BAZA DOBRE PRAKSE DRUTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA: ANALIZA I PREPORUKE

April 2008.SaetakDanas, kada je svet suoen sa brojnim izazovima, drutveno odgovorno poslovanje postaje sve znaajnije sredstvo kojim moderna drutva pokuavaju da na njih odgovore i ostvare transformaciju ka jednom bogatijem i ravnopravnijem drutvu, u kome se prirodno okruenje i kulturoloka dostignua smisleno troe i uvaju. Uspostavljanje ravnotee izmeu ostvarivanja ekonomskih interesa, drutvenog razvoja i aspekata zatite ivotne sredine i ouvanja prirodnih resursa danas se poima kao osnovni cilj kome bi najira drutvena zajednica trebalo da tei u cilju dostizanja odrivog razvoja. U tom smislu, CSR se vidi kao jedno od osnovnih strategija, budui da se na ovaj nain postie harmonizacija odnosa i pribliavanje interesa poslovne zajednice i ire drutvene zajednice.Praksa drutveno odgovornog poslovanja, shvaena kao dobrovoljno nastojanje kompanija da doprinesu drutvenom razvoju i zatiti ivotne sredine u zajednici u kojoj posluju, sve je ire prihvaena. U tranzicionim i post-tranzicionim zemljama, sa postepenim sazrevanjem trita i ukljuivanjem u globalne tokove, i lokalne kompanije su zapoele sa usvajanjem CSR prakse uvidevi da CSR donosi dobrobit ne samo direktnim korisnicima njihove pomoi, ve i njima samima. Stoga se CSR-u u sve veoj meri sistematski pristupa i prema njemu se odnosi kao prema jednoj od strategija koja kompanijama moe pomoi da izgrade dobru reputaciju, privuku investitore, poboljaju odnose sa svojim stejkholderima i postanu konkurentniji na razvijenim tritima Evrope i sveta.Izvetaj koji se nalazi pred Vama nastao je na osnovu informacija prikupljenih tokom realizacije projekta izrade Baze dobre prakse drutveno odgovornog poslovanja meu najveim kompanijama koje posluju u Srbiji, koji su Tim Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva i Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja (SIEPA) pokrenuli avgusta 2007. godine. Projekat, u trajanju od osam meseci, sproveo je konsultanski tim koji je bio odgovoran za razvijanje metodologije izrade baze, prepisku i realizaciju intervjua sa predstavnicima kompanija i konanu obradu i sistematizaciju informacija. Ovaj tim sainjavali su gdin Ivan entevski i gdin Neven Marinovi, uz svesrdnu pomo gdina Branka Karovia, asistenta na projektu.Glavni cilj izrade ove baze bio je identifikovanje i sistematizacija drutveno odgovornih praksi meu najveim kompanijama u Srbiji, ime se elelo da ovakve prakse postanu vidljivije u javnosti i da se poslovni sektor dodatno podstakne i ohrabri na vee angaovanje. Iako se pojam drutveno odgovornog poslovanja praktino moe odnositi na svaki od aspekta delovanja poslovnih subjekata van svojih osnovnih delatnosti, baza dobre prakse se u ovom sluaju odnosila na teme koje su najrelevantnije za pitanja ireg drutvenog razvoja i smanjenja siromatva: angaovanje u drutvenoj zajednici, odnos prema zaposlenima i zatita ivotne sredine.Pregled glavnih zapaanjaDcc c x cv v b c xcv b cb vc vcU analizi predstavljenoj u ovoj studiji sumirani su svi podaci prikupljeni tokom izrade Baze, to nam omoguuje izvestan uvid u stanje CSR-prakse meu najveim kompanijama u Srbiji. Pored tri osnovne CSR-teme (drutvo, zaposleni, ivotna sredina), u okviru analize razmotreno je i pitanje sistema upravljanja CSR-om unutar kompanija, to predstavlja znaajan pokazatelj razvijenosti pristupa.

U pogledu sistema upravljanja CSR-om zapaa se da relativno mali broj kompanija (jedna petina) deluje kroz fondove ili fondacije, to govori o jo uvek niskom stepenu institucionalnog pristupa filantropskom ili drutvenom angaovanju kod kompanija u Srbiji. I pored relativno malog broja, primeuje se arenilo u nainu delovanja tih fondova/fondacija (na projektnoj osnovi, kroz donacije, konkurse ili na neki drugi nain), iz ega se moe zakljuiti da se jo uvek ne moe govoriti o postojanju nekog glavnog toka u zadubinarstvu privrednog sektora u Srbiji. Od oblasti delovanja koje su pokrivene radom ovih fondova/fondacija, najvei broj je posveen socijalnoj zatiti, nauci i obrazovanju i kulturi i umetnosti, dok su u pogledu ciljnih grupa glavni korisnici prvenstveno deca i omladina.

I ova analiza potvruje da se CSR u Srbiji, poput veine zemalja u regionu, generalno poima kao dobrovoljni dodatak osnovnoj poslovnoj aktivnosti kompanije i esto se povezuje iskljuivo sa sponzorisanjem i filantropijom, tako da je delovanje bazirano prvenstveno na donatorstvu. Sa druge strane, u malom broju kompanija, pre svega iz redova velikih multinacionalnih kompanija, postoji svest o znaaju CSR-a za upravljanje rizicima i razvijenje kvalitetnih odnosa sa stejkholderima, tako da je u svega neto vie od treine kompanija identifikovano postojanje neke vrste dugoronih projekata i programa, precizno definisanih i sa jasno odreenim ciljem. Ipak, ono to ohrabruje je utisak da je sve snanija saradnja sa organizacijama iz drugih drutvenih sektora i da tri etvrtine ispitanih kompanija ima neki vid dugorone ili partnerske saradnje sa njima, pri emu najvei broj sarauje sa organizacijama civilnog drutva i ustanovama socijalne zatite, ili im prua trajnu podrku.

U pogledu drutvenog angaovanja, najvei broj ispitanih kompanija je u protekle tri godine bilo angaovano na polju stipendiranja mladih i pruanju podrke nauci i obrazovanju, ili je uestvovalo u inicijativama humanitarnog ili donatorskog karaktera (preko 80 %). To su istovremeno oblasti za koje je najvei broj kompanija bio strateki opredeljen, odnosno oblasti kojima se poklanjala najvea panja unutar kompanije. Fokusiranost na mlade i obrazovanje nije nimalo iznenaujua, budui da na ovaj nain kompanije imaju mogunost da regrutuju kvalitetan kadar gotovo sve aktivnosti iz oblasti stipendiranja i obuke odnose se obrazovne profile potrebne kompaniji, dok samo u nekolicini sluajeva stipendisti nemaju nikakve obaveze prema kompaniji ili se aktivnosti odnose na pomo obrazovanju mladih iz lokalne zajednice.

Pored toga, u oko dve treine sluajeva kompanije su bile angaovane na poljima kulture i umetnosti, sporta i zdravlja i bezbednosti, dok su ostale oblasti zastupljene u proseku u jednoj treini sluajeva. Posmatrano kroz prizmu polja angaovanja, dominacija donatorskog pristupa zapaa se u gotovo svim oblastima. Znaajan izuzetak predstavlja zatite ivotne sredine (u eksternom smislu), gde dominiraju projekti i dugoronije inicijative, to svakako svedoi o tome da je to jedna od oblasti za koje je poslovni sektor u ovom trenutku zainteresovan i u kojoj je potencijal za strateko delovanje najvei.

Ako o drutveno odgovornom poslovanju govorimo sa aspekta osetljivih grupa, ovo istraivanje je pokazalo da su drutveno odgovorne aktivnosti meu najveim kompanijama u Srbiji prevenstveno usmerene na decu (sa invaliditetom, bez roditeljskog staranja ili sa Kosova i Metohije) i mlade (u okviru podrke obrazovanju). U znatno manjoj meri aktivnosti su se odnosile na osobe sa invaliditetom, ene ili Rome. Gotovo zanemarljiv broj aktivnosti odnosio se na socijalno nezbrinute, dok se stare osobe kao korisnici praktino uopte ne pojavljuju. Veina ovih aktivnosti su prvenstveno filantropskog karaktera i veliku veinu predstavljaju donacije namenjene organizacijama i ustanovama koje se bave staranjem. U gotovo polovini ispitanih kompanija, donacije su bile namenjeno irokom krugu korisnika, dok se u nekoliko sluajeva kompanije nastupaju kao veliki donatori koji donacijama pomau znatan broj organizacija (to je naroito izraeno u velikim dravnim preduzeima). U znatno manjem broju sluajeva moe se govoriti o projektima sa konkretnim ciljnim grupama i jasno definisanim ciljevima; ukoliko izuzmemo programe stipendiranja mladih, kao korisnici ovih projekata pojavljuju se ene i deca bez roditeljskog staranja (u manjoj meri Romi i osobe sa invaliditetom).Pitanja iz domena odnosa prema zaposlenima odnosila su se na zdravlje i bezbednost na radu, edukaciju i profesionalno usavravanje, obezbeivanje posebnih pogodnosti i postojanje dijaloga izmeu upravljakih struktura i zaposlenih. Kompanije iz sektora proizvodnje su, prirodno, najvie angaovane u domenu zdravlja i bezbednosti na radu; ipak, stie se utisak da je angaovanje jo uvek fragmentarno, u prilog emu govori i injenica da je neznatan broj onih kompanija koji imaju sertifikat za ispunjavanje standarda iz ove oblasti. Mnogo je vei broj kompanija u kojima se ulae u edukaciju zaposlenih (to je takoe posve razumljivo), dok u pogledu posebnih pogodnosti kompanije pre svega omoguavaju rekreaciju za zaposlene i pokrivaju im trokove prevoza. Svega u treini ispitanih sluajeva kompanija na neki nain uestvuje u reavanju stambenih pitanja svojih zaposlenih. Dijalog sa zaposlenima je relativno razvijen (barem deklarativno), pri emu se zapaa da je periodino praenje zadovoljstva zaposlenih, kao jedno od modernih menaderskih alatki, sve zastupljenije meu velikim kompanijama u Srbiji.

to se tie sistema zatite ivotne sredine (u internom smislu), ovo je tema kojoj se poklanja neto vea panja u odnosu na prethodnu, sudei prema broju kompanija koje imaju sertifikat za ispunjavanje standarda ili je priprema za njihovo sticanje u toku (17 naspram 6). Od programa iz domena zatite ivotne sredine najzastupljeniji su programi utede energije i energetske efikasnosti, dok je najmanji broj kompanija u protekle tri godine imalo aktivnosti i programe iz domena uvoenja istijih goriva.

Posmatrano u celini, ova analiza pokazala je da meu najveim kompanijama u Srbiji postoji velika neujednaenost u pogledu razvijenosti drutveno odgovornih praksi. Sa jedne strane nalaze se kompanije iz sastava multinacionalnih korporacija, naroito iz sektora proizvodnje, koje karakterie aktivan pristup i razvijene prakse i strategije usmerene na pitanja drutveno odgovornog poslovanja. Ipak, njima se mogu pridodati i vei broj kompanija koje su (jo uvek) u dravnom vlasnitvu, kod kojih se primeuje pozitivan trend u razvoju drutveno odgovornih praksi u sva tri domena. Kod njih se primeuje uvoenje novih praksi uz odravanje tradicija nasleenih iz prolosti (donacije koje se obezbeuju za iroki krug korisnika, zatita prava zaposlenih, fondovi solidarnosti za leenje radnika i dr). Na drugom polu su kompanije u kojima jo uvek ne postoji trajna i sistematska opredeljenost za angaovanje i ije su aktivnosti van svojih osnovnih poslovnih delatnosti iskljuivo sporadine. U ovu kategoriju mogu se svrstati veina stranih kompanija iz ne-proizvodnih sektora, kao i najvei broj privatnih kompanija finansiranih iz domaeg kapitala.

Pregled preporuka

Jedan od ciljeva izrade Baze dobre prakse bilo je sticanje uvida u trenutno stanje u ovom domenu radi dobijanja preporuka za dalje angaovanje drave u tom pogledu. Iskustvo zemalja u tranziciji je drugaije od iskustva zapadnih zemalja ini se da glavni podsticaji za razvoj CSR-a dolaze iz samih kompanija, potpomognute lokalnim i globalnim poslovnim mreama posveenih ovoj temi, dok angaovanje drave, kao i drugih drutvenih aktera, u velikoj meri zaostaje. Ipak, bez aktivnijeg angaovanja drave nee biti mogue ostvariti trajniji napredak, budui da samo angaovanje dravnih organa moe da stvori povoljno okruenje. U tom smislu, autori ovog izvetaja identifikovali su nekoliko preporuka koje mogu pomoi donosiocima odluka u dravnoj upravi da se efikasnije angauju u promovisanju CSR-a:

Formiranje koordinacionog tela u okviru dravne uprave koje e biti zadueno za pitanja CSR-a Razvijanje CSR-a kao jedne od strategija za reavanje drutvenih problema i dostizanje odrivog razvoja Unapreenje dijaloga i saradnje sa ostalim drutvenim akterima o pitanjima CSR-a Ukljuivanje poslovnog sektora posveenog drutveno odgovornom delovanju u proces koncipiranja razvojnih politika Podsticanje razvoja kroz usvajanje naela drutvene odgovornosti u samoj dravnoj upravi i efikasnije sankcionisanje loih praksiSadrajSaetak.................................................2 Zapaanja o angaovanju na osnovu

sektora poslovanja................................. 25Sadraj.................................................6

Odnos prema zaposlenima.................... 26Uvod......................................................7

Zdravlje i bezbednost......................... 26 Uvodne napomene............................7 Edukacija zaposlenih.......................... 27 Ciljevi izrade Baze dobre prakse....7 Posebne pogodnosti............................. 27 Metodologija izrade Baze...............8 Dijalog sa zaposlenima........................ 27Analiza ispitanih kompanija...........9 Zatita ivotne sredine............................ 28 Tip organizacije................................9 Upravljanje zatitom ivotne sredine. 28 Vlasnika struktura i finansiranje..9 Standardi iz oblasti ZS...................... 28 Sektor poslovanja............................. 10 Procena ekolokog uticaja i Regionalna zastupljenost.................10 programi iz domena ZS..................... 29Analiza rezultata istraivanja........12 Ocena razvijenosti CSR-a

u ispitanim kompanijama......................... 29 CSR-sistem....................................13 Delovanje kroz fondove ili

Angaovanje dravne uprave fondacije...........................................13 u promovisanju CSR-a.............................. 32 Trajni projekti i programi.............14

Partnerstva i dugorona saradnja CSR u EU.................................................... 32 na zajednikim projektima............15 CSR u post-socijalistikim zemljama Sektori u okviru kompanija

(zemljama u tranziciji)............................... 33 zadueni za CSR..............................15 Preporuke dravnoj upravi za

unapreenje CSR-a................................... 34 Drutveno angaovanje................16 Polja angaovanja (zbirno)............17 Prilog 1 Spisak kompanija obuhvaenih Polja angaovanja (pojedinano)... 19istraivanjem.............................................. 37 Podrka nauci, obrazovanju i

stipendiranje................................19 Podizanje svesti.............................21 Humanitarne aktivnosti i

povremena davanja.....................21 Socijalna zatita............................22 Kultura i umetnost......................23 Sport.............................................23 Zdravlje i bezbednost.................24 Zatita ivotne sredine................24 Infrastruktura.............................24 Lokalni ekonomski razvoj..........25 Verske institucije.........................25 Volontersko angaovanje zaposlenih.....................................251. Uvod1.1 Uvodne napomeneOvaj izvetaj nastao je na osnovu informacija prikupljenih tokom realizacije projekta izrade Baze dobre prakse drutveno odgovornog poslovanja meu najveim kompanijama koje posluju u Srbiji, koji su Tim Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva i Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja (SIEPA) Republike Srbije pokrenuli u avgustu 2007. godine. Realizacija projekta zavrena je u martu 2008. i on je za konaan rezultat imao formiranje Internet-baze u okviru koje je, na osnovu nekoliko pretraivanja, omoguen uvid u praksu najznaajnijih kompanija u Srbiji, odnosno njihove ostvarene aktivnosti, kao i one planirane za budunost. Ovaj projekat predstavlja samo poetni korak u nastojanju da se poslovni sektor sistematski ukljui u proces smanjenja siromatva u Srbiji i da se podstakne intezivnija saradnja izmeu privatnog sektora i dravne uprave.1.2 Ciljevi izrade Baze dobre prakseGlavni cilj izrade ove baze bio je identifikovanje i sistematizacija drutveno odgovornih praksi ime se elelo da ovakve prakse postanu vidljivije u javnosti i da se kompanije koje posluju u Srbiji podstaknu i ohrabre na vee angaovanje. U njoj su na jednom mestu prikupljene informacije o praksama koje se tiu glavnih tema drutveno odgovornog poslovanja kao to su: CSR-sistem, dobre prakse na radnom mestu, energetska efikasnost i zatita ivotne sredine i angaovanje u lokalnoj zajednici i drutvu.

Istovremeno, budui da je baza dostupna iroj javnosti putem Interneta, ovim projektom stvorena je i korisna alatka za sve one kojih bi se drutveno odgovorno poslovanje i razliiti njegovi aspekti mogli ticati: dravni slubenici, menaderi, investitori, novinari i aktivisti nevladinih organizacija. Takoe, jedan od vanih aspekata u ovom smislu jeste sistematizacija informacija o CSR-fondovima/fondacijama kompanija u Srbiji, to moe biti od znaaja za sve pojedince i organizacije kojima bi podrka ovih fondova mogla biti od koristi. Predvieno je da ovo bude poetak jednog trajnijeg procesa, u kome e se informacije blagovremeno prikupljati, a krug kompanija obuhvaenih ovom bazom u kontinuitetu poveavati.Trei razlog pokretanja ove inicijative bila je elja da se stekne uvid u trenutno stanje u domenu drutveno odgovornog poslovanja u Srbiji radi dobijanja preporuka za dalje angaovanje drave u tom pogledu. Vano je napomenuti da je ovo prvo istraivanje inicirano od strane jedne dravne institucije i podrano od strane dravnih zvaninika, to jasno ukazuje da je drutveno odgovorno poslovanje, kao jedno od instrumenata za postizanje odrivog razvoja, dospelo u fokus panje dravnih institucija i u Republici Srbiji. Osnovno usmerenje ove inicijative ogleda se u nastojanju da se privredni subjekti koji su se ve angaovali na ovom polju ili to nameravaju da uine u budunosti najpre sistematski, a zatim i sistemski ukljue u proces reavanje drutvenih problema, samostalno ili kroz sprovoenje Strategije za smanjenje siromatva i drugih strategija i akcionih planova Vlade Republike Srbije.

1.3 Metodologija izrade Baze

Kao to je ve navedeno, osnovna ideja baze bila je identifikacija dobre prakse drutveno odgovornog poslovanja meu najveim kompanijama koje posluju u Srbiji. Kako bi se utvrdilo koje su najvee kompanije u Srbiji koje e biti ispitane krenulo se od podataka dostupnih u publikaciji Ekonomist medijske grupe TOP 300 za 2005. i 2006. godinu, koja predstavlja godinje rangiranje kompanija u Srbiji prema veliini poslovnih prihoda i drugim pokazateljima. Prvobitni uzorak kompanija koje su kontaktirane iznosio je 103 i u njega je bio ukljuen i manji broj kompanija koje prema svojim poslovnim prihodima nisu spadali meu 100 najveih uopte, ali koje se visoko kotiraju i igraju znaajnu ulogu unutar svog sektora poslovanja. Konaan broj kompanija/preduzea koji su se odazvali na poziv i uzeli uea u izradi baze iznosio je 53.Metodologijom izrade Baze bilo je predvieno prikupljanje informacija na tri naina: kroz individualno popunjavanje upitnika od strane menadera u datim kompanijama, kroz zajednike razgovore i sastanke sa njima i kroz samostalnu desk-analizu lanova Tima za izradu Baze. Iako je svaki od ovih kanala imao svoj znaaj za konaan rezultat, u ovom sluaju je akcenat bio stavljen na individualni napor menadera da prikupe potrebne informacije, budui da su samo na takav, pro-aktivan nain sebe kvalifikovali da budu obuhvaeni ovim projektom. Ovaj, donekle pionirski poduhvat imao je za cilj formiranje opte slike o stanju drutveno odgovornog poslovanja u Srbiji, tako da su i pitanja bila koncipirana u skladu s tim. Na osnovu dobijenih informacija formirana je i klasifikacija koja omoguuje pregled drutveno odgovornih praksi. Ipak, budui da je ova inicijativa zamiljena kao poetak trajnijeg procesa, nesumnjivo je da e inicijalna iskustva steena u dosadanjem periodu omoguiti dalje unapreenje i razvijanje kako metoda prikupljanja informacija, tako i izgleda i karaktera same Baze.2. Analiza ispitanih kompanija

2.1 Tip organizacije

Od 53 ispitane kompanije, polovinu ine akcionarska drutva (27), od kojih su 70% (19) kompanije ije se akcije kotiraju na Beogradskoj berzi, dok 30% (8) ine zatvorena akcionarska drutva i otvorena akcionarska drutva ije se akcije ne kotiraju na Beogradskoj berzi. 38% ukupno ispitanih kompanija (20) su drutva ograniene odgovornosti, dok 11% (6) ine javna preduzea.

2.2 Vlasnika struktura i finansiranjeOd ukupnog broja ispitanih kompanija, 58% kompanija (31) su u stranom vlasnitvu (kao ogranci multinacionalnih kompanija ili u veinskom vlasnitvu stranih investicionih fondova), od kojih je 35% (11) proizvod direktnih stranih ulaganja, dok je kod preostalih 65% (20) strani kapital kroz proces privatizacije. Daljih 34% kompanija (18) finansirano je iz domaih izvora, od ega su neto vie od polovine (10) privatne kompanije, dok su ostatak (8) kompanije i preduzea u veinskom dravnom vlasnitvu. Preostali deo (8% ili 4 kompanije) ine akcionarska drutva u meovitom vlasnitvu, odnosno bez veinskog vlasnika.

2.3 Sektor poslovanjaOd ukupnog broja ispitanih kompanija, polovina dolazi iz domena industrijske proizvodnje (27), dok je 21% (11) iz domena trgovine. Na sektor usluga otpada preostalih 28% (15), gde su ne-finansijski i finansijski sektor zastupljenu u gotovo istovetnom broju (8 i 7).

2.4 Regionalna zastupljenostGotovo dve treine ispitanih kompanija (34) jesu kompanije sa seditem u Beogradu. 21% kompanija je iz oblasti Centralne Srbije, dok je 15% kompanija iz Vojvodine. Ovakva zastupljenost kompanija priblino odgovora geografskoj rasprostranjenosti 300 najveih kompanija u Srbiji. Prema podacima za 2006. godinu, 55% od 300 najveih kompanija po poslovnim prohodima je sa ire teritorije Beograda, 24% iz Vojvodine, dok je 21% iz Centralne Srbije. Izradom Baze obuhvaen je procentualno neto manji broj kompanija sa teritorije AP Vojvodine, a neto vei broj kompanija iz Beograda.

3. Analiza rezultata istraivanja

Iako pojam drutveno odgovornog poslovanja moe da obuhvata svaki od aspekta delovanja poslovnih subjekata van svojih osnovnih delatnosti, istraivanje se u ovom sluaju odnosilo na etiri osnovne teme koje su najrelevantnije za iri drutveni razvoj i pitanje smanjenja siromatva. To su: CSR-sistem, drutveno angaovanje, odnos prema svojim zaposlenima i zatita ivotne sredine.a) CSR-sistemOvaj segment istraivanja odnosi se na razvijenost sistema upravljanja drutveno odgovornim poslovanjem unutar kompanija i tie se stepena integrisanosti procedura i praksi iz ovog domena. Pitanja iz ovog segmenta odnosila su se na postojanje fondova ili fondacija posveenih delovanju u drutvu, partnerstva sa drugim institucijama i organizacijama i menadment-strukture zaduene za CSR. Podaci dobijeni na ovu temu generalno svedoe o ozbiljnosti i zrelosti pristupa ovim pitanjima unutar kompanija.b) Drutveno angaovanje

Drutveno angaovanje obino se poima kao centralni segment drutveno odgovornog poslovanja. Kroz pruanje podrke, najee finansijske, razliitim projektima, organizacijama ili pojedincima, kompanije daju svoj doprinos izgradnji zdravijeg i uspenijeg okruenja, gradei svoj imid dobrog komije. Budui da je upravo ovaj segment zapravo od centralnog znaaja za ukljuivanje poslovne zajednice u proces smanjenja siromatva u Srbiji, on predstavlja osnovu pretraivanja Baze i zauzima srazmerno najvie prostora u okviru ove analize.c) Odnos prema zaposlenima

Zaposleni su ako ne i najvaniji stejkholderi za najvei broj kompanija, a njihove prakse iz domena potovanja radnih prava imaju veliki uticaj kako na poslovanje samih kompanija, tako i na iri drutveni kontekst. Pitanja koja su ovom prilikom prevashodno bila razmatrana su: bezbednost i zdravlje na radu; edukacija zaposlenih, odnosno pruanje mogunosti za njihovo profesionalno usavravanje; obezbeivanje posebnih pogodnosti za zaposlene, kao to su fleksibilno radno vreme, pomo u reavanju stambenih pitanja, pokrivanje trokova prevoza, rekreacija i drugo; i pitanje postojanja dijaloga izmeu upravljakih struktura i zaposlenih.d) Zatita ivotne sredine

Veliki ekoloki izazovi s kojima se svet u celini, kao i svaka drava ponaosob, danas suoavaju neizostavno nameu imperativ unapreenja praksi iz domena ZS. U okviru ovog istraivanja, pitanja iz ove oblasti odnosila su se na: postojanja sistema upravljanja ZS u okviru organizacione strukture kompanija i njegovu razvijenost; ispunjavanje standarda iz domena ZS; vrenje procene uticaja na ivotnu sredinu (praenje potronje i emisija); i postojanja trajnih programa iz domena unapreenja upravljanja otpadom, reciklae, utede energije i energetske efikasnosti.3.1 CSR-sistem3.1.1 Delovanje kroz fondove ili fondacijeOd ukupnog broja ispitanih kompanija, relativno mali broj kompanija, odnosno svega jedna petina (11) pokrenulo je u dosadanjem periodu nekakav vid fonda ili fondacije kao jednog od vidova korporativne filantropije. Ova injenica govori o jo uvek niskom stepenu institucionalnog pristupa filantropskom ili drutvenom angaovanju kod kompanija u Srbiji.Od ukupnog broja fondova/fondacija, svega njih 3 za strateko usmerenje imaju delovanje u lokalnoj zajednici, dok kod 8 to nije sluaj i kod njih angaovanje u lokalnoj zajednica kao takva nije u sreditu interesovanja, bilo zbog osnovne delatnosti kompanije (banke, telekomunikacije, trgovina) koje nisu vezane za neku pojedinanu lokalnu sredinu, bilo zbog prevashodne fokusiranosti na neki iri drutveni problem ili temu (npr. unapreenje reciklae, smanjenje nasilja u porodici i dr).I pored relativno malog broja fondova i fondacija identifikovanih ovim istraivanjem, zapaaju se relativno raznovrsni naini ostvarivanja svojih programskih ciljeva. Najvei broj fondova i fondacija (6) svoje aktivnosti ostvaruje prevashodno na projektnoj osnovi, odnosno kroz realizaciju projekata, samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama. Dalje slede oni fondovi i fondacije koji svoj rad baziraju na donatorstvu (4), odnosno kroz pruanje finansijske ili materijalne podrke drugim ustanovama, organizacijama i pojedincima u vidu donacija. Njima se moe pridodati jo jedan fond koji takoe svoje programske ciljeve ostvaruje kroz donacije, pri emu je svaki godinji ciklus posveen po jednom od njih. Konano, identifikovan je i jedan fond koji je bio strateki usmeren na pomo jednoj, tano odreenoj ustanovi socijalne zatite.

Od oblasti delovanja koje su pokrivene radom ovih fondova/fondacija, najvei broj je posveen socijalnoj zatiti, nauci i obrazovanju i kulturi i umetnosti (po 5). Neto manji broj je angaovan na ZS (3), zatim sportu, zdravstvu i unapreenju meunarodne saradnje (po 2), dok je svega jedna fondacija strateki opredeljena za pruanje humanitarne pomoi i unapreenje lokalne infrastrukture (1).

U pogledu specifinih ciljnih grupa obuhvaenih radom fondova i fondacija u ispitanim kompanijama, najvei broj je usmerio svoju panju na decu i omladinu (5 i 4), dok je svega po jedan fond imao aktivnosti koje su se odnosile na ene i romsku populaciju.3.1.2 Trajni projekti i programi

Kao to je to sluaj sa veinom zemalja regiona, i u Srbiji se CSR generalno poima kao dobrovoljni dodatak osnovnoj poslovnoj aktivnosti kompanije i esto se povezuje iskljuivo sa sponzorisanjem i filantropijom. Sa druge strane, u malom broju kompanija, pre svega iz redova multinacionalnih kompanija, postoji svest o znaaju CSR-a za upravljanje rizicima i razvijenje kvalitetnih odnosa sa stejkholderima. Podaci prikupljeni u ovom istraivanju pokazuju slinu sliku, gde u oblasti angaovanja u drutvu u praksama najveih kompanija u Srbiji dominiraju donatorski pristup i ad hoc saradnja.

Od ukupnog broja ispitanih kompanija, svega 36% (19) kompanija ima neku vrstu trajnih projekata i programa, precizno definisanih i sa jasno odreenim ciljem. U ovih 19 kompanija identifikovano je postojanje 42 programa koji se prema polju angaovanja mogu grupisati na sledei nain: podrka nauci i obrazovanju 9; podizanje svesti i zatita ivotne sredine po 7; socijalna zatita 6; zdravlje i bezbednost i lokalni ekonomski razvoj po 4; kultura i umetnost i infrastruktura po 2; i volontersko angaovanje zaposlenih 1.3.1.3 Partnerstva i dugorona saradnja na zajednikim projektimaPod partnerstvima i dugoronom saradnjom podrazumevamo postojanje dobrovoljnog sporazuma o saradnji izmeu ispitanih kompanija i organizacija koje dolaze iz drugih drutvenih sektora. Postojanje formalnog sporazuma o saradnji jasan je pokazatelj postojanja opredeljenosti za delovanje na ostvarenju zajednikog cilja; ipak, i pored odsustva formalnog sporazuma, ovakvo opredeljenje moe postojati, o emu se moe suditi na osnovu vremenskog raspona u kome se saradnja odvija, kao i sadraja te saradnje.

Od ukupnog broja ispitanih kompanija, 75% kompanija (40) ima neki vid partnerske saradnje i angaovanja na zajednikim projektima sa drugim organizacijama i institucijama. Od ovog broja, najvei deo njih je ostvario partnerstvo sa nevladinim organizacijama i ustanovama socijalne zatite (18). Neto manji broj sarauje sa akademskim i naunim organizacijama i ustanovama (16). Zatim sledi saradnja sa optinskim vlastima (13) i saradnja sa dravnim organima (10). U mnogo manjoj meri je saradnja ostvarena sa ustanovama kulture i meunarodnim organizacijama (po 6), strukovnim udruenjima i privatnim fondacijama (po 3) i ustanovama zdravlja (1).

3.1.4 Sektori u okviru kompanija zadueni za CSROd ukupnog broja ispitanih kompanija, u 8 kompanija nije utvreno postojanje sektora u okviru organizacione strukture kompanije koji je zaduen za pitanja drutveno odgovornog poslovanja. Od preostalih 45 kompanija, u najveem broju sluajeva je za ta pitanja zaduen sektor komunikacija (korporativne komunikacije, marketing i odnosi sa javnou) (24), dok su u 9 sluajeva za ova pitanja zadueni sektori optih poslova i razvoja. U 6 kompanija ovim pitanjima bave se predstavnici top-menadmenta (direktori, lanovi upravnih odbora), dok u isto toliko kompanija postoji zasebna CSR-pozicija (menader za drutveno odgovorno poslovanje, direktor Fonda/Fondacije, odnosi sa zajednicom).

3.2 Drutveno angaovanje

Odnos izmeu kompanija i zajednica u kojima one posluju danas je postao sloeniji nego to je to bilo ranije; poslovni sektor oduvek je imao saradnju sa dravom i angaovao se u drutvu kroz filantropske inicijative, ali tek se u skorije vreme poelo razmiljati na nain da ulaganje u drutvo i pomo razvoju drutva zapravo predstavlja direktnu investiciju u sopstveno poslovanje i stvaranje zdravog okruenja u kome se ono moe razvijati. Sa druge strane, od kompanija se sve vie oekuje, i o njima se na osnovu toga stvara miljenje, da uestvuju u ivotu drutvene zajednice i doprinose njenom razvoju. Ovako shvaeno angaovanje u drutvu u mnogo emu predstavlja najznaajniji segment drutveno odgovornog poslovanja, te mu je u skladu s tim posveena najvea panja u okviru ove analize.Kako bi se stekao bolji uvid u karakter i strukturu drutveno odgovornih aktivnosti meu najveim kompanijama u Srbiji, autori Baze opredelili su se za klasifikaciju zasnovanu na 12 kategorija, odnosno polja ili oblasti angaovanja kojim su praktino obuhvaene sve drutveno odgovorne aktivnosti i svi kanali angaovanja poslovnog sektora u drutvu. To su: podizanje svesti; podrka nauci, obrazovanju i stipendiranju; socijalna zatita; humanitarne aktivnosti i povremena davanja; lokalni ekonomski razvoj; infrastruktura; zdravlje i bezbednost; kultura i umetnost; sport; verske institucije; ivotna sredina; i volontersko angaovanje zaposlenih.

3.2.1 Polja angaovanja (zbirni pregled)Od ukupnog broja ispitanih kompanija, najvei broj kompanija je u protekle tri godine bilo angaovano na polju stipendiranja mladih i pruanju podrke nauci i obrazovanju (46), ili je uestvovalo u inicijativama humanitarnog ili donatorskog karaktera (44). U neto manjoj meri su kompanije bile angaovane na poljima kulture i umetnosti (36), sporta (33) i zdravlja i bezbednosti (31). Ostale oblasti zastupljene su u proseku u neto vie od jedne treine sluajeva. Izuzetak je volontersko angaovanje zaposlenih, to je relativno nova i malo poznata praksa u Srbiji, koja se sree u svega dva sluaja i to u kompanijama koje predstavljaju ogranke multinacionalnih korporacija.

Strateka usmerenjaBez obzira na stepen razvijenosti drutveno odgovornih aktivnosti u okviru odreene kompanije, u veini sluajeva mogue je izdvojiti jednu ili vie tema ili oblasti angaovanja kojima se pridaje vea panja i koji bi se mogli oznaiti, uslovno reeno, kao strateka usmerenja. Glavni pokazatelji u ovom smislu jesu prvenstveno vremenska dimenzija, odnosno dugorono i kontinualno bavljenje odreenim oblastima angaovanja ili ciljnim grupama, kao i stepen razvijenosti pristupa, koji se ogleda kroz postojanje jasno definisanih projekata i programa, samostalno ili zajedno sa drugim vidovima delovanja (kampanje, donacije, nagradni konkursi i sl).

I u ovom sluaju vidimo da su kompanije obuhvaene ovim istraivanjem u protekle tri godine prvenstveno bile strateki opredeljene za podrku nauci i obrazovanju (20) i humanitarno i donatorsko delovanje (19). U neto manjoj meri to su bili zdravlje i bezbednost (14), kultura i umetnost (13), socijalna zatita (12) i ZS (11). Ostale oblasti javljaju se u manje od 10 sluajeva.Potencijal za strateko delovanje

Ukoliko podatke sa prethodna dva grafikona dovedemo u relativan odnos, dobiemo odgovor na pitanje u kojim je to oblastima potencijal za strateko delovanje najvei, odnosno u kojim to oblastima je verovatnoa usvajanja dugoronog i stratekog pristupa najvea. Na osnovu podataka dobijenih iz ovog istraivanja, moe se izvui zakljuak da je meu ispitanim kompanijama opredeljenost za strateko delovanje najvea u oblastima socijalne zatite, lokalnog ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine, odnosno da je u ovim oblastima verovatnoa usvajanja dugoronog pristupa najvea.

3.2.2 Polja angaovanja (pojedinani pregled)3.2.2.1 Podrka nauci, obrazovanju i stipendiranjuKao to je ve navedeno, obrazovanje je oblast kojom su se bavili u 85% kompanija obuhvaenih ovim istraivanjem, i to je oblast za koju je najvei broj kompanija strateki opredeljen.Od ukupnog broja kompanija koje su u protekle tri godine bile angaovane na polju podrke nauci i obrazovanju i stipendiranja mladih (46), 85% (39) ostvarilo je donacije i sponzorstva za ustanove i manifestacije naunog i obrazovnog karaktera, dok je 56% kompanija (26) imalo jedan ili vie projekata iz ove oblasti. 41% kompanija (19) imalo je istovremeno i donacije i projekte.

Od ukupnog broja kompanija koje su imale donacije (39), u vie od polovine sluajeva one su se odnosile na opremanje i rekonstruisanje obrazovnih ustanova (22), odnosno pruanje logistike podrke ustanovama i organizacijama u vidu finansijskih sredstava namenjenih njihovom normalnom funkcionisanju (20). U neto manjem broju sluajeva (16) u pitanju su sponzorstva nauno-obrazovnih manifestacija razliitog karaktera, dok su u svega 6 sluajeva u pitanju ad hoc nagrade za najbolje uenike i studente.

Sa druge strane, projekti iz ove sfere obuhvataju konkurse za dodelu stipendija, programe iz domena obuke i zapoljavanja i iniciranje takmienja i nagradnih konkursa za mlade. Od ukupnog broja kompanija sa projektima iz ovog domena (26), 58% (15) je imalo aktivnosti usmerene na pruanje obuke za ake i studente ili je uestvovalo na manifestacijama posveenim upoznavanju sa radom u kompaniji i zapoljavanju (kao to su Junior Achievement ili Career Days). Neznatno manji broj kompanija (14) ima konkurse za dodelu stipendija za kolovanje studenata, dok su samo 4 kompanije inicirale i sprovele neki vid takmienja ili nagradnih konkursa koji imaju za cilj razvoj nauke i obrazovanja u odreenim oblastima.

Ipak, mogue je primetiti da se veliki broj aktivnosti iz oblasti stipendiranja i programa obuke odnose na one pojedince za koje kompanija proceni da bi mogli da pronau svoje mesto u okviru strukture menadmenta te kompanije, kao i na one ustanove koje koluju mlade za obrazovne profile potrebne kompaniji. Stoga se na ove aktivnosti moe gledati i kao na jednu od strategija upravljanja ljudskim resursima i privlaenja kvalitetnog kadra. U svega nekolicini sluajeva, stipendisti nemaju nikakve obaveze prema kompaniji ili se aktivnosti odnose na pomo obrazovanju mladih iz lokalne zajednice.3.2.2.2 Podizanje svesti Aktivnosti iz ovog domena usmerene su prvenstveno na edukovanje ire javnosti o znaaju odreenih pitanja (kao to su reciklaa i zatita ivotne sredine, promocija uenike tednje i ponaanje prema osobama sa invaliditetom), dok se u manjoj meri one odnose na edukativne programe za podsticanje preduzetnitva i transfer znanja (predavanja i radionice za mlade ili osetljive grupe).Veina kompanija angaovanih na podizanju svesti sprovodila je aktivnosti koje bi se mogle okarakterisati kao projekti ili trajne aktivnosti. Sa druge strane, znatno manji broj kompanija (po 3) sprovodila je medijske ili informativne kampanje ili je uestvovalo u izradi i distribuiranju edukativnih filmova i publikacija.3.2.2.3 Humanitarne aktivnosti i povremena davanja

Filantropsko i humanitarno delovanje ini, pored podrke nauci i obrazovanju, jednu od dve oblasti angaovanja koje se sreu u vie od 80% ispitanih kompanija. Najvei broj kompanija upravo na ovakav nain ispoljava svoje angaovanje u drutvu, kroz pruanje pomoi onima kojima je najpotrebnija ili pruanje finansijske i materijalne podrke ustanovama i organizacije koje se bave staranjem o osobama iz ciljnih grupa.75% kompanija (33) obuhvaenih ovim istraivanjem, a koje su u protekle tri godine bile angaovane na ovom polju, svoje aktivnosti baziralo je na doniranju finansijskih i materijalnih sredstava za organizacije i ustanove socio-humanitarnog karaktera. Upola manji broj kompanija (15) ukljuivao se u akcije prikupljanja humanitarne pomoi za stanovnitvo postradalo u poplavama u Banatu i na jugu Srbije, ili za pomo postradalima u nesreama (eleznika nesrea kod Bioa, eksplozija u preduzeu Prva iskra - Bari) i njihovim porodicama. Manje od jedne petine kompanija (8) organizovano je uestvovalo u akcijama dobrovoljnog davanja krvi, dok je u svega 6 kompanije utvreno da su davale pomo za leenje graana koji nisu zaposleni ili su lanovi porodica zaposlenih u toj kompaniji, iako je vrlo verovatno da je taj broj i vei.

Ako govorimo o profilu ustanova i organizacija kojima su bile donacije namenjene, neuporedivo najvei broj donacija usmeren je na one organizacije i ustanove koje se bave brigom o deci. Pored njih, u velikoj meri su zastupljene ustanove i organizacije koje se bave pitanjima osoba sa invaliditetom, izbeglim i raseljenim licima i siromanima. Organizacije i ustanove koje se najee navode kao recipijenti donacija jesu zavodi za zatitu dece i omladine bez roditeljskog staranja, organizacije Naa Srbija, maliVeliki ljudi, Banka hrane, Fond Princeze Katarine i dr.3.2.2.4 Socijalna zatitaOblast oznaena kao socijalna zatita u bliskoj je vezi sa prethodno razmotrenim poljem angaovanja, budui da su aktivnosti iz oba domena, u krajnoj instanci, usmerene na zbrinjavanje i poboljanje ivotnih uslova osoba iz socijalno ugroenih grupa. Ipak, ono to ih razlikuje jeste to to su aktivnosti oznaene kategorijom socijalna zatita usmerene na trajno reavanje odreenih problema (smanjenje nasilja u porodici, socijalna integracija osoba sa invaliditetom, osposobljavanje dece i mladih bez roditeljskog staranja za samostalan ivot i dr) i na sutinsko unapreenje kvaliteta ivota osoba iz osetljivih grupa i u tom smislu predstavljaju drutveno ulaganje, za razliku od isto filantropskih inicijativa iz prethodnog segmenta.Od 18 kompanija angaovanih na ovom polju, u 12 su identifikovane inicijative pokrenute samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama (udruenjima i nevladinim organizacijama). Sa druge strane, u 6 kompanija identifikovano je postojanje dugoronog pokroviteljstva nad organizacijama socijalne zatite u vremenskom periodu duem od perioda obuhvaenog ovim istraivanjem, a koje se prvenstveno ogleda kroz pokrivanje redovnih trokova i pruanje trajne finansijske podrke njihovom radu.Iz podataka prikupljenih ovim istraivanjem moemo zakljuiti da je u ovom trenutku u Srbiji mnogo vei broj onih kompanija koje su usmerene na donatorstvo i pruanje kratkorone pomoi kroz donacije i sponzorstva, od onih koje su usmerene na trajno reavanje odreenih problema; drugim reima, u ovom trenutku kratkoroni pristup pomoi osetljivim grupama jo uvek u velikoj meri dominira.3.2.2.5 Kultura i umetnostOd ukupnog broja kompanija angaovanih na ovom polju (36), gotovo sve su u proteklom periodu svoje angaovanje bazirale na davanja u vidu donacija za ustanove i organizacije i sponzorstva manifestacija kulturnog i umetnikog karaktera (24 i 25). Sa druge strane, mnogo manji broj kompanija (8) iniciralo je projekte ili nagradne konkurse koji imaju za cilj razvoj kulture i umetnosti.Pored toga, vano je primetiti da je gotovo polovina kompanija u svom angaovanju usmereno na kulturno-umetniki ivot lokalne zajednice u kojoj posluju (17), pri emu su se u nekoliko sluajeva kompanije u proteklom periodu profilisale kao najznaajniji generatori kulturno-umetnikog ivota i glavni pokrovitelji deavanja u lokalnoj zajednici.3.2.2.6 SportDrutveno odgovorne aktivnosti iz domena sporta shvaene su kao ulaganja u razvoj sporta u lokalnoj zajednici ili pomo klubovima u manje afirmisanim sportovima, zbog ega u ovom sluaju nisu bila uzeta u razmatranja sponzorstva za velike sportske klubove iz afirmisanih sportova.Od ukupnog broja kompanija angaovanih na ovom polju (33), najvei broj kompanija (24) je u prethodnom periodu imalo donacije i sponzorstva za sportske klubove i udruenja. Neto manji broj kompanija (15) obezbeivalo je podrku za organizovanje sportskih manifestacija, dok je najmanji broj (5) obezbedio ulaganja za izgradnju sportskih terena. U vie od polovine sluajeva (17), aktivnosti su se odnosile prvenstveno na lokalnu zajednicu u kojoj kompanije posluju.3.2.2.7 Zdravlje i bezbednost

Od ukupnog broja ispitanih kompanija koje su imale aktivnosti iz domena unapreenja zdravlja i bezbednosti i pomoi zdravstvenim ustanovama (32) svakako najvei broj njih se angaovalo kroz doniranje sredstava za potrebe rekonstrukcije i nabavke aparata za ustanove zdravlja (29), od ega su u 2 sluaja donacije bile namenjene edukaciji osoblja. Sa druge strane, svega 7 kompanija uestvovalo je u projektima iz ovog domena kroz finansijsku podrku (npr. projekti kola bez nasilja ili ta zna o saobraaju), dok su samo 5 kompanija samostalno realizovale projekte i inicijative na unapreenju zdravstvene zatite i bezbednosti graana.Takoe, u ovoj oblasti je znatno manji broj kompaniju (7) za koje se nedvosmisleno moe utvrditi da se lokalna zajednica u kojoj kompanija posluje nalazi u sreditu interesovanja. U mnogo veoj meri su donacije bile usmeravane na zdravstvene ustanove od nacionalnog znaaja (npr. Kliniki centar).3.2.2.8 Zatita ivotne sredine

Prakse iz domena zatite ivotne sredine su za potrebe ovog istraivanja podeljene u dve kategorije interne i eksterne. Interne prakse vezane su za postojanje sistema zatite ivotne sredine unutar same kompanije i ophoenje prema pitanjima ivotne sredine u okviru obavljanja poslovne delatnosti, i one zauzimaju zasebno mesto u nastavku teksta. U ovom trenutku re je o eksternim praksama, koje su zapravo usmerene na zatitu ivotne sredine kao drutveni problem.Od ukupnog broja ispitanih kompanija angaovanih na ovom polju (21), veina kompanija (16) iniciralo je projekte, kampanje i nagradne konkurse koji su se bavili pojedinim aspektima ZS (reciklaa, obnovljiva goriva, ureenje parkova i sl), dok su svega 4 kompanije imale donacije za organizacije koje se bave ZS. Ovo je situacija koja je potpuno drugaija od veine ostalih polja angaovanja u kojima donatorski pristup znatno dominira. U 9 sluajeva aktivnosti su povezane sa poslovanjem kompanija, u 10 sluajeva sprovedene aktivnosti nemaju veze sa poslovanjem kompanije, dok su u 2 sluaja kompanije bile angaovane u obe vrste aktivnosti.3.2.2.9 InfrastrukturaOd ukupnog broja kompanija koje su pruale pomo za unapreenje infrastrukture (19) u podjednaki broju kompanija (po 11) donacije su se odnosile na ureenje javnih prostora i izgradnju zgrada od javnog znaaja, sa jedne strane, i unapreenje infrastrukture u uem smislu (vodovod i kanalizacija, grejanje, putevi i mostovi, komunalna infrastruktura), sa druge.

Od ovih 19 kompanija, u vie od polovine kompanija (10) su aktivnosti iz ove oblasti bile usmerene na unapreenje infrastrukture u lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje.

3.2.2.10 Lokalni ekonomski razvoj

Ovom kategorijom obuhvaene su sve one aktivnosti usmerene na razvoj preduzetnitva i podsticanje privrednog ivota, prvenstveno u lokalnoj zajednici. I pored relativno malog broja kompanija angaovanih na ovom polju (17), raznovrsni su oblici pomoi lokalnom ekonomskom razvoju. Aktivnosti se u najveem broju sluajeva odnose na podrku lokalnim malim i srednjim preduzeima (npr. za nastup na privrednim sajmovima u inostranstvu) i manifestacijama privrednog karaktera u lokalnoj zajednici (sabori i sajmovi). Jedan broj aktivnosti odnosi se na podsticanje preduzetnitva kroz edukativne programe, dok je u 3 banke utvreno postojanje povoljnih kreditnih linija namenjenih preduzetnicima.3.2.2.11 Verske institucije

Od ukupnog broja ispitanih kompanija koje su imale saradnju sa verskim institucijama (22), najvei broj je imao novana davanja za podizanje ili rekonstrukciju crkvenih objekata. Mnogo manji broj donacija predstavljao je podrku ustanovama vere u pogledu pokrivanja trokova njihovih tekuih ili vanrednih aktivnosti.3.2.2.12 Volontersko angaovanje zaposlenih

Programi organizovanog angaovanja zaposlenih u lokalnoj zajednici identifikovani su u svega 2 kompanije (ogranci multinacionalnih kompanija), to svedoi o tome da je ovaj vid drutvenog delovanja kompanija (kroz angaovanje vremena ili ekspertize zaposlenih za drutveno korisne ciljeve) jo uvek relativno nepoznat u Srbiji.3.2.3 Zapaanja o angaovanju na osnovu sektora poslovanjaUkoliko prikupljeni materijal procenjujemo u odnosu na sektore u okviru kojih kompanije posluju (proizvodnja, trgovina, ne-finansijske usluge, finansijske usluge) moemo doi do sledeih zakljuaka:- Posmatrano u odnosu na ostale sektore, kompanije iz sektora proizvodnje se vie angauju na poljima zdravlja i bezbednosti i zatite ivotne sredine, dok su manje angaovane u domenu socijalne zatite.- Kompanije iz sektora trgovine su neuporedivo vie angaovane na poljima podrke obrazovanju (sve kompanije imaju aktivnosti u ovom domenu) i humanitarnih i povremenih davanja od svih ostalih polja (izuzev moda kulture i umetnosti), te se iz ovog moe zakljuiti da su ove kompanije pre svega fokusirane na donatorski pristup. Aktivnosti iz domena infrastrukture i zatite ivotne sredine gotovo da uopte nema i sreu se svega u po jednom sluaju.- Kompanije iz sektora ne-finansijskih usluga znatno su vie angaovane na poljima podizanja svesti i socijalne zatite u odnosu na ostale sektore, dok su znatno manje usmerene na humanitarne aktivnosti i povremena davanja. Lokalni ekonomski razvoj je oblast kojom se bavi svega jedna kompanija iz ove oblasti.- Kompanije iz sektora finansijskih usluga (banke) usmerene su prvenstveno na humanitarna i povremena davanja i kulturu i umetnost (sve kompanije imaju aktivnosti iz ovih polja angaovanja). Aktivnosti iz sfere lokalnog ekonomskog razvoja vie su zastupljene u poreenju sa ostalim sektorima.3.3 Odnos prema zaposlenima

3.3.1 Zdravlje i bezbednostPitanje bezbednosti i zdravlja na radu svakako je jedan od najznaajnijih aspekata odnosa kompanija prema svojim zaposlenima. Iz tog razloga je sprovoenje i unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja uestvuju u radnim procesima regulisano posebnim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2005. godine.Prema odredbama ovog Zakona, jedna od optih obaveza svakog poslodavca jeste donoenje akta o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje. Prema podacima prikupljenim u ovom istraivanju, od ukupnog broja kompanija (53) 18 kompanija je navelo da je donelo ovakav akt, 6 kompanija je navelo da je proces njegove izrade i usvajanja u toku, dok 29 kompanija nije navelo da ima ovakav akt.

U veini kompanija u okviru uprave odreene su osobe ili odeljenja zadueni za poslove bezbednosti i zatite zdravlja na radu. Izuzetak ine kompanije iz sektora usluga, koje uglavnom angauju spoljne saradnike (instituti, medicina rada) koji se staraju o ovim pitanjima. Od 27 kompanija iz sektora proizvodnje, svega 15% kompanija (4) poseduje sertifikat za ispunjavanje standarda OHSAS 18001 (ogranci multinacionalnih kompanija), dok je u 2 kompanije navedeno da je proces pripreme za sticanje ovog sertifikata u toku (u pitanju su dve kompanije u meovitom vlasnitvu).

Praenje stopa povreda i aktivnosti usmerene na njeno smanjivanje najzastupljenije su meu ispitanim kompanijama. Pored toga, u vie od 50% ispitanih kompanija eksplicitno se navodi vrenje redovne obuke lica za bezbedan rad i kontrola opreme i uslova radne okoline. Sprovoenje redovnih sistematskih pregleda navodi se u neto manjem broju sluajeva, dok je organizovanje dodatnih pregleda i programa posveenih zdravlju zaposlenih identifikovano u 11 kompanija. U pitanju su prvenstveno specijalistiki i preventivni pregledi, dok je postojanje programa usmerenih na otklanjanje tetnih navika kod zaposlenih (puenje, alkoholizam) identifikovano u svega 3 kompanije. Zaposleni mogu raunati na dodatnu pomo za potrebe leenja u 16 od ispitanih kompanija, pri emu je postojanje fondova solidarnosti oigledno praksa nasleena iz prolosti, koja se prvenstveno sree u kompanijama koje su jo uvek u dravnom vlasnitvu ili su privatizovane u skorijem periodu.3.3.2 Edukacija zaposlenihStalno unapreivanje znanja i radnih sposobnosti zaposlenih zakonska je obaveza, ali i pitanje od vitalnog znaaja za svaku kompaniju, to potvruju i podaci prikupljeni ovim istraivanjem. U tom smislu, 70 % kompanija (40) navelo je da ima stalne programe edukacije i profesionalnog usavravanja i da zaposleni u kompaniji redovno imaju mogunost da prisustvuju specijalizovanim kongresima i seminarima, u zemlji i inostranstvu.3.3.3 Posebne pogodnosti

Posebnim pogodnostima oznaena su ona prava koja zaposleni ostvaruje kod poslodavca, a koja ne spadaju u skup osnovnih prava utvrenih Zakonom o radu. Posebne pogodnosti u najveem broju sluajeva su definisane kolektivim ugovorom.Od ukupnog broja ispitanih kompanija, u 57% sluajeva (30) kompanija pokriva trokove i omoguava svojim zaposlenim razliite vidove rekreacije i sportskih aktivnosti. Vie od polovine kompanija (28) navodi da pokriva trokove prevoza zaposlenih, dok u 42% sluajeva (22) kompanija obezbeuje neki vid dodatne pomoi za zaposlene ili lanove njihovih porodica (leenje, kolovanje i sl). U treini sluajeva (17) kompanije na neki nain uestvuju u reavanju stambenih pitanja svojih zaposlenih, najee kroz obezbeivanje odgovarajuih povoljnih stambenih kredita sa komercijalnim bankama i davanje garancija za njihovu otplatu. Klizno radno vreme postoji kao mogunost u svega 15% kompanija (8), dok su u samo 4 kompanije identifikovani programi nagraivanja uinka zaposlenih.3.3.4 Dijalog sa zaposlenima

Od ukupnog broja ispitanih kompanija, 60% (32) ostvaruje neki vid komunikacije sa svojim zaposlenima kroz koji im je pruena mogunost da iskau svoje miljenje i iznesu svoje sugestije koje bi mogle da doprinesu poboljanju rada. Od tog broja, velika veina (28) sprovodi neki vid praenja zadovoljstva zaposlenih, najee u vidu godinje ankete, dok daleko manji broj ima kutiju za pitanja ili sugestije, ili otvorenu e-mail adresu na koju zaposleni mogu dostaviti svoje primedbe. U svega 4 kompanije utvreno je da se periodino (2-4 puta godinje) odravaju sastanci na kojima zaposleni imaju priliku da razgovaraju sa direktorom i upute mu svoje sugestije.3.4 Zatita ivotne sredine

U okviru ovog istraivanja, pitanja iz domena zatite ivotne sredine (ZS) su se odnosila na postojanja sistema upravljanja ZS u okviru organizacione strukture kompanija i njegovu razvijenost; ispunjavanje standarda iz domena ZS; i vrenje procene uticaja na ivotnu sredinu (praenje potronje i emisija) i postojanja trajnih programa iz domena unapreenja upravljanja otpadom, reciklae, utede energije i energetske efikasnosti. U ovom segmentu su od ukupnog broja ispitanih kompanija izuzete one ija poslovna delatnost ima mali uticaj na ivotnu sredinu (7 finansijskih institucija i 1 revizorska kua) tako da ukupan broj kompanija o kojima govorimo, najveim delom iz sektora proizvodnje, iznosi 45.3.4.1 Upravljanje zatitom ivotne sredineOd ukupnog broja kompanija uzetih u obzir, dve treine kompanija (30) u okviru svoje organizacione strukture ima predvienu poziciju ili odeljenje zaduene za pitanja ZS. Od tog broja, u 16 sluajeva je u pitanju odeljenje (sluba ili sektor), dok je u 13 sluajeva u pitanju menader (ili referent) ije je glavno (ili jedno od glavnih) zaduenje upravljanje zatitom ivotne sredine. U jednom sluaju je za poslove ZS angaovana specijalizovana firma. U ovom smislu situacija je najnepovoljnija kod privatnih preduzea koja se finansiraju iz domaeg kapitala i kompanija koje su proizvod direktnog stranog ulaganja.

3.4.2 Standardi iz oblasti ZSOd 45 kompanija uzetih u obzir, 11 kompanija poseduje sertifikat o ispunjavanju ISO 14001 standarda zatite ivotne sredine, dok je u 6 kompanija navedeno da je priprema za dobijanje zvaninog sertifikata o ispunjavanju standarda ISO 14001 u toku. U 3 kompanije navedeno je da su ovakve aktivnosti planirane za budunost. Ovi podaci odgovaraju rezultatima dobijenim u istraivanju iz 2006. godine po kome je 26% kompanija navelo da poseduje sertifikat ISO 14001 (u ovom sluaju u pitanju je 24%).Ukoliko govorimo o kompanijama iz sektora proizvodnje za koje je pitanje zatite ivotne sredine svakako najrelevantnije, od ukupnog broja kompanija iz tog sektora (27), treina kompanija (9) navelo je da poseduje ovaj sertifikat, 6 kompanija je navelo da je njegova priprema u toku, dok je gotovo polovina kompanija (12) navelo da ne poseduje ovakav sertifikat. Uz injenicu da dve treine kompanija (14) koje su u protekle tri godine imale neke od aktivnosti i inicijativa iz domena ZS (donacije, projekti, kampanje ili konkursi) spada u ovaj sektor, to jasno svedoi o tome da su kompanije iz ovog sektora mnogo vie angaovane u ovom domenu od kompanija iz drugih sektora.3.4.3 Procena ekolokog uticaja i programi iz domena ZS

Procena ekolokog uticaja relativno je rasprostranjena praksa meu najveim kompanijama u Srbiji, a sprovodi je 53% kompanija (24) obuhvaenih ovim istraivanjem. Sektor proizvodnje je, razumljivo, daleko angaovaniji, i 78% kompanija iz ovog sektora (21) navodi da vri redovnu procenu ekolokog uticaja i da redovno sprovodi praenje pokazatelja potronje i emisija.

Programi iz domena ZS su za potrebe ovog istraivanja grupisani u nekoliko kategorija: upravljanje otpadom i opasnim materijama; reciklaa; uteda energije i resursa, energetska efikasnost; smanjenje i kontrola emisija; i uvoenje istijih goriva.Imajui u vidu direktnu ekonomsku korist, nije iznenaujue to najvei broj ispitanih kompanija (21) ima programe utede energije i energetske efikasnosti. Za njima slede upravljanje otpadom (17), reciklaa (13) i programi usmereni na smanjenje buke, zraenja, praine i emisija materija koje zagauju (11). Najmanji broj kompanija je u protekle tri godine imalo aktivnosti i programe iz domena uvoenja istijih goriva (8).

3.5 Ocena razvijenosti CSR-a u ispitanim kompanijamaPodaci dobijeni tokom izrade Baze dobre prakse svedoe o tome da meu najveim kompanijama u Srbiji postoje znaajne razlike u njihovim praksama drutveno odgovornog poslovanja i stepenu opredeljenosti za njihovo dalje razvijanje. Na osnovu dobijenih podataka, ispitane kompanije moemo na osnovu nivoa razvijenosti CSR-a grupisati u tri kategorije koje uslovno moemo oznaiti kao poetni, srednji i vii nivo.

Poetni nivo

U ovu kategoriju mogu se svrstati kompanije u kojima se sreu neke od CSR-aktivnosti, ali u kojima ne postoji trajna i sistematska opredeljenost za angaovanje. U okviru organizacijske strukture obino ne postoji osoba ili odeljenje zadueno za bavljenje drutveno odgovornim poslovanjem, niti bilo kakvi trajni projekti. U domenu angaovanja u drutvu javljaju se sporadine donacije, bez trajne opredeljenosti za bavljenje u okviru odreenog polja angaovanja. Prakse iz druga dva segmenta su takoe relativno nerazvijene, ili se njima, u najmanju ruku, pristupa ne-sistematski.

Od ukupnog broja kompanija obuhvaenih ovim istraivanjem, 28% (15) kompanija mogu se svrstati u ovu kategoriju. Relativno posmatrano, najvei broj privatnih kompanija koje se finansiraju domaim kapitalom spada u ovu kategoriju, kao i strane kompanije iz sektora trgovine i usluga.

Srednji nivo

U srednji nivo mogu se svrstati kompanije u kojima je proces razvoja CSR-sistema zapoet i u kojima postoji jasna opredeljenost za angaovanje koja, meutim, nije do kraja definisana. U oblasti drutvenog angaovanja, za ove kompanije je karakteristian prvenstveno donatorski pristup, tako da je delovanje generalno bazirano na donacijama namenjenim institucijama i organizacijama razliitih profila, dok je razvijanje trajnijih i partnerskih odnosa sa njima sporadino. Takoe, u ovim kompanija se retko sreu dugoroni i jasno definisani projekti i programi, ili je proces njihove izrade u toku. U ovim kompanijama je, u zavisnosti pre svega od poslovne delatnosti, praksa obino razvijenija u jednom od dva segmenta - odnos prema zaposlenima i zatita ivotne sredine - dok je u drugom situacija nepovoljnija.

Od ukupnog broja kompanija obuhvaenih ovim istraivanjem, u ovu kategoriju moe se svrstati 34% (18) kompanija. I u ovom segmentu dominiraju prvenstveno strane kompanije koje ine dve treine, dok su kompanije u dravnom vlasnitvu relativno manje zastupljene.

Vii nivoPrema podacima prikupljenim u drugim tranzicionim zemljama, prve korake u razvijanju drutveno odgovornih praksi nesumnjivo su preduzimali veliki, multinacionalni investitori opredeljeni za dugoronu izgradnju svog lokalnog i globalnog ekonomskog uspeha, koji su sa sobom donosili opte standarde korporativnog upravljanja, transparentnosti, novu menadersku kulturu i praktino iskustvo, ugraene u modele drutveno odgovornog poslovanja i standarde poslovanja koji se primenjuju na globalnom nivou. Podaci dobijeni ovim istraivanjem pokazuju da je to sluaj i u Srbiji i da se ova injenica naroito odnosi na strane kompanije iz sektora proizvodnje, budui da vie od polovine kompanija ispitanih u ovom istraivanju iz ovog sektora mogu svrstati u ovu kategoriju, dok bi se za samo dve moglo navesti da se nalaze na poetnom nivou.Ove kompanije karakterie aktivan pristup i razvijene poslovne strategije usmerene na pitanja drutveno odgovornog poslovanja, koje se ogledaju prvenstveno kroz postojanje organizacionih jedinica unutar kompanija sa jasno definisanim zaduenjima i opsegom delovanja. U ovim kompanijama je tano utvreno ko su njihovi stejkholderi i koje su to oblasti angaovanja kojima se eli pokloniti panja, u skladu sa im se iniciraju i razvijaju dugoroni projekti usmereni na njih. Ove kompanije esto iniciraju formiranje fondova i fondacija posveenih delovanju u drutvu, to takoe svedoi o trajnoj opredeljenosti. Konano, ove kompanije, po pravilu, imaju dobru praksu u okviru sva tri stuba CSR-a obuhvaena ovim istraivanjem.Naelo transparentnosti i izvetavanja o svom uinku predstavlja jedno od osnovnih naela CSR-a, tako da praksa objavljivanja periodinih izvetaja o drutveno odgovornom poslovanju sve vie maha meu kompanijama koje ele da se nazovu liderima CSR-a. Ako posmatramo region u celini, neke od najveih multinacionalnih kompanija koje u njemu posluju razvile su ili adaptirale CSR-strategije za lokalno trite i zapoele su lokalno izvetavanje o svom uinku u smislu drutveno odgovornog poslovanja i odrivog razvoja. Ipak, veina multinacionalnih kompanija jo uvek izvetava iskljuivo na globalnom nivou, dok lokalne kompanije obino samo prikupljaju i prosleuju podatke u centralni sistem. U regionu se generalno objavljuje relativno malo informacija o politikama i drutveno odgovornom uinku, o emu svakako svedoe i podaci i iz ovog istraivanja, budui da je utvreno da je u dosadanjem periodu samo jedna kompanija objavila lokalni izvetaj o odrivom razvoju koji se odnosi na Srbiju.Od ukupnog broja kompanija obuhvaenih ovim istraivanjem, 38% (20) se mogu svrstati u ovu kategoriju. Kao to je ve napomenuto, najvei broj kompanija ine ogranci multinacionalnih kompanija, za kojim slede kompanije u veinskom dravnom vlasnitvu, dok najmanji broj kompanija u ovoj kategorija dolazi iz redova privatnih kompanija koje se finansiraju domaim kapitalom.4. Angaovanje dravne uprave u promovisanju CSR-aDravna uprava postavlja osnovni pravni i regulatorni okvir kojim se definie i menja privredni i poslovni ambijent kroz donoenje odgovarajue regulative i delovanje mehanizama za kanjavanje njenog nepotovanja, zbog ega dravna uprava ima presudnu ulogu u kreiranju poslovne i drutvene klime naklonjene drutveno odgovornim praksama. U smislu pozitivnog delovanja, postoji vie naina na koji dravna uprava moe uticati na razvoj drutveno odgovornih praksi: kroz uspostavljanje adekvatnih upravljakih i regulatornih reima koje e razvoj usmeravati u povoljnom pravcu; kroz liderstvo, odnosno podsticanje debate i njeno podizanje na nivo javne rasprave; ugraivanje naela drutveno odgovornog poslovanja na onim mestima na kojima se drava pojavljuje kao poslodavac; i kroz veu transparentnost, odnosno ohrabrivanje prakse izvetavanja i afirmisanje principa objavljivanja informacija.4.1 CSR u EU

Imajui u vidu znaajnu ulogu poslovnog sektora u postizanju odrivog razvoja, i istovremeno se suoavajui sa brojnim ekolokim, socijalnim, meuetnikim i drugim izazovima, drave Evropske unije u poslednjih desetak godina pristupaju drutveno odgovornom poslovanju strateki, dugorono planirajui metode i instrumente za njegovo sprovoenje. Inteziviranje debate o drutveno odgovornom poslovanju moe se shvatiti kao odgovor na brojne skandale u korporativnom sektoru u protekle dve decenije, i na pozive da se poslovni sektor aktivnije ukljui u reavanje globalnih pitanja kao to su klimatske promene, neravnomerni razvoj i siromatvo u svetu, koja su u eri globalizacije postala kritina pretnja daljem napretku. Na nivou EU ova je oblast relativno dobro normativno ureena, te je u odnosima izmeu kompanija, drave, lokalne zajednice i graana uglavnom jasno ko uspostavlja obavezujue standarde drutveno odgovornog ponaanja, ko prati izvravanje tih obaveza i, na kraju, kakvu korist ostvaruje drutvo u celini. Budui da su u pitanju najrazvijenije zemlje sveta, javno mnjenje je generalno naklonjeno miljenju da kompanije imaju podjednaku etiku obavezu odgovornog poslovanja u zemlji iz koje potiu, ali i prema drugim, manje razvijenim dravama i zajednicama u kojima posluju, odnosno u kojima investiraju.Posmatrano na nivou Unije moe se zapaziti jasan stav, izraen naroito kroz delovanje Evropske komisije, da CSR predstavlja jedan od sutinskih elemenata evropskog socijalnog modela i da pozitivno doprinosi evropskoj strategiji odrivog razvoja dogovorenoj u Geteborgu juna 2001., odnosno stratekom cilju usvojenom u Lisabonu: stvaranju maksimalno konkurentne privrede, zasnovane na znanju, koja moe da obezbedi odrivi privredni rast sa novim i bolje plaenim radnim mestima i veom socijalnom kohezijom.

Iskustva razvijenih zemalja pokazala su da dravna uprava sada ima novu ulogu u podsticanju procesa usvajanja drutveno odgovornih praksi u poslovnoj sferi, kao i u regulisanju situacija kada to one ne ine samostalno. Dravna uprava ima snaan interes da zastupa CSR kao svojevrsnu dopunu svojih socijalnih ili programa zatite ivotne sredine koji slue dugoronim nacionalnim interesima. Dobar primer je pristup britanske vlade koja polazi od pretpostavke da, iako odgovorne poslovne prakse ne mogu biti nametnute zakonskom regulativom, treba stvoriti efikasan regulatorni i trini okvir koji bi podsticao na odgovorniji pristup irem okruenju u kome se posluje. Pristup britanske vlade predstavlja najbolji primer modela neregulatornog aktivizma, to jeste niza sistemskih reenja koji ohrabruju odgovorne poslovne prakse. U cilju njihovog definisanja i implementacije formirano je zasebno ministarstvo, ime je Velika Britanija postala prva zemlja koja u okviru svoje vlade ima ministra za drutveno odgovorno poslovanje. Ministar, iji se portfelj nalazi unutar Departmana za trgovinu i industriju, ima jako politiko vostvo i uinio je CSR jednim od centralnih naela strategije razvijanja konkurentnosti u Velikoj Britaniji.

4.2 CSR u post-socijalistikim zemljama (zemljama u tranziciji)Veina zemalja u tranziciji je svakako u mnogo ranijoj fazi razvoja u pogledu CSR-a od ostalih evropskih zemalja. Pre vie od decenije, zemlje Centralne, Istone i Jugoistone Evrope krenule su put uspostavljanja trine ekonomije. Uprkos velikim dostignuima u razvijanju sistema trine ekonomije, na drutvena i pitanja zatite ivotne sredine obraana je mala panja. I dok zapadnoevropski lideri poslovne zajednice govore o inkorporiranju principa CSR-a u osnovne poslovne strategije, u novim zemljama-lanicama EU i zemljama-kandidatima, znanje o CSR-u u velikoj meri varira: u pojedinim kompanijama se menadment tek upoznaje sa znaenjem pojma, dok je u drugim zapoet proces postepenog integrisanja CSR-a u svoju poslovnu praksu.

Velike prepreke unapreenju korporativnog okruenja treba da budu prevaziene pre nego to zemlje ovog regiona budu mogle u potpunosti da prihvate evropske mehanizme i principe. U mnogim zemljama je naslee nekadanjih politika nacionalizacije, centralnog planiranja, neodgovarajuih razvojnih politika, korupcije i arbitrarnog meanja politike stvorilo atmosferu nepoverenja izmeu novonastalog privatnog sektora, koji se razvio nakon propasti socijalistikog sistema, i dravne uprave. U sluaju Srbije, ovakvoj atmosferi u velikoj meri doprinose i trajna politika nestabilnost i podeljenost koja postoji u drutvu, godine rata i opteg ekonomskog propadanja koje su prethodile poetku tranzicije, kao i sumnjiv nain na koji je u takvim uslovima dolo do formiranja privatnog sektora. Jedan od kljunih izazova za postizanje trajnih rezultata bie upravo prevazilaenje postojeeg nepoverenja i uspostavljanje trajnije i partnerske saradnje izmeu vlade, biznisa i civilnog drutva.Direktno angaovanje vlada u tranzicionim zemljama Centralne i Jugoistone Evrope u ovom je trenutku veoma raznoliko. Razliita ministarstva, na razliitim upravnim nivoima, bave se pitanjima vezanim za CSR, iako ni u jednom sluaju drava do sada nije preuzela uloga lidera. U veini zemalja regiona, sistematske podsticaji i inicijative generalno izostaju. Socijalistiko naslee stvorilo je optu percepciju, kako u poslovnoj zajednici tako i u javnosti uopte, da su drutvena odgovornost i socijalno staranje prvenstveno uloga drave. Veina lokalnih kompanija smatra da se njihova odgovornost sastoji iskljuivo u tome da posluju u skladu sa zakonskim i regulatornim okvirom u datoj zemlji.

Tako u Bugarskoj postoji mnotvo administrativnih jedinica i direktorata koji se delimino bave pitanjima drutveno odgovornog poslovanja. Promocija, ohrabrivanje i usvajanje ovakvih praksi spadaju u opseg delovanja Direktorata Radnih uslova, kriznog menadmenta i alternativnog oporezivanja pri Ministarstvu rada i socijalne politike. I ostale slube su ukljuene, ali su njihove aktivnosti pre svega fokusirane na pravnu regulativu u tim oblastima.

U Hrvatskoj ne postoji posebna i u potpunosti razvijena jedinica odgovorna za unapreenje CSR-a. Postoji nekoliko programa i projekata sponzorisanih od strane vlade koji se tiu razvoja CSR-a. Vlada obezbeuje podrku razvoju u oblastima korporativnog upravljanja i transparentnosti, ali ovi napori ostaju relativno nesistematski. CSR se spominje u Nacionalnom stratekom okviru za razvoj 2006-2013, koji je pripremila Centralna vladina kancelarija za strategiju razvoja i koordinaciju fondova EU. To je krovni strateki dokument koji ini osnovu za razvoj specifinih nacionalnih strategija i programiranja prioriteta za korienje pretpristupnih fondova hrvatske vlade.

Slino tome, u Maarskoj, iako postoji nekoliko zakona koji se bave relevantnim pitanjima, nijedan od njih direktno ne spominje CSR. 2006. godine, maarska vlada objavila je preko Ministarstva rada i zapoljavanja, opredeljenost vlade za bavljenje CSR-om u skladu sa obavezama prema EU i njena aktivnija uloga.

U Makedoniji, novi Program za stimulisanje investiranja u Republici Makedoniji (2007-2010) Ministarstva ekonomije po prvi put se bavi merama usmerenim na unapreenje CSR-a. Najvanija aktivnost u tom smislu predviena ovim programom bie uspostavljanje koordinacionog tela za CSR pri Ekonomsko-socijalnom savetu Vlade Republike Makedonije.

4.3 Preporuke dravnoj upravi za unapreenje CSR-aU onim zemljama Evropske unije gde je CSR postao ustanovljen kao koncept koji promovie inovaciju i veu konkurentnost, dravna uprava igra aktivnu ulogu u stvaranju klime naklonjene odgovornim praksama i pruanju podrke onim akterima koji ele da unapreuju ideju drutveno odgovornog poslovanja. Budui da je Srbija u tom smislu na samom poetku, na osnovu iskustava iz drugih zemalja i podataka prikupljenih ovim istraivanjem mogue je izdvojiti nekoliko preporuka ije ispunjavanje bi omoguilo da se dravna uprava u Srbiji aktivnije ukljui u proces unapreenja CSR-a i njegovog promovisanja kao jedne od osnovnih strategija koje vode u pravcu dostizanja odrivog razvoja. Preporuka 1 - Formiranje koordinacionog tela u okviru dravne uprave koje e biti zadueno za pitanja CSR-a

Kao to smo videli, stepen institucionalizacije CSR-a u okviru dravne uprave u razliitim zemljama u tranziciji generalno je na poetnom nivou. U sluaju Srbije, taj proces zapravo jo uvek nije ni zapoeo, i inicijativa Tima Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva i SIEPA-e na izradi Baze dobre prakse zapravo predstavlja prvi primer da se jedno vladino telo u Srbiji bavi drutveno odgovornim poslovanjem kao takvim. Kako bi se proces razvoja CSR-a na nacionalnom nivou ubrzao, dravna uprava bi trebalo da odredi odeljenje ili slubu koja e koordinisati delovanje izmeu razliitih vladinih tela angaovanih u oblastima koje se tiu drutveno odgovornog poslovanja (rad i socijalna politika, zatita ivotne sredine, ekonomija i regionalni razvoj i dr). Takoe, ovo telo e predstavljati i fokalnu taku preko koje e se odvijati saradnja sa razliitim meunarodnim organizacijama zainteresovanim za promovisanje i razvijanje prakse drutveno odgovornog poslovanja.Preporuka 2 Razvijanje CSR-a kao jedne od strategija za reavanje drutvenih problema i dostizanje odrivog razvojaPoslovni sektor bi trebalo aktivnije ukljuiti u proces ostvarivanja stratekih ciljeva razvoja. U pojedinim stratekim dokumentima koji su do sada bili usvojeni predviene su aktivnosti i mere koje doprinose unapreenju pojedinih aspekata CSR-a, ali ni u jednom sluaju se drutveno odgovorno poslovanje ne tretira u celini. Sa druge strane, Strategija odrivog razvoja, koja je nedavno usvojena, prepoznaje drutveno odgovorno poslovanje kao jedan od principa se Strategija zasniva; ipak, njome, do sada, nisu predviene nikakve konkretne aktivnosti.Preporuka 3 Unapreenje dijaloga i saradnje sa ostalim drutvenim akterima o pitanjima CSR-aKroz delovanje fokalne take ili na neki drugi nain, dravna uprava bi trebalo da razvija konsultativni proces o pitanjima drutveno odgovornog poslovanja sa ostalim drutvenim akterima, kao to su poslovni sektor, sindikati, nevladin sektor i drugi. Drava bi trebalo da ispolji veu inicijativu i otvoreniji pristup koji bi omoguio kompanijama da ispolje svoju drutvenu odgovornost, a ostalim akterima da uestvuju u kreiranju politika.

Preporuka 4 Ukljuivanje poslovnog sektora posveenog drutveno odgovornom delovanju u proces koncipiranja razvojnih politikaPoslovni sektor moe u velikoj meri da doprinese reavanju odreenih problema, to se naroito odnosi na one oblasti u kojima je potencijal za strateko delovanje najvei. Na osnovu podataka dobijenih ovim istraivanjem, moe se izvui zakljuak da je meu ispitanim kompanijama opredeljenost za strateko delovanje najvea u oblastima socijalne zatite, lokalnog ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine, dok je, kvantitativno posmatrano, najvei broj kompanija zainteresovan za unapreenje obrazovanja, naroito na akademskom nivou. Uloga kompanija svakako je ogromna kada je u pitanju razvoj lokalnih zajednica, tako da je neophodno ukljuivanje poslovne zajednice u pitanja regionalnog razvoja.

Preporuka 5 Podsticanje razvoja kroz usvajanje naela drutvene odgovornosti u samoj dravnoj upravi i efikasnije sankcionisanje loih praksiJedan od kljunih preduslova za voenje kredibilne javne politike u pogledu CSR-a jeste da drava, prvenstveno na mestima na kojima se pojavljuje kao poslodavac, i sama usvoji naela drutvene odgovornosti kao to su transparentnost, zatita prava radnika ili zatita ivotne sredine. Istovremeno, budui da poseduje mehanizme za to, drava se mora aktivnije angaovati na kanjavanju loih poslovnih praksi, budui da se samo na takav nain ohrabruju one kompanije koje ele da posluju odgovorno. Prilog 1 Spisak kompanija obuhvaenih istraivanjem1. ABS Holding

2. Ball Packaging Europe Beograd a.d. / Recan d.o.o.

3. Banca Intesa a.d.

4. RDP B92

5. Carlsberg Srbija d.o.o.

6. Carnex Industrija mesa Vrbas a.d.

7. Coca-Cola HBC-Srbija A.D. Zemun

8. Colliers International d.o.o.

9. ComTrade Group

10. DELTA Holding

11. DIN Fabrika duvana a.d. Ni (Philip Morris Int)

12. Duvanska industrija Vranje d.o.o. (BAT SEE d.o.o.)

13. JP Elektroprivreda Srbije

14. Energoprojekt a.d.

15. Erste Bank. a.d. Novi Sad

16. Eurobank EFG tedionica a.d.

17. Galenika a.d.

18. Gorenje d.o.o.

19. JKP Gradska istoa

20. GSP Beograd

21. Hemofarm koncern

22. Hewlett Packard d.o.o.23. HIPOL a.d.

24. Holcim Srbija a.d.

25. Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

26. Ikarbus a.d.

27. ITM Group d.o.o.

28. Japan Tobacco Int.

29. JEEP Commerce d.o.o.30. Knjaz Milo a.d.

31. Komercijalna banka AD Beograd

32. KPMG d.o.o. Beograd

33. Lafarge BFC

34. SP Lasta ad Beograd

35. Mercedes Benz Srbija i Crna Gora d.o.o.

36. Microsoft Software d.o.o.

37. MK Commerce

38. MPC Holding

39. Pakom d.o.o.

40. PIK-Beej Poljoprivreda a.d.

41. JP PTT saobraaja Srbija

42. Raiffeisen banka a.d, Beograd43. Siemens d.o.o. Beograd 44. Soko-Nada tark a.d.

45. Societe Generale Yugoslav Bank a.d.

46. JP Srbijagas

47. JP Srbijaume

48. Tarkett d.o.o.

49. Telekom Srbija a.d.

50. Telenor d.o.o.

51. Tigar a.d.

52. Titan Cementara Kosjeri AD

53. FHI ZdravljeAD U ovom tekstu e se kao oznaka za drutveno odgovorno poslovanje koristiti izvorna skraenica CSR (Corporate Social Responsibility)

U ovu grupu spada projekat Za nau decu koji je RDP B92 pokrenuo i realizovano u saradnji sa partnerima koji, po miljenju autora ovog izvetaja, predstavlja najuspeniji CSR projekat u prethodnom periodu.

U ovu kategoriju ubrojana su i javna preduzea osnovana od strane Skuptine Grada Beograda

Krajem 2007. jedan od fondova je bio ugaen, tako da u ovom trenutku broj aktivnih fondova u okviru ove grupe ispitanih kompanija iznosi deset. I pored toga, za potrebe analize ovaj fond je ravnopravno uzet u razmatranje.

U ovom sluaju su formalni konkursi za stipendije i kolarine shvaeni kao projekti.

2004. je bila Godina sporta, 2005. Godina obrazovanja, a 2006. Godina zdravlja

Od 11 fondova/fondacija, 9 ima samo jedan nain delovanja, kod jedne se sreu i projekti i donacije, dok se u jednom sluaju delovanje odvija kroz projekte i nagradne konkurse.

Ovakav utisak je donekle ublaen injenicom da su ovim istraivanjem obuhvaene samo one kompanije koje su u protekle tri godine imale dobru praksu, dok one kod kojih to nije sluaj nisu bile uzete u obzir.

Ukoliko jedna kompanija povremeno donira neku organizaciju u duem vremenskom periodu, to se ne smatra partnerskim odnosom. Ukoliko kompanija plaa mesene trokove za normalno funkcionisanje neke organizacije u duem vremenskom periodu, to bi se moglo shvatiti kao partnerstvo.

Razlika izmeu kategorija socijalne zatite i humanitarne aktivnosti i povremena davanja napravljena je na osnovu dihotomije drutveno ulaganje/filantropija. Dok se kod drutvenog ulaganja, kompanija nastoji da doprinese trajnom reavanju odreenog problema, kod filantropije je pomo trenutanog karaktera i najee se ogleda kroz donacije i novana darivanja.

Volontersko angaovanje zaposlenih je na ovom mestu izostavljeno zbog zanemarljivo malog broja primera.

Pod projektima podrazumevamo aktivnosti koje se mogu okarakterisati kao drutveno ulaganje, nasuprot filantropskim aktivnostima

1 kompanija je bila angaovana iskljuivo kroz uee u organizaciji posveenoj unapreenju reciklae.

Edukativni programi za podsticanje preduzetnitva najveim delom odnose se na bive zaposlene koji su prilikom smanjivanja broja zaposlenih bili proglaeni tehnolokim vikom (odgovorno restrukturiranje).

Od ukupnog broja kompanija, njih 7 nije navelo nikakve podatke iz domena odnosa prema zaposlenima

Interesantno je primetiti da se postojanje i rad Odbora za bezbednost, sastavljenog od predstavnika zaposlenih i poslodavca, navodi u svega 1 kompaniji, iako je postojanje takvog odbora predvieno Zakonom.

Oko 70 % kompanija koje su dostavile podatke iz ove oblasti.

Neto manje od 70 %

U pitanju su prvenstveno kompanije ogranci velikih multinacionalnih kompanija koje nemaju proizvodnju na teritoriji Srbije.

Poslovne perspektive o drutvenoj odgovornosti preduzea: stavovi i prakse u Srbiji i Crnoj Gori, DevComm, World Bank / CESSR IFC, oktobar 2006, str. 30.

Imajui u vidu relativno mali uzorak, ovaj pregled ima vie ilustrativnu funkciju, dok bi za izvlaenje nekih zakljuaka od ireg znaaja bilo potrebno opsenije istraivanje i na veem uzorku.

Mark Line, Robert Braun, Baseline Study on CSR Practices in the New EU Member States and Candidate Countries, UNDP, 2007, str. 23-24

Strategijom razvoja energetike 2007-2012. predviene su aktivnosti na implementaciji ISO 14000 standarda zatite ivotne sredine; u Strategiji podsticanja i razvoja stranih ulaganja predloene su mere na izmenama odgovarajuih zakona kojim e biti uvedeni poreski podsticaji za odgovorno ponaanje prema ivotnoj sredini, za ulaganja u istraivanje i razvoj, kao i za ulaganja u obuku zaposlenih i, eventualno, za otvaranje industrijskih parkova; Strategija privrednog razvoja 2006-2012 predvia aktivnosti i mere na unapreenju korporativnog upravljanja u privatizovanim preduzeima koje e omoguiti veu efikasnost.

Jedna od estih zamerki upuena od strane poslovnog sektora jeste inertnost organa dravne uprave zbog koje, i pored svoje dobre volje, kompanijama esto nije ostavljena mogunost da se aktivnije ukljue na reavanju nekog problema ili u realizaciju nekog projekta.

Strategijom privrednog razvoja 2006-2012 predvieno je ukljuivanje predstavnika poslodavaca u proces reforme obrazovanja kroz razvoj socijalnog partnerstva.

U pojedinim sluajevima, velike kompanije ine jedine generatore ne samo ekonomskog, ve i kulturnog ili sportskog ivota lokalne zajednice.

PAGE 3

_1266445582.xls

_1267302059.xls

_1267302543.xls

_1268663585.xls

_1268611727.xls

_1267302065.xls

_1267302074.xls

_1267302034.xls

_1267302053.xls

_1266704671.xls

_1266412471.xls

_1266437059.xls

_1252451778.xls

_1266412470.xls

_1252445907.xls