Standardi Dobre Laboratorijske Prakse Nova Verzija

STANDARDI DOBRE LABORATORIJSKE PRAKSEDragana PapZavod za zdravstvenu zatitu studenata Novi Sad

Laboratorijska medicina i klinika hemija su kompleksne meusobno povezane discipline i odvijaju se kroz tri dobro definisane faze laboratorijskog procesa

Preanalitika faza (57%)Analitika faza (25%)Postanalitika faza (17%)

Celokupan postupak laboratorijskog rada treba da bude:

DefinisanStandardizovanKontrolisan

Standardizaciji svih faza laboratorijskog rada i uvodjenju sistema totalnog kvaliteta (TQM) pristupa se i na meunarodnom i nacionalnom nivou.

Laboratorijsko ispitivanje se moe definisati kroz zahtev laboratoriji na koji ona dostavlja traeni odgovor izvetaj

Laboratorija se susree sa nizom tehnikih postupaka kako bi se u biolokom tj. analitikom uzorku odredili parametri neophodni u cilju:

postavljanja dijagnozepraenja toka bolesti i terapije i samim tim stvaranja informacije koje se odnose na interpretaciju rezultata analize.

Interes je pacijenata, lekara kliniara i drutva u celini, da klinike laboratorije rade prema najviim standardima profesionalne i tehnike kompetentnosti.

TRI FAZE LABORATORIJSKOG RADA

PROVERA KVALITETA LABORATORIJSKOG RADA I NASTAJANJE LABORATORIJSKOG NALAZA

Uvoenje sistema menadmenta kvalitetom u medicinske laboratorije

Opte odredbe standarda ISO 9000; ISO 9001:2001 (QMS) Sistemi menadmenta kvalitetom

Standard ISO 17025:2005(QM/QA) (specifini zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i etaloniranje zavisno od oblasti ispitivanja)

SRPS ISO15189,2008-(QM/QA) standard za medicinske laboratorije sa posebnim zahtevom za kvalitet i kompetentnost(podruje celokupnog laboratorijskog ispitivanja-preanalitiki,analitiki i postanalitiki proces rada)

Drugi modeli standarda za menadment kvalitetom (QM)

Modeli poslovne izvrsnosti (BE)

PRIZNAVANJE LABORATORIJE

Sertifikacija - usaglaenost Na osnovu standarda ISO 9001:2001Zahtevi sistema menadmenta kvalitetom

Akreditacija - kompetentnost Zahtevi sistema menadmenta kvalitetomTehniki zahteviKompetentnost za sve laboratorijske poslove (akredituju se metode ispitivanja) prema standardu |ISO 15189.

UVOENJE SISTEMA MENADMENTA KVALITETOM U MEDICINSKE LABORATORIJEAkreditacija prema ISO 15189 obuhvata i definie bitne elemente u sistemu menadmenta kvalitetom za med.lab. koji se odnose na medicinska laboratorijska ispitivanja i na tehnike zahteve:

OsobljeSmetaj i uslov okolineLaboratorijsku opremuPreanalitiki proces radaAnalitiku fazuOsiguranje kvaliteta rada laboratorije (protokol unutranje i spoljanje kontrole kvaliteta rada)Postanalitika faza radaIzdavanje kvalitetnog i validnog rezultata i dr.

Potrebno je usaglasiti se sa ovom grupom zahteva, ako laboratorija eli da bude priznata kao organizacija koja ispunjava svetske standarde

ZNAAJ AKREDITACIJE

Poboljanje organizacije usluga

Ispunjenje zahteva korisnika usluga

Priznavanje kompetentnosti

Unapreenje rukovoenja i menadmenta

PDCAglavna postavka sistema kvaliteta(Demingov ciklus )

PLAN( planirajte )

DO( uradite )CHECK( proverite )

ACT( delujte )

PDCA metodologijaJedna od glavnih postavki sistema kvaliteta je tzv.Demingov ciklus tj. PDCA ciklus

Plan - planirajte utvrditi ciljeve i uspostaviti procese u skladu sa zahtevima korisnika, ta mi elimo,ta je neophodno,kako to obezbediti

Do uradite - koristiti standard-primeniti procese

Check proverite - ta je podesno za upotrebu, pratite i merite procese

Act - delujte - initi prave stvari ispravno za stalno poboljanje performansi uz analiziranje i stalno poboljavanje

KVALITETKAI TA RADI SAY WHAT YOU DO

RADI TA SI REKAO DO WHAT YOU SAY

DOKAI I POKAI PROVE IT

USAVRI I POBOLJAJ IMPROVE IT (Patrick Corstians, Kerteza Belgium) Kvalitet je kategorija od koje zavisi rad, uspeh i opstanak jedne radne organizacije.

OSTVARIVANJE KVALITETADOKAZ

KAKO?

ZATO?

TA?ZAPISI, OBRASCI, LISTE, TABELE

POLITIKA TQMPOSLOVNIK najvii dokument hijerarhiji predstavlja POSLOVNIK O KVALITETU.UPUTSTVA (prijem pacijenata i uzoraka,prijem biolokog materijala,analiza uzoraka,prva pomo u sluaju nezgode na radu,oznaavanje i sledljivost,merenje i nadzor procesa i dr.)

PROCEDURE (uvoenje novih metoda ispitivanja,postupak sa uzorcima za ispitivanje,postupak laboratorijskog ispitivanja,postupak izdavanja izvetaja o ispitivanju,postupak sa sredstvima za rad i dr.)

INDIKATORI KVALITETATAT - turnaround time

BROJ GREAKA

IQA - (Internal QualityAssessment) unutranja kontrola kvaliteta

ODSUSTVO PRIGOVORA

EQA - (External Quality Assessment) spoljanja kontrola kvaliteta

MENADMENT KVALITETOM I MEDICINSKE LABORATORIJEOdgovornost i efikasnost laboratorijske slube u celini se danas razmatra irom sveta

S jedne strane izrazito su napredovale mogunosti laboratorijske medicine, postale su neograniene sa aspekta primene metoda i odreivanja parametara

s druge strane su smanjena sredstva za potrebe zdrvstvene slube

Cilj je iz ovog razloga uvoenje i primena standarda

Kvalitet, sertifikacija ili akreditacija nekog sistema uspeno se ne mogu uspostaviti ukoliko ne postoji definisan standard od koga sistem zavisi

Primenom standarda eli se ostvariti ideja da

JEDAN STANDARD VAI ZA JEDNO ISPITIVANJE SVUDA U SVETU

Standardi su neophodni za kvalitet i harmonizaciju izmeu laboratorija i zemalja

Pri svakodnevnom radu u medicinskim laboratorijama neophodno je primenjivati pravila:

DOBRE LABORATORIJSKE PRAKSE(GLP-GOOD LABORATORY PRACTICE)

GMLP-good medical laboratory practice-dobra medicinska laboratorijska praksa

Obuhvaene su sve karakteristike i kliniki zahtevi za specifian, medicinski karakter klinikih laboratorija

GMLP- obuhvate potrebe i odgovornosti koje definiu:

Korisnici usluge (lekari/pacijenti)OsobljeVlasnik (Ustanova)

Pravila GLP i akreditacije laboratorije odnose se na tehniko izvodjenje postupka analiziranja

SOP-standard operating procedures precizno dokumentovani radni postupci za organizacione procedure ispitivanja i uslove analize i sveobuhvatan menadment kvalitetom

TEHNIKE KARAKTERISTIKE GLP Raspoloivost laboratorije shodno medicinskim potrebama Brzina izrade analiza Primena male koliine uzorka shodno medicinskoj potrebi Menadment totalnim kvalitetom Tanost rezultata shodno medcinskim potrebama Naznaka na izvetaju o mernoj nesigurnosti

Kriterijumi za dobru laboratorijsku praksu (Majki,2006)

MEDICINSKE KARAKTERISTIKE GLPKontrola

Informacija o validaciji primenjene metode(dijagnostika,prognostika)

Odgovarajui nalaz shodno klinikoj slici

Interpretacija biolokog nivoa

Tane referentne vrednosti

Poreenje sa ranijim rezultatima

Interpretacija rezultata na nozolokom nivou

Dijalog sa kliniarem, konsultacije

Kriterijumi za dobru laboratorijsku praksu (Majki,2006)

Za objektivno tumaenje laboratorijskih nalaza moraju se uzeti u obzir svi bioloki i metaboliki inioci koji utiu na njihovu promenljivost .

Standardizacija uslova po principima dobre laboratorijske prakse GLP (good laboratory practice) za njihovo odreivanje umanjuje mogunost delovanja razliitih faktora.

Principi dobre laboratorijske prakse osiguravaju se primenom sistema menadmenta kvalitetom(TQM).

Sistem kvaliteta se ostvaruje potujui principe:

usmerenosti na korisnike-lekare i pacijente

pruanjem kvalitetne i pravovremene usluge informisanjem i usavravanjem

praenjem razvoja kliniko-biohemijske dijagnostike

uvoenjem savremenih i efikasnih metoda ispitivanja

tanim i pravovremenim nalazima.

GLP good laboratory practiceodgovarajua organizacija rada

tehnologija rada

efikasan protok biolokog materijala

dobar analitiki rad i

protok podataka obezbeuju se dobrom i kvalitetnom laboratorijskom praksom.

Preanalitike varijacije koje nastaju zbog delovanja brojnih preanalitikih faktora:

dijeta,poloaj i aktivnost tela,puenje,alkohol,gladovanje,e mogu znatno uticati na pouzdanost laboratorijskih rezultata, esto vie od analitikih varijacija (Albert-ubi N, Tadej D i sar,1990)

GLP good laboratory practice

Uticaj preanalitikih faktora na lab.rezultate moe se maksimalno smanjiti pa i eliminisati standardizacijom preanalitikih postupaka kao to su:

priprema osobe pre uzimanja uzorka za analizupostupak uzimanja uzorkapostupak s uzorkom do analize

Standardizacija treba sa obuhvati sve faktore koji mogu dovesti do onih promena u koncentraciji sastojaka koje bi se mogle pogreno tumaiti kao posledica bolesti ili efekata terapije.

(Albert-ubi N, Tadej D i sar ,1990; Nada Majki Singh ,2006).

Pored bolesti koja je najei uzronik promene laboratorijskih nalaza na biohemijski sastav raznih telesnih tenosti (serum, plazma, likvor, urin i drugo) utiu mnogobrojni faktori. Po vremenu mogu biti:preanalitiki, analitiki, Postanalitiki

Po svojoj prirodi su:

bioloki (fizioloki faktori) metodoloki tj. interferirajui faktori koji podrazumevaju postupak uzimanja krvi, uvanje, obradu uzorka,analitiku metodu, uticaj spoljnih faktora, kontrolu kvaliteta rada i nain izdavanja laboratorijskih nalaza

Bioloki faktori koji dovode do in vivo promena analita koje treba odrediti ne zavise od metode koja se koristi za njihovo odreivanje. Mogu da budu:

Nepromenljivi (ne mogu da se izbegnu)

pol starostrasatrudnoanasledni faktori

Promenljivi (uticaji koji variraju) i obuhvataju uticaje vezane za:ishranugladovanje fiziku aktivnost visinsku razliku unoenje alkoholaKofeina (Nada Majki Singh,2006. , B.traus, 2009.)

BIOLOKI FAKTORI puenje telesnu teinu, miinu masu, poloaj tela, klimatske uslove, dnevne ritmove itd.

Nepromenljivi bioloki faktori

Pol-hormonalni uticaji na metabolizam koji dovode do aktivnosti enzima i koncentracije raznih metabolita

Rasa Lp(a) i vit B12kod crnaca, krvne grupe, haptoglobin,1-antitripsin Starost eritrociti i Hgb vii kod novoroenadi, ALP (roenje, adolescentni period, starost). S godinama porast glukoze, uree, holesterola do oko 50 god.

BIOLOKI FAKTORI

Menstruacioni ciklus-kortizol u lutealnoj fazi i do 50%, Hol , Prot i Alb u ovulaciji , fibrinogen

Trudnoa (gestaciona nedelja u kojoj je uzorak uzet) SE ALP TGL Leu Cu Fe hormoni transferin ceruloplazmin

Genetski faktori hemoglobinopatije ee kod crnaca,uroene metabolike greke,DM,giht-zdravi lanovi tih porodica vie koncent glc i Ac uric

Voditi rauna pri interpretaciji lab.rezultata

Nepromenljivi bioloki faktoriBIOLOKI FAKTORI

Poloaj tela- iz leeeg u stojei raste koncentracija nekih sastojaka i obrnuto,jer je volumen krvi za 600-700 ml je manji u uspravnom poloaju u poreenju s leeim. Promena koncentracije Alb,T. proteina, ALT, ALP, Ca, Fe, lipoproteina iznosi i do 10%, ortostatska proteinurija

Fizika aktivnost- piruvata i laktata, kreatinina , Ac uricuma, umereno vebanje hol i tgl

Psihiki faktori - CK,LDH,ALD,AST zbog pada konc ATP nakon teih fizikih napora ili jae luenje pepsinogena i Adrenalina i u vezi sa tim konc Glukoze u krvi u stresnim situacijama Promenljivi bioloki faktoriBIOLOKI FAKTORI

Visinska razlika- CRP, 2-mikroglobulina Ac Uric, Hct, Hgb, usled atmosferskog pritiska pO2)

Bioritmovi, cirkardijalni ritmovi i individualne varijacije tokom dana i oscilacije naroito za kortizol i Fe (30-50%), za kateholamine,glukozu, trigliceride, estriol, kortikosteroide i dr.)Promenljivi bioloki faktoriBIOLOKI FAKTORI

Ishrana

Dobro uhranjene osobe- konc proteinaMesna ishrana- kreatinina ac.uricumVojvoanska ishrana- hol i tgl u odnosu na mediteransku ishranuIshrana bogata ugljenim hidratima- ALP i LDH, a visoko u-h ishrana LDL, HOL, TGL ,ProtIshrana bogata proteinima- N,uree, P, Ac.uric Procena metabolizma masti 12 h gladovanje tj.dijeta bogata UH pre izvoenja testa optereenja glukozom oGTT

Promenljivi bioloki faktoriBIOLOKI FAKTORI

Gladovanje- dovodi do koncentracije kreatina i Ac.uricum

Telesna masa gojazne osobe konc. Ac. Uric, Hol, LDH, insulin, postprandijalna glukoza

Miina masa- CK kod ena nego kod mukaraca, vebanje CK Promenljivi bioloki faktoriBIOLOKI FAKTORI

Kofein- deluje na metabolizam insulina glc

Puenje- SMK, Adr, glicerola, Aldosterona, kortizola utie i na broj leukocita, lipoproteina, enzima, hormona, tumor markera

Alkohol- promena ALT,AST,-GT


Duina venske kompresije- produeno podvezivanje vene u uzorku izvaene krvi dovodi do koncentracije tot. proteina i Albumina, tot.bilirubin,Ca, Fe, Hol, Tgl. Trajanje podvezanosti vene ne sme biti due od 1 min.

Stres - Adr NoA 17-ketosteroidi i OH-kortikosteroidi

Hirurke intervencije- Hgb, Leu SE, CRP ,bilirubin ,urea

Uticaj bolesti -promena komponenata bitna za dijagnozu, praenje toka bolesti i prognozu bolesti (Guder WG i sar,2001).


Interferirajui faktori koji utiu na rezultat posle uzimanja uzorka mogu biti :

unutranji spoljanji

INTERFERIRAJUI FAKTORI

hemoliza koja menja koncentraciju ili aktivnost samog analita (oslobaanje LDH iz eritrocita u plazmu)

interferiraju sa odreivanjem analita (hemoglobinemija,bilirubinemija,lipemija)

potiu iz antikoagulanasa, lekova koji se koriste u terapiji,infuzionih rastvora i supstanci koje su unete spolja kao to su deterdenti, bakterije, kvasci.

INTERFERIRAJUI FAKTORIUnutranji faktori Unutranji faktori koji potiu iz organizma su:

Spoljanji interferirajui faktori koji ometaju odreivanje biohemijskih parametara, a nisu posledica fiziolokih procesa u samom organizmu su:

hemoliza, ikterus, lipemija, antikoagulansi i konzervansi,lekovi i njihovi metaboliti, infuzioni rastvori, egzogene kontaminacije (bakterije, ostaci deterdenta) antitela iz uzorka interferiraju sa imunohemijskim, biohemijskim i hematolokim odreivanjima. (Guder WG i sar,2001).

INTERFERIRAJUI FAKTORISpoljanji faktori

Struna znanja i vetine o standardima dobre laboratorijske prakse koji se odnose na poznavanje svih neophodnih segmenata za dobar kvalitet i validnost laboratorijskog nalaza:

optim smernicama za pripremu pacijenta pre uzimanja uzorka krvi sadrajem uputa za laboratoriju uputstvima za pripremu pacijenta pre odreivanja lipidnog statusauputstvima za pripremu pacijenta pre odreivanja gvoa uputstvima pre izvoenja testa oralnog optereanja glukozom (oGTT) uputstvima pre testa na okultno krvarenje u stoliciuputstvima za uzimanje uzoraka urina za kvalitativnu analizu

Struna znanja i vetine o standardima dobre laboratorijske prakse koji se odnose na poznavanje svih neophodnih segmenata za dobar kvalitet i validnost laboratorijskog nalaza:

uputstvima za uzimanje uzoraka venske krviepruvetama za uzimanje uzoraka venske krviuputstvima za uzimanje uzorka kapilarne krvi i epruvetama za kapilarnu krvo prenosu uzoraka biolokog materijala, prijemu i raspodeli uzoraka biolokog materijalauputstvima za neprihvatanje uzoraka, pripremi i uvanju uzoraka za opte medicinsko-biohemijske analizeuputstvima za centrifugiranje uzoraka krvi i urina i o doputenim vremenima od uzimanja uzorka do analize

Na svakom uputu nalaze se ovi podaci:podaci o ustanovi i njenoj organizacionoj jedinici, ambulanti ili lekaru koji alje pacijenta ili uzorak u laboratorijupodaci za identifikaciju pacijenta (ime, prezime, pol, datum roenja, adresa, matini broj)analize koje se trae datumime, prezime i potpis lekara koji je napisao uputradna (uputna) dijagnozavrsta i vreme uzimanja biolokog materijalajedinstveni laboratorijski broj koji prati tok laboratorijskog procesa (uput, uzorak, radna lista, nalaz)za hitne analize na uputu je jasno naznaen zahtev za hitnostSadraj uputaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Opta uputstva za pripremu pacijenta pre uzimanja uzorka krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Potrebno je stvoriti uslove koji osiguravaju da pacijent bude odmoran i oputen pre uzimanja uzorka krvi zbog moguih promena u intermedijernom metabolizmu ugljenih hidrata, lipida i proteina uzrokovanih delovanjem kortikosteroida i kateholamina

Pre vaenja krvi vano je ne konzumirati obojene sokove, koka kolu, jela sa vetakim bojama,velike koliine cvekle, argarepe, alkoholna pia.

Opta uputstva za pripremu pacijenta pre uzimanja uzorka krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

dve nedelje pre uzimanja uzorka krvi:uobiajeno se hranitiizbegavati promene u telesnoj masi

48 sati pre uzimanja uzorka krvi:izbegavati intenzivnu fiziku aktivnostne uzimati alkohol

24 sata pre uzimanja uzorka krvi:uzimati uobiajene obroke hrane, ali ne premasne

12 sati pre uzimanja uzorka krvi:nakon 19 sati uvee dan pre odlaska laboratoriju ne uzimati hranu, ne piti alkohol kafu , niti puitiUputstvo za pripremu pacijenta pre odreivanja lipidnoga statusaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Lipidni status ne treba odreivati pre nego to proe 8 nedelja od:akutnog infarkta miokardahirurkog zahvatatraumesekundarne bolesti s promenama u metabolizmu lipidaakutne bakterijske ili virusne infekcije

Napomena: u dogovoru s lekarom 48 sati pre uzorkovanja ne uzimati lekove koji utjiu na koncentraciju lipida (antihipertenzivi, estrogeni, progestini, tireoidni hormoni)

Uputstvo za pripremu pacijenta pre odreivanja lipidnoga statusaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

2448 sati pre uzimanja uzorka krvi ne treba piti sokove obogaene vitaminima ni pia uz dodatak roboransa

Uzorak krvi od bolesnika uzeti u standardno vreme

Ako je bolesnik pod terapijom preparatima gvoa i/ili multivitaminskim preparatima obogaenim gvoem kontrola gvoa u serumu izvodi se najmanje:

7 do 10 dana nakon peroralnog uzimanja preparata Fe

tri dana nakon davanja intravenskih preparata

mesec dana nakon intramuskularnog davanja Fe

Koncentracije gvoa u serumu su poveane kod primene acetilsalicilne kiseline, hloramfenikola, oralnih kontraceptiva, multivitamina i hemoterapijskih agenasa, posebno cisplatina i metotreksata. Uputstvo za pripremu pacijenta pre odreivanja gvoaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Test se izvodi ujutro nakon to je pacijent prethodnu no bio natate (814 sati), a tri dana pre toga na uobiajenoj ishrani (>150 g ugljenih hidrata na dan) i bez ograniavanja fizike aktivnosti

za vreme testa pacijent ne treba da se izlae pojaanoj fizikoj aktivnosti, ne sme jesti, piti kafu i druga pia, niti puiti Uputstvo za pripremu pacijenta pre izvoenja testa oralnog optereenja glukozom o-GTTSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

7 dana pre testa ne preporuuje se uzimanje lekova koji mogu dovesti do krvarenja u digestivnom traktu i pojave krvi u stolici (aspirin, indometacin, fenilbutazon, rezerpin, kortikosteroidi i dr.)

Test ne treba izvoditi kod proliva ,menstruacije, krvarenja iz hemoroida i hematurije

preporuuje se analiziranje tri uzastopne stolice tokom tri dana i to po dva uzorka s razliitih mesta iz svake stoliceUputstvo za pripremu pacijenta pre testa na okultno krvarenje u stoliciSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Gvajakov test

Bolesnik mora biti na posebnoj dijeti tri dana pre (najmanje 48 sati) i tokom ispitivanjaTreba izbegavatinedovoljno peeno crveno meso (jagnjetina, govedina), kobasice, belu repu, ren, dinje, lubenice i sl.preparate gvoavitamin C u koliini > 250 mg/danPreporuuje sedobro kuvano meso, ivina, riba, itna kaa, kuvano voe i povre, kikiriki i drugo kotunjavo voe, kokice, hleb od mekinja, salate

Imunohemijski test nije potreban poseban nain ishrane pre uzimanja uzoraka jer ne podlee interferencijama

Uputstvo za pripremu pacijenta pre testa na okultno krvarenje u stoliciSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Uzorak izbora jest srednji mlaz prve jutarnje mokrae nakon nonog sna, pranja genitalija, pre doruka i drugih aktivnosti, pri emu vreme od posljednjeg pranjenja mokrana beika treba da bude najmanje 4, a najvie 8 sati

analizu se ne preporuuje kod ena neposredno pre, za vreme i neposredno nakon menstruacije, kao ni u ena koje imaju vidljiv vaginalni sekretUputstvo za uzimanje uzoraka mokrae za kvalitativne analizeSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

ako se uzorak prenosi do mesta obrade, posuda mora biti zatvorena

Uzorak mokrae treba skupljati u istu posudu sa irokim grlom koja je po mogunosti za jednokratnu upotrebu

pregled uzorka mokrae treba izvriti unutar 2 sata (najkasnije 4 sata) nakon uzimanja uzorka.

Uputstvo za uzimanje uzoraka mokrae za kvalitativne analizeSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Standardni postupak

Uzorak krvi uzeti ujutru izmeu 7 i 10 sati

od dolaska u ambulantu do uzimanja uzorka krvi pacijent treba da miruje 15 do 30 minuta

proveriti podatke na uputu (ime, prezime, datum, traene analize)

pripremiti pribor za uzimanje uzorka krvi prema traenim analizama

Identifikovati pacijenta

za direktnu identifikaciju koristiti pacijentovo ime , datum roenja ili neki drugi podatak, a odgovor uporediti s podatkom koji je prethodno upisan na uputu

upisati vreme uzimanja uzorka krvi i jedinstveni laboratorijski broj na uput

poloaj tela za vreme uzimanja uzorka krvi je sedeiUputstvo za uzimanje uzoraka venske krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Rei pacijentu da stisne aku i izabrati mesto uboda

dezinfikovati mesto uboda i priekati da se dezinficijens (70%-tni izopropilni alkohol ili etanol) osui

Uzorak krvi ne treba uzimati iz hematoma, a ako drukije nije mogue, treba je uzeti distalno od hematoma i to naznaiti na uputu

povesku koristiti najdue 1 minut, za lipide < 1 minuta, a ako se odreuje kalcijum, magnezijum i gvoe, NE koristiti povesku

posle uzimanja uzorka krvi na mesto uboda staviti jastui od vateUputstvo za uzimanje uzoraka venske krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

ako uzimanje nije uspelo, postupak ponoviti nakon 15 minuta iz druge rukeepruvete bez antikoagulansa ili sa smolom staviti u uspravan poloaj, NE meatiepruvete s antikoagulansom promeati lagano nekoliko puta

Redosled uzimanja uzorka krvi:krv za hemokulturu , biohemija (serum); ova epruveta ne bi trebala biti prva ako iz nje treba odrediti elektrolite krv s antikoagulansom (citrat, heparin, EDTA)epruvete koje sadre dodatne stabilizatore (npr. inhibitore glikolize).

Uputstvo za uzimanje uzoraka venske krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Uzorak krvi uzima se u standardne vacutainer epruvete sa vakumom.Epruvete imaju razliite dodatke (antikoagulanse, konzervanse), a vrsta dodatka razlikuje se prema boji epa na epruveti:biohemijske analize/serum (bez antikoagulansa; crveni, uti ep)S polistirenskom smolom ili bez nje za izdvajanje seruma od elijabiohemijske analize /plazma (heparin; zeleni ep)za odreivanje glukoze (fluorid; sivi ep)hematoloke analize (EDTA; ljubiasti ep)sedimentacija (citrat; crni ep)koagulacija (natrijev citrat105109 mmol/L, plavi ep). Epruvete za uzimanje uzoraka venske krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

uzimanje uzorka kapilarne krvi preporuuje se iz nedominantne ruke (denjaci iz leve, levaci iz desne) iz kaiprsta, enama i deci iz srednjeg prsta, a maloj deci iz pete

pre uzimanja uzorka mesto uboda oistiti 70%-tnim rastvorom izopropanola ili etanola, a zatim obrisati jastuiem od vate

ubod izvriti lancetom tako da je otrica poloena vertikalno na otisak prsta Uputstvo za uzimanje uzoraka kapilarne krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

prvu kap krvi odstraniti jastuiem od vate i pustiti da se kapljica slobodno stvara

Uzorak krvi navui u kapilaru, melaner ili skupiti u mikroepruvetu s odgovarajuim antikoagulansom

nakon zavrenog uzimanja uzorka krvi mesto uboda prekriti jastuiem od vate

nakon uzimanja uzorka krvi u mikroepruvetu s odgovarajuim antikoagulansom, mikroepruvetu dobro zaepiti i neno je bez meanja okrenuti 10 puta.Uputstvo za uzimanje uzoraka kapilarne krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Standardne mikroepruvete za uzimanje uzorka kapilarne krvi:biohemijske analize /serum (bez antikoagulansa; polistirenska smola; aktivator zgruavanja; crveni, uti ep)biohemijske analize/plazma (litijum heparin; zeleni ep)za odreivanje glukoze (kalijum oksalat/kalcijum-oksalat+fluorid; sivi ep)hematoloke analize (EDTA; ljubiasti ep)koagulacione analize (natrijum citrat; plavi ep)Epruvete za uzimanje uzoraka kapilarne krviSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

u prenosu uzoraka iz dislociranih jedinica uestvuje osoblje iz zdravstvene ustanove, a ne sami pacijentiuzorci se prenose u odgovarajuim transportnim kontejnerima, a ako to zahteva priroda uzorka, treba se pridravati posebnih uputstava (temperatura, svetlost)uzorci se prenose u zatvorenim posudama u uspravnom poloajuuputi se nose odvojeno od uzorakapri prenosu je potrebno izbei zagrevanje i mehanike uticaje Prenos uzoraka biolokog materijalaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

laboratorija prima uzorke ujutro

za hitne analize uzorci se primaju tokom 24 sata

preporueno vreme od uzimanja uzorka krvi do dostave u laboratoriju za sve opte medicinsko-biohemijske analize iznosi 2 sata

laboratorija treba da potuje pravila za neprihvatanje neadekvatnih ili pogreno obeleenih uzoraka

vreme prijema uzoraka u laboratoriju evidentirano je u laboratorijskom dnevniku prijema

nezgode u vezi s uzorkovanjem, transportom i rukovanjem uzorcima upisuju se u laboratorijski dnevnik prijema

nakon dolaska u laboratoriju uzorci se rasporeuju prema unapred utvrenoj organizacionoj shemi

za svako radno mesto postoje radne liste Prijem i raspodela uzoraka biolokog materijalaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Priprema pacijenta i uzimanje uzoraka biolokog materijala -Pacijent mora biti pravilno pripremljen za uzimanje uzorka

Pribor za uzimanje uzoraka- Uzorak krvi mora biti uzet u odgovarajue epruvete zavisno od traenih analiza, pri emu treba strogo paziti i na koliinu uzete krvi (do oznaenog nivoa)

Uputstva za neprihvatanje uzorakaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Prijem uzoraka - svaki uzorak dopremljen u laboratoriju, stigao potom ili ako je uzet u laboratoriji mora biti pravilno oznaen te mora imati odgovarajui (jednako oznaen), itko i pravilno ispisan uput s tanim vremenom uzimanja uzorka

ne prihvataju se zgruani uzorci krvi uzeti u epruvete s antikoagulansomUputstva za neprihvatanje uzorakaSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

epruvete bez antikoagulansa moraju biti dostavljene u laboratoriju u odgovarajuem poloaju (krv nije u dodiru s epom) i ne smeju se meati (hemoliza)

uzorci mokrae ne smeju se prenositi u epruvetama s gelom

ne prihvataju se uzorci za koje je prolo doputeno vreme od uzimanja do dostave u laboratoriju


hemolitini uzorci (hemoliza in vitro) ne prihvataju se za odreivanje K+, Mg2+, LDH-a, AST-a, ALT-a, alkalne fosfataze, CK-a, GGT-a, holesterola, triglicerida, bilirubina, ukupnih proteina

lipemini uzorci ne prihvataju se za odreivanje amilaze, ukupnog kalcija, gvoa, LDH, ukupnih proteina, hemoglobina te K+ i Na+ ako se odreuju plamenom fotometrijom ili indirektnom potenciometrijom.

Napomene o uticaju hemolize: ako se sumnja na hemolizu in vivo, potrebna je konsultacija s lekarom radi dobijanja klinikih informacija, a laboratorijske nalaze treba izdati uz napomenu


Laboratorija treba u opisu svakog mernog postupka da navede mere za spreavanje zagaenja i propadanja uzoraka, naroito za uzorke koji se skupljaju u odreenom vremenskom periodu

Potrebno je opisati uslove uvanja i navesti najdue vreme uvanja uzorka zbog moguih naknadnih merenja i dodatnih ispitivanja

Za opte medicinsko-biohemijske analize serum ili plazma mogu se uvati: 4 sata na sobnoj temperaturi 24 sata na 4 C nekoliko dana do nekoliko meseci na 20 C Priprema i uvanje uzoraka za opte medicinsko-biohemijske analizeSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Centrifugiranje uzorka krvi

centrifugiranje uzorka krvi bez antikoagulansa izvodi se najmanje 30 minuta nakon uzimanja 10 minuta na 3500 o/mincentrifugiranje uzorka krvi s antikoagulansom izvodi se odmah nakon uzorkovanja 10 minuta na 3500 o/mincentrifugiranje uzorka krvi za koagulacione analize, tj. za dobijanje plazme siromane trombocitima izvodi se 15 minuta na 4 000 o/min ili 2 10 minuta na 3000 o/min

Centrifugiranje uzorka mokraeza analizu sedimenta preporuuje se centrifugiranje 515 mL mokrae 5 minuta na 1500 o/min Uputstva za centrifugiranje uzoraka krvi i mokraeSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

doputeno vreme od uzimanja uzorka krvi do analize optih biohemijskih parametara je 6 sati

doputeno vreme od uzimanja uzorka mokrae za kvalitativnu analizu do pregleda iznosi 2 sata (najvie 4 sata)

doputeno vreme od uzimanja uzorka krvi do odreivanja sedimentacije eritrocita iznosi 2 sata

doputeno vreme od uzimanja uzorka krvi do analize kompletne krvne slike iznosi 6 sati

doputeno vreme od uzimanja uzorka krvi do pripreme krvnog razmaza je 6 sati

doputeno vreme od uzimanja uzorka krvi do analize koagulacionih parametara iznosi 4 sata

(Guder WG,i sar,2001; Burtis CA, Ashwood ER,2006., B.traus, 2009)

Doputena vremena od uzimanja uzoraka do analizeSTANDARDI DOBRE STRUNE PRAKSE

Nita nije stalno sem same promene Heraklit

Nije svaka promena poboljanje, ali je svako poboljanje promena

Documents

Standardi Dobre Laboratorijske Prakse Nova Verzija