Bazel Seminar

8/17/2019 Bazel Seminar

http://slidepdf.com/reader/full/bazel-seminar 1/9

1. BAZELSKI SPORAZUM I

Erozija bankarskog kapitala sea!eseti" i osa!eseti" goina pro#log $eka nastala kao poslei%a rast&'e $olatilnosti na (inansijsko! tr)i#t&* ereg&la%ije* globaliza%ije* ino$ati$ni"instr&!enata* !oti$isala je B+BS ,Bazelski ko!itet za s&per$izij& banaka- a 1//. goinesasta$i i obja$i pr$i !e0&naroni sporaz&! o kapital& banaka ,Basel +apital A%%or-* poznat kao Bazel I.

Bazelski ko!itet za bankarski nazor osno$an je 12.goine & sasta$& presta$nika bankarski" nazorni" organa i %etralni" banaka eset ze!alja ,Belgije* Kanae*L&kse!b&rga* 3olanije* 4$eske* 4$aj%arske* Ujeinjenog Kralje$st$a* SA5 a o 6771.goine i 4panije. 8lano$i ko!iteta se &gla$no! sastaj& & Ban%i za !e0&narona pora$nanja& Bazel& ,BIS-* ge se nalazi njego$ sekretarijat. +ilje$i posta$ljeni pre Bazelski ko!itets&9

: Stabilnost (inansijskog siste!a

: Sig&rno bankarsko poslo$anje

: Mini!alni stanari kapitala: S&per$izija poslo$anja banaka

;or!iranje Bazel I siste!a &$oi jeinst$en na<in za izra<&na$anje aek$atnosti kapitala a& %ilj& ja<anja (inansijske stabilnosti.

Prednosti i nedostaci Bazela I

Prednosti i pozitivni efekti primene Bazel I standarda:

Porast aek$atnosti kapitala !e0&narono akti$ni" banaka=

Relati$no jenosta$na str&kt&ra=

Pri!ena & razli<iti! ze!lja!a #iro! s$eta=

>a<anje konk&ren%ije banaka na !e0&narono! ni$o&=

Porast is%ipline & pro%es& &pra$ljanja kapitalo!=

Ban%"!ark za pro%en& banaka o strane &<esnika na (inansijsko! tr)i#t&.

Nedostaci Bazel I standarda

Aek$atnost kapitala za$isi o kreitnog rizika* ok s& ostali rizi%i ,npr. operati$ni i tr)i#ni- izosta$ljeni iz analize=

U o%eni kreitnog rizika ne!a razlike iz!ej& &)nika razli<itog k$aliteta i

rejtinga=

Ak%enat je na knjigo$ost$eni! a ne na tr)i#ni! $renosti!a* neaek$atno



saglea$anje rizi<nosti i e(ekata &potrebe !oerni" (inansijski" instr&!enata* kao ite"nika &bla)a$anja rizika.

?eosta%i Bazelskog sporaz&!a $ezano za analiz& tr)i#nog rizika* isp&njeni s& iz!ena!a iop&na!a 1@ i 1. goine &$ojenje! kapitalnog za"te$a za tr)i#ni rizik i no$oginstr&!enta za o%en& tr)i#nog rizika banke : aR ,al&e at Risk-.

Aek$atnost kapitala banke na osno$& Bazela I izra<&na$a se slee'o! (or!&lo!9

Pokazatelj kapital

aek$atnosti C :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: D 177 /F

kapitala riziko ponerisana akti$a

?arena tabela prikaz&je na<in izra<&na$anja rizi<ne akti$e na osno$& Bazelskog sporaz&!a I.

Kategorija rizika Opis

Bilansne stavke Ponder

Bez rizika 7FGoto$ina* potra)i$anja o $laa

i %entralni" banaka ?izak rizik

17FPotra)i$anja o ja$nog

sektora

?izak rizik 67F

Potra)i$anja o r&gi" banaka izOE+5:a* !&ltilateralni" raz$ojni" banaka* &<esnika na tr)i#t& 3O* potra)i$anja o banaka $an OE+5kra'a o 1 goine

U!ereni rizik 27F

3ipotekarni zaj!o$i i potra)i$anja po osno$& eri$ata koji!a se pripis&je poner rizi<nosti 177F

Stanarni rizik 177F

Ostala akti$a* zaj!o$i pri$atno!nebankarsko! sektor&* potra)i$anjao banaka iz OE+5 preko 1 goine istalna srest$a

Vanbilansne stavke Faktor konverzije

7F Stan bH pogonosti o 1 goinekoje

67F

Uslo$ne oba$eze na kratak rok kaook&!entarni akreiti$* stan bH

pogonosti sa originalni! roko! preko 1goine

27F

8inibene garan%ije i r&ge &slo$neoba$eze* kreitne linije koji!a se&)ni%i!a na tr)i#t& E&ro $al&tao!og&'&je iza$anje e&ro :ob$ezni%a o 1 goine



177F

Generalne garan%ije i stan bH pogonosti* na strani trgo$anja*sporaz&!i o rek&po$ini i r&geter!inske k&po$ine

Izvor: BIS, Basel Accord, preuzeto od : Prof.dr Miroljub Hadžić: „Banarst!o", #ni!erzitet Sin$idunu%,&''(.,str.)*+

U Srbiji 1.j&la 677/. goine st&pile s& na snag& inkorporirane ieje Bazel I siste!a &

akt&elni! o!a'i! propisi!a iz oblasti s&per$izije* a ta ol&ka je obja$ljena &

Sl&)beno! glasnik& RSJ 16677 ,Ol&ka o &pra$ljanj& rizi%i!a banke* Ol&ka oaek$atnosti kapitala banke* Ol&ka o klasi(ika%iji bilansne akti$e i $anbilansni" sta$ki bankei Ol&ka o &pra$ljanj& riziko! lik$inosti banke-.

6. BAZELSKI SPORAZUM II

Bazelski ko!itet oneo je ol&k& a & j&n& 1. goine obja$i prelog za za!en&Sporaz&!a iz 1//. goine ,Bazel I-* po nazi$o! ?o$i Bazelski Sporaz&! o kapital&,Bazel II-. Razlog &$o0enja no$og Sporaz&!a je potreba za $i#e osetlji$osti i pro%ene rizikakoji!a je izlo)eno poslo$anje banka.

?arona banka Srbije pore or)a$anja stabilnosti %ena i!a za %ilj postizanje i or)a$anje(inansijskog siste!a & r)a$i* #to &klj&<&je s&per$izij& bankarskog poslo$anja. Banke i!aj&$eliki &eo & (inansijsko! tr)i#t& Srbije* tako a je o $elikog zna<aja postizanje stabilnostinji"o$og poslo$anja. Osi! zbog or)a$anja ekono!ske stabilnosti* ?arona banka i!aogo$ornost a pro%enj&je &pra$ljanje rizi%i!a i kapitalo! o strane banaka* zbog za#titeeponenata i r&gi" korisnika (inansijski" &sl&ga banaka.

?arona banka Srbije & skla& sa prepor&ka!a Bazelskog ko!iteta za s&per$izij& banaka

,B+BS- po<ela je sa &$o0enje! Bazela II kraje! 677. goine. P&na i!ple!enta%ija BazelII stanara & skla& sa strategijo! &$o0enje Bazel II stanara i operati$ni! plano! pre$i0ena je o 1.>an&ara 6711. goine. U st$ari B+BS por)a$a pri!en& Bazel II ostrane s&per$izora ze!alja #iro! s$eta ali & $re!ensko! perio& koji ogo$ara nji"o$i!s&per$izorski! potreba!a.

Pra$ila iz Bazela II s& &gra0ena & irekti$& EU o aek$atnosti kapitala sreino! 677.goine* kojo! je pre$i0eno a je <lani%e EU pri!enj&j& o po<etka 677. goine* s ti!a se najraz$ijeniji prist&pi !erenja potrebnog kapitala pri!enj&j& po<e$ o 677/. goine.

?o$i sporaz&! pri!enji$a'e se* na 91

: 3oling ko!panije: bankarske gr&pe , na konsolio$anoj osno$i -=

: ?a !e0&narono akti$ne banke na s$i! ni$oi!a & bankarskoj gr&pi* kao i

: ?a ini$i&alne banke

Osnovni ciljevi uvodjenja Bazel II standarda u Srbiju su:

alje ja<anje stabilnosti bankarskog sektora i (inansijskog siste!a=



&napre0enje pro%esa &pra$ljanja rizi%i!a & banka!a i pro%esa s&per$izije zasno$anog na rizi%i!a=

ja<anje transparentnosti i tr)i#ne is%ipline=

&skla0i$anje sa &slo$i!a poslo$anja na !e0&narono! (inansijsko! tr)i#t&=

"ar!oniza%ija sa propisi!a E$ropske &nije 5irekti$a!a EU /677 i 677=

st$aranje ja<e $eze iz!e0& kapitalni" za"te$a i izlo)enosti rizi%i!a na ni$o& banke.

Struktura Bazel II sporazuma

Bazel II sporaz&! zasno$an je na tri !e0&sobno po$ezana st&ba* koji zajeni<ko!

pri!eno! oprinose stabilnosti bankarkog a &jeno i (inansijskog siste!a* to s&9

Prvi stub - za"te$ za !ini!alni iznos kreita

Drugi stub - pro%es s&per$izijere!i stub : tr)i#na is%iplina

Prvi stub" ore0&je !ini!alne kapitalne za"te$e banke za tri $rste rizika9 kreitni* tr)i#nii operati$ni rizik. ?aj$a)nije pro!ene koje &$oi o$aj st&b & onos& na Bazel I s& & pogle&tret!ana kreitnog rizika i &$o0enja kapitalnog za"te$a za operati$ni rizik* a tret!antr)i#nog rizika je ostao i alje isti.

?a osno$& Bazel II sporaz&!a banka!a je ata !og&'nost $a so(isti%irana prist&pa izra<&na$anja kapitalni" za"te$a za kreitni rizik* po#t&j&'i karakteristike s$ake banke.

;or!&la za izra<&na$anje aek$atnosti kapitala pre!a Bazel& II je9

Pokazatelj Uk&pni kapital

aek$atnosti C :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: D 177/F

kapitala Kreitni Nr)i#ni N Operati$ni rizik

Bazel II daje tri pristupa za ocenu kreditnog rizika:

1. Stanarizo$an prist&p

6. Osno$ni prist&p zasno$an na interno! rejting&@. ?apreni prist&p zasno$an na interno! rejting&

Standardizovan pristup ocene rizika

Pr$i prist&p standardizovan* iz$een je iz Bazela I i koriste ga banke sa !anji! obi!o! poslo$anja i jenosta$nijo! kontrolno! str&kt&ro!. ?a osno$& o$og prist&pa banke pro%en&



kreitnog k$aliteta &)nika obijaj& o eksterni" agen%ija za kreitni rejting koje zaoba$ljanje o$og posla i!aj& saglasnost o s&per$izora.

?o$ine stanarizo$anog prist&pa & onos& na Bazel I s&9@

: no$e gr&pe rizi<ne akti$e=: pro!enjeni poneri rizika za pojeine gr&pe rizi<ne akti$e=

: pro#irenja ko kori#'enja te"nika &bla)a$anja kreitnog rizika ,spe%i(i%irani

(inansijski kolateral : goto$ina* zlato ili "artije o $renosti-=

: $e'e oslanjanje na rejting agen%ije tj. pri!ena ponera rizika koji se zasni$aj& na eksterno! rejting& ko potra)i$anja o pojeini" r)a$a* banaka ,koje nis& o!a'e- ikorpora%ija ,o!a'i" i strani"-.

U narenoj tabeli prikazani s& instr&!enti i te"nike za &bla)a$anje kreitnog rizika &ok$ir& Bazela II

Kolateral

Ke# ,kao i +5s ili sli<ni instr&!enti e!ito$ani o banke kreitora-epono$an ko banke

Zlato 5&)ni<ke "artije sa !ini!alni! rejtingo! &t$r0eni! o

strane E+AI: ,BB:* e!ito$ane o r)a$e* BBB:* e!ito$aneo strane r&gi" s&bjekata= A:@P:@ za kratkoro<ne instr&!ente&ga-.

5&)ni<ke "artje bez &t$r0enog rejtinga o strane E+AI po&t$r0eni! &slo$i!a.

Ak%ije ,&klj&<&j&'i kon$ertibilne ob$ezni%e- koje s& &klj&<ene& gla$ni ineks ili koje s& na listing& organizo$an i" berzi* alinis& &klj&<ene & gla$ni ineks.

U+IS &zaja!ni (ono$i po ati! &slo$i!a ,a je %enaza jeini%& jasno istakn&ta ne$no= a je U+IS&zaja!ni

#aldiranje

okviru

bilansa

stanja

Postoji obra pra$na osno$a za to & ze!lji & kojoj banka posl&je bez obzira a li je r&ga strana & posl& nesol$entnaili je bankrotirala.

Banka je & !og&'nosti a & bilo koje $re!e orei ko!ponenteza &go$or o saliranj& ,potra)i$anjaoba$eze opre!a atojs&protnoj stani & posl&.

Ostalo



$aran%

ije ikreditn

i

derivat

i

rlo pre%izni &slo$i kao #to s& oba$eza presta$ljanjairektnog potra)i$anja o strane s&bjekta koji obezbe0&jeza#tit&* a koja !ora biti ekspli%itno re(inansirana za ateizlo)enosti ili p&l izlo)enosti= !era pokri'a je ti!e jasnoe(inisana i neospori$a je.

5oatni &slo$i & pogle& str&kt&re instr&!enta ,pra$o banke

a pri!i pla'anje o garanta bez pre&zi!anja pra$ni" ranji pre!a s&protnoj strani & posl& za iz$r#enje pla'anja= !ini!&!ko spe%i(i%iranja oga0aja ko kreita a bi &go$or okreitno! eri$at& bio pri"$a'en.

isoka kreitna sposobnost garanta li%a koje obezbe0&jegaran%ij&.

O o$ara &'i "air%&t & sl&<a & $al&tne ne&skla0enosti iz!e &

&euskladjenosti u pogledu

roka dospe!a

5e(inisanje roka ospe'a ko osno$ne izlo)enosti i koza#ti'eni" pozi%ija- slee'i konzer$ati$ni prist&p.

Prilago0a$anja po atoj (or!&li kaa postoji$re!enska

Izvor: BIS, International on!er$ence of pital Measure%ent and apital Standers, -une &'',str. )/0 +,

Preuzeto: Prof.dr1o2e 1uić, str. &/0&/3Intrni rejting za o%en& rizika

Osnovni pristup zasno$an na interno! rejting& banke poraz&!e$a <etiri ko!ponente

rizika9

: PD , probabilitH o( e(a&lt - $ero$atno'a neiz$r#enja &)ni<ki" oba$eza=

: '$D ,loss gi$en e(a&lt - g&bitak &sle neiz!irenja oba$eza=

: ()D ,eDpos&re at e(a&lt - izlo)enosti banke & tren&tk& neiz$r#enja oba$eza=

: * , !at&ritH - e(ekat ro<nosti.

Poslenje tri ko!ponente pro%ene rizika ore0&je s&per$izor* ok je pr$a ,P5- sopst$ena pro%ena banke.ero$atno'a neiz$r#enja oba$eza PD* onosi se na rejting &)nika koji je izra)en stopo!$ero$atno'e neiz$r#a$anja &)ni<ki" oba$eza* ali na bazi &goro<ni" proseka.

G&bitak pri neiz$r#enj& oba$eza '$D* presta$lja stop& g&bitka & onos& na no!inaln&$renost &ga* i ne presta$lja rejting &)nika $e' bankarske transak%ije. Kreitnaizlo)enost za$isi onosno kreitni rizik za$isi o9 pra$no : (inansijske pozi%ije potra)i$anja i postojanja polo)eni" kolaterala ko banke ili neke r&ge $rste garan%ije o neke (ir!e iliinstit&%ije koje i!aj& zao$olja$aj&'i kreitni rejting.

U tren&tk& neiz$r#a$anja oba$eze &)nika* $anbilansne pozi%ije se kon$ert&j& & ek$i$alentekreitne izlo)enosti kori#'enje! (aktora kreitne kon$erzije ,%reit %on$ersion (a%tors ++;-.Kao (aktor kreitnog rizika jeste ro<nost kreitne izlo)enosti M* ge &)& kreitn& izlo)enost prati $e'i kreitni rizik. ?a osno$& na$eeni" ko!ponenti kreitnog rizika banka !o)ek$anti(iko$ati oba$ezni kapital koji joj je potreban & sl&<aj& neo<eki$anog g&bitaka,&neDpe%te losses* &l-.



Obavezni kapital se dobija tako što se kreditna izloženost pomnoži sastopom verovatnoće neizvršenja obaveze dužnika i dobijena vrednost umanji za visinu kolaterala i slino !"#$%&

Ekstrne rejting agen%ije ,ERA-

Stat&s eksterne instit&%ije za o%en& kreitnog rejtinga E+AL ,EDternal +reit Assess!entInstit&tions-* o saa s& obile tri !e0&narone agen%ije za kreitni rejting9 #+P" *ood,s iFit%.* isp&ni$#i kriterij&!e koje e(ini#e Bazel II.Kako bi jena eksterna rejting agen%ija obila oz$ol& za ra* !ora isp&niti slee'e

kriterij&!e9

: Objekti$nost !etoologije=

: ?eza$isnost instit&%ije & ra&=

: ransparentnost & ra&=: Obezbe0eni res&rsi=

Kredibilitet agencije prema trećim licimaPri!ena eksternog rejtinga & o%eni kreitnog rizika naj$i#e je pris&tna ko e!isije korporati$ni" ob$ezni%a & Kanai i SA5.

K$alitetkreita ,kreitni

MooHsSQ P

Investi%ione;it%"O%ene

?aj$i#i k$alitet Aaa AAA AAA

isok k$alitet Aa1 o Aa@ AA N o AA : AN o A :

>akkapa%itet pla'anja

A1 o A@ AN o A : A1 o A@ :

Aek$atankapa%itet pla'anja

Baa1 o Baa@ BBBN o BBB : BBBN o BBB :

Mog&'nost

kreitnogrizika

Ba1 o Ba@/pekulativne o%eneBBN o BB : BB N o BB :

Zna<ajan kreitnirizik

B1 o B@ BN o B: BN o B :



isokkreitni rizik

+aa1 o +aa@ +++N o +++ : +++N o +++ :

?eiz$r#enje pla'anja

+a ++ ++

?aiz$r#enje pa'anja

+ + +

Pla'anje se neiz$r#a$a

: 5*S5 555*55*5

Izvor: Prof.dr 1ordje 1uić: „#pra!ljanje rizici%a i apitalo% u bana%a" , Beo$radsa berza, &''4.

Drugi stub" presta$lja klj&<ne post&pke pro%esa kontrole aek$atnosti kapitala banke &%ilj& &spe#nog &pra$ljanja rizi%i!a koji!a je izlo)eno njeno poslo$anje. Uloga s&per$izora jea pro%eni ra internog pro%esa banke* onosno a &t$ri a li je !ena)!en obro pro%enioizlo)enost rizi%i!a & s$o! poslo$anj& i s"ono to!e iz$ojio aek$atan kapital. ?eop"ona je obra saranja iz!e0& s&per$izora i banke kako bi se pra$o$re!eno reago$alo na po$e'anje rizika ili na ore0i$anje potrebnog ni$oa kapitala.

Bazelski sporaz&! II raz!atra tri te"nike za !ini!iziranje kreitnog rizika9

1- Upotreba priznati" (inansijski" kolaterala=6- Bilansni neting=@- Priznate garan%ije.

'azlikuju se etiri principa kontrole Stuba (

Pro%es interne pro%ene adekvatnosti kapitala 0I1))P2

Banke s& & oba$ezi a kontin&irano $r#e interni nazor aek$atnosti kapitala & onos& nanji"o$ rizi<ni pro(il* na osno$& <ega 'e oreiti strategij& za postizanje potrebnog ni$oakapitala. R&ko$ost$o banke i!a gla$n& ogo$ornost a obezbei aek$atan kapital*&zi!aj&'i & obzir poslo$no okr&)enje & ko! banka posl&je. Banka & %ilj& oreji$anjaaek$atnog kapitala !ora pri!enji$ati rigorozne !ere pro%ene negati$ni" (aktora tr)i#ni"&slo$a koji !og& &groziti poslo$anje banke.

Pet gla$ni" karakteristika rigoroznog pro%esa s& slee'e9

1. nazor obora i $i#eg r&ko$ost$a

6. $aljana pro%ena kapitala

@. s$eob&"$atna pro%ena rizika

. pra'enje i iz$e#ta$anje i



2. interno kontrolno ispiti$anje

Proces supervizije !Supervisor) 'evie* and +valuation Process , S'+P%

Uloga s&per$izora je a o%ene interne pro%ene aek$atnosti kapitala ,I+AAP- i strategij&

banke* kao i njen& sposobnost a prati i obezbei &sagla#enost sa propisani! pokazatelji!akapitala. S&per$izori &koliko nis& zao$oljni rez&ltatato! pro%esa* !oraj& pre&zetiogo$araj&'e korekti$ne !ere.

-apital iznad minimalnog nivoa

Bazel II &$oi no$in& ge s&per$izori o<ek&j& o banke a pose&je kapital izna !ini!alnogni$oa ,koji je e(inisan St&bo! 1-* koji 'e prikazi$ati slo)enost poslo$anja banke i bitio$oljan za pokri'e s$i" rizika koji proisti<& iz tog poslo$anja3

Intervencije supervizora

O$aj prin%ip kontrole poraz&!e$a a s&per$izori reag&j& & pr$oj (azi kako bi spre<ili paanje $renosti kapitala ispo ni$oa potrebnog a por)i rizike koji! je poslo$anje banke izlo)eno* i &koliko se kapital ne $rati na neop"oni ni$o brzo pri!ene ore0ene !ere.

re!i stub , &ti<e na po$e'anje tr)i#ne is%ipline koja se oglea & porast& transparentnostirele$antni" in(or!a%ija. +ilj pri!ene prin%ipa o$og st&ba je a s$i &<esni%i na (inansijsko!tr)i#t& i!aj& &$i & klj&<ne in(or!a%ije r&gi" &<esnika koje se onose na9 izlo)enostrizi%i!a* kapital* pro%es &pra$ljanja rizi%i!a i aek$atnost kapitala ate banke ili (inansijskeinstit&%ije na tr)i#t&. ?a$eeni! se posti)e a s$i &<esni%i na tr)i#t& !og& a iz$r#e s$oj& pro%en& poslo$anja banke.

Ko!itet $er&je a logi<nost pri!ene tre'eg st&ba opra$a$a za"te$ obeloanji$anjain(or!a%ija koji je posta$ljen za banke koje koriste Bazel II. S&per$izori i!aj& set !era koje!oraj& pri!eniti na one banke ili (inansijske instit&%ije koje nepo#t&j& pri!en&transparentnosti in(or!a%ija. Pri!eno! tre'eg st&ba &<$r#'&je se pr$i st&b ,oba$eznikapital- i r&gi st&b ,pro%es kontrole-.

I!ple!enta%ija i raz$oj @. st&ba oja<a'e tr)i#n& is%iplin& &<esnika (inansijskog tr)i#ta*

<i!e se oprinosi stabilnosti bankarskog poslo$anja i (inansijskog siste!a.

Documents

Bazel Seminar