delovanja antisrpskog lobija i bombardovanja - alosno podeljenu i zavaenu. Pred nama je, gospodo, ostvarenje svetog cilja: ukidanje svih podela meu Srbima, osim one neizbene: podele na bolje prekodrinske Srbe i one loije - srbijanske.

08/10/2009 20:53

BASARA - Famozno

Trideset esti oktobar

esti oktobar preti da postane jo jedan u beskonanom nizu srpskih lanih mitova. Jeste da je ve proao, ali hajde da i ja sa zakanjenjem kaem neku o tome; ionako ne volim prigodne tesktove.

Biu potpuno iskren: i ja sam u naivnosti puno oekivao od estog, sedmog, n-tog oktobra. Ovo to u rei naknadna je i potpuno beskorisna pamet. Moe nekom zvuati jeretiki, ali estog oktobra nije bilo zato to nije bilo ni petog. Jeste izgorela Skuptina, jeste demolirana TV Bastilja (a tako sam voleo da je zovem vertikalna septika jama), ali ta: kad god se ovde neto pomeri iz amotinje ustajale jo od Koda Miloevog vremena, neka zgrada izgori i neto bude demolirano. Ovo valja upamtiti: lokalna matrica je potpuno ista bilo da se radi o demokratskom prevratu ili o restauraciji Miloevievog sistema. Navodnici su tu zato to Miloevi nije imao nikakav sistem. Kao to ga nije bilo ni pre Miloevia. Kao to ga nema ni danas. Kao to ga - po svemu sudei - ovde nikada nee ni biti.

Etimoloki, sistem znai stajati zajedno; naravno ne u onom naopakom, populistikom smislu besmislenog (i obavezno ruilakog) okupljanja i zbijanja redova. Sistem nije nita drugo do postavljanje stvari na svoja mesta; ako su stvari na svojim mestima sistem je - bilo da je re o krvnom ili politikom - funkcionalan i stabilan. Izvoa petooktobarskih radova - famozni DOS - nije imao sistem. Njime su vladali zakoni Braunovog kretanja. Zbog toga peti oktobar u istorijskom smislu nije bio dogaaj, ve jedna od mnogih repriza. I ovo e zvuati jeretiki, ali zaboli me Crven ban. U noi petog oktobra DOS je uinio isto ono to su na poetku XIX veka uinili Karaore, Koda Milo & co: izvrili su dravni udar i preuzeli vlast bez namere, elje i sposbnosti da u dravu uvedu sistem. U politikom smislu, drava bez sistema najobinija je istonjaka despotija u kojoj je jedini zakon samovolja vladara. Zato se mnogima, donekle s pravom, ini da su stvari bolje funkcionisale za Miloevievog vakta. A jo bolje za Titovog.

Umesto jedne, DOS je na politiku scenu inaugurisao osamnaest samovolja, pa ako je raspadanje Miloevievog provizorijuma trajalo vie od deset godina, labavoj koaliciji iz Simine nije trebalo ni deset dana. I to iskljuivo zahvaljujui inerciji. to sve ne znai da peti oktobar, ma koliko u stvari ne postojao, nije znaajan datum. Ako nita, u Srbiji se vie nikada ne moe pojaviti nikakav Vod, iako ima zainteresovanih. Sve je potroeno pa i potroenost. Mi se sada nalazimo u limbu. Na niijoj zemlji izmeu mnogih mogunosti od kojih je samo jedna dobra: uvoenje realnog politikog sistema. Par relativno mirnih smena vlasti uliva izvesni optimizam. Ali mnogo je linosti, tendencija i pojava koje izazivaju razlonu zabrinutost. Evo, recimo, neka neko za poetak napie realnu istoriju Srbije, bez ideologije i folklora, pa emo videti da je itava naa istorija niz, esto krvavih prevrata, posle kojih je sve ostajalo isto. Onda emo se valjda okanuti iluzija da e se petog, estog ili trideset estog oktobra dogoditi nekakvo udo.

09/10/2009 20:25

BASARA: Famozno

Kad me ugleda konobarica

Brzo e se cenjeni publikum zasititi seksualnih manevara

U jednom od svojih briljantnih eseja francuski teoretiar modernih tehnologija Pol Virilo, napisao je da se blii dan kada e nam zatrebati spravice, neto nalik na GPS, koje e nam pomagati da razaznamo kada se nalazimo u virtualnoj realnosti, a kada u staroj dobroj stvarnosti. Tamo negde, sredinom devedesetih, mislio sam da Virilio preteruje.

Sada sam siguran da te gadete to pre treba konstruisati. I sam sam, pre nekog vremena, imao pomalo komino iskustvo preplitanja optoelektronskih slika sa zbiljskim dogaajima. Elem, vraao sam se odnekud, pa se zaustavim na benzinskoj pumpi da sipam gorivo i da popijem pivo. (Valjda Dai nee narediti da mi oduzmu dozvolu; zastarelo je to.) U trenutku kada sam zakoraio u prazan restoran, na povelikom plazma televizoru ugledam - mene. (Bila je to repriza emisije Dvougao.) Konobarica koja je vreme prekraivala gledajui TV, uvi da neko ulazi, pogledala je ka vratima i - bogami - nekoliko sekundi joj nita nije bilo jasno.

Nisu, meutim, sva preplitanja medijske i klasine realnosti bezopasna i aljiva kao ovo u kome sam uestvovao. Niti sva zavravaju hepiendom, kao u sluaju profesionalnog uesnika Velikog brata, Mikija, koji je napravio zavidnu karijeru. Naoko neobavezne igrarije sa gotovo potpuno neistraenom elektronskom teritorijom umeju da zavre i tragino, kao u sluaju one devojke i onih momaka, uesnika Velikog brata, koji su nastradali u kolima. Ne zovu se uzalud te opasne igre - Reality Show. Jer, ti se programi , u stvari, ne poigravaju toliko sa ljudima, njihovim emocijama i eljama, koliko sa stvarnou samom. Ako hou da idem do kraja: Njihova - verovatno nesvesna namera - jeste potiskivanje realnosti, njena zamena beskonanou ispraznih igrokaza. Modernom formom prastare ljudske zablude - idolopoklonstva.

Stvar je otila poprilino daleko. Ve u ovom momentu virtualna realnost (svudaprisutna interaktivna mrea televizije, interneta, mobilne telefonije, video igara, itd.), ima vei uticaj na nae ivote od klasine stvarnosti. Moe biti da je sve to skupa zabavno i profitabilno, ali ne treba smetnuti s uma da VR sve opasnije menja i preusmerava prirodni tok stvari. Uzmimo paradigmatinog Mikija. Veliki brat je od drvosee i pelara napravio medijsku zvezdu! Nita strano. Endi Vorhol je to davno predvideo. Ali ta emo ako jednoga dana glad za uzbuenjima (a ona je nezasita) dovede do toga da Veliki brat od nekog ekonomiste naini monstruma. Brzo e se cenjeni publikum zasititi seksualnih manevara u polumraku, gledanja u guzice i sise starleta, pa itava ujdurma moe poprimiti oblike ludila gladijatorskih priredbi u Rimu iz doba opadanja. Moda kritina taka, posle koje emo u kuama Velikog brata gledati scene brutalnog nasilja, uopte nije daleko. ta da se radi! Potpisali su da uestvuju na sopstvenu odgovornost. A piplmetri su neumoljivi. I opet Virilo za kraj.

Poslednja katastrofa, veli, bie katastrofa realnosti.

Da prevedemo na srpski: sve e otii u 3LPM!

11/10/2009 17:33

BASARA: Famozno

Uliarske komisije

MAR, MORE, ULIARI U 3LPM

Ako hoete da znate kuda vetrovi duvaju, kakva je trenutna (druge i nema) srpska politika, pa ak i to ko je na vlasti - itajte imena ulica. Spisak beogradskih sokaka i dada donosi vie inoformacija o politikoj i spoljnopolitikoj strategiji (prejaka je to re, ali ta da se radi) ovdanjih dravnika. Istini za volju, aktuelni hazjaini samo su nastavljai jedne duge tradicije.Otkako je Srbije i Srba, im se - najee krvavo - promeni reim, ne proe ni sedam dana, a uliarske komisije (dobra definicija!) poinju da zasedaju i da menjaju politiki nepodobna imena. Neto nisam upozant, ali mogao bih se zakleti da je poetkom XX veka, prilikom smena dinastija, dolo do prve velike uline istke u proteklom veku. Kladio bih se da su table sa imenima Obrenovia i bliskih im istorijskih linosti desetkovane, mada su Karaorevii imali odreene skrupule prema istorijskim zaslugama prethodnika.

Komunisti nisu imali toliko skrupula. Poneki spomenik i poneka ulica nazvana po Obrenovima - po principu neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj - preivela je revoluciju i stigla do dananjih dana. Ali neposredni komunistiki dumani - Karaorevii - netragom su nestali sa trgova i ulica. Komunistiki period bio je zlatno doba uliarskog nominalizma. Gradovi, fabrike, zemljoradnike zadruge, stadioni - sve je to dobijalo imena, na prvom mestu druga Tita, potom visokih rukovodilaca, narodnih heroja, klasika marksizma, lenjinizma i inostranih velikana svetske revolucije. Nije idila dugo potrajala; koliko li je samo kojeega bilo nazvano po Staljinu, a potom hitno preimenovano kada je J. B. rekao istorijsko NE.

Onda su dole demokratske promene, pa su ulina komunistika imena zajedno sa komunizmom otila u ropotarnicu istorije. Manija preimenovanja nije prestala ni posle petog oktobra. Tada se moglo rei: dosta je bilo. Istorija i stvarnost se ne mogu promeniti menjajui imena trgova i ulica. Niu, bogu hvala, i nove, bie za sve mesta; imena ulica, konano, bitna su samo policajcima, potarima i Tomi Nikoliu. Ali nije se reklo. Pa sam, na kraju, i ja postao rtva veite uline promenjivosti. Doem posle dueg izbivanja u inostranstvu, treba da se vidim s nekim u ulici Save Kovaevia, vozim polako, sve ko velim: jeste Save Kovaevia, ali i nije jer se drugaije zove. Odvezem se u paralelnu ulicu. Pa se vratim. Jedva ukaim da je uliarska komisija zasedala.

Ovih dana opet zaseda. Dolazi Dmitrij Medvedev (kasa prazna, koga je moliti nije mu uklanjati marale sa bulevara), pa su se oni, koji prethodnih godina nisu uestvovali na evropskim jubilejima antifaizma, dosetili da su i oni antifaisti i da - gle, vraga - maral Birjuzov, general danov i Krasnaja armija zasluuju poneki sokak. To je toliki nedostatak stila, toliko providno ulizitvo i tako otvoreno koristoljublje da bih ja, da sam na mestu Dmitrija Medvedeva, njegovim i naim domainima u brk skresao: Zato ste ih uopte skidali, pa ih sada vraate. Da li to znai da ete kad odem, ako Ameri odree kesu, bulevare nazvati imenima Ajzenhauera i Montgomerija. Mar, more, uliari u 3LPM.

12/10/2009 20:05

BASARA - Famozno

Eto ti ga Mile Dodik

Svako (do sada nije bilo izuzetaka) ko je Srbin i srpskoga roda, a dokopa se vlasti i koliko-toliko uvrsti pozicije, momentalno biva obuzet deluzijama veliine i cezaristikim ambicijiama.

Tek to je na prezident pod pritiskom nemilih dogaaja ispravno zakljuio da spektakularana, ali jalova odbrana Kosova i nemar prema zbivanjima u zemlji lako mogu dovesti do kosovizacije ostatka Srbije, eto ti ga Mile Dodik. Ponosno stupa na scenu. Zdravo se uskopistio (u Bosni bi rekli - pohasio) i sprema se da neto zapone. Kao i dugi niz njegovih prethodnika, Mile ima pomalo maglovitu ideju o ciljevima; pretpostavljam da je to nezavisna Republika Srpska, a posle enozis sa majicom Srbijom. I Mile je - poput prethodnika - vrsto uveren da se politiki (pa i geopolitiki) naumi najefikasnije postiu pravljenjem pizdarija. Tako to biva u Srba; u sutini orijentalna struktura srpskih vlasti svakom vodu daje apsolutnu mo, a vodovi posle tu mo pobrkaju sa moi drave kojom gospodare. Njihove samovolje perfektno funkcioniu unutrar domena njihove despotske vlasti, pa im pre ili kasnije voda ue u ui i serdari poele da svoje samovolje apsolutizuju i preliju izvan granica svojih satrapija.

Ostatak sveta, meutim, uopte nije spreman da se povinuje samovoljama srpskih megalomana i zbog toga se vrlo esto preko granice srpskih zemalja prui neka dugaka ruka i pukne zvonka amarina. To se odmah kvalifikuje kao srbomrnja. ak i kada nisu ratoborne, srpske vlasti ne uspevaju da se oslobode megalomanije i puste elje da Srbiju promaknu u rang ravnopravnog inioca svetske politike. Posledica su tzv. strateka partnerstva sa velesilama; na momente se stie ustisak da je Srbija zapravo kohezivni faktor partnerstva Rusije, Amerike i Kine. Ispada da je partnerstvo sa Srbijom jedini zajedniki interes pomenutih drava. To, naravno, ne mora da bude nita loe. I ne bi bilo loe da nije ovdanje osobine da se dobre stvari prekono pretvaraju u loe.

Za koji dan stie nam Medvedev. Doekae ga orkestrom od sto truba, suzama radosnicama, hlebom i solju, ko zna sa im sve ne. Medvedev e, shvatljivo, biti ljubazan; dae neku kintu, prozborie koju o bratstvu, prijateljstvu, slovenstvu. I to je ono ega se bojim. Oas e nai serdari zavidnu mo majice Rusije osetiti kao svoju. Ne bih da budem ptica zloslutnica. Ali posle posete ruskog prezidenta, treba oekivati eskalaciju pizdarija u Bosni i mnoge nepromiljene poteze Beograda. Vredi li im - ve sada obuzetim svetskopolitikim plamenom - skretati panju da Srbija ima duplo manje stanovnika, mnogo manje vojske, para, zaliha nego, recimo, Moskva. Vredi li im pominjati da tu stratekog partnerstva ne moe biti? Moe li im se dokazati da je - odravajui dobre odnose sa velesilama - ipak mnogo bolje ugledati se na Dansku, Holandiju, eku i Maarsku? isto sumnjam.

13/10/2009 18:58

BASARA - Famozno

Vojvoanska koulja

Ovde bi, da je sree, umesto generala dravni udar trebalo da izvre psihijatri. Moda je psihoanaliza na domaoj politikoj sceni upotrebljivija od vrste ruke. Ne zna se ve koliko dugo, medijima se povlai psihoza vojvoanske autonomije, bez izgleda da se u dogledno vreme bilo ta rasplete u tom galimatijasu. U tom smislu i ja u se, u granicama mogunosti, pomenutim fenomenom pozabaviti sa stanovita psihoanalize. Ostavimo ovde po strani istorijat, opravdanost ili neopravdanost dveju srbijanskih autonomija koje su svojevremeno proizvele shizofrenu tvorevinu - Srbiju bez pokrajina; razmotriemo samo, kako bi se to reklo, situaciju na terenu. A ona je, takoe, shizofrena. Juna pokrajina je trenutno izvan kontrole srpske vlasti, ali kao to smo onomad imali halucinantnu uu Srbiju, sada - bar u patriotskom bloku - imamo Srbiju koja se stisnula u junu pokrajinu prema dssovskoj formuli KOSOVO JE SRBIJA.

U pravednom nastojanju da Kosovo ostane unutar granica Srbije, patrioti su junoj pokrajini nudili sve to podrazumeva nezavisnu dravu, pod uslovom da na graninim prelazima ostane tabla sa natpisom Republika Srbija iznad koje e se vijoriti srpski barjak. Sada mi nije jasno zato ti dareljivi, irokogrudi i nesebini ljudi padaju u amok na sam pomen uspostavljanja realne autonomije Vojvodine koja niim ne bi dovela u pitanje teritorijalni integritet Srbije. teta to onaj ve poslovini serdar nije vie na vlasti pa da mu neki pametnjakovi doapne: Sluaj, kad ode u mrski Brisel ili - ne daj boe - u jo mrskiji Njujork, ti lepo zapadnim mutivodama i otimaima reci ovako: Imamo mi jo jednu autonomiju, vrlo veinski naseljenu srpskim ivljem; njima ne damo ni dvadeseti deo ovlaenja i prava koje dajemo inorodnim i inovernim Albancima. Zar vi ne vidite otmenost nae slovenske due, zar ne opaate razmere nae dobronamernosti. Uviate li koliko ste pogreili? Vraajte ono to je nae.

Kao to su Albancima nudili stvarnu dravu u zamenu za fiktivni ostanak u Srbiji, isti vizionari uporno (i bogme prilino uspeno) nastoje da Vojvodini navuku unitaristiku koulju na kojoj je natampano autonomna, kao to se na dresovima tampa Adidas. Velikodunici, pri tom, svesno ili nesvesno zaboravljaju da Vojvodina, za razliku od arbitrarne posleratne autonomije Kosova, ima dugu i plodonosnu tradiciju autonomije kojom ju je vaktile obdarila inorodna i inoverna K.u.K. monarhija. Samo psihopatologija moe objasniti zbog ega je Franc Jozef imao vie razumevanja i poverenja u tri srca junaka - i tada veinski nastanjena Srbima - nego to ih imaju serdar i Ruho Antoni, meu proim. Konano, da li greim kad kaem da je u demokratskim dravama svaki politiki cilj koji se ostvaruje mirnim sredstvima, apsolutno legitiman. Pa tako i stvarna autonomija Vojvodine. Da sam recimo, Sremac, ne bi mi ba bilo pravo da deo zarade sa moje znojem natopljene njive odlazi preko beogradskih rauna, na raune patriotskih stranaka, a odatle na raunie nevladinih vladinih organizacija. Da sam Banaanin, moda bih vie voleo da sluam tamburae, nego kafanske pevaljke koje pozdravljaju dragog premijera Kim Dong Ila. Pardon. Serdara.

14/10/2009 16:56

BASARA - Famozno

Viteki kralj ujedinitelj

Daleko od toga da imam bilo ta protiv pomena kralju Aleksandru. tavie, bilo bi mi drae - Boe me prosti - da naslednik loze Karaorevia poloi venac na grob Josipa Broza, recimo.

Monarhije, makar bile i balkanske, ipak podrazumevaju odreeni nivo mere i otmenosti. Upravo sam zbog toga krajem osamdesetih pomislio da bi najbolje reenje za Srbiju bilo restauracija monarhije. Moji prijatelji sa evrolevice, iz nekog razloga zakleti mrzitelji kraljevina (a, ipak, ljubitelji Holadnije i Engleske), znali su da mi prebace da sam crnokuulja, mranjak i taksista. Potezao sam kontraargument da su Severna Koreja i jo neke pitoreskne zemlje republike. Da dravno ureenje samo po sebi nema nikakve veze sa ureenou, blagostanjem i slobodama neke zemlje.

Daba! Svi su ostali (i ostaju) zakleti republikanci. Do pre neki dan! Onda su medije preplavili napisi o Vitekom kralju ujedinitelju. ta li je to - zapitao sam se - to je republikance i socijaldemokrate navelo da slavoslove kralja Aleksandra? Nije li to isto ono to je iste te nagnalo da mesecima ionako sluenu javnost sluuju reportaama, ispovestima, nagaanjima i pogaanjima gde se nalazi grob enerala Dragoljuba Mihailovia. Mogli su utedeti pare i pitati mene, a ja bih im rekao: Nema ga. Sumnjam da se Ozna bavila ureenjem grobnih mesta i saenjem cvea po humkama. Pre e biti da je telo etnikog voda baeno u neku bezimenu rupu i posuto kreom. Ne tako davno videli smo kako to rade na Frukoj gori.

Sve su to alosni pokazatelji ponovnog povratka politikoj nekrofiliji. Nemajui odgovor na izazove komplikovane stvarnosti - o vizijama budunosti da i ne govorim - ovdanje pseudoelite pribegavaju magijskim ritualima oivljavanja prolosti. Miloevievi mrtvozornici i nekromanti odokativno su prebrojavali mrtve, psihotizovali narod, proizvodili bes i mrnju, juriali na daleke zapadne granice Velike Srbije, da bi na kraju ostali bez Kosova. Aktuelna politika pseudoelita interiorizuje nekrofiliju; da li to ine s namerom ili pod impulsima kolektivnog nesvesnog - ne znam, a nije ni vano, doe mu na isto. A moda je Boris reio da ostane zapamen kao nacionalni pomiritelj.

Divljenja dostojna tenja. Rado bih ga i svesrdno podrao u tome, pod uslovom da on i njegov tab ne pokuavaju da pomire mrtvace, odavno izmirene smru. A moe od toga biti i neke iftinske vajde: jo ima podosta onih koji vole kralja i enerala, pa njihov glas moe dobro doi na buduim izborima. Uostalom, tolerancija prema mrtvacima nita ne kota. Eno pod Oplencom mnogog uvegije koji bi - da je neto kralj na vlasti - kovao planove kako da ga upuca ili raznese bombom. Sa ovog neuticajnog i neujnog mesta ipak bih upozorio dravotvorce da je sprdaina sa mrtvim ljudima krajnje opasna rabota. Onomad su bivi satrapi skrnavili svetake grobove, vadili moti, politizovali ih i nosali po bivoj Jugoslaviji, pa se zorli zaudismo kad se Rogonja pojavi i na vratima nosaa i nas posmatraa.

Tamo, gospodo drugovi, gde mrtvi nemaju mira, ne mogu ga imati ni ivi.

15/10/2009 22:12

BASARA: Famozno

Burazeri i imperijalisti

Pozdravljam izgradnju dobrih odnosa sa Rusijom

Nekako se namestilo da ovih ruskoeuforinih dana sasvim sluajno pogledam dva filma, Katin Andeja Vajde i (po ko zna put) Doktora ivaga. O prii o melanholinom doktoru nema potrebe govoriti. Valjda su ga svi gledali. Film Andeja Vajde, posveen pokolju nekih dvadeset hiljada poljskih oficira, podsetio me je da su Sovjeti osim to su bili antifaisti, bili i boljevici.

Ne znai ovo da u posle par dana promeniti miljenje, pa stati u stroj onih koji se protive vraanju imena ulica sovjetskim maralima i generalima. Jok more! Neka im ulice. Rekosmo: imena ulica su bitna samo uliarima, policajcima, potarima i Tomi Nikoliu. Ali podozrevam - a bojim se da za to imam valjanje razloge - da e naim kod naih euforinih dravotvoraca, ve raspilavljenim od panslovenskih emocija, vreica para, poneka lepa re i tepaanje po ramenim prezidenta Medvedeva, imati za posledicu nekritiku beatifikaciju svega ruskog i sovjetskog. Ima ovde podosta politiara - neki to i ne kriju - koji bi bili presreni da mati Serbija postane lanica Ruske Federacije: to bi - u neku ruku - bilo i poteno a i logina posledica robovanja vekovnim sterotipima o matuke Rosije. Dovoljno e biti da aktuelni srpski barjak, koga su nai preci u maniji rusoimitiranja okrenuli naopako, vrate u pravilnu poziciju: belo,plavo, crveno. I nazdarovje. Beli orao je, ionako, zajedniki. A i irilica e se vratiti na velika vrata.

Pokolj je pokolj, stravian uvek i svagda, ali neto mi bi hladnije oko srca nego nekom Ircu, recimo, zbog puke injenice da su Poljaci isto tako Sloveni, pa valjda ravnopravni lanovi nebulozne panslovenske zajednice. E, jes, zagrajae neki, ali Poljaci su katolici. Ba su boljevici i ateisti polagali mnogo na veroispovest. Osim toga, film me podsetio na jo jednu stvar: te, 1939. godine, faisti i antifaisti su bili saveznici i u reveni podelili epospolitu. Posle je tikva pukla, a bogme i bruka, pa su Sovjeti umski pokolj pripisali ratnom gubitniku. to ih nije spreilo da odmah posle rata Poljsku ponovo unaprede u bratsku slovensku zemlju i da instaliraju marionetski reim.

ta ja, zapravo, hou da kaem? Evo ta! Savremena Rusija nije, naravno, vie ni caristika ni boljevika. to uopte ne znai da u sutini nije ostala imperija. Kao to je kod nas Srba, u monarhiji, komunistikoj republici ili ovoj kilavoj demokratiji, istinska struktura vlasti bila i ostala burazerski pluralizam, tako je kod Rusa - pod carem, Staljinom ili Putinom - struktura vlasti imperijalizam, to znai - efikasna i bezobzirna zatita imperijalnih interesa. Uklopi li se u te interese u jednom momentu, eto odmah balalajki, kazaoka, zdravica, bratimljenja i grljenja; ne uklopi li se - beri kou na iljak. Naa najvea komparativna prednost u bilateralnim odnosima sa Rusijom jeste poprilina udaljenost u prostoru. Pozdravljam izgradnju dobrih odnosa sa Rusijom, pa ak i strateko partnerstvo, mada sve neto sumnjam da je ono predmet besomunih off the record sprdaina u kremaljskim hodnicima. Neka nai hazjaini odravaju to prijateljstvo i partnerstvo.

Ali neka ponekad pogledaju i poneki film.

16/10/2009 20:26

BASARA: Famozno

Good bye Lenin

OVI NAI IMAJU I IVACA I ENERGIJE

Dok si dlanom o dlan, proe dvadeset godina od ruenja Berlinskog zida. Bio je to spektakularan kraj kratkog dvadesetog veka. Neki oprezniji autori su zloslutno upozoravali da ruenje, ma koliko ono simbolino bilo, ne moe doneti nita dobro.

Pokazalo se da su delimino bili u pravu. Drugi, jo oprezniji, podozrevali su da e se posle uklanjanja te, vie psiholoke nego arhitektonske barijere, ono najgore sa zapada preliti na istok, a najgore sa istoka - na zapad. I oni su donekle bili u pravu. Zaudo, uopte ne mogu da se setim kako je cela ta euforija primljena kod nas; seam se TV prenosa, mase ljudi koja se vere po duvaru, bui rupe i odvaljuje blokove. Ali imali smo mi ovde prea posla; pripreme za rat su ubrzano tekle; konano, ruenje Berlinskog zida pokazae se kao maji kaalj u odnosu na razmere ovdanjeg ruenja koje samo to nije bilo poelo.

Nije ovde bilo nikoga ko bi mogao shvatiti dalekosenost posledica berlinske fete. Niko se zapravo nije ni potrudio. Budunost je izgledala krajnje neizvesna. Utabane staze su postale neupotrebljive. Umesto da se pozabavi trasiranjem novih puteva, lokalna pseudoelita je odluila da ostane sa ONE strane zida. Ali zid je, rekosmo, bio sruen, pa su njihove rabote postale vidljive. Tako su se pred oima celog sveta nai satrapi upustili u stidne rabote koje su bile mogue samo u intimi bipolarne podele sveta; zlatna vremena kada niko ni sa zapada ni sa istoka nije zavirivao preko Berlinskog plota behu nepovratno prola. Ondanji serdari tek nisu bili u stanju da shvate da rat vie nije produetak politike; da e on od tada nadalje biti produetak trgovine. Svojevremeno sam napisao (i time navukao gnev mnogih) da rat u bivoj SFRJ nije bio bitka za Veliku Srbiju i teritorije ve rat protiv realnosti.

Ne povlaim re. Krvavo smo se borili protiv neumitnosti proticanja vremena i neizbenosti dramatinih promena i ta borba ovde jo uvek traje. Postoji jedan pouan film, Good bye Lenin, koji o tome govori bolje nego tomovi pisanija. Elem, jedna funkcionerka iz DDR-a, padne u komu neposredno pred ruenje zida. Srue zid, a naa se drugarica prene iz kome. Sin i erka razlono ukae da mati nee biti u stanju da onako krhka podnese suoavanje sa trulei kapitalizma, da e se struniti, pa je odravaju u iluziji da se nita nije dogodilo. Donose joj istononemaku robu, snimaju lane istonoberlinske TV dnevnike, dovode pionire da joj udarnikim pesmicama estitaju roendane. I sve tee u najboljem redu. Samo kota ivaca i energije.

Ovi nai sinovi i erke izgleda da ba imaju i ivaca i energije.

18/10/2009 20:57

BASARA - Famozno

Doni iznad licemerja

Nekako se udesilo da budem na prvom beogradskom koncertu Azre iz nekih udnih razloga odranom u velikoj sali Filolokog fakulteta. (A moe biti da sam to samo sanjao.) Sad svejedno. Nije da nisam voleo da sluam Azru, ali nije mi ba bila prva na linoj top listi.

Za razliku od osnivaa i frontmena Donija tulia, koji mi se dopao od samog poetka. Odudarao je Doni od ondanjeg kliea YU rock zvezde, tavie bio je pojava sasvim razliita od isfoliranih rock protuva koje su (ast izuzecima) besomuno skidale pesme dobrih, a manje poznatih zapadnih bendova. Bee jedan hadija koji je mirno i na Bitlse nasrnuo; hvala bogu, eno ga, iv i zdrav, jo uvek negde oko vrhunca plodonosne plagijatorske karijere. Iako u inervjuu NIN-u tvrdi da je tekstove pisao samo zato da bi imao ta da peva, ne bih ja Doniju ba poverovao. Bili su to prvi pravi YU rock tekstovi. ovek je zaista mislio ono to je pevao. I zato je bio nagraen enormnom popularnou koja ga ni za mrvu nije promenila. Iako je kako su tvrdili moji zagrebaki prijatelji i poznanici poeo da svira po nekakvim pozidama i haustorima (ta je tu loe), Doni je od samog poetka bio samosvestan i samouveren. Laskajui sebi da sam dobar poznavalac ljudskih dua, sve neto mislim da je ta samouverenost i taj ego trip u Donijevom sluaju imao funkciju oklopa, da je, zapravo, jednu oseajnu duu titio od licemerja, pokvarenjatva i prljavtine okolnog sveta.

Elem, tamburalo se i pevuckalo, a onda je doao rat, logina posledica vladajueg licemerja, pokvarenjatva i prljavtine. Mnogi se vajni roker prekono od dilenovskog pozivara na peace brother premetnuo u brother in arms. Docnije su neki spali na jo nie grane tiskajui se uz skute ovog ili onog nacionalno svesnog politikog imbecila. Cenjeni publikum se u smutnim vremenima takoe presaldumio i prestrojio na turbo folk; od neega se moralo iveti. A pesma koja godi monim uima, ovde je oduvek bila najlepa i najbolje plaena muzika.

Doni tuli je spakovao svoje pinkle i gitare i obreo se u Holandiji, odakle nikuda ne mie. Istekao mu crveni SFRJ paso, drugi nee da uzme. Prevodi, pie, svira, komponuje, miljama iznad kaljuge u koju su potunule ex YU republike. Neko se setio da taj nedostatak nadomesti svirkom Azre bez Donija tulia. Iz intervjua vidim da to osnivau i autoru Azrinih pesama nije pravo. Ali bie da je Doni odavno na strani i da ne zna da je ovde lopovluk postao drutveno poeljan. Moe, meutim, od toga ispasti neka korist. Moe se poneki klinac skinuti sa turbo i folk ubreta koje odjekuje po umama i gorama nae zemlje ponosne, pa poeti da slua dobru muziku. to se tie svirke Azre bez Donija, to je ko kad su ono pokojnom Sretenu konobaru iz Bajine Bate objanjavali prednosti prezervativa. Kad su mu dobro objasnili stvar, Sreten e ko iz topa: Pa to ti je, burazeru, ko da jede salamu kroz izlog.

19/10/2009 20:50

BASARA - Famozno

Pravda za Borisa!

Dugaka i neumoljiva ruka srpske pravde spustila se ovih dana i na rame Borisa Tadia. Zli paparaci su nahvatli prezidenta in flagranti.

Slika tekog prekraja osvanula je u svim novinama, pa je osnovana sumnja da je Tadi popio au ampanjca u prostorijama sportskog kluba, potkrepljena neoborivim dokazima i ef e drave morati da plati globu. S im se on, dakako, sloio uz napomenu da nije previe popio. ta ja, zapitae se neko, nameravam da zakeram u ovom jasnom sluaju? ta imam da zamerim uzornoj efikasnosti pravosua? ta mi smeta to su ocinkarili visoku linost? Nije li zakon jednak za sve? Na stranu to to ja, kao ljubitelj dobre kapljice, po prirodi stvari ne mogu podrati sankcionisanje bezazlenog pijuckanja, zanemarimo to podozrevam da se u sprortskim objektima i u sportskim klubovima svakodnevno dogaaju mnogo kriminalnije rabote od ispijanja deci ampanjca, ipak nije zgoreg zapitati se: nema li, moda, u itavom ovom procesu i politikog marketinga?

Da vidimo! Predsednik uhvaen na delu, institucije sistema munjevito reaguju; ve se nazire i poenta - zakon je jednak za sve - u oima nae i domae javnosti predsednik se pokazuje kao legalista, ovek svestan teine svoje greke, spreman da podnese posledice svog prestuplenija. Sa druge strane, sudska vlast se istom publikumu prikazuje kao apsolutno nezavisna (ne nosi zalud njena boginja povez preko oiju); tampanim medijima i etrom cirkulie podtekstualna poruka: mi sledimo majku Jevrosimu, rodonaelnicu srpkog pravosua; sudimo ni po babu ni po strievima. Formalno gledano, nema se tu nita zameriti. A opet, neto tu kripi. Neto tu ne tima. Pa to ti je.

Nema nikakvog razloga da sumnjam da je nekoliko gutljaja vina na nedozvoljenom mestu krajnja granica bezakonja do koje je Boris Tadi spreman da ide. Ali mnogi su nai prezidenti i prvi ministri, o popeiteljima i stranakim subaama da ne govorim, bili (i jo su uvek) spremni da tu granicu prekorae i da se otisnu daleko na puinu politikog i privrednog kriminala. E, u takvim sluajevima, po pravilu se zaboravljalo na zavet majke Jevrosime i vuk bi u slast pojeo magarca. Dobro, hajde, izvukli su se; bolje je, vele, osloboditi sto kriminalaca nego jednog pravednog osuditi, slaem se, nego mi neto hladno oko srca. Pitam se nije li procesuiranje i globljenje predsednika republike zbog ae vina uvertira u novu pravosudnu praksu: rigorozno kanjavanje sitnih, besmislenih i beznaajnih prekraja. Moglo bi to ostaviti dobar utisak. Raja voli vrstu ruku i siguran poredak. Danas kazne Borisa to je malo pinuo, sutra ti, niko i nita, pree peaki prelaz na crveno, pa zaglavi pet godina strogog zatvora u KP domu Zabela. (A zna se: ko preivi pet godina u KP domu Zenica, taj je pravi hadija.) Prekosutra zapali cigaretu na pogrenom mestu, ode na prisilni rad, oduzimaju ti graanska prava i postaje predmet drutvenog prezira. Za to vreme ona gospoda koju sam malopre pomenuo, klonei se cigareta i pia, pune depove i ambare.

A majka se Jevrosima (i ona je s Markom pila vino) okree u grobu.

20/10/2009 18:47

BASARA - Famozno

Ujedinjenje ili smrt

Proitah neki dan u novinama da se na naoj sve bizarnijoj politikoj sceni pojavila stranka Moja Rusija koja se (demokratskim sredstvima, naravno) namerava izboriti za ujedinjenje Srbije i Rusije.

Uopte me ne udi nastanak takve stranke; vie me udi to se u atmosferi optenarodne demencije i progresivne paralize nije pojavila stranka (ili bar NVO) koja bi se zalagala za federaciju Srbije i Alfe Kentauri. Ipak, neko se u dravnoj upravi - opsednutoj i mobilisanoj borbom za Kosovo - zapitao: kako bi, pobogu, neki anonimi sudski ata mogao da se ovlasti da u registar politikih stranaka upie Moju Rusiju koja se zalae za otcepljenje cele Srbije od same sebe? Da li je ikome jasno da je politiki program te stranke ukidanje suvereniteta Republike Srbije? Neko e sad rei: Ma, pusti, bre, to; to je aica fantasta i zanesenjaka. Ne bih ja to ipak tako olako pustio; sve velike svetske pizdarije pokrenule su aice fantasta i zanesenjaka. Nije da mislim da e jednoga dana Moja Rusija doi na vlast i sprovesti svoj program u delo. Ali jedno tako flagrantno krenje ustava, pogotovo u vreme kada su se kadije najerezile i globe prezidenta, ne bi smelo ostati preutano iz pragmatinih razloga. Ko sad - u vreme ove gungule oko Medvedeva - da osipa drvlje i kamenje na stranku koja bi da se ujedini sa otadbinom dragog gosta.

Moemo samo zamisliti kakvu bi graju i histeriju izazvala eventualna pojava stranke nazvane Moja Amerika koja bi se zalagala da Srbija postane jo jedna zvezdica na mrskom barjaku Jenkija. Na stranu to to bi gorepomenuti sudski pristav decidirano odbio da ih upie u registar, a moda bi se i za pitolj maio; svakako bi izdajnike podnosioce zahteva za registraciju saekao medijski lin. Ima li ovde vie ikakvih kriterijuma? Zato bi - ako to iko vie zna - zalaganje za enozis sa SAD bilo in veleizdaje, doim se stranka koja hoe uniju sa Rusijom doekuje sa patriotskim simpatijama i lako joj se moe deseti da - prikljui li se Kotuniinom opskurnom bloku - dobije i par poslanika.

Dobro, mogu zamisliti da bi Boris Tadi pristao da bude gubernator, a Dai ef gubernijske milicije. tavie - iako osipam drvlje i kamenje na Moju Rusiju - ja bih najiskrenije voleo da ona ostvari svoj program i da Srbija postane lanica RF. U tom sluaju, centralna vlast bi se povukla daleko od Beograda, u kremaljske lagume, to uopte ne znai da ne bi bila veoma blizu. Grdno bi se zaudili dilberi i delije, serdari i hadije, polako uviajui da su dani javaluka i prostakluka zauvek proli. Da i pod skutima matuke Rosije, istina, ima korupcije i lakih para, ali da je sve nekako pod kontrolom, da improvizacija tu nema ili ima sasvim malo, da centralne vlasti - usprkos deklaracijama - Kosovo mnogo, ak uopte ne interesuje. Da, nadalje, imperiji ne treba triavih 12.500 kvadratnih kilometara nove eenije. Da - to je najgore - srpski lani nacionalizam i jo laniji patriotizam u novoj otadbini nemaju nikakvu prou. Da - na abarot - zbog toga moe preko nosa da se dobije.

E, sad! Veno nepokorni kakvi smo, ne bismo dugo ekali na pojavu neke Crne ruke koja bi u Rusiji videla uzrok svih srpskih zala. Samo, bojim se da bi tada bilo prekasno. Ba prekasno.

21/10/2009 19:15

BASARA - Famozno

io mi ga ura!

Nisam onih oktobarskih dana 2000. bio meu pristaama revolucionarnog obrauna sa Miloevievim ibukijama.

Kad bolje razmislim, osim u smislu isto verbalnog egzibicionizma, takvih namera nije ni bilo. I to je jako dobro. Zapravo toliko dobro da prolazi potpuno nezapaeno. Ma ta ko mislio o petom oktobru, bio je to prvi veliki prevrat u Srbiji izveden bez i jedne kapi krvi. (Dva smrtna sluaja bila su posledica nesrenih sluajeva.) Svojevremeni dolazak Miloevievih (i Mirinih) ideolokih i biolokih otaca na vlast imao je, meutim, za posledicu krv do kolena, progon stvarnih i fiktivnih neprijatelja, oduzimanje imovine, otimainu kua i stanova. Davno je to bilo, pa se zaboravilo, a dobronamerna upozorenja da Miloevi nije nacionalista (to nije dobro) nego boljevik (to je gore), otpisivana su kao demodirani antikomunizam. Ko je tu bio lud? Ta se upozorenja nisu odnosila na ideologiju - uostalom ve odavno propalu i naputenu - nego na praxis ljudi posebnog kova. Ne vraa nam se po ko zna koji put ono ve vieno zbog toga to Miloevi i satrapi nisu poveani na terazijske bandere, nego zato to, posle petog oktobra, nikome nije padalo na pamet da istrai i raisti muno posleratno naslee. Bilo, pa prolo - odmahivalo se na to rukom; treba sada da gradimo novu dravu.

io mi ga ura! Bilo jeste, ali - kako vidimo - prolo nije niti e ikada proi sve dok, recimo, seljaina koji se uselio u stan nekog na pravdi Boga streljanog oveka, potom godinama komunistiki svesno ario i palio, pa se presaldumio, sve dok taj svat, kaem, bude u nezanemarivom delu populacije imao status Oca nacije i logistiku i svaku drugi podrku Demokratske stranke, nemojmo se niem dobrom nadati.

Otuda konsternacija demokratske javnosti i medija prouzrokovana veu da je izvesni spsovac Nikaevi (dosta je Nikaevi) vaskrsao i zagospodario Auto moto savezom Srbije, ima u sebi neeg licemernog. Toliko notornih komunistikih egzekutora nikada nije ni odlazilo sa politike i kulturne scene; ilas Milovan, recimo, samo to nije proglaavan za poluboanstvo. Zato se sada uditi to je (pomalo evropeizirani) Ivica Dai nagradio svog pulena. Ako ovde ima onih ije pamenje see deset godina unazad, oni e se moda setiti da je drug Nikaevi, jedan od tipinijih primeraka miloevievske faune, bio otima Radija B92. Sada je na vlast u Auto moto savezu doao legalnim putem. Nekima e se to uiniti kao pomak u dobrom smeru. Ali daleko je to od dobrog smera. Rastue prisustvo boljevikih kadrova na vanim mestima pokazuje da su promenili dlaku. Boris Tadi i njegova svita tvrde da je ta promena sutinska. Ja, ipak, vie verujem Borislavu Pekiu, koji je pisao da se boljevici ne menjaju. Nikagda. I zato se ni u kratkopamteoj Srbiji nita ne menja. Takoe - nikagda.

22/10/2009 19:12

BASARA: Famozno

Varavski pakt

SRBIJA E BITI BUGARSKA

Izuzimajui srpsku politiku vrhuku, vie niko na ovom svetu ne veruje u besplatan ruak. A pogotovo ne u milijardu besplatnih rukova. Nae naivine su, meutim, poverovale. Neemo sada ulaziti u razglabanja o basnoslovnim koliinama pseudoetatistikog kia, o otunim manifestacijama vazalske servilnosti i policijskom asu usred bela dana, dovoljno je rei da je cela ujdurma oko posete ruskog predsednika - sa sve gardom u uniformama portira treerazrednih hotela - opasno zaliila na scene iz latinoamerikih sapunica. Ali tako to biva kad abe poto poto hoe u potkivanicu.

Razlonije je da mi vidimo ta je ispalo od istorijske posete koja je zauvek pokopala sve nade da e Draa Mihailovi ikada biti otkopan.

Dmitrij Medvedev se, prtei dak sa milijardom prividno besplatnih rukova, sastao sa naim gubernatorom, pardon - prezidentom koji ga je izvoleo obavestiti da bratski odnosi naih dveju zemalja datiraju ak od 1506. godine, sreom nove ere. Prialo se tu, pretpostavljam, o svemu i svaemu, onda je u jednom momentu Medvedev predloio Borisu Tadiu lanstvo u Novom sistemu bezbednosti. Mora biti da se na prezident, uviajui da lagano postaje Boris Ljubomirovi, zapitao: to eta novaja sistema bezapasnosti? Ako mene pitate - to je Varavski pakt sa imenom upodobljenim imperativima vremena. Vsjotaki, Tadi je donekle sauvao prisustvo duha i rekao da je ideja dobra, ali da o tome treba da odlue svi. Pretpostavljam da je mislio na referendum koji e se - kada za to doe vreme - odrati na Marakani.

ta sve to moe znaiti za budunost Srbije? Koliko se ja razumem u kremaljske strategije - a nije ba da nita ne znam o tome - to znai da Srbija, ako se neto dramatino ne promeni, u dogledno vreme treba da postane - Bugarska. Prethodna Bugarska se, naime, emancipovala od Moskalja, postala lanica NATO i EU, a poznato je da Moskva ne voli NATO na granicama oteestva. Nema joj se tu nita zameriti. Da sam Rusija, ni ja ga tu ne bih voleo. I ja bih iao uokolo u potrazi za naivinama spremnim da se naguze i da se zarad milijarde rukova (koji e, BTW, pre ili kasnije biti uredno plaeni), radosno upuste u opasni geopolitiki avanturizam. Poznato je da ljubazne predloge Moskve nerado odbijaju i mnogo manji rusofili od naih politikanata. Da ne duim. Ve vidim bratske ruske raketne sisteme na naoj teritoriji. Problem je to isti prizor vidi i ruska konkurencija. isto sumnjam da e ona podeliti oduevljenje sa Novostima i NSPM. Ako je jo i mogla da proguta beslovesne teorije o neutralnosti, otvoreno svrstavanje u rusku sferu uticaja, sasvim sigurno nee ni omirisati. Zdravo e se naljutiti. Kako e se, pak, to odraziti na budunost Srbije. Ploha! Eto, u roku od mesec dana estokog uvrtanja ruku i nove serije priznavanja Kosova. Za to nae geostratege, sve neto zabole Crven ban. ta im - misle - ko moe. Mi smo sa Rusima. Ruske rakete su sa nama. Samo - neto podozrevam - te rakete nee biti instalirane da bi gaale Pritinu, nego neke druge, udaljenije gradove. Ne bi bilo loe da se Boris Ljubomirovi prene iz sveslovenske euforije i da se opomene da Rusi, istina, mogu biti blizu Kosova, ali da su Ameri ve blizu Republike Srpske. Valjalo bi. Mogao bi mu se struniti pajta Mile Dodik.

23/10/2009 18:00

BASARA- Famozno

Najlepi Tito

Godinama ve pokuavam da proniknem zato se kod nas posle svake promene reima rue spomenici i menjaju imena ulica. Takoe su me zainteresovali razlozi zbog kojih u poslednje vreme niu sve bizarniji spomenici rok zvezdama, pa ak i fiktivnim filmskim linostima.

Ta memorijalna nestabilnost dosta govori o karakteru nebeskog naroda. Evo primera. Svojevremeno je u Uicu, na Trgu partizana, jakako, podignut ogromni spomenik maralu Titu. Bio je to jedan od najlepih Tita u SFRJ. Nekako decentan. Neratoboran. Zamiljen. (Pogleda, zaudo, uprtog ka zemlji). Moja ekipa i ja (a i mnogi drugi ispisnici), mnoge smo lepe dane provodili u podnoju dinovskog marala. Onda je maral potegao pa umro. I dogodilo se neto neshvatljivo. Narodna milicija je zabranila okupljanje pod Titovim bronzanim izmama. Na par metara ispred, postavili su nekakve drae zastava, nekakve ardinjerice, pa su tu povremeno svraale delegacije, klanjale se senima i proaja. To se jo, moda, moglo nekako objasniti: nije lepo da se pije pivo i da se tambura ispred spomenika mrtvog velikana. Ali kako objasniti ovo: isti oni koji su se klanjali pred bronzanim maralom, prekono su ga - kad im se dogodio narod - bagerima iupali sa postamenta i deponovali u neku rupu.

Vremenski razmak izmeu neskrivene idolizacije jedne linosti do potpunog prezira prema njoj, isuvie je bio kratak, isuvie je bolo oi, a da se sada ne zapitamo - o emu se tu radi. Jeste, udarnici druga Tita posle rata su na slian nain uklonili spomenike kraljeva i knjaeva, ali to nita ne objanjava. Na delu imamo isto stanje duha; spomenici su tu samo objekti na kojima se iivljava destrukcija nastala iz stravine unutranje nestabilnosti. Takav odnos prema nasleu prolosti svedoi o jo stravinijem odsustvu istorijske svesti. Onomad su me NSPM mudahedini halk na pasja kola izgrdili kada sam ustvrdio da se na narod jo nije vinuo do zbiljske istorije i da jo uvek tapka u polumraku manje ili vie lanih mitologija. A ja u opet ponoviti: tamo gde je istorijska svest artikulisana, spomenici su puka svedoanstva kontinuiteta prolosti; budui da se prolost ne moe promeniti, nikome tamo - bez obzira na lino miljenje - ne smeta bista Marka ili poprsje Janka. Umesto neprestanog preureivanja prolosti, u zajednicama u kojima je dominantna istorijska svest, ureuje se sadanjost. Jok ovde. Podignu spomenik nekim borcima, dreka sa desnice. Rehabilituju Cvetkovia, dreka sa levice. Iskopavaju Drau - zato ga iskopavaju, kukaju jedni; kopanje treba veno da traje zapomau drugi. Daba je upozoravati da je naa realnost, onakva kakva je, derivat istorijskog delovanja, kako Tita i Drae, tako i Moe Pijade i Cvetkovia, recimo; a jo je zaludnije ukazivati da su svi pomenuti odavno pomrli i poloili oruje i da nema smisla da mi vodimo njihove bitke. Zato ih jednostavno ne poreamo po hronolokom redu i ne pogledamo ta nam je initi sa sadanjou? Istoriari od zanata nimalo ne pomau smirivanju situacije. U Srbiji postoji onoliko istorijskih kola (i sledstveno isto toliko razliitih istorija) koliko ima ideolokih tabora spremnih da sponzoriu ideologizovanu nauku. A sa take gledita nas obinih smrtnika: jadna je ona zemlja u kojoj se radi provoda mora vratiti etvrt veka unazad.

25/10/2009 19:10

BASARA - Famozno

Dobrovoljno vatrogasno drutvo

Jeste da nemamo neku naroitu vojsku, ali zato imamo itave legije dobro obuenih vojnih teoretiara, analitiara i komentatora koji na stranicama novinina svakodnevno dobijaju bitke protiv nadmonijeg NATO agresora. Nemam mnogo simpatija za taj vojni blok, kao to nisam simpatisao ni armadu Var