1

1- 1 -

SADRAJ:

UVOD..................................................................................................3.1.OPIS MS ACCESS..........................................................................4. 1.1 Pokretanje Access-a i otvaranje Baze podataka........................5. 1.2 Kreiranje tabela...........................................................................6.

1.3 Rad sa relacijama.......................................................................6.

1.4 Kreiranje obrazaca......................................................................7.

1.5 Kreiranje upita.............................................................................7.

1.6 Kreiranje izvetaja.......................................................................9.

2. OPIS SOFTVERSKOG REENJA................................................10.

2.1 Specifikacija tabela.....................................................................11.

2.2 Funkcionisanje aplikacija............................................................17.

ZAKLJUAK......................................................................................28.

LITERATURA.....................................................................................29. UVOD Baza podataka (DB-Data Base), predstavlja logiki organizovan skup podataka koji sadri logiki povezane, neredudantne podatke, koji mogu biti korieni u jednoj ili vie programskih aplikacija. Postojanje jednog automatizovanog informacionog sistema je nezamislivo bez dobro organizovanja baze podataka, zbog njene svrsihodnosti I primenjivosti u svim obradama podataka koje postoje u jednom proizvodno-poslovnom sistemu. Ciljevi struktuiranja i izgradnje baze podataka su:

podatke treba tako organizovati da se mogu viestruko primenjivati

promene u bazama podataka ne moraju uticati na izmene programa

da cena skladitenja I upotrebe baze podataka bude to manja

da pristup podacima bude brz I jednostavan da korisnici znaju koji im podaci stoje na raspolaganju

da su podaci zatieni od neovlaenog korienja

da se podaci mogu menjati prema unapred utvrenim pravilima

da postoji odreena kontrola tanosti

eliminacija, ili bar smanjenje na minimum redudanse podataka

da se nosioci podataka i tehnike fizikog memorisanja mogu menjati bez izmene programa i td.Opis baze podataka IS-a se obino vri na tri nivoa:

a) opis fizike structure podataka, tj. opis rasporeda podataka

b) opis globalne logike strukture (organizacije) podataka, tj. opis ukupnosti podataka I njihovih meusobnih veza

c) opis dela baze podataka, manjih organizacionih Celina koji je potreban za izvoenje jednog ili manjeg broja programa

Sistem baza podataka ini baza podataka i programska podrka ili softver za kontrolu podataka i opis procedura za rad sa podacima kao i obueno osoblje, koje angaovano na njenom odravanju, korienju i za bazu u celini. Programska podrka je u stvari sistem za upravljanje bazama podataka, a osoblje administratori. Kada se projektuje baza podataka naglasak se stavlja na strukturu i sadraj podataka nezavisno od procesa koji e da ih obrauje. Osnovni concept je da se svi podaci jednog informacionog sistema integriu u fiziku strukturu podataka, i da aplikativni programi onda koristei sistemski softver za uprevljanje podacima preslikavaju fiziku strukturu u logiku onako kako zahtevaju aplikativni programi.1.OPIS MS ACCESS Microsoft MS ACCESS je softver (program ili aplikacija) koji spada u grupu RDBMS (eng. Relational DataBase Menagment System), tj. sistem za upravljanje relacionim bazma podataka. Sam pojam baze podataka oznaava jedan specifian nain organizovanja, tj. pamenja podataka u elektronskoj formi. Ovakav nain organizovanja podataka treba da zadovolji postulate date u relacionoj algebra, tj. teoriji relacionih baza podataka. U ovoj teoriji baza podataka osnovni element na kojoj se ona zasniva je tabela ili preciznije R-tabela (relaciona tabela). Svi podaci se unose u datu tabelu. Ona se sastoji iz redova i kolona tj. podaci su rasporeeni u tabeli u obliku redova i kolona. Nad elementima takve tabele mogu se vriti razliite numerike operacije, na slian nain kao i na skupovima. Relacionu bazu podataka iskljuivo ini grupa povezanih relacionih tabela. Pri tome potrebno je zadovoljiti odreene uslove: tabela ne sme biti zavisna od naina sortiranja podataka. To praktino znai da promena poloaja kolone ili reda u odnosu na originalnu poziciju ne sme da menja smisao i znaaj podataka, ne smeju postojati dupli redovi,

ne smeju postojati kolone sa viestrukim vrednostima,

ne smeju postojati nikakvi problemi koji bi oteavali pronalazenje bilo kojeg reda ili kolone

Kada je krajem 1992. godine, Access izaao, brzo je osvojio trite. Posle million prodatih kopija mnogi korisnici i programeri su bili prijatno iznenaeni kada su otkrili pravi alat za baze podataka koji je niska cena od 99 dolara skrivala. Prve verzije Access 1.0 i 1.1 su bile daleko od savrenstva, a na uoenim grekama su kasnije kreirane nove verzije. Nove verzije su ispravile mnoga ogranienja i uoene nedostatke prvih verzija i donele brojna poboljanja u domenu korienja programiranja, proirenja i povezivanja sa ostalim aplikaciama, a naroito sa onima iz programskog paketa Microsoft Office. Access je jedan od prvih programa koji su problematiku relacionih baza podataka uveli u Windows okruenje, a prvi koji je pisan iskljuivo za rad pod Windows-om. To znai da je on diktirao razvoj programa sline namene ostalih proizvoaa (Borland-ov Delphi, Powersoft-ov Power Bilder i Microsoft-ov Visual Basic). Na samom tritu on se pokazao kao najbolji, tj ispred svojih konkurenata.Access ine est osnovnik tipova objekata:

tabele (engl. Tables) - fiziki nosioci podataka, tj objekti u okviru kojih se vri unos ili promena podataka ili tabela,

upiti (eng. Queries) slui za filtriranje, sortiranje, grupisanje i upote manipulaciju podacima iz tabela,

obrasci (eng. Forms) prozori koji prikazuju podatke iz tabela i upita, ili slue za komunikaciju sa korisnikom,

izvetaji (eng. Reports) zadueni su za tempanje rezultata rada aplikacije,

makroi (eng. Macros) lista akcija koje se preduzimaju iz predefinasong seta funkcija radi manipulacije objektima baze, tj. skup vie akcija koje se izvravaju automatski jedna za drugom, moduli (eng. Modules) kolekcija VBA deklaracija, naredbi i procedura, na ovom mestu uglavnom javne vidljivosti.

Access od konkurencije razlikuje novi koncept rada sa bazama podataka, uveden jo u prvoj verziji: svi objekti su locirani u jednom fajlu sa ekstenzijom .MDB. Ovo oslobaa korisnika od razmiljanja o lokaciji velike koliine raznih delova baze i od brige oko celokupnosti baze podataka. Zbog ovakvog naina uvanja podataka Access prua mogunost opravke MDB fajla posle neregularnog zavretka rada aplikacije (na primer nestanak struje).1.1 Pokretanje Access-a i otvaranje baze podataka Aktiviranjem aplikacije ACCESS korisniku se automatski nude 3 mogunosti:

Blank Database potvrivanjem ove opcije vri se otvaranje nove, prazne baze podataka, Database Wizard pokree se arobnjak, tj. sistem pitanja koji nam pomau u kreiranju BP i nudi predhodno kreirane tabele i atribute za specifine domene. Nakon odgovora na sva pitanja kreirano je zaglavlje baze podataka i potrebno je popuniti bazu podacima.

Open an Existing Database izborom ove opcije iz polja ispod se moe odabrati (dvostrukim klikom) otvaranje ve postojee baze koja se nalazi na spisku.

Nakon potvrivanja opcije Blank Database otvara se okvir za dijalog gde je potrebno uneti ime vae baze podataka, a onda pritisnuti dugme Create. Ovim postupkom je zavren postupak otvaranja baze podataka.

Na prikazanom prozoru za kreiranje BP (DataBase Window), pored toga to je naglaeno ime baze podataka ( u ovom sluaju db1), uoavaju se i tzv. tab kontrole za Tables, Queries, Forms, Reports, Macros, Modules. Klikom na jednu od kartica vri se izbor eljenog objekta. Na primer klikom na Query karticu dobija se spisak svih dostupnih upita iz baze.Na desnoj strani ovog prozora nalaze se tri dugmeta:

Open slui za otvaranje ve postojeeg selektiranog objekta. To isto se moe uraditi i dvostrukim klikom na objekat. Ovaj pogled slui za unos podataka u bazu,

Design slui za kreiranje zaglavlja objekta Access-a,

New identino opciji New sa Toolbar-a, tj. otvaranje novog objekta.

1.2 Kreiranje tabela Tabela je kolekcija podataka koja opisuje odreeni entitet iz problematike koju modeliramo. Red u tabeli je slog ili zapis (record), a dok su kolone polja (field).

Poetni korak za dobijanje nove tabele je izbor opcije New u prozoru DataBase Window. Izborom ove opcije pojavljuje se prozor New Table sa sledeim opcijama: Datasheet View pogled na tabelarni prikaz

Design View pogled standardnog kreiranja tabela

Table Wizard arobnjak koji nam pomae pri kreiranju tabele oslanjajui se na biblioteku predhodno formiranih tabela sline namene

Important Table omogueva uvlaenje tabele iz neke druge BP (ili Access, ili neke druge vrste koju Access podrava)

Link Table poziva se tabela iz neke druge Access baze ili nekog drugog programa za rad sa BP, a pri tome tabela ostaje u prvobitnoj aplikaciji

Najei nain formiranja novih tabela je u Design View u.

Design View omoguava detaljni opis i definisanje svakog polja nove tabele, kao i kasniju doradu postojeih tabela. Field Name je ime polja koje moe biti veliine do 64 karaktera.

Data Type definie tip podataka u polju. Access podrava sledee tipove podataka:

Text, tekstualni

Memo, tip koji moe da sadri I do 256 kb teksta

Number, brojni (Byte, Integer, Long Integer, Singl, Double)

Data/Time, datum I vreme

Curency, novana jedinica

AutoNumber, broj kojii se automatski aurira

Yes/No, logiko polje duine jednog bita

Ole Object, razliite vrste objekata iz Wnindows okruenja (Word dokumenti, Excel tabele i td.)

Description slui za opis polja tabele.

U zavisnosti od izbora tipa podataka, u donjem panelu Design View prozora dobija se dodatna lista osobina svrstanih u dve grupe General i Lookup. General predstavlja listu optih osobina polja: Field Size je veliina polja. Za tekstualne podatke podrazumevana je duina 50 karaktera, dok je za brojeve Long Integer. Decimal Places je specifino za numerike podatke i odreuje broj cifara iza decimalne take.

Format definie poseban izgled tekstualnog polja, dok je za brojeve predloeno nekoliko standardnih tipova (General Number, Currency, Fixed, Standard, Percent, Scientific), kao i za Data/Time (General, Long, Medium, Short).

Input Mask definie masku za unos podataka

Caption po potrebi definie naslov polja. Ukoliko ova opcija ostane prazna, uzima se ve postavljeno ime polja u Field Name.

Default Value predstavlja vrednost koja e se automatski upisati u polje pri popunjavanju novog zapisa. Pogodna je kada se radi sa oekivanim vrenostima nekog podatka koji samo izuzetno odstupa od nje.

Validation Rule je izraz koji definie zahteve koje moraju da ispune podaci uneti u odreeno polje.

Validation Text je tekst poruke koja se pojavljuje ukoliko uslov iz Validation Rule nije zadovoljen.

Required odreuje da li je u tom polju unos podataka obavezan ili ne.

Allow Zero Length je svojstvo specifino za tekstualne podatke: odreuje da li je dozvoljeno postojanje stringa nulte duine u polju. Indexed je opcija kojom se postavlja indeks na odreeno polje radi breg pretraivanja ili sortiranja podtaka. Ovo je najei sluaj kod polja koje je primarni klju tabele.Ponuene su tri opcije:

No polje nije indeksirano,

Yes (Duplicates OK) polje je indeksirano, a duplikati vrednosti su dozvoljeni,

Yes (No Duplicates) polje indeksirano, ali duplikati nisu dozvoljeni.

Lookup definie tip kontrole koja prikazuje vrednost polja u formularima, tako da u zavisnosti od vrste podataka koje polje uva moe biti Text Box, Combo Box i List Box (standardne opcije), kao i Check Box (za Yes/No tip podataka).

1.3 Rad sa relacijama Da bi se tabele povezale, podrazumeva se da su za svaku tabelu definisani primarni kljuevi koji ih jedinstveno identifikuju. Definisanje primarnih kljueva se vri u Design View u tabele biranjem opcije Primary Kay . Izborom opcije Relationships sa Toolbar-a u database prozoru prelazi se u prozor u kome se uspostavljaju relacije izmeu tabela. Iz dijaloga Show Table biraju se tabele koje uestvuju u relacijama (u veini sluajeva sve). Viestruki odabir objekata vri se Shift tasterom. Polja sa primarnim kljuevima su boldirana.

Kada se tabele nau na panelu, odgovarajue relacije se kreiraju prenosom polja (povlaenjem) koje je definisano kao primarni klju do polja druge tabele koje je obino istog naziva i sadri istu vrstu podataka (ovakvo polje se u tom sluaju naziva strani klju). Ovakav nain povezivanja tabela se naziva referencijalni integritet. Sputanjem na odgovarajue polje u drugoj tabeli pojavljuje se dijalog u kome se bira tip i osobina veze. Access e automatski detektovati da li je veza 1:N (One-To-Many) ili 1:1 (One-To-One).1.4 Kreiranje obrazaca

Pomou obrazaca ili formi vri se dodavanje, auriranje, brisanje i pregled podataka u tabelama. Ovi objekti Accessa slue za komunikaciju sa korisnikom aplikacije i neophodno ih je dizajnirati na nain koji e olakati tu komunikaciju

Opet se polazi od osnovnog prozora BP, s tim to se nakon biranja taba Forms bira i opcija New, nakon ega se pojavljuje prozor New Form. Nakon definisana imena obrazaca, pomou odgovarajueg Combo Box a vri se izbor tabele ili upita na koji e se novi obrazac pozivati. Postoji vie naina formiranja formi:

Design View pravljenje obrazaca od poetka, tj. od praznog ekrana na koji se zatim dodaju potrebne kontrole (preporuuje se iskusnim programerima). Form Wizard arobnjak opte namene koji daje najveu kontrolu pri kreiranju obrazaca, pa se ovaj nain kriranja i najvie preporuuje.

AutoForm:Columnar automatsko pravljenje obrazaca u kojima je svaki zapis na poslednjoj strani.

AutoForm: Tabular automatsko pravljenje obrazaca u kojima su zapisi prikazani tabelarno po vie njih na strani.

AutoForm: Datasheet podaci ispisani u obliku klasine tabele.

Chart Wizard biranjem ove opcije pravi se grafikon na osnovu podataka iz neke tabele ili upita.

Pivot Table Wizard kreiranje obrazacaza prikaz tabela za unakrsno izraunavanje, pri emu se potrbne tabele kreiraju u Excel-u.

1.5 Kreiranje upita

Osnovni zadatak svake aplikacije je da omogui manipulaciju podacima, a to u Access u omoguavaju upiti. Pomou njih se vri filtriranje, grupisanje i pretraivanje podataka u tabelma, razne vrste izraunavanja sa podacima, povezivanje vie tabela po odreenim kriterijumima u specifine poglede na BP, kreiranje novih tabela itd.Osnovne vrste upita su:

Select Query (upit za izbor) najrasprostranjeniji i najee korieni tip upita kojim se:

- pregledaju, analiziraju i menjaju podaci iz jedne i vie tabela ili upita,

- stvaraju nova izraunata polja,

- sumiraju i grupiu podaci,

- vri izbor polja koja treba da budu vidljiva ili skrivena.

Crosstab Query (unakrsni upit) vri grupisanje podataka u kategorije i prikazuje vrenosti u tabelarnom formatu sa meuzbirovima i ukupnim zbirovima. Podaci su grupisani po kolonama i redovima kao u Excel-u. Ova vrsta upita je pogodna za sumiranje velikog broja informacija u itljivom formatu. Naroito su pogodni kao osnova za izvetaje i dijagrame. Make Table Query (upit za izradu tabela) slui za:

- kreiranje novih tabela od skupa rezultata,

- izradu rezrvnih kopija postojeih tabeka,

- arhiviranje starih zapisa iz tabela,

- izradu tabela za izvoz u drugu aplikaciju. Update Query (upit za auriranje) omoguava globalne izmene podataka u jednoj ili vie tabela, tj. vri promenu veeg broja zapisa u jednom prolazu. Append Query (upit za dodavanje) dodaje zapise iz jedne ili vie tabela na kraj druge (postojee tabele). Delete Query (upiti za brisanje) briu grupu zapisa iz jedne ili vie tabela u skladu sa navedenim uslovom. Na primer mogue je uklanjanje zapisa o kupcima koji nisu kupili nita u posldnjih godinu dana.

Prvi korak u kreiranju upita je izbor opcije New posle biranja opcije Queries iz Database prozora. U okviru prozora za dijalog mogoe je izabrati jedan od sledeih naina kreiranja upita:

Design View startuje ekran za dizajniranje upita runim dodavanjem eljenih polja iz tabela ili drugih upita koji ine Query koji se pravi. Simple Query Wizard standardni arobnjak kojim se prave upiti.

Crosstab Query Wizard pomae u kreiranju istoimenih upita.

Find Duplicates Query kreira upit koji pretrauje izabranu tabelu ili upit i nalazi zapise sa jednakim vrednostima jednog ili vie definisanih polja.

Find Unmached Query pomae da se napravi upit koji trai zapise koji postoje u jednoj tabeli, a nemaju nikakvu relaciju sa zapisima druge tabele. Tako se, na primer, mogu nai kupci koji ne kupuju u posmatranoj prodavnici.

1.6 Kreiranje izvetaja

Sekcija Reports slui za generisanje pisanih izvetaja sa rezultatima rada aplikacije, tj. slui za grupisanje podataka, izraunavanje suma, kreiranje konanih razlika i grafiko predstavljanje podataka na grafikonima. Po mnogim osobinama slini su obrascima, naravno uz nekoliko specifinosti izvetaja vezanih pre svega za drugi medijum na kome se prikazuju (papir).

Kreiranje novog izvetaja poinje biranjem kartice Reports iz Database prozora, a nakon toga komande New. Posle toga startuje na slian nain kao i u sluaju kreiranja obrazaca. U donjem delu ovog dijaloga se vri biranje tabela ili upita, koji su predhodno kreirani, a koji e sluiti kao podloga pri kreiranju izvetaja. Gornji deo prozora karakteriu sledee opcije:

Design View slino kao i kod kreirnja ostalih objekata Access-a. Slui za samostalno kreiranje estetskog izgleda izvetaja. Poeljno je birati ovu opciju nakon predhodnog formiranja izvetaja jednom od preostalih tehnika, tj. koristiti ovu opciju za naknadno doterivanje izgleda izvetaja.

Raport Wizard opcija koja se preporuuje pri formiranju izvetaja. Za razliku od Form Wizard-a ima dodatne opcije za grupisanje podataka u vie nivoa, viestruko sortiranje, kao i za razliit vrste sumiranja i primenu agregatnih funkcija. Na kraju se moe izabrati jedan od nekoliko stanardnih izgleda izvetaja.

Proces pravljenja izvetaja pomou arobnjaka tee kroz nekoliko faza. U prvoj se vri biranje polja koja ulaze u sastav izvetaja. Potrebno je prebaciti eljena polja iz liste Avaliable Fields u Selected Fields. Osim polja iz jedne od tabela ili upita u izvetaju se mogu nai i polja iz drugih tabela ili upita (opcija Tables/Queries). Posle biranja polja izvetaja sledi podeavanje redosleda prikazivanja polja u izvetaju, sortiranje po jednom ili vie polja, podeavanje izgleda i orijentacije strane, stila naslova i na samom kraju zadavanje izvetaja.2. OPIS SOFTVERSKOG REENJA Krajnji cilj u dizajniranju informacionog sistema je izrada softvera koji u potpunosti automatizuje izvoenje procesa i aktivnosti odgovarajueg poslovnog sistema, generie izvetaje neophodne za donoenje odreenih upravljakih odluka, kreira odgovarajue planove, obrasce, grafikone i td. Takva jedna aplikacija je zaduena kako za upravljanje relacionom bazom podataka, tako i za obradu tih podataka i komunikaciju sa korisnicima.

Iz tih i mnogih drugih razloga kreira se odgovarajui softver koji slui kao oslonac u upravljanju firmom i odluivanju, olakava izvoenje navedenih poslovnih aktivnosti i viestruko ubrzava rad na raznim administrativnim poslovima poveavajui na taj nain efikasnost i produktivnost sistema.

Aplikacija koja je predstavljena u ovom radu oslanja se na MS ACCESS kao moan sistem za upravljanje relacionim bazama podataka i omoguava ostvarivanje dobrog dela informacionih zahteva koje projektovani informacioni sistem treba da obezbedi. Ova aplikacija automatozuje deo procesa i aktivnosti prodavnice prehrambene robe i odnosi se uglavnom na evidenciju prehrambenih artikala kao i na evidentiranje svih nabavki i prodaja, dobavljaa, kupaca, zaposlenih. To omoguavaju razliiti obrasci (forme), odnosno prozori koji omoguavaju prikazivanje podataka iz tabela, njihovo auriranje i komunikaciju sa korisnikom.2.1 Specifikacija tabela

TABELA ARTIKLI

TABELA DOBAVLJA

Tabela FAKTURA DOBAVLJAA

Tabela FAKTURA KUPCA

Tabela FINANSIJETabela JEDINICA MERE

Tabela NAIN SKLADITENJA

Tabela POZICIJE ARTIKALA U MAGACINUTabela POZICIJE ARTIKALA U RAFU

Tabela POZICIJE FAKTURA DOBAVLJAA

Tabela POZICIJE FAKTURE KUPCA

Tabela RADNIK2.2 Funkcionisanje aplikacije

Pokretanjem aplikacije Prodavnica.md u okviru MS ACCESS-a automatski se poziva GLAVNA FORMA,koja ima funkciju osnovnog menija sa mogunou poziva ostalih formi i izvetaja.

Pozivanjem forme AURIRANJE JEDINICA MERE omoguava se upis, menjanje, brisanje jedinica mere artikla (kg, lit, kom,...), dok forma AURIRANJE SKLADITENJA omoguava upis naina skladitenja prehrambene robe (kutija,dak, paleta, regal, zamrziva,...). Podaci ove dve forme se upisuju u odgovarajue, njima pridruene tabele, a ti podaci se koriste u drugim formama radi lakeg unosa podataka.Forma AURIRANJE DOBAVLJAA omoguava upis, menjanje, brisanje dobavljaa i njihovih podataka.

Naradna opcija u osnovnom meniju je AURIRANJE ARTIKALA, koja slui za unoenje podataka o artiklima AURIRANJE RADNIKA je forma kojom se upisuju podaci o svim zaposlenim

Opcija FAKTURA DOBAVLJAA otvara ekran u kom se unose podaci o prispelim fakturama dobavljaa. Ova forma sadri i podformu POZICIJE FAKTURE DOBAVLJAA koja je povezana sa istoimenom tabelom. Ona slui za upis svih artikala koji se nalaze u navedenoj fakturi

FAKTURA KUPCA ima slinu funkciju kao i forma FAKTURA DOBAVLJAA, s tim to ovu fakturu mi izdajemo. Takoe sadri i podformu koja je povezana sa odgovarajuom tabelom.

Formom PROMENE U RAFOVIMA vri se evidentiranje ulaza robe iz magacina u rafove, kao i izlaza robe iz rafova, tj. evidentira se sama prodaja robe

Sledea opcija u osnovnom meniju pokree formu podmeni IZVETAJI koja omoguava izbor jednog od datih izvetaja. Prva dva izvetaja prikazuju trenutno stanje robe u magacinu i u rafovima. Izvetaj ZARADA PO ARTIKLIMA daje nam informaciju o zaradi u odreenom vremenskom periodu, posebno za svaki artikal. Takoe nam daje i ukupni iznos svih tih zarada.

etvrta opcija nam prikazuje, po izboru odreenog dobavljaa, sve uplate na njgov iro raun po datumima. Poslednja opcija u osnovnom meniju je IZLAZ IZ APLIKACIJE kojom se vri izlaz iz MS ACCESS okruenja.Izvetaj ISPLATE DOBAVLJAIMA PO DATUMU

Izvetaj STANJE U MAGACINU

Izvetaj STANJE U RAFOVIMA

Izvetaj ZARADA PO ARTIKLU

Poslednja opcija u osnovnom meniju je IZLAZ IZ APLIKACIJE kojom se vri izlaz iz MS ACCESS okruenja.ZAKLJUAKMS ACCESS predszavlja jedan od alata za realizaciju sistema za upravljanje bazom podataka. Korienjem Microsoft Access-a moemo da upravljamo svim naim informacijamakoje su u konkretnom sluaju nalaze unutar samo jedne datoteke. Ono to je znaajno kod MS ACCESS-a to je da je korisnicima dozvoljeno da sve navedene operacije nad informacijama u bazama podataka mogu izvravati na nivou interneta.

Korisnici ele da im podaci budu sigurni i zatieni, da sistem moe da se proiruje, da upiti mogu da se zadaju. Odgovarajui aplikativni softver mora da zadovolji sve te zahteve na najefikasniji nain. Aplikacija mora da bude pouzdan sistem za upravljanje podacima koji obezbeuje vertikalnu kompatibilnost, odnosno mogunost da svoj sistem poveemo sa veim, a po potrebi da ga bezbolno proirimo novim sadrajima i zadacima.

LITERATURA

1. Sinisa S.Randjic, PROGRAMIRANJE kroz aplikativne programe,ICIM Krusevac,2001 2.Joe Habraken POTPUNI BRZI VODIC KROZ MS Access 3.Interna dokumentacija STR Evropa Topola 4.ECDL-Baze podataka

1PAGE - 1 -