Beograd, 21. novembra 2005. Godina LXI – broj 101

Z a k o n i

Zakon o spre~avawu dopinga u sportu – – – – – – – – – – – – – – – – – – 3

Zakon o bezbednosti i zdravqu na radu – – – – – – – – – – – – – – – – – – 10

Zakon o obeleàvawu dana àlosti na teritoriji Republike Srbije – – – – 25

Zakon o odgovornosti proizvo|a~a stvari sa nedostatkom– – – – – – – – – – 27

Zakon o izmenama zakona kojima su odre|ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje – – 28

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama – – – – – – – – – – – – 47

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ure|ewu sudova – – – – – – – – 48

Zakon o prekr{ajima – – – – – – – – – – 49

Zakon o javnim putevima – – – – – – – – 91

Zakon o Dràvnoj revizorskoj instituciji – – – – – – – – – – – – – – – 111

Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu – – – – – – – – – – – – – – – – 123

Zakon o policiji – – – – – – – – – – – – 136

Zakon o duvanu – – – – – – – – – – – – – 168

S A D R @ A J

Beograd, 21. novembra 2005. Godina LXI – broj 101

Cena ovog broja je 150 dinara. Godi{wa pretplata je 15.012 dinara

ISSN 0353-8389COBISS.SR-ID 17264898

3209Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike

Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o spre~avawu dopinga u sportu

Progla{ava se Zakon o spre~avawu dopinga u sportu,koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije,na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodneskup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novem-bra 2005. godine.

PR broj 86U Beogradu, 21. novembra 2005. godine

Predsednik Republike,Boris Tadi}, s.r.

ZAKONo spre~avawu dopinga u sportu

á. UVODNE ODREDBE

^lan 1.Ovim zakonom ure|uju se mere i aktivnosti za

spre~avawe dopinga u sportu.

^lan 2.Zabrawen je doping u sportu.Doping u sportu, u smislu ovog zakona, jeste

postojawe jedne ili vi{e povreda antidopingpravila utvr|enih ~lanom 3. ovog zakona.

^lan 3.Povreda antidoping pravila postoji u slu~a-

jevima:1) prisustva zabrawene supstance ili wenih

metabolita ili markera u telesnom uzorku spor-tiste;

2) kori{}ewa ili poku{aja kori{}ewa (pri-mena, uno{ewe, ubrizgavawe ili konzumirawe)zabrawene supstance ili zabrawenog metoda (udaqem tekstu: doping sredstva);

3) odbijawa, ili nepristupawa bez ubedqivogopravdawa, davawa uzorka posle obave{tewa odoping kontroli ili izbegavawa davawa uzorkana drugi na~in;

4) neispuwavawa obaveza utvr|enih pravilimaovla{}ene antidoping organizacije u pogledudostupnosti sportiste iz registrovane test gru-pe za testirawe izvan takmi~ewa, kao i nepru-àwa podataka o boravi{tu i propu{tawa obja-vqenih testirawa izvan takmi~ewa;

5) neovla{}enog ometawa ili poku{aja ome-tawa bilo kojeg dela doping kontrole;

6) nedozvoqenog posedovawa doping sredstava;

7) neovla{}ene prodaje, transporta, slawa,isporuke ili distribucije doping sredstavasportisti, bilo neposredno ili posredstvomtre}eg lica;

8) davawa ili poku{aja davawa doping sred-stava sportisti, ili propisivawa, izdavawa,pomagawa, podsticawa, prikrivawa, navo|ewa,nalagawa, stvarawa uslova ili bilo kojeg dru-gog vida u~estvovawa u povredi ili poku{ajupovrede antidoping pravila.

Povreda antidoping pravila iz stava 1. ta~. 1),2), 6), 7) i 8) ovog ~lana ne postoji u slu~ajevimaodobrenih izuzetaka za terapeutsku upotrebu.

^lan 4.Pod ovla{}enom antidoping organizacijom,

u smislu ovog zakona, podrazumeva se Antido-ping agencija Republike Srbije, Svetska anti-doping agencija i nadle`na me|unarodna i na-cionalna sportska asocijacija (olimpijski ko-mitet, savez).

^lan 5.Obaveze utvr|ene ovim zakonom primewuju se

na sve organizacije u oblasti sporta koje imajusvoje sedi{te na teritoriji Republike Srbijeili obavqaju sportske aktivnosti i delatnostina teritoriji Republike Srbije.

Proizvodwa i promet zabrawenih doping sup-stanci koje u sebi sadrè opojne droge vr{i seu skladu sa zakonom.

Obaveze utvr|ene ovim zakonom shodno se pri-mewuju i na doping ìvotiwa koje u~estvuju usportskim takmi~ewima.

áá. MERE ZA SPREÂVAWE DOPINGA U SPORTU

^lan 6.Sportisti i drugi u~esnici u obavqawu

sportskih aktivnosti i delatnosti du`ni su dadozvole i omogu}e obavqawe doping kontrole.

Sportisti koji odbije, ne pristupi, izbegneili onemogu}i doping kontrolu, izre}i }e semera zbog povrede antidoping pravila kao da jena doping testu bio pozitivan, a u slu~aju ta-kvog poku{aja, moè mu se mera izre}i i ako do-ping test bude negativan.

Sportista je duàn da obavesti lekara koji gale~i o svojoj obavezi da ne koristi doping sred-stva i da se uveri da bilo kakva dobijena medi-cinska terapija ne sadrì doping sredstva.

^lan 7.Doping kontrola sprovodi se po pravilima

utvr|enim od strane Antidoping agencije Repu-

21. novembar 2005. Broj 101 3

§ZAKONI

blike Srbije (u daqem tekstu: Antidoping agen-cija), a u slu~ajevima kada se doping kontrolapreduzima na me|unarodnom takmi~ewu – pod ru-kovodstvom me|unarodnog sportskog saveza, popravilima tog saveza.

Pravila Antidoping agencije moraju biti uskladu sa Evropskom konvencijom o spre~avawudopinga u sportu i me|unarodnim standardimaza doping testirawe odobrenim od strane Svet-ske antidoping agencije.

Doping kontrola je postupak koji ukqu~ujeplanirawe rasporeda testova, izbor sportistaza testirawe, prikupqawe i rukovawe uzorcima,laboratorijsku analizu, vo|ewe rezultata, pre-trese i àlbe.

Doping kontrola organizuje se i sprovodi ta-ko da je iskqu~ena svaka mogu}nost zamene uzo-raka ili manipulacije bilo kakve vrste.

Doping kontrola moè se organizovati kakona takmi~ewima tako i izvan takmi~ewa, naja-vqeno i nenajavqeno.

Doping kontrola sprovodi se uzimawem uzo-raka urina i krvi ili primenom druge autori-zovane tehnike za detektovawe zabrawenih sup-stanci i metoda.

^lan 8.Doping kontrola moè se sprovoditi samo od

strane ovla{}enih i kvalifikovanih kontrolo-ra, odnosno od strane lica koja poseduju legiti-maciju izdatu od strane Antidoping agencije ilikoju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.

^lan 9.Organizacija u kojoj se sprovodi doping ana-

liza mora posedovati vaè}u homologaciju iz-datu od strane ovla{}enog me|unarodnog orga-na ili organizacije (Svetske antidoping agen-cije), a u postupku doping kontrole uzete uzorkemora skladi{titi, wima rukovati i analizira-ti ih u skladu s odredbama ovog zakona i odgo-varaju}im me|unarodnim standardima odobre-nim od strane Svetske antidoping agencije.

^lan 10.Nacionalna sportska asocijacija iz ~lana 4.

ovog zakona du`na je: 1) da utvrdi mere i uredi postupak wihovog

izricawa u slu~ajevima utvr|enog dopingovawasportiste i da obezbedi da se u postupku izri-cawa mera licima odgovornim za doping po{tu-je wihova li~nost i pravo na odgovaraju}u prav-nu za{titu (po{tovawe privatnosti, pravovre-meni pretres, jem~ewe prava na pravno izja{we-we, po{teno i nepristrastno telo za pretres,pravo na zastupnika o li~nom tro{ku, uvid uspise, podno{ewe dokaza, standarde u pogledudokazivawa dopinga, blagovremeno informisa-we, pravovremena, pismena i obrazloèna odlu-ka, pravo na àlbu i dr.);

2) da obezbedi, u okvirima nadle`nosti save-za da sportistima, trenerima i drugim osobamaza koje je utvr|ena odgovornost za doping buduizre~ene odgovaraju}e mere, u skladu s ovim za-

konom i pravilima nadle`ne antidoping orga-nizacije;

3) da ne prizna sportski rezultat u ~ijem po-stizawu je u~estvovao dopingovani sportista;

4) da ne dozvoli u~e{}e na sportskoj priredbisportisti kome je izre~ena mera zbog dopinga;

5) da donese program antidoping delovawa;6) da propi{e postupak za uzajamno priznava-

we suspenzija i drugih mera koje izreknu drugesportske asocijacije, u zemqi i inostranstvu;

7) da obezbedi stalno individualno medicin-sko pra}ewe vrhunskih sportista, i u tom ciqudonese potrebne akte i preduzme konkretne mere;

8) da neprekidno, a najmawe jedanput godi-{we, obave{tava i edukuje svoje ~lanove i spor-tiste o vaè}im propisima koji se odnose nadoping u sportu i {tetnim posledicama pozdravqe upotrebe doping sredstava;

9) da odgovaraju}im op{tim aktima obezbedida ~lanovi asocijacije po{tuju obaveze kojeproisti~u iz primene mera borbe protiv dopin-ga u sportu;

10) da odredi odgovorno lice za nadzor nadsprovo|ewem mera za spre~avawe dopinga;

11) da najmawe sedam dana pre odràvawa tak-mi~ewa koje organizuje, ili koje je pod wenomkontrolom, prijavi takmi~ewe Antidopingagenciji;

12) da najmawe jedanput u {est meseci obave-sti Antidoping agenciju o planovima treningai priprema vrhunskih sportista i reprezenta-tivnih selekcija;

13) da uskrati delimi~no ili u potpunostifinansirawe sportista, sportskih organizaci-ja i drugih lica koja ne po{tuju vaè}a antido-ping pravila;

14) da kontroli{e antidoping programe svo-jih ~lanica, kao i sprovo|ewe tih programa;

15) da na kraju godine obavesti ministarstvonadle`no za poslove sporta i Antidoping agen-ciju o merama za borbu protiv dopinga preduze-tim u toku godine;

16) da u sportu u kome se takmi~e ìvotiweutvrde i sprovode antidoping pravila za ìvo-tiwe koje u~estvuju u tom sportu, u skladu sa pra-vilima nadle`ne me|unarodne sportske asoci-jacije.

Nacionalna sportska asocijacija koja ne po-{tuje obaveze iz stava 1. ovog ~lana ne moè do-bijati sredstva iz javnih prihoda.

^lan 11.Nadle`na sportska asocijacija du`na je da u

roku od 15 dana od dana stupawa na snagu sport-skih pravila kojima su utvr|ene mere za preven-ciju i spre~avawe dopinga, odnosno wihovih iz-mena i dopuna, dostavi primerak tih pravilaministarstvu nadle`nom za poslove sporta iAntidoping agenciji.

^lan 12.Nadle`na sportska asocijacija moè predlo-

ìti Antidoping agenciji da sprovede kontro-lu na odre|enim takmi~ewima ili kontrolu iz-

4 Broj 101 21. novembar 2005.

van takmi~ewa odre|enih timova, trening grupaili pojedinih sportista.

^lan 13.Kontroli izvan takmi~ewa podleù sporti-

sti koji su ozna~eni kao olimpijski kandidati,vrhunski sportisti, sportisti me|unarodnogranga, sportisti koji èle da nastave sportskukarijeru nakon isteka mere zabrane u~e{}a natakmi~ewima zbog dopinga, kao i druge katego-rije sportista koje odredi Antidoping agenci-ja (registrovana test grupa).

Kontrola izvan takmi~ewa sprovodi se:1) na osnovu periodi~nog plana kontrole;2) na osnovu posebne odluke Antidoping

agencije;3) na obrazloèni predlog sportiste ili

nadle`nog sportskog saveza;4) na zahtev sportskog inspektora.Sportisti koji podleù kontroli izvan tak-

mi~ewa u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, du`nisu da Antidoping agenciju i ovla{}eno lice uwihovoj sportskoj asocijaciji redovno obave-{tavaju o svakoj promeni mesta boravi{ta ivremenu i mestu odràvawa treninga, kao i oodsustvu iz mesta boravka duè od pet dana.

Svi u~esnici u doping kontroli du`ni su dadobijene informacije iz stava 3. ovog ~lana ~u-vaju kao poverqive i mogu ih koristiti iskqu-~ivo u svrhe planirawa, koordinirawa i spro-vo|ewa testirawa.

^lan 14.Lekar koji prilikom pregleda sportiste u

ciqu izdavawa medicinskog sertifikata (po-tvrde) o zdravstvenoj sposobnosti za u~e{}e natakmi~ewima posumwa da je sportista koristiodoping sredstva, duàn je da o tome obavestiAntidoping agenciju.

Lekar koji sportisti propi{e sredstvo kojesadrì zabrawene doping supstance u ciqu le-~ewa duàn je da o tome obavesti sportistu akomu je on saop{tio da se bavi sportskim aktiv-nostima.

^lan 15.Sportista moè zatraìti od Antidoping

agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe do-ping sredstava, u slu~aju kada postoji jasna i nu-`na medicinska potreba.

Antidoping agencija utvr|uje pravila za odo-bravawe izuzetaka za terapeutsku upotrebu, uskladu sa me|unarodnim standardima za procesodobravawa izuzetaka za terapeutsku upotrebuodobrenim od strane Svetske antidoping agen-cije.

^lan 16.Mere koje se izri~u zbog povrede antidoping

pravila jesu:1) diskvalifikacija sportskih rezultata;2) privremena suspenzija;3) zabrana u~e{}a na takmi~ewima;4) zabrana obavqawa funkcija u oblasti sporta.

^lan 17.U slu~aju povrede antidoping pravila iz ~la-

na 3. stav 1. ta~. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona me-ra zabrane u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}em trajawu:

1) dve godine za prvu povredu;2) trajna zabrana za drugu povredu.


na 3. stav 1. ta~. 7) i 8) ovog zakona mera zabra-ne u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}emtrajawu:

1) najmawe ~etiri godine do trajne zabrane;2) trajna zabrana ako je povreda po~iwena

prema maloletnom sportisti ili ako je po~iwe-na od strane tima za podr{ku sportiste.


na 3. stav 1. ta~ka 4) ovog zakona mera zabraneu~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}emtrajawu:

1) najmawe tri meseca i najvi{e dve godine zaprvu povredu;

2) najmawe godinu dana i najvi{e ~etiri go-dine za drugu povredu.

^lan 20.Sportisti za koga se utvrdi da je odgovoran

zbog dopinga supstancom koja je posebno iden-tifikovana u referentnoj listi zabrawenihfarmakolo{kih klasa doping supstanci i do-ping metoda kao op{te dostupna u medicinskimproizvodima ili kao supstanca za koju je maloverovatno da se moè uspe{no zloupotrebitikao doping ~inilac, mera zabrane u~e{}a natakmi~ewima izri~e se u slede}em trajawu:

1) najduè do godinu dana za prvu povredu an-tidoping pravila, uz mogu}nost da se umesto temere izrekne opomena;

2) dve godine za drugu povredu;3) trajna zabrana za tre}u povredu.

^lan 21.Mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima iz ~l. 17.

do 20. ovog zakona ne}e biti izre~ena za povreduantidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1) i 2)ovog zakona ako sportista dokaè da nije kriv,odnosno odgovoran za propust ili nemar.

Sportisti mera zabrane u~e{}a na takmi~e-wima u smislu ~l. 17. do 20. ovog zakona moèbiti izre~ena u kra}em trajawu:

1) ali ne kra}e od polovine minimalnog tra-jawa zabrane, odnosno osam godina ako bi ina-~e trebalo izre}i meru trajne zabrane, za povre-du antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1),2), 3) i 8) ovog zakona – ako sportista dokaè danije postupao sa grubom nepa`wom, odnosno danije u~inio zna~ajan propust ili nemar;

2) ali ne kra}e od polovine minimalnog tra-jawa zabrane, odnosno osam godina ako bi ina~etrebalo izre}i meru trajne zabrane, za povreduantidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~ka 6)po~iwenu od strane pomo}nog osobqa sportiste


i za povredu antidoping pravila iz ~lana 3.stav 1. ta~. 7) i 8) ovog zakona – ako sportistapruì zna~ajan doprinos u otkrivawu ili utvr-|ivawu povrede antidoping pravila po~iweneod strane pomo}nog osobqa sportiste ili dru-gih lica.

^lan 22.Sportista kome je od strane nadle`ne anti-

doping organizacije izre~ena mera zabrane u~e-{}a na takmi~ewima ne moè za vreme trajawazabrane u~estvovati u bilo kom svojstvu, i u bi-lo kom sportu, na sportskim priredbama, nitiobavqati funkcije u organizacijama u oblastisporta, ukqu~uju}i i aktivnosti vezane za rad sasportistima.

^lan 23.Odredbe ~l. 17. do 22. ovog zakona shodno se

primewuju i na meru zabrane obavqawa funkci-ja u oblasti sporta.

^lan 24.Lica za koja se utvrdi da su odgovorna za do-

ping odgovaraju za {tetu koja nastane za drugalica prema op{tim pravilima o odgovornostiza {tetu.

^lan 25.Sportista ili sportski stru~wak za koga se

utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vremetrajawa izre~ene mere status koji ima po Repu-bli~koj kategorizaciji sportista, odnosno Re-publi~koj kategorizaciji sportskih stru~waka.

ááá. ANTIDOPING AGENCIJA

^lan 26.U ciqu inicirawa, sprovo|ewa i kontrole

postupka borbe protiv dopinga u sportu osnivase Antidoping agencija Republike Srbije.

^lan 27.Antidoping agencija posluje kao ustanova, u

skladu sa propisima o javnim slu`bama, akoovim zakonom nije druga~ije ure|eno.

Antidoping agencija ima svojstvo pravnoglica, sa pravima, obavezama i odgovornostimautvr|enim ovim zakonom i statutom.

^lan 28.Sedi{te Antidoping agencije je u Beogradu.

^lan 29.Sredstva za osnivawe i rad Antidoping agen-

cije obezbe|uju se iz:1) buxeta Republike Srbije;2) donacija, priloga i sponzorstva doma}ih i

stranih pravnih i fizi~kih lica;3) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

^lan 30.Antidoping agencija obavqa sportske aktiv-

nosti i delatnosti u vezi sa sportskim takmi-~ewima, a posebno:

1) ure|uje, odre|uje, organizuje i sprovodi do-ping kontrolu na sportskim takmi~ewima, osim

one koju sprovodi nadle`ni me|unarodnisportski savez na me|unarodnim takmi~ewimakoja se organizuju u Republici;

2) ure|uje, odre|uje, organizuje i sprovodi do-ping kontrolu izvan sportskih takmi~ewa;

3) imenuje stru~na lica ovla{}ena za obavqawedoping kontrole (kontrolore), ustanovqava i iz-daje im legitimacije i brine se o wihovom stal-nom stru~nom osposobqavawu i usavr{avawu;

4) odre|uje organizacije iz ~lana 9. ovog zako-na u kojima }e se obaviti analiza doping uzora-ka sportista;

5) utvr|uje odgovornost lica koje je u~inilopovredu antidoping pravila, u slu~aju da nadle-`na sportska asocijacija ne izrekne mere i od-lu~uje po àlbi na meru koju je izrekla nacio-nalna sportska asocijacija, osim ako u skladusa zakonom nije odre|ena, odnosno ugovorenanadle`nost me|unarodne sportske arbitraè zaodlu~ivawe po àlbi; ure|uje postupak u kojemizri~e mere i odlu~uje po àlbama;

6) preduzima mere za smawewe dopinga u spor-tu i wegovo dugoro~no otklawawe;

7) obja{wava {ta se pod odre|enim pojmom ve-zanim za problem dopinga u sportu podrazumeva;

8) stara se o obezbe|ewu potrebne opreme zaanalizu doping uzoraka i potrebnih sredstavaza antidoping kontrolu;

9) ostvaruje uvid u organizovawe i sprovo|e-we doping kontrole na me|unarodnim takmi~e-wima koja se organizuju u Republici;

10) utvr|uje godi{wi plan doping kontrolekoju sprovodi;

11) izdaje slu`beni bilten;12) ostvaruje me|unarodnu stru~nu saradwu na

pitawima koja su vezana za spre~avawe dopingau sportu i zakqu~uje sporazume o testirawu;

13) ostvaruje saradwu sa zainteresovanim vla-dinim i nevladinim organizacijama u vezi saspre~avawem dopinga u sportu i o{te}ewemzdravqa sportista upotrebom dopinga;

14) organizuje obrazovne i druge kampaweprotiv dopinga u sportu;

15) informi{e javnost o aktivnostima kojese preduzimaju protiv dopinga u sportu;

16) daje preporuke i savete za preduzimawe me-ra od strane dràvnih organa i organizacija uoblasti sporta u ciqu spre~avawa dopinga usportu;

17) organizuje istraìvawa, savetovawa, se-minare, okrugle stolove i izdaje publikacije opitawima vezanim za borbu protiv dopinga usportu;

18) prati i prikupqa informacije u vezi sazakonskim i drugim merama koje se u drugim ze-mqama i me|unarodnim organizacijama preduzi-maju u borbi protiv dopinga u sportu;

19) prati i prikupqa informacije o meramakoje dràvni organi i organizacije u oblastisporta preduzimaju u borbi protiv dopinga usportu;

20) utvr|uje izgled znaka upozorewa koji sestavqa na proizvode koji se stavqaju u promet au sebi sadrè zabrawene doping supstance;


21) obavqa druge poslove koji se odnose na bor-bu protiv dopinga u sportu, u skladu sa zakonom.

Antidoping agencija poslove iz stava 1. ta~. 1)do 5), i ta~. 12) i 20) ovog ~lana obavqa kao po-verene poslove.

Protiv odluka Antidoping agencije iz stava 1.ta~. 1) do 5) ovog ~lana ne moè se pokrenutispor pred sudom.

^lan 31.Antidoping agencija utvr|uje, najmawe jedan-

put godi{we, Listu zabrawenih doping sredsta-va (referentnu listu zabrawenih farmakolo-{kih klasa doping supstanci i doping metoda),u skladu sa Evropskom konvencijom o spre~ava-wu dopinga u sportu i me|unarodnim standardi-ma za listu zabrawenih sredstava odobrenim odstrane Svetske antidoping agencije.

Lista zabrawenih doping sredstava objavqujese u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

Antidoping agencija poslove iz stava 1. ovog~lana obavqa kao poverene poslove.

^lan 32.Organi Antidoping agencije jesu: upravni

odbor, direktor i antidoping odbor.^lanovi upravnog i antidoping odbora, kao i

direktor, imenuju se na period od ~etiri godine.

^lan 33.Upravni odbor Antidoping agencije ima 15

~lanova, i to:1) pet lica koja imenuje ministar nadleàn

za poslove sporta;2) dva lica koje imenuje ministar nadleàn

za poslove zdravqa;3) tri lica koja imenuje Olimpijski komitet

Srbije i Crne Gore;4) dva lica koja imenuje Sportski savez Srbije;5) jedno lice koje imenuje Vrhovni sud Srbije;6) dva lica koja imenuje Sportska asocijacija

Srbije.^lanovi upravnog odbora biraju predsednika

iz svog sastava, u skladu sa statutom. ^lanovi upravnog odbora imenuju se iskqu~i-

vo iz reda vrhunskih sportista i istaknutihstru~waka iz profesija koje su od zna~aja zaspre~avawe dopinga u sportu (eksperti sport-ske medicine, eksperti za toksikologiju i far-makologiju, pravni eksperti za problem dopin-ga, eksperti za klini~ku biohemiju, eksperti zabiomehaniku, vrhunski sportski stru~waci).

Upravni odbor moè da odlu~uje ako je sedni-ci prisutna ve}ina od ukupnog broja ~lanova.

Upravni odbor odlu~uje ve}inom glasova odukupnog broja ~lanova o pitawima iz ~lana 34.stav 1. ta~. 1) do 13) ovog zakona.

^lan 34.Upravni odbor:1) donosi statut Antidoping agencije;2) donosi program rada;3) donosi godi{wi program sprovo|ewa do-

ping kontrole;4) usvaja finansijski plan;

5) usvaja izve{taj o poslovawu;6) usvaja zavr{ni ra~un;7) odre|uje organizacije u kojima }e se sprove-

sti analiza doping uzoraka;8) imenuje stru~na lica ovla{}ena za obavqa-

we doping kontrole (kontrolore);9) utvr|uje Listu zabrawenih doping sredstava;10) imenuje ~lanove antidoping odbora;11) donosi op{te akte;12) donosi poslovnik o radu;13) donosi akt o unutra{woj organizaciji i

sistematizaciji radnih mesta;14) imenuje direktora Antidoping agencije;15) obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom

i statutom.Odluke iz stava 1. ta~. 1), 4) i 6) ovog ~lana

donose se uz saglasnost ministarstva nadle-`nog za poslove sporta.

^lan 35.Antidoping odbor utvr|uje odgovornost za po-

vredu antidoping pravila i odlu~uje po àlbamau slu~ajevima iz ~lana 30. ta~ka 5) ovog zakona.

Antidoping odbor nezavisan je u dono{ewuodluka od drugih organa Antidoping agencije, awegovi ~lanovi moraju biti istaknuti stru~wa-ci u odgovaraju}im oblastima.

U postupku utvr|ivawa odgovornosti za po-vredu antidoping pravila moraju se po{tovatiprava i principi utvr|eni u ~lanu 10. stav 1.ta~ka 4) ovog zakona.

^lan 36.Direktora Antidoping agencije imenuje i

razre{ava upravni odbor.Za direktora Antidoping agencije moè biti

imenovano lice koje ima visoku stru~nu spremu ikoje ispuwava uslove koji su utvr|eni ~lanom 33.stav 3. ovog zakona za ~lanove upravnog odbora.

Direktor Antidoping agencije ne moè oba-vqati drugu profesionalnu funkciju ili posao,izuzev profesure na fakultetu u Republici.

Direktor:1) zastupa Antidoping agenciju;2) organizuje i rukovodi radom Antidoping

agencije;3) izvr{ava odluke Upravnog odbora i predu-

zima mere za wihovo sprovo|ewe;4) stara se o zakonitosti rada Antidoping

agencije i odgovara za zakonitost rada;5) predlaè program rada;6) vr{i i druge poslove utvr|ene zakonom i

statutom.

^lan 37.Upravni odbor Antidoping agencije sastaje

se najmawe dva puta godi{we, a obavezno se sa-ziva kada to zahteva ve}ina ~lanova, ministarnadleàn za poslove sporta, ministar nadle-àn za poslove zdravqa, predsednik Olimpij-skog komiteta Srbije i Crne Gore, ili predsed-nik Sportskog saveza Srbije, odnosno Sportskeasocijacije Srbije.

Upravni odbor posle svake sednice dostavqaizve{taj o usvojenim odlukama svakom organu od-


nosno organizaciji koji imaju svog predstavni-ka u Upravnom odboru, kao i nacionalnimsportskim asocijacijama iz ~lana 4. ovog zakona.

^lan 38.Upravni odbor moè pozvati bilo koju zainte-

resovanu organizaciju u oblasti sporta da imasvog posmatra~a na jednoj ili vi{e sednica.

^lan 39.Antidoping agencija nezavisna je u svom radu.Za obavqawe pojedinih stru~nih poslova iz

svoje nadle`nosti Antidoping agencija moèangaòvati druga pravna ili fizi~ka lica, do-ma}a ili strana.

^lan 40.Antidoping agencija du`na je da obavesti

ministarstvo nadle`no za poslove sporta o sva-kom slu~aju planiranog sprovo|ewa doping kon-trole, najmawe tri dana pre wenog odràvawa.

^lan 41.Op{ti akti Antidoping agencije jesu: statut,

pravilnik i drugi akti kojima se na op{ti na-~in ure|uju odre|ena pitawa.

Statut je osnovni op{ti akt Antidopingagencije.

Statut sadrì odredbe o:1) delatnosti Antidoping agencije;2) organima i wihovom delokrugu;3) zastupawu;4) pravima, obavezama i odgovornostima zapo-

slenih;5) unutra{woj organizaciji;6) drugim pitawima od zna~aja za rad Antido-

ping agencije.Statut i op{ti akti Antidoping agencije ko-

jima se ure|uje doping kontrola i postupak iz-ricawa mera i odlu~ivawa po àlbi i utvr|ujeizgled znaka upozorewa koji se stavqa na proiz-vode koji se stavqaju u promet a u sebi sadrèzabrawene doping supstance, objavquju se u„Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

^lan 42.Antidoping agencija najmawe dva puta godi-

{we podnosi izve{taj o poslovawu ministar-stvu nadle`nom za poslove sporta.

áâ. NADZOR

^lan 43.Upravni nadzor nad primenom ovog zakona i

propisa donetih na osnovu wega vr{i mini-starstvo nadle`no za poslove sporta.

^lan 44.Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zako-

na i propisa donetih na osnovu wega, ministar-stvo nadle`no za poslove sporta vr{i prekosportskih inspektora.

Organizacije i pojedinci (sportisti, trene-ri, i dr.) u oblasti sporta du`ni su da sport-skom inspektoru omogu}e obavqawe nadzora.

^lan 45.Sportski inspektor ima pravo i du`nost da u

vr{ewu inspekcijskog nadzora:1) kontroli{e da li organizacije i pojedin-

ci u oblasti sporta preduzimaju aktivnostiprotiv dopinga u skladu sa zakonom i sportskimpravilima;

2) kontroli{e da li se mere doping kontroleod strane ovla{}enih organizacija i licapreduzimaju u skladu sa zakonom;

3) kontroli{e da li se sprovode nalozi done-ti pri vr{ewu nadzora;

4) preduzme druge mere i radwe za koje je ovla-{}en zakonom.

^lan 46.U vr{ewu inspekcijskog nadzora, sportski

inspektor je ovla{}en da:1) utvrdi identitet lica koja koriste doping

ili u~estvuju u dopingu sportiste; 2) privremeno oduzme evidencije, dokumenta i

druga sredstva od zna~aja za utvr|ivawe ~iwe-ni~nog stawa i privremeno oduzme zabrawenedoping supstance;

3) zabrani u~e{}e na takmi~ewu sportistikome je zbog dopinga izre~ena mera zabrane u~e-{}a na takmi~ewima;

4) zabrani obavqawe funkcije u organizacijiili vr{ewe aktivnosti sa sportistima licu ko-me je izre~ena mera zabrane obavqawa funkcijau oblasti sporta zbog u~e{}a u dopingovawusportiste;

5) naredi da se utvr|ene nepravilnosti i ne-dostaci otklone u odre|enom roku i da se u od-re|enom roku izvr{i propisana obaveza kojanije izvr{ena;

6) zatraì od Antidoping agencije sprovo|e-we doping kontrole u slu~aju kada prilikom in-spekcijskog nadzora posumwa da postoji slu~ajkori{}ewa dopinga;

7) privremeno zabrani obavqawe aktivnostii delatnosti organizaciji u oblasti sporta, dootklawawa nedostataka koji su razlog zabrane –ukoliko: onemogu}ava inspektoru inspekcijskinadzor; ne donese zakonom propisane op{te ak-te (sportska pravila) vezane za doping; ne spro-vede nalog dat pri vr{ewu nadzora;

8) podnese prijavu nadle`nom organu za u~i-weno krivi~no delo ili podnese zahtev za po-kretawe prekr{ajnog postupka;

9) preduzme i druge mere i radwe za koje je za-konom i drugim propisom ovla{}en.

Odluke sportskog inspektora donete u vr{e-wu inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog ~lana,kona~ne su u upravnom postupku.

â. KAZNENE ODREDBE

1. Krivi~na dela

Upotreba doping sredstava

^lan 47.Sportista koji na sportskom takmi~ewu na-

merno upotrebi doping sredstvo, ili namerno


upotrebi odre|eno sredstvo ili supstancu u ci-qu da prevari doping kontrolu, kazni}e se za-tvorom do jedne godine.

Omogu}avawe upotrebe doping sredstava

^lan 48.Ko sportisti u ciqu dopinga u sportu da ili

propi{e ili izda ili na sportisti primenidoping sredstvo, ili navede, pomogne, ili nadrugi na~in omogu}i sportisti da upotrebi do-ping sredstvo, kazni}e se zatvorom od jedne dodeset godina.

Ako je delo iz stava 1. ovog ~lana u~iwenoprema maloletniku ili prema vi{e lica, ili jeizazvalo naro~ito te{ke posledice, u~inilac}e se kazniti zatvorom od najmawe tri godine.

Doping sredstva oduze}e se.

Neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet doping sredstava

^lan 49.Ko neovla{}eno u ciqu dopinga u sportu pro-

izvodi, prera|uje, prodaje ili nudi na prodaju,ili radi prodaje kupuje, drì, ili prenosi, iliposreduje u prodaji ili kupovini doping sred-stava, ili na drugi na~in neovla{}eno stavqa upromet doping sredstva, kazni}e se zatvorom odnajmawe pet godina.

Ko neovla{}eno u ciqu dopinga u sportu pra-vi, nabavqa, poseduje ili daje na upotrebu opre-mu, materijal ili supstancije za koje zna da sunamewene za proizvodwu ili pripremawe do-ping sredstava, kazni}e se zatvorom od {est me-seci do pet godina.

Doping sredstva i sredstva za wihovo spra-vqawe, oduze}e se.

2. Prekr{aji

^lan 50.Nov~anom kaznom od 50.000 do 350.000 dinara

kazni}e se za prekr{aj nacionalna sportskaasocijacija, sportska organizacija i drugopravno lice:

1) ako neovla{}eno ometa ili poku{a ometawebilo kog dela doping kontrole (~lan 3. stav 1.ta~ka 5);

2) ako neovla{}eno prodaje, transportuje, {a-qe, isporu~uje ili distribuira doping sredstvasportisti, bilo neposredno ili posredstvomtre}eg lica (~lan 3. stav 1. ta~ka 7);

3) ako da ili poku{a davawe doping sredstvasportisti, ili pomogne, podstakne, prikrije,navede, naloì, stvori uslove ili ostvaruje bi-lo koji drugi vid u~estvovawa u povredi ili po-ku{aju povrede antidoping pravila (~lan 3.stav 1. ta~ka 8);

4) ako ne dozvoli, odnosno ne omogu}i oba-vqawe doping kontrole (~lan 6. stav 1);

5) ako uzete uzorke ne skladi{ti, ili ako wi-ma ne rukuje ili ih ne analizira u skladu s od-redbama ovog zakona i odgovaraju}im me|una-rodnim standardima odobrenim od strane Svet-ske antidoping agencije (~lan 9. stav 1);

6) ako u okviru svojih nadle`nosti ne predu-zme mere i aktivnosti utvr|ene ~lanom 10. stav 1.ovog zakona;

7) ako u roku od 15 dana od dana stupawa nasnagu sportskih pravila ne dostavi primeraktih pravila ministarstvu nadle`nom za poslo-ve sporta i Antidoping agenciji (~lan 11);

8) ako omogu}i u~e{}e na sportskoj priredbilicu koje je ka`weno zbog dopinga ili mu omo-gu}i obavqawe neke funkcije u organizacijamau oblasti sporta, ukqu~uju}i i aktivnosti veza-ne za rad sa sportistima (~l. 22. i 23);

9) ako stavi u promet proizvod bez propisanogznaka upozorewa (~lan 30. ta~ka 20);

10) ako onemogu}i sportskom inspektoru oba-vqawe nadzora (~lan 44. stav 2);

11) ako ne postupi po nalogu sportskog in-spektora (~lan 46);

12) ako ne uskladi svoju organizaciju, rad iop{te akte sa odredbama ovog zakona u propisa-nom roku (~lan 53).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se iodgovorno lice u nacionalnoj sportskoj asocija-ciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugompravnom licu u iznosu od 5.000 do 35.000 dinara.


kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice:1) ako kao sportista koristi doping sredstva

(~lan 3. stav 1. ta~ka 2);2) ako odbije ili ne pristupi bez ubedqivog

opravdawa davawu uzorka posle obave{tewa iliizbegava davawe uzorka na drugi na~in (~lan 3.stav 1. ta~ka 3);

3) ako kao sportista iz registrovane test gru-pe ne ispuwava obaveze utvr|ene pravilimaovla{}ene antidoping organizacije u pogledudostupnosti za testirawe izvan takmi~ewa iline pruà podatke o boravi{tu, vremenu i mestuodràvawa treninga i o odsustvu iz mesta bo-ravka duè od pet dana ili propusti objavqenatestirawa izvan takmi~ewa (~lan 3. stav 1. ta~-ka 4. i ~lan 13. stav 3);

4) ako ometa bilo koji deo doping kontrole(~lan 3. stav 1. ta~ka 5);

5) ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogu}iobavqawe doping kontrole (~lan 6. stav 1);

6) ako vr{i doping kontrolu iako nije za toovla{}en (~lan 8);

7) ako ne obavesti Antidoping agenciju o mo-gu}nosti da je sportista bio dopingovan (~lan14. stav 1);

8) ako ne obavesti sportistu koji mu je saop-{tio da se bavi sportskim aktivnostima da muje propisao u ciqu le~ewa sredstvo koje sadrìzabrawene doping supstance (~lan 14. stav 2);

9) ako u~estvuje na sportskim priredbama iakomu je izre~ena mera zabrana u~e{}a na takmi~ewi-ma zbog dopinga ili ako obavqa u organizacijamau oblasti sporta neku funkciju ili aktivnost ve-zane za rad sa sportistima iako mu je izre~ena me-ra zabrane obavqawa funkcija u oblasti sportazbog dopinga sportiste (~l. 22. i 23);


10) ako onemogu}i sportskom inspektoru oba-vqawe nadzora (~lan 44. stav 2);

11) ako ne postupi po nalogu sportskog in-spektora (~lan 46).

âá. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 52.Postoje}e organizacije u oblasti sporta du-

`ne su uskladiti svoju organizaciju, rad i op-{te akte sa odredbama ovog zakona u roku od{est meseci od dana wegovog stupawa na snagu.

^lan 53.Organi i organizacije iz ~lana 33. stav 1.

ovog zakona imenova}e ~lanove upravnog odborau roku od 15 dana od dana stupawa na snagu ovogzakona.

Upravni odbor Antidoping agencije duàn jeda u roku od sedam dana od dana imenovawa do-nese statut Antidoping agencije i druga aktapotrebna za upis Antidoping agencije u regi-star i imenuje direktora Antidoping agencije.

^lan 54.Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju

da vaè ~lan 79. stav 1. ta~ka 1) i ~lan 80. ta~-ka 1) Zakona o sportu („Slu`beni glasnik RS”,broj 52/96).

^lan 55.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana

objavqivawa u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije”.


Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o bezbednosti i zdravqu na radu

Progla{ava se Zakon o bezbednosti i zdravqu naradu, koji je donela Narodna skup{tina RepublikeSrbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawaNarodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,14. novembra 2005. godine.



ZAKONo bezbednosti i zdravqu na radu

á. OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.Ovim zakonom ure|uje se sprovo|ewe i unapre-

|ivawe bezbednosti i zdravqa na radu lica ko-ja u~estvuju u radnim procesima, kao i lica ko-ja se zateknu u radnoj okolini, radi spre~avawapovreda na radu, profesionalnih oboqewa ioboqewa u vezi sa radom.

Za obavqawe odre|enih poslova dràvne upra-ve u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu,ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednosti zdravqe na radu kao organ uprave u sastavuMinistarstva rada, zapo{qavawa i socijalnepolitike, i utvr|uje wena nadle`nost.

^lan 2.Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i

zaposlenih, nadle`nosti i mere ~ijom se pri-menom, odnosno sprovo|ewem osigurava bezbed-nost i zdravqe na radu ostvaruju se u skladu saovim zakonom i propisima donetim na osnovuzakona, osim ako posebnim zakonom nije druga-~ije odre|eno.

^lan 3.Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bez-

bedno{}u i zdravqem na radu, utvr|ene ovim za-konom, bliè se ure|uju kolektivnim ugovorom,op{tim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

^lan 4.Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zako-

nu imaju slede}e zna~ewe:1) Zaposleni jeste doma}e ili strano fizi~-

ko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca,kao i lice koje po bilo kom osnovu obavqa radili se osposobqava za rad kod poslodavca, osimlica koje je u radnom odnosu kod poslodavca ra-di obavqawa poslova ku}nog pomo}nog osobqa;

2) Poslodavac jeste doma}e ili strano pravnolice, odnosno fizi~ko lice koje zapo{qava,odnosno radno angaùje jedno ili vi{e lica;

3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabra-no da predstavqa zaposlene u oblasti bezbedno-sti i zdravqa na radu kod poslodavca;

4) Bezbednost i zdravqe na radu jeste obezbe-|ivawe takvih uslova na radu kojima se, u najve-}oj mogu}oj meri, smawuju povrede na radu, pro-fesionalna oboqewa i oboqewa u vezi sa ra-dom i koji prete`no stvaraju pretpostavku zapuno fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagosta-we zaposlenih;

5) Preventivne mere jesu sve mere koje sepreduzimaju ili ~ije se preduzimawe planira nasvim nivoima rada kod poslodavca, radi spre~a-vawa povre|ivawa ili o{te}ewa zdravqa zapo-slenih;

6) Radno mesto jeste prostor namewen za oba-vqawe poslova kod poslodavca (u objektu ili naotvorenom kao i na privremenim i pokretnimgradili{tima, objektima, ure|ajima, saobra}aj-nim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boraviili ima pristup u toku rada i koji je pod nepo-srednom ili posrednom kontrolom poslodavca;

7) Radna okolina jeste prostor u kojem se oba-vqa rad i koji ukqu~uje radna mesta, radne uslo-ve, radne postupke i odnose u procesu rada;

8) Sredstvo za rad jeste:(1) objekat koji se koristi kao radni i pomo}-

ni prostor, ukqu~uju}i i objekat na otvo-renom prostoru, sa svim pripadaju}im in-stalacijama (instalacije fluida, grejawe,elektri~ne instalacije i dr.),


(2) oprema za rad (ma{ina, ure|aj, postrojewe,instalacija, alat i sl.) koja se koristi uprocesu rada,

(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bez-bednost i zdravqe na radu (za{tita na pre-lazima, prolazima i prilazima, zakloniod toplotnih i drugih zra~ewa, za{tita odudara elektri~ne struje, op{ta ventilaci-ja i klimatizacija i sl.),

(4) pomo}na konstrukcija i objekat, kao ikonstrukcija i objekat koji se privremenokoristi za rad i kretawe zaposlenih (ske-la, radna platforma, tunelska podgrada,konstrukcija za spre~avawe odrona zemqepri kopawu dubokih rovova i sl.),

(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesurada ili je na bilo koji na~in povezano saprocesom rada;

9) Sredstvo i oprema za li~nu za{titu na radujeste ode}a, obu}a, pomo}ne naprave i ure|aji ko-ji sluè za spre~avawe povreda na radu, profesi-onalnih oboqewa, bolesti u vezi sa radom i dru-gih {tetnih posledica po zdravqe zaposlenog;

10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaqi-ve, oksidiraju}e, otrovne, gadne, zarazne, koro-zivne, kancerogene i radioaktivne materijeutvr|ene standardima i drugim propisima, a ko-je se proizvode, koriste ili skladi{te u proce-su rada, kao i materije ~ija su svojstva, kada suvezane za neke supstance, opasna po ìvot izdravqe zaposlenih;

11) Opasnost jeste okolnost ili stawe kojemoè ugroziti zdravqe ili izazvati povredu za-poslenog;

12) Opasna pojava jeste doga|aj kojim su ugro-èni ili bi mogli da budu ugroèni ìvot izdravqe zaposlenog ili postoji opasnost od po-vre|ivawa zaposlenog;

13) Rizik jeste verovatno}a nastanka povrede,oboqewa ili o{te}ewa zdravqa zaposlenogusled opasnosti;

14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadr-ì opis procesa rada sa procenom rizika od po-vreda i/ili o{te}ewa zdravqa na radnom mestuu radnoj okolini i mere za otklawawe ili sma-wivawe rizika u ciqu poboq{awa bezbednostii zdravqa na radu;

15) Procena rizika jeste sistematsko eviden-tirawe i procewivawe svih faktora u procesurada koji mogu uzrokovati nastanak povreda naradu, oboqewa ili o{te}ewa zdravqa i utvr|i-vawe mogu}nosti, odnosno na~ina spre~avawa,otklawawa ili smawewa rizika;

16) Radno mesto sa pove}anim rizikom jesteradno mesto utvr|eno aktom o proceni rizikana kome, i pored potpuno ili delimi~no prime-wenih mera u skladu sa ovim zakonom, postojeokolnosti koje mogu da ugroze bezbednost izdravqe zaposlenog;

17) Lice za bezbednost i zdravqe na radu jestelice koje obavqa poslove bezbednosti i zdravqana radu, ima poloèn stru~ni ispit o prakti~-noj osposobqenosti i koje poslodavac pisme-nim aktom odredi za obavqawe tih poslova;

18) Pravno lice za obavqawe poslova pregle-da i ispitivawa opreme za rad i ispitivawauslova radne okoline, odnosno hemijskih, bio-lo{kih i fizi~kih {tetnosti (osim jonizuju-}ih zra~ewa), mikroklime i osvetqenosti jesteprvno lice kojem je ministar nadleàn za radizdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;

19) Slu`ba medicine rada jeste slu`ba kojojposlodavac poveri obavqawe poslova za{titezdravqa zaposlenih;

20) Stru~ni nalaz jeste izve{taj o izvr{enompregledu i ispitivawu opreme za rad ili ispi-tivawu uslova radne okoline sa zakqu~kom dali su primewene ili nisu primewene propisa-ne mere za bezbednost i zdravqe na radu;

21) Odgovorno lice za obavqawe pregleda iispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslovaradne okoline, kao i za potpisivawe stru~nihnalaza, jeste lice sa licencom za vr{ewe tihposlova (u daqem tekstu: odgovorno lice);

22) Licenca jeste ovla{}ewe koje ministarnadleàn za rad daje pravnom ili fizi~kom li-cu za obavqawe odre|enih poslova u oblastibezbednosti i zdravqa na radu, u skladu sa ovimzakonom.

^lan 5.Pravo na bezbednost i zdravqe na radu imaju:1) zaposleni;2) u~enici i studenti kada se nalaze na obave-

znom proizvodnom radu, profesionalnoj praksiili prakti~noj nastavi (radionice, ekonomije,kabineti, laboratorije i dr.);

3) lica koja se nalaze na stru~nom osposobqa-vawu, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;

4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;5) lica koja se nalaze na izdràvawu kazne za-

tvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda zaizvr{ewe kazne zatvora (radionice, gradili-{ta i sl.) i na drugom mestu rada;

6) lica na dobrovoqnim i javnim radovimaorganizovanim u op{tem interesu, radnim ak-cijama i takmi~ewima u vezi sa radom;

7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radiobavqawa odre|enih poslova, ako je o wihovomprisustvu upoznat poslodavac.

Bezbednost i zdravqe na radu licima iz stava 1.ta~. 1), 2) , 4) i 7) ovog ~lana obezbe|uje poslo-davac, licima iz ta~ke 3) ovog ~lana obrazovnaorganizacija, licima iz ta~ke 5) ovog ~lana za-vodi za izvr{ewe kazne zatvora, a licima izta~ke 6) ovog ~lana – organizator radova i tak-mi~ewa.

^lan 6.Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bez-

bedno{}u i zdravqem na radu mladih (naro~itou vezi sa wihovim duhovnim i telesnim razvo-jem), èna koje rade na radnom mestu sa pove}a-nim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostva-rivawe materinstva, invalida i profesional-no obolelih – ure|uju se ovim zakonom, drugimpropisima, kolektivnim ugovorom, op{tim ak-tom poslodavca i ugovorom o radu.


áá. PREVENTIVNE MERE

^lan 7.Preventivne mere u ostvarivawu bezbednosti

i zdravqa na radu obezbe|uju se primenom savre-menih tehni~kih, ergonomskih, zdravstvenih,obrazovnih, socijalnih, organizacionih i dru-gih mera i sredstava za otklawawe rizika odpovre|ivawa i o{te}ewa zdravqa zaposlenih,i/ili wihovog svo|ewa na najmawu mogu}u meru,u postupku:

1) projektovawa, izgradwe, kori{}ewa i odr-àvawa objekata namewenih za radne i pomo}neprostorije, kao i objekata namewenih za rad naotvorenom prostoru u ciqu bezbednog odvijawaprocesa rada;

2) projektovawa, izgradwe, kori{}ewa i odr-àvawa tehnolo{kih procesa rada sa svom pri-padaju}om opremom za rad, u ciqu bezbednog ra-da zaposlenih i uskla|ivawa hemijskih, fizi~-kih i biolo{kih {tetnosti, mikroklime iosvetqewa na radnim mestima i u radnim i po-mo}nim prostorijama sa propisanim merama inormativima za delatnost koja se obavqa na timradnim mestima i u tim radnim prostorijama;

3) projektovawa, izrade, kori{}ewa i odrà-vawa opreme za rad, konstrukcija i objekata zakolektivnu bezbednost i zdravqe na radu, po-mo}nih konstrukcija i objekata i drugih sred-stava koja se koriste u procesu rada ili koja suna bilo koji na~in povezana sa procesom rada,tako da se u toku wihove upotrebe spre~ava po-vre|ivawe ili o{te}ewe zdravqa zaposlenih;

4) proizvodwe, pakovawa, prevoza, skladi{te-wa, upotrebe i uni{tavawa opasnih materija,na na~in i po propisima i pravilima kojima seotklawaju mogu}nosti povre|ivawa ili o{te}e-wa zdravqa zaposlenih;

5) projektovawa, proizvodwe i kori{}ewasredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, ~i-jom se upotrebom otklawaju rizici ili opasno-sti koji nisu mogli da budu otkloweni prime-nom odgovaraju}ih preventivnih mera;

6) obrazovawa, vaspitawa i osposobqavawa uoblasti bezbednosti i zdravqa na radu.

Preventivne mere u postupcima iz stava 1.ovog ~lana propisuje ministar nadleàn za rad.

ááá. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

1. Op{te obaveze

^lan 8.Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i

propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovre-meno predstavqaju prava zaposlenih u vezi sasprovo|ewem mera bezbednosti i zdravqa na radu.

^lan 9.Poslodavac je duàn da obezbedi zaposlenom

rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojimasu sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu.

Poslodavac se ne osloba|a obaveza i odgovor-nosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i

zdravqa na radu odre|ivawem drugog lica ilipreno{ewem svojih obaveza i odgovornosti nadrugo lice.

U slu~aju nastanka povrede na radu zbog neuo-bi~ajenih i nepredvidivih okolnosti koje suizvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnihdoga|aja ~ije se posledice uprkos svim nastoja-wima nisu mogle izbe}i, poslodavac nije odgo-voran u smislu ovog zakona.

Poslodavac je duàn da obezbedi da radniproces bude prilago|en telesnim i psihi~kimmogu}nostima zaposlenog, a radna okolina,sredstva za rad i sredstva i oprema za li~nu za-{titu na radu budu ure|eni, odnosno proizvede-ni i obezbe|eni, da ne ugroàvaju bezbednost izdravqe zaposlenog.

^lan 10.Poslodavac je duàn da obezbedi da sprovo|e-

we mera bezbednosti i zdravqa na radu ne prou-zrokuje finansijske obaveze za zaposlenog ipredstavnika zaposlenih i ne uti~e na wihovmaterijalni i socijalni poloàj ste~en na ra-du i u vezi sa radom.

^lan 11.Poslodavac je duàn da, prilikom organizova-

wa rada i radnog procesa, obezbedi preventivnemere radi za{tite ìvota i zdravqa zaposlenihkao i da za wihovu primenu obezbedi potrebnafinansijska sredstva.

Poslodavac je duàn da obezbedi preventivnemere pre po~etka rada zaposlenog, u toku rada,kao i kod svake izmene tehnolo{kog postupka,izborom radnih i proizvodnih metoda kojima seobezbe|uje najve}a mogu}a bezbednost i za{titazdravqa na radu, zasnovana na primeni propisau oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, radnogprava, tehni~kih propisa i standarda, propisau oblasti zdravstvene za{tite, higijene rada,zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osigu-rawa, i dr.

^lan 12.Preventivne mere obezbe|uje poslodavac po-

laze}i od slede}ih na~ela:1) izbegavawe rizika; 2) procena rizika koji se ne mogu izbe}i na

radnom mestu; 3) otklawawe rizika na wihovom izvoru pri-

menom savremenih tehni~kih re{ewa;4) prilago|avawe rada i radnog mesta zapo-

slenom, naro~ito u pogledu izbora opreme zarad i metoda rada, kao i izbora tehnolo{kogpostupka da bi se izbegla monotonija u radu, uciqu smawewa wihovog uticaja na zdravqe zapo-slenog;

5) zamena opasnih tehnolo{kih procesa ilimetoda rada bezopasnim ili mawe opasnim;

6) davawe prednosti kolektivnim nad pojedi-na~nim merama bezbednosti i zdravqa na radu;

7) odgovaraju}e osposobqavawe zaposlenih zabezbedan i zdrav rad i izdavawe uputstava za radna siguran na~in.


^lan 13.Poslodavac je duàn da donese akt o proceni

rizika u pismenoj formi za sva radna mesta uradnoj okolini i da utvrdi na~in i mere za wi-hovo otklawawe.

Poslodavac je duàn da izmeni akt o procenirizika u slu~aju pojave svake nove opasnosti ipromene nivoa rizika u procesu rada.

Akt o proceni rizika zasniva se na utvr|iva-wu mogu}ih vrsta opasnosti i {tetnosti na rad-nom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih sevr{i procena rizika od nastanka povreda io{te}ewa zdravqa zaposlenog.

Na~in i postupak procene rizika na radnommestu i u radnoj okolini propisuje ministarnadleàn za rad.

^lan 14.Poslodavac je duàn da op{tim aktom, odno-

sno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obave-ze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdra-vqa na radu.

Poslodavac koji ima do deset zaposlenih –prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog~lana moè utvrditi ugovorom o radu.

^lan 15.Poslodavac je duàn da:1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bez-

bednost i zdravqe na radu; 2) zaposlenom odredi obavqawe poslova na

kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdra-vqa na radu;

3) obave{tava zaposlene i wihovog predstav-nika o uvo|ewu novih tehnologija i sredstava zarad, kao i o opasnostima od povreda i o{te}e-wa zdravqa koji nastaju wihovim uvo|ewem, od-nosno da u takvim slu~ajevima donese odgovara-ju}a uputstva za bezbedan rad;

4) osposobqava zaposlene za bezbedan i zdravrad;

5) obezbedi zaposlenima kori{}ewe sredsta-va i opreme za li~nu za{titu na radu;

6) obezbedi odràvawe sredstava za rad isredstava i opreme za li~nu za{titu na radu uispravnom stawu;

7) angaùje pravno lice sa licencom radisprovo|ewa preventivnih i periodi~nih pre-gleda i ispitivawa opreme za rad, kao i preven-tivnih i periodi~nih ispitivawa uslova radneokoline;

8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika iocene slu`be medicine rada propisane lekarskepreglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;

9) obezbedi pruàwe prve pomo}i, kao i daosposobi odgovaraju}i broj zaposlenih za pru-àwe prve pomo}i, spasavawe i evakuaciju uslu~aju opasnosti;

10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavqaneposrednu opasnost za ìvot ili zdravqe za-poslenih.

Postupak i rokove preventivnih i periodi~-nih pregleda i ispitivawa opreme za rad kao ipreventivnih i periodi~nih ispitivawa uslova

radne okoline, odnosno hemijskih, biolo{kihi fizi~kih {tetnosti (osim jonizuju}ih zra~e-wa), mikroklime i osvetqenosti propisuje mi-nistar nadleàn za rad.

Pravno lice iz stava 1. ta~ka 7) ovog ~lana du-`no je da izda stru~ni nalaz po izvr{enom pre-gledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitiva-wu radne okoline.

^lan 16.Poslodavac je duàn da aktom o proceni rizi-

ka, na osnovu ocene slu`be medicine rada, od-redi posebne zdravstvene uslove koje moraju is-puwavati zaposleni za obavqawe odre|enih po-slova na radnom mestu u radnoj okolini ili zaupotrebu pojedine opreme za rad.

Poslodavac je duàn da slu`bi medicine ra-da, koju angaùje, obezbedi uslove za samostalnoobavqawe poslova za{tite zdravqa zaposlenih.

^lan 17.Poslodavac je duàn da zaposlenom izda na

upotrebu sredstvo i/ili opremu za li~nu za{ti-tu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.

2. Posebne obaveze

^lan 18.Poslodavac je duàn da, najmawe osam dana

pre po~etka rada, nadle`nu inspekciju rada iz-vesti o:

1) po~etku svoga rada;2) radu odvojene jedinice; 3) svakoj promeni tehnolo{kog postupka, uko-

liko se tim promenama mewaju uslovi rada.Poslodavac koji izvodi radove na izgradwi

ili rekonstrukciji gra|evinskog objekta ilivr{i promenu tehnolo{kog procesa duè od se-dam dana, duàn je da izradi propisan elaborato ure|ewu gradili{ta koji uz izve{taj o po~et-ku rada dostavqa nadle`noj inspekciji rada.

Poslodavac je duàn da na gradili{tu obez-be|uje, odràva i sprovodi mere za bezbednost izdravqe na radu u skladu sa elaboratom o ure|e-wu gradili{ta.

Sadràj elaborata o ure|ewu gradili{tapropisuje ministar nadleàn za rad.

Ispuwenost propisanih uslova u oblasti bez-bednosti i zdravqa na radu, pre po~etka obavqa-wa delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom,utvr|uje ministarstvo nadle`no za rad, na zah-tev poslodavca.

Postupak utvr|ivawa ispuwenosti propisa-nih uslova iz stava 5. ovog ~lana propisuje mi-nistar nadleàn za rad.

Visinu tro{kova postupka utvr|ivawa ispu-wenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog ~la-na sporazumno propisuju ministar nadleàn zarad i ministar nadleàn za finansije.

Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kova zautvr|ivawe ispuwenosti propisanih uslova izstava 5. ovog ~lana prihod su buxeta RepublikeSrbije.


^lan 19.Kad dva ili vi{e poslodavaca u obavqawu po-

slova dele radni prostor, du`ni su da sara|ujuu primeni propisanih mera za bezbednost izdravqe zaposlenih.

Poslodavci iz stava 1. ovog ~lana du`ni suda, uzimaju}i u obzir prirodu poslova koje oba-vqaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa prime-nom mera za otklawawe rizika od povre|ivawa,odnosno o{te}ewa zdravqa zaposlenih, kao i daobave{tavaju jedan drugog i svoje zaposlenei/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicimai merama za wihovo otklawawe.

Na~in ostvarivawa saradwe iz st. 1. i 2. ovog~lana poslodavci utvr|uju pismenim sporazumom.

Sporazumom iz stava 3. ovog ~lana odre|uje selice za koordinaciju sprovo|ewa zajedni~kihmera kojima se obezbe|uje bezbednost i zdravqesvih zaposlenih.

^lan 20.Poslodavac je duàn da preduzme mere za spre-

~avawe pristupa u krug objekta ili u podru~jegradili{ta licima i sredstvima saobra}ajakoja nemaju osnova da se nalaze u wima.

^lan 21.Poslodavac koji za obavqawe svojih poslova

angaùje zaposlene kod drugog poslodavca du-àn je da za te zaposlene obezbedi propisanemere za bezbednost i zdravqe na radu u skladu saovim zakonom.

^lan 22.Poslodavac je duàn da pri svakoj promeni

tehnolo{kog procesa sredstva za rad prilagoditom tehnolo{kom procesu pre po~etka rada.

^lan 23.Poslodavac je duàn da zaposlenima da na

upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva iopremu za li~nu za{titu na radu na kojima suprimewene propisane mere za bezbednost izdravqe na radu i da obezbedi kontrolu wihoveupotrebe u skladu sa namenom.

^lan 24.Poslodavac moè zaposlenima dati na upo-

trebu opremu za rad, sredstvo i opremu za li~nuza{titu na radu ili opasne materije, samo:

1) ako raspolaè propisanom dokumentacijomna srpskom jeziku za wihovu upotrebu i odrà-vawe, odnosno pakovawe, transport, kori{}ewei skladi{tewe, u kojoj je proizvo|a~, odnosnoisporu~ilac naveo sve bezbednosno-tehni~kepodatke, va`ne za ocewivawe i otklawawe ri-zika na radu;

2) ako je obezbedio sve mere za bezbednost izdravqe koje su odre|ene tom dokumentacijom, uskladu sa propisima o bezbednosti i zdravqu naradu, tehni~kim propisima i standardima.

Izuzetno, kada poslodavac nije u mogu}nostida obezbedi dokumentaciju iz stava 1. ta~ka 1)ovog ~lana, duàn je da tu dokumentaciju priba-vi od pravnog lica registrovanog za poslovekontrole kvaliteta proizvoda.

Poslodavac je duàn, kada je to potrebno, daobezbedi prevod dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog~lana na jezik koji zaposleni razume.

^lan 25.Kada zbog uvo|ewa nove tehnologije nisu pro-

pisane mere bezbednosti i zdravqa na radu, po-slodavac, do dono{ewa odgovaraju}ih propisa,primewuje op{te priznate mere kojima se osi-gurava bezbednost i zdravqe zaposlenih.

Op{te priznatom merom, u smislu stava 1.ovog ~lana, smatra se mera kojom se moè otklo-niti opasnost pri radu ili smawiti {tetnostpo zdravqe zaposlenog, u meri u kojoj je to ra-zumno izvodqivo.

^lan 26.Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostat-

ke u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu za~ije su otklawawe potrebna ve}a investicionaulagawa, a ìvot i zdravqe zaposlenog nisu te-è ugroèni, poslodavac je duàn da sa~ini po-seban program o postupnom otklawawu nedosta-taka i utvrdi rokove za realizaciju programa.

3. Osposobqavawe zaposlenih

^lan 27.Poslodavac je duàn da izvr{i osposobqava-

we zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod za-snivawa radnog odnosa, odnosno preme{taja nadruge poslove, prilikom uvo|ewa nove tehnolo-gije ili novih sredstava za rad, kao i kod pro-mene procesa rada koji moè prouzrokovatipromenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Poslodavac je duàn da zaposlenog u tokuosposobqavawa za bezbedan i zdrav rad upoznasa svim vrstama rizika na poslovima na koje gaodre|uje i o konkretnim merama za bezbednost izdravqe na radu u skladu sa aktom o proceni ri-zika.

Osposobqavawe iz stava 1. ovog ~lana poslo-davac obezbe|uje u toku radnog vremena, a tro-{kovi osposobqavawa ne mogu biti na teretzaposlenog.

Osposobqavawe za bezbedan i zdrav rad zapo-slenog mora da bude prilago|eno specifi~no-stima wegovog radnog mesta.

Ako poslodavac odredi zaposlenom da isto-vremeno obavqa poslove na dva ili vi{e radnihmesta, duàn je da zaposlenog osposobi za bezbe-dan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.

^lan 28.Osposobqavawe zaposlenih za bezbedan i

zdrav rad poslodavac obavqa teorijski i prak-ti~no.

Provera teorijske i prakti~ne osposobqeno-sti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavqase na radnom mestu.

Periodi~ne provere osposobqenosti za bez-bedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na rad-nom mestu sa pove}anim rizikom vr{e se na na-~in i po postupku utvr|enim aktom o procenirizika.


^lan 29.Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, spo-

razuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavqa-ju rad zaposleni drugog poslodavca, duàn je date zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, uskladu sa ovim zakonom.

^lan 30.Kada tehnolo{ki proces rada zahteva dodatno

osposobqavawe zaposlenog za bezbedan i zdravrad, poslodavac je duàn da upozna zaposlenog oobavqawu procesa rada na bezbedan na~in, pu-tem obave{tavawa, uputstava ili instrukcija upismenoj formi.

U izuzetnim slu~ajevima, kada zaposlenompreti neposredna opasnost po ìvot ili zdra-vqe, zbog hitnosti, obave{tewa, uputstva iliinstrukcije mogu se dati u usmenoj formi.

Poslodavac je duàn da obezbedi da zaposlenaèna za vreme trudno}e, zaposleni mla|i od 18godina ìvota i zaposleni sa smawenom radnomsposobno{}u, i pored osposobqavawa za bezbe-dan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obave-{teni o rezultatima procene rizika na radnommestu i o merama kojima se rizici otklawaju uciqu pove}awa bezbednosti i zdravqa na radu.

^lan 31.Poslodavac je duàn da svako lice, koje se po

bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozo-ri na opasna mesta ili na {tetnosti po zdravqekoje se javqaju u tehnolo{kom procesu, odnosnona mere bezbednosti koje mora da primeni, i daga usmeri na bezbedne zone za kretawe.

Poslodavac je duàn da vidno obeleì i is-takne oznake za bezbednost i/ili zdravqe radiobave{tavawa i informisawa zaposlenih o ri-zicima u tehnolo{kom procesu, pravcima kreta-wa i dozvoqenim mestima zadràvawa kao i omerama za spre~avawe ili otklawawe rizika.

Poslodavac je duàn da obezbedi da pristupradnom mestu u radnoj okolini, na kome pretineposredna opasnost od povre|ivawa ili zdrav-stvenih o{te}ewa (trovawa, gu{ewa, i sl.),imaju samo lica koja su osposobqena za bezbedani zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva zarad na takvom mestu i koja su snabdevena odgo-varaju}im sredstvima i opremom za li~nu za-{titu na radu.

áâ. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

^lan 32.Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre po-

~etka rada upozna sa merama bezbednosti i zdra-vqa na radu na poslovima ili na radnom mestuna koje je odre|en, kao i da se osposobqava zawihovo sprovo|ewe.

Zaposleni ima pravo:1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i

obave{tewa o pitawima bezbednosti i zdravqana radu;

2) da kontroli{e svoje zdravqe prema rizici-ma radnog mesta, u skladu sa propisima o zdrav-stvenoj za{titi.

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa pove-}anim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi le-karski pregled na koji ga upu}uje poslodavac.

Zaposleni je duàn da radi na radnom mestusa pove}anim rizikom, na osnovu izve{taja slu-`be medicine rada, kojim se utvr|uje da je zdrav-stveno sposoban za rad na tom radnom mestu.

^lan 33.Zaposleni ima pravo da odbije da radi:1) ako mu preti neposredna opasnost po ìvot

i zdravqe zbog toga {to nisu sprovedene propi-sane mere za bezbednost i zdravqe na radnom me-stu na koje je odre|en, sve dok se te mere ne obez-bede;

2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisa-ni lekarski pregled ili ako se na lekarskompregledu utvrdi da ne ispuwava propisane zdrav-stvene uslove, u smislu ~lana 43. ovog zakona, zarad na radnom mestu sa pove}anim rizikom;

3) ako u toku osposobqavawa za bezbedan izdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika imerama za wihovo otklawawe, u smislu ~lana 27.stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnommestu na koje ga je poslodavac odredio;

4) duè od punog radnog vremena, odnosno no-}u ako bi, prema oceni slu`be medicine rada,takav rad mogao da pogor{a wegovo zdravstvenostawe;

5) na sredstvu za rad na kojem nisu primewenepropisane mere za bezbednost i zdravqe na radu.

U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, zaposle-ni moè da se pismenim zahtevom obrati poslo-davcu radi preduzimawa mera koje, po mi{qewuzaposlenog, nisu sprovedene.

Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz sta-va 2. ovog ~lana u roku od osam dana od prijemazahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtevza za{titu prava inspekciji rada.

Kada zaposleni odbije da radi u slu~ajevimaiz stava 1. ovog ~lana, a poslodavac smatra dazahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac jeduàn da odmah obavesti inspekciju rada.

^lan 34.Kada mu preti neposredna opasnost po ìvot

ili zdravqe, zaposleni ima pravo da preduzmeodgovaraju}e mere, u skladu sa svojim znawem itehni~kim sredstvima koja mu stoje na raspola-gawu i da napusti radno mesto, radni proces,odnosno radnu okolinu.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana zaposleni nijeodgovoran za {tetu koju prouzrokuje poslodavcu.

^lan 35.Zaposleni je duàn da primewuje propisane

mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski kori-sti sredstva za rad i opasne materije, da kori-sti propisana sredstava i opremu za li~nu za-{titu na radu i da sa wima pa`qivo rukuje, dane bi ugrozio svoju bezbednost i zdravqe kao ibezbednost i zdravqe drugih lica.

Zaposleni je duàn da pre po~etka rada pre-gleda svoje radno mesto ukqu~uju}i i sredstva za


rad koja koristi, kao i sredstva i opremu zali~nu za{titu na radu, i da u slu~aju uo~enihnedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovla-{}eno lice.

Pre napu{tawa radnog mesta zaposleni je du-àn da radno mesto i sredstva za rad ostavi ustawu da ne ugroàvaju druge zaposlene.

^lan 36.Zaposleni je duàn da, u skladu sa svojim sa-

znawima, odmah obavesti poslodavca o nepra-vilnostima, {tetnostima, opasnostima ilidrugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla daugrozi wegovu bezbednost i zdravqe ili bezbed-nost i zdravqe drugih zaposlenih.

Ako poslodavac posle dobijenog obave{tewaiz stava 1. ovog ~lana ne otkloni nepravilno-sti, {tetnosti, opasnosti ili druge pojave u ro-ku od osam dana ili ako zaposleni smatra da zaotklawawe utvr|enih pojava nisu sprovedeneodgovaraju}e mere za bezbednost i zdravqe, zapo-sleni se moè obratiti nadle`noj inspekcijirada, o ~emu obave{tava lice za bezbednost izdravqe na radu.

Zaposleni je duàn da sara|uje sa poslodav-cem i licem za bezbednost i zdravqe na radu, ka-ko bi se sprovele propisane mere za bezbednosti zdravqe na poslovima na kojima radi.

â. ORGANIZOVAWE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVQA NA RADU

^lan 37.Poslodavac je duàn da organizuje poslove za

bezbednost i zdravqe na radu.Poslove bezbednosti i zdravqa na radu moè

da obavqa lice koje ima poloèn stru~ni ispitu skladu sa ovim zakonom.

Poslove bezbednosti i zdravqa na radu poslo-davac moè da obavqa sam u delatnostima trgo-vine, ugostiteqstva i turizma, zanatskih i li~-nih usluga, finansijsko-tehni~kih i poslovnihusluga, obrazovawa, nauke i informacija, zdrav-stvene i socijalne za{tite i u stambeno-komu-nalnim delatnostima, ako ima do deset zaposle-nih i nije duàn da ima poloèn stru~ni ispitiz stava 2. ovog ~lana.

Za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqana radu poslodavac moè da odredi jednog ilivi{e od svojih zaposlenih ili da angaùjepravno lice, odnosno preduzetnika koji imajulicencu (u daqem tekstu: lice za bezbednost izdravqe na radu).

Poslodavac odlu~uje o na~inu organizovawaposlova za bezbednost i zdravqe na radu u zavi-snosti od:

1) tehnolo{kog procesa,2) organizacije, prirode i obima procesa rada,3) broja zaposlenih koji u~estvuju u procesu

rada,4) broja radnih smena,5) procewenih rizika,6) broja lokacijski odvojenih jedinica,7) vrste delatnosti.

^lan 38.Poslodavac je duàn da omogu}i licu za bez-

bednost i zdravqe na radu nezavisno i samo-stalno obavqawe poslova u skladu sa ovim zako-nom i pristup svim potrebnim podacima u obla-sti bezbednosti i zdravqa na radu.

Lice za bezbednost i zdravqe na radu nepo-sredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavqate poslove i ne moè da trpi {tetne poslediceako svoj posao obavqa u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac je duàn da obezbedi usavr{ava-we znawa u oblasti bezbednosti i zdravqa naradu zaposlenom koga odredi za obavqawe tihposlova.

^lan 39.Poslodavac koji za obavqawe poslova bezbed-

nosti i zdravqa na radu angaùje pravno liceili preduzetnika duàn je da ih prethodno upo-zna sa tehnolo{kim procesom, rizicima u pro-cesu rada i merama za otklawawe rizika.

^lan 40.Lice za bezbednost i zdravqe na radu obavqa

poslove u skladu sa ovim zakonom, a naro~ito:1) u~estvuje u pripremi akta o proceni rizika;2) vr{i kontrolu i daje savete poslodavcu u

planirawu, izboru, kori{}ewu i odràvawusredstava za rad, opasnih materija i sredstava iopreme za li~nu za{titu na radu;

3) u~estvuje u opremawu i ure|ivawu radnogmesta u ciqu obezbe|ivawa bezbednih i zdravihuslova rada;

4) organizuje preventivna i periodi~na ispi-tivawa uslova radne okoline;

5) organizuje preventivne i periodi~ne pre-glede i ispitivawa opreme za rad;

6) predlaè mere za poboq{awe uslova rada,naro~ito na radnom mestu sa pove}anim rizikom;

7) svakodnevno prati i kontroli{e primenumera za bezbednost i zdravqe zaposlenih na radu;

8) prati stawe u vezi sa povredama na radu iprofesionalnim oboqewima, kao i bolestima uvezi sa radom, u~estvuje u utvr|ivawu wihovihuzroka i priprema izve{taje sa predlozima me-ra za wihovo otklawawe;

9) priprema i sprovodi osposobqavawe zapo-slenih za bezbedan i zdrav rad;

10) priprema uputstva za bezbedan rad i kon-troli{e wihovu primenu;

11) zabrawuje rad na radnom mestu ili upotrebusredstva za rad, u slu~aju kada utvrdi neposrednuopasnost po ìvot ili zdravqe zaposlenog;

12) sara|uje i koordinira rad sa slu`bom me-dicine rada po svim pitawima u oblasti bez-bednosti i zdravqa na radu;

13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti izdravqa na radu kod poslodavca.

Lice za bezbednost i zdravqe na radu du`no jeda u pismenoj formi izvesti poslodavca i pred-stavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1.ta~ka 11) ovog ~lana.

Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smi-slu stava 1. ta~ka 11) ovog ~lana, naloì zapo-


slenom da nastavi rad, lice za bezbednost izdravqe na radu du`no je da o tome odmah izve-sti nadle`nu inspekciju rada.

^lan 41.Za obavqawe poslova za{tite zdravqa zapo-

slenih na radu poslodavac angaùje slu`bu me-dicine rada.

Slu`ba medicine rada iz stava 1. ovog ~lanadu`na je da obavqa poslove u skladu sa ovim za-konom, a naro~ito:

1) u~estvuje u identifikaciji i proceni ri-zika na radnom mestu i radnoj okolini prili-kom sastavqawa akta o proceni rizika;

2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravqekoji su povezani sa wihovim radom i obavqa po-slove osposobqavawa zaposlenih za pruàweprve pomo}i;

3) utvr|uje i ispituje uzroke nastanka profe-sionalnih oboqewa i bolesti u vezi sa radom;

4) ocewuje i utvr|uje posebne zdravstvene spo-sobnosti koje moraju da ispuwavaju zaposleni zaobavqawe odre|enih poslova na radnom mestu sapove}anim rizikom ili za upotrebu, odnosno ru-kovawe odre|enom opremom za rad;

5) vr{i prethodne i periodi~ne lekarskepreglede zaposlenih na radnim mestima sa pove-}anim rizikom i izdaje izve{taje o lekarskimpregledima u skladu sa propisima o bezbedno-sti i zdravqu na radu;

6) u~estvuje u organizovawu prve pomo}i, spa-savawu i evakuaciji u slu~aju povre|ivawa zapo-slenih ili havarija;

7) daje savete poslodavcu pri izboru drugogodgovaraju}eg posla prema zdravstvenoj sposob-nosti zaposlenog;

8) savetuje poslodavca u izboru i testirawunovih sredstava za rad, opasnih materija i sred-stava i opreme za li~nu za{titu na radu, sazdravstvenog aspekta;

9) u~estvuje u analizi povreda na radu, profe-sionalnih oboqewa i bolesti u vezi sa radom;

10) neposredno sara|uje sa licem za bezbed-nost i zdravqe na radu.

Prethodne i periodi~ne lekarske pregledezaposlenih u smislu stava 2. ta~ka 5) ovog ~lanamoè da vr{i slu`ba medicine rada koja imapropisanu opremu, prostorije i stru~ni kadar.

^lan 42.Li~ni podaci prikupqeni u vezi sa lekar-

skim pregledima zaposlenog poverqive su pri-rode i pod nadzorom su slu`be medicine rada,koja vr{i te preglede.

Podaci o povredama na radu, profesionalnimoboqewima i bolestima u vezi sa radom dostavqa-ju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog iinvalidskog osigurawa u skladu sa zakonom.

Podaci iz stava 2. ovog ~lana mogu se dosta-vqati drugim licima, samo uz pismenu sagla-snost zaposlenog.

Izve{taj o lekarskom pregledu zaposlenogdostavqa se poslodavcu na na~in kojim se ne na-ru{ava princip poverqivosti li~nih podataka.

Nije dozvoqeno kori{}ewe podataka priku-pqenih po osnovu lekarskih pregleda zaposle-nih u svrhu diskriminacije zaposlenih.

^lan 43.Poslodavac je duàn da zaposlenom na radnom

mestu sa pove}anim rizikom pre po~etka radaobezbedi prethodni lekarski pregled, kao i pe-riodi~ni lekarski pregled u toku rada.

Prethodni i periodi~ni lekarski pregledizaposlenih na radnim mestima sa pove}anim ri-zikom vr{e se na na~in, po postupku i u rokovi-ma utvr|enim propisima o bezbednosti i zdravquna radu koje sporazumno propisuju ministar nad-leàn za rad i ministar nadleàn za zdravqe.

Ako se u postupku periodi~nog lekarskog pre-gleda utvrdi da zaposleni ne ispuwava posebnezdravstvene uslove za obavqawe poslova na rad-nom mestu sa pove}anim rizikom, poslodavac jeduàn da ga premesti na drugo radno mesto kojeodgovara wegovim zdravstvenim sposobnostima.

Neispuwavawe posebnih zdravstvenih uslovaza rad na radnom mestu sa pove}anim rizikom nemoè biti razlog za otkaz ugovora o radu.

âá. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU

^lan 44.Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da iza-

beru jednog ili vi{e predstavnika za bezbed-nost i zdravqe na radu (u daqem tekstu: pred-stavnik zaposlenih).

Najmawe tri predstavnika zaposlenih obrazu-ju Odbor za bezbednost i zdravqe na radu (u da-qem tekstu: Odbor).

Poslodavac koji ima 50 i vi{e zaposlenih du-àn je da u Odbor imenuje najmawe jednog svogpredstavnika, tako da broj predstavnika zapo-slenih bude ve}i za najmawe jedan od broja pred-stavnika poslodavca.

Postupak izbora i na~in rada predstavnikazaposlenih i Odbora, broj predstavnika zapo-slenih kod poslodavca, kao i wihov odnos sasindikatom ure|uju se kolektivnim ugovorom.

^lan 45.Poslodavac je duàn da predstavniku zaposle-

nih, odnosno Odboru omogu}i:1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost

i zdravqe na radu; 2) da u~estvuju u razmatrawu svih pitawa koja

se odnose na sprovo|ewe bezbednosti i zdravqana radu.

Poslodavac je duàn da predstavnika zaposle-nih, odnosno Odbor informi{e o svim podacimakoji se odnose na bezbednost i zdravqe na radu.

^lan 46.Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor ima-

ju pravo:1) da poslodavcu daju predloge o svim pitawima

koja se odnose na bezbednost i zdravqe na radu; 2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme

odgovaraju}e mere za otklawawe ili smawewe


rizika koji ugroàva bezbednost i zdravqe za-poslenih;

3) da zahtevaju vr{ewe nadzora od strane in-spekcije rada, ako smatraju da poslodavac nijesproveo odgovaraju}e mere za bezbednost i zdra-vqe na radu.

Predstavnik zaposlenih, odnosno ~lan Odbo-ra imaju pravo da prisustvuju inspekcijskomnadzoru.

^lan 47.Poslodavac je duàn da predstavnika zaposle-

nih, odnosno Odbor upozna:1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim

merama inspekcije rada;2) sa izve{tajima o povredama na radu, profe-

sionalnim oboqewima i oboqewima u vezi saradom i o preduzetim merama za bezbednost izdravqe na radu;

3) o preduzetim merama za spre~avawe nepo-sredne opasnosti po ìvot i zdravqe.

^lan 48.Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odno-

sno Odbor i sindikat, du`ni su da me|usobnosara|uju o pitawima bezbednosti i zdravqa naradu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propi-sima.

âáá. EVIDENCIJA, SARADWA I IZVE[TAVAWE

^lan 49.Poslodavac je duàn da vodi i ~uva evidenci-

je o:1) radnim mestima sa pove}anim rizikom;2) zaposlenima raspore|enim na radna mesta

sa pove}anim rizikom i lekarskim pregledimazaposlenih raspore|enih na ta radna mesta;

3) povredama na radu, profesionalnim obo-qewima i bolestima u vezi sa radom;

4) zaposlenima osposobqenim za bezbedan izdrav rad;

5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;6) izvr{enim ispitivawima radne okoline;7) izvr{enim pregledima i ispitivawima

opreme za rad i sredstava i opreme za li~nu za-{titu na radu;

8) prijavama iz ~lana 50. ovog zakona.Na~in vo|ewa evidencija iz stava 1. ovog ~la-

na propisuje ministar nadleàn za rad.

^lan 50.Poslodavac je duàn da odmah, a najkasnije u

roku od 24 ~asa od nastanka, usmeno i u pisme-noj formi prijavi nadle`noj inspekciji rada inadle`nom organu za unutra{we poslove svakusmrtnu, kolektivnu ili te{ku povredu na radu,povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposo-ban za rad vi{e od tri uzastopna radna dana,kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bez-bednost i zdravqe zaposlenih.

Poslodavac je duàn da, najkasnije u roku odtri uzastopna radna dana od dana saznawa, pri-javi nadle`noj inspekciji rada profesionalno

oboqewe, odnosno oboqewe u vezi sa radom za-poslenog.

^lan 51.Izve{taj o povredi na radu, profesionalnom

oboqewu i oboqewu u vezi sa radom koji se do-gode na radnom mestu, poslodavac dostavqa za-poslenom koji je pretrpeo povredu, odnosnooboqewe i organizacijama nadle`nim za zdrav-stveno i penzijsko i invalidsko osigurawe.

Sadràj i na~in izdavawa obrasca izve{tajaiz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nad-leàn za rad.

Poslodavac je duàn da na zahtev inspektorarada ili predstavnika zaposlenih dostavi izve-{taj o stawu bezbednosti i zdravqa na radu za-poslenih, kao i o sprovedenim merama.

^lan 52.Poslodavci, sindikati, osiguravaju}a dru-

{tva, organizacije nadle`ne za zdravstveno ipenzijsko i invalidsko osigurawe du`ni su dasara|uju i u~estvuju u dono{ewu zajedni~kih sta-vova o pitawima unapre|ivawa bezbednosti izdravqa na radu, kao i da se staraju o razvoju iunapre|ivawu op{te kulture bezbednosti izdravqa na radu, u skladu sa ovim zakonom.

Organizacije nadle`ne za zdravstveno i pen-zijsko i invalidsko osigurawe du`ne su da mi-nistarstvu nadle`nom za rad dostave podatke opovredama na radu, profesionalnim oboqewi-ma, oboqewima u vezi sa radom i invalidimarada najmawe jednom godi{we i to najkasnije do31. januara naredne godine za prethodnu godinu,a na zahtev ministarstva nadle`nog za rad i ukra}em roku.

^lan 53.Poslodavac je duàn da zaposlene osigura od

povreda na radu, profesionalnih oboqewa ioboqewa u vezi sa radom, radi obezbe|ivawa na-knade {tete.

Finansijska sredstva za osigurawe iz stava 1.ovog ~lana padaju na teret poslodavca, a odre|u-ju se u zavisnosti od nivoa rizika od povre|iva-wa, profesionalnog oboqewa ili oboqewa uvezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini.

Uslovi i postupci osigurawa od povreda naradu, profesionalnih oboqewa i oboqewa u ve-zi sa radom zaposlenih ure|uju se zakonom.

âááá. STRU^NI ISPIT I IZDAVAWE LICENCI

^lan 54.Za obavqawe poslova za bezbednost i zdravqe

na radu i poslova odgovornog lica polaè seodgovaraju}i stru~ni ispit.

Stru~ni ispit iz stava 1. ovog ~lana polaèse pred odgovaraju}om komisijom koju obrazujeministar nadleàn za rad.

Program, na~in i visinu tro{kova polagawastru~nog ispita iz stava 1. ovog ~lana propisu-je ministar nadleàn za rad.


Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kovaza polagawe stru~nog ispita iz stava 1. ovog~lana prihod su buxeta Republike Srbije.

^lan 55.Ministar nadleàn za rad re{ewem izdaje

licencu:1) pravnom licu ili preduzetniku za obavqa-

we poslova bezbednosti i zdravqa na radu iz~lana 40. ovog zakona;

2) pravnom licu za obavqawe poslova pregle-da i ispitivawa opreme za rad i ispitivawauslova radne okoline;

3) odgovornom licu u pravnom licu iz ta~ke 2)ovog ~lana.

^lan 56.Licencu za obavqawe poslova u oblasti bez-

bednosti i zdravqa na radu, iz ~lana 40. ovog za-kona, moè da dobije pravno lice, odnosnopreduzetnik koji ima zaposlenog sa visokom{kolskom spremom odgovaraju}e struke, polo-ènim stru~nim ispitom iz ~lana 54. ovog zako-na i najmawe tri godine radnog iskustva na timposlovima.

Licencu za obavqawe poslova pregleda i is-pitivawa opreme za rad i ispitivawa uslovaradne okoline moè da dobije pravno lice kojeispuwava propisane uslove u pogledu obezbe|i-vawa odgovaraju}ih stru~nih kadrova, tehni~keopreme, metodologije vr{ewa odre|enih pregle-da i ispitivawa i koje ima zaposleno odgovor-no lice.

Licencu za obavqawe poslova odgovornog li-ca moè da dobije lice sa visokom {kolskomspremom odgovaraju}e struke, poloènim stru~-nim ispitom iz ~lana 54. ovog zakona i najmawetri godine radnog iskustva na tim poslovima.

Uslove i visinu tro{kova za izdavawe licen-ce iz st. 1. do 3. ovog ~lana propisuje ministarnadleàn za rad.

Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kovaza izdavawe licence iz st. 1. do 3. ovog ~lanaprihod su buxeta Republike Srbije.

^lan 57.Ministar nadleàn za rad moè re{ewem od-

uzeti licencu:1) pravnom licu ili preduzetniku za obavqa-

we poslova bezbednosti i zdravqa na radu, iz~lana 55. ta~ka 1) ovog zakona, ako utvrdi da po-slove obavqa suprotno zakonu;

2) pravnom licu za obavqawe poslova pregle-da i ispitivawa opreme za rad i ispitivawauslova radne okoline, iz ~lana 55. ta~ka 2) ovogzakona, ako utvrdi da poslove obavqa suprotnozakonu;

3) odgovornom licu iz ~lana 55. ta~ka 3) ovogzakona ako utvrdi da nesavesno i nestru~no oba-vqa poslove za koje mu je licenca izdata.

^lan 58.Protiv re{ewa iz ~l. 55. i 57. ovog zakona ni-

je dozvoqena àlba, ali se moè pokrenutiupravni spor.

áH. UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQENA RADU

^lan 59.U sastavu ministarstva nadle`nog za rad

obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravqe naradu, koja obavqa poslove dràvne uprave sa ci-qem unapre|ivawa i razvoja bezbednosti i zdra-vqa na radu, odnosno smawewa povreda na radu,profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi saradom (u daqem tekstu: Uprava).

^lan 60.Uprava obavqa slede}e poslove: 1) priprema propise u oblasti bezbednosti i

zdravqa na radu, kao i mi{qewa za wihovu pri-menu;

2) priprema stru~ne osnove za izradu nacio-nalnog programa razvoja bezbednosti i zdravqana radu i prati wegovo ostvarivawe;

3) prati i ocewuje stawe bezbednosti i zdra-vqa na radu i priprema stavove za jedinstvenoure|ivawe mera bezbednosti i zdravqa na radukoje su predmet ovog zakona i drugih propisa;

4) istraùje i podsti~e razvoj u oblasti huma-nizacije rada;

5) pruà stru~nu pomo} u oblasti bezbednostii zdravqa zaposlenih;

6) priprema metodologije za obavqawe poslo-va pregleda i ispitivawa u oblasti bezbedno-sti i zdravqa na radu;

7) prou~ava uzroke i pojave koji za posledicuimaju povrede na radu, profesionalne bolestii bolesti u vezi sa radom;

8) organizuje polagawe stru~nih ispita iz~lana 54. ovog zakona, o ~emu vodi evidenciju;

9) vr{i nadzor nad zakonito{}u rada pravnihlica i preduzetnika kao i odgovornih lica salicencom i priprema predloge re{ewa za izda-vawe i oduzimawe licenci iz ~l. 55. i 57. ovogzakona, o ~emu vodi evidenciju;

10) prikupqa i analizira podatke o povreda-ma na radu, profesionalnim oboqewima, bole-stima u vezi sa radom i pojavama koje uti~u nazdravqe zaposlenih;

11) obavqa informaciono-dokumentacionudelatnost u oblasti bezbednosti i zdravqa za-poslenih;

12) organizuje savetovawa, vr{i edukaciju za-poslenih, poslodavaca, lica za bezbednost izdravqe na radu, inspektora i dr., objavquje raz-li~ite materijale i informi{e javnost o sta-wu u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;

13) stara se o primeni me|unarodnih akata uoblasti bezbednosti i zdravqa na radu;

14) podsti~e obrazovawe i razvijawe kulturerada u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;

15) obavqa druge poslove odre|ene zakonom.

H. NADZOR

^lan 61.Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zako-

na, propisa donetih na osnovu ovog zakona, teh-ni~kih i drugih mera koje se odnose na bezbed-


nost i zdravqe na radu, kao i nad primenom me-ra o bezbednosti i zdravqa na radu propisanimop{tim aktom poslodavca, kolektivnim ugovo-rom ili ugovorom o radu, vr{i ministarstvonadle`no za rad preko inspektora rada.

^lan 62.Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bez-

bednosti i zdravqa na radu mogu da obavqaju in-spektori rada koji imaju visoku stru~nu spremu,najmawe tri godine radnog iskustva u struci ipoloèn stru~ni ispit za rad u organima dr-àvne uprave.

Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u ob-lasti trgovine, ugostiteqstva i turizma, zanat-skih i li~nih usluga, finansijsko-tehni~kih iposlovnih usluga, obrazovawa, nauke i informa-cija, zdravstvene i socijalne za{tite, u stambe-no-komunalnim delatnostima, kao i posloveutvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova izbezbednosti i zdravqa na radu, mogu da obavqajuinspektori rada koji imaju vi{u stru~nu spremuodgovaraju}eg smera, poloèn stru~ni ispit zarad u organima dràvne uprave i najmawe trigodine radnog iskustva u struci.

^lan 63.U postupku inspekcijskog nadzora inspektor

rada ima pravo i du`nost da preduzima radwe ko-jima se kontroli{u bezbednost i zdravqe na ra-du, a naro~ito higijena i uslovi rada, proizvod-wa, stavqawe u promet, kori{}ewe i odràvawesredstava za rad, sredstava i opreme za li~nu za-{titu na radu, opasne materije i dr., kao i da:

1) pregleda op{te i pojedina~ne akte, eviden-cije i drugu dokumentaciju;

2) saslu{a i uzima izjave od odgovornih i za-interesovanih lica;

3) pregleda poslovne prostorije, objekte, po-strojewa, ure|aje, sredstva i opremu za li~nu za-{titu, predmete i robu i sl.;

4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;5) nare|uje merewa koja obavqa druga stru~na

organizacija kad poslodavac samostalno ilipreko odre|ene stru~ne organizacije vr{i me-rewa u odgovaraju}im oblastima, a rezultati iz-vr{enog merewa pruàju osnov za to;

6) poslodavcima, zaposlenim, wihovim pred-stavnicima i sindikatu daje obave{tewa i sa-vete u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu,kao i o merama ~ijom primenom se obezbe|uje iz-vr{avawe ovog zakona na najefikasniji na~in;

7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavcai zaposlenog ili predstavnika zaposlenih oba-vesti o izvr{enom inspekcijskom nadzoru iutvr|enom stawu;

8) preduzima druge radwe za koje je ovla{}endrugim propisom.

^lan 64.Poslodavac je duàn da, radi vr{ewa nadzo-

ra, omogu}i inspektoru rada:1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba

kada ima zaposlenih na radu;

2) odredi najmawe jednog zaposlenog koji }einspektoru pruàti potrebne informacije iobave{tewa, davati podatke, akte i dokumenta-ciju;

3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;4) uvid u primewene mere bezbednosti i zdra-

vqa na radu na sredstvima za rad i u radnoj oko-lini;

5) uvid u sredstva i opremu za li~nu za{tituna radu;

6) uvid u podatke i evidencije o proizvodwi,kori{}ewu i skladi{tewu opasnih materija.

^lan 65.Inspektor rada duàn je da izvr{i nadzor od-

mah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj,te{koj ili kolektivnoj povredi na radu, kao iopasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbed-nost i zdravqe na radu, odnosno odmah po pri-jemu zahteva, odnosno obave{tewa iz ~lana 33. st. 3. i 4. ovog zakona.

^lan 66.Inspektor rada duàn je da poslodavcu, odno-

sno zaposlenom naloì preduzimawe mera i rad-wi za otklawawe uzroka koji su izazvali povre-de, doveli do nastanka opasnosti po bezbednosti zdravqe na radu, odnosno koje mogu spre~itinastanak povrede i umawiti ili otkloniti opa-snosti po bezbednost ili zdravqe na radu.

Inspektor rada je duàn da, za vreme trajawaokolnosti koje dovode do ugroàvawa bezbedno-sti i zdravqa zaposlenog, zabrani rad na radnommestu kod poslodavca, a naro~ito kad utvrdi:

1) da su neposredno ugroèni bezbednost izdravqe zaposlenog;

2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisuprimewene mere za bezbednost i zdravqe na radu;

3) da se ne koriste propisana sredstva i opre-ma za li~nu za{titu na radu;

4) da zaposleni radi na radnom mestu sa pove-}anim rizikom, a ne ispuwava propisane usloveza rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije pod-vrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;

5) da zaposleni nije osposobqen za bezbedanrad na radnom mestu na kom radi;

6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvr-{io radwe koje mu je, radi otklawawa uzrokakoji dovode do ugroàvawa bezbednosti i zdra-vqa zaposlenog, naloìo inspektor rada.

Ako primena mera, odnosno potreba za usagla-{avawem sa propisanim merama za{tite bez-bednosti i zdravqa na radu predstavqa nedosta-tak za ~ije su otklawawe potrebna ve}a investi-ciona ulagawa, a ìvot i zdravqe zaposlenihnisu teè ugroèni, inspektor rada moè na-loìti poslodavcu da sa~ini poseban programo postupnom otklawawu nedostataka sa utvr|e-nim rokovima za wihovo otklawawe.

Inspektor rada moè da naloì da se sprove-de i op{te priznata mera kojom se moè otklo-niti opasnost pri radu ili smawiti rizik pozdravqa zaposlenog, u meri u kojoj je to mogu}e.


^lan 67.Preduzimawe mera i radwi ~ijom primenom i

izvr{avawem se, u skladu sa odredbama ovog za-kona, obezbe|uje za{tita bezbednosti i zdravqana radu zaposlenih – inspektor rada nalaè re-{ewem.

Protiv re{ewa inspektora rada moè se iz-javiti àlba ministru nadle`nom za rad, u ro-ku od osam dana od dana dostavqawa re{ewa.

@alba ne odlaè izvr{ewe re{ewa kojim jenare|ena zabrana rada.

Re{ewe ministra nadle`nog za rad, donetopovodom àlbe, kona~no je u upravnom postupkui protiv wega se moè pokrenuti upravni spor.

^lan 68.Poslodavac je duàn da, u roku koji odredi

inspektor rada, preduzme naloène mere i ot-kloni utvr|ene nedostatke ili nepravilnosti.

Poslodavac je duàn da u roku od osam dana odisteka roka za otklawawe utvr|enog nedostatkaili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi,nadle`nu inspekciju o izvr{ewu naloèneobaveze.

Há. KAZNENE ODREDBE

^lan 69.Nov~anom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dina-

ra, kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svoj-stvom pravnog lica:

1) ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnommestu i u radnoj okolini na/i u kojima su spro-vedene mere bezbednosti i zdravqa na radu(~lan 9. stav 1);

2) ako prilikom organizovawa rada i radnogprocesa ne obezbedi preventivne mere radi za-{tite ìvota i zdravqa zaposlenih, kao i akoza wihovu primenu ne obezbedi potrebna fi-nansijska sredstva (~lan 11. stav 1);

3) ako u pismenoj formi ne donese akt o pro-ceni rizika za sva radna mesta u radnoj okoli-ni i ne utvrdi na~in i mere za otklawawe rizi-ka, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika uslu~aju pojave svake nove opasnosti i promenenivoa rizika u procesu rada (~lan 13. st. 1. i 2);

4) ako op{tim aktom, odnosno kolektivnimugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdi prava,obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti izdravqa na radu (~lan 14);

5) ako pismenim aktom ne odredi lice za bez-bednost i zdravqe na radu (~lan 15. stav 1. ta~-ka 1);

6) ako zaposlenom odredi da obavqa poslovena kojima nisu sprovedene mere bezbednosti izdravqa na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 2);

7) ako zaposlene i wihovog predstavnika neobave{tava o uvo|ewu novih tehnologija i sred-stava za rad, kao i opasnostima od povreda io{te}ewa zdravqa koji nastaju wihovim uvo|e-wem, odnosno ako u takvim slu~ajevima ne done-se odgovaraju}a uputstva za bezbedan rad (~lan15. stav 1. ta~ka 3);

8) ako ne izvr{i osposobqavawe zaposlenogza bezbedan i zdrav rad (~lan 15. stav 1. ta~ka 4,~l. 27, 28. i 29);

9) ako zaposlenom ne obezbedi kori{}ewesredstava i opreme za li~nu za{titu na radu(~lan 15. stav 1. ta~ka 5);

10) ako ne obezbedi odràvawe u ispravnomstawu sredstava za rad i sredstava i opreme zali~nu za{titu na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 6);

11) ako ne angaùje pravno lice sa licencomradi sprovo|ewa preventivnih i periodi~nihpregleda i ispitivawa opreme za rad, kao i pre-ventivnih i periodi~nih ispitivawa uslovaradne okoline (~lan 15. stav 1. ta~ka 7);

12) ako na osnovu akta o proceni rizika iocene slu`be medicine rada ne obezbedi u skla-du sa ovim zakonom propisane lekarske pregle-de zaposlenih (~lan 15. stav 1. ta~ka 8);

13) ako ne obezbedi pruàwe prve pomo}i, kaoi ako ne osposobi odgovaraju}i broj zaposlenihza pruàwe prve pomo}i, spasavawe i evakuaci-ju u slu~aju opasnosti (~lan 15. stav 1. ta~ka 9);

14) ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji pred-stavqa neposrednu opasnost za ìvot ili zdra-vqe zaposlenih (~lan 15. stav 1. ta~ka 10);

15) ako na osnovu ocene slu`be medicine ra-da aktom o proceni rizika ne odredi posebnezdravstvene uslove koje moraju ispuwavati zapo-sleni za obavqawe odre|enih poslova na rad-nom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu po-jedine opreme za rad (~lan 16. stav 1);

16) ako slu`bi medicine rada, koju angaùje, neobezbedi uslove za samostalno obavqawe poslovaza{tite zdravqa zaposlenih (~lan 16. stav 2);

17) ako zaposlenom ne izda na upotrebu sred-stvo i/ili opremu za li~nu za{titu na radu uskladu sa aktom o proceni rizika (~lan 17);

18) ako najmawe osam dana pre po~etka rada neizvesti nadle`nu inspekciju rada o po~etkusvoga rada, radu odvojene jedinice ili svakojpromeni tehnolo{kog postupka, ukoliko se timpromenama mewaju uslovi rada (~lan 18. stav 1);

19) ako za radove na izgradwi ili rekonstruk-ciji gra|evinskog objekta, odnosno promenitehnolo{kog procesa, koje izvodi duè od se-dam dana, ne izradi propisan elaborat o ure|e-wu gradili{ta i ako isti ne dostavi nadle`nojinspekciji rada uz izve{taj o po~etku rada(~lan 18. stav 2);

20) ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deliradni prostor u obavqawu poslova, ne zakqu~isporazum o primeni propisanih mera za bezbed-nost i zdravqe na radu zaposlenih i ne odredilice za koordinaciju sprovo|ewa zajedni~kihmera kojim se obezbe|uje bezbednost i zdravqesvih zaposlenih (~lan 19);

21) ako ne obezbedi propisane mere za bezbed-nost i zdravqe na radu, u skladu sa ovim zako-nom, za zaposlene koje angaùje od drugog poslo-davca (~lan 21);

22) ako pri promeni tehnolo{kog procesa ra-da, pre po~etka rada, ne prilagodi sredstva zarad novom tehnolo{kom procesu (~lan 22);

23) ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo zarad, odnosno sredstvo i opremu za li~nu za{ti-tu na radu na kojima nisu primewene propisanemere za bezbednost i zdravqe na radu ili ako ne


obezbedi kontrolu wihove namenske upotrebe(~lan 23);

24) ako zaposlenom da na upotrebu opremu zarad, sredstava i opremu za li~nu za{titu na ra-du ili opasne materije za koje ne raspolaè sapropisanom dokumentacijom na srpskom jezikuza wihovu upotrebu, ili ako nije obezbedio svemere za bezbednost i zdravqe koje su odre|enetom dokumentacijom (~lan 24. st. 1. i 2);

25) ako ne sa~ini poseban program o postup-nom otklawawu nedostataka koji su utvr|eni ak-tom o proceni rizika, odnosno ako ne utvrdirokove za realizaciju programa (~lan 26);

26) ako ne organizuje poslove bezbednosti izdravqa na radu, odnosno ako za obavqawe tih po-slova odredi lice koje nema, u skladu sa ovim za-konom, poloèn stru~ni ispit (~lan 37. st. 1. i 2);

27) ako za obavqawe poslova bezbednosti izdravqa na radu angaùje pravno lice ili pre-duzetnika koji nemaju odgovaraju}u licencu(~lan 37. stav 4);

28) ako zaposlenom na radnom mestu sa pove}a-nim rizikom ne obezbedi prethodni, odnosnoperiodi~ni lekarski pregled (~lan 43. stav 1);

29) ako zaposlenog koji obavqa poslove naradnom mestu sa pove}anim rizikom, za koga seu postupku periodi~nog lekarskog pregledautvrdi da ne ispuwava propisane zdravstveneuslove za obavqawe poslova na radnom mestu sapove}anim rizikom, ne premesti na drugo radnomesto koje odgovara wegovim zdravstvenim spo-sobnostima (~lan 43. stav 3);

30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 ~asa odnastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prija-vi nadle`noj inspekciji rada i nadle`nom or-ganu za unutra{we poslove svaku smrtnu, kolek-tivnu ili te{ku povredu na radu, povredu na ra-du zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vi-{e od tri uzastopna radna dana, ili opasnu po-javu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdra-vqe zaposlenih (~lan 50. stav 1);

31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna rad-na dana od dana saznawa, nadle`noj inspekcijirada ne prijavi profesionalno oboqewe, odno-sno obolewe zaposlenog u vezi sa radom (~lan 50.stav 2);

32) ako inspektoru rada ne omogu}i vr{ewenadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije usvako doba kada ima zaposlenih na radu, ili akone odredi najmawe jednog zaposlenog koji }e in-spektoru rada pruàti potrebne informacije iobave{tavawa, ili ako inspektoru rada ne omo-gu}i uvid u dokaze o stabilnosti objekta, akte idokumentaciju, primewene mere bezbednosti izdravqa na radu na sredstvima za rad, opremu zali~nu za{titu na radu ili u podatke i eviden-cije o kori{}ewu i skladi{tewu opasnih mate-rija (~lan 64);

33) ako u odre|enom roku ne otkloni utvr|enenedostatke i nepravilnosti ~ije otklawawe je re-{ewem naredio inspektor rada (~lan 68. stav 1).

Nov~anom kaznom od 400.000 do 500.000 dinarakazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana po-slodavac koji je privatni preduzetnik.

Nov~anom kaznom od 40.000 do 50.000 dinarakazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana di-rektor, odnosno drugo odgovorno lice kod po-slodavca.


kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvompravnog lica:

1) ako ne preduzme mere da spre~i pristup u krugobjekta ili u podru~je gradili{ta neovla{}enimlicima i sredstvima saobra}aja (~lan 20);

2) ako zaposlenog, na na~in utvr|en ovim za-konom, ne upozna o obavqawu procesa rada nabezbedan na~in, kada tehnolo{ki proces radazahteva dodatno osposobqavawe za bezbedan izdrav rad (~lan 30. st. 1. i 2);

3) ako zaposlenoj èni za vreme trudno}e, za-poslenom mla|em od 18 godina ìvota i zapo-slenom sa smawenom radnom sposobno{}u neobezbedi pismeno obave{tewe o rezultatimaprocene rizika na radnom mestu na koje su odre-|eni, kao i merama kojima se rizici otklawaju(~lan 30. stav 3);

4) ako svako lice, koje se po bilo kom osnovunalazi u radnoj okolini, ne upozori na opasnamesta i {tetnosti po zdravqe koje se javqaju utehnolo{kom procesu, odnosno na mere bezbed-nosti koje mora da primeni, kao i ako ga ne usme-ri na bezbedne zone kretawa (~lan 31. stav 1);

5) ako vidno ne obeleì i istakne oznake zabezbednost i/ili zdravqe zaposlenih ( ~lan 31.stav 2);

6) ako dozvoli pristup radnom mestu u radnojokolini na kome preti neposredna opasnost odpovre|ivawa ili zdravstvenih o{te}ewa, lici-ma koja nisu osposobqena za bezbedan i zdravrad, koja nisu dobila posebna uputstva za rad natakvim mestima ili koja nisu snabdevena odgo-varaju}im sredstvima i opremom za li~nu za-{titu na radu (~lan 31. stav 3);

7) ako ne obavesti nadle`nu inspekciju radakad zaposleni odbije da radi u slu~ajevima utvr-|enim ~lanom 33. stav 1. ovog zakona (~lan 33.stav 4);

8) ako licu koje obavqa poslove bezbednosti izdravqa na radu ne omogu}i nezavisno i samo-stalno obavqawe poslova u skladu sa ovim zako-nom i pristup svim potrebnim podacima izoblasti bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 38.stav 1);

9) ako prethodno ne upozna pravno lice, odno-sno preduzetnika koga angaùje za obavqawe po-slova bezbednosti i zdravqa na radu sa tehnolo-{kim procesom, rizicima u procesu rada i me-rama za otklawawe rizika (~lan 39);

10) ako zaposlenima ne omogu}i da biraju svogpredstavnika za bezbednost i zdravqe na raduili ne imenuje svog predstavnika (~lan 44);

11) ako predstavniku zaposlenih, odnosno Od-boru ne omogu}i uvid u sva akta vezana za bezbed-nost i zdravqe zaposlenih i da u~estvuju u raz-matrawu svih pitawa koja se odnose na sprovo-|ewe bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 45.stav 1);


12) ako ne upozna predstavnika zaposlenih, od-nosno Odbor sa nalazima i predlozima ili predu-zetim merama inspekcije rada, ili sa izve{tajimao povredama na radu, profesionalnim oboqewimai oboqewima u vezi sa radom i o preduzetim mera-ma za bezbednost i zdravqe na radu, ili sa meramapreduzetim za spre~avawe neposredne opasnostipo ìvot i zdravqe (~lan 47);

13) ako ne vodi i ne ~uva propisane evidencije(~lan 49);

14) ako na zahtev inspektora rada ili pred-stavnika zaposlenih ne dostavi izve{taj o sta-wu bezbednosti i zdravqa na radu zaposlenih,kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti(~lan 51. stav 3).


Nov~anom kaznom od 30.000 do 40.000 kazni}ese za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana direktor,odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.


kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvompravnog lica ako u roku od osam dana po istekuutvr|enog roka za otklawawe nedostataka ilinepravilnosti u pismenoj formi, ne obavestinadle`nu inspekciju rada o izvr{ewu naloè-ne obaveze (~lan 68. stav 2).


Nov~anom kaznom od 30.000 do 50.000 dinarakazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana di-rektor, odnosno drugo odgovorno lice kod po-slodavca.


kazni}e se za prekr{aj zdravstvena ustanova ko-ja ima organizovanu slu`bu medicine rada akone dostavi propisani izve{taj o lekarskom pre-gledu zaposlenog (~lan 41. stav 2. ta~ka 5).

Nov~anom kaznom od 20.000 do 30.000 dinarakazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana od-govorno lice u zdravstvenoj ustanovi.


kazni}e se za prekr{aj pravno lice:1) ako ne izda stru~ni nalaz o izvr{enom pre-

gledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitiva-wu uslova radne okoline (~lan 15. stav 3);

2) ako obavqa poslove bezbednosti i zdravqana radu iz ~lana 40. ovog zakona, a nema odgova-raju}u licencu (~lan 55. ta~ka 1);

3) ako obavqa poslove pregleda i ispitivawaopreme za rad i ispitivawa uslova radne okoli-ne, a nema odgovaraju}u licencu (~lan 55. ta~ka 2).

Nov~anom kaznom od 200.000 do 300.000 dinarakazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ta~ka 2. ovog~lana privatni preduzetnik.

Nov~anom kaznom od 20.000 do 30.000 dinarakazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana od-

govorno lice u pravnom licu, kao i lice u prav-nom licu koje, bez odgovaraju}e licence (~lan55. ta~ka 3), obavqa poslove odgovornog lica zakoje je propisano posedovawe licence.


kazni}e se za prekr{aj lice za bezbednost izdravqe na radu ako ne obavqa poslove odre|eneovim zakonom (~lan 40).


kazni}e se za prekr{aj zaposleni:1) ako ne primewuje propisane mere za bezbe-

dan i zdrav rad, ako nenamenski koristi sred-stva za rad i opasne materije ili ako ne koristipropisana sredstva i opremu za li~nu za{tituna radu ili ako sa wima pa`qivo ne rukuje(~lan 35);

2) ako, u skladu sa svojim saznawima, odmah neobavesti poslodavca o nepravilnostima, nedo-stacima, {tetnostima, opasnostima ili drugojpojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugroziwegovu bezbednost i zdravqe ili bezbednost izdravqe drugih zaposlenih (~lan 36. stav 1).

Háá. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 76.Pravna lica ovla{}ena na osnovu propisa ko-

ji su vaìli do stupawa na snagu ovog zakona, davr{e prethodne i periodi~ne lekarske pregle-de, periodi~ne preglede i ispitivawe oru|a zarad i radne sredine, kao i osposobqavawe zapo-slenih iz za{tite na radu, uskladi}e svoje po-slovawe sa odredbama ovog zakona u roku od go-dinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.

^lan 77.Do dono{ewa propisa iz ~l. 15. stav 2, 18. st.

4, 6. i 7, 43. stav 2, 49. stav 2. i 51. stav 2. ovogzakona primewiva}e se:

1) Pravilnik o uslovima za vr{ewe pregledatehni~ke dokumentacije, pregleda i ispitivawaoru|a za rad, opasnih materija, instalacija iradne sredine, sredstava i opreme li~ne za{ti-te i osposobqavawe radnika za bezbedan rad(„Slu`beni glasnik RS”, broj 13/00);

2) Pravilnik o postupku pregleda i ispitiva-wa radne sredine, opasnih materija, oru|a zarad, instalacija i sredstava i opreme li~ne za-{tite („Slu`beni glasnik RS”, broj 7/99);

3) Pravilnik o sadràju elaborata o ure|ewugradili{ta („Slu`beni glasnik RS”, broj31/92);

4) Pravilnik o vo|ewu evidencija iz za{titena radu („Slu`beni glasnik RS”, broj 2/92);

5) Pravilnik o postupku i uslovima za vr{e-we prethodnih i periodi~nih lekarskih pregle-da radnika („Slu`beni glasnik RS”, broj23/92);

6) Pravilnik o sadrìni i na~inu izdavawaliste o povredi na radu („Slu`beni glasnikRS”, broj 2/92);


7) Pravilnik o postupku utvr|ivawa ispuwe-nosti propisanih uslova iz za{tite na radu(„Slu`beni glasnik RS”, broj 7/99);

8) Pravilnik o visini tro{kova postupkautvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova izza{tite na radu („Slu`beni glasnik RS”, br.40/01 i 53/01).

^lan 78.Do dono{ewa propisa o preventivnim merama

za bezbednost i zdravqe na radu, ako nisu u su-protnosti sa ovim zakonom, primewiva}e se me-re za{tite na radu (pravila) sadràna u slede-}im propisima:

1) Pravilnik o posebnim merama za{tite naradu na preradi nemetalnih minerala („Slu-`beni glasnik SRS”, broj 2/83);

2) Pravilnik o posebnim merama za{tite naradu u èlezni~kom saobra}aju („Slu`beni gla-snik SRS”, broj 19/85);

3) Pravilnik o posebnim merama za{tite naradu pri proizvodwi i preradi obojenih metala(„Slu`beni glasnik SRS”, broj 19/85);

4) Pravilnik o posebnim merama za{tite naradu u crnoj metalurgiji („Slu`beni glasnikSRS”, broj 25/87);

5) Pravilnik o op{tim merama za{tite naradu za gra|evinske objekte namewene za radne ipomo}ne prostorije („Slu`beni glasnik SRS”,broj 29/87);

6) Pravilnik o posebnim merama za{tite naradu u {umarstvu („Slu`beni glasnik SRS”,broj 33/88);

7) Pravilnik o posebnim merama za{tite naradu pri mehani~koj preradi i obradi drveta isli~nih materijala („Slu`beni glasnik SRS”,broj 51/88);

8) Pravilnik o op{tim merama za{tite naradu od opasnog dejstva elektri~ne struje uobjektima namewenim za rad, radnim prostori-jama i na radili{tima („Slu`beni glasnikSRS”, broj 21/89);

9) Pravilnik o za{titi na radu pri izvo|ewugra|evinskih radova („Slu`beni glasnik SRS”,broj 53/97).

^lan 79.Do dono{ewa propisa o op{tim i posebnim

merama bezbednosti i zdravqa na radu, ukolikonisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primewi-va}e se mere za{tite na radu (pravila), sadrà-na u slede}im propisima:

1) Op{ti pravilnik o higijenskim i tehni~-kim za{titnim merama pri radu („Slu`benilist FNRJ”, br. 16/47, 18/47 i 36/50), osim ~l.26–32, ~l. 50–75, ~l. 78–86, ~l. 88–99, ~l. 104–151.i ~l. 184–186;

2) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za-{titnim merama pri radu u kudeqarama („Slu-`beni list FNRJ”, broj 56/47);

3) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za-{titnim merama pri radu u grafi~kim preduze-}ima („Slu`beni list FNRJ”, broj 56/47);

4) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za-{titnim merama pri radu u kamenolomima i ci-

glanama, kao i kod va|ewa gline, peska i {qun-ka („Slu`beni list FNRJ”, broj 69/48), osim ~l.58–61;

5) Pravilnik o tehni~kim i zdravstveno –tehni~kim za{titnim merama na radovima prihemijsko-tehnolo{kim procesima („Slu`benilist FNRJ”, broj 55/50) – Prilog broj 9;

6) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za-{titnim merama pri ronila~kim radovima(„Slu`beni list FNRJ”, broj 36/58);

7) Pravilnik o higijensko-tehni~kim za{tit-nim merama pri lu~ko-transportnom radu(„Slu`beni list FNRJ”, broj 14/64);

8) Pravilnik o za{titi na radu pri termi~-kom obra|ivawu legura lakih metala u kupati-lima sa nitratnim solima („Slu`beni listSFRJ”, broj 48/65);

9) Pravilnik o za{titi na radu pri odràva-wu motornih vozila i prevozu motornim vozili-ma („Slu`beni list SFRJ”, broj 55/65);

10) Uputstvo o na~inu vr{ewa nadzora nadpridràvawem propisa o za{titi na radu u or-ganima unutra{wih poslova i ustanovama orga-na unutra{wih poslova („Slu`beni listSFRJ”, broj 55/65);

11) Pravilnik o za{titi na radu pri utovarutereta u teretna motorna vozila i istovaru te-reta iz takvih vozila („Slu`beni list SFRJ”,broj 17/66);

12) Uputstvo o na~inu vr{ewa nadzora nadpridràvawem propisa o za{titi na radu upreduze}ima koja proizvode za odre|ene vojnepotrebe („Slu`beni list SFRJ”, broj 23/66);

13) Pravilnik o za{titi na radu i o tehni~-kim merama za razvija~e acetilena i acetilen-ske stanice („Slu`beni list SFRJ”, br. 6/67,29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);

14) Pravilnik o tehni~kim normativima pri ru-kovawu eksplozivnim sredstvima i minirawu u ru-darstvu („Slu`beni list SFRJ”, br. 26/88 i 63/88);

15) Naredba o zabrani upotrebe motornihbenzina za odma{}ivawe, prawe ili ~i{}ewemetalnih delova predmeta od drugog materijala(„Slu`beni list SFRJ”, broj 23/67);

16) Pravilnik o za{titi na radu u poqopri-vredi („Slu`beni list SFRJ”, broj 34/68);

17) Pravilnik o obezbe|ivawu sme{taja i is-hrane radnika, odnosno wihovog prevoza od me-sta stanovawa do mesta rada i natrag („Slu`be-ni list SFRJ”, broj 41/68);

18) Pravilnik o sredstvima li~ne za{tite naradu i li~noj za{titnoj opremi („Slu`benilist SFRJ”, broj 35/69);

19) Pravilnik o za{titi na radu pri izradieksploziva i baruta i manipulisawu eksplozi-vima i barutima („Slu`beni list SFRJ”, broj55/69);

20) Pravilnik o posebnim merama i normati-vima za{tite na radu pri preradi i obradi ko-è, krzna i otpadaka koè („Slu`beni listSFRJ”, broj 47/70);

21) Pravilnik o opremi i postupku za pruà-we prve pomo}i i organizovawu slu`be spasava-wa u slu~aju nezgode na radu („Slu`beni listSFRJ”, broj 21/71);


22) Pravilnik o merama i normativima za-{tite na radu na oru|ima za rad („Slu`benilist SFRJ”, broj 18/91);

23) Pravilnik o merama i normativima za-{tite na radu od buke u radnim prostorijama(„Slu`beni list SFRJ”, broj 21/92).

^lan 80.Akt o proceni rizika iz ~lana 13. st. 1. i 2.

ovog zakona poslodavci su du`ni da donesu u ro-ku od godinu dana od dana stupawa na snagu ak-ta iz ~lana 13. stav 4. ovog zakona.

^lan 81.Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje

da vaì Zakon o za{titi na radu („Slu`beniglasnik RS”, br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).




Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o obeleàvawu dana àlostina teritoriji Republike Srbije

Progla{ava se Zakon o obeleàvawu dana àlostina teritoriji Republike Srbije, koji je donela Narod-na skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sedniciDrugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Repub-like Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.



ZAKONo obeleàvawu dana àlosti na teritoriji

Republike Srbije

Uvodna odredba

^lan 1.Ovim zakonom ure|uju se uslovi i na~in obele-

àvawa dana àlosti na teritoriji RepublikeSrbije, obaveze dràvnih organa i organizacija,organa teritorijalne autonomije i lokalne samo-uprave, javnih ustanova i javnih preduze}a kojeoni osnivaju, organizacija kojima je zakonom po-vereno vr{ewe poslova dràvne uprave kao uprav-nih ovla{}ewa (u daqem tekstu: organi i organi-zacije), obaveze drugih pravnih i fizi~kih lica,kao i sankcije za nepo{tovawe utvr|enih obavezau pogledu obeleàvawa dana àlosti.

Progla{ewe dana àlosti

^lan 2.Dan àlosti se progla{ava posle naro~ito

te{ke nesre}e koja za posledicu ima smrt, ra-

wavawe, ili te{ko o{te}ewe zdravqa ve}egbroja qudi, ili u slu~aju smrti visokog dràv-nog funkcionera.

Dan àlosti moè se proglasiti i u slu~ajusmrti li~nosti koja je imala visoke zasluge zazemqu, kao i povodom nekog tragi~nog doga|aja,kad Vlada tako proceni.

Odluku o progla{ewu i trajawu dana àlostidonosi Vlada Republike Srbije (u daqem tek-stu: Vlada).

Odlukom o progla{ewu i trajawu dana àlo-sti moè se obrazovati odbor za organizovanoobeleàvawe dana àlosti.

Trajawe dana àlosti

^lan 3.Dan àlosti traje onoliko dugo koliko se od-

redi odlukom o progla{ewu i trajawu dana à-losti, ali ne moè trajati duè od tri dana.

Ako odlukom nije druga~ije odre|eno, dan à-losti otpo~iwe u 0.00 sati dana koji je odre|enza dan àlosti, a zavr{ava se u 24.00 sata danakoji je odre|en za posledwi dan dana àlosti.

Na~in obeleàvawa dana àlosti

1) Spu{tawe zastave na pola kopqa

^lan 4.Organi i organizacije, kao i druga pravna li-

ca koja isti~u zastavu, du`na su da u vreme danaàlosti zastavu Republike Srbije spuste na po-lovinu jarbola, odnosno kopqa, uz odgovaraju}eosvetqewe no}u.

2) Odavawe po{te minutom }utawa

^lan 5.Svaki poslodavac duàn je da na dan àlosti

omogu}i zaposlenima da u isto vreme, minutom}utawa, odaju po{tu nastradalim qudima u ne-sre}i zbog koje je dan àlosti progla{en.

3) Medijsko informisawe i se}awe

^lan 6.Radiodifuzne organizacije za informisawe

javnosti na teritoriji Republike Srbije, du-`ne su da u svojim programima, ukqu~uju}i iemisije namewene inostranstvu, na dan progla-{ewa dana àlosti:

1) emituju odluku o progla{ewu dana àlostii o programu wegovog obeleàvawa koju donosinadle`ni organ Republike Srbije ili telo ko-je on odredi;

2) obaveste javnost o skupovima se}awa kojepovodom dana àlosti organizuju nadle`ni or-gani Republike Srbije ili tela koja ona odrede;

3) umesto humoristi~kih, zabavnih, folklor-nih i drugih emisija sa zabavnom i narodnommuzikom, emituju muziku i emisije prikladnedanu àlosti;

4) usklade detaqnu programsku {emu u vremedana àlosti.


Novinsko-izdava~ke organizacije koje izdajudnevne novine du`ne su da na dan àlosti svo-je listove od{tampaju u crnoj boji, navode}i naprvoj strani odluku o progla{ewu dana àlo-sti i progla{ewu wegovog obeleàvawa.

4) Obeleàvawe dana àlosti u obrazovnimustanovama

^lan 7.U obrazovnim ustanovama dan àlosti obele-

àva se minutom }utawa na prvom ~asu nastave,a program nastave muzi~kog obrazovawa prila-go|ava se danu àlosti.

5) Obeleàvawe dana àlosti u ustanovamakulture

^lan 8.Muzeji, pozori{ta, bioskopi, organizacije

koje imaju muzi~ko-scenske programe, arhive idruge ustanove u oblasti kulture obavezni su dasvoje programe prilagode danu àlosti.

6) Obeleàvawe dana àlosti na sportskimmanifestacijama

^lan 9.Dan àlosti u sportskim halama, na stadio-

nima i igrali{tima obeleàva se spu{tawemna pola jarbola ili na pola kopqa zastave Repu-blike Srbije i zastava sportskih klubova, a akoje re~ o sportskim susretima me|unarodnog zna-~aja onda i spu{tawem zastava me|unarodnihsportskih organizacija na pola jarbola ili napola kopqa.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, pre po~etkasportske manifestacije, sudija zvi`dukom pi-{taqke ozna~ava po~etak i zavr{etak odavawapo{te minutom }utawa, i prikladnih porukakojima se odaje po{ta nastradalim u nesre}izbog koje je progla{en dan àlosti.

Igra~i, rezervni igra~i, treneri, sudije isvi ostali u~esnici sportske manifestacije,kao i prisutni gledaoci (osim nepokretnih in-valida), du`ni su da pri odavawu po{te minu-tom }utawa ustanu i da dostojanstveno obeleèodavawe po{te nastradalima u nesre}i zbog ko-je je progla{en dan àlosti.

7) Zabrana izvo|ewa ili emitovawa narodne i zabavne muzike, odnosno programa zabavnog

karaktera

^lan 10.Za vreme dana àlosti je zabraweno emitova-

we narodne i zabavne muzike, odnosno odràva-we programa zabavnog karaktera na javnim me-stima.

Nadzor nad primenom zakona

^lan 11.Nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona obavqa:1) ministarstvo nadle`no za unutra{we po-

slove, kad je re~ o dràvnim organima i organi-

zacijama Republike Srbije, javnim ustanovama ijavnim preduze}ima ~iji je osniva~ Republika,organima teritorijalne autonomije i lokalnesamouprave, kao i drugim pravnim i fizi~kimlicima, izuzev ~l. 6, 7, 8. i 9. ovog zakona;

2) ministarstvo nadle`no za oblast kulture, kadje re~ o pravnim licima iz ~l. 6. i 8. ovog zakona;

3) ministarstvo nadle`no za oblast prosvete,kad je re~ o pravnim licima iz ~l. 7. i 9. ovogzakona.

^lan 12.Kada organ nadleàn za nadzor nad sprovo|e-

wem ovog zakona utvrdi da se organi i organi-zacije iz ~lana 1. ovog zakona ne pridràvajuutvr|enih obaveza u obeleàvawu dana àlosti,naloì}e otklawawe uo~enih nedostataka i po-krenu}e prekr{ajni postupak.

Kaznene odredbe

Prekr{aji


kazni}e se za prekr{aj:1) pravno lice koje na dan àlosti ne istak-

ne zastavu Republike Srbije na pola jarbola,odnosno na pola kopqa, uz odgovaraju}e osve-tqewe no}u (~lan 4. ovog zakona);

2) pravno lice koje ne omogu}i zaposlenimada minutom }utawa odaju po{tu nastradalima(~lan 5. ovog zakona);

3) radiodifuzna organizacija za informisa-we javnosti koja se ne pridràva odredaba ~la-na 6. stav 1. ovog zakona;

4) novinsko-izdava~ka organizacija ako se nepridràva odredaba ~lana 6. stav 2. ovog zakona;

5) obrazovna ustanova ako ne obeleì dan à-losti (~lan 7. ovog zakona);

6) ustanove u oblasti kulture ako ne prilagodesvoj program danu àlosti (~lan 8. ovog zakona);

7) sportska organizacija koja organizujesportsku manifestaciju, ako se ne pridràvaodredaba ~lana 9. ovog zakona;

8) pravna lica koji se bave ugostiteqskom, tu-risti~kom i sli~nom delatno{}u ako se ne pri-dràvaju odredbe ~lana 10. ovog zakona.

Nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinarakazni}e se odgovorno lice u pravnom licu zaprekr{aj iz stava 1. ovog ~lana.

Nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinarakazni}e se odgovorno lice u dràvnom organu iorganizaciji, organu teritorijalne autonomijei lokalne samouprave, za prekr{aj iz stava 1.ta~. 1) i 2) ovog ~lana.

Nov~anom kaznom od 5.000 do 50.000 dinarakazni}e se preduzetnik za prekr{aj iz stava 1.ta~. 2) i 8) ovog ~lana.

^lan 14.Nov~anom kaznom od 2.000 do 10.000 dinara,

kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje najavnom mestu, namerno povredi obavezu obeleà-vawa dana àlosti (~lan 10. ovog zakona).


Primena zakona u slu~aju progla{ewa danaàlosti od strane nadle`nog organa

dràvne zajednice

^lan 15.Odredbe ovog zakona, koje se odnose na na~in

obeleàvawa dana àlosti, prava i obaveze or-gana i organizacija i drugih pravnih i fizi~-kih lica, primewiva}e se i kada nadle`ni or-gan dràvne zajednice Srbija i Crna Gora pro-glasi dan àlosti.

Progla{ewe dana àlosti od strane autonomne pokrajine, op{tine, grada

i grada Beograda

^lan 16.Autonomna pokrajina, op{tina, grad i grad

Beograd mogu proglasiti dan àlosti na svojojteritoriji povodom nekog tragi~nog doga|aja odlokalnog zna~aja.

Odlukom o progla{ewu dana àlosti mogu seprema ovom zakonu propisati obaveze za organe,organizacije i slu`be ~iji su osniva~i auto-nomna pokrajina, op{tina, grad, odnosno gradBeograd.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na na~inobeleàvawa dana àlosti shodno se primewu-ju i kada autonomna pokrajina, op{tina, grad,odnosno grad Beograd proglase dan àlosti.

Stupawe na snagu




Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o odgovornosti proizvo|a~astvari sa nedostatkom

Progla{ava se Zakon o odgovornosti proizvo|a~astvari sa nedostatkom, koji je donela Narodna skup{-tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog re-dovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbi-je u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.



ZAKONo odgovornosti proizvo|a~a stvari

sa nedostatkom

^lan 1.Ovim zakonom ure|uje se odgovornost proizvo-

|a~a za {tetu nastalu od stvari sa nedostatkom.

^lan 2.Proizvo|a~, u smislu ovog zakona, je lice ko-

je proizvodi gotove proizvode, sirovine i sa-stavne delove.

Proizvo|a~em se smatra i lice koje se pred-stavqa kao proizvo|a~ stavqawem svog imena,za{titnog znaka ili drugog obeleàvaju}eg zna-ka na proizvod i lice koje uvozi proizvod name-wen prodaji.

Ako proizvod ne sadrì podatke o proizvo|a-~u, prodavac ima poloàj proizvo|a~a, osim akou razumnom roku ne obavesti o{te}enog o iden-titetu proizvo|a~a, odnosno lica od koga je na-bavio proizvod .

Ako uvozni proizvod ne sadrì podatke o uvo-zniku, prodavac ima poloàj proizvo|a~a, iakoproizvod sadrì podatke o proizvo|a~u.

^lan 3.Proizvod, u smislu ovog zakona, je pokretna

stvar, odvojena ili ugra|ena u drugu pokretnuili nepokretnu stvar.

Proizvodom se smatra i svaka proizvedenaili sakupqena energija za davawe svetlosti, to-plote ili kretawa.

Proizvod, u smislu ovog zakona, nisu osnovnipoqoprivredni proizvodi (proizvodi iz zemqi-{ta, sto~arstva i ribarstva).

^lan 4.Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbe|uje

sigurnost koja se s pravom o~ekuje s obzirom nasve okolnosti, ukqu~uju}i i reklamu, svrhu kojojje namewen i vreme kada je stavqen u promet.

Ne}e se smatrati da proizvod ima nedostataksamo zato {to je kasnije stavqen u promet kva-litetniji proizvod.

^lan 5.[teta, u smislu ovog zakona, je {teta prouzro-

kovana smr}u ili telesnim povredama i {tetanastala uni{tewem ili o{te}ewem nekog delaimovine, pod uslovom da se on uobi~ajeno kori-sti za li~nu upotrebu ili potro{wu i da ga jeo{te}eni u tu svrhu koristio.

^lan 6.O{te}eni ima pravo na naknadu {tete ako do-

kaè da je pretrpeo {tetu, da je proizvod imaonedostatak i da postoji uzro~na veza izme|u pro-izvoda sa nedostatkom i pretrpqene {tete.

^lan 7.Proizvo|a~ odgovara za {tetu nastalu od pro-

izvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li jeznao za nedostatak.

^lan 8.Proizvo|a~ ne}e biti odgovoran ako dokaè da:– nije stavio proizvod u promet;– nedostatak verovatno nije postojao u vreme

kada je stavio proizvod u promet ili da se poja-vio kasnije;

– on nije proizveo proizvod namewen za pro-daju i da proizvod nije proizveden u okviru we-gove redovne delatnosti;


– je nedostatak nastao usled usagla{avawasvojstva proizvoda sa propisanim normama;

– nivo nau~nog i tehni~kog znawa u vreme ka-da je proizvod stavqen u promet nije omogu}avaootkrivawe nedostatka.

Proizvo|a~ sastavnog dela proizvoda ne}e bi-ti odgovoran ako dokaè da se nedostatak moèpripisati dizajnu proizvoda ili da je posledi-ca uputstva datog od strane proizvo|a~a.

Proizvo|a~ se moè delimi~no ili potpunoosloboditi odgovornosti ako je o{te}eni ililice za koje je on odgovoran delimi~no dopri-neo nastanku {tete.

Ako je nastanku {tete od proizvoda sa nedo-statkom delimi~no doprinelo tre}e lice is-kqu~ivo je odgovoran proizvo|a~.

^lan 9.Ako je vi{e lica prouzrokovalo {tetu od pro-

izvoda sa nedostatkom wihova odgovornost jesolidarna.

^lan 10.Potraìvawe naknade {tete od proizvoda sa

nedostatkom zastareva za tri godine od kada jeo{te}eni doznao za {tetu, nedostatak i identi-tet proizvo|a~a.

U svakom slu~aju ovo potraìvawe zastarevaza deset godina od dana kad je proizvo|a~ staviou promet proizvod sa nedostatkom.

^lan 11.Odgovornost proizvo|a~a ne moè biti ogra-

ni~ena ili iskqu~ena propisom ili ugovorom.Ovim odredbama ne dira se u prava koja o{te-

}eni ima prema odredbama o ugovornoj i vanugo-vornoj odgovornosti.

^lan 12.Odredbe ovog zakona ne primewuju se na odgo-

vornost za {tetu prouzrokovanu nuklearnimudesima i obuhva}enu ratifikovanim me|una-rodnim ugovorima.




Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o izmenama zakona kojima su odre|ene nov~ane kazne za privredne prestupe

i prekr{aje

Progla{ava se Zakon o izmenama zakona kojima suodre|ene nov~ane kazne za privredne prestupe i pre-kr{aje, koji je donela Narodna skup{tina RepublikeSrbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawaNarodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,14. novembra 2005. godine.



ZAKONo izmenama zakona kojima su odre|ene nov~ane

kazne za privredne prestupe i prekr{aje

á. UVODNA ODREDBA

^lan 1.Ovim zakonom se, radi odgovaraju}eg pove}a-

wa nov~anih kazni, vr{e izmene zakona kojimasu odre|ene nov~ane kazne za privredne prestu-pe i prekr{aje u republi~kim zakonima.

áá. ZAKONI U OBLASTI UNUTRA[WIHPOSLOVA

^lan 2.U Zakonu o bezbednosti saobra}aja na pute-

vima („Slu`beni glasnik SRS”, br. 47/74,30/79, 19/82, 29/82, 53/82, 15/84, 5/86 i 21/90, „Slu-`beni glasnik RS”, br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94i 25/97), u ~lanu 178. stav 1. re~i: „od 1.000 do10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od100.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 6.000 do 50.000 dinara”.


U ~lanu 179. stav 1. re~i: „od 500 do 5.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 80.000 do800.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 90 do 900 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 4.000 do 40.000 dinara”.





U ~lanu 181. re~i: „od 300 do 3.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 150.000dinara”.

U ~lanu 182. stav 1. re~i: „od 80 do 800 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 25.000dinara”.




U ~lanu 184. stav 1. re~i: „od 10 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 2.000 dinara”.




U ~lanu 186. stav 1. re~i: „od 10 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 500 dinara”.



^lan 3.U Zakonu o osnovama bezbednosti saobra}aja

na putevima („Slu`beni list SFRJ”, br. 50/88,63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, „Slu`beni list SRJ”,br. 34/92, 13/93, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94,41/94, 28/96 i 3/02), u ~lanu 221. stav 1. re~i: „od300.000 do 3.000.000 novih dinara” zamewuju sere~ima: „od 300.000 do 3.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 20.000 do 200.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 200.000dinara”.

U ~lanu 222. stav 1. re~i: „od 100.000 do1.000.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od100.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 6.000 do 60.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 6.000 do 60.000 di-nara”.


U ~lanu 223. stav 1. re~i: „od 60.000 do 600.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 60.000 do600.000 dinara”.





U ~lanu 226. stav 1. re~i: „od 1.800 do 9.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do25.000 dinara”.




U ~lanu 228. stav 1. re~i: „od 1.500 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 dinara”.


U ~lanu 229. stav 1. re~i: „od 1.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 dinara”.




U ~lanu 231. stav 1. re~i: „od 300 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 500 dinara”.


^lan 4.U Zakonu o javnom redu i miru („Slu`beni

glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94), u~lanu 6. stav 1. re~i: „od 500 novih dinara” za-mewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 700 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „do 25.000 dinara”.

U stavu 3. re~i: „do 1.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.

U ~lanu 7. stav 1. re~i: „do 1.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.


U ~lanu 9. stav 1. re~i: „do 900 novih dinara”zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 9.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 100.000 dinara”, re~i: „do4.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do50.000 dinara”, a re~i: „do 900 novih dinara” za-mewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.

U ~lanu 10. stav 1. re~i: „do 700 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 900 novih dinara” zamewujuse re~ima: „do 20.000 dinara”.






U ~lanu 13. re~i: „do 700 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.

U ~lanu 15. stav 1. re~i: „do 500 novih dinara”zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.




U ~lanu 17. re~i: ” do 500 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.


U stavu 2. re~i: „do 7.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 50.000 dinara”, a re~i: „do


700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do10.000 dinara”.


U stavu 2. re~i: „do 10.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 800.000 dinara”, a re~i: „do1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do30.000 dinara”.


^lan 5.U Zakonu o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog

pona{awa na sportskim priredbama („Slu`-beni glasnik RS”, broj 67/03), u ~lanu 21. stav 1.re~i: „od 200.000 do 400.000 dinara” zamewuju sere~ima: „od 300.000 do 500.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 10.000 do 20.000 dinara”zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 30.000 dinara”.



^lan 6.U Zakonu o okupqawu gra|ana („Slu`beni

glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94 i29/01), u ~lanu 15. stav 1. re~i: „od 1.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 10.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 500.000 dinara”, a re~i: „do1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do50.000 dinara”.

^lan 7.U Zakonu o za{titi od poàra („Slu`beni

glasnik SRS”, broj 37/88, „Slu`beni glasnikRS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 80. stav 1.re~i: „od 5.000 do 10.000 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 50.000 do 1.000.000 dinara”.


U stavu 3. re~i: „od 2.500 do 5.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 12.500 do 25.000 di-nara”.










U ~lanu 83. stav 1. re~i: „od 500 do 1.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000dinara”.


U ~lanu 85. re~i: „od 100 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 3.000 dinara”.

^lan 8.U Zakonu o eksplozivnim materijama, zapa-

qivim te~nostima i gasovima („Slu`beniglasnik SRS”, br. 44/77, 45/85 i 18/89, „Slu`be-ni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu33. stav 1. re~i: „od 5.000 do 10.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 1.000.000dinara”.




U ~lanu 35. re~i: „od 360 do 600 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

^lan 9.U Zakonu o prometu eksplozivnih materija

(„Slu`beni list SFRJ”, br. 30/85, 6/89 i 53/91,„Slu`beni list SRJ”, br. 53/91, 16/93, 31/93, 41/93,50/93, 24/94, 28/96 i 68/02), u ~lanu 35. stav 1. re~i:„od 63.000 do 630.000 dinara” zamewuju se re~ima:„od 100.000 do 1.000.000 dinara”, a u stavu 2. re~i:„od 6.300 do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima:„od 10.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 36. stav 1. re~i: „od 4.200 do 630.000dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do800.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 4.200 do 42.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 37. stav 1. re~i: „od 2.100 do 21.000 di-nara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000dinara”.

^lan 10.U Zakonu o oru`ju i municiji („Slu`beni

glasnik RS”, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 i39/03), u ~lanu 34. stav 1. re~i: „od 30.000 do150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od50.000 do 3.000.000 dinara”.


U ~lanu 35. stav 1. re~i: „do 10.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.


U ~lanu 37. stav 1. re~i: „do 100.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.





^lan 11.U Zakonu o prebivali{tu i boravi{tu

gra|ana („Slu`beni glasnik SRS”, br. 51/71,11/76, 1/77, 42/77 i 25/89, „Slu`beni glasnikRS”, broj 48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: „do3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do500.000 dinara”.

U stavu 2. u alineji 1. re~i: „do 500 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”, ualineji 2. re~i: „do 2.500 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „do 500.000 dinara”, a re~i: „do 700novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000dinara”, a u alineji 3. re~i: „do 500 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.



^lan 12.U Zakonu o li~noj karti („Slu`beni glasnik

SRS”, br. 15/74, 54/77, 57/80, 45/85 i 40/88, „Slu-`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u~lanu 17. re~i: „do 500 novih dinara” zamewujuse re~ima: „do 50.000 dinara”.


^lan 13.U Zakonu o jedinstvenom mati~nom broju

gra|ana („Slu`beni glasnik SRS”, br. 53/78,5/83, 24/85 i 6/89, „Slu`beni glasnik RS”, br.53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 14. re~i: „od 50 do200 novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od 500do 10.000 dinara”.

^lan 14.U Zakonu o prelaèwu dràvne granice i

kretawu u grani~nom pojasu („Slu`beni listSFRJ”, br. 34/79, 56/80 i 53/85, „Slu`beni listSRJ”, br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i68/02), u ~lanu 70. stav 1. re~i: „do 630.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 21.000 dinara” zamewuju sere~ima: „do 50.000 dinara”.

U ~lanu 71. stav 1. re~i: „do 21.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.

U ~lanu 72. re~i: „do 17.000 dinara” zamewujuse re~ima: „do 35.000 dinara”.

U ~lanu 73. stav 1. re~i: „od 7.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.

^lan 15.U Zakonu o kretawu i boravku stranaca

(„Slu`beni list SFRJ”, br. 56/80, 53/85, 30/89,26/90 i 53/91, „Slu`beni list SRJ”, br. 16/93,31/93, 41/93, 53/93 24/94, 28/96 i 68/02), u ~lanu104. stav 1. re~i: „do 420.000 dinara” zamewuju sere~ima: „do 800.000 dinara”.


U ~lanu 105. stav 1. re~i: „do 42.000 dinara”zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.




U stavu 2. re~i: „od 9.000 dinara” zamewuju sere~ima: „od 5.000 dinara”.

U ~lanu 108. re~i: „do 10.000 dinara” zamewu-ju se re~ima: „do 30.000 dinara”.

^lan 16.U Zakonu o putnim ispravama jugosloven-

skih dràvqana („Slu`beni list SRJ”, br.33/96, 49/96, 12/98, 15/00, 7/01, 71/01, 23/02, 53/02,68/02 i 5/03), u ~lanu 60. stav 1. re~i: „od 2.100do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000do 30.000 dinara”.


U ~lanu 61. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 20.000 dinara”.


^lan 17.U Zakonu o Policijskoj akademiji („Slu`be-

ni glasnik RS”, broj 36/98), u ~lanu 33. stav 1. re-~i: „od 3.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~i-ma: „od 100.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 dinara” zame-wuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.

ááá. ZAKONI U OBLASTI FINANSIJA

^lan 18.U Zakonu o buxetskom sistemu („Slu`beni

glasnik RS”, br. 9/02 i 87/02), u ~lanu 74. stav 1.re~i: „od 2.000 do 20.000 dinara” zamewuju se re-~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

^lan 19.U Zakonu o deviznom poslovawu („Slu`beni

list SRJ”, br. 23/02 i 34/02), u ~lanu 51. stav 1.re~i: „od 4.200 do 630.000 dinara” zamewuju sere~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 200 do 21.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.



U ~lanu 52. stav 1. re~i: „od 200 do 21.000 di-nara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 500.000dinara”.

U ~lanu 53. stav 1. re~i: „od 200 do 21.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.

^lan 20.U Zakonu o sredstvima u svojini Republike

Srbije („Slu`beni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96,54/96 i 32/97), u ~lanu 45. stav 1. re~i: „od 5.000


do 10.000 novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od50.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 novih dina-ra”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 di-nara”.

U ~lanu 46. stav 1. re~i: „od 500 do 1.000 novihdinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do50.000 dinara”.

^lan 21.U Zakonu o akcizama („Slu`beni glasnik

RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04,55/04 i 135/04), u ~lanu 42. stav 2. re~i: „od 100do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 500do 50.000 dinara”.

^lan 22.U Zakonu o bankama i drugim finansijskim

organizacijama („Slu`beni list SRJ”, br.32/93, 41/93, 50/93, 24/94, 5/95, 61/95, 28/96, 16/99,44/99, 36/02 i 37/02, „Slu`beni glasnik RS ”,broj 72/03), u ~lanu 78. stav 2. re~i: „od 30.000 do300.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 30.000do 200.000 dinara”.

U ~lanu 79. stav 2. re~i: „od 30.000 do 300.000dinara”, zamewuju se re~ima: „od 30.000 do200.000 dinara”.


U ~lanu 81a stav 2. re~i: „od 30.000 do 300.000dinara”, zamewuju se re~ima: „od 30.000 do200.000 dinara”.

U ~lanu 82. stav 1. re~i: „od 2.100 do 21.000 di-nara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000dinara”.

U ~lanu 83. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”,zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 83a re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”,zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.

^lan 23.U Zakonu o trì{tu hartija od vrednosti i

drugih finansijskih instrumenata („Slu`be-ni list SRJ”, broj 65/02, „Slu`beni glasnikRS”, br. 57/03 i 55/04), u ~lanu 252. re~i: „od 200do 21.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000do 50.000 dinara”.

^lan 24.U Zakonu o javnim nabavkama („Slu`beni

glasnik RS”, broj 39/02, 43/03 i 55/04), u ~lanu146. stav 1. re~i: „od 100.000 do 200.000 dinara”,zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 1.000.000 di-nara”.

U stavu 2. re~i: „od 7.000 do 10.000 dinara”, za-mewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 147. stav 1. re~i: „od 100.000 do200.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 100.000do 1.000.000 dinara”.



^lan 25.U Zakonu o republi~kim administrativnim

taksama („Slu`beni glasnik RS”, br. 43/03,51/03 i 53/04), u ~lanu 29. stav 1. re~i: „do200.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „do1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 10.000 dinara”, zamewujuse re~ima: „do 50.000 dinara”.

U ~lanu 30. re~i: „do 100.000 dinara”, zamewu-ju se re~ima: „do 500.000 dinara”.

^lan 26.U Zakonu o duvanu („Slu`beni glasnik RS”,

broj 17/03), u ~lanu 46. stav 1. re~i: „od 10.000dinara do 50.000 dinara”, zamewuju se re~ima:„od 50.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 1.000 dinara do 5.000 di-nara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000dinara”.



U ~lanu 47. stav 1. re~i: „od 10.000 dinara do50.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 50.000do 1.000.000 dinara”.








U stavu 3. re~i: „od 50.000 dinara do 200.000dinara”, zamewuju se re~ima: „od 125.000 do500.000 dinara”.












^lan 27.U Zakonu o donacijama i humanitarnoj po-

mo}i („Slu`beni list SRJ”, br. 53/01, 61/01 i36/02), u ~lanu 11. stav 1. re~: „~etvorostrukog”,zamewuje se re~ju: „{estostrukog”.

U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”, zame-wuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.





^lan 28.U Zakonu o regulisawu javnog duga Savezne

Republike Jugoslavije po osnovu devizne {ted-we gra|ana („Slu`beni list SRJ”, broj 36/02 i„Slu`beni glasnik RS”, broj 80/04 ), u ~lanu 28.stav 1. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”, zamewujuse re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 29. re~i: „od 900 do 21.000 dinara”, za-mewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 30. re~i: „od 900 do 21.000 dinara”, za-mewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

^lan 29.U Zakonu o regulisawu javnog duga Savezne

Republike Jugoslavije po ugovorima o devi-znim depozitima gra|ana oro~enim kod Da-fiment banke AD, Beograd, u likvidaciji i podeviznim sredstvima gra|ana poloènim kodBanke privatne privrede Crne Gore DD, Pod-gorica („Slu`beni list SRJ”, broj 36/02), u~lanu 22. stav 1. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”,zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 23. re~i: „od 900 do 21.000 dinara”, za-mewuju se re~ima: od 5.000 do 50.000 dinara”.

^lan 30.U Zakonu o kreditnim poslovima sa ino-

stranstvom („Slu`beni list SRJ”, br. 42/92,16/93,31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 28/96), u ~lanu

21. stav 1. re~i: „od 90.000 do 450.000 novih di-nara”, zamewuju se re~ima: „od 200.000 do2.000.000 dinara”.


U ~lanu 22. stav 1. re~i: „od 18.000 do 90.000novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 4.500 do 22.500 novih di-nara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000dinara”.

^lan 31.U Zakonu o slobodnim zonama („Slu`beni

list SRJ ”, br. 81/94 i 28/96), u ~lanu 40. stav 1.re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.




áâ. ZAKONI U OBLASTI DR@AVNEUPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

^lan 32.U Zakonu o dràvnoj upravi („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94i 49/99), u ~lanu 92. stav 1. re~i: „od 500 do10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od20.000 do 400.000 dinara”.



^lan 33.U Zakonu o politi~kim organizacijama („Slu-

`beni glasnik SRS”, broj 37/90 i „Slu`beni gla-snik RS”, br. 30/92, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 17.stav 1. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

^lan 34.U Zakonu o lokalnim izborima („Slu`beni

glasnik RS”, br. 33/02, 37/02, 42/02, 72/03 i100/03), u ~lanu 64. stav 1. re~i: „od 100.000 do200.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 500.000do 1.000.000 dinara”.



^lan 35.U Zakonu o pe~atu dràvnih i drugih organa

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 11/91, 53/93, 67/93i 48/94), u ~lanu 16. stav 1. re~i: „od 1.000 do10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od20.000 do 200.000 dinara”.




U ~lanu 17. stav 1. re~i: „od 600 do 6.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 12.000 do120.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 60 do 600 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 600 do 6.000 dinara”.


^lan 36.U Zakonu o mati~nim kwigama („Slu`beni

glasnik SRS”, broj 15/90, „Slu`beni glasnikRS”, broj 57/03), u ~lanu 36. stav 1. re~i: „do 70dinara” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 1.400 dinara” zamewuju sere~ima: „do 200.000 dinara” i re~i: „do 70 dina-ra” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.

^lan 37.U Zakonu o dru{tvenim organizacijama i

udruèwima gra|ana („Slu`beni glasnikSRS”, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89,„Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94),u ~lanu 72. stav 1. re~i: „do 50.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „do 1.500.000 dinara”.


U ~lanu 73. re~i: „do 900.000.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „do 900.000 dinara”.







U ~lanu 77. re~i: „do 3.000 novih dinara” za-mewuju se re~ima: „do 300.000 dinara”.


â. ZAKONI U OBLASTI POQOPRIVREDE,[UMARSTVA I VODOPRIVREDE

^lan 38.U Zakonu o poqoprivrednom zemqi{tu

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 49/92, 53/93, 67/93,48/94, 46/95, 54/96 i 14/00), u ~lanu 67. stav 1. re-~i: „od 5.000 do 150.000 novih dinara” zamewujuse re~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 100 do 10.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000 di-nara”.




U ~lanu 70. re~i: „od 100 do 1.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 di-nara”.

^lan 39.U Zakonu o za{titi biqa od bolesti i {te-

to~ina („Slu`beni glasnik SRS”, br. 28/77,36/77, 28/78, 38/83, 14/84, 24/85, 35/86 i 6/89, „Slu-`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u~lanu 37. stav 1. re~i: „od 5.000 do 150.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do2.000.000 dinara”.


U ~lanu 38. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do1.000.000 dinara”.




U ~lanu 40. re~i: „od 50 do 1.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 8.000 do 30.000 dinara”.

^lan 40.U Zakonu o semenu i sadnom materijalu

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 54/93, 35/94, 43/94i 135/04), u ~lanu 43. stav 1. re~i: „od 10.000 do150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od250.000 do 2.500.000 dinara”.


U ~lanu 44. stav 1. re~i: „od 8.000 do 120.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000do 1.500.000 dinara”.




U ~lanu 46. re~i: „od 500 do 5.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000dinara”.


^lan 41.U Zakonu o vinu i rakiji („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 70/94 i 13/02), u ~lanu 37. stav 1.re~i: „od 10.000 do 100.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 300.000 do 3.000.000 dinara”.







^lan 42.U Zakonu o merama za unapre|ewe sto~arstva

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 61/91, 53/93, 67/93i 48/94), u ~lanu 51. stav 1. re~i: „od 5.000 do150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od200.000 do 2.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 10.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 30.000 do 100.000 dinara”.






^lan 43.U Zakonu o {umama („Slu`beni glasnik RS”,

br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94 i54/96), u ~lanu 81. stav 1. re~i: „od 10.000 do150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od300.000 do 3.000.000 dinara”.












^lan 44.U Zakonu o lovstvu („Slu`beni glasnik RS”,

br. 39/93, 44/93 i 60/93), u ~lanu 62. stav 1. re~i:„od 10.000 do 100.000 dinara” zamewuju se re~i-ma: „od 200.000 do 1.500.000 dinara”.


U ~lanu 63. stav 1. re~i: „od 10.000 do 100.000dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do1.000.000 dinara”.




U ~lanu 65. stav 1. re~i: „od 10 do 1.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 di-nara”.

U ~lanu 66. stav 1. re~i: „od 10 do 1.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 10.000 od 50.000 di-nara”.

^lan 45.U Zakonu o vodama („Slu`beni glasnik RS”,

br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), u ~lanu 117.stav 1. re~i: „od 50.000 do 150.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 3.000.000 di-nara”.








^lan 46.U Zakonu o zdravstvenoj za{titi ìvotiwa

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 37/91, 50/92, 33/93,52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96 i 25/00), u~lanu 69. stav 1. re~i: „od 10.000 do 150.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do2.500.000 dinara”.

U stavu 3. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „5.000 do 150.000 di-nara”.








U ~lanu 74. re~i: „do 1.000 novih dinara” za-mewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.

U ~lanu 76. stav 1. re~i: „od 1.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 100 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 5.000 dinara”.

^lan 47.U Zakonu o nadzoru nad prehrambenim proiz-

vodima biqnog porekla („Slu`beni glasnikRS”, broj 25/96), u ~lanu 12. stav 1. re~i: „od10.000 do 100.000 novih dinara” zamewuju se re-~ima: „od 200.000 do 1.500.000 dinara”.




^lan 48.U Zakonu o kontroli kvaliteta poqopri-

vrednih i prehrambenih proizvoda u spoqno-trgovinskom prometu („Slu`beni list SRJ”,br. 12/95 i 28/96), u ~lanu 18. stav 1. re~i: „od45.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju se re-~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.





U ~lanu 20. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000dinara”.




^lan 49.U Zakonu o za{titi biqa („Slu`beni list

SRJ”, br. 24/98 i 26/98), u ~lanu 83. stav 1. re~i:„od 150.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju sere~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „50.000 do 100.000 di-nara”.





^lan 50.U Zakonu o za{titi sorti poqoprivrednog

i {umskog biqa („Slu`beni list SRJ”, broj28/00), u ~lanu 46. stav 1. re~i: „od 150.000 do450.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od200.000 do 2.000.000 dinara”.



U ~lanu 48. re~i: „od 15.000 do 150.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do500.000 dinara”.



^lan 51.U Zakonu o organskoj poqoprivredi („Slu-

`beni list SRJ”, broj 28/00), u ~lanu 29. stav 1.re~i: „od 45.000 do 450.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 150.000 do 1.500.000 dinara”.





^lan 52.U Zakonu o geneti~ki modifikovanim orga-

nizmima („Slu`beni list SRJ”, broj 21/01), u~lanu 25. stav 1. re~i: „od 150.000 do 450.000 di-nara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do2.000.000 dinara”.



U ~lanu 26. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do1.000.000 dinara”.


U ~lanu 27. re~i: „od 900 do 9.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.

^lan 53.U Zakonu o reìmu voda („Slu`beni list

SRJ”, broj 59/98), u ~lanu 36. stav 1. re~i: „od20.000 do 200.000 novih dinara” zamewuju se re-~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.





^lan 54.U Zakonu o za{titi ìvotiwa od zaraznih

bolesti koje ugroàvaju celu zemqu („Slu`be-ni list SFRJ”, br. 43/86 i 53/91, „Slu`benilist SRJ”, br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i28/96), u ~lanu 58. stav 1. re~i: „od 3.000 do300.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od200.000 do 2.000.000 dinara”.









âá. ZAKONI U OBLASTI PRIVREDE

^lan 55.U Zakonu o privatnim preduzetnicima („Slu-

`beni glasnik SRS”, br. 54/89 i 9/90 i „Slu`be-ni glasnik RS”, br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93,67/93, 48/94, 53/95 i 35/02), u ~lanu 36. stav 1. re~i:„od 2.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~i-ma: „od 50.000 do 200.000 dinara”.

U stavu 4. re~i: „od 1.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 20.000 dinara”.








^lan 56.U Zakonu o zadrugama („Slu`beni list SRJ”,

br. 41/96 i 12/98) u ~lanu 88. stav 1. re~i: „od30.000 do 300.000 novih dinara” zamewuju se re-~ima: „od 50.000 do 3.000.000 dinara”.


U ~lanu 89. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do1.000.000 dinara”.




^lan 57.U Zakonu o zadrugama („Slu`beni glasnik

SRS”, broj 57/89 i „Slu`beni glasnik RS”, br.67/93 i 46/95) u ~lanu 35. stav 1. re~i: „od250.000.000 do 450.000.000 dinara”, zamewuju sere~ima: „od 50.000 do 3.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 15.000.000 do 25.000.000dinara”, zamewuju se re~ima: „od 20.000 do2.000.000 dinara”.

U ~lanu 36. stav 1. re~i: „od 50.000.000 do100.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od20.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 5.000.000 do 10.000.000 di-nara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 di-nara”.


U stavu 2. re~i: „do 10.000.000 dinara” zame-wuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

U stavu 3. re~i: „do 50.000.000 dinara” zame-wuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 37a stav 1. re~i: „od 1.000,00 do5.000,00 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od100.000 do 1.000.000 dinara”.


U stavu 2. re~i: „od 500,00 do 1.000,00 dinara”zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.





âáá. ZAKONI U OBLASTI RUDARSTVA I ENERGETIKE

^lan 58.U Zakonu o geolo{kim istraìvawima

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95), u ~lanu 51.stav 1. re~i: „od 15.000 do 80.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 300.000 do 3.000.000 di-nara”.




^lan 59.U Zakonu o rudarstvu („Slu`beni glasnik

RS”, broj 44/95), u ~lanu 93. stav 1. re~i: „od15.000 do 80.000 novih dinara” zamewuju se re~i-ma: „od 300.000 do 3.000.000 dinara”.


U ~lanu 94. stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „100.000 do2.000.000 dinara”.


U ~lanu 95. stav 1. re~i: „od 3.000 do 10.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „50.000 do500.000 dinara”.




^lan 60.U Zakonu o utvr|ivawu i razvrstavawu re-

zervi mineralnih sirovina i prikazivawu po-dataka geolo{kih istraìvawa („Slu`benilist SRJ”, br. 12/98 i 13/98), u ~lanu 14. stav 1.re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.


^lan 61.U Zakonu o cevovodnom transportu gasovi-

tih i te~nih ugqovodonika („Slu`beni listSRJ”, broj 29/97), u ~lanu 37. stav 1. re~i: „od45.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju se re-~ima: „od 100.000 do 1.000.000 dinara”.









âááá. ZAKONI U OBLASTI SAOBRA]AJA,GRA\EVINARSTVA I URBANIZMA

^lan 62.U Zakonu o me|unarodnom prevozu u drum-

skom saobra}aju („Slu`beni list SRJ ”, br.60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00), u ~lanu 68. stav 1.re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 75.000 do 750.000 dinara”.














U stavu 2. re~i: „od 4.500 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.

^lan 63.U Zakonu o putevima („Slu`beni glasnik

RS”, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98),u ~lanu 63. stav 1. re~i: „od 50.000 do 150.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do500.000 dinara”.











^lan 64.U Zakonu o pomorskoj i unutra{woj plovidbi

(„Slu`beni list SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99 i73/00), u ~lanu 1057. stav 1. re~i: „od 30.000 do300.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od20.000 do 2.000.000 dinara”.


U ~lanu 1058. stav 1. re~i: „od 27.000 do270.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od20.000 do 2.000.000 dinara”.


U ~lanu 1059. stav 1. re~i: „od 15.000 do150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od10.000 do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 1060. re~i: „od 900 do 9.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 di-nara”.

U ~lanu 1061. re~i: „od 900 do 9.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000dinara”.



U ~lanu 1064. stav 1. re~i: „od 450 do 4.500 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do50.000 dinara”.





U ~lanu 1068. ta~ka 1. re~i: „od 450 do 4.500novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do50.000 dinara”.

Ta~ka 2. re~i: „od 270 do 2.700 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.

^lan 65.U Zakonu o unutra{woj plovidbi („Slu`beni

glasnik SRS”, broj 54/90, „Slu`beni glasnikRS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 64. stav 1.re~i: „od 1.000 do 100.000 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.


U ~lanu 65. stav 1. re~i: „od 500 do 10.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do1.000.000 dinara”.





U ~lanu 67. stav 1. re~i: „od 500 do 10.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do500.000 dinara”, a re~i: „od 50 do 1.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000dinara”.


U ~lanu 68. re~i: „od 500 do 10.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000dinara”.

U ~lanu 69. re~i: „od 80 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.

^lan 66.U Zakonu o vazdu{nom saobra}aju („Slu`be-

ni list SRJ”, br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01),u ~lanu 261. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do900.000 dinara”.




































U ~lanu 276. re~i: „od 900 do 9.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 di-nara”.




U ~lanu 280. re~i: „od 600 do 6.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od od 3.600 do 36.000dinara”.




^lan 67.U Zakonu o bezbednosti u èlezni~kom sao-

bra}aju („Slu`beni list SRJ”, br. 60/98 i36/99), u ~lanu 136. stav 1. re~i: „od 45.000 do450.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od50.000 do 3.000.000 dinara”.










U ~lanu 141. re~i: „od 150 do 1.500 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 5.000 dinara”.

^lan 68.U Zakonu o odràvawu stambenih zgrada

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95, 46/98 i 1/01),u ~lanu 32. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 500.000 di-nara”.


U ~lanu 33. re~i: „od 1.000 do 5.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000 dinara”.

U ~lanu 34. stav 1. re~i: „od 100 do 1.000 dinara”zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

^lan 69.U Zakonu o stanovawu („Slu`beni glasnik

RS ”, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93,46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98 i26/01), u ~lanu 54. re~i: „od 100 do 1.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000dinara”.



^lan 70.U Zakonu o sahrawivawu i grobqima („Slu-

`beni glasnik SRS”, br. 20/77, 24/85 i 6/89 i„Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: „od 500 do 5.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do1.000.000 dinara”.



áH. ZAKONI U OBLASTI TRGOVINE, TURIZMA I USLUGA

^lan 71.U Zakonu o uslovima za obavqawe prometa ro-

be, vr{ewa usluga u prometu robe i inspekcij-skom nadzoru („Slu`beni glasnik RS”, br. 39/96,20/97, 46/98, 34/01 i 80/02), u ~lanu 53. stav 1. re-~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju sere~ima: „od 50.000 do 1.000.000 dinara”.




U ~lanu 55. stav 1. re~i: „od 2.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”; re-~i: „od 200 novih dinara” zamewuju se re~ima:„od 5.000 dinara”, a re~i: „od 1.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”.






U stavu 4. re~i: „od 1.000 do 2.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.

^lan 72.U Zakonu o trgovini („Slu`beni list SRJ”,

br. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/02), u ~la-nu 47. stav 1. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 3.000.000dinara”.

U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 3.000.000dinara”.







H. ZAKONI U OBLASTI EKONOMSKIHODNOSA SA INOSTRANSTVOM

^lan 73.U Zakonu o spoqnotrgovinskom poslovawu

(„Slu`beni list SRJ”, br. 46/92, 49/92, 16/93,31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97,59/98, 44/99,53/99, 55/99, 73/00 i 23/01), u ~lanu 93. stav 1. re-~i: „od 60.000 do 600.000 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 10.000 do 3.000.000 dinara”.








U ~lanu 98. re~: „dvadesetostrukog” zamewujese re~ju: „desetostrukog”.


Há. ZAKONI U OBLASTI RADA, ZAPO[QAVAWA I SOCIJALNE

POLITIKE

^lan 74.U Zakonu o socijalnoj za{titi i obezbe|iva-

wu socijalne sigurnosti gra|ana („Slu`benilist SRJ”, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93,46/94, 48/94, 52/96, 29/01 i 84/04), u ~lanu 119.stav 1. re~i: „od 500 do 10.000 dinara” zamewujuse re~ima: „od 50.000 do 1.000.000 dinara”.


^lan 75.U Zakonu o uslovima za obavqawe psiholo-

{ke delatnosti („Slu`beni glasnik RS”, broj25/96), u ~lanu 17. stav 1. re~i: „od 1.000 do10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do800.000 dinara”.



U ~lanu 18. stav 1. re~i: „od 500 do 1.000 dinara”zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.


U stavu 3. re~i: „od 500 do 5.000” zamewuju sere~ima: „od 5.000 do 500.000 dinara”.

^lan 76.U Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih

invalida i porodica palih boraca („Slu`be-ni list SRJ”, br. 24/98, 29/98 i 25/00), u ~lanu113. stav 1. re~i: „od 1.000 do 9.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.

^lan 77.U Zakonu o povlasticama u unutra{wem put-

ni~kom saobra}aju invalidnih lica („Slu-`beni glasnik RS”, br. 22/93 i 25/93), u ~lanu12. re~i: „od 300.000 do 500.000 dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.

^lan 78.U Zakonu o penzijskom i invalidskom osigu-

rawu („Slu`beni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 i84/04), u ~lanu 212. re~i: „od 1.000 do 20.000 di-nara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 di-nara”.










^lan 79.U Zakonu o {trajku („Slu`beni list SRJ”,

broj 29/96), u ~lanu 19. stav 1. re~i: „od 15.000 do150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od800.000 do 1.000.000 dinara”.




^lan 80.U Zakonu o uslovima za zasnivawe radnog

odnosa sa stranim dràvqanima („Slu`benilist SFRJ”, br. 11/78 i 64/89 i „Slu`beni listSRJ”, br. 42/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i28/96), u ~lanu 12. stav 1. re~i: „od 3.000 do15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od600.000 do 1.000.000 dinara”.


^lan 81.U Zakonu o evidencijama u oblasti rada

(„Slu`beni list SRJ”, broj 46/96), u ~lanu 50.stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 500.000 do 1.000.000 di-nara”.





^lan 82.U Zakonu o za{titi gra|ana Savezne Repu-

blike Jugoslavije na radu u inostranstvu („Slu-`beni list SRJ”, broj 24/98), u ~lanu 33. stav 1.re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 100.000 do 400.000 dinara”.



^lan 83.U Zakonu o radnom osposobqavawu i zapo-

{qavawu invalida („Slu`beni glasnik RS”,broj 25/96), u ~lanu 21. stav 1. re~i: „od 5.000 do10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od10.000 do 1.000.000 dinara”.


^lan 84.U Zakonu o dru{tvenoj brizi o deci („Slu`be-

ni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94,47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02, 62/03 i 64/03), u ~la-nu 78. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.



Háá. ZAKONI U OBLASTI NAUKE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

^lan 85.U Zakonu o nacionalnim parkovima („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93i 48/94), u ~lanu 27. stav 1. re~i: „od 15.000 no-vih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 di-nara”.

U stavu 2. re~i: „od 500 novih dinara” zamewujuse re~ima: „od 2.000 dinara”.


U ~lanu 28. stav 1. re~i: „od 1.000 novih dinara”zamewuju se re~ima: „od 10.000 dinara”.




U ~lanu 29. re~i: „od 100 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 500 dinara”, a re~i: „od1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od5.000 dinara”.

^lan 86.U Zakonu o postupawu sa otpadnim materi-

jama („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/96 i26/96), u ~lanu 28. stav 1. re~i: „od 10.000 do

100.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od10.000 do 3.000.000 dinara”.





U ~lanu 31. re~i: „od 100 do 1.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 500 do 5.000 dinara”.

^lan 87.U Zakonu o za{titi od jonizuju}ih zra~ewa

(„Slu`beni list SRJ”, broj 46/96), u ~lanu 46. stav 1.re~i: „od 45.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju sere~ima: „od 10.000 do 2.000.000 dinara”.









U ~lanu 51. stav 1. re~i: „od 300 novih dina-ra” zamewuju se re~ima „od 2.000 dinara”.

^lan 88.U Zakonu o ribarstvu („Slu`beni glasnik

RS”, br. 35/94 i 38/94) u ~lanu 41. stav 1. re~i:„od 10.000 do 100.000 novih dinara” zamewuju sere~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.











^lan 89.U Zakonu o proizvodwi i prometu otrovnih

materija („Slu`beni list SRJ”, br. 15/95, 28/96i 37/02) u ~lanu 61. stav 2. re~i: „od 6.300 do63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do50.000 dinara”.

Hááá. ZAKONI U OBLASTI PROSVETE I SPORTA

^lan 90.U Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i

vaspitawa („Slu`beni glasnik RS”, br. 62/03,64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu 145. stav 1. re~i: „od30.000 do 100.000 dinara” zamewuju se re~ima:„od 30.000 do 500.000 dinara”.






^lan 91.U Zakonu o osnovnoj {koli („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94,22/02, 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu 140.stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000 dinara” zame-wuju se re~ima: „od 30.000 do 500.000 dinara”.


^lan 92.U Zakonu o sredwoj {koli („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96,23/02, 25/02, 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu109. stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 30.000 do 500.000 dinara”.


^lan 93.U Zakonu o u~eni~kom i studentskom stan-

dardu („Slu`beni glasnik RS”, br. 81/92, 49/93,53/93, 67/93 i 48/94) u ~lanu 51. re~i: „od 500 do10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od30.000 do 500.000 dinara”.




^lan 94.U Zakonu o sportu („Slu`beni glasnik RS”,

broj 52/96) u ~lanu 79. stav 1. re~i: „od 3.000 do15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od30.000 do 1.000.000 dinara”.




Háâ. ZAKONI U OBLASTI KULTURE

^lan 95.U Zakonu o obnovi kulturno-istorijskog na-

sle|a i podsticawu razvoja Sremskih Karlo-vaca („Slu`beni glasnik RS”, br. 37/91, 53/93,67/93 i 48/94) u ~lanu 15. stav 1. re~i: „do 10.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 100.000dinara”.



^lan 96.U Zakonu o izdavawu publikacija („Slu`be-

ni glasnik RS”, br. 37/91, 53/93, 67/93, 48/94 i135/04) u ~lanu 8. stav 1. re~i: „do 10.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „do 500.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: ” do 1.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.

U stavu 3. re~i: ” do 5.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.

^lan 97.U Zakonu o kinematografiji („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 46/91, 53/93, 56/93, 67/93, 47/94 i48/94) u ~lanu 25. stav 1. re~i: „do 10.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: ” do 1.000.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: ” do 1.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: ” do 50.000 dinara”.

U ~lanu 26. re~i: „do 5.000 novih dinara” za-mewuju se re~ima: ” do 25.000 dinara”.

^lan 98.U Zakonu o bibliote~koj delatnosti („Slu-

`beni glasnik RS”, broj 34/94) u ~lanu 29. stav 1.re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewujuse re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.



^lan 99.U Zakonu o osnivawu Muzeja `rtava geno-

cida („Slu`beni glasnik RS”, br. 49/92, 53/93,67/93 i 48/94), u ~lanu 17. stav 1. re~i: „do 10.000


novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000dinara”.



Hâ. ZAKONI U OBLASTI ZDRAVQA

^lan 100.U Zakonu o zdravstvenoj za{titi („Slu`be-

ni glasnik RS”, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93,53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02), u ~lanu 87. stav1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re-~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.

U ~lanu 87. stav 2. re~i: „do 1.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 di-nara”.

U ~lanu 88. stav 1. re~i: „do 10.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000dinara”.


U ~lanu 89. stav 1. re~i: „do 1.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000 di-nara”.


U ~lanu 90. re~i: „do 1.000 novih dinara” za-mewuju se re~ima „do 50.000 dinara”.

^lan 101.U Zakonu o postupku prekida trudno}e u

zdravstvenim ustanovama („Slu`beni glasnikRS”, broj 16/95), u ~lanu 15. stav 1. re~i: „od1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od10.000 do 1.000.000 dinara”.


U ~lanu 15. stav 3. re~i: „od 500 do 1.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000dinara”.


^lan 102.U Zakonu o evidencijama u oblasti zdrav-

stvene za{tite („Slu`beni glasnik SRS”,br.14/81 i 24/85, „Slu`beni glasnik RS” br.44/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 20. stav 1. re-~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima:„od 10.000 do 1.000.000 dinara”.


^lan 103.U Zakonu o evidencijama u oblasti zdrav-

stva („Slu`beni list SRJ” br. 12/98 i 37/02), u ~lanu 27. stav 2. re~i: „od 6.300 do 63.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 di-nara”.



U ~lanu 30. re~i: „od 700 do 7.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 500 do 5.000 dinara.“

^lan 104.U Zakonu o zdravstvenom osigurawu („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93,48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01, 18/02 i 80/02), u~lanu 122. re~i: „od 1.000 novih dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 10.000 dinara”.

U ~lanu 123. re~i: „do 1.000 novih dinara” za-mewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.



^lan 105.U Zakonu o proizvodwi i prometu opojnih

droga („Slu`beni list SRJ”, br. 46/96 i 37/02),u ~lanu 34. stav 2. re~i: „od 6.300 do 63.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 di-nara”.






^lan 106.U Zakonu o zabrani pu{ewa u zatvorenim

prostorijama („Slu`beni glasnik RS”, broj16/95), u ~lanu 5. stav 1. re~i: „od 300 do 2.000dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do500.000 dinara”.




U ~lanu 7. stav 1. re~i: „od 50 dinara” zamewujuse re~ima: „od 5.000 dinara”.

^lan 107.U Zakonu o fluorisawu vode za pi}e („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 35/94, 38/94 i 25/96), u ~lanu 9. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do1.000.000 dinara”.


^lan 108.U Zakonu o uslovima za uzimawe i presa|i-

vawe delova qudskog tela („Slu`beni listSFRJ”, br. 63/90 i 22/91, „Sluèni list SRJ”,broj 28/96), u ~lanu 27. stav 1. re~i: „od 15.000 do


75.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od10.000 do 1.000.000 dinara”.




U ~lanu 29. stav 1. re~i: „od 15.000 do 75.000novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do1.000.000 dinara.“


^lan 109.U Zakonu o zdravstvenom nadzoru nad ìvot-

nim namirnicama i predmetima op{te upo-trebe („Slu`beni glasnik SRS”, br. 47/73,31/77, 48/77, 24/85, 29/88 i 6/89, „Slu`beni gla-snik RS”, br. 44/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu22. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 400.000 do 1.000.000 dinara”.


U ~lanu 23. stav 1. re~i: „do 10.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „od 250.000 do 500.000dinara”.

U stavu 2. re~i „do 1.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.

U ~lanu 24. stav 1. re~i „do 10.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „od 150.000 do 300.000dinara”.


U ~lanu 25. re~i: „do 5.000 novih dinara” zame-wuju se re~ima: „od 150.000 do 500.000 dinara”.

U ~lanu 26. re~i: „do 5.000 novih dinara” za-mewuju se re~ima: „od 150.000 do 300.000 dina-ra”, a re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju sere~ima: „od 10.000 do 30.000 dinara”.



^lan 110.U Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti ìvot-

nih namirnica i predmeta op{te upotrebe(„Slu`beni list SFRJ”, br. 53/91, 16/93, 31/93,41/93 i 50/93, „Slu`beni list SRJ”, br. 24/94,28/96 i 37/02), u ~lanu 40. stav 2. re~i: „od 6.300do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 25.000do 50.000 dinara”.



^lan 111.U Zakonu o zdravstvenoj za{titi stranaca

u Saveznoj Republici Jugoslaviji („Slu`benilist SRJ”, br. 59/98 i 37/02), u ~lanu 9. stav 2. re-~i: „od 1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~i-ma: „od 10.000 do 30.000 dinara”.


Hâá. ZAKONI U OBLASTI STATISTIKE

^lan 112.U Zakonu o statisti~kim istraìvawima

(„Slu`beni glasnik RS” br. 83/92, 53/93, 67/93 i48/94) u ~lanu 29 stav 1. re~i: „do 10.000 novih di-nara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.


U ~lanu 30. re~i: „do 1.000 novih dinara zame-wuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.

Hâáá. ZAKONI U OSTALIM OBLASTIMA

^lan 113.U Zakonu o slu`benoj upotrebi jezika i pi-

sama („Slu`beni glasnik RS”, br. 45/91, 53/93,67/93 i 48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: „od 2.000do 80.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od20.000 do 1.000.000 dinara”.






^lan 114.U Zakonu o izboru narodnih poslanika

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 35/00, 57/03 i18/04), u ~lanu 108. stav 1. re~i: „od 5.000 do20.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od100.000 do 600.000 dinara”.






U ~lanu 111. re~i: „od 5.000 do 10.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000dinara”.

U ~lanu 112. re~i: „od 5.000 do 10.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do400.000 dinara”.





^lan 115.U Zakonu o dràvnom premeru i katastru i

upisima prava na nepokretnostima („Slu`be-ni glasnik RS”, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94,12/96, 15/96, 34/01 i 25/02) u ~lanu 134. stav 1. re-~i: „od 2.000 do 50.000 dinara” zamewuju se re~i-ma: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.





^lan 116.U Zakonu o privrednim prestupima („Slu-

`beni list SFRJ”, br. 4/77, 32/77, 14/85, 74/87,57/89 i 3/90, „Slu`beni list SRJ”, br. 27/92,16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01), u ~lanu 147. stav 2. re~i: „do 2.000 novih dina-ra” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.

^lan 117.U Zakonu o postupku pred Ustavnim sudom i

pravnom dejstvu wegovih odluka („Slu`beniglasnik RS”, broj 32/91 i 67/93), u ~lanu 66. stav 1.re~i: „od 10.000.000 do 50.000.000 dinara” zamewu-ju se re~ima: „od 20.000 do 900.000 dinara”.

U stavu 2. re~i: „do 10.000.000 dinara” zame-wuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.

U stavu 3. re~i: „do 10.000.000 dinara” zame-wuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.

^lan 118.U Zakonu o za{titi od elementarnih i dru-

gih ve}ih nepogoda („Slu`beni glasnik SRS”br. 20/77, 24/85, 27/85, 6/89 i 52/89, „Slu`beniglasnik RS” br. 53/93, 67/93 i 24/94), u ~lanu 91astav 1. re~i: „od 25.000 do 10.000.000 dinara” za-mewuju se re~ima: „od 20.000 do 2.000.000 dinara”.




U ~lanu 93. stav 1. re~i: „od 500 do 5.000 novihdinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do1.000.000 dinara”.








Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama

Progla{ava se Zakon o izmenama i dopunama Zakonao sudijama, koji je donela Narodna skup{tina Republi-ke Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawaNarodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,14. novembra 2005. godine.



ZAKONo izmenama i dopunama Zakona o sudijama

^lan 1.U Zakonu o sudijama („Slu`beni glasnik RS”,

br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04 i61/05), u ~lanu 41. stav 2. alineja prva posle re-~i: „op{tinskog” dodaju se re~i: „i prekr{aj-nog”, a u alineji ~etvrtoj posle re~i: „Vi{egtrgovinskog suda” dodaje se zapeta i re~i: „Vi-{eg prekr{ajnog suda”.

^lan 2.Posle ~lana 79. dodaju se dva nova nadnaslova

i novi ~lanovi 79b i 79v koji glase:

„Nastavqawe sudijske du`nosti u op{tinskimorganima za prekr{aje i Ve}ima za prekr{aje

^lan 79bNa imenovawe i prestanak du`nosti sudija u

op{tinskim organima za prekr{aje i Ve}ima zaprekr{aje primewiva}e se Zakon o prekr{ajima(„Slu`beni glasnik SRS”, broj 44/89 i „Slu-`beni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93,53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01,65/01 i 55/04) do 31. decembra 2006. godine.

Sudijama u op{tinskim organima za prekr-{aje i Ve}ima za prekr{aje du`nost prestaje31. decembra 2006. godine.

Izbor sudija prekr{ajnih sudova i Vi{eg prekr{ajnog suda

^lan 79vOdluka o broju sudija u prekr{ajnim sudovima

i Vi{em prekr{ajnom sudu bi}e doneta do 1. ju-la 2006. godine.


Predsednik i sudije prekr{ajnih sudova i Vi-{eg prekr{ajnog suda bi}e izabrani do 31. de-cembra 2006. godine u skladu sa odredbama ovogzakona.”

^lan 3.Vi{i prekr{ajni sud preuze}e iz ve}a za pre-

kr{aje, a prekr{ajni sudovi iz op{tinskih or-gana za prekr{aje potreban broj zaposlenih ko-ji su obavqali poslove iz delokruga navedenihorgana.


objavqivawa u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije”, a primewiva}e se po~ev od dana otpo-~iwawa postupka izbora sudija prekr{ajnih su-dova i Vi{eg prekr{ajnog suda.


Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ure|ewu sudova

Progla{ava se Zakon o izmenama i dopunama Zako-na o ure|ewu sudova, koji je donela Narodna skup{ti-na Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redov-nog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.



ZAKONo izmenama i dopunama Zakona o ure|ewu

sudova

^lan 1.U Zakonu o ure|ewu sudova („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 63/01, 42/02, 27/03, 103/03 i 29/04),u ~lanu 10. stav 3. posle re~i: „Vi{i trgovin-ski sud” dodaju se zapeta i re~i: „prekr{ajnisudovi, Vi{i prekr{ajni sud,”.

^lan 2.U ~lanu 12. posle re~i: „Vi{i trgovinski sud”

dodaju se zapeta i re~i: „Vi{i prekr{ajni sud”.

^lan 3.U ~lanu 13. posle stava 3. dodaje se novi stav 4.

koji glasi:„Prekr{ajni sud osniva se za teritoriju jed-

ne ili vi{e op{tina.”U dosada{wem stavu 4. koji postaje stav 5. po-

sle re~i: „apelacionih” re~: „i” zamewuje se za-petom, a posle re~i: „trgovinskih” dodaju se re-~i: „i prekr{ajnih”.

^lan 4.U ~lanu 14. u stavu 1. posle re~i: „Vi{i trgo-

vinski sud” dodaju se zapeta i re~i: „Vi{i pre-kr{ajni sud”.

U stavu 2. posle re~i: „trgovinski sud” i za-pete dodaju se re~i: „Vi{i prekr{ajni sud jeneposredno vi{i sud za prekr{ajne sudove,”.

^lan 5.Posle ~lana 25. dodaju se dva nova odeqka – 5a

i 5b, i novi ~lanovi 25a i 25b koji glase:

„5a Nadle`nost prekr{ajnog suda

^lan 25aPrekr{ajni sud u prvom stepenu sudi u prekr-

{ajnim postupcima ako nije nadleàn organuprave i vr{i druge poslove odre|ene zakonom.

5b Nadle`nost Vi{eg prekr{ajnog suda

^lan 25bVi{i prekr{ajni sud odlu~uje o àlbama na

odluke prekr{ajnih sudova, o àlbama na odlu-ke koje u prekr{ajnom postupku donose organiuprave, o sukobu i preno{ewu mesne nadle`no-sti prekr{ajnih sudova i vr{i druge posloveodre|ene zakonom.”

^lan 6.U ~lanu 33. stav 2. posle re~i: „apelacionog

suda” bri{e se re~: „i” i dodaje zapeta, a poslere~i: „Vi{eg trgovinskog suda” dodaju se re~i:„i Vi{eg prekr{ajnog suda”.

^lan 7.Posle ~lana 36. dodaje se novi odeqak 3a i no-

vi ~lan 36a koji glasi:

„3a Odeqewa Vi{eg prekr{ajnog suda

^lan 36aVi{i prekr{ajni sud ima odeqewa u Novom

Sadu, Kragujevcu, Ni{u i Pri{tini.”

^lan 8.U ~lanu 38. stav 2. posle re~i: „Vi{eg trgo-

vinskog suda” dodaju se zapeta i re~i: „Vi{egprekr{ajnog suda”.

^lan 9.U ~lanu 48. stav 1. posle re~i: „izvr{ewe kri-

vi~nih” dodaju se re~i: „i prekr{ajnih”.

^lan 10.U ~lanu 53. stav 1. posle re~i: „Vi{i trgo-

vinski sud” dodaju se zapeta i re~i: „Vi{i pre-kr{ajni sud”.

^lan 11. U ~lanu 61. stav 2. posle re~i: „okru`ni” bri-

{e se re~: „i” i dodaje se zapeta, a posle re~i: „tr-govinski sud” ta~ka se zamewuje zapetom i dodajuse re~i: „prekr{ajni i Vi{i prekr{ajni sud”.


^lan 12.Posle ~lana 80. dodaje se novi nadnaslov iz-

nad i novi ~lan 80a koji glasi:

„Nastavak rada postoje}ih organa za prekr{aje

^lan 80aVe}a za prekr{aje i op{tinski organi za pre-

kr{aje nastavqaju da rade u skladu sa Zakonom oprekr{ajima („Slu`beni glasnik SRS”, broj44/89 i „Slu`beni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92,6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98,44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i Odlukom o obrazo-vawu Op{tinskih organa za prekr{aje i utvr|i-vawu broja sudija u organima za prekr{aje(„Slu`beni glasnik RS”, br. 72/93, 9/94, 30/94,5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98,17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03 i 115/03) do 31. de-cembra 2006. godine.”

^lan 13.U nadnaslovu iznad ~lana 81. posle re~i: „Po-

~etak rada Tgovinskog suda u Novom Pazaru” do-daju se re~i: „Po~etak rada prekr{ajnih sudovai Vi{eg prekr{ajnog suda”.

U ~lanu 81. dodaje se stav 3. koji glasi: „Prekr{ajni sudovi i Vi{i prekr{ajni sud

po~iwu da rade 1. januara 2007. godine.”

^lan 14.Posle ~lana 82. dodaju se dva nova nadnaslova

i dva nova ~lana 82a i 82b koji glase:

„Preuzimawe predmeta

^lan 82aPredmete koji po ovom zakonu prelaze u nad-

le`nost prekr{ajnih sudova u kojima do 31. de-cembra 2006. godine ne bude doneta prvostepenaodluka, nadle`ni prekr{ajni sudovi preuzima-ju od do tada nadle`nih organa za prekr{aje.

Nadle`nost prekr{ajnih sudova za preuzima-we predmeta iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje seprema zakonu koji ure|uje sedi{ta i podru~ja su-dova i javnih tuìla{tava.

Predmete u kojima nije okon~an postupak predVe}ima za prekr{aje do 31. decembra 2006. godi-ne preuze}e Vi{i prekr{ajni sud.

Ako posle 1. januara 2007. godine Vi{i pre-kr{ajni sud odlu~uju}i o pravnom sredstvupredmet vrati na ponovni postupak, predmetpreuzima prekr{ajni sud u ~iju nadle`nost spa-da prema zakonu kojim se ure|uje sedi{te i pod-ru~ja sudova i javnih tuìla{tava.

Preuzimawe sredstava za rad, opreme, arhivei zaposlenih

^lan 82bPotrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i za-

poslene koju koriste postoje}i op{tinski or-gani za prekr{aje i ve}a za prekr{aje preuze}eprekr{ajni sudovi i Vi{i prekr{ajni sud uskladu sa zakonom koji ure|uje sedi{ta i pod-ru~ja sudova i javnih tuìla{tava.”


objavqivawa u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije” a primewiva}e se od 1. januara 2007. go-dine.


Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o prekr{ajima

Progla{ava se Zakon o prekr{ajima, koji je donelaNarodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sed-nici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tineRepublike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005.godine.



ZAKONo prekr{ajima

DEO PRVI

MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE

Glava á

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

^lan 1.Ovim zakonom ure|uju se: pojam prekr{aja,

uslovi za prekr{ajnu odgovornost, uslovi zapropisivawe i primenu prekr{ajnih sankcija,sistem sankcija, prekr{ajni postupak i postu-pak izvr{ewa odluke.

Pojam prekr{aja

^lan 2.Prekr{aj je protivpravna skrivqeno izvr{e-

na radwa koja je propisom nadle`nog organa od-re|ena kao prekr{aj.

Nema prekr{aja ukoliko je iskqu~ena protiv-pravnost ili krivica iako postoje sva bitnaobele`ja prekr{aja.

Zakonitost u propisivawu prekr{aja i prekr{ajnih sankcija

^lan 3.Niko ne moè biti ka`wen za prekr{aj, ni-

ti se prema wemu mogu primeniti druge prekr-{ajne sankcije, ako to delo pre nego {to je bi-lo izvr{eno nije bilo zakonom, ili na zakonuzasnovanom propisu, odre|eno kao prekr{aj i zakoje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom


propisu, nije propisano kojom vrstom i visi-nom sankcije u~inilac prekr{aja moè bitika`wen.

Propisivawe prekr{aja

^lan 4.Prekr{aji se mogu propisivati zakonom ili

uredbom, odnosno odlukom skup{tine autonom-ne pokrajine, skup{tine op{tine, skup{tinegrada i skup{tine grada Beograda.

Organi ovla{}eni za dono{ewe propisa oprekr{ajima mogu propisivati samo kazne i za-{titne mere predvi|ene ovim zakonom i u gra-nicama koje odre|uje ovaj zakon.

Organi ovla{}eni za dono{ewe propisa izstava 1. ovog ~lana mogu propisivati prekr{aj-ne kazne i za{titne mere samo za povrede pro-pisa koje oni donose u okviru svoje nadle`no-sti utvr|ene ustavom i zakonom, pod uslovimaodre|enim ovim zakonom.

Organ koji je ovla{}en da propisuje prekr-{ajne kazne i za{titne mere ne moè ovo pravopreneti na druge organe.

Vrste i svrha prekr{ajnih sankcija

^lan 5.Prekr{ajne sankcije su: kazne, opomena, za-

{titne mere i vaspitne mere.Svrha propisivawa, izricawa i primene pre-

kr{ajnih sankcija je da gra|ani po{tuju pravnisistem i da niko ubudu}e ne u~ini prekr{aj.

Vremensko vaèwe propisa

^lan 6.Na u~inioca prekr{aja primewuje se zakon

odnosno propis koji je vaìo u vreme izvr{ewaprekr{aja.

Ako je posle u~iwenog prekr{aja jednom ilivi{e puta izmewen propis, primewuje se propiskoji je najblaì za u~inioca.

Prostorno vaèwe propisa

^lan 7.Odredbe o prekr{ajima vaè na teritoriji

Republike Srbije kad su propisane zakonom iliuredbom, odnosno na teritoriji jedinica teri-torijalne autonomije i jedinica lokalne samo-uprave, kad su propisane odlukom skup{tine au-tonomne pokrajine, skup{tine op{tine, skup-{tine grada ili skup{tine grada Beograda.

Za prekr{aj predvi|en propisima RepublikeSrbije kazni}e se u~inilac ako je prekr{aj u~i-wen na teritoriji Republike Srbije ili ako jeu~iwen na doma}em brodu ili vazduhoplovu dokse nalazi van teritorije Republike Srbije.

Za prekr{aj u~iwen u inostranstvu kazni}e seu~inilac prekr{aja samo ako je to odre|eno za-konom ili uredbom.

U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana moè se, poduslovom uzajamnosti, ustupiti gowewe za prekr-{aj stranoj dràvi u kojoj u~inilac prekr{ajakoji je strani dràvqanin ima prebivali{te.

Neka`wavawe za prekr{aj

^lan 8.Niko ne moè biti ka`wen u prekr{ajnom

postupku dva ili vi{e puta za istu prekr{ajnuradwu.

Ne}e se kazniti za prekr{aj lice koje je ukrivi~nom postupku ili u postupku za privred-ni prestup pravosna`no ogla{eno krivim zadelo koje ima i obele`ja prekr{aja.

Diplomatski imunitet

^lan 9.Prekr{ajni postupak ne}e se voditi niti }e

se izricati kazna protiv lica koja uìvaju di-plomatski imunitet.

Glava áá

IZVR[EWE PREKR[AJA

Radwa izvr{ewa prekr{aja

^lan 10.Prekr{aj moè biti izvr{en ~iwewem ili

ne~iwewem.Prekr{aj je izvr{en ne~iwewem kad je pro-

pisom predvi|eno kao prekr{aj, propu{tawe dase preduzme odre|eno ~iwewe.

Vreme izvr{ewa prekr{aja

^lan 11.Prekr{aj je izvr{en u vreme kada je u~inilac

radio ili bio duàn da radi, bez obzira kada jeposledica nastupila.

Mesto izvr{ewa prekr{aja

^lan 12.Prekr{aj je izvr{en kako u mestu gde je u~i-

nilac radio ili bio duàn da radi, tako i u me-stu gde je posledica nastupila.

Nu`na odbrana

^lan 13.Nema prekr{aja ako je radwa propisana kao

prekr{aj u~iwena u nu`noj odbrani.Nu`na je ona odbrana koja je neophodno po-

trebna da u~inilac od svog dobra ili od dobradrugoga odbije istovremeni protivpravni napad.

U~inilac koji je prekora~io granice nu`neodbrane, moè se blaè kazniti. Ako je to pre-kora~ewe u~iweno pod naro~ito olak{avaju}imokolnostima, u~inilac ne}e odgovarati za pre-kr{aj.

Krajwa nu`da


prekr{aj u~iwena u krajwoj nu`di.Krajwa nu`da postoji ako je prekr{aj u~iwen

da u~inilac otkloni od svog dobra ili dobra


drugog istovremenu neskrivqenu opasnost kojase na drugi na~in nije mogla otkloniti, i akopri tome u~iweno zlo nije ve}e od zla koje jepretilo.

U~inilac koji je prekora~io granice krajwenu`de, moè se blaè kazniti. Ako je to preko-ra~ewe u~iweno pod osobito olak{avaju}imokolnostima, ne}e odgovarati za prekr{aj.

Sila i pretwa


prekr{aj u~iwena pod uticajem sile ili pretwe.

Poku{aj

^lan 16.Za poku{aj prekr{aja u~inilac }e se kazniti

samo ako je to posebno propisano.

Glava ááá

PREKR[AJNA ODGOVORNOST

Subjekti i uslovi odgovornosti

^lan 17.Fizi~ko lice, pravno lice, odgovorno lice u

pravnom licu, odgovorno lice u dràvnom orga-nu, organu teritorijalne autonomije i jedinicelokalne samouprave i preduzetnik mogu biti od-govorni za prekr{aj samo kad je to propisom oprekr{aju predvi|eno.

Fizi~ko lice je odgovorno za prekr{aj ako jeu vreme izvr{ewa prekr{aja bilo ura~unqivo iprekr{aj izvr{ilo sa umi{qajem ili iz nehata.

Pod uslovima iz stava 2. ovog ~lana za prekr-{aj odgovara odgovorno lice u pravnom licu, od-govorno lice u dràvnom organu i preduzetnik.

Pravno lice je odgovorno za prekr{aj u~iwenskrivqeno preduzetom radwom ili propu{tawemdu`nog nadzora od strane organa upravqawa iliodgovornog lica ili skrivqenom radwom drugoglica koje je u vreme izvr{ewa prekr{aja biloovla{}eno da postupa u ime pravnog lica.

Pravno lice koje se nalazi u ste~aju odgovor-no je za prekr{aj u~iwen pre otvarawa ili u to-ku ste~ajnog postupka, ali mu se ne moè izre}ikazna, nego samo za{titna mera oduzimawapredmeta i oduzimawe imovinske koristi.

Republika Srbija, dràvni organi, organiteritorijalne autonomije, grad i jedinice lo-kalne samouprave ne mogu biti odgovorni zaprekr{aj.

Ura~unqivost

^lan 18.Nije ura~unqiv u~inilac prekr{aja koji u

vreme izvr{ewa prekr{aja nije mogao shvatitizna~aj svog ~iwewa ili ne~iwewa, ili nije mo-gao upravqati svojim postupcima, usled trajneili privremene du{evne bolesti ili druge teèdu{evne poreme}enosti ili zaostalog du{evnograzvoja.

Okolnost da je prekr{aj u~iwen pod uticajemalkohola ili drugih omamquju}ih sredstava neiskqu~uje odgovornost u~inioca.

Krivica

^lan 19.Kriv je u~inilac koji je u vreme kada je u~inio

prekr{aj postupao sa umi{qajem ili iz nehata.Za prekr{ajnu krivicu dovoqan je nehat u~i-

nioca ako propisom o prekr{aju nije odre|enoda }e se kazniti samo ako je prekr{aj u~iwen saumi{qajem.

Prekr{aj je u~iwen iz nehata kad je u~inilacbio svestan da usled wegovog ~iwewa ili ne~i-wewa moè nastupiti zabrawena posledica,ali je olako drào da je moè spre~iti ili daona ne}e nastupiti, ili kad nije bio svestanmogu}nosti nastupawa zabrawene posledice,iako je prema okolnostima i prema svojim li~-nim svojstvima bio duàn i mogao biti svestante mogu}nosti.

Prekr{aj je u~iwen sa umi{qajem kad je u~i-nilac bio svestan svog dela i hteo wegovo izvr-{ewe ili kad je bio svestan da usled wegovog~iwewa ili ne~iwewa moè nastupiti zabrawe-na posledica, i pristao je na weno nastupawe.

Stvarna zabluda

^lan 20.Nije kriv za prekr{aj u~inilac koji je u vre-

me izvr{enog prekr{aja bio u stvarnoj zabludi.Stvarna zabluda postoji kad je u~inilac u vre-

me izvr{ewa prekr{aja pogre{no smatrao da po-stoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvar-no postojale, wegova radwa bila dozvoqena.

Pravna zabluda

^lan 21.Nepoznavawe propisa kojim je prekr{aj pred-

vi|en ne iskqu~uje odgovornost, ali u~inilacprekr{aja koji iz opravdanih razloga nije znaoda je ta radwa zabrawena, moè se blaè kazniti.

Saizvr{ila{tvo

^lan 22.Ako vi{e lica u~estvovawem u radwi izvr{ewa

prekr{aja zajedni~ki u~ine prekr{aj ili ostva-ruju}i zajedni~ku odluku drugom radwom bitno do-prinesu izvr{ewu prekr{aja, svako od wih kazni-}e se kaznom propisanom za taj prekr{aj.

Podstrekavawe

^lan 23.Ko drugog sa umi{qajem podstrekne da u~ini

prekr{aj kazni}e se kao da ga je sam u~inio.

Pomagawe

^lan 24.Ko drugom sa umi{qajem pomogne da izvr{i

prekr{aj kazni}e se kao da ga je sam u~inio.


Granice odgovornosti sau~esnika

^lan 25.Podstreka~ i pomaga~ su odgovorni u grani-

cama svog umi{qaja. S obzirom na prirodu prekr{aja, na~in i

okolnosti pod kojima je podstrekavawe ili po-magawe izvr{eno i stepen krivice podstreka~ai pomaga~a, podstreka~ i pomaga~ mogu se blaèkazniti ili se postupak protiv wih moè obu-staviti.

Odgovornost odgovornog lica u pravnom licu

^lan 26.Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, sma-

tra se lice kome su u pravnom licu povereni od-re|eni poslovi koji se odnose na upravqawe,poslovawe ili proces rada, kao i lice koje u dr-àvnom organu, organu teritorijalne autonomi-je i jedinice lokalne samouprave vr{i odre|e-ne du`nosti.

Zakonom se moè propisati da za prekr{ajodgovara odgovorno lice u dràvnom organu,organu teritorijalne autonomije ili organu je-dinice lokalne samouprave.

Nije odgovorno za prekr{aj odgovorno licekoje je postupalo na osnovu nare|ewa drugog od-govornog lica ili organa upravqawa i ako jepreduzelo sve radwe koje je na osnovu zakona,drugog propisa ili akta bilo du`no da predu-zme da bi spre~ilo izvr{ewe prekr{aja.

Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato{to mu je prestao radni odnos u pravnom licu,dràvnom organu ili organu jedinice lokalnesamouprave niti zato {to je nastala nemogu}-nost ka`wavawa pravnog lica usled wegovogprestanka.

Strano fizi~ko lice, pravno i odgovorno lice

^lan 27.Strano fizi~ko lice, strano pravno lice i

odgovorno lice odgovaraju za prekr{aje jednakokao i doma}e fizi~ko, pravno i odgovorno lice.

Strano pravno lice i odgovorno lice kazni}ese za prekr{aj u~iwen na teritoriji RepublikeSrbije ako strano pravno lice ima poslovnu je-dinicu ili predstavni{tvo u Republici Srbiji.

Glava áâ

KAZNE

Vrste i svrha kazni

^lan 28.Za prekr{aj se mogu propisati kazna zatvora,

nov~ana kazna, rad u javnom interesu ili kaznenipoeni sa poni{tewem vaèwa voza~ke dozvole.

U okviru op{te svrhe prekr{ajnih sankcija(~lan 5. stav 2. ovog zakona), svrha ka`wavawa jeda se izrazi dru{tveni prekor u~iniocu zbogizvr{enog prekr{aja i da se uti~e na wega i nasva ostala lica da ubudu}e ne ~ine prekr{aje.

Na~in propisivawa kazni

^lan 29.Za jedan prekr{aj se moè alternativno pro-

pisati kazna zatvora ili nov~ana kazna, ali semoè izre}i samo jedna od wih.

Za prekr{aj u~iwen radi sticawa materijal-ne koristi zakonom se mogu propisati i kaznazatvora i nov~ana kazna i obe se mogu izre}i za-jedno.

Za prekr{aj pravnog lica moè se propisatisamo nov~ana kazna.

Nadle`nost za propisivawe kazni

^lan 30.Kazna zatvora i kazneni poeni sa poni{te-

wem voza~ke dozvole mogu se propisati samo za-konom.

Nov~ana kazna i rad u javnom interesu, moguse propisati zakonom ili uredbom, odnosno od-lukom skup{tine autonomne pokrajine, skup-{tine op{tine, skup{tine grada ili skup{ti-ne grada Beograda.

Izricawe kazni

^lan 31.Kazna zatvora se moè izre}i samo kao glav-

na kazna.Nov~ana kazna, rad u javnom interesu i kazne-

ni poeni sa poni{tewem voza~ke dozvole moguse izre}i i kao glavna i kao sporedna kazna.

Ako su nov~ana kazna i kazna zatvora propisa-ne alternativno, kazna zatvora se izri~e samoza prekr{aj kojim su bile prouzrokovane teèposledice ili za prekr{aje koji ukazuju na ve}istepen krivice u~inioca.

Kazna zatvora

^lan 32.Kazna zatvora se ne moè propisati u trajawu

kra}em od jednog ni duèm od trideset dana.Za teè prekr{aje javnog reda i mira i teè

prekr{aje kojima se ugroàva ìvot ili zdra-vqe qudi, ili usled kojih mogu nastati druge te-è posledice moè se propisati kazna zatvorado {ezdeset dana.

Kaznu zatvora moè izre}i samo prekr{ajnisud (u daqem tekstu: sud).

Kazna zatvora ne moè se izre}i trudnoj è-ni, posle navr{ena tri meseca trudno}e, ni maj-ci dok dete ne navr{i jednu godinu ìvota, aako je dete mrtvo ro|eno ili ako je umrlo posleporo|aja dok ne pro|e {est meseci od dana po-ro|aja.

Rad u javnom interesu

^lan 33.Rad u javnom interesu je nepla}eni rad u ko-

rist dru{tva kojim se ne vre|a qudsko dostojan-stvo i ne ostvaruje profit.

Rad u javnom interesu se moè izre}i samo uzpristanak u~inioca a ne moè trajati kra}e od


10 ~asova niti duè od 120 ~asova, s tim {to sene moè obavqati duè od dva ~asa dnevno.

Prilikom izricawa rada u javnom interesu,sud }e imati u vidu vrstu izvr{enog prekr{aja,uzrast, fizi~ku i radnu sposobnost, psihi~kasvojstva, obrazovawe, sklonosti i druge posebneokolnosti koje se odnose na li~nost u~inioca.

Kazneni poeni

^lan 34.Za prekr{aje protiv bezbednosti saobra}aja

na putevima zakonom se mogu propisati kaznenipoeni u rasponu od 1 do 18.

Kazna iz stava 1. ovog ~lana izri~e se poduslovima predvi|enim ovim zakonom ako drugimzakonom nije druga~ije propisano.

Uz kaznu iz stava 1. u~iniocu mogu biti izre-~ene dopunske obaveze u ciqu edukacije voza~aili pra}ewa wegovog pona{awa u saobra}aju.Vrste dopunskih obaveza i uslovi za wihovo iz-ricawe propisuju se posebnim zakonom.

Kazneni poeni se mogu izre}i voza~u koji po-seduje vaè}u voza~ku dozvolu izdatu u Republi-ci Srbiji ili voza~u kome je pravosna`nom od-lukom zabraweno upravqawe vozilom na motor-ni pogon.

Ako je tokom dve godine voza~ dobio 18 ilivi{e kaznenih poena, sud mu presudom poni{ta-va voza~ku dozvolu.

U slu~aju iz stava 5. ovog ~lana voza~ka dozvo-la prestaje da vaì sa pravosna`no{}u sudskepresude.

Posle jedne godine od pravosna`nosti sudskepresude kojom mu je poni{tena voza~ka dozvolau~inilac pod zakonom propisanim uslovima mo-è ponovo ste}i voza~ku dozvolu.

Nov~ana kazna

^lan 35.Zakonom ili uredbom nov~ana kazna moè se

propisati u rasponu:1. od 500,00 do 50.000,00 dinara za fizi~ko lice

ili odgovorno lice;2. od 10.000,00 do 1.000.000,00 dinara za prav-

no lice;3. od 5.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzet-

nika.Odlukama skup{tine autonomne pokrajine,

skup{tine op{tine, skup{tine grada ili skup-{tine grada Beograda, mogu se propisati nov~a-ne kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1.ovog ~lana.

Nov~ana kazna koja se napla}uje na mestu izvr-{ewa prekr{aja moè se za fizi~ko lice i od-govorno lice propisati u fiksnom iznosu od500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice ipreduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do20.000,00 dinara.

Izuzetno od odredaba st. 1–3. ovog ~lana, zako-nom se mogu propisati posebni rasponi kazneza slede}e prekr{aje:

– u srazmeri sa visinom pri~iwene {tete ilineizvr{ene obaveze, vrednosti robe ili druge

stvari koja je predmet prekr{aja, ali ne vi{eod dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti – zaprekr{aje iz oblasti javnih prihoda, javnog in-formisawa, carinskog, spoqnotrgovinskog ideviznog poslovawa, prometa roba i usluga iprometa hartijama od vrednosti;

– u iznosu najvi{e do 10% opredeqenom u od-nosu na prihod koji su pravno lice, odgovornolice u pravnom licu ili preduzetnik ostvariliu obra~unskoj godini koja je prethodila godinikada je prekr{aj u~iwen – za prekr{aje iz obla-sti spre~avawa, ograni~avawa ili naru{avawakonkurencije.

Rok pla}awa nov~ane kazne

^lan 36.U presudi se odre|uje rok pla}awa nov~ane

kazne, koji ne moè biti kra}i od petnaest da-na niti duì od tri meseca od dana pravosna-`nosti presude.

U opravdanim slu~ajevima, sud moè re{ewemdozvoliti da se nov~ana kazna isplati u ratama,pri ~emu isti sud odre|uje na~in i rok pla}awa,koji ne moè biti duì od {est meseci.

Na re{ewe iz stava 2. ovog ~lana nije dozvo-qena àlba.

Zamena nepla}ene nov~ane kazne

^lan 37.Ako ka`weno fizi~ko lice, u odre|enom ro-

ku ne plati nov~anu kaznu u celini ili deli-mi~no u roku, nov~ana kazna ili nepla}eni deokazne zameni}e se radom u javnom interesu ilikaznom zatvora.

U slu~aju iz stava 1. nepla}ena nov~ana kaznazameni}e se radom u javnom interesu ili kaznomzatvora tako {to se za svakih zapo~etih petsto-tina dinara odre|uje dva dana rada u javnom in-teresu ili jedan dan zatvora, s tim {to rad u jav-nom interesu ne moè da traje duè od 60 dana,a kazna zatvora ne moè biti kra}a od jednog,ni duà od trideset dana.

Deo nepla}ene nov~ane kazne koji nije mogaobiti zamewen kaznom zatvora ili radom u jav-nom interesu, napla}uje se prinudnim putem.

Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog ~lanaka`weno fizi~ko lice isplati nov~anu kaznu,kazna zatvora ili rad u javnom interesu ne}e seizvr{iti. Ukoliko je izvr{ewe kazne zapo~eto,pa ka`weno lice isplati ostatak nov~ane ka-zne, obustavi}e se izdràvawe kazne zatvora irada u javnom interesu.

Ako ka`weno fizi~ko lice isplati deo nov~a-ne kazne, ostatak kazne }e se srazmerno zamenitiradom u javnom interesu ili kaznom zatvora.

Ako je pored nov~ane kazne ka`wenom bilaizre~ena i kazna zatvora, zatvor kojim se zame-wuje nov~ana kazna i izre~ena kazna zatvora nemogu trajati duè od {ezdeset dana.

Ako su u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana za vi{eprekr{aja bile izre~ene kazne zatvora prekotrideset dana i nov~ana kazna, zatvor kojim sezamewuje nov~ana kazna ne moè, zajedno sa iz-re~enom kaznom zatvora, pre}i devedeset dana.


Ako su za prekr{aj propisane i nov~ana kaznai kazna zatvora, kazna zatvora kojom se zamewujeizre~ena nov~ana kazna ne moè pre}i najvi{umeru kazne zatvora propisanu za taj prekr{aj.

Nov~ana kazna izre~ena preduzetniku zamewu-je se kaznom zatvora, po pravilima po kojima sekaznom zatvora zamewuje nov~ana kazna izre~enafizi~kom licu.

Zamena nov~ane kazne u kaznu zatvora vr{i sena osnovu re{ewa suda protiv kojeg je dozvoqe-na àlba u roku od 3 dana.

Prinudna naplata nov~ane kazne

^lan 38.Profesionalnom vojniku nov~ana kazna ne

moè biti zamewena kaznom zatvora ili radomu javnom interesu.

Ako ka`weno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu ne plate u odre|enom roku izre-~enu nov~anu kaznu, naplata }e se izvr{iti pri-nudnim putem.

Odmeravawe kazne

^lan 39.Kazna za prekr{aje odmerava se u granicama

koje su za taj prekr{aj propisane, a pri tome seuzimaju u obzir sve okolnosti koje uti~u da ka-zna bude ve}a ili mawa, a naro~ito: teìna iposledice prekr{aja, okolnosti pod kojima jeprekr{aj u~iwen, stepen krivice u~inioca,li~ne prilike u~inioca i dràwe u~iniocaposle u~iwenog prekr{aja.

Ne moè se uzeti u obzir kao oteàvaju}aokolnost ranije izre~ena kazna ili za{titnamera, ako je od dana pravosna`nosti presude dodana dono{ewa nove presude proteklo vi{e oddve godine.

Pri odmeravawu visine nov~ane kazne uze}ese u obzir i imovno stawe u~inioca.

Ublaàvawe kazne

^lan 40.Ako se prilikom odmeravawa kazne utvrdi da

prekr{ajem nisu prouzrokovane teè posledi-ce, a postoje olak{avaju}e okolnosti koje ukazu-ju da se i blaòm kaznom moè posti}i svrhaka`wavawa, propisana kazna moè se ublaìtina jedan od slede}ih na~ina:

1. izre}i kazna ispod najmawe mere kazne ko-ja je propisana za taj prekr{aj, ali ne ispod naj-mawe zakonske mere te vrste kazne;

2. umesto propisane kazne zatvora izre}i nov-~ana kazna ili rad u javnom interesu;

3. umesto propisane kazne zatvora i nov~anekazne izre}i samo jedna od tih kazni.

Naknada {tete kao razlog obustave postupka

^lan 41.Sud moè obustaviti postupak protiv u~ini-

oca prekr{aja za koji je propisana nov~ana ka-zna, ako je on dobrovoqno posle izvr{ewa pre-

kr{aja a pre pokretawa prekr{ajnog postupkaotklonio protivpravno stawe ili nadoknadio{tetu koju je izazvao prekr{ajem.

Sticaj prekr{aja

^lan 42.Ako je u~inilac jednom radwom ili sa vi{e

radwi u~inio vi{e prekr{aja za koje mu seistovremeno sudi, prethodno }e se utvrditi ka-zna za svaki od tih prekr{aja, pa }e se za sve teprekr{aje izre}i jedinstvena kazna.

Jedinstvena kazna }e se izre}i po slede}impravilima:

1. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr|enakazna zatvora, izre}i }e se jedinstvena kazna za-tvora, koja ne moè biti ve}a od {ezdeset dana;

2. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr|enanov~ana kazna, izre}i }e se jedinstvena nov~anakazna koja predstavqa zbir utvr|enih nov~anihkazni, s tim {to jedinstvena nov~ana kazna nemoè biti ve}a od dvostrukog iznosa najve}enov~ane kazne predvi|ene ovim zakonom;

3. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr|enakazna rada u javnom interesu, izre}i }e se jedin-stvena kazna rada u javnom interesu koja ne mo-è trajati duè od 120 ~asova;

4. ako je za prekr{aje u sticaju utvr|ena kaznazatvora, a za druge prekr{aje nov~ana kazna, iz-re}i }e se jedna kazna zatvora i jedna nov~anakazna po ta~. 1. i 2. ovog stava;

5. ako su za prekr{aje u sticaju utvr|eni ka-zneni poeni, izre}i }e se jedinstvena kazna ko-ja odgovara zbiru svih pojedina~nih kaznenihpoena, a koji ne moè biti ve}i od 18 kaznenihpoena.

Ura~unavawe zadràvawa i pritvora u kaznu

^lan 43.Vreme za koje je u~inilac prekr{aja zadràn

pre dono{ewa presude ura~unava se u izre~enukaznu.

Ako je protiv lica osumwi~enog za krivi~nodelo bio odre|en pritvor, a krivi~ni postupakje pravosna`no okon~an obustavom krivi~nogpostupka ili osloba|aju}om odnosno odbijaju}ompresudom, osim zbog stvarne nenadle`nosti su-da, pa se za istu radwu u prekr{ajnom postupkuutvrdi krivica u~inioca, vreme provedeno u pri-tvoru ura~una}e se u izre~enu kaznu za prekr{aj.

Pritvor, odnosno zadràvawe koje je trajaloduè od dvanaest, a kra}e od dvadeset~etiri ~a-sa ra~una se u jedan dan zatvora, odnosno 500,00dinara nov~ane kazne.

Glava â

OPOMENA

^lan 44.Umesto nov~ane kazne za prekr{aj moè se iz-

re}i opomena ako postoje okolnosti koje u znat-noj meri umawuju odgovornost u~inioca, tako dase moè o~ekivati da }e se ubudu}e kloniti vr-{ewa prekr{aja i bez izricawa kazne.


Opomena se moè izre}i i ako se prekr{ajogleda u neispuwavawu propisane obaveze ilije prekr{ajem nanesena {teta, a u~inilac je po-sle pokretawa postupka, a pre dono{ewa presu-de ispunio propisanu obavezu, odnosno otklo-nio ili nadoknadio nanesenu {tetu.

Glava âá

ZA[TITNE MERE

Svrha i propisivawe

^lan 45.U okviru op{te svrhe prekr{ajnih sankcija

(~lan 5. stav 2), svrha primene za{titne mere jeda otkloni uslove koji omogu}avaju ili podsti-~u u~inioca na izvr{ewe novog prekr{aja.

Za{titna mera moè se propisati zakonom i uredbom.

Vrste za{titnih mera

^lan 46.Za prekr{aje se mogu propisati slede}e za-

{titne mere:1. oduzimawe predmeta,2. zabrana vr{ewa odre|enih delatnosti,3. zabrana pravnom licu da vr{i odre|ene de-

latnosti,4. zabrana odgovornom licu da vr{i odre|ene

poslove,5. zabrana upravqawa motornim vozilom,6. obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana,7. zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili

mestu izvr{ewa prekr{aja,8. javno objavqivawe presude,9. udaqewe stranaca sa teritorije Republike

Srbije.Za{titne mere oduzimawa predmeta, obaveznog

le~ewa alkoholi~ara i narkomana i udaqewestranaca sa teritorije Republike Srbije mogu seizre}i pod uslovima propisanim ovim zakonomi kad nisu predvi|ene propisom kojim je odre-|en prekr{aj.

Izricawe za{titnih mera

^lan 47.Kad postoje uslovi za izricawe za{titnih me-

ra predvi|eni ovim ili drugim zakonom, u~ini-ocu prekr{aja moè biti izre~ena jedna ili vi-{e za{titnih mera.

Za{titne mere se izri~u uz izre~enu kaznuili opomenu.

Za{titne mere se mogu izre}i i kad prekr{aj-na sankcija nije izre~ena ako je takva mogu}-nost propisana.

Za{titnu meru izri~e sud.

Oduzimawe predmeta

^lan 48.Predmeti koji su upotrebqeni ili su bili

nameweni za izvr{ewe prekr{aja ili koji sunastali izvr{ewem prekr{aja mogu se privre-

meno ili trajno oduzeti ako su svojina u~inio-ca prekr{aja, odnosno ako wima raspolaèpravno lice u~inilac prekr{aja.

Predmeti iz stava 1. ovog ~lana mogu se oduze-ti i kad nisu svojina u~inioca prekr{aja iliwima ne raspolaè pravno lice u~inilac pre-kr{aja, ako to zahtevaju interesi op{te bezbed-nosti, ~uvawe ìvota i zdravqa qudi, sigurnostrobnog prometa ili razlozi morala, kao i u dru-gim slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom.

Sud koji je doneo presudu odredi}e u skladu saposebnim propisima da li }e se oduzeti predme-ti uni{titi, prodati ili predati zaintereso-vanom organu odnosno organizaciji.

Ako je u~inilac samovoqno otu|io ili uni-{tio predmete ili je na drugi na~in onemogu-}io wihovo oduzimawe, u presudi }e se odredi-ti da plati nov~ani iznos koji odgovara vred-nosti predmeta.

Propisom kojim se odre|uje prekr{aj moè sepredvideti obavezno izricawe za{titne mereoduzimawa predmeta.

Predmeti iz st. 1. i 2. ovog ~lana oduze}e se ikad se prekr{ajni postupak ne zavr{i presudomkojom se okrivqeni ogla{ava krivim ako tozahtevaju interesi op{te bezbednosti ili raz-lozi morala ili ako je postupak prekinut izrazloga {to u~inilac prekr{aja nije dostupansudu, kao i u drugim slu~ajevima odre|enim po-sebnim zakonom. O tome se donosi posebno re-{ewe na koje okrivqeni ima pravo àlbe.

Oduzimawem predmeta ne dira se u pravo tre-}ih lica na naknadu {tete od u~inioca.

Zabrana vr{ewa odre|enih delatnosti

^lan 49.Zabrana vr{ewa odre|enih delatnosti sasto-

ji se u privremenoj zabrani preduzetniku ilidrugom u~iniocu prekr{aja da vr{i odre|enuprivrednu ili drugu delatnost za koju se izdajedozvola nadle`nog organa ili koja se upisuje uodgovaraju}i registar.

Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj nisuposebno predvi|eni uslovi za izricawe za{tit-ne mere iz stava 1. ovog ~lana, mera se moè iz-re}i ako u~inilac prekr{aja delatnost zloupo-trebi za izvr{ewe prekr{aja ili ako se oprav-dano moè o~ekivati da bi daqe vr{ewe te de-latnosti bilo opasno po ìvot ili zdravqe qu-di ili druge zakonom za{ti}ene interese.

Zabrana vr{ewa odre|ene delatnosti moè seizre}i u trajawu od {est meseci do tri godine,ra~unaju}i od pravosna`nosti presude.

Vreme provedeno na izdràvawu kazne zatvorane ura~unava se u trajawe izre~ene mere.

Zabrana pravnom licu da vr{i odre|ene delatnosti

^lan 50.Zabrana pravnom licu da vr{i odre|ene de-

latnosti sastoji se u zabrani proizvodwe odre-|enih proizvoda ili vr{ewa odre|enih poslovau oblasti prometa robe, finansija i usluga, iliu zabrani vr{ewa drugih odre|enih poslova.


Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj ni-su posebno predvi|eni uslovi za izricawe za-{titne mere, mera se moè izre}i ako bi daqevr{ewe odre|ene delatnosti bilo opasno poìvot ili zdravqe qudi, {tetno za privrednoili finansijsko poslovawe drugih pravnih li-ca ili za privredu u celini.

Zabrana pravnom licu da vr{i odre|enu de-latnost moè se izre}i u trajawu od {est mese-ci do tri godine, ra~unaju}i od pravosna`no-sti presude.

Zabrana odgovornom licu da vr{i odre|ene poslove

^lan 51.Zabrana odgovornom licu da vr{i odre|ene po-

slove sastoji se u zabrani u~iniocu prekr{aja davr{i poslove koje je vr{io u vreme izvr{ewaprekr{aja ili rukovode}u du`nost u privrednomili finansijskom poslovawu, ili odre|enu vr-stu poslova, ili sve ili neke du`nosti vezane zaraspolagawe, kori{}ewe, upravqawe ili ruko-vawe poverenom imovinom.

Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj ni-je druga~ije odre|eno, zabrana odgovornom licuda vr{i odre|ene poslove izri~e se kad odgo-vorno lice zloupotrebi du`nost radi izvr{e-wa prekr{aja.

Zabrana odgovornom licu da vr{i odre|eneposlove moè se izre}i u trajawu od tri mesecado jedne godine, ra~unaju}i od pravosna`nostipresude.

Vreme provedeno na izdràvawu kazne zatvorane ura~unava se u trajawe izre~ene mere.

Zabrana upravqawa motornim vozilom

^lan 52.Zabrana upravqawa motornim vozilom sastoji

se u tome da se u~iniocu zabrani upravqawe mo-tornim vozilom.

Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj ni-su posebno predvi|eni uslovi za izricawe za-{titne mere, mera se moè izre}i u~iniocuprekr{aja koji je u~inio prekr{aj protiv bez-bednosti saobra}aja ili kad postoji opasnostda }e ponovo u~initi prekr{aj, odnosno ~ijeranije kr{ewe tih propisa pokazuje da je opa-sno da upravqa motornim vozilom.

Pri odlu~ivawu da li }e se izre}i ta merauze}e se u obzir i to da li je u~inilac voza~ mo-tornog vozila po zanimawu.

Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana moè seizre}i u trajawu od trideset dana do jedne godine.

Trajawe izre~ene mere ra~una se od dana pra-vosna`nosti presude. Organ unutra{wih po-slova oduze}e voza~ku dozvolu, a ako u~inilacnema izdatu dozvolu, organ unutra{wih poslovane}e mu izdati novu dozvolu, odnosno dozvolitipolagawe voza~kog ispita dok izre~ena meratraje.

Vreme provedeno na izdràvawu kazne zatvorane ura~unava se u trajawe mere.

Obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana

^lan 53.Obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana

moè se izre}i licu koje je u~inilo prekr{ajusled zavisnosti od stalne upotrebe alkoholaili opojnih droga i kod koga postoji opasnostda }e usled ove zavisnosti i daqe da ~ini pre-kr{aje.

Pre izricawa mere iz stava 1. ovog ~lana, sud}e pribaviti mi{qewe ve{taka odnosno nadle-`ne zdravstvene organizacije.

Pri izricawu mere iz stava 1. ovog ~lana u~i-niocu prekr{aja naloì}e se obavezno le~eweu odgovaraju}oj zdravstvenoj ili drugoj specija-lizovanoj ustanovi. Ako u~inilac prekr{ajabez opravdanih razloga odbije le~ewe, mera }ese izvr{iti prinudnim putem.

Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana najduèmoè trajati do godine dana, a izvr{ewe izre-~ene mere obustavi}e se i pre isteka vremenaodre|enog u presudi ako zdravstvena organiza-cija ustanovi da je le~ewe zavr{eno.

Zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja

^lan 54.Zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili

mestu izvr{ewa prekr{aja izri~e se radi spre-~avawa u~inioca da ponovi prekr{aj ili da na-stavi da ugroàva o{te}enog.

Mera iz stava 1. ovog ~lana izri~e se na pi-smeni predlog podnosioca zahteva za pokretaweprekr{ajnog postupka ili na usmeni zahtevo{te}enog, istaknut pri saslu{awu u prekr{aj-nom postupku.

Odluka suda kojom je izre~ena zabrana pristu-pa mora da sadrì: vremenski period u kom seizvr{ava, podatke o licima kojima u~inilac nesme pristupati, nazna~ewe objekata kojima nesme pristupiti i u koje vreme, mesta ili loka-cija u okviru kojih se u~iniocu zabrawuje pri-stup.

Izre~ena mera zabrane pristupa o{te}enomukqu~uje i meru zabrane pristupa zajedni~komstanu ili doma}instvu u periodu za koji vaìzabrana.

Za{titna mera zabrane pristupa moè se iz-re}i u trajawu do godine dana, ra~unaju}i odpravosna`nosti presude.

O odluci suda kojom se izri~e zabrana pristu-pa obave{tava se o{te}eni, organ unutra{wihposlova nadleàn za izvr{ewe mere i Centar zasocijalni rad, ukoliko se mera odnosi na zabra-nu u~iniocu pristupa deci ili bra~nom drugu.

Kr{ewe zabrane pristupa o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja

^lan 55.Ka`weni kome je pravosna`nom presudom iz-

re~ena mera zabrane pristupa a koji pristupio{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa pre-kr{aja tokom trajawa mere ili ostvari kontakt


sa o{te}enim na nedozvoqeni na~in ili u nedo-zvoqeno vreme, kazni}e se nov~anom kaznom do15.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Kaznom iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se io{te}eni na ~iji je predlog mera doneta, kojisvojim radwama navede ka`wenog da prekr{izabranu pristupa.

Javno objavqivawe presude

^lan 56.Za{titnu meru objavqivawa presude sud }e iz-

re}i ako smatra da bi bilo korisno da se jav-nost upozna sa presudom, a naro~ito ako bi ob-javqivawe presude doprinelo da se otkloniopasnost po ìvot ili zdravqe qudi ili da seza{titi sigurnost prometa roba i usluga iliprivreda.

Prema zna~aju prekr{aja sud odlu~uje da li }ese presuda objaviti preko {tampe, radija ilitelevizije ili preko vi{e navedenih sredstavainformisawa, kao i da li }e se obrazloèwepresude objaviti u celini ili u izvodu, vode}ipri tom ra~una da na~in objavqivawa omogu}iobave{tenost svih u ~ijem interesu presudu tre-ba objaviti.

Presuda se moè objaviti u roku od najduè30 dana od dana pravosna`nosti presude.

Propisom kojim se odre|uje prekr{aj moè sepredvideti obavezno izricawe za{titne merejavnog objavqivawa presude.

Tro{kovi javnog objavqivawa presude padajuna teret ka`wenog.

Udaqewe stranaca sa teritorije Republike Srbije

^lan 57.Udaqewe stranaca sa teritorije Republike

Srbije moè se izre}i strancu koji je u~inioprekr{aj zbog koga je nepoèqan wegov daqiboravak u zemqi.

Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana moè seizre}i u trajawu od {est meseci do tri godine.

Trajawe izre~ene mere te~e od dana pravosna-`nosti presude, s tim {to se vreme provedenona izdràvawu kazne zatvora ne ura~unava u tra-jawe mere.

Posebnim zakonom mogu biti propisani uslo-vi pod kojima se moè na odre|eno vreme odlo-ìti izvr{ewe za{titne mere iz stava 1. ovog~lana.

Sticaj za{titnih mera

^lan 58.Ako je jednom presudom za vi{e prekr{aja

utvr|eno vi{e za{titnih mera iste vrste, za ko-je je propisano da }e se izre}i u odre|enom tra-jawu, izre}i }e se jedinstvena za{titna merakoja je jednaka zbiru trajawa pojedina~no utvr-|enih za{titnih mera, s tim da ona ne moèpre}i najvi{u zakonsku granicu trajawa te vr-ste za{titne mere.

Glava âáá

ODUZIMAWE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVQENE PREKR[AJEM

Osnov oduzimawa imovinske koristi

^lan 59.Niko ne moè zadràti imovinsku korist koja

je pribavqena prekr{ajem.Korist iz stava 1. ovog ~lana se oduzima pre-

sudom kojom su utvr|eni prekr{aj i odgovornostza wega, pod uslovima koji su predvi|eni ovimzakonom.

Na~in oduzimawa imovinske koristi

^lan 60.Od u~inioca prekr{aja }e se oduzeti novac,

hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti isvaka druga imovinska korist koja je pribavqe-na izvr{ewem prekr{aja. Ako takvo oduzimawenije mogu}e, u~inilac }e se obavezati da platinov~ani iznos koji odgovara pribavqenoj imo-vinskoj koristi.

Ako okrivqeni u odre|enom roku ne platinov~ani iznos iz stava 1. ovog ~lana, naplata }ese izvr{iti prinudnim putem.

Imovinska korist pribavqena izvr{ewemprekr{aja moè se oduzeti od lica na koje jeprenesena bez naknade, ili uz naknadu koja neodgovara stvarnoj vrednosti.

Oduzimawe imovinske koristi od drugog

^lan 61.Ako je prekr{ajem pribavqena imovinska ko-

rist za drugo fizi~ko lice ili za pravno lice,ta }e se korist oduzeti.

Za{tita o{te}enog

^lan 62.Ako je o{te}enom u prekr{ajnom postuku do-

su|en imovinsko-pravni zahtev, oduzimawe imo-vinske koristi izre}i }e se samo ukoliko ta ko-rist prelazi dosu|eni imovinsko-pravni zahtevo{te}enog.

Glava âááá

ODREDBE O MALOLETNICIMA

Prekr{ajna odgovornost maloletnika

^lan 63.Protiv maloletnika koji u vreme kada je u~i-

nio prekr{aj nije navr{io ~etrnaest godina(dete) ne moè se voditi prekr{ajni postupak.

Na maloletnike koji su u~inili prekr{aj,starosti od navr{enih ~etrnaest do navr{enihosamnaest godina, primewuju se odredbe oveglave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako ni-su u suprotnosti sa ovim odredbama.


Odgovornost roditeqa, usvojiteqa ili starateqa deteta i maloletnika

^lan 64.Kada je dete u~inilo prekr{aj zbog propu{ta-

wa du`nog nadzora roditeqa, usvojiteqa, odno-sno starateqa, a ova lica su bila u mogu}nostida takav nadzor vr{e, roditeqi, usvojiteq, od-nosno starateq deteta kazni}e se za prekr{ajkao da su ga sami u~inili.

Zakonom se moè propisati da }e se za prekr-{aj kazniti i roditeqi, usvojiteq, odnosnostarateq maloletnika starog od ~etrnaest doosamnaest godina koji je u~inio prekr{aj, akoje u~iweni prekr{aj posledica propu{tawa du-`nog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mo-gu}nosti da takav nadzor vr{e.

Prekr{ajne sankcije prema maloletnicima

^lan 65.Maloletniku koji je u vreme izvr{ewa prekr-

{aja navr{io ~etrnaest, a nije navr{io {esna-est godina (mla|i maloletnik) mogu se izre}isamo vaspitne mere.

Maloletniku koji je u vreme izvr{ewa prekr-{aja navr{io {esnaest godina, a nije navr{ioosamnaest godina (stariji maloletnik) moè seizre}i vaspitna mera ili kazna.

Za{titna mera se moè izre}i maloletnikuuz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekr{ajato neophodno.

Samo sud moè maloletniku izre}i vaspitnumeru, nov~anu kaznu, kaznu zatvora i za{titnumeru.

Vrste vaspitnih mera

^lan 66.Maloletnicima se mogu se izre}i slede}e

vaspitne mere:1. mere upozorewa i usmeravawa: ukor i poseb-

ne obaveze i 2. mere poja~anog nadzora.Mere upozorewa i usmeravawa se izri~u kad je

takvim merama potrebno uticati na li~nost ma-loletnika i wegovo pona{awe i kada su one do-voqne da se postigne svrha ovih mera.

Mere poja~anog nadzora izri~u se kad za vas-pitavawe i razvoj maloletnika treba preduzetitrajnije vaspitne mere uz odgovaraju}i stru~ninadzor i pomo}.

Ukor

^lan 67.Ukor se izri~e maloletniku prema kojem nije

potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a na-ro~ito kad se iz wegovog odnosa prema u~iwe-nom prekr{aju i wegove spremnosti da ubudu}ene ~ini prekr{aje moè zakqu~iti da }e izre~e-nom vaspitnom merom biti postignuta svrha ovemere.

Pri izricawu ukora, maloletniku }e se ukaza-ti na dru{tvenu neprihvatqivost wegovog po-

stupka i ukoliko ponovo u~ini prekr{aj, mogu}-nost izricawa i druge vaspitne mere.

Posebne obaveze

^lan 68.Ukoliko sud oceni da je odgovaraju}im zahte-

vima i zabranama, potrebno uticati na malolet-nika i wegovo pona{awe, moè maloletnikuodrediti jednu ili vi{e posebnih obaveza i to:

1. da se izvini o{te}enom;2. da u okviru svojih mogu}nosti, popravi ili

nadoknadi {tetu koju je prouzrokovao;3. da ne pose}uje odre|ena mesta i izbegava

dru{tvo odre|enih lica koja na wega negativnouti~u;

4. da se podvrgne odvikavawu i le~ewu od za-visnosti od alkohola, droga ili drugih opojnihsredstava i sredstava zavisnosti;

5. da se radi u~ewa ili provere znawa saobra-}ajnih propisa uputi u nadle`nu ustanovu zaosposobqavawe voza~a;

6. da se, bez naknade, ukqu~i u rad humanitar-nih organizacija ili u poslove ekolo{kog, so-cijalnog ili lokalnog zna~aja;

7. da se ukqu~i u rad sportskih i drugih sek-cija u {koli uz pedago{ki nadzor nastavnika.

Obaveze iz stava 1. ta~. 1. do 7. ovog ~lana, nemogu trajati duè od {est meseci i ne smejuometati maloletnikovo {kolovawe ili zapo-slewe.

U okviru obaveze iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~la-na sud }e odrediti visinu, oblike i na~in po-pravqawa {tete, pri ~emu li~ni rad malolet-nika moè trajati najvi{e do 20 ~asova u peri-odu od mesec dana i mora biti tako raspore|enda ne smeta redovnom {kolovawu ili zaposlewumaloletnika.

Sud }e prilikom izricawa posebnih obavezaupozoriti maloletnika da se zbog neispuwewaodre|enih obaveza, one mogu zameniti drugomobavezom ili vaspitnom merom.

Izvr{ewe posebnih obaveza sprovodi se uznadzor Centra za socijalni rad koji o izvr{a-vawu obaveza obave{tava sud.

Mere poja~anog nadzora

^lan 69.Vaspitne mere poja~anog nadzora izri~u se

ako je potrebno da se prema maloletniku izvr-{i trajnija mera vaspitawa.

Meru poja~anog nadzora od strane roditeqa,usvojiteqa ili starateqa, sud }e izre}i ako suroditeqi, usvojiteq ili starateq propustilida vr{e potrebnu brigu i nadzor nad malolet-nikom, a u mogu}nosti su da ovakav nadzor vr{ei to se od wih s osnovom moè o~ekivati.

Ako roditeqi, usvojiteq ili starateq ne mo-gu vr{iti poja~ani nadzor nad maloletnikom,maloletniku }e se izre}i poja~an nadzor organastarateqstva.

Mere poja~anog nadzora iz st. 2. i 3. ovog ~la-na mogu trajati najduè jednu godinu.


Uslovi za izricawe vaspitnih mera

^lan 70.Pri izricawu vaspitnih mera uzimaju se u ob-

zir starost maloletnika, stepen wegovog du{ev-nog razvoja, psihi~ke karakteristike i motivizbog kojih je u~inio prekr{aj, dosada{we vas-pitawe, okolina i uslovi pod kojima je ìveo,teìna prekr{aja, da li mu je ve} pre toga bilaizre~ena vaspitna mera, kao i sve ostale okol-nosti koje uti~u na izbor vaspitne mere kojom}e se najboqe posti}i svrha vaspitawa.

Radi utvr|ivawa okolnosti iz stava 1. ovog~lana, sud mora saslu{ati roditeqe i usvojite-qa maloletnika, wegovog starateqa i druga li-ca koja mogu pruìti potrebne podatke.

Obustava izvr{ewa i izmena odluke o vaspitnoj meri

^lan 71.Kad se posle dono{ewa odluke kojom je izre-

~ena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nijebilo u vreme dono{ewa odluke ili se za wihnije znalo, a one bi bile od uticaja na dono{e-we odluke, izvr{ewe izre~ene mere moè se ob-ustaviti ili se izre~ena mera moè zamenitidrugom vaspitnom merom.

Ponovno odlu~ivawe o vaspitnim merama

^lan 72.Ako je od pravosna`nosti odluke kojom je iz-

re~ena neka od vaspitnih mera ili posebnihobaveza, proteklo vi{e od {est meseci, a izvr-{ewe nije zapo~eto, sud }e ponovo odlu~iti opotrebi da se izvr{i izre~ena mera ili poseb-na obaveza. Pri tome moè odlu~iti da se rani-je izre~ena mera ili posebna obaveza, izvr{i,ne izvr{i ili da se zameni nekom drugom vas-pitnom merom ili posebnom obavezom.

Sud je duàn da vodi posebnu evidenciju zasvakog maloletnika kome je izre~ena vaspitnamera.

Ka`wavawe starijih maloletnika

^lan 73.Starijem maloletniku moè se izre}i kazna

samo ako je u vreme kada je u~inio prekr{aj,prema svojoj du{evnoj razvijenosti mogao shva-titi zna~aj svoje radwe i upravqati svojim po-stupcima i ako zbog teìh posledica prekr{a-ja ili ve}eg stepena prekr{ajne odgovornostine bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.

Kazna zatvora starijem maloletniku moè seizre}i izuzetno, pri ~emu se mora imati u vidupriroda prekr{aja, li~ne osobine i pona{awemaloletnika.

Kazna zatvora koja se izrekne starijem malo-letniku ne moè biti duà od petnaest dana,niti se nov~ana kazna moè zameniti zatvoromu trajawu duèm od petnaest dana.

Izricawe vaspitne mere ili kazne za prekr{aje u sticaju

^lan 74.Ako je maloletnik u~inio vi{e prekr{aja u

sticaju, sud }e pri izboru vaspitnih mera jedin-stveno ceniti sve prekr{aje i izre}i samo jed-nu meru.

Ako sud za neki od prekr{aja utvrdi kaznu, aza druge prekr{aje vaspitne mere, izre}i }e sa-mo kaznu.

Tako }e postupiti i ako se posle izre~enevaspitne mere odnosno kazne utvrdi da je malo-letnik pre ili posle wenog izricawa u~inioprekr{aj.

Dejstvo punoletnosti

^lan 75.Ako je maloletnik postao punoletan pre do-

no{ewa odluke sud ne}e izre}i vaspitnu meru.Ako je maloletnik postao punoletan posle do-

no{ewa odluke kojim je bila izre~ena vaspitnamera, sud }e re{ewem obustaviti izvr{ewe temere.

Glava áH

ZASTARELOST

Zastarelost pokretawa i vo|ewa prekr{ajnog postupka

^lan 76.Prekr{ajni postupak ne moè se pokrenuti

ako protekne jedna godina od dana kada je pre-kr{aj u~iwen.

Zastarevawe prekr{ajnog gowewa ne te~e zavreme za koje se gowewe ne moè preduzeti pozakonu.

Zastarevawe se prekida svakom procesnomradwom nadle`nog organa koja se preduzima ra-di gowewa u~inioca prekr{aja.

Posle svakog prekida zastarevawe po~iwe po-novo da te~e.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, zaprekr{aje iz oblasti carinskog, spoqnotrgo-vinskog, deviznog poslovawa, javnih prihoda ifinansija, prometa roba i usluga i vazdu{nogsaobra}aja moè se posebnim zakonom propisa-ti duì rok zastarelosti gowewa.

Rok iz stava 5. ovog ~lana ne moè biti duìod pet godina.

Prekr{ajno gowewe zastareva u svakom slu~a-ju kad protekne dva puta onoliko vremena koli-ko se po zakonu traì za zastarelost gowewa.

Zastarelost izvr{ewa kazne i za{titne mere

^lan 77.Izre~ena kazna i za{titna mera ne mogu se

izvr{iti ako je od dana pravosna`nosti presu-de protekla jedna godina.

Zastarevawe izvr{ewa kazne i za{titne merepo~iwe od dana pravosna`nosti presude kojomje izre~ena kazna odnosno za{titna mera.


Zastarevawe izvr{ewa kazne i za{titne merene te~e za vreme za koje se izvr{ewe ne moèpreduzeti po zakonu.

Zastarevawe se prekida svakom procesnomradwom nadle`nog organa koja se preduzima ra-di izvr{ewa kazne, odnosno za{titne mere.

Posle svakog prekida zastarevawe po~iwe po-novo da te~e.

Izvr{ewe kazne odnosno za{titne mere za-stareva u svakom slu~aju kad protekne dva putaonoliko vremena koliko se po zakonu traì zaizvr{ewe kazne, odnosno za{titne mere.

DEO DRUGI

PREKR[AJNI POSTUPAK

Glava H

OSNOVNA NAÊLA POSTUPKA

Na~elo zakonitosti

^lan 78.Ovaj zakon utvr|uje pravila kojima se osigura-

va da niko nevin ne bude ka`wen, a da se odgo-vornom u~iniocu prekr{aja izrekne prekr{aj-na sankcija pod uslovima koje predvi|a ovaj za-kon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Zakonitost u izricawu prekr{ajnih sankcija

^lan 79.U~iniocu prekr{aja kaznu ili drugu sankci-

ju moè izre}i samo nadle`ni sud i organ dr-àvne uprave (u daqem tekstu: organ uprave) ko-ji vodi prekr{ajni postupak po ovom zakonu.

Optu`no na~elo

^lan 80.Prekr{ajni postupak pokre}e se i vodi na

osnovu zahteva ovla{}enog organa ili o{te}enog.

Utvr|ivawe istine

^lan 81.Sud je duàn da istinito i potpuno utvrdi ~i-

wenice koje su va`ne za dono{ewe zakonite od-luke i da sa jednakom pa`wom ispita i utvrdikako ~iwenice koje terete okrivqenog tako ione koje mu idu u korist.

Pomo} neukoj stranci

^lan 82.Sud je duàn da se stara da neznawe ili neu-

kost stranaka ne bude na {tetu wihovih prava.

Ekonomi~nost prekr{ajnog postupka

^lan 83.Sud je duàn da postupak sprovede bez odugo-

vla~ewa, ali tako da to ne bude na {tetu dono-{ewa pravilne i zakonite odluke.

Slobodna ocena dokaza

^lan 84.Sud ocewuje dokaze po svom slobodnom uverewu.Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane, sud od-

lu~uje na osnovu savesne i bri`qive ocene sva-kog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i naosnovu rezultata celokupnog postupka.

Pravo na odbranu

^lan 85.Pre dono{ewa odluke, okrivqenom se mora

dati mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama idokazima koji ga terete i da iznese sve ~iweni-ce i dokaze koji mu idu u korist, osim u slu~aje-vima predvi|enim zakonom.

U prekr{ajnom postupku okrivqeni mora ve}na prvom ispitivawu biti obave{ten o prekr-{aju za koji se tereti i o osnovama optu`be,osim ako se postupak na osnovu ovog zakona nesprovodi bez ispitivawa okrivqenog.

Ako uredno pozvani okrivqeni ne do|e i neopravda izostanak ili u odre|enom roku ne dapismenu odbranu, a wegovo ispitivawe nije nu-`no za utvr|ivawe ~iwenica koje su od va`no-sti za dono{ewe zakonite odluke, presuda semoè doneti i bez ispitivawa okrivqenog.

Okrivqeni ima pravo da se brani sam ili uzstru~nu pomo} branioca koga sam izabere. Sudje duàn da prilikom prvog ispitivawa okri-vqenog pou~i o pravu na branioca.

Upotreba jezika u prekr{ajnom postupku

^lan 86.Prekr{ajni postupak se vodi u skladu sa od-

redbama zakona kojim se ure|uje slu`bena upo-treba jezika i pisama.

Okrivqeni, svedoci i druga lica koja u~e-stvuju u prekr{ajnom postupku imaju pravo dapri izvo|ewu pojedinih radwi u postupku ilina usmenom pretresu upotrebqavaju svoj jezik.

Ako se radwa u prekr{ajnom postupku odno-sno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica,obezbedi}e se usmeno prevo|ewe onoga {to tolice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugogpismenog dokaznog materijala.

O pravu na prevo|ewe pou~i}e se lice iz stava 2.ovoga ~lana, koje se moè odre}i tog prava ako znajezik na kome se vodi prekr{ajni postupak. U za-pisniku }e se zabeleìti da je data pouka i izjavau~esnika.

Prevo|ewe obavqa tuma~ koga odredi sud kojivodi prekr{ajni postupak.

Dvostepenost prekr{ajnog postupka

^lan 87.Protiv odluka nadle`nih organa donetih u

prvom stepenu moè se izjaviti àlba ako ovimzakonom nije druga~ije odre|eno.

Presuda odnosno re{ewe doneto u prekr{aj-nom postupku postaju pravosna`ni danom dono-{ewa presude Vi{eg prekr{ajnog suda.


Zabrana preina~ewa na gore

^lan 88.Ako je àlba izjavqena samo u korist okri-

vqenog, presuda se u delu koji se odnosi na iz-re~enu sankciju ne moè izmeniti na wegovu{tetu, niti se u ponovqenom postupku moè do-neti nepovoqnija presuda za okrivqenog.

Naknada {tete neopravdano zadrànom ili ka`wenom licu

^lan 89.Lice koje je neopravdano ka`weno za prekr-

{aj ili je bez osnova zadràno ima pravo na na-knadu {tete koja mu je time pri~iwena, kao idruga prava utvr|ena zakonom.

Po zahtevu lica iz stava 1. ovog ~lana, mini-starstvo nadle`no za poslove pravosu|a, spro-vodi postupak radi postizawa sporazuma o po-stojawu, vrsti i visini naknade.

Pravna pomo}

^lan 90.Sudovi i organi uprave koji vode prekr{ajni

postupak, du`ni su jedni drugima i drugim sudo-vima pruàti pravnu pomo} u poslovima iz svo-je nadle`nosti.

Organi unutra{wih poslova i drugi organiuprave du`ni su sudovima i drugim organimauprave koji vode prekr{ajni postupak, pruàtipravnu pomo} i izvr{avati wihove naloge u po-slovima iz svoje nadle`nosti.

Sudovi su du`ni da pruàju pravnu pomo} dr-àvnim i drugim organima dostavqawem spisa,isprava i drugih podataka, ako se time ne ometatok prekr{ajnog postupka.

Glava Há

ORGANI NADLE@NI ZA VO\EWE POSTUPKA

Nadle`nost sudova

^lan 91.Prekr{ajni postupak u prvom stepenu vode

prekr{ajni sudovi, ukoliko za vo|ewe prekr-{ajnog postupka nisu nadle`ni organi uprave.

Prekr{ajni postupak u drugom stepenu vodiVi{i prekr{ajni sud.

Vi{i prekr{ajni sud odlu~uje o àlbama naodluke suda, o àlbama na odluke koje u prekr-{ajnom postupku donesu organi uprave, o sukobui preno{ewu mesne nadle`nosti sudova i vr{idruge poslove odre|ene zakonom.

Vi{i prekr{ajni sud pregleda i prati radsudova, pribavqa od sudova podatke i izve{tajepotrebne za pra}ewe prekr{ajne prakse, prime-nu zakona i drugih propisa, pra}ewe i prou~a-vawe dru{tvenih odnosa i pojava i podatke odrugim pitawima od interesa za ostvarivawewihove funkcije.

^lan 92.Javnost rada suda obezbe|uje se pre svega: jav-

nim odràvawem pretresa, objavqivawem odlu-

ka, davawem obave{tewa zainteresovanim lici-ma o toku prekr{ajnog postupka, upoznavawemjavnosti o svom radu putem sredstava javnog in-formisawa.

Radi o~uvawa tajne, za{tite morala, interesamaloletnika ili za{tite drugih posebnih in-teresa dru{tvene zajednice, moè se iskqu~itijavnost rada u svim ili samo u pojedinim faza-ma prekr{ajnog postupka.

Sastav suda

^lan 93.Sudija prekr{ajnog suda sudi i odlu~uje kao

sudija pojedinac.Vi{i prekr{ajni sud sudi i odlu~uje u ve}u

sastavqenom od troje sudija.

Op{ta mesna nadle`nost

^lan 94.Za vo|ewe prekr{ajnog postupka u prvom ste-

penu mesno je nadleàn sud na ~ijem podru~ju jeprekr{aj u~iwen ili poku{an.

Sud koji je mesno nadleàn za vo|ewe prekr-{ajnog postupka protiv pravnog lica nadleànje i za vo|ewe prekr{ajnog postupka protiv od-govornog lica u pravnom licu.

Ako je prekr{aj u~iwen na doma}em brodu ilidoma}em vazduhoplovu, za vo|ewe prekr{ajnogpostupka u prvom stepenu mesno je nadleàn sudna ~ijem se podru~ju nalazi doma}a luka ili va-zduhoplovno pristani{te u kome se zavr{avaputovawe u~inioca prekr{aja, a ako je u~inilacprekr{aja ~lan posade, nadleàn je sud na ~ijemse podru~ju nalazi mati~na luka broda odnosnomati~no pristani{te vazduhoplova.

Ako je prekr{aj izvr{en ili poku{an na pod-ru~ju vi{e prekr{ajnih sudova, nadleàn jeonaj sud koji je prvi zapo~eo postupak, a ako po-stupak jo{ nije zapo~et, sud kome je pre podnetzahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.

Supsidijarna mesna nadle`nost

^lan 95.Ako nije poznato mesto izvr{ewa prekr{aja,

mesno je nadleàn sud na ~ijem podru~ju okri-vqeni ima prebivali{te ili boravi{te, odno-sno sedi{te okrivqenog pravnog lica ukolikose va`nost propisa kojim je prekr{aj odre|enprostire i na podru~ju na kome se nalazi wego-vo prebivali{te ili boravi{te, odnosno sedi-{te okrivqenog pravnog lica.

Ako nisu poznati ni mesto izvr{ewa prekr{a-ja ni prebivali{te ili boravi{te okrivqenog,nadleàn je sud na ~ijem se podru~ju okrivqeniprona|e odnosno uhvati ili se sam prijavi.

Kumulacija mesne nadle`nosti

^lan 96.Ako je isto lice okrivqeno za vi{e prekr{a-

ja pa su za vo|ewe prekr{ajnog postupka nadle-`na dva ili vi{e sudova, nadleàn je onaj sud


koji je po zahtevu ovla{}enog organa prvi zapo-~eo postupak, a ako postupak jo{ nije zapo~etnadleàn je sud kome je prvo podnesen zahtev zapokretawe prekr{ajnog postupka.

Spajawe i razdvajawe prekr{ajnog postupka

^lan 97.Sud koji je nadleàn za vo|ewe prekr{ajnog

postupka protiv u~inioca prekr{aja nadleànje i za vo|ewe postupka protiv sau~esnika.

Za saizvr{ioca nadleàn je, po pravilu sud,koji je kao nadleàn za jednog od wih, prvi za-po~eo postupak.

Protiv u~inioca prekr{aja i sau~esnikasprove{}e se, po pravilu, jedinstven prekr{aj-ni postupak i doneti jedna presuda, a ako je tocelishodno, postupak protiv pojedinih sau~e-snika moè se razdvojiti. U tom slu~aju }e sedoneti posebna presuda.

Postupak protiv pravnog lica i odgovornog lica

^lan 98.Protiv pravnog lica i odgovornog lica u

pravnom licu vodi se jedinstven prekr{ajni po-stupak, osim ako postoje zakonski razlozi da sevodi postupak samo protiv jednog od wih.

Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licune moè pokrenuti postupak, postupak }e se po-krenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica.

Ako je pravno lice prestalo da postoji ilipostoje druge pravne smetwe za vo|ewe postupka,postupak }e se pokrenuti i sprovesti samo pro-tiv odgovornog lica u pravnom licu.

Preno{ewe mesne nadle`nosti

^lan 99.Kad je nadle`ni sud iz pravnih ili stvarnih

razloga spre~en da postupa u odre|enom predme-tu, duàn je da o tome izvesti Vi{i prekr{ajnisud koji }e odrediti drugi stvarno nadleàn sud.

Protiv re{ewa iz stava 1. ovog ~lana nije do-zvoqena àlba.

Postupawe u slu~aju nenadle`nosti

^lan 100.Sud je duàn da po slu`benoj du`nosti pazi

na svoju stvarnu i mesnu nadle`nost i ~im pri-meti da nije nadleàn, re{ewem se ogla{avanenadle`nim i bez odlagawa dostavqa predmetnadle`nom sudu ili drugom nadle`nom organu.

Ako sud kome je predmet dostavqen kao nadle-`nom smatra da je nadleàn sud koji mu je pred-met dostavio, pokrenu}e postupak za re{avawesukoba nadle`nosti.

Re{avawe sukoba nadle`nosti

^lan 101.O sukobu nadle`nosti izme|u sudova re{ava

Vi{i prekr{ajni sud.

Dok se ne re{i sukob nadle`nosti izme|u su-dova, svaki od wih duàn je da preduzima oneradwe u postupku za koje postoji opasnost od od-lagawa.

Protiv re{ewa kojim je odlu~eno o sukobunadle`nosti nije dozvoqena àlba.

Sukob nadle`nosti izme|u sudova i drugihorgana nadle`nih za vo|ewe prekr{ajnog po-stupka re{ava Ustavni sud Srbije.

Sukob nadle`nosti izme|u organa uprave ko-ji vode prekr{ajni postupak, re{ava se po op-{tim pravilima za sukob nadle`nosti organauprave.

Glava Háá

IZUZE]E

Osnovi za izuze}e

^lan 102.Sudija koji u~estvuje u prekr{ajnom postupku

izuze}e se:1. ako je o{te}en prekr{ajem;2. ako mu je okrivqeni, branilac okrivqenog,

predstavnik okrivqenog pravnog lica, podno-silac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postup-ka, o{te}eni ili wegov zakonski zastupnik od-nosno punomo}nik, bra~ni drug ili srodnik pokrvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srod-stva, u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena, a potazbinskom srodstvu do drugog stepena;

3. ako je sa okrivqenim, predstavnikom okri-vqenog pravnog lica, braniocem okrivqenog,slu`benim licem koje je u ime ovla{}enog or-gana podnelo zahtev za pokretawe prekr{ajnogpostupka ili o{te}enim u odnosu starateqa,staranika, usvojiteqa, usvojenika, hraniteqaili hrawenika;

4. ako je u istom predmetu kao slu`beno liceu ime ovla{}enog organa podneo zahtev za po-kretawe prekr{ajnog postupka ili je u~estvo-vao kao predstavnik okrivqenog pravnog lica,branilac okrivqenog, zakonski zastupnik ilipunomo}nik o{te}enog, ili je saslu{an kaosvedok ili kao ve{tak;

5. ako je u istom predmetu u~estvovao u dono-{ewu prvostepene presude;

6. ako postoje okolnosti koje izazivaju sumwuu wegovu nepristrasnost.

Du`nost sudije kad postoje razlozi za izuze}e

^lan 103.Sudija koji u~estvuje u prekr{ajnom postupku,

~im sazna da postoji koji od razloga za izuze}eiz ~lana 102. stava 1. ta~. 1–5. ovog zakona, du-àn je da prekine svaki rad na tom predmetu ida o tome obavesti predsednika suda, koji }e od-rediti drugog sudiju. Ako se radi o izuze}upredsednika suda, on }e odrediti sebi zamenikaizme|u sudija tog suda.

Ako je predsednik suda istovremeno i jedinisudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga nemoè da sebi odredi zamenika iz istog suda za-


traì}e od predsednika Vi{eg prekr{ajnog su-da da delegira drugog sudiju.

Ako sudija smatra da postoje druge okolnostikoje opravdavaju wegovo izuze}e (~lan 102. stav 1.ta~ka 6. ovog zakona), obavesti}e o tome predsed-nika prekr{ajnog suda, a ako se radi o slu~aju izstava 2. ovog ~lana, predsednika Vi{eg prekr-{ajnog suda.

Podno{ewe zahteva za izuze}e

^lan 104.Izuze}e sudije zbog postojawa nekog od razlo-

ga za izuze}e iz ~lana 102. ovog zakona mogu tra-ìti okrivqeni i ovla{}eni podnosilac zah-teva za pokretawe prekr{ajnog postupka (u da-qem tekstu: stranke).

Zahtev za izuze}e sudije, stranke mogu podnetido dono{ewa presude, odnosno re{ewa.

Zahtev za izuze}e predsednika i sudija Vi{egprekr{ajnog suda stranka moè podneti u àl-bi na prvostepenu presudu.

Stranka moè traìti izuze}e samo poime-ni~no odre|enog sudije koji u predmetu postupa.

Stranka je du`na da u zahtevu navede okolno-sti zbog kojih smatra da postoji neki od zakon-skih osnova za izuze}e.

Postupawe u slu~aju podnetog zahteva za izuze}e

^lan 105.Kad sudija koji je u~estvovao u prekr{ajnom

postupku sazna da je podnet zahtev za wegovo iz-uze}e, duàn je da odmah obustavi svaki rad napredmetu, a ako se radi o izuze}u iz ~lana 102.stava 1. ta~ke 6. ovog zakona, moè do dono{eware{ewa o izuze}u preduzimati samo one radweza koje postoji opasnost od odlagawa.

Izuze}e drugih u~esnika u postupku

^lan 106.Odredbe o izuze}u sudija shodno }e se prime-

wivati i na slu`beno lice koje vodi prekr{aj-ni postupak u organu uprave, zapisni~are, tuma~ei ve{take.

Odlu~ivawe o zahtevu za izuze}e

^lan 107.O zahtevu za izuze}e sudije odlu~uje predsed-

nik suda.Ako se traì izuze}e predsednika suda, re{e-

we o izuze}u donosi predsednik Vi{eg prekr-{ajnog suda.

Ako se traì izuze}e sudije Vi{eg prekr{aj-nog suda, re{ewe o izuze}u donosi predsednikistog suda.

Ako se traì izuze}e predsednika Vi{eg pre-kr{ajnog suda, re{ewe o izuze}u donosi Vrhov-ni sud Srbije.

O izuze}u zapisni~ara, tuma~a i ve{taka od-lu~uje sudija koji vodi prekr{ajni postupak.

Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u pribavi}e seizjava od lica ~ije se izuze}e traì, a po potre-bi sprove{}e se i druge radwe.

Protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}eusvaja nije dozvoqena àlba, a re{ewe kojim seizuze}e odbija moè se pobijati samo àlbomprotiv presude.

Glava Hááá

OKRIVQENI

Okrivqeni i wegova prava

^lan 108.Okrivqeni je lice protiv koga se vodi prekr-

{ajni postupak.Okrivqeni ima pravo da podnosi dokaze, sta-

vqa predloge i koristi pravna sredstva predvi-|ena ovim zakonom.

Za okrivqenog koji nije poslovno sposobanradwe u postupku preduzima zakonski zastupnik.

Okrivqeni ima pravo da se brani sam ili uzstru~nu pomo} branioca.

Branilac okrivqenog

^lan 109.Okrivqeni moè uzeti za branioca advokata,

a wega moè, u skladu sa zakonom, zamenitiadvokatski pripravnik.

Branioca okrivqenom mogu uzeti i wegov za-konski zastupnik, bra~ni drug, srodnik po krviu pravoj liniji, usvojiteq, usvojenik, brat, se-stra i hraniteq okrivqenog, kao i lice sa ko-jim okrivqeni ìvi u vanbra~noj zajednici.

Branilac je ovla{}en da u korist okrivqenogpreduzima sve radwe koje moè preduzeti okri-vqeni.

Branilac je duàn da podnese punomo}je sudu,odnosno organu uprave pred kojim se vodi postu-pak. Okrivqeni moè dati braniocu i usmenopunomo}je na zapisnik kod suda, odnosno organauprave pred kojim se vodi prekr{ajni postupak.

Prava i du`nosti branioca prestaju kadokrivqeni opozove punomo}je.

Okrivqeno pravno lice

^lan 110.Za okrivqeno pravno lice u prekr{ajnom po-

stupku u~estvuje wegov predstavnik, koji je ovla-{}en da preduzima sve radwe koje moè da pred-uzima sam okrivqeni.

Predstavnik okrivqenog pravnog lica

^lan 111.Predstavnik okrivqenog pravnog lica je li-

ce ovla{}eno da to pravno lice predstavqa ilizastupa na osnovu zakona ili drugog akta prav-nog lica.

Poslodavac moè za predstavnika pravnog li-ca odrediti drugo lice iz reda svojih ~lanovaili drugog radnika u tom pravnom licu.


Predstavnik okrivqenog pravnog lica iz st. 1.i 2. ovog ~lana mora da ima pismeno ovla{}eweorgana koji ga je odredio za predstavnika.

Predstavnik okrivqenog pravnog lica moèbiti samo jedno lice.

Predstavnik okrivqenog stranog pravnog lica

^lan 112.Predstavnik okrivqenog stranog pravnog li-

ca je lice koje upravqa predstavni{tvom ilidrugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica uRepublici Srbiji, ukoliko za predstavnikapravnog lica ne bude odre|eno drugo lice.

Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog lica

^lan 113.Predstavnik pravnog lica ne moè biti lice

koje je u istoj stvari svedok.Predstavnik pravnog lica ne moè biti od-

govorno lice protiv koga se vodi postupak zaisti prekr{aj, koje isti~e da je postupalo naosnovu nare|ewa drugog odgovornog lica iliorgana upravqawa.

U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana sud jeduàn da pozove pravno lice da u roku od osamdana odredi drugog predstavnika.

Ka`wavawe za neodre|ivawe predstavnika

^lan 114.Ako okrivqeno pravno lice na poziv suda ne

odredi svog predstavnika ili u roku iz ~lana113. stav 3. ne odredi drugog predstavnika ka-zni}e se nov~anom kaznom od 500,00 do 1.000,00dinara. Ako i posle izricawa te kazne pravnolice ne odredi svog predstavnika, za svako daqeneodazivawe pozivu kazni}e se nov~anom ka-znom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara.

Pravo na branioca

^lan 115.Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom

licu koja imaju status okrivqenih u istoj stva-ri mogu imati svaki svog branioca ili zajed-ni~kog branioca.

Glava Háâ

O[TE]ENI

^lan 116.O{te}eni u smislu ovog zakona je lice ~ije je

kakvo li~no ili imovinsko pravo povre|enoili ugroèno prekr{ajem.

O{te}eni koji je navr{io {esnaest godinamoè sam podneti zahtev za pokretawe prekr-{ajnog postupka.

O{te}eni ima pravo da sam ili preko svog za-konskog zastupnika ili punomo}nika:

1. podnosi i zastupa zahtev za pokretawe pre-kr{ajnog postupka,

2. podnosi dokaze, stavqa predloge i isti~eimovinsko-pravni zahtev za naknadu {tete ilipovra}aj stvari,

3. izjavquje àlbu na presudu odnosno re{ewedoneto povodom wegovog zahteva za pokretaweprekr{ajnog postupka.

Glava Hâ

JAVNI TU@ILAC I DRUGI ORGANI OVLA[]ENI NA POKRETAWE POSTUPKA

Javni tuìlac kao stranka u postupku

^lan 117.Javni tuìlac je stranka u prekr{ajnom po-

stupku.Javni tuìlac:1. preduzima mere radi otkrivawa, pronala-

èwa i pribavqawa potrebnih dokaza za gowe-we u~inilaca prekr{aja i uspe{no vo|ewe pre-kr{ajnog postupka pred sudom ili nadle`nimorganom uprave,

2. podnosi zahtev za pokretawe prekr{ajnog po-stupka, àlbu ili vanredna pravna sredstva pro-tiv odluka suda odnosno nadle`nog organa uprave,

3. preduzima druge radwe na koje je ovla{}enovim zakonom i posebnim propisima.

Javni tuìlac je stvarno nadleàn da postupau prekr{ajnom postupku ukoliko je podneo zah-tev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Ako jejavni tuìlac prvi podneo zahtev za pokretaweprekr{ajnog postupka, postupak }e se voditi powegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu o{te}e-nog ili drugog organa nadle`nog za pokretawepostupka ako javni tuìlac odustane od zahteva.

Ako odustane od zahteva za pokretawe prekr-{ajnog postupka, javni tuìlac je duàn da uroku od osam dana od dana odustajawa od zahte-va, obavesti o{te}enog ili drugo lice ovla-{}eno za pokretawe postupka da bi nastavilipostupak.

Ako je o{te}eni ili drugi ovla{}eni organza pokretawe prekr{ajnog postupka ve} podneozahtev za pokretawe postupka, postupak }e se na-staviti po tom zahtevu.

Drugi organ nadleàn za pokretawe postupka

^lan 118.Kada je prema ovom zakonu za podno{ewe zah-

teva za pokretawe prekr{ajnog postupka nadle-àn drugi organ, on ima sva prava koja ima ijavni tuìlac kao stranka u postupku, osimonih koja javnom tuìocu, kao dràvnom organu,pripadaju po posebnom zakonu.

Glava Hâá

PODNESCI I ZAPISNICI

Podnesci

^lan 119.Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka,

predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saop-


{tewa (u daqem tekstu: podnesci) podnose sepismeno ili se daju usmeno na zapisnik.

Pismeni podnesci se predaju neposredno ilise {aqu po{tom. Kratka i hitna obave{tewamogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom,elektronskom po{tom ili na drugi odgovaraju-}i na~in. Slu`benik koji je primio telefon-ski ili na drugi na~in, obave{tewe koje nije upisanom obliku, na~ini}e o tome zabele{ku ipriloìti je u spis predmeta.

Podnesci iz stava 1. ovog ~lana moraju bitirazumqivi i sadràti sve {to je potrebno da bise po wima moglo postupiti.

Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadrìsve {to je potrebno da bi se po wemu moglo po-stupiti, sudija koji vodi prekr{ajni postupaknaloì}e podnosiocu podneska da u odre|enomroku, a najkasnije u roku od petnaest dana, pod-nesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne u~i-ni, podnesak }e se odbaciti kao neuredan.

Sastavqawe zapisnika

^lan 120.O svakoj radwi preduzetoj u toku prekr{ajnog

postupka sastavi}e se zapisnik istovremenokad se radwa vr{i, a ako to nije mogu}e, nepo-sredno posle toga.

Zapisnik pi{e zapisni~ar. Samo kad se pre-tresaju stan ili lice, ili se radwa preduzimavan slu`benih prostorija prekr{ajnog suda, azapisni~ar se ne moè obezbediti, zapisnikmoè pisati lice koje preduzima radwu.

Kad zapisnik pi{e zapisni~ar, zapisnik sesastavqa na taj na~in {to lice koje preduzimaradwu glasno govori zapisni~aru {ta }e unetiu zapisnik.

Licu koje se ispituje, odnosno saslu{ava mo-è se dozvoliti da samo diktira odgovore u za-pisnik. U slu~aju zloupotrebe, to pravo mu semoè uskratiti.

Sadrìna zapisnika

^lan 121.U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se

vr{i radwa, dan i ~as kad je radwa zapo~eta izavr{ena, li~na imena prisutnih lica i u komsvojstvu prisustvuju, kao i nazna~ewe prekr{aj-nog predmeta po kom se radwa preduzima.

Zapisnik treba da sadrì bitne podatke o to-ku i sadrìni preduzete radwe. U zapisnik se uobliku pripovedawa ubeleàva samo bitna sa-drìna datih iskaza i izjava. Pitawa se unoseu zapisnik samo ako je potrebno da se razume od-govor.

Ako je potrebno, u zapisnik }e se doslovnouneti pitawe koje je postavqeno i odgovor kojije dat. Ako su prilikom preduzimawa radwe od-uzeti predmeti ili spisi, to }e se nazna~iti uzapisniku, a oduzete stvari }e se prikqu~itizapisniku ili }e se navesti gde se nalaze.

U zapisnik }e se uneti izjava okrivqenog dali ima predloga za izvo|ewe drugih dokaza.

Prilikom preduzimawa radwi kao {to su uvi-|aj, pretresawe stana ili lica, ili prepoznava-we lica ili predmeta, u zapisnik }e se uneti ipodaci koji su va`ni s obzirom na prirodu ta-kve radwe ili za utvr|ivawe istovetnosti poje-dinih predmeta (opis mera i veli~ina predmetaili tragova, stavqawe oznake na predmete i dr.),a ako su napravqene skice, crteì, planovi, fo-tografije, filmski snimci i sli~no, to }e senavesti u zapisniku i prikqu~iti zapisniku.

Urednost zapisnika

^lan 122.Zapisnik se mora voditi uredno. U wemu se ne

sme ni{ta izbrisati, dodati ili mewati. Pre-crtana mesta moraju ostati ~itka.

Sva preina~ewa, ispravke i dodaci unose se nakraju zapisnika i moraju ih overiti lica kojapotpisuju zapisnik.

îtawe zapisnika

^lan 123.Ispitano odnosno saslu{ano lice, lica koja

obavezno prisustvuju radwama u prekr{ajnom po-stupku, kao i okrivqeni, branilac i o{te}eniako su prisutni imaju pravo da pro~itaju zapi-snik ili da zahtevaju da im se pro~ita. Na to jeduàn da ih upozori sudija koji preduzima rad-wu, a u zapisniku }e se nazna~iti da li je upozo-rewe u~iweno i da li je zapisnik pro~itan. Za-pisnik }e se uvek pro~itati ako nije bilo zapi-sni~ara, i to }e se nazna~iti u zapisniku.

Potpisivawe zapisnika

^lan 124.Zapisnik potpisuje ispitano odnosno saslu-

{ano lice. Ako se zapisnik sastoji od vi{estranica, ispitano odnosno saslu{ano licepotpisuje svaku stranicu.

Na kraju zapisnika potpisa}e se tuma~ ako gaje bilo, a pri pretresawu i lice koje se pretre-sa ili ~iji se stan pretresa, kao i svedoci kojisu prisustvovali pretresawu.

Ako zapisni~ar ne pi{e zapisnik, zapisnikpotpisuju lica koja prisustvuju radwi. Ako ta-kvih lica nema ili nisu u stawu da shvate sadr-ìnu zapisnika, zapisik potpisuju dva svedoka.

Nepismeno lice umesto potpisa stavqa otisakkaìprsta desne ruke, a zapisni~ar }e ispod oti-ska potpisati wegovo ime i prezime. Ako seusled nemogu}nosti da se stavi otisak kaìprstadesne ruke stavqa otisak nekog drugog prsta iliotisak prsta leve ruke, u zapisniku }e se nazna~i-ti sa kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.

Ako ispitano odnosno saslu{ano lice nemaobe ruke pro~ita}e zapisnik, a ako je nepisme-no zapisnik }e mu se pro~itati, i to }e se zabe-leìti u zapisniku.

Ako ispitano odnosno saslu{ano lice odbi-je da potpi{e zapisnik ili da stavi otisak pr-sta, zabeleì}e se to u zapisnik i nave{}e serazlog odbijawa.


Ako se radwa nije mogla obaviti bez prekida, uzapisniku }e se nazna~iti dan i ~as kad je nastaoprekid, kao i dan i ~as kada se radwa nastavqa.

Ako je bilo prigovora na sadrìnu zapisni-ka, nave{}e se u zapisniku i ti prigovori.

Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisni~ar.

Zapisnik o ve}awu i glasawu

^lan 125.O ve}awu i glasawu pred Vi{im prekr{ajnim

sudom sastavqa se poseban zapisnik.Zapisnik o ve}awu i glasawu sadrì tok gla-

sawa i odluku koja je doneta.Zapisnik potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapi-

sni~ar.Odvojena mi{qewa prikqu~i}e se zapisniku o

ve}awu i glasawu ako nisu unesena u sam zapisnik.Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvara se u po-

seban omot. Ovaj zapisnik moè razgledati sa-mo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku i u tomslu~aju duàn je da zapisnik ponovo zatvori uposeban omot i da na omotu nazna~i da je razgle-dao zapisnik.

Glava Hâáá

ROKOVI I VRA]AWE U PRE\A[WE STAWE

Rokovi

^lan 126.Rokovi predvi|eni ovim zakonom ne mogu se

produìti, osim kad je to zakonom izri~ito do-zvoqeno.

Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je da-ta u roku ako je pre nego {to rok istekne preda-ta onom ko je ovla{}en da je primi.

Kad je izjava upu}ena preko po{te preporu~e-nom po{iqkom ili telegrafskim putem, danpredaje po{ti smatra se danom predaje onomekome je upu}eno.

Predaja vojnoj po{ti u mestu gde ne postojiredovna po{ta smatra se predajom preporu~enepo{iqke po{ti.

Okrivqeni koji se nalazi u zavodu za izvr{ewezavodskih sankcija moè izjavu koja je vezana zarok dati i na zapisnik ili predati upravi zavo-da. Dan kad je sastavqen takav zapisnik odnosnokad je izjava predata upravi zavoda smatra se da-nom predaje organu koji je nadleàn da je primi.

Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog ne-znawa ili o~igledne oma{ke podnosioca, pre-dat ili upu}en nenadle`nom organu pre istekaroka a stigne nadle`nom organu posle istekaroka, smatra se da je podnet na vreme.

Ra~unawe rokova

^lan 127.Rokovi se ra~unaju na sate, dane, mesece i go-

dine.Sat ili dan kada je dostavqawe ili saop{te-

we izvr{eno odnosno u koji pada doga|aj od ka-da treba ra~unati trajawe roka ne ura~unava seu rok, ve} se za po~etak roka uzima prvi nared-

ni sat odnosno dan. U jedan dan ra~una se dvade-set~etiri ~asa, a mesec se ra~una po kalendar-skom vremenu.

Rokovi odre|eni po mesecima odnosno godi-nama zavr{avaju se protekom onog dana posled-weg meseca odnosno godine koji po svom brojuodgovara danu kada je rok otpo~eo. Ako nema togdana u posledwem mesecu, rok se zavr{ava po-sledweg dana tog meseca.

Ako posledwi dan roka pada na dràvni pra-znik ili u nedequ ili u neki drugi dan kada sudne radi, rok isti~e protekom narednog radnogdana.

Rok za vra}awe u pre|a{we stawe

^lan 128.Okrivqenom koji iz opravdanih razloga pro-

pusti rok za izjavu àlbe na odluku, sud, odno-sno organ uprave koji vodi prekr{ajni postu-pak, re{ewem }e dozvoliti vra}awe u pre|a{westawe radi izjave àlbe, ako u roku od osam da-na od dana prestanka uzroka zbog koga je propu-{ten rok podnese molbu za vra}awe u pre|a{westawe i ako istovremeno s molbom preda àlbu.

Posle proteka mesec dana od dana propu{te-nog roka ne moè se traìti vra}awe u pre|a-{we stawe.

Molba za vra}awe u pre|a{we stawe podnosise organu koji je doneo prvostepenu odluku.

Molba za vra}awe u pre|a{we stawe ne zadrà-va izvr{ewe odluke, ali organ kome je predatamolba moè, prema okolnostima, odlu~iti da se saizvr{ewem zastane do dono{ewa odluke po molbi.

Odlu~ivawe o vra}awu u pre|a{we stawe

^lan 129.O vra}awu u pre|a{we stawe odlu~uje sud, od-

nosno organ uprave koji je doneo prvostepenuodluku koja se pobija àlbom.

Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vra}a-we u pre|a{we stawe zbog propu{tenog roka zaàlbu, àlbu sa spisima predmeta dostavi}e nare{avawe Vi{em prekr{ajnom sudu.

Protiv re{ewa kojim se dozvoqava vra}awe upre|a{we stawe nije dozvoqena àlba.

Sud, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog~lana àlbu protiv re{ewa kojim nije dozvoqe-no vra}awe u pre|a{we stawe, sa àlbom na od-luku i ostalim spisima predmeta dostavi}e nare{avawe Vi{em prekr{ajnom sudu. Ako Vi{iprekr{ajni sud dozvoli vra}awe u pre|a{westawe zbog propu{tenog roka za àlbu, istompresudom }e odlu~iti o àlbi izjavqenoj pro-tiv prvostepene odluke.

Glava Hâááá

TRO[KOVI PREKR[AJNOG POSTUPKA

[ta obuhvataju tro{kovi

^lan 130.Tro{kovi prekr{ajnog postupka su izdaci

u~iweni povodom prekr{ajnog postupka od we-govog pokretawa do zavr{etka.


Tro{kovi prekr{ajnog postupka su:1. tro{kovi za svedoke, ve{take i tuma~e;2. tro{kovi uvi|aja;3. podvozni tro{kovi okrivqenog;4. izdaci za dovo|ewe okrivqenog;5. podvozni i putni tro{kovi slu`benih lica;6. nu`ni izdaci o{te}enog odnosno wegovog

zakonskog zastupnika i nagrada i nu`ni izdaciwegovog punomo}nika;

7. nagrada i nu`ni izdaci branioca;8. tro{kovi prevo|ewa, i9. pau{alni iznosi.

Obaveza pla}awa tro{kova

^lan 131.Tro{kovi prekr{ajnog postupka padaju na teret

lica koje je ka`weno za prekr{aj.Tro{kove postupka za prekr{aj za koji je po-

stupak obustavqen snosi sud, odnosno organuprave koji je postupak vodio.

Ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbogla`nog zahteva o{te}enog ili zbog odustankao{te}enog od podnetog zahteva, tro{kove po-stupka snosi o{te}eni.

Zahtev za naknadu nagrade i nu`nih izdatakabranioca podnosi se u roku od tri meseca od da-na dostavqawa pravosna`ne odluke o tro{ko-vima.

Odluka o tro{kovima

^lan 132.U odluci o tro{kovima }e se navesti ko snosi

tro{kove prekr{ajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je duàn da ih plati.

Ako za utvr|ivawe visine tro{kova nema do-voqno podataka, o tro{kovima }e se odlu~itikada se ti podaci pribave.

Kad u presudi nije odlu~eno o tro{kovima po-stupka, odlu~i}e se o tome naknadno, posebnimre{ewem na koje je dozvoqena àlba.

Rok iz stava 1. ovog ~lana ne moè biti kra-}i od petnaest ni duì od trideset dana od da-na pravosna`nosti odluke.

Solidarni tro{kovi

^lan 133.Lice koje je okrivqeno za vi{e prekr{aja ne-

}e snositi tro{kove za prekr{aj, za koji je pre-kr{ajni postupak obustavqen, ako je mogu}e tetro{kove izdvojiti iz ukupnih tro{kova.

U presudi kojom je vi{e okrivqenih ogla{e-no krivim, sud }e odrediti koliki }e deo tro-{kova snositi svaki od wih, a ako to nije mogu-}e, odlu~i}e da svi okrivqeni solidarno snosetro{kove. Pla}awe pau{alnog iznosa odredi}ese za svakog okrivqenog posebno.

Tro{kovi otkrivawa u~inioca

^lan 134.Kad je posebnim propisom odre|eno da }e tro-

{kove nastale povodom otkrivawa prekr{aja

snositi u~inilac, na predlog podnosioca zahte-va obaveza}e se okrivqeni da plati te tro{kove.

Razlog za osloba|awe od du`nosti naknade tro{kova

^lan 135.U odluci kojom se odlu~uje o tro{kovima sud,

odnosno organ uprave moè osloboditi okri-vqenog od du`nosti da u celosti ili delimi~-no naknadi tro{kove prekr{ajnog postupka,ako bi wihovim pla}awem bilo dovedeno u pi-tawe izdràvawe okrivqenog ili lica koja jeon duàn da po zakonu izdràva.

Tro{kovi prevo|ewa

^lan 136.Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih

mawina koji nastanu primenom odredaba ustavai zakona kojim se ure|uje slu`bena upotreba je-zika i pisama, padaju na teret suda, odnosno or-gana uprave koji vodi postupak.

Naknadna naplata tro{kova

^lan 137.Tro{kovi prekr{ajnog postupka iz ~lana 130.

stava 1. ta~. 1. i 2. ovog zakona ispla}uju se una-pred iz sredstava prekr{ajnog suda, odnosno or-gana uprave koji vodi prekr{ajni postupak, anapla}uju se docnije od lica koja su du`na da ihnaknade po odredbama ovog zakona.

Shodna primena propisa o naknadi tro{kovau krivi~nom postupku

^lan 138.Propisi o naknadi tro{kova svedocima, ve{-

tacima i tuma~ima kao i drugi tro{kovi u kri-vi~nom postupku shodno }e se primewivati u pre-kr{ajnom postupku.

Glava HáH

IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV

Raspravqawe o imovinsko-pravnom zahtevu

^lan 139.O imovinsko-pravnom zahtevu odlu~uje samo sud.Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled

izvr{ewa prekr{aja raspravi}e se na zahtevo{te}enog ili drugog ovla{}enog lica, po pra-vilu u prekr{ajnom postupku osim ako se timezna~ajnije ne odugovla~i postupak.

Imovinsko-pravni zahtev moè se odnositina naknadu {tete i povra}aj stvari.

Lica ovla{}ena na podno{ewe zahteva

^lan 140.Predlog za ostvarivawe imovinsko-pravnog

zahteva u prekr{ajnom postupku moè podnetilice koje je ovla{}eno da takav zahtev ostvarujeu parnici, najkasnije do dono{ewa prvostepenepresude.


Lice ovla{}eno na podno{ewe imovinsko-pravnog zahteva du`no je da odre|eno ozna~isvoj zahtev i da podnese dokaze.

Odlu~ivawe o zahtevu

^lan 141.Ako dokazi izvedeni u prekr{ajnom postupku

ne pruàju pouzdan osnov da se udovoqi imovin-sko-pravnom zahtevu u celini ili delimi~no,sud }e uputiti o{te}enog ili drugo ovla{}enolice da imovinsko-pravni zahtev odnosno vi-{ak tog zahteva moè da ostvaruje u parnici.

Ako je zahtev za pokretawe prekr{ajnog po-stupka re{ewem odba~en ili je prekr{ajni po-stupak obustavqen, o{te}eni ili drugo ovla{}e-no lice }e se uputiti da svoj imovinsko-pravnizahtev ostvari u parnici.

Ako je o{te}ena imovina u dràvnoj svojini,o obustavqawu prekr{ajnog postupka obave{ta-va se republi~ki javni pravobranilac.

Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevuo{te}eni ili drugo ovla{}eno lice koje je pod-nelo zahtev ima pravo àlbe.

Rok za naknadu {tete

^lan 142.Ako sud delimi~no ili u celini usvoji imo-

vinsko-pravni zahtev u presudi }e se odreditirok u kome je okrivqeni duàn da naknadi pri-~iwenu {tetu odnosno da vrati stvar.

Rok za naknadu {tete i povra}aj stvari ne mo-è biti duì od petnaest dana od dana pravo-sna`nosti presude.

Glava HH

DONO[EWE I SAOP[TAVAWE ODLUKA

Vrste odluka

^lan 143.U prekr{ajnom postupku odluke se donose u

obliku presude, re{ewa, naredbe, zakqu~ka i za-bele{ke.

Presudu donosi samo sud, a re{ewa, naredbe,zakqu~ke i zabele{ke donose i organi upravenadle`ni za vo|ewe prekr{ajnog postupka.

^lan 144.Odluke se saop{tavaju po pravilu odmah na-

kon dono{ewa.Odluke se saop{tavaju usmeno prisutnim

strankama, o{te}enom i drugim licima kojaimaju pravo àlbe na tu odluku (u daqem tekstu:zainteresovana lica), a dostavqawem overenogprepisa ako su odsutna.

Kad je odluka usmeno saop{tena, to }e se na-zna~iti u zapisniku ili u spisu, a lice kome jeodluka usmeno saop{tena, potvrdi}e to svojimpotpisom.

Na zahtev zainteresovanog lica izda}e se ove-ren prepis odluke koja mu je bila usmeno saop-{tena. Kad zainteresovano lice zatraì pre-pis odluke, rok za àlbu ra~una se od dana do-stave overenog prepisa odluke.

Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dosta-vqawe prepisa odluke pou~i}e se o pravu naàlbu i o roku za àlbu.

Pismeni otpravak odluke u slu~aju iz stava 4.ovog ~lana izradi}e se najkasnije u roku odosam dana od dana usmenog saop{tewa, a pisme-ni otpravak presude odmah ako se odre|uje izvr-{ewe presude pre pravosna`nosti.

Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda

^lan 145.Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda donose se po-

sle usmenog ve}awa i glasawa. Odluka je donetakad je za wu glasala ve}ina ~lanova ve}a.

Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasa-wem i glasa posledwi. On je duàn da se starada se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre.

Ako se u pogledu pojedinih pitawa glasovipodele na vi{e razli~itih mi{qewa tako da nijedno od wih nema ve}inu, razdvoji}e se pitawei glasawe }e se ponavqati dok se ne postigneve}ina. Ako se na taj na~in ne postigne ve}ina,odluka }e se doneti tako {to }e se glasovi kojisu najnepovoqniji za okrivqenog pribrojitiglasovima koji su od ovih mawe nepovoqni, svedok se ne postigne ve}ina.

^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pi-tawima koja postavi predsednik ve}a, ali ~lanve}a koji je glasao da se prekr{ajni postupakobustavi i ostao u mawini nije duàn da glasao kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao naglas koji je za okrivqenog najpovoqniji.

Ve}awe i glasawe vr{i se u nejavnoj sednici.U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti

prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar.

Glava HHá

DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA

Dostavqawe pismena

^lan 146.Pismena se dostavqaju preko po{te ili pre-

ko organa op{tine ili preko drugih organa iliorganizacija, ili preko slu`benog lica sudakoji je doneo odluku, ili neposredno u prosto-rijama suda.

Dostavqawe se po pravilu vr{i radnim danom.Dostavqawe se po pravilu vr{i u stanu, po-

slovnoj prostoriji ili na radnom mestu licakome se dostavqa pismeno.

^lan 147.Poziv radi ispitivawa okrivqenog odnosno

davawa pismene odbrane ili za saslu{awe, kaoi sve odluke od ~ijeg dostavqawa te~e rok zaàlbu dostavqaju se li~no.

Na isti na~in dostavqaju se i odluke o{te}e-nom, za koje od dana dostavqawa te~e rok za àlbu.

Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sudmoè i usmeno uputiti licu koje se pred wim na-lazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav


usmeni poziv zabeleì}e se u zapisniku koji }epozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabe-leèn u zapisniku o pretresu. Smatra se da je ti-me izvr{ena dostava.

Pismeno za koje je u ovom zakonu odre|eno dase ima li~no dostaviti predaje se neposrednolicu kome je upu}eno. Ako se lice kome se pi-smeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gdese dostavqawe ima izvr{iti, dostavqa~ }e pi-smeno predati nekome od wegovih punoletnih~lanova doma}instva, koji je duàn da pismenoprimi.

Ako lice kome se pismeno mora li~no dosta-viti ili punoletni ~lan wegovog doma}instvaodbije da primi pismeno, dostavqa~ }e zabele-ìti na dostavnici dan, sat i razlog odbijawaprijema, a pismeno }e ostaviti u stanu ili pri-biti na vrata primaoca i time se smatra da jedostavqawe izvr{eno.

Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu li-ca kome se pismeno ima li~no dostaviti, a tolice se tu ne zatekne, dostavqawe se moè izvr-{iti dostavqawem licu ovla{}enom za prijempo{te koje je du`no da primi pismeno, ili licukoje je zaposleno na istom mestu.

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno imadostaviti odsutno i da mu lica iz st. 4. i 6. ovog~lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme pre-dati, pismeno }e se vratiti uz nazna~ewe gde seodsutni nalazi.

Dostavqawe braniocu, zastupniku i punomo}niku

^lan 148.Ako okrivqeni ima branioca, sve odluke od

~ijeg dostavqawa te~e rok za àlbu dostavi}e sebraniocu, a ako ih ima vi{e, samo jednom od wih.

Ako o{te}eni ima zakonskog zastupnika ilipunomo}nika, odluke iz stava 1. ovog ~lana }e sedostaviti wemu, a ako ih ima vi{e, samo jednomod wih.

Potpisivawe dostavnice

^lan 149.Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu)

potpisuju primalac i dostavqa~.Primalac }e na dostavnici sam nazna~iti

dan prijema. Dan i mesec prijema ispisuju seslovima i brojkama.

Ako je primalac nepismen ili nije u stawu dase potpi{e, dostavqa~ }e primaoca potpisati,nazna~iti dan prijema i staviti napomenu za-{to ga je potpisao.

Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu, do-stavqa~ }e to zabeleìti na dostavnici i nazna-~iti dan predaje i time je dostavqawe izvr{eno.

Dostavqawe pismena vojnim licima, pripadnicima policije i drugim licima

^lan 150.Vojnim licima, pripadnicima policije, pri-

padnicima straè u zavodima za izvr{ewe za-

vodskih sankcija u kojima su sme{tena lica li-{ena slobode i zaposlenim licima u drumskom,èlezni~kom, vodnom i vazdu{nom saobra}ajupoziv se dostavqa preko wihove komande, usta-nove ili neposrednog stare{ine, a po potrebimogu im se na taj na~in dostavqati i ostala pi-smena.

Licima li{enim slobode dostavqawe se vr-{i preko uprave zavoda u kojem su sme{tena.

Licima koja uìvaju pravo imuniteta u Repu-blici Srbiji, ako me|unarodni ugovori {tadrugo ne odre|uju, dostavqawe se vr{i preko or-gana nadle`nog za inostrane poslove.

Dostavqawe pismena dràvnim organima,pravnim licima i preduzetnicima

^lan 151.Dràvnom organu odluke i druga pismena do-

stavqaju se predajom u pisarnici.Dostavqawe pravnim licima i preduzetnici-

ma vr{i se predajom pismena licu ovla{}enomza primawe pismena, a ako to nije mogu}e, pi-smeno }e se predati bilo kom zaposlenom kojise zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca.

Ako lice iz stava 2. ovog ~lana odbije da pri-mi pismeno, dostavqa~ }e zabeleìti na do-stavnici dan, sat i razlog odbijawa, a pismeno}e ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca.

Kad se dostavqaju odluke kod kojih od dana do-stavqawa te~e rok, danom dostavqawa smatra sedan predaje pisarnici odnosno licu navedenomu stavu 2. ovog ~lana.

Isticawe pismena na oglasnoj tabli

^lan 152.Kad okrivqeni ili wegov zakonski zastupnik

i o{te}eni u toku postupka promene svoje pre-bivali{te ili adresu stana, du`ni su da o tomeobaveste sud kod koga se vodi postupak.

Ako to ne u~ine, a dostavqa~ ne moè saznatikuda su se odselili, sud }e odrediti da se svadaqa dostavqawa u postupku za tu stranku vr{eisticawem pismena na oglasnoj tabli suda, izu-zev ako je re~ o dostavqawu presude kojom mu jeizre~ena kazna zatvora.

Dostavqawe se smatra izvr{enim po istekuosam dana od dana isticawa pismena na ogla-snoj tabli suda.

Razmatrawe i prepisivawe spisa

^lan 153.Podnosilac zahteva za pokretawe prekr{aj-

nog postupka, okrivqeni, branilac okrivqe-nog, predstavnik odnosno punomo}nik okrivqe-nog pravnog lica, o{te}eni i wegov zakonskizastupnik odnosno punomo}nik imaju pravo darazmatraju i prepisuju spise predmeta.

Razmatrawe i prepisivawe spisa moè se do-zvoliti i drugim licima koja za to imaju prav-ni interes.

Kad je prekr{ajni postupak u toku, razmatra-we i prepisivawe spisa dozvoqava sudija koji


vodi prekr{ajni postupak, a kad je postupak za-vr{en, razmatrawe i prepisivawe spisa dozvo-qava predsednik suda ili slu`beno lice kojeon odredi.

Razmatrawe i prepisivawe spisa moè se us-kratiti samo ako bi se time ometalo pravilnovo|ewe prekr{ajnog postupka ili ako se iskqu-~i javnost u postupku.

Posle zavr{enog dokaznog postupka odnosnozavr{enog usmenog pretresa licu koje imaopravdani interes ne moè se uskratiti razma-trawe i prepisivawe spisa.

Protiv re{ewa o uskra}ivawu razmatrawa iprepisivawa spisa predmeta dozvoqena je àl-ba koja ne zadràva izvr{ewe re{ewa.

Glava HHáá

POKRETAWE PREKR[AJNOG POSTUPKA

Podnosilac zahteva

^lan 154.Prekr{ajni postupak pokre}e se na osnovu

zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka.Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka

podnosi ovla{}eni organ ili o{te}eni (u da-qem tekstu: podnosilac zahteva).

Na zahtev ovla{}enog lica ili po slu`benojdu`nosti, prekr{ajni postupak pokre}e se predorganom uprave, odmah po saznawu za prekr{aj.

Ovla{}eni organi iz stava 2. ovog ~lana suorgani uprave, ovla{}eni inspektori, javni tu-ìlac i drugi organi i organizacije, koje vr{ejavna ovla{}ewa u ~iju nadle`nost spada nepo-sredno izvr{ewe ili nadzor nad izvr{ewempropisa u kojima su prekr{aji predvi|eni.

O{te}eni kao podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka

^lan 155.O{te}eni je ovla{}en da podnese zahtev za

pokretawe prekr{ajnog postupka uvek osim akozakonom nije odre|eno da je za pokretawe prekr-{ajnog postupka iskqu~ivo ovla{}en organ iz~lana 154. stav 4. ovog zakona.

O{te}eni koji je podneo zahtev za pokretaweprekr{ajnog postupka ima poloàj stranke upostupku.

Ako u slu~aju iz stava 1. iskqu~ivo ovla{}e-ni organ ne podnese zahtev za pokretawe prekr-{ajnog postupka, o{te}eni moè u skladu sa od-redbama ovog zakona podneti takav zahtev.

Ako je zahtev za pokretawe postupka podneoovla{}eni organ pre nego {to je po zahtevuo{te}enog otpo~eo postupak, postupa}e se po zah-tevu za pokretawe postupka nadle`nog organa.

O{te}eni koji nije podneo zahtev za pokreta-we prekr{ajnog postupka ve} je podneo prekr-{ajnu prijavu nadle`nom javnom tuìocu moè,pod uslovima predvi|enim ovim zakonom, ukoli-ko javni tuìlac ne pokrene postupak, sam pod-neti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.

Javni tuìlac je duàn da u roku od osam da-na od dana podnete prekr{ajne prijave, pismenoobavesti o{te}enog da li je pokrenuo postupak.

O{te}eni moè u toku postupka preuzeti go-wewe od javnog tuìoca koji odustane od zahte-va za pokretawe postupka. O{te}eni moè osta-ti kod ranijeg zahteva ili ga promeniti.

Sadrìna zahteva

^lan 156.Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka

podnosi se pismeno i sadrì:1. naziv podnosioca zahteva i wegovu adresu

odnosno li~no ime lica koje podnosi zahtev;2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se

podnosi zahtev;3. osnovne podatke o okrivqenom: li~no ime,

li~no ime roditeqa, mesto i datum ro|ewa, je-dinstveni mati~ni broj gra|ana, zanimawe, me-sto i adresu stanovawa i dràvqanstvo odno-sno naziv i sedi{te okrivqenog pravnog lica,a za odgovorno lice u pravnom licu i funkcijukoju obavqa u tom pravnom licu;

4. ~iweni~ni opis radwe iz koje proizlazipravno obele`je prekr{aja, vreme i mesto izvr-{ewa prekr{aja i druge okolnosti potrebne dase prekr{aj {to ta~nije odredi;

5. propis o prekr{aju koji treba primeniti;6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz ozna-

~ewe li~nih imena i adresa svedoka, spise kojetreba pro~itati i predmete koji sluè kao dokaz;

7. potpis i pe~at podnosioca zahteva. Kad zahtev za pokretawe prekr{ajnog postup-

ka podnosi fizi~ko lice kao o{te}eni, zahtevne mora sadràti propis o prekr{aju koji tre-ba primeniti ni jedinstveni mati~ni broj gra-|ana okrivqenog lica.

Fizi~ko lice u svojstvu o{te}enog moè pod-neti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupkai usmeno na zapisnik.

Neuredan zahtev

^lan 157.Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka pod-

nosi se u onoliko primeraka koliko ima okri-vqenih i jedan primerak za sud, odnosno organuprave ako se pred wim vodi prekr{ajni postupak.

Ako zahtev ne sadrì sve podatke iz ~lana156. ovog zakona ili nije dostavqen u dovoqnombroju primeraka, zatraì}e se od podnosiocazahteva da ga u odre|enom roku dopuni odnosnodostavi ostale primerke. U slu~aju da podnosi-lac zahteva ne otkloni nedostatke u odre|enomroku, smatra}e se da je odustao od zahteva i zah-tev }e se odbaciti.

Rok iz stava 2. ovog ~lana ne moè biti duìod petnaest dana.

Ispitivawe uslova za pokretawe postupka

^lan 158.Kad nadle`ni sud, odnosno organ uprave primi

zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, ispi-


ta}e da li postoje uslovi za pokretawe prekr{aj-nog postupka i odlu~iti o daqem toku postupka.

Odbacivawe zahteva

^lan 159.Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne

postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog po-stupka, zahtev za pokretawe postupka, odbaci}ere{ewem.

Ne postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnogpostupka:

1. kad radwa opisana u zahtevu nije prekr{aj,2. kad sud, odnosno organ uprave nije stvarno

nadleàn za vo|ewe prekr{ajnog postupka,3. kad postoje osnovi koji iskqu~uju krivicu

ili odgovornost za prekr{aj okrivqenog,4. kada je nastupila zastarelost za pokretawe

prekr{ajnog postupka,5. kad je zahtev podneo neovla{}eni organ od-

nosno neovla{}eno lice,6. kad postoje drugi zakonski razlozi zbog ko-

jih se postupak ne moè pokrenuti.Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana dostavi}e se

podnosiocu zahteva, a o{te}eni }e se obavesti-ti da imovinsko-pravni zahtev moè ostvaritiu parnici.

Protiv ovog re{ewa podnosilac zahteva zapokretawe postupka ima pravo àlbe u roku odosam dana.

^lan 160.Ako sud odnosno organ uprave, ne odbaci zah-

tev za pokretawe prekr{ajnog postupka, done}ere{ewe, odnosno zakqu~ak o pokretawu prekr-{ajnog postupka.

Re{ewe, odnosno zakqu~ak iz prethodnog sta-va sadrì ozna~ewe lica protiv koga se pokre-}e prekr{ajni postupak i pravnu kvalifikaci-ju prekr{aja. Ako je zahtev podnesen protiv vi-{e lica ili za vi{e prekr{aja, u re{ewu se mo-raju nazna~iti sva lica i pravna kvalifikaci-ja za sve prekr{aje. Re{ewe, odnosno zakqu~ako pokretawu prekr{ajnog postupka ne dostavqase podnosiocu zahteva ni okrivqenom.

Protiv re{ewa, odnosno zakqu~ka iz pret-hodnog stava àlba nije dozvoqena.

Postupak se vodi samo u pogledu onog prekr-{aja i protiv onog okrivqenog na koji se odno-si re{ewe, odnosno zakqu~ak o pokretawu pre-kr{ajnog postupka.

Sud i organ uprave nisu vezani za pravnu kva-lifikaciju datu u zahtevu za pokretawe prekr-{ajnog postupka odnosno u re{ewu i zakqu~ku opokretawu prekr{ajnog postupka.

Glava HHááá

MERE ZA OBEZBE\EWE PRISUSTVA OKRIVQENOG

Vrste mera

^lan 161.Mere koje se mogu preduzeti za obezbe|ewe

prisustva okrivqenog i za uspe{no vo|ewe pre-

kr{ajnog postupka jesu: poziv, dovo|ewe, jemstvoi zadràvawe.

Prilikom odlu~ivawa koju }e od navedenihmera primeniti, sud }e se pridràvati uslovaodre|enih za primenu pojedinih mera, vode}ira~una da se ne primewuje teà mera ako se istasvrha moè posti}i blaòm merom.

Samo sud moè odrediti dovo|ewe, jemstvo izadràvawe.

Pozivawe okrivqenog

^lan 162.Prisustvo okrivqenog pri izvo|ewu radwi u

prekr{ajnom postupku obezbe|uje se wegovimpozivawem. Poziv okrivqenom upu}uje sud i or-gan uprave.

Okrivqeni koji treba li~no da prisustvujeizvo|ewu radwi u prekr{ajnom postupku, odno-sno li~no da u~estvuje u wihovom izvo|ewu, po-ziva se pismenim pozivom.

Pozivawe se vr{i dostavqawem zatvorenogpismenog poziva koji sadrì: naziv suda, odno-sno organa uprave, li~no ime okrivqenog, nazivprekr{aja koji mu se stavqa na teret, mesto gdeokrivqeni ima do}i, dan i ~as kad se okrivqe-ni treba javiti, nazna~ewe da se poziva u svoj-stvu okrivqenog, slu`beni pe~at i potpis sudi-je odnosno slu`benog lica koje poziva.

U pozivu kojim se okrivqeni poziva nazna~i-}e se da li mora li~no prisustvovati radi ispi-tivawa ili svoju odbranu moè dati i pismeno.

Kad se okrivqeni prvi put poziva, uz poziv muse obavezno dostavqa primerak zahteva za pokre-tawe prekr{ajnog postupka.

Kad se okrivqeni prvi put poziva, pou~i}e seu pozivu o pravu da moè uzeti branioca i da bra-nilac moè prisustvovati wegovom ispitivawu.

Kad se okrivqeni poziva da li~no pristupijer je wegovo ispitivawe neophodno, u pozivu }ese upozoriti da }e u slu~aju neodazivawa bitidoveden.

Ako za utvr|ivawe ~iweni~nog stawa prisu-stvo okrivqenog nije neophodno, u pozivu }e seupozoriti da }e u slu~aju neodazivawa, odlukabiti doneta bez wegovog ispitivawa.

Odredbe ovog ~lana shodno }e se primewiva-ti i na predstavnika okrivqenog pravnog lica.

Dovo|ewe okrivqenog

^lan 163.Ako se uredno pozvani okrivqeni ne odazove

pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako senije moglo izvr{iti uredno dostavqawe poziva,a iz okolnosti o~igledno proizlazi da okri-vqeni izbegava prijem poziva, samo sud }e nare-diti wegovo dovo|ewe ako je wegovo prisustvoneophodno radi utvr|ivawa ~iweni~nog stawa.

Dovo|ewe okrivqenog moè se narediti samoako je u pozivu bilo nazna~eno da }e biti pri-nudno doveden ako se ne odazove pozivu.

Ako se uredno pozvani predstavnik okrivqe-nog pravnog lica ne odazove pozivu, a svoj izo-stanak ne opravda, naredi}e se wegovo dovo|ewe.


Organ uprave nadleàn za vo|ewe prekr{aj-nog postupka ne moè odrediti dovo|ewe okri-vqenog, ali moè zatraìti od suda da narediwegovo dovo|ewe.

Naredba za dovo|ewe

^lan 164.Naredba za dovo|ewe izdaje se pismeno. Na-

redba treba da sadrì: li~no ime okrivqenogkoji se ima dovesti, razlog zbog ~ega se nare|ujedovo|ewe, slu`beni pe~at i potpis sudije kojinare|uje dovo|ewe.

Naredbu za dovo|ewe izvr{avaju ovla{}enipolicijski slu`benici.

Lice kome je povereno izvr{ewe naredbe preda-je naredbu okrivqenom odnosno predstavnikuokrivqenog pravnog lica i poziva ga da sa wimpo|e. Ako pozvani to odbije, dove{}e ga prinudno.

Protiv pripadnika policije ili straè za-voda za izvr{ewe zavodskih sankcija u kojem seizvr{ava kazna ne}e se izdavati naredba za do-vo|ewe, ve} }e se zatraìti od wihove komandeodnosno ustanove da ih sprovede.

Tro{kove dovo|ewa snosi dovedeno lice.

Privo|ewe u~inioca prekr{aja

^lan 165.Ovla{}eni policijski slu`benici mogu i

bez naredbe sudije privesti lice zate~eno u vr-{ewu prekr{aja:

– ako se identitet tog lica ne moè utvrditiili postoji potreba provere identiteta,

– ako nema prebivali{te ili boravi{te,– ako odlaskom u inostranstvo moè izbe}i

odgovornost za prekr{aj,– ako se dovo|ewem spre~ava u nastavqawu iz-

vr{ewa prekr{aja.Privo|ewe u~inioca prekr{aja u slu~ajevima iz

stava 1. ovog ~lana mora se izvr{iti bez odlagawa.Ako je u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana

u~inilac prekr{aja zate~en u vr{ewu prekr{a-ja i ne moè se odmah privesti kod sudije, a po-stoje osnovi sumwe da }e pobe}i ili opasnostda }e neposredno nastaviti da vr{i prekr{aje,ovla{}eni policijski slu`benik moè u~ini-oca zadràti najduè dvadeset~etiri ~asa.

U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, ovla{}eni po-licijski slu`benik duàn je da bez odlagawa ozadràvawu obavesti lice po izboru zadrànoglica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavni-ka dràve ~iji je dràvqanin, odnosno predstav-nika odgovaraju}e me|unarodne organizacije akoje u pitawu izbeglica ili lice bez dràvqanstva.

Zadràvawe okrivqenog

^lan 166.U prekr{ajnom postupku okrivqeni moè bi-

ti zadràn sudskom naredbom u slede}im slu~a-jevima:

1. ako se ne mogu utvrditi wegov identitetili prebivali{te odnosno boravi{te, a posto-ji osnovana sumwa da }e pobe}i;

2. ako odlaskom u inostranstvo moè izbe}iodgovornost za prekr{aj za koji je predvi|enakazna zatvora;

3. ako je zate~en u izvr{ewu prekr{aja, a zadr-àvawe je potrebno da bi se spre~ilo daqe vr-{ewe prekr{aja.

Organ uprave nadleàn za vo|ewe prekr{aj-nog postupka ne moè odrediti zadràvawe,ali moè zatraìti od suda da odredi, produìili ukine zadràvawe.

Naredba o zadràvawu

^lan 167.O zadràvawu okrivqenog, sudija koji vodi

prekr{ajni postupak, donosi naredbu u kojojozna~ava dan i sat kad je nare|eno zadràvawe,kao i zakonski osnov zadràvawa. Zadràvawene moè biti duè od 24 ~asa.

Naredba o zadràvawu saop{tava se okrivqe-nom uz potpis.

Okrivqenom koji je zadràn dopusti}e se bezodlagawa da o zadràvawu obavesti lice po we-govom izboru, kao i diplomatsko-konzularnogpredstavnika dràve ~iji je dràvqanin, odno-sno predstavnika odgovaraju}e me|unarodne orga-nizacije ako je u pitawu izbeglica ili lice bezdràvqanstva ili branioca, ako branilac nijebio prisutan prilikom wegovog ispitivawa.

Zadràvawe lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamquju}ih sredstava

^lan 168.Lice pod uticajem alkohola ili drugih oma-

mquju}ih sredstava zate~eno u vr{ewu prekr{a-ja moè se po naredbi suda ili ovla{}enog po-licijskog slu`benika zadràti ako postojiopasnost da }e i daqe vr{iti prekr{aje.

Zadràvawe lica u slu~aju iz stava 1. ovog~lana moè trajati do otre`wewa, a najduèdvanaest sati.

Ako je lice iz stava 1. ovog ~lana, voza~ mo-tornog vozila i ima 1,2 g/kg ili vi{e alkoholau krvi, ili je pod uticajem drugih omamquju}ihsredstava, zadràvawe je obavezno.

Zadràvawe je obavezno i ako lice iz stava 1.ovog ~lana odbije da se podvrgne ispitivawu naprisustvo alkohola ili drugih omamquju}ihsredstava.

Ako je to mogu}e, u slu~aju iz stava 1. sudija }eobavestiti ~lanove porodice zadrànog licaili druga lica zaduèna za starawe o malolet-niku ako je prema wemu odre|eno zadràvawe.

Uslovi za jemstvo

^lan 169.Kad je prekr{ajni postupak pokrenut protiv

okrivqenog koji nema stalno prebivali{te uRepublici Srbiji ili koji privremeno boraviu inostranstvu, kao i u drugim slu~ajevima kadapostoji opasnost da bi bekstvom mogao izbe}iodgovornost za prekr{aj, moè se zahtevati daon li~no, ili ko drugi za wega pruì jemstvo dado kraja prekr{ajnog postupka ne}e pobe}i, a da


sam okrivqeni obe}a da se ne}e kriti i da bezodobrewa ne}e napustiti svoje boravi{te.

Jemstvo se ne moè odrediti pre nego {tookrivqeni bude ispitan niti bez wegovog pri-stanka.

Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekr{ajnipostupak zatraì}e od okrivqenog da odredi svogpunomo}nika ili punomo}nika za prijem pismena.

Sadrìna i visina jemstva

^lan 170.Jemstvo uvek glasi na nov~ani iznos.Jemstvo se sastoji u polagawu gotovog novca,

hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugihpokretnih stvari ve}e vrednosti koje se lakomogu unov~iti i ~uvati, ili u li~noj obavezijednog ili vi{e gra|ana da }e u slu~aju bekstvaokrivqenog platiti utvr|eni iznos jemstva.

Visina jemstva se odre|uje u iznosu do najvi{enov~ane kazne propisane za prekr{aj za koji sevodi postupak.

Ako se protiv istog okrivqenog postupak vo-di zbog vi{e prekr{aja, jemstvo }e se odreditido visine kazne koja se moè izre}i za prekr-{aj u sticaju.

U slu~ajevima iz st. 3. i 4. ovog ~lana jemstvomoè biti uve}ano za iznos istaknutog imovin-sko-pravnog zahteva o{te}enog.

Visinu jemstva odre|uje sudija koji vodi pre-kr{ajni postupak i to u skladu s teìnom pre-kr{aja, visinom pri~iwene {tete, li~nim iporodi~nim prilikama i imovnim stawemokrivqenog.

Organ uprave nadleàn za vo|ewe prekr{aj-nog postupka ne moè odrediti jemstvo, ali mo-è zatraìti od suda da ga odredi.

Jemstvo za slu~aj odlaska u inostranstvo

^lan 171.Ako je prekr{aj u~inilo lice koje nema prebi-

vali{te u Republici Srbiji i èli napustitiwenu teritoriju pre pravosna`nosti sudske odlu-ke, na predlog okrivqenog moè se odrediti jem-stvo nezavisno od uslova iz stava 1. ~lana 169. pri~emu se visina jemstva odre|uje u iznosu do najvi-{e nov~ane kazne koja se moè izre}i za prekr{ajza koji se vodi postupak, uve}ana za iznos istaknu-tog imovinsko – pravnog zahteva o{te}enog.

Napu{tawe teritorije Republike Srbije i jemstvo

^lan 172.Ako okrivqeni pobegne ili napusti terito-

riju Republike Srbije, re{ewem }e se odreditida se vrednost data kao jemstvo unese kao prihodbuxeta Republike Srbije.

Postupawe sa jemstvom

^lan 173.Jemstvo se zadràva, po pravilu, do dono{ewa

pravosna`ne presude.

Ako je donesena pravosna`na presuda o obu-stavi prekr{ajnog postupka, poloèno jemstvose vra}a.

Ako ka`weni po pravosna`nosti presude neplati {tetu ili tro{kove prekr{ajnog postupka,utvr|eni iznos }e se naplatiti iz poloènog jem-stva, a ako poloèni iznos nije dovoqan, iz we-ga }e se prvenstveno nadoknaditi iznos {tete.

Ako ka`weni ne plati nov~anu kaznu odnosnoutvr|eni iznos oduzete imovinske koristi, ponaplati {tete i tro{kova prekr{ajnog postup-ka naplati}e se nov~ana kazna odnosno utvr|e-ni iznos imovinske koristi.

Ako ka`weni ne pristupi izdràvawu kaznezatvora ili izvr{ewu za{titne mere, ostatakjemstva }e se u celosti zadràti i uplatiti kaoprihod buxeta Republike Srbije.

Zadràvawe putne isprave

^lan 174.Sud moè zadràti putnu ispravu okrivqenog

do izvr{ewa presude, ukoliko na|e da bi ka-`weno lice ~ije se mesto boravka nalazi u ino-stranstvu moglo osujetiti izvr{ewe presude od-laskom sa teritorije Republike Srbije.

O zadràvawu putne isprave izdaje se potvrda.Organ uprave nadleàn za vo|ewe prekr{aj-

nog postupka ne moè odrediti zadràvawe put-ne isprave, ali moè zatraìti od suda da tou~ini.

Glava HHáâ

SASLU[AWE OKRIVQENOG

Na~in saslu{awa

^lan 175.Okrivqeni se saslu{ava po pravilu usmeno.Okrivqeni moè biti saslu{an u odsustvu

branioca ako branilac nije prisutan iako jeobave{ten o saslu{awu ili ako za prvo saslu-{awe okrivqeni nije obezbedio branioca. Izja-ve okrivqenog o razlozima odsustvovawa brani-oca unose se u zapisnik. Na iskazu okrivqenogkoji nije bio upozoren na pravo da uzme branio-ca po svom izboru ili da bude saslu{an u prisu-stvu branioca ne moè se zasnovati odluka.

Kad se okrivqeni prvi put saslu{ava, pita}ese za li~no ime, nadimak ako ga ima, li~no imejednog od roditeqa, mesto i datum ro|ewa, ~ijije dràvqanin, zanimawe, adresu stanovawa izaposlewa, porodi~ne prilike, koji stepenstru~ne spreme ima, kakvog je imovnog stawa, dali je sluìo vojsku odnosno da li ima ~in re-zervnog oficira, da li se vodi u vojnoj eviden-ciji i pri kom vojnom organu, da li je osu|ivanili prekr{ajno ka`wavan i za {ta, da li seprotiv wega vodi krivi~ni ili prekr{ajni po-stupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko muje zakonski zastupnik.

Posle uzimawa li~nih podataka, okrivqenom}e se saop{titi za{to se okrivquje i pozva}ese da navede sve {to ima u svoju odbranu.


Prilikom saslu{awa okrivqenom }e se omo-gu}iti da se u neometanom izlagawu izjasni osvim okolnostima koje ga terete i da iznese sve~iwenice koje mu sluè za odbranu.

Ako okrivqeni ne}e da odgovara ili ne}e daodgovori na postavqeno pitawe, pou~i}e se datime moè oteàti prikupqawe dokaza za svojuodbranu.

Kad okrivqeni zavr{i iskaz, postavi}e mu sepitawe ukoliko je potrebno da se popune pra-znine ili otklone protivre~nosti i nejasno}eu wegovom izlagawu.

Odredbe o saslu{awu okrivqenog shodno }ese primewivati pri saslu{awu predstavnikaokrivqenog pravnog lica.

Po{tovawe li~nosti okrivqenog

^lan 176.Okrivqeni se saslu{ava uz puno po{tovawe

wegove li~nosti.Prema okrivqenom se ne smeju upotrebiti si-

la, pretwa, obmana, obe}awe, iznuda, iznurivaweili druga sli~na sredstva da bi se do{lo do we-gove izjave ili priznawa ili nekog ~iwewa ko-je bi se protiv wega moglo upotrebiti kao dokaz.

Pismena odbrana

^lan 177.Ako sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr-

{ajni postupak na|e da neposredno usmeno saslu-{awe nije potrebno s obzirom na zna~aj prekr{ajai podatke kojima raspolaè, moè pozvati okri-vqenog da svoju odbranu da pismeno. U takvom slu-~aju okrivqeni moè svoju odbranu dati pismenoili se li~no javiti da usmeno bude saslu{an.

^lan 178.Kad okrivqeni ima prebivali{te ili bora-

vi{te van podru~ja suda, odnosno organa upravekoji vodi postupak, na zahtev tog suda, odnosnoorgana uprave moè se saslu{ati i pred sudom,odnosno organom uprave na ~ijem podru~ju okri-vqeni ima prebivali{te ili boravi{te.

Suo~ewe

^lan 179.Okrivqeni moè biti suo~en sa svedokom i

sa drugim saokrivqenim ako se wihovi iskazine slaù u pogledu va`nih ~iwenica i ako se toneslagawe ne moè na drugi na~in otkloniti.

Suo~eni }e se postaviti jedan prema drugom iod wih zahtevati da jedan drugom ponove svoje is-kaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravqajuo istinitosti onoga {to su iskazali. Tok suo~e-wa i izjave pri kojima su suo~eni kona~no ostali,sud, odnosno organ uprave }e uneti u zapisnik.

Ispitivawe preko tuma~a

^lan 180.Ako je okrivqeni gluv, postavqa}e mu se pita-

wa pismeno, a ako je nem, pozva}e se da pismeno

odgovori. Ako se ispitivawe ne moè obavitina takav na~in, pozva}e se kao tuma~ lice kojese sa okrivqenim moè sporazumeti.

Glava HHâ

SASLU[AWE SVEDOKA

Svojstvo svedoka

^lan 181.Kao svedoci pozivaju se lica za koja je vero-

vatno da }e mo}i da daju obave{tewa o prekr{a-ju i u~iniocu i o drugim va`nim okolnostima.

O{te}eni se moè saslu{ati kao svedok.

Du`nost svedo~ewa

^lan 182.Svako lice koje se kao svedok poziva du`no je

da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nijedruk~ije odre|eno, du`no je i da svedo~i.

Pozivawe svedoka

^lan 183.Svedoku se dostavqa pismeni poziv, u kome se

navode li~no ime i zanimawe pozvanog, vreme imesto dolaska, prekr{ajni predmet po kome sepoziva, nazna~ewe da se poziva kao svedok i upo-zorewe o posledicama neopravdanog izostanka.

Kad se o{te}eni poziva kao svedok, u pozivu}e se to nazna~iti.

Maloletno lice, koje nije navr{ilo {esna-est godina, poziva se kao svedok preko zakon-skog zastupnika odnosno starateqa, osim ako tonije mogu}e zbog potrebe da se hitno postupiili zbog drugih okolnosti.

Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili te-{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu moguse saslu{ati u svom stanu.

Zabrana svedo~ewa

^lan 184.Ne moè se saslu{ati kao svedok:1. lice koje bi svojim iskazom povredilo du-

`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne, dok ganadle`ni organ ne oslobodi te du`nosti;

2. branilac okrivqenog o onome {to mu jeokrivqeni kao svom braniocu poverio, osimako to sam okrivqeni zahteva.

Oslobo|ewe od du`nosti svedo~ewa

^lan 185.Oslobo|eni su od du`nosti svedo~ewa:1. bra~ni drug okrivqenog;2. srodnici okrivqenog po krvi u pravoj li-

niji, srodnici u pobo~noj liniji do tre}eg ste-pena zakqu~no, kao i srodnici po tazbini dodrugog stepena zakqu~no;

3. usvojenik i usvojiteq okrivqenog;4. verski ispovednik o onome {to mu je okri-

vqeni ispovedio.


Sudija koji vodi prekr{ajni postupak duànje da lica iz stava 1. ovog ~lana pre wihovog sa-slu{awa ili ~im sazna za wihov odnos sa okri-vqenim upozori da ne moraju svedo~iti. Upozo-rewe i odgovor se unose u zapisnik.

Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i du-{evnu razvijenost nije sposobno da shvati zna-~aj prava da ne mora svedo~iti ne moè se saslu-{ati kao svedok, osim ako to sam okrivqenizahteva.

Lice koje ima osnova da uskrati svedo~eweprema jednom od okrivqenih oslobo|eno je oddu`nosti svedo~ewa i prema ostalim okrivqe-nim ako se wegov iskaz prema prirodi stvari nemoè ograni~iti samo na ostale okrivqene.

Posledica povrede prava svedo~ewa

^lan 186.Ako je kao svedok saslu{ano lice koje se ne

moè saslu{ati kao svedok (~lan 184. ovog za-kona) ili lice koje je oslobo|eno du`nosti sve-do~ewa (~lan 185. ovog zakona), a nije na to upo-zoreno ili se nije izri~ito odreklo tog prava,ili ako upozorewe ili odricawe nije ubeleè-no u zapisnik, ili ako je saslu{an maloletnikkoji ne moè shvatiti zna~aj prava da ne morasvedo~iti, ili ako je iskaz svedoka iznu|en si-lom, pretwom ili drugim zabrawenim sredstvi-ma, na takvom iskazu svedoka ne moè se zasni-vati odluka.

Uskra}ivawe odgovora na pojedina pitawa

^lan 187.Svedok nije duàn da odgovara na pojedina

pitawa ako je verovatno da bi time izloìo se-be ili svog bliskog srodnika te{koj sramoti,znatnoj materijalnoj {teti ili krivi~nom go-wewu.

Na~in saslu{awa svedoka

^lan 188.Svedok se saslu{ava pred sudom, odnosno or-

ganom uprave koji vodi prekr{ajni postupak, aako svedok ima prebivali{te odnosno boravi-{te van wegovog podru~ja, moè se saslu{atipred sudom, odnosno organom uprave na ~ijempodru~ju svedok ima prebivali{te odnosno bo-ravi{te.

Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bezprisustva ostalih svedoka.

Svedok je duàn da odgovore daje usmeno.Svedok }e se prethodno opomenuti da je duàn

da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati,a zatim }e se upozoriti da davawe la`nog iska-za predstavqa krivi~no delo. Svedok }e se upo-zoriti i da nije duàn da svedo~i ako postojeokolnosti iz ~lana 185. ovog zakona, a to upozo-rewe }e se uneti u zapisnik.

Posle toga svedok }e se pitati za li~no ime,ime oca, starost, mesto ro|ewa, prebivali{te,zanimawe i wegov odnos sa okrivqenim i o{te-}enim.

Posle op{tih pitawa svedok }e se pozvati daiznese sve {to mu je o predmetu poznato, a zatim}e mu se postavqati pitawa radi proveravawa,dopune i razja{wewa.

Svedok }e se uvek pitati otkud mu je poznatoono o ~emu svedo~i.

Ako je svedok gluv ili nem, ispita}e se na na-~in predvi|en u ~lanu 180. ovog zakona.

Suo~ewe svedoka

^lan 189.Svedoci se mogu suo~iti ako se wihovi iska-

zi ne slaù u pogledu va`nih ~iwenica. Suo~e-ni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se wihoviiskazi me|usobno ne slaù pojedina~no saslu-{ati i wihov odgovor uneti u zapisnik.

Istovremeno se mogu suo~iti samo dva svedoka.Na suo~ewe svedoka primewuju se odredbe ~la-

na 179. stav 2. ovog zakona.

Nedolazak i odbijawe svedo~ewa

^lan 190.Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e, a iz-

ostanak ne opravda, ili se bez odobrewa iliopravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba dabude saslu{an, moè se narediti da se prinud-no dovede, a moè se kazniti nov~ano do 500,00dinara.

Odredbe o dovo|ewu okrivqenog (~lan 163.ovog zakona) shodno se primewuju i na dovo|ewesvedoka.

Ako svedok do|e pa, po{to je upozoren na po-sledice, ne}e bez zakonskog razloga da svedo~i,moè se kazniti nov~ano do 500,00 dinara, a akoi posle toga odbije da svedo~i, moè se kaznitinov~ano do 2.000,00 dinara.

Re{ewe o nov~anoj kazni svedoka unosi se uzapisnik.

@alba na re{ewe o nov~anoj kazni ne zadr-àva izvr{ewe re{ewa.

Ako svedok pristane da svedo~i neposrednopo{to mu je kazna izre~ena, stavi}e se van sna-ge doneto re{ewe.

Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog ~lana pro-uzrokovani tro{kovi postupka, svedok se moèobavezati da snosi te tro{kove.

U slu~aju da ka`weno lice ne plati nov~anukaznu i tro{kove postupka, oni }e se naplatitiprinudnim putem.

Glava HHâá

UVI\AJ I VE[TAÊWE

Uvi|aj

^lan 191.Ako je za utvr|ivawe ili razja{wewe kakve

va`ne ~iwenice potrebno li~no i neposrednoopaàwe sudije koji vodi prekr{ajni postupak,izvr{i}e se uvi|aj.

Uvi|aj se moè obaviti i uz sudelovawe ve-{taka.


Sudija koji vodi prekr{ajni postupak odredi-}e koja }e se lica pozvati da prisustvuju uvi|aju.

O uvi|aju se vodi zapisnik. U zapisnik seunosi naziv suda, odnosno organa uprave kojisprovodi uvi|aj, prisutnim licima, rezultati-ma uvi|aja i drugim va`nim ~iwenicama.

Ve{ta~ewe

^lan 192.Ve{ta~ewe se odre|uje kada je za utvr|ivawe

ili ocenu neke va`ne ~iwenice neophodno pri-baviti nalaz i mi{qewe od lica koje raspola-è stru~nim znawem.

Ve{ta~ewe odre|uje pismenom naredbom sud,odnosno organ uprave koji vodi prekr{ajni po-stupak. U naredbi }e se navesti u pogledu kojih~iwenica se obavqa ve{ta~ewe i kome se pove-rava. Po pravilu se odre|uje jedan ve{tak, a akoje ve{ta~ewe sloèno, dva ili vi{e ve{taka.

Ve{ta~ewe se moè poveriti odgovaraju}ojstru~noj ustanovi, dràvnom organu ili stru~-waku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih ve-{taka, a drugi organi ili lice se mogu odredi-ti samo ako postoji opasnost od odlagawa, akosu stalni ve{taci spre~eni ili ako to zahteva-ju druge okolnosti.

Lica koja ne mogu biti ve{taci

^lan 193.Za ve{taka se ne moè uzeti lice koje ne mo-

è biti saslu{ano kao svedok (~lan 184. ovogzakona) ili lice koje je oslobo|eno od du`no-sti svedo~ewa (~lan 185. ovog zakona), kao nilice koje je prekr{ajem o{te}eno, a ako je takvolice uzeto za ve{taka, na wegovom nalazu i mi-{qewu ne moè se zasnivati presuda.

Okrivqenom i o{te}enom saop{ti}e se imeve{taka pre preduzimawa ve{ta~ewa.

Zahtev za izuze}e ve{taka

^lan 194.Okrivqeni, podnosilac zahteva i o{te}eni

mogu zahtevati izuze}e ve{taka.

Tok ve{ta~ewa

^lan 195.Pre po~etka ve{ta~ewa pozva}e se ve{tak da

predmet ve{ta~ewa bri`qivo razmotri, da ta~-no navede sve {to opazi i na|e i da svoje mi-{qewe iznese nepristrasno i u skladu sa pra-vilima nauke ili ve{tine. On }e se posebnoupozoriti da davawe la`nog iskaza predstavqakrivi~no delo.

^lan 196.Ve{taku se mogu davati razja{wewa, a moè

mu se dozvoliti i razgledawe spisa. Na wegovzahtev mogu se izvoditi novi dokazi da bi seutvrdile okolnosti koje su va`ne za ve{ta~ewe.

Ve{tak pregleda predmete ve{ta~ewa u prisu-stvu sudije koji vodi prekr{ajni postupak i za-pisni~ara, osim ako su za ve{ta~ewe potrebna

duà ispitivawa ili se ispitivawa vr{e uustanovama odnosno dràvnom organu, ili akoto traè obziri morala.

Ako se sumwa da okrivqeni boluje od du{ev-ne bolesti koja iskqu~uje wegovu ura~unqivost,odredi}e se psihijatrijsko ve{ta~ewe.

Nalaz i mi{qewe ve{taka

^lan 197.Ve{tak daje svoj nalaz i mi{qewe po pravilu

pismeno u roku koji mu odredi sudija, odnosnoslu`beno lice koje vodi prekr{ajni postupak.

Izuzetno, ve{taku se moè odobriti da nalazi mi{qewe da usmeno na zapisnik. Nesaglasnostili nejasno}e u nalazu i mi{qewu ve{taka ot-kloni}e se wegovim saslu{awem ili ponavqa-wem ve{ta~ewa preko istog ili drugog ve{taka.

Ka`wavawe ve{taka

^lan 198.Lice koje se poziva kao ve{tak du`no je da se

odazove i da da svoj nalaz i mi{qewe.Ako ve{tak koji je uredno pozvan ne do|e, a

svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdanoodbije da ve{ta~i, moè mu se naloìti da na-doknadi prouzrokovane tro{kove, a moè se ikazniti nov~anom kaznom od 500,00 do 2.000,00dinara.

Re{ewe o ka`wavawu unosi se u zapisnik.@alba protiv re{ewa o ka`wavawu ve{taka

ne odlaè izvr{ewe re{ewa.U slu~aju da ve{tak ne plati izre~enu nov~a-

nu kaznu, ona }e se naplatiti prinudnim putem.Ako ve{tak pristane da ve{ta~i neposredno

po{to mu je kazna izre~ena, stavi}e se van sna-ge doneto re{ewe.

^lan 199.Odredbe ovog zakona koje se odnose na ve{take

primewuju se shodno i na tuma~e.

Glava HHâáá

PRETRESAWE PROSTORIJA I LICA

Osnovi pretresawa

^lan 200.Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se

pretresati samo kod teìh prekr{aja ako je ve-rovatno da }e se u stanu, drugim prostorijama,stvarima ili kod pojedinih lica na}i predmetili tragovi koji bi mogli biti zna~ajni za pre-kr{ajni postupak, ili da }e se pretresom stanai drugih prostorija uhvatiti okrivqeni.

Pretresawe lica, prostorija i stvari kojepripadaju licima koja uìvaju imunitet po me-|unarodnom pravu nije dopu{teno.

Naredba za pretresawe

^lan 201.Pretresawe se odre|uje samo pismenom nared-

bom suda.


Naredba o pretresawu predaje se, pre po~etkapretresawa, licu kod koga }e se ili na kome }ese pretresawe izvr{iti. Pre pretresawa pozva-}e se lice na koje se naredba za pretresawe od-nosi da dobrovoqno preda lice odnosno pred-mete koji se traè.

Naredbu o pretresawu izvr{avaju organi unu-tra{wih poslova.

Na~in pretresawa

^lan 202.Pretresawu prisustvuju dva punoletna gra|a-

nina.Dràlac stana ili prostorije pozva}e se da

prisustvuje pretresawu, a ako je odsutan, pozva-}e se da pretresawu prisustvuje jedan od odra-slih ~lanova doma}instva ili sused.

Pretresawe u prostorijama pravnih lica mo-è se vr{iti samo u prisustvu predstavnika togpravnog lica.

Pretresawe lica ènskog pola vr{i slu`be-no lice istog pola ili drugo ènsko lice komese moè poveriti pretresawe.

Zakqu~ane prostorije, name{taj ili drugestvari otvori}e se silom samo ako wihov drà-lac ili wegov punomo}nik nije prisutan iline}e dobrovoqno da ih otvori. Pri tom }e se iz-begavati nepotrebna o{te}ewa.

Zapisnik o pretresawu

^lan 203.O svakom pretresawu stana, odnosno prosto-

rije ili lica sastavi}e se zapisnik u kome }e senavesti naredba na osnovu koje se vr{i pretre-sawe, opis prostorija odnosno lica koje se pre-tresa i lica odnosno predmeta ili tragova kojisu na|eni.

Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili kojese pretresa i lica ~ije je prisustvo obavezno.

Licu kod koga je, odnosno koje je pretresanoizdaje se prepis zapisnika.

Postupawe sa na|enim predmetima

^lan 204.Ako se prilikom pretresawa na|u predmeti

koji su upotrebqeni za izvr{ewe prekr{aja ilisu pribavqeni prekr{ajem, ili su nastali izvr-{ewem prekr{aja, ili predmeti koji mogu po-sluìti kao dokaz u prekr{ajnom postupku, tipredmeti }e se privremeno oduzeti.

Privremeno oduzimawe predmeta

^lan 205.Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom za-

konu mogu se privremeno oduzeti i pre dono{e-wa presude.

Privremeno oduzimawe predmeta odre|uje sa-mo sud pismenom naredbom.

Zakonom se mogu ovlastiti i slu`bena licainspekcijskih organa, slu`benici carinskeslu`be i ovla{}eni policijski slu`benici da

privremeno oduzmu predmete iz stava 1. ovog~lana kad u vr{ewu slu`bene du`nosti saznajuza prekr{aj. Navedeni organi du`ni su da sudneodlo`no izveste o privremenom oduzimawupredmeta i da se staraju o ~uvawu tih predmeta,ukoliko zakonom nije druk~ije odre|eno.

Licu od koga se oduzimaju predmeti izdaje sepotvrda sa ta~nim ozna~ewem oduzetih predmeta.

Ako se radi o predmetima koji su podlo`nikvaru ili ako wihovo ~uvawe iziskuje nesra-zmerne tro{kove, sud }e odrediti da se takvipredmeti prodaju, a dobijeni novac preda na ~u-vawe banci ili drugoj finansijskoj organiza-ciji.

Postupawe sa privremeno oduzetim predmetima

^lan 206.Privremeno oduzeti predmeti odnosno novac

dobijen prodajom predmeta vrati}e se vlasnikuako prekr{ajni postupak bude obustavqen, osimkad to zahtevaju interesi op{te bezbednostiili razlozi morala, o ~emu se donosi posebnore{ewe.

Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jednegodine od dana objavqivawa oglasa niko ne javiza predmet odnosno za novac dobijen prodajompredmeta, done}e se re{ewe da predmet postajedràvna svojina, odnosno da se novac unese u bu-xet Republike Srbije. Ovim se ne dira u pravovlasnika da u parnici traì predaju predmetaodnosno novca.

Glava HHâááá

PRETRES

Odre|ivawe pretresa

^lan 207.Na pretres se pozivaju okrivqeni i wegov

branilac, o{te}eni, podnosilac zahteva za po-kretawe postupka i drugi u~esnici postupka.Ako je okrivqeni pravno lice na pretres sepoziva predstavnik pravnog lica.

U pozivu na pretres okrivqeni }e se upozori-ti da }e se u slu~aju neodazivawa pozivu naredi-ti wegovo dovo|ewe.

Ako na pretres ne do|e uredno pozvani okri-vqeni i svoj izostanak ne opravda, sud }e odlo-ìti pretres i izdati naredbu za dovo|ewe, akone postoje uslovi da se pretres odrì i bez pri-sustva okrivqenog.

Nedolazak okrivqenog

^lan 208.Sud moè odlu~iti da se pretres odrì u od-

sustvu okrivqenog koji je uredno pozvan ako jeon saslu{an, a sudija na|e da wegovo prisustvonije neophodno za pravilno utvr|ivawe ~iwe-ni~nog stawa. Pod istim uslovima pretres semoè odràti i u odsustvu uredno pozvanogpredstavnika odnosno branioca okrivqenogpravnog lica.


Pretres se moè odràti i bez prisustva pod-nosioca zahteva.

Pretres }e se odràti i ako ne do|e urednopozvani branilac okrivqenog.

Javnost

^lan 209.Pretres je javan.Sudija koji vodi prekr{ajni postupak moè

iskqu~iti javnost za ceo pretres ili jedan we-gov deo ako to zahtevaju op{ti interesi ili raz-lozi morala.

Ako se postupak vodi protiv maloletnika,pretres }e se odràti bez prisustva javnosti.

U slu~aju iz st. 2. i 3. ovog ~lana sudija }eupozoriti lica koja prisustvuju pretresu na ko-me je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu~uvaju sve ono {to su na pretresu saznala i uka-za}e im se da odavawe tajne predstavqa krivi~-no delo.

Tok pretresa

^lan 210.Pretres po~iwe izno{ewem glavne sadrìne

zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Po-sle provere prisutnosti pozvanih lica pristu-pa se ispitivawu okrivqenog, a ako su okriv-qeni pravno lice i odgovorno lice u pravnomlicu, prvo se saslu{ava predstavnik pravnoglica, a posle wega odgovorno lice. Po saslu{a-vawu okrivqenog prelazi se na izvo|ewe dokazasaslu{awem svedoka i ve{taka i izvo|ewe dru-gih dokaza.

Red izvo|ewa dokaza utvr|uje sudija.O radu na pretresu vodi se zapisnik u koji se

unosi ceo tok pretresa.Zapisnik o pretresu potpisuju sudija i zapi-

sni~ar.

Pravo stranaka na pretresu

^lan 211.Podnosilac zahteva, okrivqeni i wegov bra-

nilac, predstavnik i branilac pravnog lica io{te}eni imaju pravo da u toku pretresa predla-ù dokaze i daju druge predloge, a po odobrewusudije koji vodi postupak mogu da postavqaju pi-tawa licima koja se saslu{avaju.

Ovla{}eni predstavnik podnosioca zahtevaima pravo da na pretresu izmeni sadrìnu zah-teva.

U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana sudija }e re-{ewem odloìti pretres da bi se okrivqeniupoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremioodbranu.

Posle zavr{enog dokaznog postupka stranke ibranilac mogu dati zavr{nu re~ sa svojom oce-nom o izvedenim dokazima. Posledwa re~ uvekpripada okrivqenom odnosno predstavnikuokrivqenog pravnog lica.

Ako sudija na|e da pretres ne treba odlagatiradi dopune postupka ili radi pripreme odbra-ne okrivqenog po izmewenom zahtevu, zakqu~i-

}e pretres, a moè doneti presudu i javno obja-viti izreku presude uz kratko navo|ewe razloga.

Kada u slu~aju iz stava 5. ovog ~lana, okrivqe-ni i podnosilac zahteva izjave da ne traè daim se dostavi pismeno izra|ena presuda i da sene}e àliti, okrivqenom }e se uru~iti, a pod-nosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izrekepresude.

Glava HHáH

ODR@AVAWE REDA

Starawe o odràvawu reda

^lan 212.Du`nost sudije, odnosno slu`benog lica koje

u organu uprave vodi prekr{ajni postupak jesteda se stara o odràvawu reda za vreme izvo|ewaradwi u prekr{ajnom postupku.

Ako okrivqeni, wegov branilac, punomo}nik,o{te}eni, zakonski zastupnik, svedok, ve{tak,tuma~ ili drugo lice koje prisustvuje radwama uprekr{ajnom postupku ometa red ili se ne poko-rava nare|ewima za odràvawe reda, sudija }ega opomenuti. Ako opomena bude bezuspe{na,moè se narediti da se okrivqeni udaqi, aostala lica mogu se udaqiti i kazniti nov~a-nom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara. Odlu-ka sudije odnosno slu`benog lica koja se ti~eodràvawa reda unosi se u zapisnik.

Punomo}niku ili braniocu koji posle kazneproduì da naru{ava red moè se uskratiti da-qe zastupawe odnosno odbrana.

Ako ka`weno lice ne plati izre~enu nov~anukaznu u odre|enom roku kazna }e se naplatitiprinudnim putem.

@alba protiv re{ewa o ka`wavawu iz stava 2.ovog ~lana ne zadràva izvr{ewe re{ewa.

Protiv drugih odluka koje se odnose na odrà-vawe reda i rukovo|ewe postupkom àlba nijedozvoqena.

Glava HHH

Prekid postupka

^lan 213.Sudija odnosno slu`beno lice koje u organu

uprave vodi prekr{ajni postupak re{ewem }eprekinuti postupak:

1. ako se ne zna boravi{te okrivqenog ili jeon u bekstvu, ili ina~e nije dostiàn dràv-nim organima, ili se nalazi u inostranstvu naneodre|eno vreme;

2. ako je kod okrivqenog nastupilo privreme-no du{evno oboqewe ili privremena du{evnaporeme}enost;

3. ako je za isto delo protiv okrivqenog po-krenut krivi~ni postupak, kada prekid traje dodono{ewa pravosna`ne sudske odluke u krivi~-nom postupku.

Pre nego {to se postupak prekine, prikupi}ese svi dokazi o prekr{aju i odgovornosti okri-vqenog do kojih se moè do}i.


Prekinuti postupak nastavi}e se kad presta-nu smetwe koje su izazvale prekid.

O prekidu i nastavqawu postupka obavesti}ese podnosilac zahteva, a u prekr{ajnom postup-ku iz oblasti carinskog, spoqnotrgovinskog ideviznog poslovawa, o{te}eni.

Glava HHHá

PRESUDA

Dono{ewe presude

^lan 214.Prekr{ajni postupak zavr{ava se dono{ewem

osu|uju}e, odnosno osloba|aju}e presude ili re-{ewa kojim se postupak obustavqa.

Presuda, odnosno re{ewe izradi}e se u rokuod osam dana od dana okon~awa svih radwi uprekr{ajnom postupku koje prethode dono{ewupresude, odnosno re{ewa.

Presuda, odnosno re{ewe se zasniva na izve-denim dokazima i ~iwenicama koje su utvr|eneu postupku.

Objektivni i subjektivni identitet

^lan 215.Odluka u prekr{ajnom postupku odnosi se sa-

mo na lice koje se zahtevom za pokretawe prekr-{ajnog postupka tereti i samo na prekr{aj kojije predmet podnetog zahteva.

Sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr-{ajni postupak nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekr{aja.

^lan 216.Re{ewe kojim se obustavqa prekr{ajni postu-

pak done}e se kad se utvrdi:1. da je prekr{ajni postupak vo|en bez zahteva,

odnosno da podnosilac zahteva za pokretaweprekr{ajnog postupka nije bio ovla{}en za we-govo podno{ewe;

2. da sud, odnosno organ uprave nije stvarnonadleàn za vo|ewe prekr{ajnog postupka;

3. da je okrivqeni za istu radwu ve} pravosna-`no ka`wen u prekr{ajnom postupku ili je pre-kr{ajni postupak pravosna`no obustavqen, aline zbog nenadle`nosti;

4. da je okrivqeni u krivi~nom postupku odno-sno u postupku po privrednom prestupu pravo-sna`no ogla{en krivim za isto delo koje obu-hvata i obele`je prekr{aja;

5. da okrivqeni ima diplomatski imunitet;6. da je nastupila zastarelost za vo|ewe pre-

kr{ajnog postupka;7. da je okrivqeni u toku prekr{ajnog postup-

ka umro, odnosno da je okrivqeno pravno liceprestalo da postoji;

8. da je ovla{}eni podnosilac odustao od zah-teva za pokretawe prekr{ajnog postupka prepravosna`nosti odluke.

Prekr{ajni postupak }e se obustaviti i udrugim zakonom odre|enim slu~ajevima.

U obrazloèwu re{ewa ukratko se navoderazlozi zbog kojih je postupak obustavqen i pro-pis na osnovu kog je to u~iweno.

Dono{ewe presude kojom se okrivqeni ogla{ava krivim

^lan 217.Presuda kojom se okrivqeni ogla{ava krivim

za prekr{aj donosi se kad se u prekr{ajnom po-stupku utvrdi postojawe prekr{aja i odgovor-nost okrivqenog za taj prekr{aj.

Dono{ewe presude kojom se okrivqeni osloba|a krivice

^lan 218.Presudu kojom se okrivqeni osloba|a krivi-

ce sud }e izre}i:1. ako delo za koje se tereti po propisu nije

prekr{aj,2. ako ima okolnosti koje iskqu~uju prekr{aj-

nu odgovornost okrivqenog,3. ako nije dokazano da je okrivqeni u~inio

prekr{aj za koji je protiv wega podnet zahtev zapokretawe prekr{ajnog postupka.

Sadràj izreke presude kojom se okrivqeniogla{ava krivim za prekr{aj

^lan 219.Ako se okrivqeni oglasi krivim za prekr{aj,

izreka presude sadrì:1. prekr{aj za koji se okrivqeni ogla{ava

krivim uz nazna~ewe ~iwenica i okolnosti ko-je ~ine obele`ja prekr{aja i od kojih zavisiprimena odre|enog propisa o prekr{aju;

2. propise koji su primeweni;3. odluku o izre~enim sankcijama;4. odluku o oduzimawu imovinske koristi;5. odluku o ura~unavawu zadràvawa i pritvora

u izre~enu kaznu;6. odluku o tro{kovima prekr{ajnog postupka;7. odluku o imovinsko-pravnom zahtevu.Ako je okrivqeni ka`wen nov~anom kaznom, u

presudi }e se nazna~iti rok pla}awa kazne i na-~in zamene nov~ane kazne u slu~aju da okrivqe-ni kaznu ne plati, odnosno nazna~i}e se da }e senov~ana kazna naplatiti prinudnim putem.

Ako je izre~ena za{titna mera oduzimawapredmeta, u izreci presude }e se odrediti i kako}e se postupiti sa oduzetim predmetima. Kad iz-re~enom merom oduzimawa predmeta nisu obuhva-}eni predmeti privremeno oduzeti po ~lanu 205.ovog zakona, u izreci presude }e se odrediti dase ti predmeti vrate vlasniku.

Objavqivawe presude

^lan 220.Presuda se objavquje usmeno ako je okrivqeni

prisutan, a pismeno izra|ena presuda dostavi}ese okrivqenom samo ako to zatraì.

Ako se presuda objavquje, u zapisnik se unosisamo izreka presude i konstatuje da je presuda


usmeno saop{tena, da je dato kratko obrazloè-we presude i uputstvo o pravnom leku.

Ako okrivqeni zatraì da mu se dostavi pi-smeno izra|ena presuda, sud je duàn da je dosta-vi u roku od osam dana od dana objavqivawa.

Kada u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana okrivqe-ni izjavi da ne traì da mu se dostavi pismenoizra|ena presuda i da se ne}e àliti, uru~i}emu se, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo pre-pis izreke presude.

Presuda za vi{e prekr{aja

^lan 221.Ako se prekr{ajni postupak vodi zbog vi{e

prekr{aja, u presudi }e se navesti za koje se pre-kr{aje okrivqeni ogla{ava krivim, a za koje seosloba|a krivice ili se postupak obustavqa.

Sadrìna pismeno izra|ene presude

^lan 222.Pismeno izra|ena presuda sadrì: uvod, izre-

ku, obrazloèwe i uputstvo o pravu na ̀ albu, kaoi broj, datum, potpis sudije i slu`beni pe~at.

Uvod presude sadrì: naziv suda koji je doneoodluku, li~no ime sudije, li~no ime okrivqe-nog, mesto prebivali{ta okrivqenog odnosnonaziv i sedi{te okrivqenog pravnog lica, pre-kr{aj koji je predmet prekr{ajnog postupka,dan dono{ewa presude i osnov po kome je presu-da doneta.

Izreka presude sadrì: li~ne podatke okri-vqenog odnosno naziv i sedi{te okrivqenogpravnog lica, ~iweni~ni opis i pravnu kvali-fikaciju prekr{aja i odluku kojom se okrivqe-ni ogla{ava krivim, osloba|a krivice ili sepostupak obustavqa.

U obrazloèwu presude ukratko }e se iznetisadrìna zahteva za pokretawe prekr{ajnog po-stupka, utvr|eno ~iweni~no stawe uz navo|ewedokaza na osnovu kojih su pojedine ~iwenice do-kazane, propisi na kojima se zasniva presuda irazlozi za svaku ta~ku presude.

U uputstvu o pravu na àlbu daje se pouka o to-me kome se organu àlba izjavquje, kome preda-je, u kom roku i da se àlba moè podneti pi-smeno, a predati neposredno ili uputiti po-{tom preporu~eno.

Ispravqawe presude

^lan 223.Pogre{ke u pisawu imena i brojeva i druge

o~igledne pogre{ke u pisawu, ra~unawu i prepi-sivawu u presudi ispravqaju se po slu`benoj du-`nosti ili na predlog okrivqenog, podnosiocazahteva ili o{te}enog.

Ispravke }e se izvr{iti posebnim re{ewem,koje postaje sastavni deo presude.

Ako sudska odluka sadrì pogre{ke iz stava 3.~lana 222. ovog zakona, ispravqeni prepis presu-de dostavi}e se licima koja imaju pravo àlbe. U tom slu~aju rok za àlbu te~e od dana dostav-qawa ispravqene presude.

Dostavqawe presude u~esnicima u postupku

^lan 224.Pismeno izra|ena presuda dostavqa se podno-

siocu zahteva i okrivqenom po odredbama ~lana147. ovog zakona.

Presuda se dostavqa o{te}enom koji nije pod-nosilac zahteva ako je odlu~eno o imovinsko –pravnom zahtevu, licu ~iji je predmet oduzet tompresudom, kao i licu protiv koga je izre~ena meraoduzimawa imovinske koristi.

Dostavqawe usmeno saop{tene presude okrivqenom

^lan 225.Ako okrivqeni zatraì da mu se dostavi ot-

pravak presude, sudija je duàn da mu otpravakiste dostavi u roku od osam dana od dana izradepresude.

Zahtev okrivqenog u smislu stava 1. ovog ~la-na unosi se u zapisnik uz wegov potpis.

^lan 226.Odredbe ovog zakona koje se odnose na presu-

du, shodno se primewuju i na re{ewe koje u pre-kr{ajnom postupku donose organi uprave.

^lan 227.Na postupak pred sudovima, koji nije propisan

odredbama ovog zakona, shodno se primewuju od-redbe Zakonika o krivi~nom postupku, ako ovimili drugim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Glava HHHáá

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

Podno{ewe àlbe

^lan 228.Protiv odluke donete u prvom stepenu moè

se izjaviti àlba Vi{em prekr{ajnom sudu.@alba se predaje sudu, odnosno organu uprave,koji je doneo prvostepenu odluku.

@alba se podnosi u roku od osam dana od da-na usmeno saop{tene odluke, odnosno od danadostavqawa presude ili re{ewa.

Ko moè izjaviti àlbu

^lan 229.@albu mogu izjaviti okrivqeni i podnosi-

lac zahteva.@alba se moè izjaviti uvek na presudu i re-

{ewe organa uprave a na druga re{ewa doneta uprekr{ajnom postupku samo ako pravo na àlbunije zakonom iskqu~eno.

U korist okrivqenog àlbu mogu izjaviti we-gov branilac, bra~ni drug, srodnik po krvi upravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik,usvojiteq, usvojenik, hraniteq i lice sa kojimìvi u vanbra~noj zajednici.

U korist okrivqenog pravnog lica àlbu mo-è izjaviti predstavnik pravnog lica kao i


fizi~ko lice ovla{}eno da ga predstavqa ilizastupa.

Ako je izre~ena za{titna mera oduzimawapredmeta ~iji vlasnik nije okrivqeni, vlasnikpredmeta moè izjaviti àlbu samo u pogleduodluke o toj meri.

Suspenzivno dejstvo àlbe

^lan 230.Blagovremeno izjavqena àlba odlaè izvr-

{ewe odluke, osim u slu~ajevima kad je ovim za-konom druga~ije odre|eno.

Odricawe i odustajawe od àlbe

^lan 231.Okrivqeni i podnosilac zahteva mogu se od-

re}i prava na àlbu po{to je odluka saop{te-na, a od izjavqene àlbe mogu odustati do dono-{ewa drugostepene presude.

Odricawe i odustajawe od prava na àlbu nemoè se opozvati.

Odricawe maloletnika od prava na àlbu nemapravnog dejstva.

Sadràj àlbe

^lan 232.@alba treba da sadrì ozna~ewe odluke pro-

tiv koje se àlba izjavquje, navode u ~emu je pod-nosilac àlbe nezadovoqan odlukom i potpispodnosioca àlbe.

U àlbi se mogu iznositi nove ~iwenice ipredlagati novi dokazi. Pozivaju}i se na nove~iwenice podnosilac àlbe je duàn da navededokaze kojima bi se te ~iwenice imale dokazati.

Ako podnosilac àlbe u àlbi iznosi novedokaze, duàn je navesti za{to te dokaze nijeranije izneo, kao i ~iwenice koje tim dokazimaèli dokazati.

Osnovi zbog kojih se odluka moè pobijati

^lan 233.Odluka se moè pobijati:1. zbog bitne povrede odredaba prekr{ajnog

postupka;2. zbog povrede odredaba materijalnog prava

iz Zakona o prekr{ajima i drugih propisa;3. zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~i-

weni~nog stawa;4. zbog odluke o prekr{ajnim sankcijama, odu-

zimawu imovinske koristi, tro{kovima prekr-{ajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.

Bitne povrede odredaba prekr{ajnog postupka

^lan 234.Bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka

postoji:1. ako je prekr{ajni postupak vodio i odluku

doneo sudija odnosno slu`beno lice u organuuprave, koji je pravosna`nom odlukom izuzet odvo|ewa postupka i odlu~ivawa;

2. ako je prekr{ajni postupak vodio i odlukudoneo sudija odnosno slu`beno lice u organuuprave, koji se morao izuzeti (~lan 102. stav 1.ta~. 1–5. ovog zakona);

3. ako okrivqeni u prekr{ajnom postupku ni-je saslu{an pre dono{ewa odluke osim u slu~a-jevima iz ~lana 85. stava 3. i ~lana 162. stava 8.ovog zakona;

4. ako okrivqeni nije pou~en o pravu na upo-trebu jezika, ili je wemu ili wegovom braniocuprotivno wegovom zahtevu uskra}eno pravo dana usmenom pretresu ili u toku ostalih radwi uprekr{ajnom postupku upotrebqava svoj jezik ida na svom jeziku prati tok usmenog pretresa od-nosno postupka (~lan 86. ovog zakona);

5. ako je protivno zakonu bila iskqu~ena jav-nost na usmenom pretresu;

6. ako je sudija, odnosno slu`beno lice u or-ganu uprave odbacio zahtev za pokretawe prekr-{ajnog postupka protivno odredbama ~lana 159.ovog zakona;

7. ako je sudija obustavio prekr{ajni postu-pak protivno odredbama ~lana 216. ovog zakonaili je doneo presudu kojom se okrivqeni oslo-ba|a krivice, protivno odredbama ~lana 218.ovog zakona;

8. ako je presudu doneo sud koji zbog stvarnenenadle`nosti nije mogao suditi u toj stvari(~lan 100. ovog zakona);

9. ako usmeno saop{tena odluka nije uneta uzapisnik (~lan 220. stav 2. ovog zakona);

10. ako odlukom sud, odnosno organ uprave ni-je u celosti odlu~io o zahtevu za pokretawe pre-kr{ajnog postupka;

11. ako je sud odnosno organ uprave odlu~io mi-mo zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka;

12. ako se odluka zasniva na dokazu na kome sepo odredbama ovog zakona ne moè zasnivati,osim ako je, s obzirom na druge dokaze, o~iglednoda bi i bez tog dokaza bila doneta ista odluka;

13. ako se odluka zasniva na iskazu okrivqe-nog koji nije bio upozoren na pravo da uzme bra-nioca po svom izboru ili da bude ispitan u pri-sustvu branioca;

14. ako je povre|ena odredba ~lana 88. ovog za-kona;

15. ako je izreka odluke nerazumqiva, protiv-re~na sama sebi ili razlozima odluke ili akoodluka uop{te nema razloga ili u woj nisu na-vedeni razlozi o odlu~nim ~iwenicama, ili suti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meriprotivre~ni, ili ako o odlu~nim ~iwenicamapostoji znatna protivre~nost izme|u onog {tose u razlozima odluke navodi, o sadrìni is-prava ili zapisnika o iskazima datim u postup-ku, i samih tih isprava ili zapisnika, osim uslu~aju iz ~lana 220. ovog zakona.

Bitna povreda odredaba prekr{ajnog postup-ka postoji i ako sudija, odnosno slu`beno liceu toku prekr{ajnog postupka ili prilikom do-no{ewa odluke nije primenio ili je pogre{noprimenio koju odredbu ovog zakona, ili je u to-ku prekr{ajnog postupka povredio pravo odbra-ne, a to je uticalo ili je moglo uticati na zako-nito i pravilno dono{ewe odluke.


Povreda materijalnog prava

^lan 235.Povreda materijalnog prekr{ajnog prava po-

stoji ako je prekr{ajni propis povre|en kada jeu pitawu:

1. da li je radwa za koju se okrivqeni goniprekr{aj;

2. da li ima okolnosti koje iskqu~uju prekr-{ajnu odgovornost;

3. da li ima okolnosti koje iskqu~uju prekr-{ajno gowewe, a naro~ito da li je nastupila za-starelost prekr{ajnog gowewa ili je stvar ve}pravosna`no presu|ena;

4. da li je u pogledu prekr{aja koji je predmetzahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka pri-mewen zakon ili drugi propis koji se ne moèprimeniti;

5. da li je odlukom o kazni, za{titnoj meriili o oduzimawu imovinske koristi prekora~e-no ovla{}ewe koje sudija, odnosno slu`benolice u organu uprave ima po zakonu;

6. da li su povre|ene odredbe o ura~unavawuzadràvawa, pritvora i izdràne kazne.

Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe

^lan 236.Odluka se moè pobijati zbog pogre{no ili

nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa kad jesud, odnosno organ uprave neku odlu~nu ~iweni-cu pogre{no utvrdio ili je nije utvrdio.

Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji ikad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi.

Pobijawe presude i drugih odluka

^lan 237.Odluka se moè pobijati zbog odluke o kazni

kad tom odlukom nije prekora~eno zakonskoovla{}ewe (~lan 235. stav 1. ta~ka 5. ovog zako-na) ili sud, odnosno organ uprave nije pravil-no odmerio kaznu s obzirom na okolnosti kojeuti~u da kazna bude ve}a ili mawa. Odluka o ka-zni moè se pobijati i zbog toga {to je sud, od-nosno organ uprave primenio ili nije prime-nio odredbe o ublaàvawu kazne, o oslobo|ewuod kazne, ili {to nije izrekao opomenu iako suza to postojali zakonski uslovi.

Odluka o za{titnoj meri ili o oduzimawuimovinske koristi moè se pobijati ako ne po-stoji povreda iz ~lana 235. stava 1. ta~ke 5. ovogzakona ili je sud nepravilno doneo ovu odlukuili nije izrekao za{titnu meru odnosno oduzi-mawe imovinske koristi iako su za to postoja-li zakonski uslovi.

Odluka o imovinsko-pravnom zahtevu moè sepobijati kad je sud o tome doneo odluku protiv-no odredbama ovog zakona.

Odluka o tro{kovima prekr{ajnog postupkamoè se pobijati kad je sud, odnosno organuprave o tome doneo odluku iz razloga kao i uprethodnom stavu ovog ~lana.

Postupak po àlbi

^lan 238.Neblagovremenu, nedozvoqenu i od neovla-

{}enog lica izjavqenu àlbu odbaci}e re{e-wem sud, odnosno organ uprave.

Blagovremenu i dozvoqenu àlbu sud, odnosnoorgan uprave sa spisima }e dostaviti Vi{emprekr{ajnom sudu u roku od tri dana.

Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda

^lan 239.Re{avaju}i po àlbi Vi{i prekr{ajni sud

moè àlbu odbaciti, odbiti kao neosnovanu ipotvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti, aprvostepenu odluku preina~iti ili ukinuti.

Odbacivawe àlbe od strane drugostepenog suda

^lan 240.Vi{i prekr{ajni sud odbaci}e àlbu re{e-

wem kao neblagovremenu, nedozvoqenu ili izja-vqenu od strane neovla{}enog lica, ako utvrdida je sud ili organ uprave koji je vodio postu-pak, propustio da to u~ini.

Granice ispitivawa prvostepene odluke

^lan 241.Vi{i prekr{ajni sud ispituje prvostepenu

odluku u onom delu u kojem se pobija àlbom,ali mora uvek po slu`benoj du`nosti ispitati:

1. da li postoji bitna povreda odredaba prekr-{ajnog postupka iz ~lana 234. stava 1. ta~. 1, 3. i7–15. ovog zakona;

2. da li je na {tetu okrivqenog povre|eno ma-terijalno pravo (~lan 235. ovog zakona).

Ako àlba izjavqena u korist okrivqenog nesadrì osnov za pobijawe odluke (~lan 233.ovog zakona), Vi{i prekr{ajni sud ograni~i}ese na ispitivawe povreda iz stava 1. ta~. 1. i 2.ovog ~lana, kao i na ispitivawe odluke o kazni,za{titnim merama i oduzimawu imovinske ko-risti (~lan 237. ovog zakona).

Potvr|ivawe prvostepene odluke

^lan 242.Vi{i prekr{ajni sud }e presudom odbiti

àlbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenuodluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog ko-jih se presuda pobija, niti povrede zakona iz~lana 241. ovog zakona.

Preina~ewe prvostepene odluke

^lan 243.Vi{i prekr{ajni sud }e uvaìti àlbu i

presudom preina~iti prvostepenu odluku kadautvrdi da su odlu~ne ~iwenice u prvostepenompostupku utvr|ene i da s obzirom na utvr|eno~iweni~no stawe, treba doneti druga~iju presu-du ili ako smatra da postoje takve povrede zako-na koje se mogu otkloniti bez ukidawa prvoste-pene odluke, ili kad na|e da prilikom odmera-


vawa kazne odnosno izricawa za{titne merenisu uzete u obzir sve okolnosti koje uti~u napravilno odmeravawe kazne odnosno na zakoni-to izricawe za{titne mere ili kad okolnostikoje su uzete u obzir nisu pravilno ocewene.

Prvostepena odluka }e se preina~iti kad seutvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodioprekr{ajni postupak, pogre{no ocenio ispravei dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasno-vana na tim dokazima.

Ukidawe prvostepene odluke

^lan 244.Vi{i prekr{ajni sud }e àlbu uvaìti i

presudom ukinuti prvostepenu odluku i predmetvratiti sudu ili organu uprave, na ponovni po-stupak ako utvrdi da postoji bitna povreda od-redaba prekr{ajnog postupka, koja je uticalaili je mogla uticati na zakonito re{avawe pre-kr{ajne stvari, ili ako smatra da zbog pogre-{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog sta-wa treba dopuniti ili provesti novi postupak,ili ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbogpogre{ne ocene dokaza ili pogre{ne primenematerijalnog prava. Iz istih razloga moè seprvostepena odluka i delimi~no ukinuti ako sepojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez {te-te za pravilno odlu~ivawe.

Obrazloèwe drugostepene presude

^lan 245.U obrazloèwu presude Vi{i prekr{ajni sud

ceni}e àlbene navode i ukaza}e na povrede za-kona koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti.

Kad se prvostepena odluka ukida zbog povredeodredaba prekr{ajnog postupka, u obrazloèwu}e se navesti koje su odredbe povre|ene i u ~emuse ogleda povreda.

Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogre-{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog sta-wa, nave{}e se nedostaci odnosno za{to su no-vi dokazi i nove ~iwenice va`ne za dono{ewepravilne odluke.

Dejstvo àlbe u korist saokrivqenih

^lan 246.Kad Vi{i prekr{ajni sud povodom ma ~ije

àlbe izjavqene protiv odluke utvrdi da su raz-lozi zbog kojih je doneo presudu u korist okri-vqenog korisni i za kojeg od okrivqenih kojinije izjavio àlbu ili nije izjavio u tom prav-cu, postupi}e po slu`benoj du`nosti kao da ta-kva àlba postoji.

Dostavqawe drugostepene presude

^lan 247.Vi{i prekr{ajni sud }e vratiti sve spise su-

du, odnosno organu uprave sa dovoqnim brojemoverenih prepisa svoje presude radi dostavqa-wa okrivqenom, podnosiocu zahteva i drugimzainteresovanim licima.

Du`nost suda i organa uprave

^lan 248.Sud i organ uprave, duàn je da sprovede sve

radwe i raspravi sva sporna pitawa na koje jeukazao Vi{i prekr{ajni sud u svojoj presudi.Pri dono{ewu nove odluke, sud i organ upravevezani su zabranom propisanom u ~lanu 88. ovogzakona.

Glava HHHááá

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

ZAHTEV ZA PONAVQAWE PREKR[AJNOG POSTUPKA

Razlozi za ponavqawe postupka

^lan 249.Prekr{ajni postupak zavr{en pravosna`nom

odlukom moè se ponoviti:1. ako se dokaè da je odluka zasnovana na la-

`noj ispravi ili na la`noj izjavi svedoka ilive{taka;

2. ako se dokaè da je odluka doneta usledkrivi~nog dela sudije ili drugog slu`benog li-ca koje je u~estvovalo u postupku;

3. ako se utvrdi da je lice koje je ka`weno zaprekr{aj za istu radwu ve} jednom ka`weno uprekr{ajnom postupku;

4. ako se iznesu nove ~iwenice ili podnesunovi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi saranijim dokazima doveli do druga~ije odluke dasu bili poznati u ranijem postupku.

îwenice iz stava 1. ta~. 1–3. ovog ~lana do-kazuju se pravosna`nom odlukom ili presudom uprekr{ajnom postupku. Ako se postupak protivtih lica ne moè sprovesti zato {to su umrlaili {to postoje okolnosti koje iskqu~uju kri-vi~no gowewe, ~iwenice iz ta~. 1. i 2. stava 1.ovog ~lana mogu se utvrditi i drugim dokazima.

Podno{ewe zahteva za ponavqawe postupka

^lan 250.Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka

mogu podneti ka`weni, wegov branilac i pod-nosilac zahteva, a posle smrti ka`wenog zahtevmogu podneti u korist ka`wenog i ostala licaiz ~lana 229. stava 3. ovog zakona.

Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupkamoè se podneti u roku od godinu dana od danapravosna`nosti odluke.

Postupak po zahtevu

^lan 251.O zahtevu za ponavqawe prekr{ajnog postupka

odlu~uje sud, odnosno organ uprave koji je doneoprvostepenu odluku.

U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskomosnovu traì ponavqawe postupka i kojim sedokazima potkrepquju ~iwenice na kojima sezahtev zasniva. Ako zahtev ne sadrì te podatke,odbaci}e se presudom, odnosno re{ewem.


Zahtev }e se odbaciti i kad sud, odnosno organuprave na osnovu zahteva i dokaza iz spisa pred-meta iz ranijeg postupka utvrdi da je zahtev pod-nelo neovla{}eno lice ili da je zahtev neblago-vremeno podnesen, ili da nema zakonskih uslovaza ponavqawe postupka, ili da ~iwenice i doka-zi na kojima se zahtev zasniva o~igledno nisu po-dobni da se na osnovu wih dozvoli ponavqawe.

Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka ukorist ka`wenog moè se podneti i nakon {toje odluka izvr{ena.

Odluke povodom zahteva za ponavqawe postupka

^lan 252.Ako prekr{ajni sud ili organ uprave ne odbaci

zahtev za ponavqawe postupka, ponovi}e postupaku obimu koji je neophodan da se utvrde ~iwenicezbog kojih je zahtev podnet.

Zavisno od rezultata ponovqenog postupka, zah-tev }e se re{ewem odbiti ili }e se novom odlu-kom prethodna ukinuti u celosti ili delimi~no.

Ako se dozvoli ponavqawe postupka, u ponov-nom postupku sud i organ uprave vezan je zabra-nom propisanom u ~lanu 88. ovog zakona.

Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqa-we postupka nije dozvoqena àlba.

Odlagawe izvr{ewa odluke

^lan 253. Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka ne

odlaè izvr{ewe odluke, ali ako sud, odnosnoorgan uprave oceni da zahtev moè biti uvaèn,moè odlu~iti da se odloì izvr{ewe dok sene odlu~i o zahtevu za ponavqawe postupka.

Re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe po-stupka odlaè izvr{ewe odluke protiv koje jeponavqawe dozvoqeno.

ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVAWEPRAVOSNA@NE PRESUDE

Dopu{tenost zahteva

^lan 254.Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna-

`ne presude moè se podneti protiv drugoste-pene presude zbog povrede zakona, a u slu~aju ipod uslovima odre|enim ovim zakonom.

Okrivqeni koji nije koristio redovni prav-ni lek protiv prvostepene odluke ne moè pod-neti zahtev za vanredno preispitivawe pravo-sna`ne presude, osim kad je samo po àlbi pod-nosioca zahteva izre~ena stroà prekr{ajnasankcija iz ~lana 255. ovog zakona.

Slu~ajevi u kojima je dopu{ten zahtev za vanredno preispitivawe presude


`ne presude moè se podneti kad je izre~ena:– kazna zatvora;– za{titna mera zabrane vr{ewa odre|enih

delatnosti;

– za{titna mera zabrane pravnom licu da vr-{i odre|ene delatnosti;

– za{titna mera zabrane odgovornom licu davr{i odre|ene poslove;

– za{titna mera zabrane upravqawa vozilomna motorni pogon licu koje je po zanimawu voza~;

– nov~ana kazna preko 100.000,00 dinara fi-zi~kom licu ili odgovornom licu u pravnom li-cu i preduzetniku, odnosno 300.000,00 dinarapravnom licu za carinske, spoqnotrgovinske,devizne i poreske prekr{aje;

– za{titna mera oduzimawa predmeta za ca-rinske, spoqnotrgovinske i devizne prekr{aje;

– odluka o poni{tewu voza~ke dozvole naosnovu ~lana 34. stav 5. ovog zakona.

Razlozi za podno{ewe zahteva


`ne presude moè se podneti u slede}im slu~a-jevima:

1. zbog bitne povrede odredaba prekr{ajnogpostupka (~lan 234. stav 1. ta~. 1–4. i ta~. 7–15.ovog zakona);

2. zbog povrede materijalnog prava na {tetuka`wenog predvi|ene u ~lanu 235. ovog zakona;

3. zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~i-weni~nog stawa (~lan 236. ovog zakona);

4. zbog odluke o kazni (~lan 237. stav 1. ovogzakona).

Ovla{}ewe za podno{ewe zahteva


`ne presude mogu podneti ka`weni, wegov bra-nilac i zakonski zastupnik.

Rok za podno{ewe zahteva


`ne presude podnosi se u roku od petnaest danaod dana prijema presude donete u drugom stepenu.

Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna-`ne presude podnosi se pismeno Vrhovnom suduSrbije.

Odlu~ivawe o zahtevu

^lan 259.O zahtevu za vanredno preispitivawe pravo-

sna`ne presude odlu~uje Vrhovni sud Srbije.

Odluke povodom zahteva

^lan 260.Neblagovremeni, nedozvoqeni ili od neovla-

{}enog lica podnet zahtev za vanredno preispi-tivawe pravosna`ne presude Vrhovni sud Srbijeodbaci}e re{ewem.

Vrhovni sud Srbije }e presudom odbiti zahtevza vanredno preispitivawe pravosna`ne presu-de kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji po-


vreda propisa na koju se poziva podnosilac zah-teva.

Kad Vrhovni sud Srbije utvrdi da je zahtev zavanredno preispitivawe pravosna`ne presudeosnovan, done}e presudu odnosno re{ewe kojim}e ili preina~iti pravosna`nu presudu ili jeukinuti u celini ili delimi~no i predmet vra-titi sudu, odnosno organu uprave na ponovno od-lu~ivawe.

Ako Vrhovni sud Srbije na|e da razlozi zbogkojih je doneo odluku u korist ka`wenog postojei za kojeg od ka`wenih sau~esnika ili saizvr{i-laca, koji nisu podneli zahtev za vanredno prei-spitivawe pravosna`ne presude, postupi}e poslu`benoj du`nosti kao da takav zahtev postoji.

Obaveze suda

^lan 261.Ako je pravosna`na presuda ukinuta i pred-

met vra}en na ponovnu odluku, sud odnosno or-gan uprave duàn je da izvede sve procesne rad-we na koje je ukazao Vrhovni sud Srbije.

Pred sudom, odnosno organom uprave okrivqe-ni moè isticati nove ~iwenice i nove dokaze.

Pri dono{ewu odluke sud, odnosno organuprave vezan je zabranom iz ~lana 88. ovog zakona.

Odlagawe izvr{ewa


`ne presude ne odlaè izvr{ewe presude, alina predlog ka`wenog, Vrhovni sud Srbije moènaloìti sudu da odloì odnosno prekine iz-vr{ewe presude dok ne odlu~i o zahtevu, ako imaosnova iz kojih moè zakqu~iti da }e udovoqi-ti zahtevu.

Shodna primena Zakonika o krivi~nom postupku

^lan 263.Na postupak pred Vrhovnim sudom Srbije, po

zahtevu za vanredno preispitivawe protiv dru-gostepene presude shodno se primewuju odredbeo zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna-`ne presude iz Zakonika o krivi~nom postupkuako ovim zakonom nije druga~ije predvi|eno.

ZAHTEV ZA ZA[TITU ZAKONITOSTI

Podno{ewe zahteva za za{titu zakonitosti

^lan 264.Protiv pravosna`ne presude moè se podi}i

zahtev za za{titu zakonitosti ako je povre|enzakon ili drugi propis o prekr{aju.

Zahtev za za{titu zakonitosti podiè repu-bli~ki javni tuìlac u roku od tri meseca oddana dostavqawa presude.

Zahtev za za{titu zakonitosti ne moè se po-di}i ako je Vrhovni sud Srbije re{avao po zah-tevu za vanredno preispitivawe pravosna`nepresude.

Odlu~ivawe po zahtevu

^lan 265.O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vr-

hovni sud Srbije (u daqem tekstu: sud).O sednici ve}a sud }e obavestiti republi~-

kog javnog tuìoca.Pre nego {to predmet bude iznesen na re{ava-

we sudija odre|en za izvestioca moè po potrebida pribavi obave{tewe o istaknutim povredamazakona.

^lan 266.Pri re{avawu o zahtevu za za{titu zakonito-

sti sud }e se ograni~iti samo na ispitivawepovrede propisa na koju se javni tuìlac pozi-va u svom zahtevu.

Sud }e presudom odbiti zahtev za za{titu za-konitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne posto-ji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu.

Kad sud utvrdi da je zahtev za za{titu zakoni-tosti osnovan, done}e presudu kojom }e, premaprirodi povrede, preina~iti pravosna`nu odlu-ku ili ukinuti u celosti ili delimi~no odlukeprekr{ajnog suda i Vi{eg prekr{ajnog suda ipredmet vratiti na ponovno odlu~ivawe prekr-{ajnom sudu, ili }e se ograni~iti samo na to dautvrdi povredu propisa.

^lan 267.Ako je zahtev za za{titu zakonitosti podig-

nut na {tetu ka`wenog, a sud na|e da je osnovan,utvrdi}e samo da postoji povreda zakona, ne di-raju}i u pravosna`nu odluku.

Ako sud na|e da razlozi zbog kojih je doneoodluku u korist ka`wenog postoje i za nekog odka`wenih saizvr{ilaca za kojeg nije podignutzahtev za za{titu zakonitosti, postupi}e poslu`benoj du`nosti kao da takav zahtev postoji.

Ako je zahtev za za{titu zakonitosti podignutu korist ka`wenog, sud je pri dono{ewu odlukevezan zabranom iz ~lana 88. ovog zakona.

Dostavqawe presude

^lan 268.Odluka suda u potrebnom broju primeraka do-

stavqa se prekr{ajnom sudu preko Vi{eg prekr-{ajnog suda.

^lan 269.Ako je pravosna`na presuda ukinuta i predmet

vra}en na ponovno vo|ewe prekr{ajnog postupka,za osnovu }e se uzeti raniji zahtev za pokretaweprekr{ajnog postupka.

Sud je duàn da izvede sve procesne radwe ida raspravi pitawa na koja mu je ukazao sud.

Pred sudom i Vi{im prekr{ajnim sudom moguse isticati nove ~iwenice i podnositi novidokazi.

Sud je prilikom dono{ewa nove odluke vezanzabranom iz ~lana 88. ovog zakona.

Zahtev za za{titu zakonitosti ne odlaè iz-vr{ewe presude, ali sud pri re{avawu o zahte-vu moè naloìti nadle`nom sudu da odloì


odnosno prekine izvr{ewe presude dok ne odlu-~i o podignutom zahtevu.

Glava HHHáâ

POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA

Primena zakonskih odredbi

^lan 270.U prekr{ajnom postupku prema maloletniku

primewuju se odredbe ove glave, a ostale odredbeprekr{ajnog postupka predvi|ene ovim zakonomsamo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.

Ako druga~ije nije propisano ovim zakonom, u prekr{ajnom postupku prema maloletnikushodno se primewuju odredbe Zakona o malolet-nim u~iniocima krivi~nih dela i krivi~no-pravnoj za{titi maloletnih lica.

Hitnost postupka

^lan 271.Prekr{ajni postupak prema maloletniku je

hitan.Pre izricawa vaspitne mere ili kazne malo-

letniku, pribavi}e se mi{qewe nadle`nog or-gana starateqstva, osim ako je u me|uvremenumaloletnik postao punoletan.

Ako nadle`ni organ starateqstva ne dostavimi{qewe u roku od {ezdeset dana, sud moè ma-loletniku izre}i ukor ili nov~anu kaznu i bezmi{qewa organa starateqstva, vode}i ra~una o du{evnoj razvijenosti, osetqivosti i li~nimsvojstvima maloletnika.

Pri preduzimawu radwi prema maloletniku uwegovom prisustvu, a naro~ito pri wegovom is-pitivawu, lica koja u~estvuju u postupku du`nasu da postupaju obazrivo, vode}i ra~una o du{ev-noj razvijenosti, osetqivosti i li~nim svoj-stvima maloletnika.

Pozivawe maloletnika

^lan 272.Maloletnik se poziva preko roditeqa, odno-

sno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mo-gu}e zbog potrebe da se hitno postupa ili izdrugih opravdanih razloga.

Ako se maloletnik ne poziva preko roditeqa,odnosno zakonskog zastupnika, sud koji vodiprekr{ajni postupak }e ih obavestiti o pokre-tawu postupka.

Obaveza svedo~ewa

^lan 273.Niko ne moè biti oslobo|en od du`nosti da

svedo~i o okolnostima potrebnim za ocewiva-we du{evne razvijenosti maloletnika, upozna-vawe wegove li~nosti i prilika u kojima ìvi.

Razdvajawe i spajawe postupka

^lan 274.Kad je maloletnik u~estvovao u izvr{ewu pre-

kr{aja zajedno sa punoletnim licima, postupak

prema wemu }e se razdvojiti i sprovesti po od-redbama ovog zakona.

Postupak prema maloletniku moè se voditizajedno sa postupkom protiv punoletnih lica isprovesti po op{tim odredbama ovog zakona sa-mo ako je spajawe postupka neophodno za sve-strano razre{ewe stvari.

Re{ewe o razdvajawu, odnosno spajawu postup-ka donosi postupaju}i sudija. Protiv ovog re-{ewa nije dozvoqena àlba.

Prava roditeqa i starateqa

^lan 275.U postupku prema maloletnicima, organ sta-

rateqstva, roditeqi, odnosno zakonski zastup-nik maloletnika imaju pravo da se upoznaju satokom postupka, da u toku postupka stavqajupredloge i da ukazuju na ~iwenice i dokaze kojisu va`ni za dono{ewe pravilne odluke.

Necelishodnost pokretawa postupka

^lan 276.Sud moè odlu~iti da se ne pokrene prekr-

{ajni postupak protiv maloletnika ako smatrada ne bi bilo celishodno da se postupak vodi sobzirom na prirodu prekr{aja i okolnosti podkojima je prekr{aj u~iwen, raniji ìvot malo-letnika i wegova li~na svojstva.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana re{ewem }e seodbaciti zahtev za pokretawe prekr{ajnog po-stupka sa obrazloèwem zbog ~ega je zahtev od-ba~en, a o u~iwenom prekr{aju obavesti}e seroditeq, usvojiteq, odnosno starateq malolet-nika i organ starateqstva radi preduzimawamera u okviru wihovih ovla{}ewa.

Pravo na podno{ewe àlbe

^lan 277.Protiv presude donete u postupku kojim je ma-

loletnik ogla{en krivim za prekr{aje àlbumogu izjaviti, pored lica iz ~lana 229. ovog za-kona, jo{ i starateq, brat, sestra i hraniteqmaloletnika.

Lica iz stava 1. ovog ~lana mogu izjaviti àl-bu u korist maloletnika i protiv wegove voqe.

Postupawe prema detetu

^lan 278.Kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvr-

{ewa prekr{aja nije imao navr{enih ~etrna-est godina ìvota obustavi}e prekr{ajni po-stupak.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana sud }e o pre-kr{aju koji je u~iwen obavestiti roditeqa,usvojiteqa i starateqa maloletnika, kao i or-gan starateqstva a po potrebi moè obavestitii {kolu odnosno organizaciju u kojoj je malo-letnik sme{ten.


Iskqu~ewe javnosti

^lan 279.U postupku prema maloletniku uvek }e se is-

kqu~iti javnost.

Glava HHHâ

NAKNADA [TETE ZBOG NEOPRAVDANOGKA@WAVAWA

Pravo na naknadu {tete zbog neopravdanog ka`wavawa

^lan 280.Pravo na naknadu {tete zbog neopravdanog

ka`wavawa ima lice kome je pravosna`nompresudom bila izre~ena prekr{ajna kazna iliza{titna mera, a kasnije je povodom vanrednogpravnog leka prekr{ajni postupak obustavqen,osim u slede}im slu~ajevima:

1. ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbogtoga {to je u novom postupku povodom vanrednogpravnog leka o{te}eni kao podnosilac zahtevaodustao od zahteva za pokretawe prekr{ajnogpostupka, a na osnovu sporazuma sa okrivqenim;

2. ako je povodom zahteva za ponavqawe prekr-{ajnog postupka na {tetu okrivqenog novi po-stupak obustavqen usled smrti ili kakvog traj-nog du{evnog oboqewa okrivqenog posle u~i-wenog prekr{aja;

3. ako je novi prekr{ajni postupak obusta-vqen zbog zastarelosti gowewa do koga je do-{lo zbog nedosti`nosti okrivqenog;

4. ako je okrivqeni svojim la`nim priznawemili na drugi na~in namerno prouzrokovao svojeka`wavawe, osim ako je na to bio prinu|en.

Drugi slu~ajevi prava na naknadu {tete

^lan 281.Pravo na naknadu {tete ima i lice:1. prema kome je odre|eno izvr{ewe prekr{ajne

sankcije pre pravosna`nosti presude ako u àl-benom postupku do|e do obustave prekr{ajnog po-stupka;

2. koje je bilo zadràno u prekr{ajnom po-stupku, pa je postupak obustavqen;

3. koje je izdràlo kaznu zatvora pa mu je po-vodom vanrednog pravnog leka ili povodomàlbe izjavqene protiv presude kojom je odre|e-no izvr{ewe presude pre pravosna`nosti, izre-~ena kazna zatvora kra}a od kazne koju je izdr-àlo, ili je izre~ena prekr{ajna sankcija kojase ne sastoji u li{ewu slobode;

4. koje je usled gre{ke ili nezakonitog radasudije neosnovano zadràno duè nego {to za-kon dozvoqava.

Vra}awe nov~anih iznosa

^lan 282.Lice kome je u prekr{ajnom postupku neo-

pravdano izre~ena nov~ana kazna, za{titna me-ra oduzimawa imovinske koristi ili za{titnamera oduzimawe predmeta ima pravo na vra}awe

pla}ene nov~ane kazne, vra}awe oduzete imovin-ske koristi, vra}awe predmeta ili nov~anevrednosti oduzetog predmeta (u daqem tekstu:vra}awe nov~anog iznosa).

Smatra se da je lice neopravdano ka`wenoako je u slu~aju preina~ewa ili ukidawa pravo-sna`ne osu|uju}e presude, odnosno re{ewa o ka-`wavawu postupak protiv wega obustavqen ilije doneta osloba|aju}a presuda usled toga {to jeutvr|eno da delo nije prekr{aj ili {to postojeosnovi koji iskqu~uju odgovornost u~iniocaprekr{aja, ili {to nije dokazano da je ono u~i-nilo prekr{aj.

Vra}awe nov~anog iznosa ne moè zahtevatika`weno lice koje je svojim la`nim priznawemprouzrokovalo ka`wavawe.

Posle smrti neopravdano ka`wenog lica na-knadu {tete odnosno vra}awe nov~anog iznosamogu traìti wegov bra~ni drug i wegovi srod-nici koje je on po zakonu bio duàn da izdràva.

Zastarevawe prava na vra}awe nov~anog iznosa

^lan 283.Pravo neopravdano ka`wenog lica i lica ko-

je je ono po zakonu bilo du`no da izdràva, datraì naknadu {tete, odnosno vra}awe nov~a-nog iznosa, zastareva za jednu godinu od danapravosna`nosti presude, odnosno re{ewa ko-jim je prekr{ajni postupak bio obustavqen.

Zastarelost iz stava 1. ovog ~lana se prekidapodno{ewem zahteva ministarstvu nadle`nomza poslove prekr{aja, odnosno organu upravekoji je vodio prekr{ajni postupak.

Ako je zahtev za naknadu {tete odnosno vra}a-we nov~anog iznosa podnelo neopravdano ka-`weno lice, posle wegove smrti lica iz ~lana282. stav 4. ovog zakona mogu produìti postu-pak za ostvarivawe zahteva u roku od tri mesecaod dana smrti neopravdano ka`wenog lica, i tosamo u granicama ranije podnetog zahteva.

Ako se neopravdano ka`weno lice odreklozahteva za naplatu {tete odnosno vra}awe nov-~anog iznosa, posle wegove smrti zahtev se nemoè podneti.

Postupak ostvarivawa prava

^lan 284.Ovla{}eno lice du`no je da se sa svojim zahte-

vom za naknadu {tete obrati ministarstvu nad-le`nom za poslove prekr{aja, odnosno organuuprave koji je vodio prekr{ajni postupak, radisporazuma o postojawu {tete i visini naknade.

Ako do sporazuma ne do|e u roku od dva mese-ca od dana prijema zahteva, ovla{}eno lice mo-è nadle`nom sudu podneti tu`bu za naknadu{tete protiv Republike Srbije, u roku od tri-deset dana od dana isteka roka za postizawesporazuma.

Zahtev za vra}awe nov~anog iznosa podnosi serepubli~kom organu uprave nadle`nom za fi-nansije. Ako nadle`ni organ odbije zahtev iliu roku od dva meseca ne donese re{ewe po zahte-vu, ovla{}eno lice moè svoj zahtev ostvariti


tu`bom za naknadu {tete kod nadle`nog suda uroku iz stava 2. ovog ~lana.

Dok traje postupak kod nadle`nog organa izst. 1, 2. i 3. ovog ~lana, ne te~e zastarelost pred-vi|ena u ~lanu 283. ovog zakona.

Glava HHHâá

PREKR[AJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVE

Nadle`ni organi uprave

^lan 285.Kad je za prekr{aj propisana samo nov~ana ka-

zna, zakonom se saglasno ~lanu 4. i 35. st. 2 i 3.ovog zakona, moè propisati, da prekr{ajni po-stupak za pojedine prekr{aje, u prvom stepenuvode organi uprave.

Za prekr{aje za koje je propisana kazna zatvo-ra, za koje se mogu izre}i za{titne mere, kojeu~ine maloletnici, za prekr{aje lica koja uì-vaju diplomatski imunitet, za odlu~ivawe oimovinsko-pravnom zahtevu i druge, za koje jeiskqu~ivo nadleàn sud, organ uprave predmetustupa nadle`nom sudu.

U prekr{ajnom postupku koji se vodi pred or-ganom uprave, o dovo|ewu, zadràvawu, jemstvu,zadràvawu putne isprave, pretresawu i drugimpitawima za koja prema ovom zakonu moè bitiiskqu~ivo nadleàn sud, organ uprave ustupanadle`nom sudu odlu~ivawe po ovim pitawima.

Organ uprave prekr{ajni postupak vodi poodredbama ovog zakona.

Kumulacija stvarne nadle`nosti

^lan 286.Kada je isto lice okrivqeno za vi{e prekr-

{aja, te je za vo|ewe prekr{ajnog postupka zaneke od prekr{aja nadleàn sud, a za neke organuprave, postupak }e se voditi pred sudom, poprincipu op{te mesne nadle`nosti.

Pokretawe prekr{ajnog postupka

^lan 287.Prekr{ajni postupak pred organom uprave po-

kre}e se na zahtev ovla{}enog lica ili po slu-`benoj du`nosti, odmah po saznawu za prekr{aj.

Kada se postupak pokre}e po slu`benoj du`no-sti, organ uprave nadleàn za vo|ewe prekr{aj-nog postupka nije vezan zahtevom za pokretaweprekr{ajnog postupka u delu koji se ti~e licakoje se tereti za prekr{aj i prekr{aja koji jepredmet podnetog zahteva.

Sastav organa koji re{ava o prekr{aju

^lan 288.Za vo|ewe prekr{ajnog postupka u organu

uprave nadle`na je Komisija za prekr{aje ilislu`beno lice.

Komisija iz stava 1. ovog ~lana sastavqena jeod tri ~lana od kojih je jedan predsednik. Jedanod ~lanova Komisije mora biti diplomirani

pravnik sa poloènim stru~nim ispitom i naj-mawe tri godine radnog iskustva na odgovaraju-}im pravnim poslovima.

Slu`beno lice koje u organu uprave vodi pre-kr{ajni postupak i donosi re{ewe o prekr{ajumora imati zavr{eni pravni fakultet, poloè-ni stru~ni ispit i najmawe tri godine radnogiskustva na odgovaraju}im pravnim poslovima.

^lanove Komisije za prekr{aje i slu`benolice odre|uje iz reda zaposlenih u organu dràv-ne uprave funkcioner koji rukovodi organom.

Nadle`nost drugostepenog organa

^lan 289.Na re{ewe o prekr{aju organa uprave moè

se izjaviti àlba Vi{em prekr{ajnom sudu.Ako se àlba ne izjavi, re{ewe se dostavqa

na izvr{ewe sudu nadle`nom po mestu prebiva-li{ta ka`wenog, sa zabele{kom da izre~enanov~ana kazna nije pla}ena.

Na izvr{ewe nov~ane kazne primewuju se od-redbe ovog zakona o zameni nov~ane kazne ka-znom zatvora ili radom u javnom interesu.

Naplata nov~ane kazne na mestu izvr{ewa prekr{aja

^lan 290.Kad je propisom o prekr{aju predvi|eno,

ovla{}eno lice u organu uprave nadle`nom zaizvr{ewe propisa koji je prekr{ajem povre|en,naplati}e na mestu izvr{ewa prekr{aja nov~a-nu kaznu u~iniocu koga zatekne u vr{ewu prekr-{aja. O napla}enoj nov~anoj kazni izdaje se po-tvrda u kojoj se ozna~ava koji je prekr{aj u~i-wen i kolika je nov~ana kazna izre~ena i na-pla}ena.

Postupawe u slu~aju nepla}awa kazne

^lan 291.Ako nov~ana kazna iz ~lana 290. ovog zakona,

ne bude napla}ena na licu mesta ovla{}eno li-ce odmah }e u~iniocu prekr{aja uru~iti pozivda istu plati u roku od osam dana ili da odre-|enog dana i ~asa pristupi u organ uprave radivo|ewa prekr{ajnog postupka.

Rok za dolazak po pozivu za vo|ewe prekr{aj-nog postupka iz stava 1. ovog ~lana ne moè bitikra}i od osam dana.

U~inilac prekr{aja }e se u pozivu posebnopou~iti o pravu na odbranu iz ~lana 85. ovog za-kona.

Na re{ewe o prekr{aju organa uprave done-tom shodno odredbama ovog zakona, moè se iz-javiti àlba Vi{em prekr{ajnom sudu, prekoorgana uprave koji je doneo re{ewe, u roku odosam dana od dana dostavqawa re{ewa.

Na odluku Vi{eg prekr{ajnog suda, àlbanije dozvoqena.

Ako u~inilac prekr{aja u roku za àlbu neplati nov~anu kaznu, niti izjavi àlbu, re{eweo prekr{aju dostavqa se na izvr{ewe prekr{aj-nom sudu nadle`nom po mestu prebivali{ta ka`-


wenog, sa zabele{kom da izre~ena nov~ana kaznanije pla}ena.

Na izvr{ewe nov~ane kazne primewuju se od-redbe ovog zakona o zameni nov~ane kazne kaz-nom zatvora ili radom u javnom interesu.

Izvr{ewe re{ewa o prekr{aju

^lan 292.Re{ewe o prekr{aju koje donese organ uprave

ne moè biti prinudno izvr{eno pre pravosna-`nosti.

Glava HHHâáá

IZVR[EWE ODLUKA

^lan 293.Presuda odnosno re{ewe (u daqem tekstu: od-

luka) sti~u svojstvo pravosna`nosti kada se vi-{e ne mogu pobijati àlbom ili kad àlba nijedozvoqena.

Odluka doneta u prekr{ajnom postupku izvr-{ava se kad postane pravosna`na i kad za izvr-{ewe nema zakonskih smetwi, ako ovim zakonomnije druga~ije odre|eno.

Odluka kojom je pravosna`no izre~ena nov~a-na kazna ili je odlu~eno o naknadi tro{kovapostupka ili o imovinsko – pravnom zahtevu,ili je izre~ena mera oduzimawa imovinske ko-risti, izvr{ava se kad istekne u odluci odre-|en rok za pla}awe kazne, tro{kova postupka,imovinske koristi, naknade {tete ili za po-vra}aj stvari.

Ako za pojedine slu~ajeve u zakonu nije druga-~ije odre|eno, odluka sti~e svojstvo izvr{no-sti danom dostavqawa ka`wenom.

Naredba se izvr{ava odmah ako sud koji je iz-dao naredbu ne odredi druga~ije.

^lan 294.Osu|uju}a presuda se moè izvr{iti i pre we-

ne pravosna`nosti u slede}im slu~ajevima:1. ako okrivqeni ne moè da dokaè svoj

identitet ili nema prebivali{te, ili ako od-lazi u inostranstvo radi boravka, a sud na|e dapostoji osnovana sumwa da }e okrivqeni osuje-titi izvr{ewe izre~ene kazne;

2. ako je okrivqeni ka`wen za teì prekr{ajiz oblasti javnog reda i mira a postoji osnova-na sumwa da }e ponoviti ili nastaviti sa vr{e-wem prekr{aja ili da }e izbe}i izvr{ewe ka-zne zatvora.

U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana sud }e u pre-sudi odrediti da okrivqeni i pre pravosna`no-sti presude pristupi izvr{ewu izre~ene kazne.

Ako okrivqeni izjavi àlbu protiv presudekojom je odre|eno izvr{ewe presude pre wenepravosna`nosti, sud je duàn da àlbu sa spi-som predmeta dostavi Vi{em prekr{ajnom suduu roku od 24 ~asa, ra~unaju}i od ~asa kada jeàlbu primio, a Vi{i prekr{ajni sud duàn jeda o àlbi odlu~i i svoju presudu dostavi suduu roku od 48 ~asova ra~unaju}i od ~asa prijemaspisa predmeta.

Na re{ewe iz stava 1. ovog ~lana podnosilaczahteva moè izjaviti àlbu u roku od tri danaod dana prijema re{ewa.

^lan 295.Kazna zatvora, nov~ana kazna zamewena ka-

znom zatvora, rad u javnom interesu, za{titnemere i vaspitne mere izvr{avaju se po zakonukojim se ure|uje izvr{ewe krivi~nih sankcija,ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.

Izvr{ewe za{titne mere oduzimawa predmeta

^lan 296.Za{titnu meru oduzimawa predmeta izvr{ava

organ u ~iju nadle`nost spada izvr{ewe odno-sno nadzor nad izvr{ewem propisa po kojima jeza{titna mera izre~ena, ako zakonom nije dru-ga~ije odre|eno.

Oduzeti predmeti prodaju se po propisima ko-ji vaè za poresko izvr{ewe, ukoliko posebnimpropisima nije druga~ije odre|eno.

Ako je presudom odre|eno da }e se oduzetipredmet predati odre|enom organu ili organi-zaciji, taj organ ili organizacija }e se pozvatida predmet preuzme.

Ako je u~inilac samovoqno otu|io ili uni-{tio predmet prekr{aja ili na drugi na~inonemogu}io izvr{ewe, posebnim re{ewem sudaobaveza}e se da plati nov~ani iznos koji odgo-vara vrednosti tog predmeta.

Nov~ani iznos dobijen prodajom predmeta kojije svojina u~inioca prekr{aja, a oduzet je po pre-sudi suda, prihod je buxeta Republike Srbije.

Ako su prodati predmeti koji nisu svojinau~inioca prekr{aja ili wima ne raspolaèpravno lice u~inilac prekr{aja, iznos se pre-daje licu ~ija su svojina ti predmeti, odnosnopravnom licu koje raspolaè tim predmetima.Ako je to lice nepoznato i ne javi se ni za go-dinu dana od dana prodaje, iznos dobijen od pro-daje takvih predmeta prihod je buxeta RepublikeSrbije.

Obave{tewe o izvr{ewu za{titne mere

^lan 297.Organi koji su po ovom zakonu obavezni da iz-

vr{avaju za{titne mere du`ni su da o izvr{ewuza{titne mere obaveste sud koji je meru izrekao.

Izvr{ewe mere oduzimawa imovinske koristi

^lan 298.Meru oduzimawa imovinske koristi izvr{ava

sud koji je doneo presudu.Prinudnu naplatu te mere vr{i organ uprave

nadleàn za poslove javnih prihoda po propi-sima koji vaè za prinudnu naplatu poreza.

Iz nepokretnosti prinudno se moè napla}i-vati imovinska korist koja se nije mogla napla-titi na na~in iz stava 2. ovog ~lana.

Prinudnu naplatu oduzimawa imovinske ko-risti iz nepokretnosti vr{i op{tinski sud popropisima izvr{nog postupka.


Imovinska korist oduzeta presudom prihod jebuxeta Republike Srbije.

Izvr{ewe mere oduzimawa imovinske kori-sti izre~ene pravnom licu koje je posle pravo-sna`nosti presude prestalo da postoji sprove-{}e se protiv pravnog lica koje je preuzelo we-govu imovinu do visine preuzete imovine.

Organi iz st. 2. i 4. ovog ~lana du`ni su da ooduzimawu imovinske koristi obaveste sud kojije ovu meru izrekao.

Tro{kove izvr{ewa snosi ka`weno lice.

Na~in naplate nov~ane kazne

^lan 299.Nov~anu kaznu izre~enu za prekr{aj i tro-

{kove prekr{ajnog postupka izvr{ava sud, od-nosno organ uprave koji je kaznu izrekao.

Nov~ana kazna, tro{kovi prekr{ajnog postup-ka i drugi nov~ani iznosi upla}uju se preko po-{te, banke ili Uprave za javna pla}awa na po-sebnoj uplatnici koju popuwava nadle`ni sud,odnosno organ uprave u roku odre|enom odlukom.

Ako ka`weno fizi~ko lice u odre|enom rokune plati tro{kove prekr{ajnog postupka i nov-~anu kaznu koja prelazi 15.000,00 dinara i akoka`weno pravno lice, odgovorno lice i profe-sionalni vojnik ne plati nov~anu kaznu i tro-{kove prekr{ajnog postupka u odre|enom roku,naplata }e se izvr{iti prinudnim putem.

Na osnovu izvr{nog naslova prinudnu napla-tu nov~ane kazne izre~ene fizi~kom licu, prav-nom licu, odgovornom licu u pravnom licu ipreduzetniku i prinudnu naplatu tro{kova pre-kr{ajnog postupka vr{i nadle`ni organ popropisima o prinudnoj naplati.

Organ nadleàn za prinudnu naplatu iz stava 4.ovog ~lana obavezan je da u roku od petnaest danaod dana poku{ane ili izvr{ene naplate izvestinadle`ni sud o izvr{enoj naplati ili o razlozi-ma neizvr{ewa prinudne naplate.

Tro{kove prinudne naplate nov~ane kazne itro{kova prekr{ajnog postupka snosi ka`weni.

Posle smrti ka`wenog prinudna naplatanov~ane kazne i tro{kova prekr{ajnog postup-ka ne}e se izvr{iti.

^lan 300.Ako ka`weno lice kome je dozvoqeno da nov-

~anu kaznu ispla}uje u ratama ne vr{i urednouplate, sud moè zakqu~kom opozvati svoju odlu-ku o pla}awu u ratama.

Protiv zakqu~ka iz stava 1. ovog ~lana àlbanije dozvoqena.

Du`nost obave{tavawa o pla}awu nov~ane kazne

^lan 301.O izvr{enoj uplati nov~ane kazne, tro{kova

postupka i drugih nov~anih iznosa, Uprava zajavna pla}awa obavezna je da bez odlagawa izve-sti sud, odnosno organ uprave koji je doneo odlu-ku dostavqawem izve{taja o pla}awu uz izvod odnevnim promenama na odgovaraju}im ra~unima.

^lan 302.Izvr{ewe presude u pogledu naknade {tete i

povra}aja stvari vr{i se po zahtevu o{te}enog,odnosno sopstvenika stvari.

Prinudna naplata naknade {tete odnosno po-vra}aj stvari vr{i se po propisima koji vaèza izvr{ni postupak.

Pravosna`na presuda je izvr{ni naslov.

Glava HHHâááá

KOLIZIONE NORME I USTUPAWE PREDMETANA IZVR[EWE U ODNOSIMA IZME\U PREKR[AJNIH SUDOVA U REPUBLICI

^lan 303.Sud koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu

meru ili za{titnu meru moè zahtevati da se takazna odnosno mera izvr{i na podru~ju drugogsuda u Republici Srbiji, na kome je prebivali-{te odnosno boravi{te lica prema kome se iz-vr{ewe ima sprovesti.

Sud koji je doneo presudu moè zahtevati da seradi prinudne naplate nov~ane kazne ili dru-gih iznosa i radi oduzimawa predmeta na osno-vu izvr{ne presude, izvr{ewe na imovini izvr-{ioca prekr{aja sprovede na podru~ju drugogsuda u Republici Srbiji na kome se nalazi imo-vina ili predmet na kome treba sprovesti izvr-{ewe.

U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana zahtevza sprovo|ewe izvr{ewa upu}uje se sudu koji jena osnovu zakona ili drugog propisa nadleànda sprovodi izvr{ewe presude.

^lan 304.Sud koji je prema ~lanu 303. stav 2. ovog zako-

na sproveo izvr{ewe na imovini u~inioca pre-kr{aja duàn je da sa napla}enim iznosima ilioduzetim predmetom postupi po nalogu suda kojije doneo presudu.

Sud koji je sproveo izvr{ewe donosi re{ewe otro{kovima koji su nastali pri sprovo|ewu iz-vr{ewa. Radi namirewa tih tro{kova, taj sud }ezadràti potrebnu sumu od napla}enog iznosa.

Glava HHHáH

PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 305.Propisi o prekr{ajima koji nisu u skladu sa

ovim zakonom uskladi}e se u roku od jedne godi-ne od dana stupawa na snagu ovog zakona.

^lan 306.Prekr{ajni postupak u kome do dana primene

ovog zakona ne bude doneto pravosna`no re{e-we nastavi}e se po odredbama ovog zakona.

Re{ewe koje je postalo pravosna`no pre danapo~etka primene ovog zakona izvr{ava se popropisima koji su do tada vaìli.

^lan 307.Danom po~etka primene ovog zakona prestaje

da vaì Zakon o prekr{ajima („Slu`beni gla-


snik SRS”, broj 44/89, „Slu`beni glasnik RS”,br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94,16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) ipropisi doneti na osnovu wega.


objavqivawa u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije”, a primewiva}e se od 1. januara 2007. go-dine.


Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o javnim putevima

Progla{ava se Zakon o javnim putevima, koji je do-nela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}ojsednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{ti-ne Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra2005. godine.



ZAKONo javnim putevima

á. OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.Ovim zakonom ure|uju se pravni poloàj jav-

nih puteva, uslovi i na~in upravqawa, za{titei odràvawa javnih puteva, izvori i na~in fi-nansirawa javnih puteva, posebni uslovi za iz-gradwu i rekonstrukciju javnih puteva i inspek-cijski nadzor.

^lan 2.Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom zakonu

imaju slede}e zna~ewe:1) „put” jeste izgra|ena, odnosno utvr|ena po-

vr{ina koju kao saobra}ajnu povr{inu mogu dakoriste svi ili odre|eni u~esnici u saobra}a-ju, pod uslovima odre|enim zakonom i drugimpropisima;

2) „javni put” jeste put koji ispuwava propi-sane kriterijume za kategorizaciju od stranenadle`nog organa;

3) „dràvni put” jeste javni put koji saobra-}ajno povezuje:

– teritoriju dràve sa mreòm evropskih pu-teva, odnosno deo je mreè evropskih puteva;

– teritoriju dràve sa teritorijom susednihdràva;

– celokupnu teritoriju dràve;– privredno zna~ajna naseqa na teritoriji

dràve;– podru~je dva ili vi{e okruga ili podru~je

okruga, kao i wegov deo koji prolazi kroz nase-

qe, u slu~aju da nije izgra|en obilazni put po-red naseqa;

4) „autoput” jeste dràvni put koji je name-wen iskqu~ivo za saobra}aj motornih vozila, safizi~ki razdvojenim kolovozima po smerovima,denivelisanim raskrsnicama, potpunom kontro-lom pristupa, koji ima najmawe dve saobra}ajnei jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takavobeleèn propisanim saobra}ajnim znakom;

5) „op{tinski put” jeste javni put koji sao-bra}ajno povezuje teritoriju op{tine, odnosnograda, kao i teritoriju op{tine, odnosno gradasa mreòm dràvnih puteva;

6) „saobra}ajna povr{ina” jeste posebno ure-|ena povr{ina za odvijawe svih ili odre|enihvidova saobra}aja ili mirovawe vozila;

7) „nekategorisani put” jeste saobra}ajna po-vr{ina koja je dostupna ve}em broju raznih ko-risnika, koju nadle`ni organ proglasi nekate-gorisanim putem i koja je upisana u katastar ne-pokretnosti kao nekategorisani put;

8) „biciklisti~ka staza” jeste saobra}ajnapovr{ina obeleèna propisanim saobra}ajnimznakom, namewena za saobra}aj bicikala i bi-cikala sa motorom;

9) „naseqe” jeste izgra|eni funkcionalnoobjediwen prostor na kome su obezbe|eni uslo-vi za ìvot i rad i za zadovoqavawe zajedni~-kih potreba stanovnika, ~ije se granice utvr|u-ju prostornim, odnosno urbanisti~kim planomop{tine, odnosno grada i ozna~avaju propisa-nim saobra}ajnim znakom na javnom putu;

10) „put van naseqa” jeste deo javnog puta vangranica naseqa;

11) „put u nasequ” jeste deo javnog puta unutargranica naseqa ~ije se karakteristike utvr|ujuprostornim, odnosno urbanisti~kim planomop{tine, odnosno grada;

12) „ulica” jeste javni put u nasequ koji sao-bra}ajno povezuje delove naseqa;

13) „ozna~avawe javnih puteva” jeste postu-pak definisawa kategorije i prostornog polo-àja puta (kilometarska i hektometarska staci-onaà);

14) „evidencija javnih puteva” jeste propisa-na sadrìna saobra}ajno-tehni~kih podataka ipostupak prikupqawa, odnosno obnavqawa tihpodataka o javnim putevima;

15) „kolovozna konstrukcija” jeste sistemkoji sluì da primi mehani~ka dejstva vozila iprenese ih na dowi stroj javnog puta, da omogu-}i bezbedno, nesmetano i ekonomi~no kretawevozila, bicikala i pe{aka. Zavr{ni sloj kolo-vozne konstrukcije je kolovozni zastor;

16) „kolovoz” jeste izgra|ena povr{ina javnogputa po kojoj se odvija saobra}aj i ~ine ga sao-bra}ajne trake (vozne, dodatne, ivi~ne, zaustavnei sl.) za kretawe, odnosno mirovawe vozila;

17) „bankina” jeste element javnog puta u na-sipu koji obezbe|uje bo~nu stabilnost kolovo-zne konstrukcije i sluì za postavqawe saobra-}ajne signalizacije i opreme puta;

18) „rigola” jeste element javnog puta u usekuza prihvatawe i kontrolisano vo|ewe povr{in-


skih voda koji obezbe|uje stabilnost kolovoznekonstrukcije;

19) „berma” jeste prostor izme|u rigole i ko-sine useka i sluì za za{titu rigole od erodi-ranog materijala, postavqawe saobra}ajne sig-nalizacije i opreme puta, kao i za obezbe|ewepreglednosti puta;

20) „razdelna traka” jeste element javnog pu-ta kojim se fizi~ki razdvajaju smerovi vo`we isluì za postavqawe saobra}ajne signalizaci-je i opreme puta, kao i za izgradwu elemenataputnog objekta. Razdelna traka {irine ve}e od{est metara jeste razdelni pojas;

21) „za{titna traka” jeste element javnogputa kojim se fizi~ki razdvaja saobra}aj motor-nih vozila od nemotorizovanog saobra}aja;

22) „putni objekti” su mostovi, nadvo`waci,podvo`waci, vijadukti, akvadukti, propusti, tu-neli, galerije, potporni i oblo`ni zidovi i sl.;

23) „nadvo`wak” jeste putni objekat iznadjavnog puta za ukr{tawe u dva nivoa sa putem,odnosno infrastrukturnim sistemom;

24) „podvo`wak” jeste putni objekat ispodjavnog puta za ukr{tawe u dva nivoa sa putem,odnosno infrastrukturnim sistemom;

25) „objekti, postrojewa i ure|aji za odvod-wavawe” sluè za sakupqawe, odvo|ewe, odno-sno preusmeravawe povr{inskih, pribre`nih ipodzemnih voda radi za{tite puta, odnosno su-seda puta od {tetnog dejstva voda sa puta;

26) „prate}i sadràji javnog puta” jesu mo-teli, restorani, servisi, stanice za snabdevawemotornih vozila gorivom, prodavnice, objektiza rekreaciju i drugi objekti nameweni pruà-wu usluga korisnicima puta;

27) „autobusko stajali{te” je posebno izgra-|ena i ozna~ena saobra}ajna povr{ina uz kolo-voz javnog puta ili prikqu~ena na kolovoz jav-nog puta, namewena za zaustavqawe vozila;

28) „granice gra|ewa” jesu linije unutar ko-jih se izvode gra|evinski zahvati prilikom iz-gradwe, rekonstrukcije ili odràvawa javnogputa;

29) „zemqi{ni pojas” jeste kontinualna po-vr{ina sa obe strane useka i nasipa, {irinenajmawe jedan metar, mereno od linija koje ~i-ne krajwe ta~ke popre~nog profila javnog putavan naseqa na spoqnu stranu;

30) „raskrsnica” jeste povr{ina na kojoj seukr{taju ili spajaju putevi i moè biti povr-{inska (ukr{tawe u nivou), ili denivelisana(ukr{tawe van nivoa);

31) „ukr{taj” jeste mesto ukr{tawa dva puta,puta i èlezni~ke infrastrukture ili ukr{ta-we puta sa drugim infrastrukturnim sistemimavan nivoa;

32) „prilazni put” jeste saobra}ajna povr{i-na preko koje se omogu}ava vlasniku, odnosnoneposrednom dràocu nepokretnosti koja se na-lazi pored javnog puta prilaz na taj put;

33) „prikqu~ak” jeste saobra}ajna povr{inakojom se povezuje javni put niè kategorije sajavnim putem vi{e kategorije ili nekategori-sani put, odnosno prilazni put sa javnim putem;

34) „infrastrukturni sistemi” obuhvatajutransportne (vodne, èlezni~ke, cevovodne isl.) i druge sisteme (snabdevawe vodom, kanali-zacija, daqinsko grejawe, snabdevawe gasom,prenos i snabdevawe elektro energijom, teleko-munikacije i sl.);

35) „potrebna preglednost” jeste pregled-nost za bezbedno zaustavqawe vozila ispred ne-pokretne prepreke na kolovozu javnog puta, kojamora biti obezbe|ena na svakoj ta~ki puta i ko-ja se odre|uje na osnovu vrednosti ra~unske br-zine;

36) „potrebna preglednost na raskrsnici”odre|uje se iz uslova odvijawa saobra}aja naukrsnim pravcima saglasno zakonskoj i tehni~-koj regulativi i koristi se za konstrukciju zo-ne potrebne preglednosti raskrsnice oslobo|e-ne prepreka koje mogu ugroziti bezbednost sao-bra}aja;

37) „sused” jeste vlasnik, odnosno neposrednidràlac zemqi{ta i objekata, odnosno ure|ajana zemqi{tu, koje ima najmawe jednu zajedni~kugranicu sa javnim putem;

38) „za{titni pojas” jeste povr{ina uz ivi-cu zemqi{nog pojasa, na spoqnu stranu, ~ija je{irina odre|ena ovim zakonom i sluì za za-{titu javnog puta i saobra}aja na wemu;

39) „pojas kontrolisane izgradwe” jeste po-vr{ina sa spoqne strane od granice za{titnogpojasa na kojoj se ograni~ava vrsta i obim iz-gradwe objekata, koja je iste {irine kao i za-{titni pojas i koja sluì za za{titu javnog pu-ta i saobra}aja na wemu;

40) „saobra}ajna signalizacija” obuhvatasredstva i ure|aje za pra}ewe, kontrolu, reguli-sawe i vo|ewe saobra}ajnih tokova (saobra}aj-ni znakovi na putevima);

41) „upravqawe saobra}ajem” jeste pra}ewe,kontrola i vo|ewe saobra}aja na mreì dràvnihputeva ili na odre|enoj deonici dràvnog puta;

42) „obustava saobra}aja” jeste kontrolisaniprekid saobra}aja na javnom putu;

43) „ograni~ewe saobra}aja” jeste zabranakretawa pojedinih vrsta vozila na javnom putu;

44) „vanredni prevoz” jeste prevoz vozilomkoje osovinskim optere}ewem, ukupnom masom,{irinom, duìnom i visinom prekora~uje pro-pisane mere;

45) „odràvawe puta” jeste izvo|ewe radovakojima se obezbe|uje nesmetano i bezbedno odvi-jawe saobra}aja i ~uva upotrebna vrednost jav-nog puta u stawu koje je bilo u trenutku izgrad-we, odnosno rekonstrukcije;

46) „za{tita puta” jeste zabrana ili ograni-~avawe intervencija na javnom putu, za{titnompojasu i pojasu kontrolisane izgradwe, propi-sanih ovim zakonom;

47) „klasifikacija puteva” jeste podela jav-nih puteva na osnovu propisanih kriterijuma;

48) „upotrebna vrednost puta” jeste vrednostjavnog puta u trenutku procene, prema stepenuo~uvanosti projektovanih karakteristika;

49) „tehni~ka regulativa” jesu standardi,tehni~ki propisi, uputstva, uslovi i specifi-


kacije za planirawe, projektovawe, gra|ewe,odràvawe i za{titu javnih puteva;

50) „upravqa~ javnog puta” jeste javno predu-ze}e, privredno dru{tvo, odnosno drugo pravnolice ili preduzetnik, koji su registrovani zaobavqawe delatnosti upravqawa javnim putem.

^lan 3.Javni putevi i nekategorisani putevi ~ine

mreù puteva.Putevi iz stava 1. ovog ~lana, kao dobra u op-

{toj upotrebi, u dràvnoj su svojini i na wimase mogu sticati prava kori{}ewa, prava slu-`benosti i druga prava odre|ena zakonom.

^lan 4.Javni put, u smislu ovog zakona, obuhvata:1) trup puta koji ~ine dowi i gorwi stroj: – dowi stroj puta (nasipi; useci; zaseci;

objekti, postrojewa i ure|aji za odvodwava-we puta i za{titu puta od povr{inskih ipodzemnih voda i sl.);

– gorwi stroj puta (kolovozna konstrukcija;ivi~ne trake, odnosno ivi~waci; rigole;bankine; berme; razdelne trake i sl.);

2) putne objekte (mostovi, nadvo`waci, pod-vo`waci, vijadukti, akvadukti, propusti, tune-li, galerije, potporni i oblo`ni zidovi i sl.);

3) prikqu~ke;4) trotoare, pe{a~ke i biciklisti~ke staze

koje prate kolovoz puta;5) zemqi{ni pojas; 6) vazdu{ni prostor iznad kolovoza u visini

od najmawe sedam metara, sa slobodnim prosto-rom u visini od najmawe 4,5 metara od najvi{eta~ke kolovoza, a za autoput u visini od najma-we 4,75 metara od najvi{e ta~ke kolovoza;

7) objekte za potrebe puta (putne baze; naplat-ne stanice; kontrolne stanice; saobra}ajne po-vr{ine autobuskih stajali{ta; parkirali{ta;odmori{ta; zelene povr{ine i sl.);

8) saobra}ajnu signalizaciju;9) opremu puta (sve vrste za{titnih ograda;

smerokazi; instalacije rasvete i rasveta za po-trebe saobra}aja; ure|aji za evidenciju saobra-}aja i sl.) i

10) objekte i opremu za za{titu puta, saobra-}aja i okoline (snegobrani; vetrobrani; za{ti-ta od osulina; za{tita od buke i drugih {tet-nih uticaja na okolinu i sl.).

Dràvni put, pored elemenata iz stava 1. ovog~lana, obuhvata i objekte, ure|aje i opremu zaupravqawe saobra}ajem.

^lan 5.Prema zna~aju saobra}ajnog povezivawa javni

putevi se dele na:1) dràvne puteve á reda (saobra}ajno povezu-

ju teritoriju dràve sa mreòm evropskih pute-va, odnosno deo su mreè evropskih puteva, te-ritoriju dràve sa teritorijom susednih drà-va, celokupnu teritoriju dràve, kao i privred-no zna~ajna naseqa na teritoriji dràve);

2) dràvne puteve áá reda (saobra}ajno povezu-ju podru~je dva ili vi{e okruga ili podru~jeokruga);

3) op{tinske puteve (saobra}ajno povezuju te-ritoriju op{tine, odnosno grada, kao i terito-riju op{tine, odnosno grada sa mreòm dràv-nih puteva), i

4) ulice (saobra}ajno povezuju delove naseqa).Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vla-

da) propisuje kriterijume za kategorizaciju dr-àvnih puteva.

Na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog ~lanaVlada donosi akt o kategorizaciji dràvnihputeva.

Skup{tina op{tine, odnosno skup{tina gra-da, propisuje kriterijume za kategorizaciju op-{tinskih puteva i ulica.

Na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog ~lanaskup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada,donosi akt o kategorizaciji op{tinskih putevai ulica.

^lan 6.Prema poloàju u prostoru i uslovima odvija-

wa saobra}aja javni putevi se dele na:1) javne puteve van naseqa i2) javne puteve u nasequ. Javni put u nasequ odre|uje se prostornim i

urbanisti~kim planom.Kolovozna konstrukcija ulica koje su isto-

vremeno delovi dràvnih ili op{tinskih pute-va koji prolaze kroz naseqa i saobra}ajna sig-nalizacija, osim svetlosnih saobra}ajnih zna-kova, smatraju se delovima tih puteva.

Pravac, odnosno promenu pravca dràvnog pu-ta, koji prolazi kroz naseqe, odre|uje skup{ti-na op{tine, odnosno skup{tina grada, po pret-hodno pribavqenoj saglasnosti ministarstvanadle`nog za poslove saobra}aja (u daqem tek-stu: Ministarstvo).

Promena pravca dràvnog puta u nasequ moèda se vr{i ako novi pravac dràvnog puta ispu-wava, po svojim tehni~kim karakteristikama,uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta.

Odluka skup{tine op{tine, odnosno skup{ti-ne grada o pravcu, odnosno promeni pravca dr-àvnog puta koji prolazi kroz naseqe doneta bezsaglasnosti iz stava 4. ovog ~lana, ni{tava je.

Pravac op{tinskog puta u nasequ odre|ujeskup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada.

áá. UPRAVQAWE JAVNIM PUTEVIMA

^lan 7.Upravqawe javnim putem u smislu ovog zakona

jeste: kori{}ewe javnog puta (organizovawe ikontrola naplate naknada za upotrebu javnog pu-ta, vr{ewe javnih ovla{}ewa i sl.); za{titajavnog puta; vr{ewe investitorske funkcije naizgradwi i rekonstrukciji javnog puta; organi-zovawe i obavqawe stru~nih poslova na izgrad-wi, rekonstrukciji, odràvawu i za{titi jav-nog puta; ustupawe radova na odràvawu javnogputa; organizovawe stru~nog nadzora nad iz-


gradwom, rekonstrukcijom, odràvawem i za-{titom javnog puta; planirawe izgradwe, re-konstrukcije, odràvawa i za{tite javnog puta;ozna~avawe javnog puta i vo|ewe evidencije ojavnim putevima i o saobra}ajno-tehni~kim po-dacima za te puteve.

Upravqawe dràvnim putem, pored poslova izstava 1. ovog ~lana, obuhvata i upravqawe sao-bra}ajem i organizovawe i obavqawe brojawavozila na dràvnom putu.

Upravqawe dràvnim putem je delatnost odop{teg interesa.

^lan 8.Delatnost upravqawa dràvnim putevima

obavqa javno preduze}e koje osniva Vlada (u da-qem tekstu: Javno preduze}e).

Delatnost upravqawa dràvnim putevima mo-è da obavqa i privredno dru{tvo, odnosnodrugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovi-ma i na na~in utvr|en zakonom kojim se ure|ujeobavqawe delatnosti od op{teg interesa.

^lan 9.Javno preduze}e propisuje metodologiju broja-

wa vozila i vo|ewa podataka o prebrojanim vo-zilima na dràvnom putu.

Javno preduze}e donosi sredworo~ni plan iz-gradwe i rekonstrukcije, odràvawa i za{titedràvnih puteva i godi{wi program radova naodràvawu, za{titi, izgradwi i rekonstrukci-ji dràvnih puteva, uz saglasnost Vlade.

^lan 10.Javno preduze}e du`no je da organizuje napla-

tu putarine tako da se obezbedi protok vozilabez neophodnog zastoja.

Javno preduze}e du`no je da obezbedi upra-vqawe saobra}ajem na dràvnim putevima uskladu sa propisima kojima se ure|uje bezbed-nost saobra}aja na putevima.

Upravqawe saobra}ajem obezbe|uje se upotrebom:1) telekomunikacionih, elektronskih i sta-

cionarnih ure|aja za pra}ewe, kontrolu, bezbed-nost i regulisawe saobra}aja, kontrolu stawakolovoza i za daqinsko obave{tavawe i upozo-ravawe;

2) objekata i ure|aja za naplatu putarine; 3) ventilacionih i sigurnosnih ure|aja u tu-

nelima; 4) objekata i ure|aja za za{titu javnog puta i 5) objekata i ure|aja za za{titu okruèwa jav-

nog puta.

^lan 11.Upravqa~ javnog puta duàn je da ozna~ava i

vodi evidencije o javnim putevima i o saobra}aj-no-tehni~kim i drugim podacima za te puteve.

Ministar nadleàn za poslove saobra}aja (u daqem tekstu: Ministar) propisuje:

1) na~in ozna~avawa javnih puteva;2) vrstu i sadrìnu evidencija, na~in vo|ewa

evidencija, na~in prikupqawa, odnosno obna-vqawa podataka, kao i uslove kori{}ewa poda-taka iz evidencija o javnim putevima.

^lan 12.Deo dràvnog ili op{tinskog puta koji po

izgradwi ili rekonstrukciji ne pripada izgra-|enom ili rekonstruisanom dràvnom ili op-{tinskom putu, ne smatra se delom tog puta.

Ako se deo dràvnog puta iz stava 1. ovog ~la-na i daqe koristi za saobra}aj, izvr{i}e se we-gova prekategorizacija.

Ako se deo dràvnog puta iz stava 1. ovog ~la-na ne koristi za saobra}aj, o na~inu i uslovimakori{}ewa zemqi{ta na kome se nalazi taj putodlu~i}e upravqa~ javnog puta u roku od tri me-seca od dana prestanka kori{}ewa puta za sao-bra}aj.

^lan 13.Upravqa~ javnog puta duàn je da u roku od 15

dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole,podnese zahtev za upis prava kori{}ewa na jav-nom putu, kao i prava slu`benosti i drugih pra-va odre|enih zakonom koja se ustanovqavaju najavnom putu u korist drugih lica u javne kwigei zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava nanepokretnosti.

Upravqa~ javnog puta, odnosno lice u ~iju ko-rist je ustanovqeno neko od prava iz stava 1.ovog ~lana, du`no je da u roku od 15 dana od da-na nastanka promena na ustanovqenim pravima,zasnovanih na zakonom propisanom pravnomosnovu, podnese zahtev za upis promene, odnosnobrisawe podataka, u javne kwige i zvani~ne evi-dencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti.

^lan 14.Upravqa~u javnog puta poverava se vr{ewe

javnih ovla{}ewa koja se odnose na izdavawe:1) saglasnosti za izgradwu, odnosno rekon-

strukciju prikqu~ka na javni put;2) saglasnosti za gra|ewe, odnosno postavqa-

we vodovoda, kanalizacije, toplovoda, èle-zni~ke pruge i drugih sli~nih objekata, kao itelekomunikacionih i elektro vodova, instala-cija, postrojewa i sl. na javnom putu;

3) saglasnosti za gra|ewe, odnosno postavqa-we vodovoda, kanalizacije, toplovoda, èle-zni~ke pruge i drugih sli~nih objekata, kao itelekomunikacionih i elektro vodova, instala-cija, postrojewa i sl. u za{titnom pojasu javnogputa;

4) saglasnosti za izmenu saobra}ajnih povr-{ina prate}ih sadràja javnog puta;

5) saglasnosti za odràvawe sportske ilidruge manifestacije na javnom putu;

6) posebne dozvole za obavqawe vanrednogprevoza na javnom putu i

7) odobrewa za postavqawe reklamnih tabli,reklamnih panoa, ure|aja za slikovno ili zvu~-no obave{tavawe ili ogla{avawe na javnom pu-tu, odnosno pored tog puta.

Akti iz stava 1. ovog ~lana moraju da sadrèsaobra}ajno-tehni~ke uslove.

Upravqa~ javnog puta duàn je da odlu~i pozahtevu za izdavawe saglasnosti, dozvole i odo-brewa iz stava 1. ovog ~lana u roku od osam da-na od dana podno{ewa zahteva.


Protiv akata iz stava 1. ovog ~lana moè seizjaviti àlba Ministarstvu, odnosno nadle-`nom organu op{tine ili grada, u roku od osamdana od dana dostavqawa tog akta.

Upravqa~ javnog puta duàn je da o aktima do-netim u vr{ewu javnih ovla{}ewa vodi eviden-ciju.

^lan 15.Upravqa~ javnog puta duàn je da obezbedi

trajno, neprekidno i kvalitetno odràvawe iza{titu javnog puta i da obezbedi nesmetano ibezbedno odvijawe saobra}aja na wemu.

Upravqa~ javnog puta odgovara za {tetu kojanastane korisnicima javnog puta zbog propu-{tawa blagovremenog obavqawa pojedinih ra-dova na redovnom odràvawu javnog puta propi-sanih ovim zakonom, odnosno zbog izvo|ewa tihradova suprotno propisanim tehni~kim uslovi-ma i na~inu wihovog izvo|ewa.

ááá. FINANSIRAWE JAVNIH PUTEVA

^lan 16.Finansirawe izgradwe i rekonstrukcije, odr-

àvawa i za{tite javnog puta obezbe|uje se iz:1) naknada za upotrebu javnog puta;2) naknade za odràvawe dràvnog puta u vi-

sini od 10,0% od akcize na derivate nafte;3) finansijskih kredita;4) ulagawa doma}ih i stranih lica;5) buxeta Republike Srbije i6) drugih izvora u skladu sa zakonom.

^lan 17.Za upotrebu javnog puta pla}aju se naknade, i to:1) godi{wa naknada za motorna vozila, trak-

tore i prikqu~na vozila;2) godi{wa naknada za vozila na motorni po-

gon koja nisu obuhva}ena ta~kom 1) ovog ~lana;3) naknada za vanredni prevoz;4) naknada za postavqawe reklamnih tabli,

reklamnih panoa, ure|aja za slikovno ili zvu~-no obave{tavawe ili ogla{avawe na javnom pu-tu, odnosno na drugom zemqi{tu koje koristiupravqa~ javnog puta, u skladu sa propisima;

5) posebna naknada za upotrebu javnog puta,wegovog dela ili putnog objekta (u daqem tek-stu: putarina);

6) naknada za prekomerno kori{}ewe javnogputa, wegovog dela ili putnog objekta;

7) naknada za zakup delova zemqi{nog pojasajavnog puta;

8) naknada za zakup drugog zemqi{ta koje ko-risti upravqa~ javnog puta;

9) naknada za prikqu~ewe prilaznog puta najavni put;

10) naknada za postavqawe vodovoda, kanali-zacije, elektri~nih, telefonskih i telegraf-skih vodova i sl. na javnom putu;

11) naknada za izgradwu komercijalnih obje-kata kojima je omogu}en pristup sa javnog puta;

12) godi{wa naknada za kori{}ewe komerci-jalnih objekata kojima je omogu}en pristup sajavnog puta, i

13) naknada za upotrebu dràvnog puta za vo-zila registrovana u inostranstvu.

^lan 18.Visinu naknade iz ~lana 17. ta~. 1) i 13) ovog

zakona utvr|uje Vlada.Visinu naknade iz ~lana 17. ta~ka 2) ovog za-

kona utvr|uje nadle`ni organ op{tine, odno-sno grada.

Visinu naknade iz ~lana 17. ta~. 3) do 12) ovogzakona utvr|uje upravqa~ javnog puta.

Odluka o visini naknade iz stava 3. ovog ~la-na za dràvni put donosi se uz saglasnost Vla-de, a za op{tinski put, odnosno ulicu, uz sagla-snost skup{tine op{tine, odnosno skup{tinegrada.

^lan 19.Sredstva iz ~lana 16. ta~ka 2) ovog zakona

evidentiraju se na posebnom ra~unu Trezora Re-publike Srbije.

Ministarstvo prenosi sredstva iz stava 1.ovog ~lana na ra~un Javnog preduze}a koje tasredstva koristi za odràvawe i za{titu dr-àvnih puteva.

^lan 20.Naplatu naknade iz ~lana 17. ta~ka 13) ovog

zakona organizuje Javno preduze}e na grani~nimprelazima odre|enim propisima.

^lan 21.Sredstva od napla}ene naknade iz ~lana 17.

ta~. 1) i 2) ovog zakona prihod su op{tine.Sredstva od napla}ene naknade iz ~lana 17.

ta~. 3) do 13) ovog zakona za upotrebu dràvnihputeva prihod su Javnog preduze}a, a sredstvanapla}ena od tih naknada za upotrebu op{tin-skih puteva i ulica prihod su upravqa~a tih pu-teva i ulica.

^lan 22.Sredstva od napla}enih naknada iz ~lana 17.

ovog zakona koriste se za izgradwu, rekonstruk-ciju, odràvawe i za{titu javnih puteva, kao iza tro{kove kori{}ewa i otplatu kredita zanavedene namene.

^lan 23.Naknada iz ~lana 17. ta~ka 1) ovog zakona ne

pla}a se za motorna vozila:1) inostranih diplomatskih i konzularnih

predstavni{tava, ako je oslobo|ewe od pla}awate naknade predvi|eno me|unarodnim sporazu-mom ili ako postoji reciprocitet;

2) osoba sa invaliditetom i3) organizacija koje okupqaju osobe sa inva-

liditetom.


pla}a se za motorna vozila:1) policije;2) Vojske Srbije i Crne Gore;3) hitne pomo}i;


4) pod pratwom (vozilima pod pratwom sma-traju se vozila kojima je dodeqena pratwa pri-padnika policije ili vojne policije) i poseb-nim vozilima (vozilima snabdevenim ure|ajimaza davawe svetlosnih i zvu~nih znakova i to zavreme dok ti znakovi traju);

5) profesionalnih vatrogasnih jedinica, do-brovoqnih vatrogasnih dru{tava i vatrogasnihjedinica pravnih lica koja imaju vatrogasnuslu`bu organizovanu po propisima o za{titiod poàra;

6) osoba sa invaliditetom i7) organizacija koje okupqaju osobe sa inva-

liditetom.


pla}a se, po odobrewu Javnog preduze}a, za mo-torna vozila:

1) republi~ke inspekcije za dràvne puteve irepubli~ke inspekcije za drumski saobra}aj;

2) privrednih dru{tava, preduze}a i drugihpravnih lica, odnosno preduzetnika koji oba-vqaju poslove odràvawa i za{tite javnog putaza ~ije kori{}ewe se pla}a putarina;

3) koja su u funkciji organizovawa i naplateputarine i

4) za prevoz lica i materijalnih dobara uokviru doma}ih ili me|unarodnih humanitar-nih akcija.

Za vozila iz stava 1. ta~ka 4. ovog zakona do-zvola se izdaje pojedina~nom vozilu za pojedi-na~nu vo`wu.

^lan 26.U pogledu naplate naknada utvr|enih ovim za-

konom, kontrole, kamate, povra}aja, zastarelo-sti, kazne i ostalog {to nije ure|eno ovim za-konom, primewiva}e se odredbe zakona kojim seure|uje poreski postupak i poreska administra-cija.

áâ. ZA[TITA JAVNIH PUTEVA

^lan 27.Radi spre~avawa ugroàvawa stabilnosti jav-

nog puta i obezbe|ivawa uslova za nesmetano od-vijawe saobra}aja i reìm saobra}aja na javnomputu, nosilac prava slu`benosti na javnom putu,kao i drugih prava u skladu sa zakonom, moè daizvodi radove na javnom putu (gra|ewe, odnosnopostavqawe vodovoda, kanalizacije, toplovoda,èlezni~ke pruge i drugih sli~nih objekata,kao i telekomunikacionih i elektro vodova,instalacija, postrojewa i sl.) samo ako je za iz-vo|ewe tih radova pribavio saglasnost upra-vqa~a javnog puta.

^lan 28.U za{titnom pojasu pored javnog puta van na-

seqa, zabrawena je izgradwa gra|evinskih ilidrugih objekata, kao i postavqawe postrojewa,ure|aja i instalacija, osim izgradwe saobra}aj-nih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta,kao i postrojewa, ure|aja i instalacija koji

sluè potrebama javnog puta i saobra}aja na jav-nom putu.

U za{titnom pojasu iz stava 1. ovog ~lana mo-è da se gradi, odnosno postavqa, vodovod, ka-nalizacija, toplovod, èlezni~ka pruga i drugisli~an objekat, kao i telekomunikacione ielektro vodove, instalacije, postrojewa i sl.,po prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa-~a javnog puta koja sadrì saobra}ajno-tehni~-ke uslove.

Upravqa~ javnog puta duàn je da obezbedikontrolu izvo|ewa radova iz stava 2. ovog ~lana.

^lan 29.Za{titni pojas, sa svake strane javnog puta,

ima slede}e {irine:1) dràvni putevi á reda

– autoputevi 40 metara2) ostali dràvni putevi á reda 20 metara3) dràvni putevi áá reda 10 metara4) op{tinski putevi 5 metaraOdredbe stava 1. ovog ~lana, u pogledu {iri-

na za{titnog pojasa, primewuju se i u naseqima,osim ako je druga~ije odre|eno prostornim, od-nosno urbanisti~kim planom.

^lan 30.Izgradwa objekata u pojasu kontrolisane iz-

gradwe dozvoqena je na osnovu donetih prostor-nih i urbanisti~kih planova koji obuhvataju tajpojas.

U pojasu iz stava 1. ovog ~lana zabraweno jeotvarawe rudnika, kamenoloma i deponija otpa-da i sme}a.

^lan 31.Ograde, drve}e i zasadi pored javnih puteva

podiù se tako da ne ometaju preglednost javnogputa i ne ugroàvaju bezbednost saobra}aja.

^lan 32.Zabraweno je ukr{tawe dràvnog puta á reda

sa èlezni~kom prugom u istom nivou.

^lan 33.Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i

ukr{tawa javnog puta sa èlezni~kom prugom uistom nivou, moraju se obezbediti zone potreb-ne preglednosti u skladu sa propisima.

U zonama potrebne preglednosti zabraweno jepodizati zasade, ograde i drve}e, ostavqatipredmete i materijale, postavqati postrojewa iure|aje i graditi objekte, odnosno vr{iti dru-ge radwe koje ometaju preglednost javnog puta.

Vlasnik, odnosno neposredni dràlac ze-mqi{ta, koje se nalazi u zoni potrebne pre-glednosti, duàn je da, na zahtev upravqa~a jav-nog puta, ukloni zasade, ograde, drve}e, predme-te, materijale, postrojewa, ure|aje i objekte izstava 2. ovog ~lana, u ciqu obezbe|ewa pregled-nosti puta.

Lica iz stava 3. ovog ~lana imaju pravo na na-knadu {tete zbog ograni~ewa kori{}ewa ze-mqi{ta u zoni potrebne preglednosti, koju pla-}a upravqa~ javnog puta.


^lan 34.Lice koje upravqa objektom, postrojewem, ure-

|ajem, instalacijom i vodovima, ugra|enim u jav-ni put, du`no je da odràva taj objekat, postro-jewe, ure|aj, instalaciju i vod, na na~in kojimse ne o{te}uje javni put, odnosno ne ugroàvabezbednost saobra}aja ili ne ometa odràvawejavnog puta.

U slu~aju o{te}ewa, odnosno kvara, objekata,postrojewa, ure|aja, instalacija ili vodova izstava 1. ovog ~lana lice koje upravqa tim objek-tima du`no je da bez odlagawa pristupi otkla-wawu o{te}ewa, odnosno kvara i istovremeno opreduzetim radovima bez odlagawa obavestiupravqa~a javnog puta.

Lice iz stava 1. ovog ~lana, otklawawu o{te-}ewa, odnosno kvara, kojim se ne o{te}uje javniput ili ne ugroàva bezbednost saobra}aja, pri-stupa po prethodno pribavqenoj saglasnostiupravqa~a javnog puta.

Tro{kove izvo|ewa radova iz st. 2. i 3. ovog~lana, kao i tro{kove izvo|ewa radova na vra-}awu javnog puta u prvobitno stawe snosi liceiz stava 1. ovog ~lana.

^lan 35.Radi nesmetanog i bezbednog odvijawa sao-

bra}aja i za{tite dràvnog puta od o{te}ewa,na mestima na kojima se okupqaju gra|ani u ve-likom broju (sportski stadioni, sajmi{ta, {ko-le, javni lokali i sl.) ili na mestima koja sekoriste za dràwe stoke u ve}em broju (pa{wa-ci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored dràv-nog puta sa velikom gustinom saobra}aja, podi-è se odgovaraju}a ograda kojom se odvaja to mesto od dràvnog puta.

Podizawem ograde iz stava 1. ovog ~lana nemoè se umawiti preglednost na dràvnom putu.

Javno preduze}e utvr|uje potrebu podizawaograde iz stava 1. ovog ~lana i odre|uje uslove ina~in wenog podizawa i odràvawa.

Ograde su du`ni da podignu i odràvaju vla-snici ili neposredni dràoci zemqi{ta iliobjekata iz stava 1. ovog ~lana.

Ako vlasnici ili neposredni dràoci ze-mqi{ta ili objekata ne podignu ili ne odrà-vaju ograde, podizawe, odnosno odràvawe izvr-{i}e Javno preduze}e o wihovom tro{ku.

^lan 36.Zabraweno je ostavqawe gra|evinskog i dru-

gog materijala pored javnog puta, ako se timeumawuje preglednost na javnom putu.

^lan 37.Prikqu~ak prilaznog puta na javni put moè

se graditi uz saglasnost upravqa~a javnog puta.Raskrsnica ili ukr{taj op{tinskog, odnosno

nekategorisanog puta, kao i ulice, sa dràvnimputem, odnosno prikqu~ak na dràvni put moèse graditi uz saglasnost Javnog preduze}a.

Saglasnost iz stava 2. ovog ~lana sadrì na-ro~ito: posebne uslove izgradwe; potrebnu sao-bra}ajnu signalizaciju; opremu.

Ako posebni uslovi predvi|eni u saglasnostiiz stava 2. ovog ~lana, zahtevaju gra|ewe novihsaobra}ajnih traka, ostrva za odvajawe saobra-}ajnih traka, semaforizaciju i rasvetu na dr-àvnom putu, odobrewe za izgradwu raskrsnice,ukr{taja ili prikqu~ka iz stava 2. ovog ~lana,izdaje Ministarstvo.

Odobrewe iz stava 4. ovog ~lana, za izgradwuraskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka, izdato bezprethodno pribavqene saglasnosti iz stava 2.ovog ~lana, ni{tavo je.

Javno preduze}e izda}e saglasnost iz stava 2.ovog ~lana ako utvrdi da su kumulativno ispu-weni uslovi i to ako:

1) nije mogu}e izvr{iti povezivawe op{tin-skog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice,sa op{tinskim, odnosno nekategorisanim putem,kao i ulicom koji ve} imaju izvedenu raskrsnicu,ukr{taj ili prikqu~ak na dràvni put;

2) raskrsnica, ukr{taj ili prikqu~ak iz sta-va 2. ovog ~lana ne smawuju kapacitet i proto~-nost saobra}aja na dràvnom putu i

3) raskrsnica, ukr{taj ili prikqu~ak iz sta-va 2. ovog ~lana nemaju {tetne posledice za ne-smetano i bezbedno odvijawe saobra}aja na dr-àvnom putu.

Investitor izgradwe raskrsnice, ukr{tajaili prikqu~ka iz stava 2. ovog ~lana snosi tro-{kove izgradwe i tro{kove postavqawa sao-bra}ajne signalizacije i opreme izgra|ene ras-krsnice, ukr{taja ili prikqu~ka.

Tehni~kom pregledu izgra|ene raskrsnice,ukr{taja ili prikqu~ka na dràvni put, prisu-stvuje ovla{}eni predstavnik Javnog preduze}a.

^lan 38.Zemqani put koji se ukr{ta ili prikqu~uje

na javni put mora se izgraditi sa tvrdom podlo-gom ili sa istim kolovoznim zastorom kao ijavni put sa kojim se ukr{ta, odnosno na koji seprikqu~uje, u {irini od najmawe pet metara i uduìni od najmawe 40 metara za dràvni put áreda, 20 metara za dràvni put áá reda i 10 me-tara za op{tinski put, ra~unaju}i od ivice ko-lovoza javnog puta.

Prilazni put koji se prikqu~uje na javni putmora se izgraditi na na~in propisan u stavu 1.ovog ~lana.

Tro{kove izgradwe iz st. 1. i 2. ovog ~lanasnosi investitor izgradwe zemqanog, odnosnoprilaznog puta, u {irini i duìnama iz stava1. ovog ~lana.

Ako prilikom izgradwe ili rekonstrukcijejavni put iz stava 1. ovog ~lana preseca zemqaniput, tro{kove izgradwe zemqanog puta sa tvrdompodlogom ili istim kolovoznim zastorom kao ijavni put sa kojim se ukr{ta, odnosno na koji seprikqu~uje, snosi investitor radova na izgrad-wi, odnosno rekonstrukciji javnog puta.

^lan 39.Javno preduze}e du`no je da prilikom rekon-

strukcije dràvnog puta smawi broj raskrsnicaili prikqu~aka op{tinskog ili nekategorisa-


nog puta na dràvni put, na najmawi mogu}ibroj, a u ciqu pove}awa kapaciteta i pove}awanivoa bezbednosti saobra}aja na dràvnom putu.

^lan 40.Za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih

sadràja javnog puta potrebno je pribaviti sa-glasnost upravqa~a javnog puta.

^lan 41.Sused javnog puta duàn je da omogu}i slobod-

no oticawe vode i odlagawe snega sa javnog pu-ta na wegovo zemqi{te, uz naknadu prouzrokova-ne {tete.

Sused javnog puta duàn je da omogu}i prilazjavnom putu ili putnom objektu radi izvo|ewaradova na odràvawu javnog puta ili putnogobjekta, uz naknadu prouzrokovane {tete.

Upravqa~ javnog puta duàn je da zakqu~i ugo-vor sa susedom javnog puta da na susedovom ze-mqi{tu izgradi odvodne kanale i druge ure|ajeza odvo|ewe vode od trupa puta kao i da postaviprivremene ili stalne ure|aje i regulacije, od-nosno podigne zasade, za za{titu javnog puta isaobra}aja na wemu od sne`nih lavina, smetova,buke, zaslepquju}ih efekata i drugih {tetnihuticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postavi-ti, odnosno podi}i na javnom putu.

Odredbe st. 1. do 3. ovog ~lana shodno se pri-mewuju i na vlasnike, odnosno neposredne dr-àoce zemqi{ta, u slu~aju kada se wihovo ze-mqi{te koristi u iste svrhe.

^lan 42.Radi za{tite javnog puta od spirawa i odro-

wavawa, upravqa~ javnog puta, duàn je, ako pri-roda zemqi{ta dopu{ta, da kosine useka, zase-ka i nasipa, kao i zemqi{ni pojas ozeleni tra-vom, ukrasnim {ibqem i drugim rastiwem takoda se ne ometa preglednost na javnom putu.

Zasadi iz stava 1. ovog ~lana moraju se urednoodràvati i obnavqati.

^lan 43.Reklamne table, reklamni panoi, ure|aji za

slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{a-vawe (u daqem tekstu: natpisi), mogu se posta-vqati na dràvnom putu, odnosno pored tog pu-ta na udaqenosti od sedam metara, odnosno naop{tinskom putu i pored tog puta na udaqeno-sti od pet metara, mereno sa spoqne strane odivice kolovoza.

Postavqawe natpisa vr{i se na osnovu odo-brewa koje izdaje upravqa~ javnog puta.

Zabraweno je postavqawe natpisa u pojasu {i-rine 60 metara pored autoputa.

Natpise je du`no da odràva lice koje je zah-tevalo wihovo postavqawe.

^lan 44.Na javnom putu zabraweno je naro~ito: 1) privremeno ili trajno zauzimawe puta;2) izvo|ewe radova na javnom putu koji nisu u

vezi sa izgradwom, rekonstrukcijom, odràva-wem i za{titom puta;

3) izvo|ewe radova nosilaca prava slu`beno-sti i drugih prava ustanovqenih na putu, kojimase o{te}uje javni put ili ugroàva nesmetano ibezbedno odvijawe saobra}aja;

4) ispu{tawe voda, otpadnih voda i drugihte~nosti na put;

5) spre~avawe oticawa voda sa puta, a posebnoiz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta ispre~avawe daqeg oticawa voda ka wihovim re-cipientima;

6) prosipawe, ostavqawe ili bacawe materi-jala, predmeta i sme}a na put;

7) zama{}ivawe puta mazivima ili drugimsli~nim materijama;

8) postavqawe i kori{}ewe svetla ili dru-gih svetlosnih ure|aja na putu i pored puta, ko-jima se ometa odvijawe saobra}aja na putu;

9) orawe i izvo|ewe drugih poqoprivrednihradova na bankinama, kosinama i zemqi{nompojasu;

10) vu~ewe predmeta, materijala, oru|a i dru-gih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane,kameni blokovi, plugovi, drqa~e i sl.);

11) spu{tawe niz kosine zaseka, useka i nasi-pa puta, drvene gra|e, drva za ogrev, kamewa idrugog materijala;

12) paqewe trave i drugog rastiwa na putu,kao i otpadnih predmeta i materijala;

13) nano{ewe blata sa prilaznog puta na jav-ni put;

14) pu{tawe stoke na put bez nadzora, napasa-we i napajawe stoke na putu;

15) okretawe zaprege, traktora, pluga i drugihpoqoprivrednih ma{ina i oru|a na putu;

16) ko~ewe zapre`nih vozila spre~avawemokretawa to~kova;

17) ukqu~ivawe vozila na put i iskqu~ivawesa puta van prikqu~ka ili ukr{taja i nano{e-we blata na put;

18) zaustavqawe ili ostavqawe vozila kojimse ometa kori{}ewe puta;

19) svako ~iwewe kojim se o{te}uje ili bi semogao o{tetiti put ili ometati odvijawe sao-bra}aja na putu.

^lan 45.Upravqa~ javnog puta duàn je da u obavqawu

poslova za{tite javnog puta, svakodnevno spro-vodi aktivnosti na utvr|ivawu zauze}a javnogputa, bespravnog izvo|ewa radova na javnom pu-tu i u za{titnom pojasu i svih drugih ~iwewakojima se bitno o{te}uje, ili bi se mogao o{te-titi javni put ili ometati odvijawe saobra}ajana javnom putu.

Upravqa~ javnog puta, u slu~ajevima iz stava 1.ovog ~lana, duàn je da, bez odlagawa, podnesepismeni zahtev koji se zasniva na ta~nom, potpu-nom i odre|enom ~iweni~nom stawu nadle`nojinspekciji za javne puteve, radi preduzimawainspekcijskih mera, uz koji je duàn da dostavisituacioni plan izdat od nadle`nog organa, od-nosno ovla{}enog lica, u slu~ajevima kada je tajplan podesno dokazno sredstvo za utvr|ivawe ~i-weni~nog stawa.


^lan 46.Upravqa~ javnog puta pokre}e postupak kod

Ministarstva ili op{tinskog odnosno grad-skog organa nadle`nog za poslove saobra}aja zaograni~avawe kori{}ewa javnog puta, ako je jav-ni put u takvom stawu da:

1) saobra}aj nije mogu} ili je mogu} saobra}ajpojedinih vrsta vozila;

2) saobra}aj pojedinih vrsta vozila moè bi-ti {tetan za javni put i

3) to zahtevaju osnovani razlozi koji se odno-se na za{titu javnog puta i bezbednost saobra-}aja.

Istovremeno sa pokretawem postupka iz stava 1.ovog ~lana, upravqa~ javnog puta preduzima mereobezbe|ewa javnog puta postavqawem pripadaju}esaobra}ajne signalizacije i o preduzetim meramaobave{tava ministarstvo nadle`no za unutra{weposlove i javnost putem sredstava javnog infor-misawa.

^lan 47.Motorna i prikqu~na vozila koja saobra}aju

na javnim putevima, osim vozila sa gusenicima,moraju imati to~kove sa pneumaticima.

Vozilo sa gusenicama moè saobra}ati na jav-nom putu sa savremenim kolovoznim zastorom, akosu gusenice za{ti}ene oblogom sa ravnim povr-{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama.

Vozila Vojske Srbije i Crne Gore ne morajuda ispuwavaju uslove iz stava 2. ovog ~lana, aupravqa~ javnog puta ima pravo na naknadu {te-te koja je time prouzrokovana.

Zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tritone mogu saobra}ati na javnom putu ako imajuto~kove sa pneumaticima.

^lan 48.Prevoz vozilom koje samo ili sa teretom prema-

{uje propisima dozvoqeno osovinsko optere}e-we, ukupnu masu, {irinu, duìnu ili visinu, sma-tra se vanrednim prevozom u smislu ovog zakona.

Vanredni prevoz, u prevozu u drumskom saobra-}aju na teritoriji Republike Srbije, odnosno ume|unarodnom prevozu u drumskom saobra}aju,moè se obavqati na javnim putevima na osnovuposebne dozvole koju izdaje upravqa~ javnog pu-ta za svaki pojedina~ni prevoz, kojom se odre|u-ju na~in i uslovi prevoza, kao i iznos naknadeza vanredni prevoz.

O izdatim dozvolama iz stava 2. ovog ~lanaupravqa~ javnog puta pismeno obave{tava mini-starstvo nadle`no za unutra{we poslove, mi-nistarstvo nadle`no za poslove saobra}aja, od-nosno nadle`ni organ op{tine ili grada, kaoi lice koje vr{i poslove na odràvawu javnihputeva na kojima }e se obaviti vanredni prevoz.

Vanredni prevoz moè da se obavqa na javnomputu bez izdate dozvole iz stava 2. ovog ~lana,ako se taj prevoz obavqa radi intervencije pri-likom elementarnih i drugih nepogoda, kao i zapotrebe odbrane zemqe.

Lice koje obavqa vanredni prevoz iz stava 4.ovog ~lana du`no je da pre po~etka obavqawa

vanrednog prevoza, obavqawe tog prevoza uskla-di sa upravqa~em javnog puta.

Lice iz stava 5. ovog ~lana koje obavqa van-redni prevoz iz stava 4. ovog ~lana du`no je dao obavqawu tog prevoza obavesti ministarstvonadle`no za unutra{we poslove.

^lan 49.Kontrolu vanrednog prevoza, kao i kontrolu

najve}ih dozvoqenih osovinskih optere}ewa,ukupne mase i dimenzija vozila, koja saobra}ajuna javnom putu, vr{i ovla{}eno slu`beno liceministarstva nadle`nog za unutra{we poslove,ovla{}eno lice ministarstva nadle`nog za po-slove saobra}aja, odnosno ovla{}eno lice op-{tinskog, odnosno gradskog organa nadle`nogza poslove saobra}aja.

Vozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bezposebne dozvole iz ~lana 48. stav 2. ovog zakona,iskqu~uje iz saobra}aja na javnom putu ovla{}e-no lice iz stava 1. ovog ~lana i odre|uje mestoparkirawa vozila do pribavqawa posebne do-zvole.

Za vreme trajawa iskqu~ewa iz saobra}aja, za-braweno je kori{}ewe vozila koje je u vr{ewukontrole iskqu~eno iz saobra}aja.

^lan 50.Lice koje obavqa vanredni prevoz du`no je da

taj prevoz obavqa u skladu dozvolom iz ~lana 48.stav 2. ovog zakona.

Lice koje obavqa vanredni prevoz du`no je danadoknadi {tetu upravqa~u javnog puta pri~i-wenu obavqawem vanrednog prevoza na javnomputu.

^lan 51.Privremeno ili trajno u~e{}e teretnih vozi-

la sa vi{e od 50% u svim izvr{enim prevozimatereta na odre|enom javnom putu ili wegovomdelu za potrebe lica koje izvodi radove na iz-gradwi ili rekonstrukciji ili obavqa pri-vrednu delatnost ~ija priroda zahteva tako iz-vr{ene prevoze (eksploatacija kamena, minera-la, ugqa, drveta i sl.), smatra se prekomernimkori{}ewem tog javnog puta, odnosno wegovogdela u smislu ovog zakona.

U~e{}e teretnih vozila lica koje izvodi ra-dove, odnosno obavqa privrednu delatnost izstava 1. ovog ~lana, utvr|uje upravqa~ javnog pu-ta na osnovu prose~nog godi{weg dnevnog sao-bra}aja teretnih vozila nosivosti vi{e od 11,5tona i to najmawe ~etvorostrukim brojawem sa-obra}aja na izvornoj – ciqnoj lokaciji.

Lice iz stava 1. ovog ~lana du`no je da nadok-nadi {tetu upravqa~u javnog puta, pri~iwenugrubom nepa`wom.

^lan 52.Vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao

i teret koji je pao sa vozila, imalac vozila, od-nosno tereta duàn je da ukloni sa trupa javnogputa odmah, a najkasnije u roku od dva ~asa odtrenutka onesposobqavawa vozila, odnosno pa-dawa tereta.


Ako imalac vozila ili tereta ne izvr{iuklawawe u roku iz stava 1. ovog ~lana, uklawa-we }e izvr{iti upravqa~ javnog puta najkasnijeu roku od 12 ~asova od trenutka onesposobqava-wa vozila, odnosno padawa tereta o tro{kuimaoca vozila, odnosno tereta.

Vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kaoi teret koji je pao sa vozila imalac vozila, od-nosno tereta duàn je da ukloni sa zemqi{nogpojasa javnog puta odmah, a najkasnije u roku od12 ~asova od trenutka onesposobqavawa vozila,odnosno padawa tereta o tro{ku imaoca vozila,odnosno tereta.

Ako imalac vozila ili tereta uklawawe neizvr{i u roku iz stava 3. ovog ~lana, uklawawe}e izvr{iti upravqa~ javnog puta najkasnije uroku od 24 ~asa od trenutka onesposobqavawavozila, odnosno padawa tereta o tro{ku imaocavozila, odnosno tereta.

Uklawawe vozila, odnosno tereta, sa trupaili zemqi{nog pojasa javnog puta iz st. 1. do 4.ovog ~lana mora se izvr{iti tako da se ne nane-se {teta javnom putu.

Uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozi-la kojim se ometa kori{}ewe dràvnog puta, iz-vr{i}e se na na~in propisan odredbama st. 1.do 5. ovog ~lana.

Uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozilakojim se ometa kori{}ewe op{tinskog puta iulice, ure|uje i obezbe|uje op{tina, odnosno grad.

^lan 53.Organ koji je, u smislu zakona kojim se ure|u-

je bezbednost saobra}aja na putevima, nadleànza tehni~ko regulisawe saobra}aja (u daqemtekstu: organ nadleàn za tehni~ko regulisawesaobra}aja), moè zabraniti saobra}aj ili sao-bra}aj odre|ene vrste vozila na javnom putu, we-govom delu ili putnom objektu, osim na autopu-tu, ako to zahteva odràvawe sportske ili dru-ge manifestacije, pod uslovom da je mogu}e pre-usmeravawe saobra}aja na druge javne puteve, poprethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa~ajavnog puta na kome se zahteva odràvawe sport-ske ili druge manifestacije.

O zabrani saobra}aja iz stava 1. ovog ~lana,organ nadleàn za tehni~ko regulisawe saobra-}aja, duàn je da obavesti organ nadleàn zaunutra{we poslove i upravqa~a javnog puta nakome }e se odràti sportska ili druga manife-stacija.

Upravqa~ javnog puta duàn je da o zabranisaobra}aja iz stava 1. ovog ~lana, blagovremenoobavesti javnost putem sredstava javnog infor-misawa ili na drugi uobi~ajeni na~in i predu-zme potrebne mere obezbe|ewa.

Organizator sportske ili druge manifesta-cije snosi tro{kove zabrane saobra}aja, preu-smeravawa saobra}aja i obave{tavawa javnostii preduzetih mera obezbe|ewa.

^lan 54.Upravqa~ javnog puta duàn je da blagovreme-

no i na pogodan na~in obave{tava javnost i ko-risnike javnih puteva o stawu i prohodnosti

tih puteva, a u slu~aju ograni~ewa, obustave izabrane saobra}aja na javnom putu, u roku od 48~asova pre po~etka primene navedenih mera.

^lan 55.Upravqa~ javnog puta postavqa, zamewuje, do-

puwuje i obnavqa saobra}ajnu signalizaciju,opremu puta i objekte i opremu za za{titu puta,saobra}aja i okoline, na osnovu re{ewa o teh-ni~kom regulisawu saobra}aja koje izdaje Mi-nistarstvo, ili op{tinski, odnosno gradskiorgan nadleàn za poslove saobra}aja.

Upravqa~ javnog puta duàn je da redovno ~i-sti saobra}ajnu signalizaciju i opremu puta.

^lan 56.Organ nadleàn za tehni~ko regulisawe sao-

bra}aja na javnom putu, zabrani}e saobra}aj ilisaobra}aj odre|ene vrste vozila, na javnom putu,wegovom delu ili putnom objektu, na predlogupravqa~a javnog puta, u slede}im slu~ajevima:

1) ako se javni put nalazi u takvom stawu da sena wemu ne moè odvijati saobra}aj ili se nemoè odvijati saobra}aj odre|ene vrste vozila;

2) ako bi u~e{}e odre|enih vrsta vozila u sa-obra}aju nanosilo {tetu javnom putu, wegovomdelu ili putnom objektu;

3) ako to zahteva izvo|ewe radova na rekon-strukciji i odràvawu javnog puta i

4) ako to zahtevaju drugi razlozi za{tite javnogputa i bezbednosti saobra}aja na javnom putu.

Op{ta zabrana saobra}aja na javnom putu, we-govom delu ili putnom objektu, moè biti pri-vremena, a zabrana saobra}aja za odre|ene vrstevozila na javnom putu, wegovom delu ili putnomobjektu, moè biti privremena ili stalna.

â. ODR@AVAWE JAVNIH PUTEVA

^lan 57.Odràvawem javnog puta u smislu ovog zakona

smatraju se radovi kojima se obezbe|uje nesme-tan i bezbedan saobra}aj i ~uva upotrebna vred-nost puta.

Upravqa~ javnog puta duàn je da pri izvo|e-wu radova iz stava 1. ovog ~lana obezbedi nesme-tan i bezbedan saobra}aj i o~uva upotrebnuvrednost puta.

Odràvawe javnog puta obuhvata redovno, pe-riodi~no i urgentno odràvawe.

^lan 58.Radovi na redovnom odràvawu javnog puta je-

su naro~ito:1) pregled, utvr|ivawe i ocena stawa puta i

putnog objekta; 2) mestimi~no popravqawe kolovozne kon-

strukcije i ostalih elemenata trupa puta; 3) ~i{}ewe kolovoza i ostalih elemenata pu-

ta u granicama zemqi{nog pojasa;4) ure|ewe bankina; 5) ure|ewe i o~uvawe kosina nasipa, useka i

zaseka;6) ~i{}ewe i ure|ewe jarkova, rigola, propusta

i drugih delova sistema za odvodwavawe puta;7) popravka putnih objekata;

100 Broj 101 21. novembar 2005.

8) postavqawe, zamewivawe, dopuwavawe i ob-navqawe saobra}ajne signalizacije;

9) ~i{}ewe saobra}ajne signalizacije; 10) postavqawe, zamewivawe, dopuwavawe i

obnavqawe opreme puta i objekata i opreme zaza{titu puta, saobra}aja i okoline;

11) ~i{}ewe opreme puta i objekata i opremeza za{titu puta, saobra}aja i okoline;

12) ko{ewe trave i ure|ivawe zelenih povr-{ina na putu i zemqi{nom pojasu;

13) ~i{}ewe snega i leda sa kolovoza javnogputa i saobra}ajnih povr{ina autobuskih staja-li{ta, parkirali{ta, bankina, rigola.

^lan 59.Radovi na periodi~nom odràvawu javnog pu-

ta obuhvataju: oja~awe kolovozne konstrukcije,rehabilitaciju i poja~ano odràvawe.

Radovi na oja~awu kolovozne konstrukcije je-su naro~ito:

1) postavqawe {qun~anog, odnosno tucani~-kog zastora na neasfaltiranim putevima;

2) obrada povr{ine kolovoznog zastora ilizaptivawe;

3) nano{ewe novog asfaltnog sloja po celoj{irini kolovoza odre|ene nosivosti;

4) korekcija oblika postoje}eg zastora ilikolovoza.

Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu na-ro~ito:

1) selektivno obnavqawe, zamena i poja~awedotrajalih kolovoznih zastora i promena po-pre~nih nagiba kolovoza na javnom putu, odno-sno wegovom delu;

2) zamena sloènih dilatacionih sprava, izo-lacije, kolovoza, ograda, slivnika, leì{ta,o{te}enih sekundarnih elemenata i dotrajalihpe{a~kih staza na mostovima, nadvo`wacima,podvo`wacima i vijaduktima;

3) obnavqawe antikorozivne za{tite ~eli~-nih konstrukcija mostova, nadvo`waka, podvo-`waka i vijadukata;

4) zamena deformisanih, dotrajalih i privre-menih propusta za vodu;

5) postavqawe nove saobra}ajne signalizaci-je na javnom putu, odnosno wegovom delu.

Radovi na poja~anom odràvawu javnog puta(poboq{awe javnog puta), jesu naro~ito:

1) ublaàvawe pojedinih uzdu`nih nagiba iispravka pojedinih krivina;

2) pro{irewe kolovozne konstrukcije, banki-na i ostalih elemenata trupa puta na kra}im de-lovima puta;

3) pro{irewe raskrsnica u nivou;4) zamena drena`nih sistema i hidroizolacije u

tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;5) sanirawe klizi{ta i odrona;6) sanacija i izrada potpornih, oblo`nih i

portalnih zidova;7) zamena ili izrada drena`nog sistema za

odvodwavawe podzemnih voda sa javnog puta iputnog objekta;

8) postavqawe nove opreme puta i novih obje-kata i opreme za za{titu puta, saobra}aja i oko-line na javnom putu, odnosno wegovom delu.

Radovi iz st. 2, 3. i 4. ovog ~lana izvode seprema tehni~koj dokumentaciji koja se izra|ujeu skladu sa ovim zakonom, tehni~kim propisimai standardima i koja sadrì: op{ti deo, pro-jektni zadatak, tehni~ki opis, situacioni plan,uzdu`ni profil, popre~ne profile, detaqe po-trebne za izvo|ewe radova, projekat saobra}ajnesignalizacije i opreme, opis radova sa predme-rom i predra~unom, projekat regulisawa sao-bra}aja za vreme izvo|ewa radova i tehni~kukontrolu tehni~ke dokumentacije.

Tehni~ku dokumentaciju iz stava 5. ovog ~la-na, pre po~etka izvo|ewa radova na oja~awu, re-habilitaciji i poja~anom odràvawu javnog pu-ta overava Ministarstvo za dràvne puteve, a zaop{tinske puteve i ulice op{tinski odnosnogradski organ nadleàn za poslove saobra}aja.

Overa iz stava 6. ovog ~lana prestaje da vaìako se radovi ne zapo~nu u roku od godinu danaod dana izvr{ene overe.

Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno grad-ski organ nadleàn za poslove saobra}aja,obrazuje komisiju za tehni~ki pregled izvede-nih radova na periodi~nom odràvawu javnogputa i izdaje akt o prijemu tih radova.

^lan 60.Radovi na urgentnom odràvawu javnih puteva

obuhvataju radove uslovqene elementarnim ne-pogodama i vanrednim okolnostima, u ciquobezbe|ivawa prohodnosti puta i bezbednog od-vijawa saobra}aja.

^lan 61.Ministar donosi propis o redovnom, perio-

di~nom i urgentnom odràvawu dràvnog putakojim se bliè ure|uju vrste radova, tehni~kiuslovi i na~in izvo|ewa radova.

Op{tinski, odnosno gradski organ nadleànza poslove saobra}aja donosi propis iz stava 1.ovog ~lana za op{tinske puteve i ulice.

^lan 62.Radovi na odràvawu javnog puta po pravilu

se izvode tako da se ne zabrawuje saobra}aj najavnom putu.

U slu~aju da se radovi iz stava 1. ovog ~lana nemogu izvesti bez zabrane saobra}aja na javnom pu-tu, Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno grad-ski organ nadleàn za poslove saobra}aja, poprethodno pribavqenom mi{qewu ministarstvanadle`nog za unutra{we poslove, donosi re{e-we o zabrani saobra}aja, u kojem utvr|uje kojim }ese drugim putem odvijati saobra}aj i pod kojimuslovima uz saglasnost upravqa~a javnog puta nakoji se vr{i preusmeravawe saobra}aja.

U slu~aju zabrane saobra}aja iz stava 2. ovog~lana, upravqa~ javnog puta na kome je zabrawensaobra}aj duàn je da putem sredstava javnog in-formisawa obavesti javnost 48 ~asova pre po-~etka zabrane saobra}aja.

^lan 63.Javno preduze}e odràva kolovoznu konstrukci-

ju i saobra}ajnu signalizaciju, osim svetlosnih

21. novembar 2005. Broj 101 101

saobra}ajnih znakova, na delu dràvnog puta kojiprolazi kroz naseqe, kao sastavni deo dràvnogputa, u {irini kolovoza tog puta van naseqa.

Op{tina, odnosno grad snosi srazmeran deotro{kova za odràvawe dràvnog puta u nase-qu, ako je za potrebe naseqa put izgra|en sa {i-rim kolovozom nego van naseqa.

Upravqa~ op{tinskog puta i ulice odràvadodatne elemente, objekte i opremu dràvnogputa koji su izgra|eni za potrebe naseqa.

^lan 64.Odràvawe zajedni~kih stubova i zajedni~kih

konstrukcija na mostu izgra|enom za èlezni~-ku infrastrukturu i javni put vr{i upravqa~èlezni~ke infrastrukture u skladu sa tehni~-kim propisima i standardima.

Tro{kove odràvawa zajedni~kih stubova ikonstrukcija na mostu iz stava 1. ovog ~lana,snose u jednakim iznosima upravqa~ èlezni~-ke infrastrukture i upravqa~ javnog puta.

^lan 65.U slu~aju prekida saobra}aja zbog elementar-

nih nepogoda upravqa~ javnog puta postupa naosnovu posebnog plana za otklawawe posledicaod elementarnih nepogoda.

âá. POSEBNI USLOVI IZGRADWE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA

^lan 66.Izgradwa i rekonstrukcija javnog puta vr{i

se u skladu sa zakonom kojim se ure|uje planira-we i izgradwa i u skladu sa ovim zakonom.

Za izgradwu i rekonstrukciju dràvnog puta,pored idejnog projekta tog puta, izra|uju se islede}i idejni projekti: trupa puta, putnihobjekata, prikqu~aka, raskrsnica, ukr{taja,objekata za potrebe puta, saobra}ajne signaliza-cije i opreme puta.

Glavni projekat izgradwe i rekonstrukcijedràvnog puta sadrì glavne projekte za sveelemente propisane ~lanom 4. ovog zakona.

Ministar bliè propisuje sadrìnu idejnihprojekata za pojedine elemente dràvnog putaiz stava 2. ovog ~lana.

^lan 67.Javni put mora da se izgradi tako da ima naj-

mawe dve saobra}ajne i dve ivi~ne trake iliivi~wake u ravni kolovoza, a ulica trotoar iumesto ivi~nih traka – ivi~wake.

Javni put mora da se izgradi tako da budeosposobqen da podnese osovinsko optere}eweod najmawe 11,5 tona po osovini.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana, op{tin-ski put i ulica mora biti osposobqena da podneseosovinsko optere}ewe od najmawe {est tona.

^lan 68.Autoput mora da se izgradi tako da ispuwava

slede}e uslove:1) da ima dve fizi~ki odvojene kolovozne tra-

ke, sa najmawe dve saobra}ajne trake za svaku ko-

lovoznu traku, s tim {to svaka saobra}ajna tra-ka mora da bude {iroka najmawe 3,75 metara, ada se, zavisno od konfiguracije terena, {irinasaobra}ajne trake moè smawiti do 3,50 metara;

2) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku{irine 2,5 metra, za prinudno zaustavqawe voziladu` cele trake ili du` pojedinih wenih delovana pogodnim rastojawima, zavisno od terenskihuslova, a u tunelima i galerijama moè, umesto po-sebne trake, da na pogodnim mestima ima ure|eneprostore za prinudno zaustavqawe vozila, i

3) da ostali elementi puta (polupre~nik kri-vine, uzdu`ni nagib, ivi~ne trake i sl.) omogu-}avaju brzinu od najmawe 130 km na ~as, a zavi-sno od konfiguracije terena brzinu od najmawe100 km na ~as.

^lan 69.Ostali dràvni putevi á reda moraju se izgra-

diti tako da ispuwavaju slede}e uslove:1) da saobra}ajne trake budu {iroke najmawe

po 3,5 metra, s tim {to se, zavisno od konfigu-racije terena, gustine i strukture saobra}aja,{irina saobra}ajne trake moè smawiti do3,25 metara;

2) da ostali elementi puta (polupre~nik kri-vine, uzdu`ni nagib, ivi~na traka i sl.) omogu-}avaju bezbedan saobra}aj za ve}e brzine, a naj-mawe za brzinu od 100 km na ~as, a izuzetno 80 km na ~as na planinskim prevojima i drugimnepovoqnim planinskim terenima i

3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vo-zila mogu bezbedno ukqu~ivati na put i iskqu-~ivati sa puta.

^lan 70.Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi

tako da {irina kolovoza na putnom objektu ne smeda bude mawa od {irine kolovoza javnog puta.

Saobra}ajna povr{ina autobuskog stajali{tana javnom putu, osim ulice, mora se izgraditivan kolovoza javnog puta.

^lan 71.Javni put van naseqa na kome je predvi|ena ve-

lika gustina saobra}aja mora se izgraditi takoda ukr{tawe tog puta sa drugim javnim putem bu-de izgra|eno van nivoa.

^lan 72.Dràvni put á reda mora se izgraditi tako da,

na delovima puta sa ve}im uzdu`nim nagibomima izgra|enu posebnu saobra}ajnu traku za kre-tawe sporih vozila.

^lan 73.Tehni~kom dokumentacijom za izgradwu jav-

nih puteva, osim ulica, moraju se predvideti, uskladu sa prostornim planovima, mesta poredjavnih puteva za izgradwu:

1) stanica za snabdevawe motornih vozila go-rivom;

2) autoservisa i3) objekata za privremeni sme{taj onesposo-

bqenih vozila,

102 Broj 101 21. novembar 2005.

a za autoputeve i dràvne puteve á reda i mestaza izgradwu:

1) auto-baza za pruàwe pomo}i i informaci-ja u~esnicima u saobra}aju;

2) ugostiteqskih objekata;3) turisti~kih objekata;4) trgovinskih objekata i5) sportsko-rekreacionih objekata.

^lan 74. Investitor je duàn da, najmawe 30 dana pre

po~etka radova na izgradwi, odnosno, rekon-strukciji javnog puta ili putnog objekta o tomeobavesti javnost putem sredstava javnog infor-misawa ili na drugi uobi~ajeni na~in.

Lica, koji su imaoci i koja su du`na da sestaraju o objektima, postrojewima, ure|ajima,instalacijama i vodovima ugra|enim u trup jav-nog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u put-nom objektu (kanalizacija, vodovod, elektri~ne,telekomunikacione instalacije i sl.), uskla|u-ju radove na istim sa radovima na rekonstruk-ciji javnog puta.

Investitor je duàn da, najmawe 60 dana prepo~etka radova iz stava 1. ovog ~lana, pismenoobavesti lica iz stava 2. ovog ~lana o po~etkuradova.

Lica iz stava 2. ovog ~lana du`na su da pri re-konstrukciji ili izvo|ewu drugih radova na jav-nom putu o svom tro{ku, a pri izgradwi javnogputa o tro{ku investitora javnog puta, izmesteobjekte, postrojewa, ure|aje, instalacije i vodo-ve, ili ih prilagode nastalim promenama.

U slu~aju da lica iz stava 2. ovog ~lana ne iz-meste, odnosno ne prilagode objekte, postroje-wa, ure|aje, instalacije i vodove do po~etka iz-vo|ewa radova na izgradwi, odnosno rekon-strukciji javnog puta ili izvo|ewu drugih rado-va na javnom putu, odgovaraju za {tetu koja na-stane zbog neblagovremenog otpo~iwawa izvo-|ewa tih radova.

^lan 75.Ako postoje}i javni put, odnosno wegov deo,

treba izmestiti zbog gra|ewa drugog objekta(èlezni~ka infrastruktura, rudnik, kameno-lom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javniput, odnosno wegov deo koji se izme{ta, morabiti izgra|en sa elementima koji odgovaraju ka-tegoriji tog puta.

Tro{kove izme{tawa javnog puta, odnosnowegovog dela, iz stava 1. ovog ~lana, snosi in-vestitor objekta zbog ~ije izgradwe se vr{i iz-me{tawe javnog puta, odnosno wegovog dela, akose druga~ije ne sporazumeju investitor i upra-vqa~ javnog puta.

^lan 76.U slu~aju ukr{tawa javnog puta sa èlezni~-

kom infrastrukturom zbog izgradwe javnog pu-ta, odnosno èlezni~ke infrastrukture, tro-{kove izgradwe nadvo`waka ili podvo`waka,snosi investitor izgradwe tog javnog puta, od-nosno te èlezni~ke infrastrukture.

^lan 77.Ako je ukr{tawe sa infrastrukturnim siste-

mom izvedeno izgradwom podvo`waka za javniput, izgra|eni podvo`wak smatra se objektominfrastrukturnog sistema.

Gorwi stroj javnog puta ispod podvo`waka izstava 1. ovog ~lana sa opremom i saobra}ajnomsignalizacijom javnog puta, kao i sistemom zaodvodwavawe povr{inskih i podzemnih voda,potrebnim za pravilno i bezbedno kori{}ewejavnog puta, smatra se objektom javnog puta.

Ako je ukr{tawe sa infrastrukturnim siste-mom izvedeno izgradwom nadvo`waka za javniput, izgra|eni nadvo`wak smatra se objektomjavnog puta.

Infrastrukturni sistem ispod nadvo`wakaiz stava 3. ovog ~lana, sa instalacijama i po-strojewima potrebnim za pravilno i bezbednokori{}ewe tog sistema, smatra se objektom in-frastrukturnog sistema.

Odredbe st. 1. do 4. ovog ~lana, shodno se pri-mewuju i kad zbog promene kategorije javnog pu-ta, odnosno promene kategorije infrastruktur-nog sistema, dolazi do izgradwe podvo`wakaili nadvo`waka.

Ako je ukr{tawe dva javna puta izvedeno iz-gradwom podvo`waka, odnosno nadvo`waka,podvo`wak, odnosno nadvo`wak, pripada jav-nom putu koji prolazi iznad javnog puta sa kojimse ukr{ta.

^lan 78.Prostornim, odnosno urbanisti~kim planom,

odre|uju se deonice javnog puta, odnosno putnogobjekta sa dodatnim elementima ({iri kolovoz,trotoar, raskrsnice za potrebe naseqa, prosto-ri za parkirawe, javna rasveta, svetlosna i dru-ga signalizacija, biciklisti~ke staze, pe{a~kestaze i sl.), objekti i oprema koja odgovara po-trebama naseqa.

Izgradwom deonice javnog puta, odnosno put-nog objekta u smislu stava 1. ovog ~lana, ne mo-è da se naru{i kontinuitet trase tog puta isaobra}aja na wemu.

Tro{kove izgradwe elemenata javnog puta usmislu stava 1. ovog ~lana, snosi op{tina, od-nosno grad koji je zahtevao izgradwu tih eleme-nata.

^lan 79.Na predlog op{tine, odnosno grada ili pre-

voznika koji obavqa linijski prevoz putnika,na dràvnom putu moè se izgraditi autobuskostajali{te uz saglasnost Javnog preduze}a.

Tro{kove izgradwe autobuskog stajali{ta izstava 1. ovog ~lana snosi op{tina, odnosnograd ili prevoznik koji obavqa linijski pre-voz putnika.

^lan 80.Mostovi za javni put i èlezni~ku infra-

strukturu mogu se graditi na istim stubovima,pod uslovom da imaju posebne konstrukcije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, mo-stovi za javni put i èlezni~ku infrastrukturu

21. novembar 2005. Broj 101 103

mogu se graditi na istim stubovima i sa zajed-ni~kom konstrukcijom, s tim da se kolovoz jav-nog puta odvoji od èlezni~ke pruge.

^lan 81.Na mestima podlo`nim odrowavawu ili iz-

loènim sne`nim nanosima, bujicama i jakimvetrovima, mora se obezbediti za{tita javnogputa i saobra}aja:

1) izgradwom stalnih objekata (potporni, oblo-`ni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.);

2) sa|ewem za{titnih {umskih pojaseva i dru-gih zasada i

3) postavqawem privremenih naprava (pali-sade, drvene lese, metalne re{etke, ì~ane mre-è i sl.).

^lan 82.Odredbe ovog zakona kojima se ure|uje izgrad-

wa javnih puteva primewuju se i na rekonstruk-ciju ovih puteva.

Rekonstrukcijom javnog puta u smislu ovog za-kona smatraju se radovi na postoje}em putu, we-govom delu i putnom objektu, kojima se mewajupoloàj trase javnog puta u pojasu wegovogosnovnog pravca, konstruktivni elementi, no-sivost, stabilnost ili pro{iruje kolovoz no-vim saobra}ajnim i zaustavnim trakama.

Upotrebnu dozvolu za javni put iz stava 2.ovog ~lana izdaje Ministarstvo, ili op{tin-ski odnosno gradski organ nadleàn za poslo-ve saobra}aja.

^lan 83.Projektovawe javnog puta, izgradwa, odnosno

rekonstrukcija javnog puta i kori{}ewe mate-rijala vr{i se primenom tehni~kih propisa istandarda za tu vrstu objekata, odnosno materi-jala.

Javni putevi moraju da se planiraju, projektu-ju i grade tako da se planska i tehni~ka re{ewausklade sa najnovijim znawima tehnike projek-tovawa i izgradwe javnih puteva, sa zahtevimabezbednosti saobra}aja, sa ekonomskim na~eli-ma i merilima za ocenu opravdanosti wihoveizgradwe i sa propisima o za{titi ìvotnesredine, tako da {tetni uticaji na sredinu zbogo~ekivanog saobra}aja budu {to mawi.

Javni put, wegov deo i putni objekat podobanje za upotrebu kada se na na~in propisan zako-nom utvrdi da javni put, wegov deo i putni obje-kat u pogledu bezbednosti saobra}aja ispuwavatehni~ke propise i standarde koji se odnose natu vrstu objekata.

^lan 84.Upravqa~ javnog puta duàn je da putem sred-

stava javnog informisawa objavi predaju javnogputa na upotrebu.

^lan 85.Ministar propisuje osnovne uslove koje javni

put izvan naseqa i wegovi elementi moraju daispuwavaju sa gledi{ta bezbednosti saobra}ajai podobnosti puta za odvijawe saobra}aja.

Ministar propisuje osnovne uslove koje auto-buska stajali{ta i parkirali{ta, koja su deojavnog puta, moraju da ispuwavaju.

âáá. NADZOR

^lan 86.Nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona, podza-

konskih akata donetih na osnovu ovog zakona izakona i drugih propisa kojima se ure|uje iz-gradwa i rekonstrukcija, kao i bezbednost sao-bra}aja na dràvnim putevima, vr{i Ministar-stvo.

Inspekcijski nadzor vr{i Ministarstvopreko republi~kog inspektora za dràvne pute-ve (u daqem tekstu: inspektor).

^lan 87.Inspektor ne moè da izra|uje ili u~estvuje

u izradi tehni~ke dokumentacije i tehni~kojkontroli tehni~ke dokumentacije za objekte ko-ji su predmet inspekcijskog nadzora i da vr{istru~ni nadzor nad izgradwom, odnosno izvo|e-wem radova na objektima koji su predmet in-spekcijskog nadzora.

^lan 88.Inspektor ima pravo i du`nost da proverava:1) radove na izgradwi, rekonstrukciji i odr-

àvawu dràvnog puta, wegovog dela i putnogobjekta;

2) tehni~ku i drugu dokumentaciju za izgrad-wu, rekonstrukciju i odràvawe dràvnog puta,wegovog dela i putnog objekta;

3) ispuwenost uslova propisanih za lica kojavr{e poslove projektovawa, tehni~ke kontroletehni~ke dokumentacije, rukovo|ewa izvo|ewemradova i vr{ewa stru~nog nadzora;

4) stawe dràvnog puta, wegovog dela i put-nog objekta;

5) pravilno odràvawe dràvnog puta, wego-vog dela i putnog objekta u skladu sa tehni~kimi drugim propisima i uslovima kojima se osigu-rava sposobnost dràvnog puta, wegovog dela iputnog objekta za nesmetano i bezbedno odvija-we saobra}aja;

6) uslove odvijawa saobra}aja na dràvnomputu;

7) da li se pravilno i redovno sprovode pro-pisane mere za{tite dràvnog puta;

8) primenu tehni~kih propisa, standarda inormi kvaliteta prilikom izvo|ewa radova iupotrebe materijala pri izgradwi, rekonstruk-ciji i odràvawu dràvnog puta;

9) da li je za izgradwu i rekonstrukciju dr-àvnog puta, wegovog dela i putnog objekta iz-dato odobrewe za izgradwu, odnosno da li jeodobrewe izdato na propisan na~in;

10) da li se dràvni put, wegov deo i putniobjekat gradi prema tehni~koj dokumentaciji naosnovu koje je izdato odobrewe za izgradwu i dali je ta dokumentacija izra|ena u skladu sa pro-pisima;

11) da li izvo|a~ radova na izgradwi i rekon-strukciji dràvnog puta, wegovog dela i putnog

104 Broj 101 21. novembar 2005.

objekta vodi kwigu inspekcije i gra|evinskidnevnik na propisan na~in;

12) da li se dràvni put, wegov deo i putniobjekat koristi na osnovu izdate upotrebne do-zvole, odnosno da li je dozvola izdata na propi-san na~in;

13) da li je po~etak izgradwe dràvnog puta,wegovog dela i putnog objekta, odnosno izvo|e-wa radova prijavqen na propisan na~in;

14) da li vanredni prevoz vr{i sa posebnomdozvolom.

Pored poslova iz stava 1. ovog ~lana inspek-tor obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom.

^lan 89.U vr{ewu inspekcijskog nadzora inspektor je

ovla{}en da:1) zabrani izvr{ewe radova koji se izvode

protivno zakonu i drugim propisima, tehni~-kim propisima i standardima i normama kvali-teta prilikom izvo|ewa radova i upotrebe mate-rijala pri izgradwi, rekonstrukciji i odrà-vawu dràvnog puta, wegovog dela i putnogobjekta, protivno uslovima odvijawa saobra}ajana dràvnom putu, wegovom delu i putnom objek-tu ili protivno propisanim merama za{titedràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta;

2) predloì organu nadle`nom za tehni~koregulisawe saobra}aja zabranu saobra}aja ilisaobra}aja odre|ene vrste vozila, na dràvnomputu, wegovom delu ili putnom objektu;

3) naredi otklawawe nedostataka na dràv-nom putu, wegovom delu ili putnom objektu koji-ma se ugroàva ili moè biti ugroèna bezbed-nost saobra}aja;

4) naredi ru{ewe i uklawawe objekata izgra-|enih, odnosno postavqenih u za{titnom pojasudràvnog puta i uklawawe deponija otpada isme}a, suprotno odredbama ovog zakona;

5) naredi ru{ewe ili uklawawe ograda, drve-}a, zasada, gra|evinskog i drugog materijala inatpisa podignutih, ostavqenih ili postavqe-nih suprotno odredbama ovog zakona;

6) naredi ru{ewe i uklawawe objekata, cevo-voda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drve-}a, zasada, gra|evinskog i drugog materijala sadràvnog puta, wegovog dela, putnog objekta izemqi{nog pojasa, osim objekata, cevovoda, vo-dova i instalacija za koje je ustanovqeno pravoslu`benosti ili drugo pravo odre|eno zakonom;

7) zabrani radove koji se izvode u neposrednojblizini dràvnog puta, wegovog dela i putnogobjekta, a koji mogu ugroziti wihovu stabilnosti bezbednost saobra}aja;

8) iskqu~i iz saobra}aja na dràvnom putu vo-zilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez poseb-ne dozvole;

9) naredi investitoru pribavqawe upotrebnedozvole, u roku koji ne moè biti kra}i od 30dana, ako utvrdi da se dràvni put, wegov deoili putni objekat, za koji je izdato odobrewe zaizgradwu, koristi bez upotrebne dozvole, a akoinvestitor ne pribavi upotrebnu dozvolu uutvr|enom roku, privremeno zabrani saobra}aj

na dràvnom putu, wegovom delu ili putnomobjektu;

10) naredi postavqawe fizi~kih preprekakojima se onemogu}ava prikqu~ewe na dràvniput, prikqu~kom ili ukr{tawem puteva, odno-sno prikqu~kom prilaznog puta na dràvni put,bez prethodno pribavqene saglasnosti Javnogpreduze}a, odnosno odobrewa za izgradwu;

11) naredi otklawawe nepravilnosti, odno-sno zabrani daqe izvo|ewe radova prilikom iz-gradwe i rekonstrukcije dràvnog puta, wego-vog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvo|a~radova ne ispuwava propisane uslove;

12) pokrene postupak za ukidawe odobrewa zaizgradwu, po pravu nadzora, ako utvrdi da je iz-dato suprotno zakonu;

13) naredi ru{ewe dràvnog puta, wegovogdela ili putnog objekta, za koje nije izdato odo-brewe za izgradwu, odnosno rekonstrukciju;

14) naredi otklawawe nedostataka u utvr|e-nom roku, ako utvrdi da se prilikom izvo|ewaradova i upotrebe materijala pri izgradwi, re-konstrukciji i odràvawu dràvnog puta, we-govog dela i putnog objekta, ne primewuju teh-ni~ki propisi i standardi i norme kvaliteta,a ako se u utvr|enom roku nedostaci ne otklone,zabrani, odnosno obustavi daqe izvo|ewe rado-va i naredi ru{ewe i uklawawe izgra|enih, re-konstruisanih i odràvanih delova dràvnogputa ili putnog objekta na kojima nisu otklo-weni nare|eni nedostaci;

15) naredi uklawawe zaustavqenog ili osta-vqenog vozila kojim se ometa kori{}ewe dr-àvnog puta.

^lan 90.Ako je dràvni put, wegov deo ili putni obje-

kat u takvom stawu da se na wemu ne moè odvi-jati bezbedan saobra}aj, inspektor }e nareditida se bez odlagawa preduzmu mere obezbe|ewa, apo potrebi moè privremeno zabraniti saobra-}aj na dràvnom putu, wegovom delu ili putnomobjektu.

^lan 91.Nadle`ni inspektor op{tinske, odnosno

gradske uprave, u vr{ewu poslova inspekcijskognadzora nad primenom propisa kojima se ure|ujeza{tita op{tinskih puteva i ulica, ima prava,du`nosti i ovla{}ewa republi~kog inspektoraza dràvne puteve utvr|enih ovim zakonom.

^lan 92.Protiv re{ewa inspektora moè se izjaviti

àlba Vladi u roku od osam dana od dana dosta-vqawa.

@alba se podnosi preko Ministarstva.@alba izjavqena protiv re{ewa iz stava 1.

ovog ~lana ne odlaè izvr{ewe re{ewa kojim se:1) zabrawuju, odnosno obustavqaju radovi;2) privremeno zabrawuje saobra}aj na dràv-

nom putu, wegovom delu ili putnom objektu;3) nare|uje otklawawe nedostataka na dràv-

nom putu, wegovom delu ili putnom objektu kojima

21. novembar 2005. Broj 101 105

se ugroàva ili moè biti ugroèna bezbednostsaobra}aja;

4) nare|uje ru{ewe i uklawawe objekata, cevo-voda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drve-}a, zasada, gra|evinskog i drugog materijala sadràvnog puta, wegovog dela, putnog objekta i ze-mqi{nog pojasa, osim objekata, cevovoda, vodovai instalacija za koje je ustanovqeno pravo slu-`benosti ili drugo pravo odre|eno zakonom, i

5) iskqu~uje iz saobra}aja na dràvnom putuvozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez po-sebne dozvole.

^lan 93.Inspektor za vreme obavqawa inspekcijskih

poslova nosi slu`beno odelo i slu`benu legi-timaciju.

Ministar propisuje izgled, sadrìnu i kori-{}ewe slu`benog odela i slu`bene legitima-cije.

^lan 94.Inspektor, radi ostvarivawa pregleda, ima

pravo da na dràvnim putevima zaustavqa vozi-la, osim vozila Vojske Srbije i Crne Gore, vo-zila hitne pomo}i i vozila organa unutra{wihposlova.

Zaustavqawe vozila iz stava 1. ovoga ~lana vr-{i se isticawem saobra}ajnog znaka „zabrawensaobra}aj svim vozilima u oba smera” na kome jeupisano „STOP”.

âááá. KAZNENE ODREDBE

^lan 95.1) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom li-

cu i fizi~ko lice koje privremeno ili trajnozauzme javni put, kazni}e se za krivi~no delo za-tvorom od tri meseca do jedne godine (~lan 44.ta~ka 1).

2) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom li-cu i fizi~ko lice koje izvodi radove na javnomputu koji nisu u vezi sa izgradwom, rekonstruk-cijom, odràvawem i za{titom javnog puta, ka-zni}e se za krivi~no delo zatvorom do godinudana (~lan 44. ta~ka 2).

3) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom li-cu i fizi~ko lice, nosilac prava slu`benostii drugih prava ustanovqenih na javnom putu, ko-je izvodi radove na javnom putu kojima se o{te-}uje put ili ugroàva nesmetano i bezbedno od-vijawe saobra}aja, kazni}e se za krivi~no delozatvorom do {est meseci (~lan 44. ta~ka 3).

4) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom li-cu i fizi~ko lice koje ispusti vodu, otpadnuvodu i drugu te~nost na javni put, kazni}e se zakrivi~no delo zatvorom do {est meseci (~lan44. ta~ka 4).

5) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom li-cu i fizi~ko lice koje podiè zasade, ograde idrve}e, ostavqa predmete i materijale, posta-vqa postrojewa i ure|aje, gradi objekte ili vr-{i druge radwe koje ometaju preglednost javnogputa, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do{est meseci (~lan 33. stav 2).

^lan 96.Nov~anom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara

kazni}e se za privredni prestup pravno lice ako: 1) ne ozna~ava i ne vodi evidencije o javnim

putevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugimpodacima za te puteve (~lan 11. stav 1);

2) u roku od 15 dana od dana dostavqawa upo-trebne dozvole, ne podnese zahtev za upis pravana javnom putu u javne kwige i zvani~ne eviden-cije u koje se upisuju prava na nepokretnosti(~lan 13. stav 1);

3) u roku od 15 dana od dana nastanka promenana ustanovqenim pravima na javnom putu, nepodnese zahtev za upis promene, odnosno brisa-we podataka u javne kwige i zvani~ne evidenci-je u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan13. stav 2);

4) obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvo-le upravqa~a javnog puta (~lan 48. stav 2);

5) pri izvo|ewu radova na odràvawu javnogputa ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aji o~uvawe upotrebne vrednosti puta (~lan 57.stav 2);

6) se radovi na oja~awu, rehabilitaciji i po-ja~anom odràvawu izvode bez tehni~ke doku-mentacije ili na osnovu tehni~ke dokumentaci-je koja ne sadrì propisane elemente (~lan 59.stav 5);

7) pre po~etka izvo|ewa radova na oja~awu, re-habilitaciji i poja~anom odràvawu javnog pu-ta ne overi tehni~ku dokumentaciju kod nadle-`nog organa (~lan 59. stav 6);

8) se tehni~kom dokumentacijom za izgradwujavnih puteva ne predvide mesta za izgradwuobjekata pored javnih puteva iz ~lana 73. ovogzakona;

9) pri rekonstrukciji ili izvo|ewu drugihradova na javnom putu ne izmeste objekte, po-strojewa, ure|aje, instalacije i vodove ugra|eneu trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odno-sno u putnom objektu ili ih ne prilagode nasta-lim promenama (~lan 74. stav 4);

10) izme{teni javni put, odnosno wegov deonije izgra|en sa elementima koji odgovaraju ka-tegoriji tog puta (~lan 75. stav 1);

11) na mestima podlo`nim odrowavawu iliizloènim sne`nim nanosima, bujicama i ja-kim vetrovima ne obezbedi za{titu javnog putai saobra}aja na na~in propisan u ~lanu 81. ovogzakona;

12) projektovawe, izgradwu odnosno rekon-strukciju javnog puta i kori{}ewe materijalavr{i suprotno odredbi ~lana 83. stav 1. ovog za-kona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog ~lanakazni}e se nov~anom kaznom od 50.000 do 200.000dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

^lan 97.Nov~anom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dina-

ra kazni}e se za prekr{aj pravno lice ako:1) ne odlu~i o na~inu i uslovima kori{}ewa

zemqi{ta na kome se nalazi deo dràvnog putakoji se ne koristi za saobra}aj u roku od tri me-

106 Broj 101 21. novembar 2005.

seca od dana prestanka kori{}ewa puta za sao-bra}aj (~lan 12. stav 3);

2) gradi objekte i postavqa postrojewa, ure|a-je i instalacije suprotno ~lanu 28. stav 1. ovogzakona;

3) gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanali-zaciju, toplovod, èlezni~ku prugu i drugi sli-~an objekat, kao i telekomunikacione i elektrovodove, instalacije, postrojewa i sl., bez sagla-snosti, odnosno suprotno na~inu i uslovimautvr|enim u izdatoj saglasnosti upravqa~a jav-nog puta (~lan 28. stav 2);

4) ne obezbedi kontrolu izvo|ewa radova naizgradwi objekata i postavqawu postrojewa,ure|aja i instalacija (~lan 28. stav 3);

5) u pojasu kontrolisane izgradwe otvara rud-nik, kamenolom i deponiju otpada i sme}a (~lan30. stav 2);

6) podiè ograde, drve}e i zasade pored jav-nih puteva suprotno ~lanu 31. ovog zakona;

7) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestimai na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1;

8) umawi preglednost na dràvnom putu na na-~in propisan u ~lanu 35. stav 2;

9) ostavqa gra|evinski i drugi materijal po-red javnog puta tako da time umawuje pregled-nost na javnom putu (~lan 36);

10) gradi prikqu~ak prilaznog puta na javniput bez saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan37. stav 1);

11) gradi raskrsnicu ili ukr{taj op{tin-skog, odnosno nekategorisanog puta, kao i uli-ce, sa dràvnim putem, odnosno prikqu~ak nadràvni put bez saglasnosti Javnog preduze}a(~lan 37. stav 2);

12) ne izgradi zemqani put koji se ukr{taili prikqu~uje na javni put na na~in propisanu ~lanu 38. stav 1. ovog zakona;

13) ne izgradi prilazni put koji se prikqu~u-je na javni put na na~in propisan u ~lanu 38.stav 2. ovog zakona;

14) ne pribavi saglasnost upravqa~a javnogputa za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ihsadràja javnog puta (~lan 40);

15) ne omogu}i prilaz javnom putu ili putnomobjektu radi izvo|ewa radova na odràvawu jav-nog puta ili putnog objekta (~lan 41. stav 2);

16) ne {titi javni put na na~in propisan od-redbom ~lana 42. stav 1. ovog zakona;

17) uredno ne odràva i ne obnavqa zasade(~lan 42. stav 2);

18) postavqa na javnom putu natpise, suprotnoodredbi ~lana 43. stav 1. ovog zakona;

19) postavqa na javnom putu natpise bez odo-brewa upravqa~a javnog puta (~lan 43. stav 2);

20) postavqa natpise suprotno ~lanu 43. stav 3.ovog zakona;

21) ne odràva natpise koji su postavqeni najavni put, odnosno pored tih puteva (~lan 43.stav 4);

22) spre~i oticawe voda sa javnog puta, a po-sebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trupputa i spre~i daqe oticawe voda ka wihovim re-cipientima (~lan 44. ta~ka 5);

23) prosipa, ostavqa ili baca materijale,predmete i sme}e na javni put (~lan 44. ta~ka 6);

24) zama{}uje javni put mazivima ili drugimsli~nim materijama (~lan 44. ta~ka 7);

25) postavqa i koristi svetla ili druge sve-tlosne ure|aje na javnom putu i pored javnog pu-ta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na jav-nom putu (~lan 44. ta~ka 8);

26) ore i izvodi druge poqoprivredne radovena bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasujavnog puta (~lan 44. ta~ka 9);

27) vu~e predmete, materijale, oru|e i drugevrste tereta po javnom putu (~lan 44. ta~ka 10);

28) spu{ta niz kosine zaseka, useka i nasipajavnog puta, drvenu gra|u, drva za ogrev, kamewei drugi materijal (~lan 44. ta~ka 11);

29) pali travu i drugo rastiwe na javnom putu,kao i otpadne predmete i materijale (~lan 44.ta~ka 12);

30) nanosi blato sa prilaznog puta na javniput (~lan 44. ta~ka 13);

31) pu{ta stoku na javni put bez nadzora, na-pasa i napaja stoku na javnom putu (~lan 44. ta~-ka 14);

32) okre}e zapregu, traktor, plug i druge po-qoprivredne ma{ine i oru|a na javnom putu(~lan 44. ta~ka 15);

33) ko~i zapre`no vozilo spre~avawem okre-tawa to~kova (~lan 44. ta~ka 16);

34) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~ujesa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{taja i na-nosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17);

35) zaustavi ili ostavi vozilo na na~in kojim seometa kori{}ewe javnog puta (~lan 44. ta~ka 18);

36) o{te}uje ili preduzima radwe kojima bi semogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawesaobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 19);

37) u obavqawu poslova za{tite javnog puta nesprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u~lanu 45. stav 1. ovog zakona;

38) ne podnese pismeni zahtev propisan u ~la-nu 45. stav 2. ovog zakona;

39) koristi u saobra}aju na javnom putu motor-na i prikqu~na vozila, osim vozila sa guseni-cima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47.stav 1);

40) koristi u saobra}aju na javnom putu, sa sa-vremenim kolovoznim zastorom, vozila sa guse-nicama koje nisu snabdevene oblogom sa ravnimpovr{inama ili drugim odgovaraju}im obloga-ma (~lan 47. stav 2);

41) koristi zapre`na vozila sa ukupnom ma-som preko tri tone bez to~kova sa pneumatici-ma (~lan 47. stav 4);

42) izdatim posebnim dozvolama za vanredniprevoz ne obavesti organe i lice iz ~lana 48.stav 3. ovog zakona;

43) ne uskladi obavqawe vanrednog prevoza,sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 5);

44) ne obavesti ministarstvo nadle`no zaunutra{we poslove o obavqawu vanrednog pre-voza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi in-tervencije prilikom elementarnih i drugih ne-pogoda, kao i za potrebe odbrane zemqe, koje je

21. novembar 2005. Broj 101 107

uskla|eno sa upravqa~em javnog puta (~lan 48.stav 6);

45) za vreme trajawa iskqu~ewa, koristi vozi-lo koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz sao-bra}aja (~lan 49. stav 3);

46) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu 50.stav 1. ovog zakona;

47) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo kojese onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret kojije pao sa vozila u roku iz ~lana 52. stav 1. ovogzakona;

48) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog pu-ta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kaoi teret koji je pao sa vozila, u roku iz ~lana 52.stav 3. ovog zakona;

49) nanese {tetu javnom putu uklawawem vozi-la, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemqi-{nog pojasa javnog puta (~lan 52. stav 5);

50) blagovremeno ne obavesti javnost putemsredstava javnog informisawa ili na drugi uo-bi~ajeni na~in i ne preduzme potrebne mereobezbe|ewa suprotno odredbi ~lana 53. stav 3.ovog zakona;

51) ne obave{tava javnost i korisnike putevana na~in propisan u ~lanu 54. ovog zakona;

52) postupa suprotno ~lanu 55. ovog zakona;53) u slu~aju zabrane saobra}aja ne postupi na

na~in propisan u ~lanu 62. stav 3. ovog zakona;54) u slu~aju prekida saobra}aja zbog elemen-

tarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnogplana (~lan 65);

55) pre po~etka radova na izgradwi, odnosnorekonstrukciji javnog puta ili putnog objektane postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 1.ovog zakona;

56) ne uskladi radove na objektima, postroje-wima, ure|ajima, instalacijama i vodovimaugra|enim u trup javnog puta i u zemqi{nom po-jasu, odnosno u putnom objektu sa radovima narekonstrukciji javnog puta (~lan 74. stav 2);

57) pre po~etka radova na izgradwi ili re-konstrukciji javnog puta ne postupi na na~inpropisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona.

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e senov~anom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ilikaznom zatvora do 30 dana i odgovorno lice upravnom licu.


ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za pre-kr{aj preduzetnik ako:

1) ne ozna~ava i ne vodi evidencije o javnimputevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugimpodacima za te puteve (~lan 11. stav 1);

2) ne odlu~i o na~inu i uslovima kori{}ewazemqi{ta na kome se nalazi deo dràvnog putakoji se ne koristi za saobra}aj u roku od tri me-seca od dana prestanka kori{}ewa puta za sao-bra}aj (~lan 12. stav 3);





7) ne obezbedi kontrolu izvo|ewa radova naizgradwi objekata i postavqawu postrojewa,ure|aja i instalacija (~lan 28. stav 3);



10) ne podigne odgovaraju}e ograde na mesti-ma i na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1;

11) umawi preglednost na dràvnom putu nana~in propisan u ~lanu 35. stav 2;







18) ne {titi javni put na na~in propisan od-redbom ~lana 42. stav 1. ovog zakona;

19) uredno ne odràva i ne obnavqa zasade(~lan 42. stav 2);







108 Broj 101 21. novembar 2005.



28) ore i izvodi druge poqoprivredne radovena bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu(~lan 44. ta~ka 9);








36) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~ujesa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{tawa inanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17);



39) u obavqawu poslova za{tite javnog puta nesprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u~lanu 45. stav 1. ovog zakona;

40) ne podnese pismeni zahtev propisan u ~la-nu 45. stav 2. ovog zakona;

41) koristi u saobra}aju na javnom putu motor-na i prikqu~na vozila, osim vozila sa guseni-cima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47.stav 1);




45) izdatim posebnim dozvolama za vanredniprevoz ne obavesti organe i lice iz ~lana 48.stav 3. ovog zakona;


47) ne obavesti ministarstvo nadle`no zaunutra{we poslove o obavqawu vanrednog pre-voza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi in-tervencije prilikom elementarnih i drugih ne-pogoda, vanrednih okolnosti kao i za potrebe

odbrane zemqe, koje je uskla|eno sa upravqa~emjavnog puta (~lan 48. stav 6);


49) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu50. stav 1. ovog zakona;

50) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo kojese onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret kojije pao sa vozila na na~in propisan u ~lanu 52.stav 1. ovog zakona;

51) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog pu-ta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kaoi teret koji je pao sa vozila, na na~in propisanu ~lanu 52. stav 3. ovog zakona;


53) blagovremeno ne obavesti javnost putemsredstava javnog informisawa ili na drugi uo-bi~ajeni na~in i ne preduzme potrebne mereobezbe|ewa suprotno odredbama ~lana 53. stav 3.ovog zakona;

54) ne obave{tava javnost i korisnike putevana na~in propisan u ~lanu 54. ovog zakona;

55) postupi suprotno odredbama ~lana 55.ovog zakona;

56) pri izvo|ewu radova na odràvawu javnogputa ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aji o~uvawe upotrebne vrednosti puta (~lan 57.stav 2);

57) se radovi na oja~awu, rehabilitaciji i po-ja~anom odràvawu izvode bez tehni~ke doku-mentacije ili na osnovu tehni~ke dokumentaci-je koja ne sadrì propisane elemente (~lan 59.stav 5);

58) pre po~etka izvo|ewa radova na oja~awu,rehabilitaciji i poja~anom odràvawu javnogputa ne overi tehni~ku dokumentaciju kod nad-le`nog organa (~lan 59. stav 6);

59) u slu~aju zabrane saobra}aja ne postupi nana~in propisan u ~lanu 62. stav 3. ovog zakona;

60) u slu~aju prekida saobra}aja zbog elemen-tarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnogplana (~lan 65);

61) se tehni~kom dokumentacijom za izgradwujavnih puteva ne predvide mesta za izgradwuobjekata pored javnih puteva iz ~lana 73. ovogzakona;



64) pre po~etka radova na izgradwi ili re-konstrukciji javnog puta ne postupi na na~inpropisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona;

65) pri rekonstrukciji ili izvo|ewu drugihradova na javnom putu ne izmeste objekte, po-strojewa, ure|aje, instalacije i vodove ugra|ene

21. novembar 2005. Broj 101 109

u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odno-sno u putnom objektu ili ih ne prilagode nasta-lim promenama (~lan 74. stav 4);

66) izme{teni javni put, odnosno wegov deonije izgra|en sa elementima koji odgovaraju ka-tegoriji tog puta (~lan 75. stav 1);

67) na mestima podlo`nim odrowavawu iliizloènim sne`nim nanosima, bujicama i ja-kim vetrovima ne obezbedi za{titu javnog putai saobra}aja na na~in propisan u ~lanu 81. ovogzakona;

68) projektovawe, izgradwu odnosno rekon-strukciju javnog puta i kori{}ewe materijalavr{i suprotno odredbi ~lana 83. stav 1. ovog za-kona.


ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za pre-kr{aj fizi~ko lice ako:







7) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestimai na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1;

8) umawi preglednost na dràvnom putu na na-~in propisan u ~lanu 35. stav 2;















23) ore i izvodi druge poqoprivredne radovena bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu(~lan 44. ta~ka 9);








31) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~ujesa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{tawa inanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17);



34) koristi u saobra}aju na javnim putevimamotorna i prikqu~na vozila, osim vozila sa gu-senicima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan47. stav 1);



110 Broj 101 21. novembar 2005.



39) ne obavesti ministarstvo nadle`no zaunutra{we poslove o obavqawu vanrednog pre-voza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi in-tervencije prilikom elementarnih i drugih ne-pogoda, vanrednih okolnosti kao i za potrebeodbrane zemqe, koje je uskla|eno sa upravqa~emjavnog puta (~lan 48. stav 6);


41) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu 50.stav 1. ovog zakona;

42) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo kojese onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret kojije pao sa vozila na na~in propisan u ~lanu 52.stav 1. ovog zakona;

43) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog pu-ta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kaoi teret koji je pao sa vozila, na na~in propisanu ~lanu 52. stav 3. ovog zakona;




47) pre po~etka radova na izgradwi ili re-konstrukciji javnog puta ne postupi na na~inpropisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona;

48) pri rekonstrukciji ili izvo|ewu drugihradova na javnom putu ne izmeste objekte, po-strojewa, ure|aje, instalacije i vodove ugra|eneu trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odno-sno u putnom objektu ili ih ne prilagode nasta-lim promenama (~lan 74. stav 4).

áH. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE


da vaì Zakon o putevima („Slu`beni glasnikRS”, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98) i~lan 48. Zakona o me|unarodnom prevozu u drum-skom saobra}aju („Slu`beni list SRJ”, br.60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00).

^lan 101.Do po~etka rada Javnog preduze}a poslove

upravqawa dràvnim putevima vr{i Republi~-ka direkcija za puteve obrazovana Zakonom o pu-tevima („Slu`beni glasnik RS”, br. 46/91,52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).

Danom po~etka rada Javnog preduze}a prestajesa radom Republi~ka direkcija za puteve iz sta-va 1. ovog ~lana.

Danom po~etka rada Javno preduze}e preuzimaprava, obaveze, sredstva, zaposlene, dokumenta-ciju i predmete u vr{ewu javnih ovla{}ewa Re-publi~ke direkcije za puteve iz stava 1. ovog~lana.

^lan 102.Propisi doneti na osnovu Zakona o putevima

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 46/91, 52/91, 53/93,67/93, 48/94 i 42/98) primewuju se do dono{ewapropisa na osnovu ovog zakona.

^lan 103.Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2006. go-

dine.


Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o Dràvnoj revizorskoj instituciji

Progla{ava se Zakon o Dràvnoj revizorskoj insti-tuciji, koji je donela Narodna skup{tina RepublikeSrbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawaNarodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,14. novembra 2005. godine.



ZAKONo Dràvnoj revizorskoj instituciji

á. OSNOVNE ODREDBE

Predmet ure|ivawa

^lan 1.Ovim zakonom ure|uju se osnivawe i delat-

nost, pravni poloàj, nadle`nost, organizaci-ja i na~in rada Dràvne revizorske instituci-je (u daqem tekstu: Institucija) i druga pitawaod zna~aja za rad Institucije, kao i prava i oba-veze subjekata revizije.

Zna~ewe pojedinih pojmova

^lan 2.Pojedini pojmovi, upotrebqeni u smislu ovog

zakona imaju slede}e zna~ewe:1) Revizija finansijskih izve{taja predsta-

vqa ispitivawe dokumenata, isprava, izve{tajai drugih informacija, radi prikupqawa dovoq-nog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izraàva-we mi{qewa da li finansijski izve{taji su-bjekta revizije istinito i objektivno prikazujuwegovo finansijsko stawe, rezultate poslova-wa i nov~ane tokove, u skladu sa prihva}enimra~unovodstvenim na~elima i standardima;

21. novembar 2005. Broj 101 111

2) Revidirawe poslovawa prema ovom zakonuzna~i pribavqawe dovoqnog, adekvatnog i pou-zdanog dokaza za izraàvawe mi{qewa o pra-vilnosti i svrsishodnosti poslovawa korisni-ka javnih sredstava;

3) Revizija pravilnosti poslovawa zna~iispitivawe finansijskih transakcija i odlukau vezi sa primawima i izdacima, radi utvr|iva-wa da li su odnosne transakcije izvr{ene uskladu sa zakonom, drugim propisima, datimovla{}ewima, i za planirane svrhe;

4) Revizija svrsishodnosti poslovawa zna~iispitivawe tro{ewa sredstava iz buxeta i dru-gih javnih sredstava, radi sticawa dovoqnog,adekvatnog i pouzdanog dokaza za izve{tavaweda li su sredstva od strane subjekta revizijeupotrebqena u skladu sa na~elima ekonomije,efikasnosti i efektivnosti kao i u skladu saplaniranim ciqevima;

5) Na~elo ekonomije podrazumeva minimalniutro{ak sredstava za odre|enu aktivnost, vode-}i ra~una da se time ne dovodi u pitawe o~eki-vani kvalitet;

6) Na~elo efikasnosti predstavqa odnos iz-me|u postignutih rezultata u proizvodwi robaili pruàwu usluga i iskori{}enih resursa zaproizvodwu, odnosno pruàwe usluga;

7) Na~elo efektivnosti (uspe{nosti) pred-stavqa stepen do koga su postignuti postavqeniciqevi, kao i odnos izme|u planiranih i ostva-renih efekata odre|ene aktivnosti;

8) Poslovawe subjekta revizije u postupku re-vizije po ovom zakonu ~ine:

(1) svi postupci subjekta revizije, koji uti~una wegova primawa, odnosno izdatke ali ina sredstva odnosno obaveze prema izvori-ma sredstava (poslovawe u uèm smislu);

(2) svi postupci subjekta revizije, koji uti~u nastawe javne imovine, stawe javnog duga, obez-be|ivawe javnih dobara ili na stawe ìvot-ne sredine (poslovawe u {irem smislu);

9) Revizioni nalaz ozna~ava skup utvr|enih~iwenica i konstatacija na bazi procene o od-re|enom segmentu poslovawa revidiranog su-bjekta;

10) Ovla{}eno lice jeste bilo koji predstav-nik kojeg predsednik Institucije ovlasti, upismenoj formi, da vr{i poslove u okviru ovla-{}ewa ili da obavqa funkcije;

11) Mera ispravqawa odnosi se na meru kojusubjekt revizije preduzima da bi otklonio odre-|enu nepravilnost ili necelishodnost u svomposlovawu ili za to da umawi rizik od pojavqi-vawa odre|ene nepravilnosti ili nesvrsishod-nosti u svom budu}em poslovawu;

12) Nepravilnost u poslovawu ozna~ava neus-kla|enost poslovawa sa propisima ili usmere-wima, koja je duàn da uvaàva subjekt revizijeu svome delovawu;

13) Nesvrsishodnost u poslovawu jeste zbir-ni izraz za neekonomi~nost, neefikasnost ineuspe{nost poslovawa.

Pravni poloàj Institucije

^lan 3.Institucija je najvi{i dràvni organ revi-

zije javnih sredstava u Republici Srbiji (u da-qem tekstu: Republika).

Institucija je samostalan i nezavisan dràv-ni organ.

Za obavqawe poslova iz svoje nadle`nostiInstitucija je odgovorna Narodnoj skup{tiniRepublike Srbije (u daqem tekstu: Skup{tina).

Akta kojima Institucija vr{i svoju nadle-`nost revizije ne mogu biti predmet osporava-wa pred sudovima i drugim dràvnim organima.

Institucija ima svojstvo pravnog lica. Institucija ima pe~at, u skladu sa zakonom.

Sedi{te Institucije. Organizacione jedinice Institucije

^lan 4.Sedi{te Institucije je u Beogradu.Institucija moè obrazovati organizacione

jedinice izvan sedi{ta. Organizacione jedinice izvan sedi{ta In-

stitucije nemaju svojstvo pravnog lica.

áá. NADLE@NOST INSTITUCIJE

Poslovi u nadle`nosti Institucije

^lan 5.U okviru svoje nadle`nosti, Institucija

obavqa slede}e poslove:1) planira i obavqa reviziju, u skladu sa ovim

zakonom;2) donosi podzakonske i druge akte radi spro-

vo|ewa ovog zakona;3) podnosi izve{taje u skladu sa ~l. 43. i 44.

ovog zakona;4) zauzima stavove i daje mi{qewa kao i dru-

ge oblike javnih saop{tewa u vezi sa primenomi sprovo|ewem pojedinih odredaba ovog zakona;

5) po potrebi i u skladu sa svojim mogu}nosti-ma, pruà stru~nu pomo} Skup{tini, Vladi Re-publike Srbije (u daqem tekstu: Vlada) i dru-gim dràvnim organima o pojedinim zna~ajnimmerama i va`nim projektima, na na~in kojim sene umawuje nezavisnost Institucije;

6) moè da daje savete korisnicima javnihsredstava;

7) moè davati primedbe na radne nacrtepredloga zakonskih tekstova i drugih propisa imoè davati mi{qewa o pitawima iz oblastijavnih finansija;

8) moè da daje preporuke za izmene vaè}ihzakona na osnovu informacija do kojih je do{lau postupku obavqawa revizije, a odnose se na toda proizvode ili mogu proizvesti negativne po-sledice ili dovode do neplaniranih rezultata;

9) usvaja i objavquje standarde revizije u vezisa javnim sredstvima koji se odnose na izvr{ava-we revizijske nadle`nosti Institucije, na pri-ru~nike za reviziju i na drugu stru~nu literatu-ru od zna~aja za unapre|ewe revizorske struke;

112 Broj 101 21. novembar 2005.

10) utvr|uje program obrazovawa i ispitniprogram za sticawe zvawa dràvni revizor iovla{}eni dràvni revizor, organizuje polaga-we ispita za sticawe revizorskih zvawa dràv-ni revizor i ovla{}eni dràvni revizor i vo-di Registar lica koja su stekla ova zvawa;

11) utvr|uje kriterijume i vr{i nostrifika-ciju stru~nih zvawa iz nadle`nosti Instituci-je ste~enih u inostranstvu;

12) sara|uje sa me|unarodnim revizorskim ira~unovodstvenim organizacijama u oblastimakoje se odnose na ra~unovodstvo i reviziju uokviru javnog sektora;

13) obavqa druge poslove utvr|ene zakonom.

Poslovnik Institucije

^lan 6.Institucija ima poslovnik kojim, u skladu sa

ovim zakonom, bliè ure|uje na~in i postupakpo kome Institucija vr{i svoju nadle`nost re-vizije, na~in obezbe|ivawa javnosti rada In-stitucije, odlu~ivawe i druga pitawa utvr|enaZakonom koja su od zna~aja za rad Institucije.

Savet donosi poslovnik uz prethodno dobije-nu saglasnost Skup{tine.

Institucija moè ure|ivati organizaciju ina~in rada Institucije i drugim aktima.

Shodna primena drugih zakonskih odredbi

^lan 7.Ako se u izvr{avawu revizorske nadle`nosti

Institucije pojavi pitawe koje nije ure|eno ovimzakonom, shodno se primewuju odgovaraju}e odred-be zakona, kojima se ure|uje upravni postupak.

Objavqivawe

^lan 8.Poslovnik i druga akta Institucije u skladu

sa ovim zakonom, objavquju se u „Slu`benomglasniku Republike Srbije”.

Predmet revizije

^lan 9.Predmet revizije u skladu sa ovim zakonom su:1) primawa i izdaci u skladu sa propisima o

buxetskom sistemu i propisima o javnim priho-dima i rashodima;

2) finansijski izve{taji, finansijske tran-sakcije, obra~uni, analize i druge evidencije iinformacije subjekata revizije;

3) pravilnost poslovawa subjekata revizije uskladu sa zakonom, drugim propisima i datimovla{}ewima;

4) svrsishodnost raspolagawa javnim sred-stvima u celosti ili u odre|enom delu;

5) sistem finansijskog upravqawa i kontrolebuxetskog sistema i sistema ostalih organa i or-ganizacija koje su subjekt revizije Institucije;

6) sistem internih kontrola, interne revizi-je, ra~unovodstvenih i finansijskih postupakakod subjekta revizije;

7) akta i radwe subjekta revizije koje proiz-vode ili mogu proizvesti finansijske efektena primawa i izdatke korisnika javnih sredsta-va, imovinu dràve, zaduìvawe i davawe ga-rancija kao i na svrsishodnu upotrebu sredsta-va kojima raspolaù subjekti revizije;

8) pravilnost rada organa rukovo|ewa, upra-vqawa i drugih odgovornih lica nadle`nih zaplanirawe, izvo|ewe i nadzor poslovawa kori-snika javnih sredstava;

9) druge oblasti predvi|ene posebnim zakonima. Institucija moè revidirati akt o prote-

klom, teku}em, kao i o planiranom poslovawukorisnika javnih sredstava.

Akt iz prethodnog stava moè da bude akt, ko-ji je propisan zakonom ili poseban ra~unovod-stveni iskaz, odnosno izve{taj, koji korisnikjavnih sredstava mora da sastavi na zahtev In-stitucije.

Subjekti revizije

^lan 10.Subjekti revizije, u skladu sa ovim zakonom su:1) direktni i indirektni korisnici buxet-

skih sredstava Republike, teritorijalnih auto-mija i lokalnih vlasti u skladu sa propisimakojima se ure|uje buxetski sistem i sistem jav-nih prihoda i rashoda;

2) organizacije obaveznog socijalnog osigu-rawa;

3) buxetski fondovi osnovani posebnim zako-nom ili podzakonskim aktom;

4) Narodna banka Srbije u delu koji se odno-si na kori{}ewe javnih sredstava i na poslova-we sa dràvnim buxetom;

5) javna preduze}a, privredna dru{tva i drugapravna lica koje je osnovao direktni odnosnoindirektni korisnik javnih sredstava ;

6) pravna lica kod kojih direktni odnosnoindirektni korisnici imaju u~e{}e u kapitaluodnosno u upravqawu;

7) pravna lica koja su osnovala pravna lica ukojim dràva ima u~e{}e u kapitalu odnosno uupravqawu;

8) pravna i fizi~ka lica koja primaju od Re-publike,teritorijalnih autonomija i lokalnihvlasti dotacije i druga bespovratna davawa iligarancije;

9) subjekti koji se bave prihvatawem, ~uvawem,izdavawem i kori{}ewem javnih rezervi;

10) politi~ke stranke, u skladu sa zakonomkojim se ure|uje finansirawe politi~kih stra-naka;

11) korisnici sredstava EU, donacija i pomo-}i me|unarodnih organizacija, stranih vlada inevladinih organizacija;

12) ugovorna strana u vezi sa izvr{ewem me|u-narodnih ugovora, sporazuma, konvencija i osta-lih me|unarodnih akata, kada je to odre|eno me-|unarodnim aktom ili kada to odredi ovla{}e-ni organ; i

13) drugi subjekti koji koriste sredstva iimovinu pod kontrolom i na raspolagawu Repu-

21. novembar 2005. Broj 101 113

blike, teritorijalnih autonomija, lokalnihvlasti ili organizacija obaveznog socijalnogosigurawa.

Subjekti revizije iz stava 1. ovog ~lana sma-traju se korisnicima javnih sredstava u skladusa ovim zakonom.

Subjekt revizije iz stava 1. ovog ~lana na ~ijese poslovawe mi{qewe revizije odnosi, duànje da to mi{qewe razmatra i preduzme mere zaotklawawe utvr|enih nepravilnosti i nesvrsis-hodnosti.

Pravna lica povezana sa subjektima revizije

^lan 11.Institucija moè, u skladu sa ovim zakonom,

da vr{i reviziju poslovawa i kod pravnih licakoja posluju sa subjektima revizije iz ~lana 10.ovog zakona.

Revizija poslovawa kod pravnih lica iz sta-va 1. ovog ~lana vr{i se samo u pogledu wihovogposlovawa sa subjektima revizije utvr|enimovim zakonom.

Institucija }e svojim aktom bliè utvrditi na-~in vr{ewa revizije kod pravnih lica iz stava 1.ovog ~lana tako da wihova prava na koje se odnoseradwe u postupku revizije, budu za{ti}ena.

ááá. ORGANIZACIJA I SASTAV INSTITUCIJE

Organizacija i organi

^lan 12.Institucija ima predsednika Institucije,

potpredsednika, Savet, revizorske slu`be iprate}e slu`be.

Delokrug i na~in obavqawa poslova slu`biInstitucije, unutra{wa organizacija i siste-matizacija radnih mesta bliè se ure|uju aktomInstitucije, koji na predlog predsednika In-stitucije donosi Savet.

Savet

^lan 13.Savet je najvi{i organ Institucije.Savet je kolegijalni organ.Savet ima pet ~lanova, i to: predsednika, pot-

predsednika i tri ~lana. Predsednik Saveta je istovremeno predsed-

nik Institucije.Savet odlu~uje na sednicama kojima predseda-

va predsednik Saveta ili potpredsednik kojiga zamewuje.

Savet donosi odluke ve}inom glasova svih~lanova.

^lanovi Saveta ne mogu dovesti u pitawe ne-zavisnost pri dono{ewu svojih odluka, kao ninezavisnost Institucije.

Poslovnikom o radu Saveta Institucije bli-è }e se urediti pitawa vezana za rad Saveta.

Akt iz stava 8. ovog ~lana donosi Savet.

Nadle`nosti Saveta

^lan 14.Savet obavqa slede}e poslove: 1) donosi poslovnik;2) donosi godi{wi program revizije;3) donosi akt kojim bliè ure|uje postupak

revizije;4) donosi finansijski plan Institucije;5) utvr|uje zavr{ni ra~un Institucije;6) odlu~uje o prigovoru subjekta revizije na

predlog izve{taja o izvr{enoj reviziji;7) donosi godi{wi izve{taj i posebne izve-

{taje;8) donosi druga akta Institucije i obavqa

druge poslove utvr|ene ovim zakonom i aktimaInstitucije.

^lanovi Saveta

^lan 15.^lanovi Saveta u~estvuju u radu i odlu~ivawu

Saveta, prate aktivnosti pojedinih revizor-skih jedinica u Instituciji, u~estvuju u proce-su rada revizorskih slu`bi i obavqaju druge po-slove koje im poveri predsednik Saveta.

Uslovi za izbor ~lanova Saveta

^lan 16.Za ~lana Saveta moè biti izabran dràvqa-

nin Republike Srbije, koji pored op{tih uslo-va utvr|enih zakonom za rad u dràvnim organi-ma, ispuwava i slede}e uslove: ima visoku{kolsku spremu, najmawe 10 godina radnog is-kustva, od ~ega najmawe sedam godina na poslo-vima koji su povezani sa nadle`nostima Insti-tucije.

Za ~lana Saveta moè biti izabrano lice ko-je dve godine pre izbora nije bilo ~lan organaVlade odnosno ~lan Saveta ministara dràvnezajednice Srbija i Crna Gora.

Najmawe dva ~lana Saveta moraju biti diplo-mirani ekonomisti sa odgovaraju}im revizor-skim ili ra~unovodstvenim zvawem.

Najmawe jedan od ~lanova Saveta mora bitidiplomirani pravnik sa poloènim pravosud-nim ispitom.

Nespojivost funkcija

^lan 17.Funkcija ~lana Saveta nije spojiva sa:1) funkcijom u dràvnom organu, u organima

lokalne vlasti ili nosioca javnih ovla{}ewai funkcijom u politi~kim strankama ili sin-dikatima;

2) radom u dràvnom organu, organu lokalnevlasti ili kod nosioca javnih ovla{}ewa;

3) ~lanstvom u organu upravqawa ili nadzoraprivrednog dru{tva, javnog preduze}a, fonda,organizacije obaveznog socijalnog osigurawaili drugog pravnog lica sa u~e{}em dràvnogkapitala;

114 Broj 101 21. novembar 2005.

4) svojinskim udelom u pravnim licima kojasu u nadle`nosti Institucije u skladu sa ovimzakonom;

5) obavqawem drugih poslova koji po zakonunisu spojivi sa obavqawem javne funkcije;

6) obavqawem drugih poslova koji bi moglinegativno da uti~u na wihovu samostalnost, ne-pristrasnost i dru{tveni ugled kao i na pove-rewe i ugled Institucije;

7) vr{ewem bilo kakvih drugih pla}enih du-`nosti, osim nau~nih i obrazovnih funkcija, ito samo ukoliko takve du`nosti nisu u moral-noj koliziji sa vr{ewem du`nosti ~lanova Sa-veta.

^lanovi Saveta podleù obavezama i zabrana-ma utvr|enim zakonom koji ure|uje spre~avawesukoba interesa pri vr{ewu javnih funkcija.

^lan Saveta je obavezan da o ~iwenicama izstava 1. ovog ~lana obavesti Savet.

Nedozvoqeni odnosi nosilaca funkcija u Instituciji izme|u sebe i sa subjektom

revizije

^lan 18.^lanovi Saveta me|usobno ne smeju biti krv-

ni srodnici u pravoj liniji, u pobo~noj linijido ~etvrtog stepena srodstva, bra~ni drugovi,srodnici po tazbini zakqu~no sa drugim stepe-nom srodstva ~ak i onda kada je brak prestao,staralac, usvojenik, usvojilac i hranilac.

^lan Saveta ne moè u~estvovati i odlu~ivatiu postupku revizije, ako je bio radno angaòvankod lica koje je predmet revizije ili je obavqaoodre|ene poslove za ra~un subjekta revizije, akood prestanka tog zaposlewa ili zavr{etka poslo-va nije proteklo pet godina.

^lan Saveta je duàn da o ~iwenicama iz st. 1.i 2. ovog ~lana blagovremeno obavesti Savet.

Izbor predsednika, potpredsednika i ~lanova Saveta

^lan 19.Predsednika, potpredsednika i ~lanove Save-

ta bira i razre{ava Skup{tina, ve}inom glaso-va na sednici kojoj prisustvuje ve}ina od ukup-nog broja narodnih poslanika, na predlog nad-le`nog radnog tela Skup{tine. Nadle`no rad-no telo razmatra kandidature, utvr|uje ispuwe-nost uslova odre|enih ovim zakonom i utvr|ujelistu kandidata koju dostavqa Skup{tini.Predlog kandidature mora biti obrazloèn, sapriloènom izjavom kandidata u pisanom obli-ku da prihvata kandidaturu.

Ukoliko predloèni kandidat za predsedni-ka, potpredsednika i ~lanove Saveta ne dobijepotrebnu ve}inu glasova poslanika, nadle`noradno telo Skup{tine utvr|uje predlog za novogkandidata.

Nakon izbora, predsednik, potpredsednik i~lanovi Saveta polaù zakletvu pred Skup{ti-nom, ~ime preuzimaju du`nost. Zakletva glasi:„Zakliwem se na odanost Republici Srbiji.Obe}avam da }u po{tovati Ustav i zakone. Za-

kliwem se ~a{}u da }u svoju du`nost obavqatinezavisno, po{teno i nepristrasno i da ne}uzloupotrebqavati svoje nadle`nosti”.

Trajawe mandata ~lanova Saveta

^lan 20.^lan Saveta bira se na period od pet godina. Izabrani ~lanovi Saveta mogu biti izabrani

najvi{e dva puta.Predsednik Saveta obave{tava predsednika

nadle`nog radnog tela Skup{tine o prestankumandata ~lanu Saveta najkasnije {est mesecipre isteka mandatnog perioda.

^lan Saveta kome je istekao mandat iz drugihrazloga od onih utvr|enih ~lanom 22. ovog zako-na moè da obavqa funkciju do izbora novog~lana Saveta.

Prestanak mandata ~lana Saveta

^lan 21.^lanu Saveta prestaje mandat pre isteka vre-

mena na koje je izabran podno{ewem ostavke,ispuwewem uslova za penziju ili razre{ewem.

Razlozi za razre{ewe

^lan 22.^lan Saveta razre{ava se funkcije:1) ako je pravnosna`nom sudskom odlukom osu-

|en na bezuslovnu kaznu zatvora u trajawu od naj-mawe {est meseci, ili za ka`wivo delo u kra-}em trajawu koje ga ~ini nedostojnim za obavqa-we funkcije;

2) ako je pravnosna`nom sudskom odlukom li{en poslovne sposobnosti;

3) preuzimawem posla ili funkcije koji sunespojivi sa funkcijom ~lana Saveta;

4) ako ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom.

Postupak u kojem se utvr|uje postojawe razloga za razre{ewe

^lan 23.O nastupawu razloga za prestanak mandata

ili razre{ewe, Savet bez odlagawa obave{tavaSkup{tinu.

Inicijativu za razre{ewe ~lana Saveta moèda podnese najmawe 20 narodnih poslanika.

Inicijativa se podnosi u pisanom obliku, saobrazloèwem i dokazima o nastupawu razlogaiz ~lana 22. ovog zakona.

Inicijativu razmatra nadle`no radno teloSkup{tine.

^lan Saveta, ~ije se razre{ewe predlaè,ima pravo da se pismeno ili usmeno obrati ~la-novima nadle`nog radnog tela Skup{tine, nasednici na kojoj se razmatra inicijativa o we-govom razre{ewu.

Nakon obavqene rasprave i glasawa, nadle-`no radno telo Skup{tine podnosi izve{tajSkup{tini sa predlogom da Skup{tina doneseodluku o razre{ewu ~lana Saveta ili da inici-jativu odbaci.

21. novembar 2005. Broj 101 115

^lanu Saveta prestaje mandat i sva prava potom osnovu danom dono{ewa odluke o wegovomrazre{ewu na sednici Skup{tine.

^lan 24.Nadle`no radno telo Skup{tine moè samo-

inicijativno da predloì Skup{tini da se~lan Saveta razre{i kada, na osnovu kontinui-ranog pra}ewa rada Saveta u skladu sa zakonomili na osnovu drugih saznawa, utvrdi da su na-stupili razlozi za razre{ewe iz ~lana 22. ovogzakona.

U postupku kada nadle`no radno telo Skup-{tine samoinicijativno predloì da se ~lanSaveta razre{i, primewuju se odredbe ~lana 23.stav 5. ovog zakona.

Predsednik Institucije

^lan 25.Predsednik Institucije je generalni dràv-

ni revizor i rukovodilac u Instituciji.Kao generalni dràvni revizor, predsednik

Institucije ima slede}e nadle`nosti:1) odobrava i usmerava raspored poslova iz

nadle`nosti Institucije tako {to utvr|uje isprovodi program rada i potpisuje akta Insti-tucije;

2) propisuje pravila i donosi smernice i in-strukcije za sprovo|ewe pojedina~nih faza re-vizije;

3) moè odrediti slu`beno nadzirawe spro-vo|ewa zadataka revizije i u vezi s tim donetiodluku o nadzirawu;

4) predlaè ~lanove ispitne Komisije;5) potpisuje sertifikate za revizorska zvawa

dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor;6) ima druge nadle`nosti i obavqa druge po-

slove u skladu sa ovim zakonom.Kao rukovodilac, predsednik Institucije

ima slede}e nadle`nosti:1) predlaè Savetu godi{wi finansijski

plan Institucije;2) podnosi Savetu godi{wi izve{taj i poseb-

ne izve{taje o radu Institucije;3) naredbodavac je za sredstva Institucije;4) odlu~uje o radnopravnim pitawima u In-

stituciji i u vezi s tim donosi odluke;5) odre|uje radne zadatke u Instituciji i u ve-

zi s tim moè donositi odluke;6) ima druge nadle`nosti i obavqa druge po-

slove odre|ene zakonom.

Potpredsednik Institucije

^lan 26.Potpredsednik Institucije:1) obavqa poslove generalnog dràvnog revi-

zora na osnovu ovla{}ewa predsednika Insti-tucije;

2) zamewuje predsednika Institucije u slu~a-ju wegove privremene spre~enosti;

3) u slu~aju prevremenog prestanka funkcijepredsednika Institucije, obavqa funkcijupredsednika do izbora novog predsednika;

4) obavqa druge poslove koje mu poveri pred-sednik Institucije.

U slu~aju odsutnosti ili spre~enosti pot-predsednika Institucije zamewuje najstariji~lan Saveta.

Vrhovni dràvni revizori

^lan 27.Za vrhovnog dràvnog revizora moè biti

imenovano lice koje ispuwava op{te uslove zarad u dràvnim organima, koje poseduje univer-zitetsko obrazovawe i naziv ovla{}eni dràv-ni revizor prema ovom zakonu. Smatra se da od-govaraju}e iskustvo za funkciju vrhovnog dr-àvnog revizora poseduje ono lice koje ima naj-mawe 10 godina radnog iskustva, od ~ega najma-we osam godina na poslovima koji su povezanisa nadle`nostima Institucije.

Vrhovnog dràvnog revizora, na predlogpredsednika Institucije imenuje i razre{avaSavet Institucije odlukom, na vreme od {estgodina, sa mogu}no{}u reizbora.

Vrhovni dràvni revizor stupa na funkciju,po{to pred Savetom Institucije poloì zakle-tvu iz ~lana 19. stav 3. ovog zakona.

Vrhovni dràvni revizor rukovodi revizor-skom slu`bom i izvr{ava revizione nadle`no-sti Institucije u skladu sa ovim zakonom i uskladu sa ovla{}ewima dobijenim od predsed-nika Institucije.

Vrhovni dràvni revizor za svoj rad odgovarapredsedniku Institucije.

Aktom Institucije se odre|uje broj vrhovnihdràvnih revizora koje ima Institucija.

Dràvni revizori – revizorska zvawa

^lan 28.Poslove revizije obavqaju dràvni revizori.Revizorska zvawa su: dràvni revizor i ovla-

{}eni dràvni revizor.Revizorska zvawa sti~u se u skladu sa ovim za-

konom kao i sa me|unarodnom praksom edukaci-je revizora.

Dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revi-zor je nezavisno stru~no lice koje poseduje ser-tifikat za zvawe dràvni revizor odnosnoovla{}eni dràvni revizor i ispuwava drugeuslove propisane ovim zakonom.

Kandidat za polagawe ispita za sticawe zva-wa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni re-vizor, pre polagawa ispita treba da ima polo-èn stru~ni ispit za rad u dràvnim organima,osim ako je oslobo|en prema odredbama zakonakoje se odnose na dràvne slu`benike.

Sertifikat za revizorsko zvawe dràvni re-vizor moè ste}i lice koje ispuwava slede}euslove:

1) ima stru~no znawe za obavqawe poslova re-vizije u skladu sa ovim zakonom;

2) poseduje odgovaraju}e radno iskustvo;3) poloìlo je ispit za zvawe dràvnog revi-

zora.

116 Broj 101 21. novembar 2005.

Sertifikat za revizorsko zvawe ovla{}enidràvni revizor moè ste}i lice koje ispuwa-va uslove iz ta~. 1)–3) stava 6. ovog ~lana i kojeje poloìlo ispit za zvawe ovla{}enog dràv-nog revizora.

Sertifikati o sticawu revizorskih zvawa izstava 1. ovog ~lana su javni dokumenti.

Savet propisuje bliè uslove za sticawe ioduzimawe revizorskih zvawa, organizovawe isprovo|ewe ispita za revizorska zvawa i izda-vawe sertifikata za revizorska zvawa.

Akt iz stava 9. ovog ~lana objavquje se u „Slu-`benom glasniku Republike Srbije”.

Sticawe revizorskih zvawa

^lan 29.Ispit za sticawe revizorskog zvawa dràvni

revizor, odnosno ovla{}eni dràvni revizor,polaè se prema programu koji donosi Savet ikoji se objavquje u „Slu`benom glasniku Repu-blike Srbije”.

U izradi programa iz stava 1. ovog ~lana, mo-gu da u~estvuju ministarstvo nadle`no za poslo-ve finansija, ministarstvo nadle`no za poslo-ve dràvne uprave i drugi subjekti za koje Savetoceni da mogu doprineti izradi programa.

Izvo|ewe programa obrazovawa za sticawerevizorskih zvawa Institucija moè da poveridrugoj stru~no osposobqenoj organizaciji.

Ispit za sticawe revizorskih zvawa dràvnirevizor i ovla{}eni dràvni revizor, se pola-è pred Komisijom koju imenuje Savet na pred-log predsednika Institucije.

Lice koje poloì ispit iz stava 4. ovog ~la-na, sti~e revizorsko zvawe dràvni revizor,odnosno ovla{}eni dràvni revizor i upisujese u Registar zvawa koji vodi Institucija.

Institucija izdaje sertifikate za revizor-ska zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràv-ni revizor.

Izuze}e

^lan 30.Odredbe ~l. 17. i 18. ovog zakona shodno se

primewuju na vrhovnog dràvnog revizora,ovla{}enog dràvnog revizora i dràvnog re-vizora.

Odluku o izuze}u lica iz stava 1. ovog ~lanadonosi Savet.

Slu`be Institucije

^lan 31.Institucija ima revizorske i prate}e slu`be. Rukovodioce slu`bi iz stava 1. ovog ~lana

imenuje predsednik Institucije.Na~in obavqawa poslova, nadle`nost, orga-

nizaciona struktura slu`bi, sistematizacijaradnih mesta i druga prava i obaveze zaposlenihu slu`bama Institucije iz stava 1. ovog ~lanabliè se ure|uju aktom Institucije.

Sekretar

^lan 32.Institucija ima sekretara koji uskla|uje rad

prate}ih slu`bi Institucije, vodi poslovaweInstitucije i obavqa druge poslove prema od-redbama i u skladu sa ovla{}ewima predsedni-ka Institucije.

Sekretara institucije imenuje i razre{avapredsednik Institucije odlukom na vreme od{est godina, nakon sprovedenog javnog konkur-sa, sa mogu}no{}u reizbora.

Za sekretara Institucije moè biti imenova-no lice koje ispuwava op{te uslove za rad u dr-àvnim organima, koje je diplomirani pravnikili diplomirani ekonomista, koje ima poloènstru~ni ispit za rad u dràvnim organima i naj-mawe osam godina radnog iskustva u struci.

Sekretar Institucije za svoj rad odgovarapredsedniku Institucije.

Sekretar Institucije prisustvuje sednicamaSaveta bez prava glasa.

Spoqni stru~waci

^lan 33.Institucija u postupku revizije moè anga-

òvati spoqne stru~wake radi obavqawa odre-|enih poslova iz svoje nadle`nosti, ukolikorevizija zahteva posebno specijalisti~ko znawekojim Institucija ne raspolaè.

Spoqni stru~wak Institucije mora da imaodgovaraju}e stru~no znawe i iskustvo.

Spoqni stru~wak moè biti fizi~ko ilipravno lice.

Za spoqnog stru~waka Institucije moè bitiimenovan i strani dràvqanin, koji je prizna-ti stru~wak u oblasti od zna~aja za izvr{avaweposlova iz nadle`nosti Institucije.

Status spoqnog stru~waka Institucije sesti~e upisom u Imenik spoqnih stru~waka In-stitucije, na osnovu odluke Saveta.

Sva radna dokumentacija, koju izradi spoqnistru~wak, na raspolagawu je i pripada Institu-ciji.

Institucija je odgovorna za konstatacije re-vizije i kada ih zasniva na mi{qewu i uvi|ajuspoqnih stru~waka.

Odredbe ~l. 17. i 18. ovog zakona shodno seprimewuju na spoqne stru~wake.

áâ. OBAVQAWE REVIZIJE

Standardi revizije

^lan 34.Institucija obavqa svoju revizionu nadle-

`nost u skladu sa op{teprihva}enim na~elimai pravilima revizije i u skladu sa odabranimme|unarodno prihva}enim standardima revizije.

Prevod na srpski jezik standarda iz stava 1.ovog ~lana i druge profesionalne regulativeobjavquje Institucija u „Slu`benom glasnikuRepublike Srbije”.

21. novembar 2005. Broj 101 117

Institucija je ovla{}ena da prevodi odabra-ne me|unarodno prihva}ene standarde revizijeiz stava 1. ovog ~lana i drugu profesionalnuregulativu i da iste objavquje u „Slu`benomglasniku Republike Srbije”.

Program revizije

^lan 35.Institucija obavqa reviziju na osnovu godi-

{weg programa revizije, koji je du`na da usvojipre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.

U okviru koji postavqa zakon, Institucijasamostalno odlu~uje o subjektima revizije,predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu po-~etka i trajawa revizije, ako ovim zakonom nijedruk~ije odre|eno.

Program revizije obavezno svake godine obu-hvata:

1) buxet Republike Srbije;2) organizacije obaveznog socijalnog osigu-

rawa;3) odgovaraju}i broja jedinica lokalne samou-

prave;4) poslovawe Narodne banke Srbije koje se

odnosi na kori{}ewe javnih sredstava;5) odgovaraju}i broj javnih preduze}a, pri-

vrednih dru{tava i drugih pravnih lica koje jeosnovao direktni, odnosno indirektni kori-snik javnih sredstava i kod kojih ima u~e{}e ukapitalu odnosno upravqawu.

Tokom kalendarske godine, Institucija moèda izmeni i dopuni program revizije iz stava 1.ovog ~lana.

Radi izvr{ewa programa revizije, Institu-cija moè da angaùje revizore dràvnih revi-zorskih institucija drugih zemaqa, kao i ko-mercijalna preduze}a za reviziju.

Za izvr{ewe svog programa revizije, Institu-cija moè da koristi izve{taje o izvr{enoj re-viziji koje su izdala komercijalna preduze}a zareviziju, odnosno na osnovu tih izve{taja da pla-nira dodatne postupke kod subjekata revizije.

Institucija je odgovorna za konstatacije re-vizije i kada koristi izve{taje iz stava 6. ovog~lana.

Slobodan pristup revizora dokumentima subjekta revizije

^lan 36.Subjekt revizije duàn je da revizorima stavi

na raspolagawe sve traène podatke i dokumen-ta, ukqu~uju}i i poverqive podatke i dokumentakoji su neophodni za planirawe i izvr{ewe re-vizije. Subjekt revizije je duàn da traène po-datke dostavqa Instituciji i u toku godine, od-nosno po dinamici utvr|enoj detaqnim planomrevizije i u rokovima koje odredi ovla{}enolice Institucije.

Subjekt revizije duàn je da Instituciji iliovla{}enom licu omogu}i uvid u dokumenta po-verqivog karaktera, ili dokumenta koja pred-stavqaju poslovnu tajnu, u skladu sa zakonom.

Na zahtev revizora Institucije, subjekt revi-zije je duàn da preda kopiju baze podataka.

Prikupqawe obave{tewa pre po~etka revizije

^lan 37.Institucija moè i pre po~etka revizije da

zahteva od korisnika javnih sredstava sva obave-{tewa, koja se smatraju neophodnim, kwigovod-stvenu dokumentaciju, podatke i drugu dokumen-taciju, kao i da obavi druga ispitivawa, koja supotrebna za planirawe ili izvo|ewe revizije.

Zahtevu za podno{ewe podataka iz prethodnogstava ovog ~lana mora se udovoqiti u roku odosam dana od dana uru~ewa zahteva.

Po~etak postupka revizije

^lan 38.Institucija otpo~iwe postupak revizije do-

no{ewem zakqu~ka o sprovo|ewu revizije.Protiv zakqu~ka o sprovo|ewu revizije dopu-

{ten je prigovor. Primalac zakqu~ka ulaèprigovor u roku od osam dana od dana uru~ivawazakqu~ka.

O prigovoru odlu~uje Savet zakqu~kom, i totako da ga moè odbaciti, odbiti ili ga pri-hvatiti kao osnovanog.

Prigovor je osnovan ako se pokaè da revizi-ja nije u nadle`nosti Institucije.

Protiv zakqu~ka o odbacivawu nije dopu{tenprigovor.

Korisnik javnih sredstava, kome je uru~en za-kqu~ak o sprovo|ewu revizije (u daqem tekstu:revidirani) obavezan je da ovla{}enim licimaInstitucije omogu}i da obave pregled, potre-ban radi ostvarewa ciqeva revizije (u daqemtekstu: sprovo|ewe revizije).

Sprovo|ewe revizije obuhvata:1) ispitivawe sistema i odre|enih podsiste-

ma poslovawa i sistema internih kontrola ira~unovodstva;

2) ispitivawe ra~unovodstvenih isprava idrugih dokumenata o poslovawu i finansijskihizve{taja revidovanog subjekta;

3) uvid u prostorije, objekte i sredstva za rad,koje revidirani subjekt koristi za svoje poslo-vawe;

4) druga reviziona ispitivawa i aktivnostipotrebne radi ostvarivawa ciqeva revizije iocene svrsishodnosti poslovawa.

U slu~aju da otkrije materijalno zna~ajnu rad-wu, odnosno dokumentaciju kod subjekta revizi-je, koja ukazuje na postojawe krivi~nog dela,ovla{}eno lice Institucije du`no je da tu do-kumentaciju popi{e, zapleni i obezbedi, alinajvi{e na osam dana. O oduzimawu se izdaje po-tvrda.

O radwama i dokumentaciji iz prethodnogstava ovog ~lana, Institucija odmah obave{ta-va nadle`ne organe.

Ako se u roku od 15 dana po uru~ivawu zakqu~-ka o sprovo|ewu revizije ovla{}enim licimaInstitucije od strane revidiranog onemogu}a-va otpo~iwawe revizije ili ako, u toku revizi-je, od Institucije ovla{}ena lica ocene da re-

118 Broj 101 21. novembar 2005.

vidirani ne iskazuje odgovaraju}u spremnost nasaradwu u sprovo|ewu revizije, Institucija iz-daje nalog za podno{ewe isprava koje revidira-ni mora podneti. Institucija moè doneti vi-{e dopuna uz nalog za podno{ewe isprava.

Po nalogu za podno{ewe isprava mora se po-stupiti u roku od osam dana od dana uru~ivawa.

Okon~awe postupka revizije

^lan 39.Nakon obavqenih postupaka revizije kod re-

vidiranog, Institucija sastavqa nacrt izve-{taja o izvr{enoj reviziji koji dostavqa su-bjektu revizije i licima koja su bila odgovornaza obuhva}eno poslovawe u periodu na koji serevizija odnosi (u daqem tekstu: odgovorna li-ca). U revizionom izve{taju Institucija dajemi{qewe o poslovawu revidiranog.

Subjekt revizije, odnosno odgovorno lice,ima pravo da podnese obrazloèn prigovor nanacrt izve{taja o izvr{enoj reviziji, u roku od15 dana od dana uru~ewa nacrta.

Institucija razmatra opravdanost primedbiiz prigovora i, u roku od 15 dana od prijemaprigovora, poziva odgovorna lica revidiranogna raspravu o nacrtu izve{taja revizije, u tokukoje ova lica mogu da podnesu i nove dokaze.

Rasprava iz stava 3. ovog ~lana nije neophod-na ako je revidirani subjekt u roku od 15 danaod dana uru~ivawa nacrta izve{taja revizijepismeno obavestio Instituciju da ne osporavanijedan nalaz sadràn u nacrtu.

Rasprava o nacrtu izve{taja revizije moèbiti vi{e. Prva se odràva najmawe osam, a po-sledwa najduè 30 dana od dana uru~ewa nacrtaizve{taja o reviziji.

Sastanak na kome se raspravqa o nacrtu izve-{taja revizije vodi ovla{}eno lice Instituci-je i po pravilu se odràva u sedi{tu revidira-nog subjekta.

Ako zastupnik revidiranog subjekta ne uzmeu~e{}e na raspravi, smatra se da on ne ospora-va nijedan nalaz iz nacrta izve{taja revizije,osim ukoliko zastupnik u roku od tri dana oddana odre|enog za raspravu ne dokaè da nijeuzeo u~e{}e iz opravdanih razloga.

U toku rasprave zastupnik revidiranog su-bjekta moè:

1) da osporava pojedina~ne nalaze u nacrtu iz-ve{taja o reviziji;

2) da pruì obja{wewa i dodatne dokaze ko-jima osporava revizione nalaze.

Ako se Institucija uveri da je osporavawenalaza revizije utemeqeno, onda se taj nalaz iz-ostavqa iz izve{taja o reviziji, s tim {to seprethodno mogu sprovesti dodatne revizioneprovere.

Obja{wewa iz ta~ke 2. stava 8. ovog ~lana mo-gu se ukqu~iti u izve{taj revizije.

Nakon odràne rasprave, ovla{}eno liceInstitucije predaje ~lanu Saveta ili nadle-`nom vrhovnom dràvnom revizoru nacrt revi-zijskog izve{taja sa eventualnim primedbamarevidiranog subjekta. ^lan Saveta, ili nadle-

`ni vrhovni dràvni revizor pregleda izve-{taj revizije i utvr|uje osnovanost primedbi ida li se zakqu~ci zasnivaju na dokazima iz is-prava, odnosno da li je postupak sproveden uskladu sa standardima revizije. Posle ocewiva-wa primedaba i zakqu~aka ~lan Saveta ili nad-le`ni vrhovni dràvni revizor utvr|uje pred-log izve{taja revizije koji se uru~uje revidira-nom subjektu i odgovornim licima, u roku od 30dana od dana okon~awa rasprave.

U slu~aju da rasprava o nacrtu izve{taja revi-zije nije neophodna (stav 4. ovoga ~lana), ~lanSaveta ili nadle`ni vrhovni dràvni revizorutvr|uje predlog izve{taja revizije u roku do 15dana od dana prijema obave{tewa revidiranogsubjekta da ne osporava nijedan nalaz iz nacrtaizve{taja revizije.

Revidirani subjekt, odnosno odgovorno licerevidiranog subjekta iz vremena na koje se od-nosi sprovedena revizija, moè uloìti prigo-vor na nalaz revizije sadràn u predlogu izve-{taja o reviziji. Prigovor se ulaè Institu-ciji u roku od 15 dana i po~iwe te}i narednogdana od dana uru~ewa predloga izve{taja o re-viziji revidiranom subjektu, odnosno odgovor-nom licu iz vremena na koje se izve{taj o oba-vqenoj reviziji odnosi.

Predsednik Institucije moè odrediti, dase o pojedinom delu predloga ili o celokupnompredlogu izve{taja o reviziji, pribavi mi{qe-we spoqnog stru~waka Institucije.

Ako je nalaz revizije iz predloga izve{taja oreviziji osporen (prigovor iz stava 13. ovog~lana) ili ako je u odnosu na mi{qewe spoqnogstru~waka iz prethodnog stava izraèna sumwa uwegovu ispravnost, taj nalaz se smatra spornim.

O spornom nalazu u predlogu izve{taja o re-viziji odlu~uje Savet zakqu~kom, u roku od 30dana po prijemu prigovora iz stava 13. ovog ~la-na. Savet moè odlu~iti:

– da se sporni nalaz izostavi iz izve{taja oreviziji;

– da sporni nalaz ostane sastavni deo izve-{taja o reviziji u neizmewenom obliku;

– da se sporni nalaz ukqu~i u izve{taj o revi-ziji sadrìnom koju Savet utvrdi.

Izve{taj o reviziji se dostavqa:1. revidiranom subjektu; 2. odgovornom licu revidiranog subjekta iz

vremena na koje se odnosi obavqena revizija;3. Skup{tini;4. drugim organima za koje Savet oceni da tre-

ba da budu obave{teni o nalazima revizije.Ako je revidirani subjekt, odnosno odgovorno

lice revidiranog subjekta iz vremena na koje seodnosi revizija istaklo prigovor protiv nala-za revizije sadrànog u predlogu izve{taja oreviziji, uz dostavqeni izve{taj revizije do-stavqa mu se i odgovor na prigovor. Odgovor naprigovor utvr|uje Savet.

Protiv odgovora iz stava 18. ovog ~lana ne po-stoji pravni lek.

Nacrt i predlog izve{taja revizije su pover-qivi.

21. novembar 2005. Broj 101 119

Postupak nakon obavqene revizije

^lan 40.Revidirani subjekt u ~ijem su poslovawu bile ot-

krivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti kojenisu otklowene u toku obavqawa revizije, duànje, osim u slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, da podneseInstituciji izve{taj o otklawawu otkrivenih ne-pravilnosti ili nesvrsishodnosti (u daqem tek-stu: odazivni izve{taj). Ovaj izve{taj revidiranisubjekt mora podneti u roku koji odredi Institu-cija, u granicama od 30 do 90 dana, po~ev od nared-nog dana od dana uru~ewa izve{taja revizije.

Odazivni izve{taj se daje u pisanom obliku,potpisan i overen pe~atom od strane odgovor-nog lica revidiranog subjekta. Ovaj dokument,po potrebi, podleè proveri verodostojnostiod strane Institucije. Odazivni izve{taj jejavna isprava.

Odazivni izve{taj nije potreban, ako je u iz-ve{taju revizije navedeno da su ve} u toku revi-zionog postupka sprovedene odgovaraju}e mere iaktivnosti radi otklawawa otkrivenih nepra-vilnosti i nesvrsishodnosti.

Institucija moè proveravati verodostoj-nost odazivnog izve{taja porede}i isti sa re-zultatima revizije.

Ako Institucija oceni da odazivni izve{tajne ukazuje da su otkrivene nepravilnosti ilinesvrsishodnosti otklowene na zadovoqavaju}ina~in, smatra se da korisnik javnih sredstavakr{i obavezu dobrog poslovawa. Ako se radi onezadovoqavaju}em otklawawu zna~ajne nepra-vilnosti ili zna~ajne nesvrsishodnosti, sma-tra se da postoji teì oblik kr{ewa obavezedobrog poslovawa.

Kr{ewe, odnosno teì oblik kr{ewa obave-ze dobrog poslovawa od strane revidiranog su-bjekta ocewuje se u skladu sa smernicama kojedonosi Savet.

Ako je u pitawu kr{ewe obaveza dobrog poslo-vawa Institucija moè ista}i zahtev za predu-zimawe mera. Taj zahtev upu}uje organu, za kojegoceni da moè u granicama svoje nadle`nostida preduzme mere protiv korisnika javnih sred-stva, koji kr{i obaveze dobrog poslovawa.

Organ kome je upu}en zahtev za preduzimawemera iz prethodnog stava ovog ~lana duàn je da,u roku od 30 dana po prijemu zahteva, obavestiInstituciju o preduzimawu mera odnosno dosta-vi obrazloèwe za{to iste nije preduzeo.

Ako je re~ o te{kom kr{ewu obaveze dobrogposlovawa Institucija o tome obave{tavaSkup{tinu.

Radno telo Skup{tine, nadle`no za nadzorbuxeta i drugih javnih sredstava, posle obavqe-nog pretresa, na koji se poziva i korisnik jav-nih sredstava, u granicama svoje nadle`nostidonosi zakqu~ak o preporukama i merama kojetreba preduzeti usled te{kog kr{ewa obavezedobrog poslovawa.

Ako je re~ o te{kom kr{ewu obaveze dobrogposlovawa ili u slu~aju kr{ewa st. 9. i 10. ~la-na 38. ovog zakona, Institucija tako|e:

1) upu}uje poziv za razre{ewe odgovornog lica;2) obave{tava javnost.

U pozivu iz ta~ke 1. stava 11. ovog ~lana, In-stitucija navodi ime lica ili vi{e wih koja bitrebalo razre{iti. Zahtev za wihovo razre{eweupu}uje organu, za kojeg oceni da moè sprove-sti ili otpo~eti postupak razre{ewa.

Organ kojem je bio uru~en poziv za razre{eweodgovornog lica, o pozivu mora odlu~ivati i osvojoj odluci obavestiti Instituciju u roku od15 dana od dana uru~ewa poziva.

Pokretawe prekr{ajnog odnosno krivi~nog postupka i obave{tavawe javnog pravobranioca

^lan 41.Institucija je du`na da bez odlagawa podne-

se zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka,odnosno podnese krivi~nu prijavu nadle`nomorganu, ako u postupku revizije otkrije materi-jalno zna~ajne radwe koje ukazuju na postojaweelemenata prekr{aja odnosno krivi~nog dela.

Institucija je du`na da obavesti javnog pra-vobranioca o slu~ajevima kada je radwom subjek-ta revizije, odnosno pravnog lica koje poslujesa subjektom revizije, naneta {teta javnoj imo-vini.

Organi iz st. 1. i 2. ovog ~lana, du`ni su da osvojim odlukama obaveste Instituciju.

Poverqivost podataka

^lan 42.^lanovi Saveta, zaposleni u Instituciji i

anagaòvani spoqni stru~waci su du`ni da ~u-vaju podatke i dokumente, koje u toku obavqawarevizije pribave kao dokaz, a koji nose oznakupoverqivosti ili tajnosti, u skladu sa zakonom.Ti podaci se smatraju slu`benom tajnom i moguda se koriste samo pri izradi izve{taja.

Izuzetno, podaci, odnosno dokumenta iz stava 1.ovog ~lana mogu se staviti na uvid javnosti, naosnovu naloga nadle`nog suda, u skladu sa zakonom.

Podatke i dokumente koji nose oznaku pover-qivosti ili tajnosti, Institucija ~uva na bez-bednom mestu, u skladu sa poslovnikom.

îwenice i nalazi koji predstavqaju poslov-nu tajnu, Institucija izostavqa iz izve{taja oizvr{enoj reviziji koji je dostupan javnosti.

â. IZVE[TAVAWE

Izve{tavawe Skup{tine

^lan 43.Institucija izve{tava Skup{tinu podno-

{ewem:1) godi{weg izve{taja o svom radu;2) posebnih izve{taja u toku godine;3) izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buxe-

ta Republike, zavr{nih ra~una finansijskihplanova organizacija obaveznog socijalnog osi-gurawa i konsolidovanih finansijskih izve-{taja Republike.

Sadrìna izve{taja iz stava 1. ovog ~lanabliè se ure|uje poslovnikom.

120 Broj 101 21. novembar 2005.

Izve{tavawe skup{tina i lokalnih vlasti

^lan 44.Institucija izve{tava skup{tine lokalnih

vlasti o revizijama koje se odnose na subjekterevizije koji su u wihovoj nadle`nosti.

Izve{taji iz stava 1. ovog ~lana istovremenose dostavqaju i Skup{tini.

Godi{wi izve{taj o radu Institucije

^lan 45.Institucija je du`na da do 31. marta teku}e

godine podnese Skup{tini godi{wi izve{tajo radu Institucije za prethodnu godinu.

Posebni izve{taji

^lan 46.Institucija moè tokom godine podneti

Skup{tini posebne izve{taje o naro~ito zna-~ajnim ili hitnim pitawima, koja po oceni Sa-veta ne treba odlagati do podno{ewa slede}egredovnog izve{taja.

Institucija je du`na da na zahtev Skup{tinedostavi izve{taje sa informacijama i podaci-ma koji su zatraèni, u skladu sa zakonom.

Izve{taj o obavqenoj reviziji zavr{nog ra~una buxeta Republike, zavr{nih ra~una

finansijskih planova organizacija obaveznogsocijalnog osigurawa i konsolidovanih

finansijskih izve{taja Republike Srbije

^lan 47.U postupku dono{ewa zavr{nog ra~una Repu-

blike, Institucija izve{tava Skup{tinu oobavqenoj reviziji zavr{nog ra~una buxeta Re-publike, zavr{nih ra~una finansijskih plano-va organizacija obaveznog socijalnog osigura-wa i konsolidovanih finansijskih izve{tajaRepublike u skladu da zakonom kojim se ure|ujebuxetski sistem.

Razmatrawe izve{taja

^lan 48.Nadle`no radno telo Skup{tine, nakon raz-

matrawa izve{taja Institucije, svoje stavove ipreporuke u vidu izve{taja dostavqa Skup{tini.

Na osnovu bitnih ~iwenica i okolnosti nakoje je ukazano u izve{tajima iz stava 1. ovog ~la-na, Skup{tina odlu~uje o predloènim preporu-kama, merama i rokovima za wihovo sprovo|ewe.

Skup{tina moè da zahteva od Institucijedodatno poja{wewe pojedinih ~iwenica iokolnosti.

Javnost rada

^lan 49.Rad Institucije je javan, u skladu sa zakonom

i poslovnikom.Institucija najmawe jednom godi{we Skup-

{tini podnosi u razmatrawe izve{taj o svomradu.

Obezbe|ivawe kvaliteta rada Institucije

^lan 50.Institucija je du`na da obezbedi sistem kon-

trole kvaliteta svoga rada u skladu sa vaè}imme|unarodnim revizorskim standardima kon-trole kvaliteta.

âá. USLOVI ZA RAD INSTITUCIJE

Sredstva za rad

^lan 51.Sredstva za rad Institucije obezbe|uju se u

buxetu Republike Srbije u okviru posebnog bu-xetskog razdela.

Savet utvr|uje predlog finansijskog planaInstitucije, i dostavqa ga nadle`nom radnomtelu Skup{tine na saglasnost.

Po dobijenoj saglasnosti od nadle`nog rad-nog tela Skup{tine, Institucija dostavqapredlog finansijskog plana ministarstvu nad-le`nom za poslove buxeta.

Poslovni prostor, opremu i sredstva neop-hodna za rad Institucije obezbe|uje Vlada.

Po~etak rada Institucije moè biti finan-siran iz sredstava donacija doma}eg pravnoglica koje nije subjekt revizije u skladu sa ovimzakonom, kao i iz me|unarodnih donacija koje sunamewene iskqu~ivo razvoju nezavisne revizijejavnog sektora.

Zavr{ni ra~un Institucije

^lan 52.Skup{tina moè, posebnim aktom, reviziju

zavr{nog ra~una Institucije da poveri predu-ze}u za reviziju, u skladu sa zakonom kojim seure|uje ra~unovodstvo i revizija.

âáá. RADNOPRAVNE ODREDBE

Radnopravni poloàj ~lanova Saveta

^lan 53.^lan Saveta je funkcioner Institucije.Akt o stupawu i akt o prestanku funkcije ~la-

na Saveta donosi Skup{tina.Predsednik Saveta ima pravo na platu u visi-

ni od 90 procenata od plate predsednika Skup-{tine.

Potpredsednik i ~lanovi Saveta imaju pravona platu u visini od 90 procenata od plate pot-predsednika Skup{tine.

U pogledu drugih prava, du`nosti i odgovor-nosti ~lanova Saveta, shodno se primewuju od-redbe propisa kojima su ure|ena prava izabra-nih lica.

^lan Saveta se ne moè pozvati na odgovor-nost za mi{qewe koje je izneto u revizorskomizve{taju, a u postupku pokrenutom zbog ka`wi-vog dela u~iwenog u vr{ewu svoje nadle`nostii ne moè biti pritvoren bez odobrewa Skup-{tine.

21. novembar 2005. Broj 101 121

Radnopravni poloàj vrhovnih dràvnih revizora

^lan 54.Vrhovni dràvni revizor je funkcioner In-

stitucije.Odluku o stupawu na funkciju i odluku o pre-

stanku funkcije vrhovnog dràvnog revizoradonosi predsednik Institucije.

Vrhovni dràvni revizor ima pravo na osnov-nu platu u visini od 90 procenata plate koja jeodre|ena za potpredsednika Institucije i ~la-nove Saveta.

U pogledu drugih primawa i prava vrhovnogdràvnog revizora primewuju se odredbe zakonakoje ure|uju ova prava za funkcionere u dràv-nim organima.

Radnopravni poloàj sekretara Institucije

^lan 55.Sekretar Institucije je funkcioner Insti-

tucije.Odluku o stupawu na du`nost i odluku o pre-

stanku funkcije sekretara Institucije donosipredsednik Institucije.

Sekretar Institucije ima pravo na osnovnuplatu u visini od 90 procenata plate koja pri-pada vrhovnom dràvnom revizoru.

U pogledu drugih primawa i prava sekretaraprimewuju se odredbe zakona koje ure|uju ovaprava za funkcionere u dràvnim organima.

Radnopravni poloàj zaposlenih u slu`bamaInstitucije

^lan 56.Lice koje radi u slu`bi Institucije ima rad-

nopravni poloàj, koji vaì za zaposlene u dr-àvnim organima.

Odluku o zasnivawu i prestanku radnog odnosau Instituciji donosi predsednik Institucije.

Lice koje radi u slu`bama Institucije imapravo na platu, koja iznosi najmawe onolikokoliko iznosi plata po propisima, kojima seutvr|uju plate u dràvnim organima.

Osnovna plata moè se, usled posebnih sloè-nosti u radu u Instituciji, uve}ati do 30 proce-nata (u daqem tekstu: institucionalni dodatak).

Visina institucionalnog dodatka kao i na-~in obra~unavawa za one zaposlene koji na do-datak imaju pravo, ure|uje se aktom Institucije,koji donosi predsednik Institucije.

U pogledu drugih primawa i prava zaposlenihu slu`bama Institucije, primewuju se propisi,koji ova prava zaposlenih ure|uju za zaposlene udràvnim organima.

âááá. KAZNENE ODREDBE

Prekr{aj odgovornog lica


kazni}e se za prekr{aj odgovorno lice u subjek-tu revizije:

1) ako subjekt revizije, kome je bio uru~en zah-tev za podno{ewe podataka,ovaj zahtev ne izvr-{i u propisanom roku (stav 2. ~lana 37);

2) ako revidirani, kome je bio uru~en nalog zapodno{ewe isprava, Instituciji ne podnese upropisanom roku sve isprave koje su navedene unalogu ili dopuni naloga za podno{ewe ispra-va (st. 10. i 11. ~lana 38);

3) ako subjekt revizije, u ~ijem su poslovawubile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsis-hodnosti, ne podnese u propisanom roku Insti-tuciji odazivni izve{taj (stav 1. ~lana 40) kojije potvrdilo odgovorno lice (stav 2. ~lana 40);

4) ako organ, kome je bio uru~en poziv Insti-tucije za preduzimawe mera, Instituciji nepodnese u propisanom roku izve{taj o wihovompreduzimawu niti obrazloèwe za{to nije po-stupano (stav 8. ~lana 40);

5) ako organ, kome je bio uru~en poziv za raz-re{ewe odgovornog lica, ne odlu~i u propisa-nom roku u vezi poziva ili ako u propisanom ro-ku ne saop{ti Instituciji, kako je odlu~io(stav 13. ~lana 40).

áH. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Izbor ~lanova Saveta

^lan 58.Izbor predsednika, potpredsednika i ~lano-

va Saveta izvr{i}e se u roku od {est meseci oddana stupawa na snagu ovog zakona.

Dono{ewe Poslovnika

^lan 59.Institucija }e u roku od tri meseca od dana

izbora Saveta doneti poslovnik i predloìtiga na saglasnost Skup{tini.

Skup{tina }e dati saglasnost na poslovnik uroku od tri meseca od dana kada je poslovnikdostavqen Skup{tini.

Saglasnost na finansijski plan Institucije

^lan 60.Institucija }e dostaviti nadle`nom radnom

telu Skup{tine na saglasnost prvi godi{wifinansijski plan Institucije u roku od trimeseca od dana konstituisawa Saveta.

Nadle`no radno telo Skup{tine razmotri}efinansijski plan iz stava 1. ovog ~lana najka-snije u roku od 30 dana od dana prijema.

Dono{ewe programa obrazovawa za sticawerevizorskih zvawa

^lan 61.Institucija je du`na da donese ispitni pro-

gram obrazovawa za sticawe zvawa dràvni re-vizor i ovla{}eni dràvni revizor i da imenu-je ispitnu Komisiju u skladu sa ovim zakonom, uroku od dve godine od dana izbora Saveta.

Ispitni program iz stava 1. ovog ~lana trebada bude u skladu sa me|unarodnim standardima,smernicama i dokumentima za obrazovawe dr-àvnih revizora.

122 Broj 101 21. novembar 2005.

Izbor vrhovnih revizora i dràvnih revizora

^lan 62.Izbor vrhovnih dràvnih revizora iz ~lana

27. ovog zakona i dràvnih revizora iz ~lana28. ovog zakona izvr{i}e se u roku od {est me-seci od dana izbora Saveta.

Do dono{ewa programa i imenovawa ispitneKomisije iz ~lana 61. ovog zakona, za vrhovnogdràvnog revizora se moè imenovati lice ko-je nema poloèn ispit za ovla{}enog dràvnogrevizora, ako ispuwava ostale uslove iz stava 1.~lana 27. ovog zakona i ima poloèn stru~niispit za rad u dràvnim organima ili stru~niispit kojim se sti~e profesionalno zvaweovla{}eni revizor ili ovla{}eni ra~unovo|a,u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ra~unovod-stvo i revizija.

Prilikom obrazovawa Institucije, do dono{e-wa ispitnog programa i imenovawa ispitne Ko-misije iz ~lana 61. ovog zakona, za dràvnog revi-zora se moè imenovati lice koje nema poloènispit za dràvnog revizora, ako pored op{tihuslova za rad u dràvnim organima ispuwava islede}e posebne uslove: da ima visoku {kolskuspremu, da vlada barem jednim svetskim jezikom,da ima najmawe pet godina iskustva na poslovimakoji su povezani sa nadle`nostima Institucije iima poloèn stru~ni ispit za rad u dràvnim organima ili poloèn ispit kojim se sti~e pro-fesionalno zvawe ovla{}eni revizor ili ovla-{}eni ra~unovo|a, u skladu sa zakonom kojim seure|uje ra~unovodstvo i revizija.

U prvom mandatu, pri izboru ~lanova Savetaiz stava 3. ~lana 16. ovog zakona, priznaje se zva-we ovla{}enog revizora ili ovla{}enog ra~u-novo|e, ste~eno u skladu sa zakonom kojim seure|uje ra~unovodstvo i revizija.

Zaposleni koji obavqaju poslove vrhovnog dr-àvnog revizora iz stava 2. ovog ~lana, poslovedràvnog revizora iz stava 3. ovog ~lana i ~la-novi Saveta iz stava 4. ovog ~lana, du`ni su dau roku od 18 meseci od dana dono{ewa ispitnogprograma iz ~lana 61. ovog zakona, poloè is-pit za dràvnog revizora.

Ukoliko zaposleni iz stava 5. ovog ~lana nepoloì ispit za dràvnog revizora, u roku izstava 5. ovog ~lana, prestaje mu funkcija, odno-sno radni odnos na radnom mestu koje zahtevaovo revizorsko zvawe.

Po~etni program rada Institucije

^lan 63.Institucija }e dostaviti nadle`nom radnom

telu Skup{tine na uvid Po~etni program radaInstitucije, u roku od 90 dana od dana izboraSaveta.

Po~etni program rada Istitucije sadrà}enaro~ito: obezbe|ewe sredstava za rad Institu-cije; saradwu sa ovla{}enim me|unarodnimstrukovnim i finansijskim organizacijama naimplementaciji ovog zakona; izbor konsultantaza revizorsku obuku i druge aktivnosti neop-hodne za otpo~iwawe rada Institucije.

Konsultant za obuku

^lan 64.Savet moè da angaùje konsultante koji bi

u skladu sa donetim programom i planom revi-zorske obuke obavqali obuku dràvnih revizora.

Konsultanti za obuku iz stava 1. ovog ~lana, u okviru sprovo|ewa revizorske obuke, moguobavqati i reviziju zavr{nog ra~una buxeta Re-publike i reviziju poslovawa drugih subjekatarevizije u ime Institucije.

Stupawe na snagu ovog zakona


objavqivawa u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije”, a primewiva}e se u roku od {est mese-ci od dana wegovog stupawa na snagu.


Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu

Progla{ava se Zakon o spoqnotrgovinskom poslo-vawu, koji je donela Narodna skup{tina RepublikeSrbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawaNarodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,14. novembra 2005. godine.



ZAKONo spoqnotrgovinskom poslovawu

DEO PRVI

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

^lan 1.(1) Ovim zakonom ure|uje se spoqnotrgovin-

sko poslovawe, u skladu sa pravilima Svetsketrgovinske organizacije i propisima Evropskeunije.

(2) Zakonom se moè, u skladu sa pravilimaSvetske trgovinske organizacije i propisimaEvropske unije, urediti spoqna trgovina poje-dinom vrstom robe ili usluga.

^lan 2.(1) Spoqna trgovina je prekograni~ni promet

robe i usluga. (2) Direktno ulagawe u inostranstvu, u smi-

slu ovog zakona, je osnivawe preduze}a u ino-stranstvu, ogranka ili predstavni{tva u ino-stranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu

21. novembar 2005. Broj 101 123

stranog preduze}a, dokapitalizacija stranogpreduze}a i svaki drugi oblik ulagawa doma}eglica u kapital stranog pravnog lica, sa ciqemda se ukqu~i u upravqawe poslovima stranoglica.

(3) Investicioni radovi u inostranstvu suprojektantski, gra|evinski i zanatski radovi,inèwering poslovi i drugi radovi i usluge naobjektima u inostranstvu.

Sloboda spoqne trgovine

^lan 3.(1) Spoqna trgovina slobodna je i bez ogra-

ni~ewa.(2) Direktna ulagawa u inostranstvu i izvo-

|ewe investicionih radova u inostranstvu slo-bodni su i bez ograni~ewa.

(3) Promet robe koja se nalazi u inostranstvu,kao i pruàwe usluga u inostranstvu, u kojimau~estvuje doma}e lice, slobodni su.

(4) Ograni~ewe, u smislu ovog zakona, je sva-ko naru{avawe slobode spoqne trgovine, a na-ro~ito zabrana, koli~insko ograni~ewe, uslovili dozvola (nenov~ano ograni~ewe), kao i sva-ki drugi pravni akt ili postupak dràvnog or-gana koji ima takav ciq ili posledicu, ukqu~u-ju}i i dodatno nov~ano optere}ewe spoqne tr-govine (nov~ano ograni~ewe), ali ne i uvozneda`bine propisane carinskim propisima.

(5) Sloboda spoqne trgovine, direktnih ula-gawa u inostranstvu i izvo|ewa investicionihradova u inostranstvu moè da se ograni~i sa-mo pod uslovima propisanim ovim zakonom.

(6) Pravna lica i preduzetnici, u obavqawuspoqnotrgovinskih poslova iz ovog ~lana, ima-ju jednako pravo poslovawa kao i u doma}empravnom prometu (trgovinska sposobnost).

(7) Fizi~ka lica, u obavqawu spoqnotrgovin-skih poslova iz ovog ~lana, imaju jednaka pravakao i u doma}em pravnom prometu.

(8) Prenos prava svojine na robi koja je podcarinskim nadzorom slobodan je i ne uti~e naobavezu pla}awa uvoznih da`bina i druge obave-ze koje proizlaze iz carinskih propisa.

(9) Pravna lica, preduzetnici i fizi~ka lica,u obavqawu spoqnotrgovinskih poslova, slobod-ni su da svoje odnose urede po svojoj voqi, u skla-du sa pravom merodavnim za wihov odnos i pro-pisima ~ija se primena ne moè izbe}i izboromprava (o za{titi konkurencije, za{titi potro-{a~a i dr.).

Dozvoqena ograni~ewa spoqne trgovine

^lan 4.(1) Dozvoqena ograni~ewa spoqne trgovine

propisuju se, primewuju i tuma~e u skladu sapravilima Svetske trgovinske organizacije ipropisima Evropske unije.

(2) Pravni akti koji nisu u skladu sa ovim za-konom a koji imaju za ciq ili za posledicu ogra-ni~ewe slobode spoqne trgovine, odnosno za-{titu doma}e robe, usluga ili lica, ni{tavi su.

(3) Ograni~ewe spoqne trgovine dozvoqenoje samo ako:

1) je izri~ito propisano ovim zakonom; 2) je neophodno za postizawe ciqeva ograni-

~ewa predvi|enih ovim zakonom, i3) su stepen, obim i trajawe ograni~ewa sra-

zmerni ciqevima ograni~ewa, odnosno ako susvedeni na najmawu meru neophodnu za postizaweciqeva ograni~ewa dozvoqenih ovim zakonom.

(4) Ograni~ewa dozvoqena ovim zakonom nesmeju da imaju za ciq ili za posledicu naru{a-vawe konkurencije izme|u u~esnika u spoqnojtrgovini.

(5) Nenov~ano ograni~ewe propisuje se iliprimewuje samo ako se nov~anim ograni~ewemne moè posti}i ciq ograni~ewa propisanovim zakonom.

(6) Ograni~ewe stupa na snagu po isteku rokakoji ne moè biti kra}i od 30 dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom glasniku Republike Srbi-je”, osim ako je ovim zakonom druga~ije propisano.

(7) Ograni~ewe se ukida ili se stepen, odno-sno obim ograni~ewa suàva ili se nenov~anoograni~ewe zamewuje nov~anim, kad prestanu dapostoje razlozi za primenu, odnosno kad se pro-mene uslovi.

Nadle`nost za ograni~ewa

^lan 5.Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vla-

da), na predlog ministarstva nadle`nog za eko-nomske odnose sa inostranstvom (u daqem tek-stu: Ministarstvo), uvodi ograni~ewa.

^lan 6.(1) Vlada odre|uje robu i usluge koje podleù

ograni~ewima.(2) Spisak robe i usluga iz stava 1. ovog ~la-

na objavquje se u „Slu`benom glasniku Repu-blike Srbije”.

(3) Ministarstvo, na zahtev zainteresovanoglica, daje informacije o primeni odredabaovog zakona.

Lica u spoqnoj trgovini

^lan 7.(1) Doma}e lice, u smislu ovog zakona, je prav-

no lice koje, u skladu sa propisima RepublikeSrbije (u daqem tekstu: Republika), ima sedi-{te u Republici, odnosno fizi~ko lice kojeima prebivali{te u Republici.

(2) Strano lice, u smislu ovog zakona, je:1) pravno lice sa sedi{tem u inostranstvu;2) strano fizi~ko lice, i3) doma}i dràvqanin sa prebivali{tem, od-

nosno boravi{tem u inostranstvu duìm od go-dinu dana.

Tretman najpovla{}enije nacije

^lan 8.(1) Tretman najpovla{}enije nacije je prime-

na najpovoqnijih uslova u spoqnoj trgovini

124 Broj 101 21. novembar 2005.

u skladu sa ~lanom á Op{teg sporazuma o cari-nama i trgovini (GATT), sa dràvom koja uì-va takav tretman na osnovu me|unarodnog spora-zuma ili odluke Vlade.

(2) Najpovoqniji uslovi iz stava 1. ovog ~la-na ne ukqu~uju i uslove koji su odobreni radiolak{avawa pograni~nog prometa ili na osno-vu sporazuma o slobodnoj trgovini ili carin-skoj uniji, kao i na osnovu prelaznih sporazumao formirawu zone slobodne trgovine ili ca-rinske unije.

Ogranak i predstavni{tvo stranog lica

^lan 9.(1) Ogranak i predstavni{tvo stranog prav-

nog lica, odnosno drugog privrednog subjekta (udaqem tekstu: osniva~) upisuje se, na zahtevosniva~a, u registar u koji se upisuju pravna li-ca, odnosno privredna dru{tva, u skladu sa pro-pisima Republike koji ure|uju upis u takav re-gistar.

(2) U smislu ovog zakona:1) ogranak je izdvojen, pravno zavisan organi-

zacioni deo osniva~a, koji na teritoriji Repu-blike trajno obavqa delatnosti za koje je osni-va~ registrovan u zemqi sedi{ta. Ogranak nemoè imati {iru poslovnu sposobnost od osni-va~a, a mora poslovati u skladu sa propisimaRepublike i ima tretman doma}eg lica;

2) predstavni{tvo je izdvojen, pravno zavisanorganizacioni deo osniva~a koji na teritorijiRepublike obavqa prethodne i pripremne rad-we u vezi sa zakqu~ewem ugovora i koji ne moèda zakqu~uje ugovore, osim za sopstvene potrebe.

Usluge stranih lica

^lan 10. Strana lica na teritoriji Republike pruàju

usluge u skladu sa propisima koji ure|uju pru-àwe pojedinih vrsta usluga.

Upravni postupak i upravni spor

^lan 11.(1) Na postupak dono{ewa pojedina~nih

upravnih akata, u smislu ovog zakona, primewu-ju se odredbe zakona koje ure|uju op{ti upravnipostupak, osim ako ovim zakonom nije druga~ijepropisano.

(2) Protiv odluke iz stava 1. ovog ~lana moèda se pokrene upravni spor.

Tajnost podataka

^lan 12. (1) Podaci pribavqeni u skladu sa ovim zako-

nom smatraju se slu`benom tajnom. (2) Podaci iz stava 1. ovog ~lana ne mogu da se

objavquju niti saop{tavaju tre}im licima bezizri~ite pismene saglasnosti lica na koje seodnose, osim kad je nadle`ni organ obavezan dato u~ini, u skladu sa zakonom.

Administrativne naknade

^lan 13. (1) Vlada, na predlog Ministarstva, moè da

propi{e administrativnu naknadu za admini-strativne usluge koje organi, odnosno lica ko-jima su zakonom poverena javna ovla{}ewa, pru-àju licima u spoqnoj trgovini, samo ako je toneophodno radi naknade tro{kova za stvarnopruène administrativne usluge.

(2) Iznos administrativne naknade iz stava 1.ovog ~lana ne moè da:

1) bude vi{i od stvarnih tro{kova za pruè-ne usluge;

2) predstavqa posrednu za{titu doma}ih li-ca, robe ili usluga.

(3) Sredstva napla}ena u skladu sa odredbamaovog ~lana prihod su buxeta Republike.

DEO DRUGI

SPOQNA TRGOVINA ROBOM

Glava á

IZVOZ I UVOZ

Pojam

^lan 14.(1) Izvoz robe je izno{ewe, slawe, odnosno

isporuka robe sa teritorije Republike na teri-toriju druge dràve, u skladu sa carinskim pro-pisima Republike.

(2) Uvoz robe je uno{ewe, dopremawe, odno-sno isporuka robe sa teritorije druge dràvena teritoriju Republike, u skladu sa carinskimpropisima Republike.

Nacionalni tretman

^lan 15.(1) Na strana lica koja na teritoriju Repu-

blike uvoze, odnosno koja sa teritorije Repu-blike izvoze robu, primewuju se propisi koji seprimewuju na doma}a lica.

(2) Na uvezenu robu primewuju se propisi ko-ji se primewuju na doma}u robu, osim propisakojima se utvr|uje doma}e poreklo robe.

(3) Doma}a roba, u smislu stava 2. ovog ~lana,jeste roba poreklom iz Republike, u smislu pro-pisa o poreklu robe.

Glava áá

KOLIÎNSKA OGRANIÊWA I DOZVOLE

1. Koli~inska ograni~ewa

Pojam

^lan 16.(1) Koli~insko ograni~ewe je najve}i ukupan

obim pojedine robe, odre|en po vrednosti ilipo koli~ini, koji moè da se uveze ili izveze uodre|enom roku, ukqu~uju}i i zabranu uvoza iliizvoza.

21. novembar 2005. Broj 101 125

(2) Koli~insko ograni~ewe se raspodequje nakvote.

(3) Kvota je udeo u koli~inskom ograni~ewudodeqen odre|enom licu ili grupi lica.

Uslovi za propisivawe

^lan 17.(1) Koli~insko ograni~ewe izvoza moè da se

uvede samo:1) u slu~aju kriti~ne nesta{ice bitne robe

ili potrebe za otklawawem posledica takve ne-sta{ice, ili

2) radi za{tite neobnovqivih prirodnih bo-gatstava, ako se ograni~avawe izvoza primewujeuporedo sa ograni~avawem doma}e proizvodweili potro{we.

(2) Koli~insko ograni~ewe uvoza moè da seuvede kao mera za{tite:

1) od prekomernog uvoza, u skladu sa ~l. 55. do64. ovog zakona, ili

2) platnog bilansa, u skladu sa ~l. 65. i 66.ovog zakona.

Raspodela kvota

^lan 18. (1) Ministarstvo, na osnovu javnog poziva za

podno{ewe zahteva za dodelu kvota, dodequjekvote pojedinim licima, u skladu sa uslovimakoji ukqu~uju naro~ito:

1) ekonomski opravdanu koli~inu robe obu-hva}enu kvotom;

2) stepen iskori{}enosti ranije dodeqenihkvota, i

3) mogu}nost dodele kvote licima kojima ra-nije nisu dodeqivane kvote.

(2) Kvote se dodequju prema redosledu prijemazahteva za dodelu kvota, u roku koji ne moè dabude duì od 15 dana od dana kada je podnosilaczahteva podneo propisanu dokumentaciju.

(3) Odluka o dodeli kvote sadrì uslove podkojima se kvota dodequje, kao i rok u kome sekvota moè iskoristiti, koji ne moè biti du-ì od {est meseci i na~in obave{tavawa Mi-nistarstva o kori{}ewu kvote.

(4) Broj isporuka tokom roka u kome se kvotamoè iskoristiti nije ograni~en.

(5) Ako lice ne koristi kvotu u skladu sauslovima iz stava 3. ovog ~lana, Ministarstvomoè da:

1) stavi van snage odluku o dodeli kvote, i2) dodeli kvotu narednom licu koje se prema

redosledu prijema zahteva odazvalo javnom pozi-vu, a kome kvota nije dodeqena.

(6) Vlada moè da propi{e bliè uslove zaraspodelu kvota.

Iskqu~ivo pravo

^lan 19.(1) Dodeqena kvota je neprenosiva.(2) Lice kome kvota nije dodeqena ne moè da

koristi kvotu koja je dodeqena drugom licu.

2. Dozvole

Pojam

^lan 20.Dozvola je isprava koja se izdaje, na zahtev

podnosioca, za uvoz, tranzit ili izvoz pojedinerobe.

Dozvola za uvoz

^lan 21.Dozvola za uvoz robe moè da se uvede samo radi:1) za{tite javnog morala; 2) za{tite ìvota i zdravqa qudi, ìvotiwa

i biqaka;3) za{tite nacionalne bezbednosti;4) za{tite ìvotne sredine i prirodnih bo-

gatstava, ili5) primene posebnih pravila trgovine zlatom

i srebrom.

Dozvola za tranzit

^lan 22.Dozvola za tranzit robe moè da se uvede sa-

mo radi:1) za{tite ìvota i zdravqa qudi, ìvotiwa

i biqaka; 2) za{tite nacionalne bezbednosti, ili3) za{tite ìvotne sredine.

Dozvola za izvoz

^lan 23.Dozvola za izvoz robe moè da se uvede samo

radi:1) za{tite umetni~kog, istorijskog i arheo-

lo{kog blaga; 2) za{tite prirodnih retkosti i ugroènih

biqnih i ìvotiwskih vrsta;3) za{tite nacionalne bezbednosti; 4) za{tite neobnovqivih prirodnih bogat-

stava, ili5) primene posebnih pravila trgovine zlatom

i srebrom.

Postupak izdavawa dozvole

^lan 24. (1) Zahtev za izdavawe dozvole podnosi se Mi-

nistarstvu.(2) Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se:1) izvod iz registra, odnosno izvod o regi-

strovanom podatku ako podnosilac podleèobavezi registracije, i

2) dokazi o ispuwewu propisanih uslova zadobijawe dozvole.

(3) Zahtev za izdavawe dozvole ne moè da bu-de odbijen zbog nebitnih nedostataka u doku-mentaciji koji ne uti~u na osnovne podatke sa-dràne u zahtevu.

(4) Vlada moè da propi{e bliè uslove zapostupak izdavawa dozvola, u skladu sa pravili-ma Svetske trgovinske organizacije i propisi-ma Evropske unije.

126 Broj 101 21. novembar 2005.

Nadle`nost za izdavawe dozvole

^lan 25.(1) Ministarstvo odlu~uje o zahtevu za izdava-

we dozvole.(2) Ministarstvo, ako je potrebno, pribavqa

mi{qewe drugih organa, organizacija, ustanovai udruèwa, koji su du`ni da dostave mi{qeweu roku koji odredi Ministarstvo.

(3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana: 1) ministarstvo nadle`no za za{titu zdravqa

qudi odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole zauvoz ili izvoz opojnih droga, medicinskih sred-stava i lekova;

2) ministarstvo nadle`no za za{titu ìvot-ne sredine odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvo-le za uvoz ili izvoz supstanci koje o{te}ujuozonski omota~, ugroènih i za{ti}enih vrstadivqe flore i faune, dozvole za uvoz, izvoz ilitranzit opasnih materija, otpada i izvora joni-zuju}ih zra~ewa;

3) ministarstvo nadle`no za za{titu zdravqabiqaka i ìvotiwa odlu~uje o zahtevu za izdava-we dozvole za uvoz ìvotiwa, robe biqnog iìvotiwskog porekla, kao i robe koja moè bi-ti prenosilac {teto~ina ili bolesti na qude,ìvotiwe ili biqke;

4) ministarstvo nadle`no za poslove kultureodlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za izvozpredmeta od umetni~kog, istorijskog i arheolo-{kog zna~aja.

(4) Odluka o zahtevu za izdavawe dozvole do-nosi se prema redosledu prijema zahteva, u rokukoji ne moè da bude duì od 15 dana od danakada je podnosilac zahteva podneo propisanudokumentaciju.

(5) Izuzetno od odredbe stava 4. ovog ~lana,dozvola za uvoz i izvoz otpada izdaje se u rokukoji ne moè da bude duì od 60 dana od danakada je podnosilac zahteva podneo propisanudokumentaciju.

Sadrìna dozvole

^lan 26. (1) Dozvola sadrì izreku i obrazloèwe i

izdaje se za jednu ili vi{e vrsta robe.(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana:1) za robu biqnog i ìvotiwskog porekla,

biqke i ìvotiwe i drugu robu koja moè da bu-de prenosilac bolesti ili {teto~ina koje moguda ugroze ìvot i zdravqe qudi, biqaka i ìvo-tiwa, dozvola se izdaje samo za jednu vrstu robe;

2) za robu umetni~kog, istorijskog i arheolo-{kog zna~aja, dozvola se izdaje za svaki pojedi-ni predmet; ako vi{e predmeta ~ini jedinstve-nu po{iqku, moè da se izda jedna dozvola u ko-joj je svaki od predmeta naveden i opisan.

Rok vaèwa dozvole

^lan 27.(1) Dozvola vaì najduè {est meseci od dana

izdavawa. (2) Broj isporuka tokom vaèwa dozvole nije

ograni~en.

Odbijawe zahteva za izdavawe dozvole

^lan 28. Odluka kojom se odbija zahtev za izdavawe do-

zvole sadrì obrazloèwe i donosi se u pisme-noj formi, u roku iz st. 4. i 5. ~lana 25. ovog za-kona.

Stavqawe dozvole van snage

^lan 29. (1) Nadle`no ministarstvo moè dozvolu da

stavi van snage:1) ako se, u skladu sa zakonom, posle izdavawa

dozvole ne moè obaviti izvoz, uvoz ili tranzitrobe za koju je dozvola izdata;

2) ako lice kome je dozvola izdata prekr{iuslove ili rokove pod kojima je dozvola izdata;

3) ako su prilikom izdavawa dozvole prekr{e-ne odredbe ovog zakona ili drugih propisa, ili

4) ako je odluka o izdavawu dozvole doneta naosnovu neta~nih podataka.

(2) Ukoliko nastupe okolnosti iz stava 1.ta~ka 2. ovog ~lana, licu kome je oduzeta dozvo-la ne mogu se izdavati nove dozvole u narednetri godine od dana stavqawa dozvole van snage.

(3) U slu~aju iz stava 1. ta~ka 1. ovog ~lana,dozvola ne moè da se stavi van snage za pla}e-nu koli~inu robe koja nije isporu~ena, osimako se izvoz, uvoz ili tranzit te robe ne moèobaviti u slu~aju vanrednih okolnosti.

(4) Vanredne okolnosti iz stava 3. ovog ~lanasu naro~ito pojava {teto~ina, bolesti ìvoti-wa i biqaka u Republici, odnosno u dràvi iz-voza poqoprivredne robe, ~iji izvoz, odnosnouvoz za posledicu ima neprihvatqiv rizik pozdravqe qudi, ìvotiwa i biqaka.

Pra}ewe izdatih dozvola

^lan 30. (1) Nadle`no ministarstvo vodi evidenciju o

izdatim dozvolama i prati ostvarivawe uslovai rokova propisanih u izdatim dozvolama.

(2) Vlada moè da propi{e bliè uslove zavo|ewe evidencije iz stava 1. ovog ~lana.

Glava ááá

POSEBNI USLOVI

Posebna nadle`nost

^lan 31.(1) Ako je ugovorom, doma}im ili stranim pro-

pisom ili me|unarodnim ugovorom, predvi|enoda robu prilikom izvoza, uvoza ili tranzitaprate isprave za ~ije izdavawe, odnosno overu,nije propisana nadle`nost, te isprave izdaje,odnosno overava organ, odnosno drugo lice koje,na predlog Ministarstva, ovlasti Vlada.

(2) Vlada, na predlog Ministarstva, moè dapropi{e na~in izdavawa i overe isprava iz sta-va 1. ovog ~lana.

21. novembar 2005. Broj 101 127

Sanitarni, veterinarski i fitosanitarniuslovi

^lan 32.Izvoz, uvoz i tranzit robe podleè ispuwewu

sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnihuslova, ako je to propisano zakonom.

Tehni~ki propisi, standardi i propisi za stavqawe robe u promet

^lan 33.(1) Roba koja se uvozi mora da zadovoqi teh-

ni~ke propise i propise za stavqawe u prometkoji se primewuju u Republici.

(2) Usagla{enost sa standardima nije uslovza uvoz robe.

(3) Roba koja nije predmet pravnog prometa uRepublici ne moè da se uvozi ili izvozi.

(4) Tehni~ki propis, u smislu ovog zakona,utvr|uje obavezne kriterijume za stavqawe robeu promet, u ciqu za{tite bezbednosti, ìvota,zdravqa i sigurnosti qudi, biqaka i ìvoti-wa, kao i za{tite ìvotne sredine. Tehni~kipropisi primewuju se bez obzira na poreklo ro-be i obuhvataju osobine, tehni~ke specifikaci-je, terminologiju, simbole, pakovawe, ozna~ava-we, kao i proces ili metod proizvodwe robe.

(5) Standard, u smislu ovog zakona, utvr|ujesvojstva robe koja nisu obavezna za stavqawe ro-be u promet.

DEO TRE]I

MERE ZA[TITE

Vrste

^lan 34.(1) Vlada moè da uvede mere za{tite, i to:1) antidampin{ke mere; 2) kompenzatorne mere; 3) mere za za{titu od prekomernog uvoza; 4) mere za za{titu ravnoteè platnog bilansa. (2) Antidampin{ka, odnosno kompenzatorna

mera, u smislu ovog zakona, je antidampin{ka, od-nosno kompenzatorna da`bina i svaka druga merau skladu sa Sporazumom o primeni ^lana âá Op-{teg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) iSporazumom Svetske trgovinske organizacije osubvencijama i kompenzatornim merama (Agree-ment on Subsidies and Countervailing Measures).

(3) Vlada moè da propi{e bliè uslove zaprimenu mera za{tite, u skladu sa pravilimaSvetske trgovinske organizacije i propisimaEvropske unije.

1. ANTIDAMPIN[KE I KOMPENZATORNEDA@BINE

1) Antidampin{ke da`bine

Pojam

^lan 35.(1) Antidampin{ka da`bina je posebna da-

`bina na uvoz robe koja se uvodi radi otklawa-wa posledica dampinga.

(2) Damping, u smislu ovog zakona, je uvoz ro-be u Republiku po ceni niòj od normalne vred-nosti te robe, koji:

1) izaziva ili preti da izazove znatnu {tetupostoje}oj doma}oj proizvodwi, ili

2) znatno usporava stvarawe doma}e proizvodwe. (3) U smislu ovog zakona: 1) „normalna vrednost” je cena iste ili sli~-

ne robe na trì{tu dràve iz koje se izvozi,koja je odre|ena u uobi~ajenom toku trgovine utoj dràvi i koja ukqu~uje proizvodne, admini-strativne, prodajne i op{te tro{kove;

2) „doma}a proizvodwa” je ukupna zajedni~kaproizvodwa doma}ih proizvo|a~a iste ili sli~-ne robe, koja predstavqa prete`ni deo ukupnedoma}e proizvodwe te robe;

3) „sli~na roba” je roba koja nije u potpuno-sti ista ali ~ija su svojstva bitno sli~na svoj-stvima robe koja je predmet uvoza, odnosno robakoja je prema svojstvima u bitnoj meri zamewivasa robom koja je predmet uvoza.

(4) Ako se roba iz stava 2. ovog ~lana ne pro-daje na trì{tu dràve iz koje se izvozi, nor-malna vrednost odre|uje se upore|ivawem sa:

1) cenom takve robe koja se na istom stepenuproizvodwe ili prodaje, u pribli`no istomvremenskom periodu, izvozi u tre}u dràvu ~ijitrì{ni uslovi su uporedivi sa trì{nimuslovima u Republici, ili

2) proizvodnom cenom takve robe u zemqi pore-kla, ako je takva cena reprezentativna, uve}anomza razuman iznos uobi~ajenih administrativnih,prodajnih i op{tih tro{kova i profita.

(5) Prilikom utvr|ivawa postojawa dampingai odre|ivawa normalne vrednosti, uzimaju se uobzir sve razlike u uslovima prodaje, ukqu~uju-}i i sve razlike koje uti~u na strukturu cena.

Stopa antidampin{ke da`bine

^lan 36.(1) Stopa antidampin{ke da`bine uvodi se u

visini koja je potrebna da se otkloni {teta alikoja ne moè da bude vi{a od dampin{ke marè.

(2) Dampin{ka marà je razlika izme|u nor-malne vrednosti robe i cene po kojoj se ta robaizvozi u Republiku.

2) Kompenzatorne da`bine

Pojam

^lan 37. (1) Kompenzatorna da`bina je posebna da`bi-

na na uvoz robe koja se uvodi radi otklawawaposledica subvencije koju dràva porekla, od-nosno izvoza robe, posredno ili neposrednoodobrava za proizvodwu ili za izvoz te robe uRepubliku.

(2) Subvencija, u smislu ovog zakona, je pose-ban, posredan ili neposredan, finansijski do-prinos dràve porekla, odnosno izvoza robe, ukorist lica koje proizvodi ili posredno ilineposredno izvozi tu robu u Republiku.

128 Broj 101 21. novembar 2005.

(3) Finansijski doprinos iz stava 2. ovog~lana je naro~ito:

1) neposredni prenos dràvnih sredstava (do-nacije, zajmovi, uve}awe akcijskog kapitala isl.) ili neposredno preuzimawe obaveza (preuzi-mawe dugova, davawe garancije za zajmove i sl.);

2) odricawe dràve od dospelog javnog priho-da ili nenapla}ivawe takvog prihoda (carina,porez, poreski podsticaji i sl.);

3) dràvni doprinos fondovima za unapre|i-vawe izvoza;

4) proizvodwa ili nabavka robe ili pruàweusluga, od strane dràve, osim za potrebe op{teinfrastrukture (izgradwa puteva, gasifikaci-ja i dr.);

5) poveravawe ili nalog drugim licima da iz-vr{e neku od radwi iz ta~. 1. do 4. ovog stava;

6) podsticaj uslovqen izvoznim uspehom ilikori{}ewem doma}e umesto uvozne robe u proiz-vodwi.

(4) Finansijski doprinos iz stava 2. ovog~lana smatra se posebnim ako se odobrava:

1) samo pojedinom licu ili grupi lica, ukqu-~uju}i i finansijski doprinos koji se odobra-va samo pojedinom licu ili grupi lica na osno-vu geografskog poloàja tih lica, ali ne i do-prinos koji se automatski odobrava svim lici-ma iz stava 2. ovog ~lana, na osnovu zakonompropisanih kriterijuma;

2) samo odre|enom broju lica na osnovu zako-nom propisanih kriterijuma, ili

3) u najve}oj meri samo odre|enom broju lica naosnovu zakonom propisanih kriterijuma (u praksi).

(5) Osloba|awe robe namewene izvozu od po-reza kome podleè takva roba kada je namewenadoma}em trì{tu ili povra}aj tog poreza, nijesubvencija u smislu ovog zakona.

Stopa kompenzatorne da`bine

^lan 38. Stopa kompenzatorne da`bine utvr|uje se u

visini koja je potrebna da se otklone posledi-ce uvoza predmetne robe ali ne moè da bude vi-{a od punog iznosa subvencije.

3) Uslovi i nadle`nost za uvo|ewe antidam-pin{kih i kompenzatornih da`bina

^lan 39.(1) Vlada moè da uvede obavezu pla}awa an-

tidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bineako je, nakon postupka ispitivawa sprovedenogu skladu sa ovim zakonom, na osnovu dokaza utvr-|eno da postoji:

1) damping ili subvencija,2) znatna {teta naneta doma}oj proizvodwi

ili opasnost da do|e do takve {tete, i 3) uzro~na veza izme|u dampinga ili subvenci-

je na jednoj strani, i znatne {tete ili opasno-sti da do|e do znatne {tete, na drugoj strani.

(2) Znatna {teta ili opasnost da do|e do ta-kve {tete, u smislu stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana:

1) postoji ako je uvoz predmetne robe doveo,odnosno ako moè da dovede, do stvarnog ili

mogu}eg pada doma}e proizvodwe, pada prodajedoma}e robe, udela na trì{tu, profita, pro-duktivnosti, prihoda od investicija, iskori-{}enosti kapaciteta, stvarnog ili mogu}eguticaja na promet, do pada zaliha, zaposlenosti,zarade, privrednog rasta, kao i do pada mogu}-nosti pribavqawa kapitala ili investicija;

2) utvr|uje se na osnovu svih ekonomskih ~ini-laca, a naro~ito na osnovu smawewa ili mogu-}eg smawewa koli~ine prodate robe, dobiti,udela na trì{tu, produktivnosti, isplativo-sti ulagawa, iskori{}enosti proizvodnih ka-paciteta, protoka novca, ulagawa, zaposlenosti,privrednog rasta, finansijske sposobnosti, ce-na, kao uve}avawa dampin{ke marè.

(3) Uzro~na veza iz stava 1. ta~ka 3. ovog ~la-na postoji naro~ito ako:

(1) je uvoz robe koja je predmet dampinga ilisubvencije znatno pove}an u odnosu na prose~anuvoz u periodu od tri godine koji prethodi pe-riodu u kome se obavqa uvoz robe koja je predmetdampinga ili subvencije, odnosno za period zakoji postoje podaci, i

(2) su cene takve uvozne robe znatno niè odcena sli~ne doma}e robe i kada je takav uvozuticao na smawewe cena sli~ne doma}e robe uzna~ajnoj meri, odnosno kada je spre~io pove}a-we cena doma}e robe do koga bi ina~e do{lo.

(4) Ako se u postupku ispitivawa utvrdi daznatna {teta nastaje i zbog drugih uzroka, a neiskqu~ivo zbog dampin{kog, odnosno subvenci-onisanog uvoza, {teta nastala iz drugih uzrokane moè da bude osnov za uvo|ewe kompenzator-nih, odnosno antidampin{kih da`bina.

(5) Drugi uzroci iz stava 4. ovog ~lana ukqu-~uju naro~ito:

1) koli~inu i cenu uvezene robe koja nijepredmet subvencije ili dampinga;

2) smawewe tra`we ili promene u oblicimapotro{we;

3) naru{avawe konkurencije izme|u doma}ihi stranih proizvo|a~a;

4) razvoj tehnologije proizvo|a~a uvezene robe;5) izvozni u~inak i produktivnost doma}e

proizvodwe.(6) Ako je uvoz odre|ene vrste robe iz vi{e

dràva istovremeno predmet postupka ispiti-vawa, mogu da se procene kumulativni efektitakvog uvoza ako se utvrdi da je:

1) dampin{ka marà, odnosno finansijskidoprinos, iz svake pojedine dràve, mawi oddva procenta u odnosu na izvoznu cenu robe;

2) udeo uvoza iz svake pojedine dràve ve}i odtri procenta u odnosu na ukupan uvoz iste ilisli~ne robe u Republiku ili ako je ukupan udeouvoza te robe iz tih dràva ve}i od sedam pro-cenata u odnosu na ukupan uvoz iste ili sli~nerobe u Republiku, i

3) procena kumulativnog efekta takvog uvozaprimerena uslovima konkurencije izme|u pro-izvo|a~a iste ili sli~ne uvezene robe i uslovi-ma konkurencije izme|u proizvo|a~a iste ilisli~ne uvezene robe i doma}e robe.

21. novembar 2005. Broj 101 129

4) Postupak ispitivawa

Pokretawe postupka ispitivawa

^lan 40.(1) Ministarstvo sprovodi postupak ispiti-

vawa:1) po slu`benoj du`nosti, ako postoje dokazi

o dampin{kom, odnosno subvencionisanom uvo-zu, uzro~noj vezi i {teti, ili

2) na osnovu pismenog zahteva podnetog odstrane doma}ih proizvo|a~a, odnosno lica kojesu oni ovlastili za podno{ewe zahteva.

(2) Smatra se da su zahtev podneli doma}iproizvo|a~i ako:

1) zahtev podnesu oni ili lice koje su oniovlastili ili zahtev podrè doma}i proizvo|a-~i ~ija ukupna zajedni~ka doma}a proizvodwapredstavqa vi{e od 25% ukupne doma}e proiz-vodwe iste ili sli~ne robe, i

2) ukupna zajedni~ka doma}a proizvodwa pro-izvo|a~a iz ta~ke 1. ovog stava predstavqa vi{eod 50% proizvodwe doma}ih proizvo|a~a robekoja je predmet ispitivawa, koji podnose zahtev,podràvaju zahtev i suprotstavqaju se zahtevu.

(3) Doma}i proizvo|a~i vrste robe koja jepredmet ispitivawa, koji su lica povezana salicima koja u Republiku uvoze ili izvoze sub-vencionisanu ili dampin{ku robu, odnosno li-ca koja su istovremeno proizvo|a~i i uvoznicitakve robe, ne smatraju se doma}im proizvo|a~i-ma u smislu ta~ke 2. stava 1. ovog ~lana.

(4) Doma}i proizvo|a~i koji su lica povezanasa licima koja u Republiku uvoze ili izvoze sub-vencionisanu, odnosno dampin{ku robu, u smislustava 3. ovog ~lana su doma}i proizvo|a~i koji:

1) posredno ili neposredno imaju kontrolunad licima koja u Republiku uvoze ili izvozesubvencionisanu, odnosno dampin{ku robu;

2) su pod posrednom ili neposrednom kontro-lom lica koja u Republiku uvoze ili izvoze sub-vencionisanu, odnosno dampin{ku robu;

3) su pod posrednom ili neposrednom kontro-lom tre}eg lica koje istovremeno ima kontrolunad licima koja u Republiku uvoze ili izvozesubvencionisanu, odnosno dampin{ku robu, ili

4) zajedni~ki sa licima koja u Republiku uvo-ze ili u Republiku izvoze subvencionisanu, od-nosno dampin{ku robu, imaju posrednu ili ne-posrednu kontrolu nad tre}im licem, ako posto-ji osnovana sumwa da veza moè da prouzrokujepona{awe druga~ije od pona{awa nepovezanihdoma}ih proizvo|a~a.

(5) Uz zahtev za pokretawe postupka ispitiva-wa podnosilac dostavqa potrebne dokaze i po-datke, a naro~ito:

1) podatke o podnosiocu zahteva i o wegovomudelu u ukupnoj proizvodwi doma}ih proizvo|a-~a. Uz zahtev podnet u ime doma}ih proizvo|a~aprilaè se i spisak svih poznatih doma}ih pro-izvo|a~a robe za koju se traì pokretawe po-stupka, kao i podaci o koli~ini i vrednostidoma}e proizvodwe iste ili sli~ne robe;

2) podatke o robi za koju se traì pokretawepostupka ispitivawa;

3) podatke o dràvi ili dràvama poreklaili izvoza, o svakom poznatom licu koje u Repu-bliku uvozi, odnosno izvozi ili u inostranstvuproizvodi predmetnu robu;

4) podatke o cenama takve robe, a naro~ito ocenama u dràvi porekla ili izvoza;

5) podatke o promeni koli~ine robe za koju setraì pokretawe postupka, posledicama uvozatakve robe na cene sli~nih proizvoda na doma-}em trì{tu i uticaj takvog uvoza na doma}eproizvo|a~e;

6) dokaze o dampingu, odnosno subvenciji;7) dokaze o uzro~noj vezi, i8) dokaze o {teti.

Prethodni postupak

^lan 41. (1) Ministarstvo obave{tava Vladu o podne-

tom zahtevu, odnosno o postojawu dokaza o dam-pin{kom ili subvencionisanom uvozu, uzro~nojvezi i {teti.

(2) Vlada o podnetom zahtevu, odnosno o posto-jawu dokaza o uvozu dampin{ke ili subvencio-nisane robe, uzro~noj vezi i {teti, obave{tavavladu dràve iz koje se izvozi predmetna roba,kao i zainteresovana doma}a i strana lica.

(3) Vlada, u slu~aju uvoza subvencionisane robe, obavqa konsultacije sa vladom dràve izkoje se izvozi predmetna roba, pre zapo~iwawapostupka ispitivawa, sa ciqem da utvrdi sprem-nost za izmenu politike subvencionisawa.

(4) Ministarstvo ispituje podneti zahtev, od-nosno dokaze o uvozu dampin{ke ili subvencio-nisane robe, uzro~noj vezi i {teti i obave{tavaVladu o potrebi pokretawa postupka ispitivawa.

(5) Vlada, po okon~awu prethodnog postupka,odlu~uje o pokretawu postupka ispitivawa.

Postupak ispitivawa

^lan 42. (1) Ministarstvo, na osnovu odluke Vlade iz

stava 5. ~lana 41. ovog zakona, pokre}e postupakispitivawa.

(2) Ministarstvo, ako je potrebno, u postupkuispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa,organizacija, udruèwa i ustanova.

^lan 43. (1) Zainteresovana lica, ukqu~uju}i naro~ito

lica koja predmetnu robu koriste u proizvodwi,kao i reprezentativne organizacije potro{a~a,mogu da u~estvuju u postupku ispitivawa u ciquza{tite svojih interesa.

(2) Zainteresovanom licu se, na wegov zahtev:1) dostavqa primerak podnetog zahteva, sa

svim dopunama;2) omogu}ava uvid u dokaze i informacije ko-

je su pribavqene u postupku ispitivawa.

^lan 44. Ministarstvo, radi provere prikupqenih po-

dataka ili pribavqawa novih, moè da sara|ujesa stranim organima, ustanovama, udruèwimai licima.

130 Broj 101 21. novembar 2005.

^lan 45. (1) Ministarstvo, pre dono{ewa odluke o po-

stojawu dampinga, odnosno subvencije, obave-{tava strane u postupku i zainteresovana licao bitnim ~iwenicama i poziva ih da se izjasneu roku od 30 dana od dana kada je poziv dosta-vqen.

(2) Ministarstvo, po isteku roka iz stava 1.ovog ~lana, donosi odluku o postojawu dampin-ga, odnosno subvencije.

^lan 46. (1) Lice koje na teritoriju Republike izvozi

dampin{ku, odnosno subvencionisanu robu, mo-è u toku postupka ispitivawa da ponudi, odno-sno prihvati obavezu da pove}a cenu robe koja jepredmet postupka ispitivawa u iznosu koji jepotreban da se {teta otkloni.

(2) Ministarstvo ne moè da zahteva pove}a-we cene u iznosu ve}em od iznosa dampin{kemarè, odnosno subvencije.

(3) Ministarstvo, ako utvrdi da su pove}awemcene otklowene budu}e posledice dampinga ilisubvencije, moè da prekine ili obustavi po-stupak ispitivawa, po slu`benoj du`nosti ilina zahtev lica iz stava 1. ovog ~lana.

(4) Odluka kojom Ministarstvo odbija zahtevda prekine ili obustavi postupak ispitivawadonosi se naro~ito kada veliki broj lica u Re-publiku uvozi, odnosno u Republiku izvozipredmetnu robu i mora da bude obrazloèna.

(5) Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana moèda se izjavi àlba Vladi.

^lan 47.(1) Postupak ispitivawa prekinut u skladu sa

~lanom 46. stav 3. ovog zakona, moè da se nastavi:1) na zahtev lica koje je prihvatilo obavezu

pove}awa cene; 2) na zahtev dràve iz koje se izvozi subvenci-

onisana roba, ili3) po slu`benoj du`nosti.(2) U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, ako se

utvrdi da ne postoji damping ili subvencija ko-ji prouzrokuju znatnu {tetu, preuzeta obavezapove}awa cene prestaje, osim ako je utvr|eno dadamping ili subvencija ne postoji usled preuze-te obaveze pove}awa cene.

(3) Ako se po okon~anom postupku ispitivawautvrdi da postoji damping, odnosno subvencija,koji prouzrokuju znatnu {tetu, primewuje sepreuzeta obaveza pove}awa cene.

(4) U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, odluka ouvo|ewu antidampin{ke, odnosno kompenzator-ne da`bine, ne primewuje se na robu lica kojeje prihvatilo obavezu pove}awa cene.

^lan 48. (1) Ministarstvo prati primenu obaveze po-

ve}awa cene.(2) Lice koje je prihvatilo obavezu pove}awa

cene du`no je da Ministarstvu omogu}i proverupodataka o ispuwavawu obaveze pove}awa cene.

Privremene mere

^lan 49. (1) Vlada, na predlog Ministarstva, ako utvr-

di da postoji kr{ewe preuzete obaveze pove}a-wa cene, moè da uvede privremene mere.

(2) Vlada moè da uvede privremene mere poisteku roka od 60 dana od dana pokretawa po-stupka ispitivawa, ako:

1) utvrdi da je verovatno postojawe dampinga,odnosno subvencije i prouzrokovane {tete;

2) utvrdi da zbog odlagawa primene antidam-pin{kih, odnosno kompenzatornih da`bina,mogu nastupiti te{ko otklowive {tetne posle-dice, i

3) stranama u postupku i zaintersovanim li-cima omogu}i u~e{}e u postupku, u ciqu za{ti-te svojih interesa.

(3) Privremene mere iz st. 1. i 2. ovog ~lana su:1) polagawe jemstva u iznosu jednakom privre-

meno utvr|enoj antidampin{koj ili kompenza-tornoj da`bini obra~unatoj za period u skladusa stavom 5. ovog ~lana, ili

2) privremena antidampin{ka, odnosno kom-penzatorna da`bina, ako Ministarstvo utvrdida polagawe jemstva ne obezbe|uje dovoqnu ga-ranciju.

(4) Odluka o uvo|ewu privremenih mera obja-vquje se u „Slu`benom glasniku Republike Sr-bije” i ne moè stupiti na snagu pre isteka ro-ka od osam dana od dana objavqivawa.

(5) Privremene mere ostaju na snazi najduè{est meseci od dana stupawa na snagu odluke ouvo|ewu privremene antidampin{ke da`bine,odnosno ~etiri meseca od dana stupawa na sna-gu odluke o uvo|ewu privremene kompenzatorneda`bine.

^lan 50. (1) Ako je kona~an iznos antidampin{ke ili

kompenzatorne da`bine ve}i od pla}enog, odno-sno poloènog iznosa u skladu sa odlukom ouvo|ewu privremene mere, ne}e se naplatitirazlika.

(2) Ako se po okon~awu postupka ispitivawane utvrdi postojawe dampinga ili subvencije,odnosno ako je kona~an iznos antidampin{keili kompenzatorne da`bine mawi od iznosa pla-}enog u skladu sa privremenom merom, pla}eniiznos, odnosno razlika, vra}a se bez odlagawa.

^lan 51. (1) Lice koje tokom perioda na koji se odnosi

postupak ispitivawa nije na teritoriju Repu-blike uvozilo, odnosno izvozilo robu koja pod-leè antidampin{koj da`bini, a koje nije po-vezano lice sa licima koja na teritoriju Repu-blike uvoze, odnosno izvoze robu koja podleèovoj meri, ili sa proizvo|a~ima te robe, moèda zahteva od Ministarstva da bez odlagawa raz-motri opravdanost primene antidampin{ke da-`bine na robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao ida utvrdi odgovaraju}u antidampin{ku da`binuna robu tog lica, odnosno da izuzme robu tog li-ca od obaveze pla}awa antidampin{ke da`bine.

21. novembar 2005. Broj 101 131

(2) Lice ~ija roba podleè kompenzatornojda`bini ali koje nije u~estvovalo u postupkuispitivawa, osim zbog odbijawa saradwe, moèda zahteva od Ministarstva da bez odlagawautvrdi posebnu kompenzatornu da`binu na robukoju uvozi, odnosno izvozi.

(3) Do dono{ewa odluke po zahtevu iz st. 1. i 2.ovog ~lana:

1) na uvoz robe podnosioca zahteva ne prime-wuju se antidampin{ke, odnosno kompenzatorneda`bine;

2) Ministarstvo moè da zahteva polagawejemstva radi obezbe|ewa naplate antidampin-{ke, odnosno kompenzatorne da`bine.

Okon~awe postupka ispitivawa

^lan 52. Postupak ispitivawa okon~ava se najkasnije

u roku od 12 meseci od dana pokretawa.

Odluka

^lan 53. (1) Ministarstvo, po okon~awu postupka is-

pitivawa, obave{tava Vladu o postojawu dam-pinga, odnosno subvencije.

(2) Obave{tewe iz stava 1. ovog ~lana obja-vquje se, bez odlagawa, u „Slu`benom glasnikuRepublike Srbije”.

(3) Vlada odlu~uje o uvo|ewu antidampin{ke,odnosno kompenzatorne da`bine, najkasnije uroku od 45 dana od dana objavqivawa obave{te-wa iz stava 1. ovog ~lana.

(4) Odluka iz stava 3. ovog ~lana objavquje seu „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

Primena mera

^lan 54. (1) Ministarstvo, tokom primene antidam-

pin{kih, odnosno kompenzatornih da`bina,ispituje potrebu za daqom primenom antidam-pin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine, uskladu sa odredbama ovog zakona koje ure|uju po-stupak ispitivawa.

(2) Vlada, na predlog Ministarstva, ukida an-tidampin{ku, odnosno kompenzatornu da`binu,ako utvrdi da su prestali razlozi koji su dove-li do uvo|ewa antidampin{ke, odnosno kompen-zatorne da`bine.

(3) Antidampin{ka, odnosno kompenzatornada`bina, kao i obaveza pove}awa cene iz ~lana46. ovog zakona, primewena u skladu sa ~lanom47. st. 3. i 4. ovog zakona, ostaje na snazi koli-ko je potrebno da se otkloni {teta, a najduèpet godina:

1) od dana uvo|ewa antidampin{ke, odnosnokompenzatorne da`bine, ukqu~uju}i i periodprimene privremene mere, ili

2) ako je u skladu sa stavom 1. ovog ~lana odlu-~eno da se antidampin{ka, odnosno kompenza-torna da`bina primewuje od dana dono{ewaposledwe takve odluke.

(4) Ministarstvo moè da produì rok izstava 3. ovog ~lana ako:

1) postupak iz stava 1. ovog ~lana pokrenutpre isticawa roka iz stava 3. ovog ~lana nijeokon~an, i

2) postoji osnovana sumwa o daqem postojawudampinga, odnosno subvencije, i {tete.

(5) U slu~aju iz stava 1. ~lana 49. ovog zakona,antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da-`bina moè da se primeni i na robu uvezenu uperiodu od 90 dana pre stupawa na snagu odlukeo uvo|ewu privremenih mera ali ne i na robukoja je u tom periodu uvezena u skladu sa prihva-}enom obavezom pove}awa cene.

2. MERE ZA[TITE OD PREKOMERNOG UVOZA

Vrste

^lan 55.Mere za{tite od prekomernog uvoza su:1) koli~insko ograni~ewe uvoza odre|ene

robe, ili 2) uvo|ewe dodatne uvozne da`bine na uvoz

odre|ene robe.

Uslovi

^lan 56. (1) Vlada, na predlog Ministarstva koji je do-

net po okon~awu postupka ispitivawa, moè dauvede mere za{tite od prekomernog uvoza (u da-qem tekstu: mere za{tite), u ciqu otklawawaozbiqne {tete ili opasnosti od ozbiqne {tete,ako utvrdi da:

1) je uvoz odre|ene robe u odnosu na doma}uproizvodwu iste, sli~ne ili neposredno konku-rentske robe pove}an;

2) uvoz odre|ene robe nanosi ili preti da na-nese ozbiqnu {tetu doma}oj proivodwi iste,sli~ne ili neposredno konkurentske robe, i

3) je pove}an uvoz neposredan uzrok ozbiqne{tete ili opasnosti od ozbiqne {tete, pri ~e-mu se {teta prouzrokovana drugim uzrocima neuzima u obzir.

(2) U smislu stava 1. ovog ~lana:1) „ozbiqna {teta” je zna~ajno i sveobuhvatno

slabqewe poloàja doma}e proizvodwe, {to seutvr|uje naro~ito na osnovu:

– pove}awa uvoza predmetne robe; – udela pove}anog uvoza na trì{tu Republi-

ke, ili – umawewa prodaje, proizvodwe, produktivno-

sti, iskori{}enosti kapaciteta, zarade ilizaposlenosti kod doma}ih proizvo|a~apredmetne robe;

2) „opasnost od ozbiqne {tete’’ je ozbiqna{teta ~ije nastupawe na osnovu utvr|enih ~iwe-nica izvesno predstoji;

3) „doma}a proizvodwa” je zajedni~ka proiz-vodwa svih doma}ih proizvo|a~a iste, sli~neili neposredno konkurentske robe, odnosno do-ma}ih proizvo|a~a ~ija zajedni~ka proizvodwatakve robe predstavqa vi{e od 50% ukupne do-ma}e proizvodwe te robe.

132 Broj 101 21. novembar 2005.

Postupak ispitivawa

^lan 57. (1) Ministarstvo, ako smatra da postoje okol-

nosti iz ~lana 56. ovog zakona, po slu`benoj du-`nosti pokre}e postupak ispitivawa radiutvr|ivawa tih okolnosti.

(2) Ministarstvo obave{tava Vladu o pokre-tawu postupka ispitivawa.

(3) Vlada, u skladu sa ~lanom 12. SporazumaSvetske trgovinske organizacije o merama za-{tite od prekomernog uvoza (Safeguard Agree-ment), obave{tava nadle`ne organe Svetske tr-govinske organizacije o pokrenutom postupkuispitivawa i obavqa konsultacije.

(4) Ministarstvo, ako je potrebno, u postupkuispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa,organizacija, ustanova i udruèwa.

^lan 58. (1) Ministarstvo, po okon~anom postupku is-

pitivawa, obave{tava Vladu o rezulatima togispitivawa.

(2) Vlada odlu~uje o vrsti i trajawu mera za-{tite od prekomernog uvoza.

Privremene mere

^lan 59.(1) Vlada, na predlog Ministarstva, u hitnim

slu~ajevima moè da uvede privremenu meru uvo-|ewa dodatne uvozne da`bine, u trajawu od naj-duè 200 dana, ako je u postupku ispitivawautvr|eno:

1) da je pove}ani uvoz prouzrokovao ili pretida prouzrokuje ozbiqnu {tetu, i

2) ako bi odlagawe prouzrokovalo nastupawete{ko otklowivih {tetnih posledica.

(2) Privremena mera iz stava 1. ovog ~lanastupa na snagu najranije osam dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom glasniku Republike Sr-bije”.

(3) Ako se u postupku ispitivawa utvrdi dapove}ani uvoz nije izazvao niti preti da izazo-ve ozbiqnu {tetu doma}im proizvo|a~ima, iz-nos napla}en na osnovu stava 1. ovog ~lana vra-}a se bez odlagawa.

Koli~insko ograni~ewe

^lan 60. (1) Ako se kao za{titna mera uvede koli~in-

sko ograni~ewe, uvoz ne moè da se ograni~i nakoli~inu mawu od prose~ne koli~ine uvoza utrogodi{wem periodu koji prethodi perioduprekomernog uvoza na koji se odnosi postupakispitivawa ili perioda za koji postoje stati-sti~ki podaci, osim ako je nesumwivo utvr|enoda je za spre~avawe ili otklawawe posledicaozbiqne {tete neophodan vi{i nivo za{tite.

(2) Vlada, ako u skladu sa odredbama ~l. 56. do58. ovog zakona utvrdi da kao za{titna mera tre-ba da se uvede koli~insko ograni~ewe koje seraspore|uje kvotama po dràvama a ne po lici-ma koja izvoze robu, o tome obave{tava dràvu,

odnosno dràve koje imaju poseban interes zaizvoz te robe u Republiku, radi postizawa spo-razuma o raspodeli kvota.

(3) Vlada, na predlog Ministarstva, dràvama,odnosno dràvi sa kojom sporazum iz stava 2. ovog~lana nije postignut u roku od 30 dana od dana do-stavqawa obave{tewa, dodequje kvotu srazmernuu~e{}u te dràve, odnosno tih dràva, u koli~i-ni ili vrednosti predmetne robe u periodu kojiprethodi pove}anom uvozu u Republiku.

(4) Odluka iz stava 3. ovog ~lana donosi senajkasnije u roku od 15 dana od dana isteka ro-ka od 30 dana od dana dostavqawa obave{tewa.

(5) Odredbe st. 2, 3. i 4. ovog ~lana ne prime-wuju se ako:

1) je uvoz iz pojedinih dràva neproporcio-nalno pove}an u odnosu na ukupno pove}awe uvo-za predmetne robe,

2) su razlozi za neprimewivawe opravdani,ili

3) su uslovi za dodelu kvota ravnopravni zasva lica koja u Republiku uvoze ili izvoze pred-metnu robu.

Primena mera za{tite

^lan 61. (1) Mera za{tite primewuje se na uvoz sve ro-

be iz ~lana 56. stav 1. ovog zakona, nezavisno oddràve porekla.

(2) Mera za{tite primewuje se samo u merikoja je potrebna da se spre~i ili otkloniozbiqna {teta ili da se omogu}i prilago|ava-we doma}e proizvodwe trì{nim uslovima.

^lan 62. (1) Mera za{tite ostaje na snazi koliko je po-

trebno da se otkloni {teta, a najduè ~etirigodine od wenog uvo|ewa, ukqu~uju}i i periodprimene privremene mere za{tite.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lanaVlada, na predlog Ministarstva, moè da produ-ì period primene mere za{tite ako utvrdi da:

1) je primena mere za{tite i daqe neophodnaza spre~avawe ili otklawawe posledica ozbiq-ne {tete, i

2) postoje dokazi da se doma}a proizvodwaprilago|ava trì{nim uslovima.

(3) Ukupan rok primene mere za{tite ne mo-è da bude duì od osam godina od dana wenoguvo|ewa, ukqu~uju}i i period primene privre-mene mere za{tite.

(4) Merom za{tite ~ija je primena produènau skladu sa st. 2. i 3. ovog ~lana ne moè da seuvede vi{i stepen za{tite od stepena pre pro-duèwa.

^lan 63. (1) Vlada, u redovnim vremenskim periodima,

postepeno smawuje stepen mere za{tite koja seprimewuje duè od jedne godine.

(2) Ministarstvo, po slu`benoj du`nosti, is-pituje potrebu za primenom mere za{tite koja seprimewuje duè od tri godine, najkasnije pre is-teka polovine perioda za koji je ta mera uvedena.

21. novembar 2005. Broj 101 133

(3) Vlada moè da meru za{tite stavi van sna-ge ili da ubrza smawivawe stepena za{tite.

^lan 64. (1) Mera za{tite ne moè da se uvede za uvoz

robe koji je prethodno bio predmet takve merepre isteka roka jednakog periodu primene takvemere.

(2) Rok iz stava 1. ovog ~lana ne moè da budekra}i od dve godine.

(3) Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana,ako predmetna roba nije bila predmet mere za-{tite vi{e od dva puta u periodu od pet godinapre uvo|ewa mere za{tite, mera za{tite u traja-wu od najduè 180 dana moè da se uvede po is-teku roka od godinu dana.

3. MERE ZA[TITE RAVNOTE@E PLATNOG BILANSA

Uslovi i postupak

^lan 65. (1) Vlada, na predlog Ministarstva, radi za-

{tite ravnoteè platnog bilansa, moè da uve-de koli~insko ograni~ewe uvoza ako je to neop-hodno za:

1) zaustavqawe znatnog opadawa deviznih re-zervi, odnosno spre~avawe neposredne opasno-sti od znatnijeg opadawa deviznih rezervi, ili

2) uve}awe veoma niskih deviznih rezervi.(2) Ministarstvo utvr|uje ~iwenice iz stava 1.

ovog ~lana na osnovu mi{qewa Narodne bankeSrbije.

(3) Mere za{tite ravnoteè platnog bilansane mogu da se uvedu ni da se primene radi za-{tite doma}ih proizvo|a~a.

Primena

^lan 66.(1) Mere za{tite ravnoteè platnog bilansa

primewuju se dok je to potrebno, a stepen za{ti-te postepeno se ublaàva sa poboq{avawemplatnog bilansa.

(2) Mere za{tite ravnoteè platnog bilansane primewuju se na uvoz robe koja se uvozi radiza{tite prava intelektualne svojine.

(3) Vlada moè da propi{e bliè uslove zaprimenu mera za{tite ravnoteè platnog bi-lansa.

DEO ÊTVRTI

PRIVREMENI RE@IMI I MERE

^lan 67.Privremeni reìmi i mere primewuju se, ako

je potrebno, radi primene odredaba drugih pro-pisa, koje uti~u na spoqnotrgovinsko poslova-we, a najduè do dana pristupawa RepublikeSvetskoj trgovinskoj organizaciji.

^lan 68.(1) Ministarstvo moè da odobri da doma}e

lice robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i

usluge u spoqnoj trgovini plati, odnosno na-plati u robi ili uslugama, a naro~ito:

1) opremu, repromaterijal i sirovine namewe-ne proizvodwi robe i pruàwu usluga za izvoz;

2) robu koja se u Republici ne proizvodi ilise ne proizvodi u koli~inama dovoqnim zasnabdevawe doma}eg trì{ta;

3) robu koja se proizvodi u postupku aktivnogili pasivnog oplemewivawa, u skladu sa carin-skim propisima, ako se naplata vr{i u robi ko-ja je predmet oplemewivawa, odnosno u opleme-wenoj robi, i

4) robu, odnosno usluge koje se na drugi na~inne mogu platiti, odnosno naplatiti.

(2) Vlada moè da propi{e bliè uslove zapla}awe i naplatu u robi, odnosno uslugama.

^lan 69.Roba koja se nalazi u Republici i koja je pro-

data stranom licu a isporu~ena na teritorijiRepublike, moè da se naplati u skladu sa pro-pisima koji ure|uju devizno poslovawe.

^lan 70.(1) Izvoz, odnosno uvoz robe i usluga moè da

se vr{i bez pla}awa, odnosno naplate:1) radi reklamirawa;2) ako se radi o uzorcima, projektu i drugoj

tehni~koj dokumentaciji koji prate izvezenu,odnosno uvezenu robu;

3) ako se radi o uzorcima, projektu i drugojtehni~koj dokumentaciji koji sluè za u~e{}ena me|unarodnim javnim nadmetawima;

4) ako se opremaju predstavni{tva, odnosnoogranci ili vr{i ulagawe;

5) ako se roba {aqe ili prima u humanitarne,nau~no-prosvetne, kulturne, zdravstvene, ekolo-{ke, socijalne, sportske, verske i druge neko-mercijalne svrhe;

6) ako se roba {aqe ili prima kao pomo} ra-di otklawawa posledica elementarnih nepogo-da, ekolo{kog udesa i drugih oblika vi{e sile;

7) radi ispuwewa obaveza iz ugovora.(2) Vlada moè da propi{e bliè uslove za

izvoz i uvoz bez pla}awa, odnosno naplate.

^lan 71.Doma}e lice pla}enu robu ne mora da uveze

ako se:1) roba koja se nalazi u inostranstvu i ispo-

ru~uje u inostranstvu na osnovu ugovora (proda-ja, zakup, lizing i dr.);

2) roba unosi u zemqu u drugom postupku, u skla-du sa carinskim propisima (aktivno i pasivnooplemewivawe, carinsko skladi{tewe i dr.).

^lan 72.(1) Vlada, u ciqu unapre|ivawa spoqnotrgo-

vinskog poslovawa i efikasnije primene ovogzakona i drugih propisa koji uti~u na spoqno-trgovinsko poslovawe, moè da propi{e obave-zu evidencije ili izve{tavawa o pojedinimspoqnotrgovinskim poslovima i sadràj tihevidencija i izve{taja.

134 Broj 101 21. novembar 2005.

(2) Primena odredbe stava 1. ovog ~lana nemoè da ima za ciq ili za posledicu dodatnoograni~ewe slobode spoqne trgovine.

^lan 73.(1) Doma}e lice, u roku od 30 dana od dana di-

rektnog ulagawa u inostranstvu, radi evidenti-rawa, Ministarstvu dostavqa izvod iz registrau kome je upisano takvo preduze}e, ogranak ilipredstavni{tvo, sa overenim prevodom, kao iizve{taj, koji sadrì naro~ito:

1) ime, odnosno poslovno ime doma}eg lica iprebivali{te odnosno sedi{te doma}eg lica;

2) poslovno ime i sedi{te stranog preduze}a,odnosno ogranka ili predstavni{tva;

3) visinu uloga, i4) li~ne podatke o licu odgovornom za poslo-

vawe stranog preduze}a, ogranka, odnosno pred-stavni{tva.

(2) Doma}e lice, u roku od 30 dana od dana sta-tusnih promena koje uti~u na ulog iz stava 1. ovog~lana, odnosno od dana prestanka poslovawapreduze}a, ogranka ili predstavni{tva u ino-stranstvu, radi evidentirawa, Ministarstvu do-stavqa izve{taj o promenama i izvod iz registrau kome je upisano takvo preduze}e, ogranak ilipredstavni{tvo, sa overenim prevodom.

(3) Rok iz st. 1. i 2. ovog ~lana po~iwe da te-~e od dana kada je izvr{eno pla}awe po osnovuneposrednog ulagawa u inostranstvu.

(4) Dobit ostvarenu ulagawem u inostranstvudoma}e lice unosi u Republiku u skladu sa zako-nom koji ure|uje devizno poslovawe, osim dobi-ti koju koristi za daqe ulagawe u inostranstvu.

^lan 74.(1) Dan pruàwa usluge u spoqnoj trgovini

odre|uje se ugovorom.(2) Ministarstvo propisuje dan pruàwa

usluge ukoliko taj dan nije odre|en ili odredivna osnovu ugovora.

DEO PETI

KAZNENE ODREDBE

^lan 75.(1) Nov~anom kaznom od 25. 000 do 250.000 di-

nara kazni}e se za prekr{aj pravno lice koje neispuni obavezu evidentirawa ili izve{tavawao pojedinom poslu spoqne trgovine propisanu u skladu sa ~lanom 72. stav 1. ovog zakona.

(2) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dina-ra kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lanaodgovorno lice u pravnom licu.

(3) Nov~anom kaznom od 12.500 do 125.000 di-nara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~la-na preduzetnik.

(4) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dina-ra kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lanafizi~ko lice.

^lan 76.(1) Nov~anom kaznom od 25.000 do 250.000 di-

nara kazni}e se za prekr{aj pravno lice kojeMinistarstvu ne dostavi izve{taj, u skladu sa~lanom 73. st. 1. i 2. ovog zakona.

(2) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dina-ra kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lanafizi~ko odgovorno lice u pravnom licu.

(3) Nov~anom kaznom od 12.500 do 125.000 di-nara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~la-na preduzetnik.

(4) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dina-ra kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lanafizi~ko lice.

DEO [ESTI

PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 77.(1) Danom po~etka primene ovog zakona pre-

staje da vaì Zakon o spoqnotrgovinskom po-slovawu („Slu`beni list SRJ”, br. 46/92, 16/93,29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/00 i 23/01) i propi-si doneti na osnovu tog zakona.

(2) Na upravne postupke u skladu sa Zakonom ospoqnotrgovinskom poslovawu („Slu`benilist SRJ”, br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99,53/99, 73/00 i 23/01), u kojima nije doneta kona~-na odluka do dana po~etka primene ovog zakona,primewuje se ovaj zakon.

(3) Prava iz pojedina~nih akata ste~ena naosnovu Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawukoja nisu u celini iskori{}ena do dana po~et-ka primene ovog zakona, mogu se iskoristiti u rokovima utvr|enim tim pojedina~nim aktima.

(4) Prekr{ajni postupci i postupci po pri-vrednim prestupima koji su zapo~eti pre danapo~etka primene ovog zakona bi}e okon~ani u skladu sa odredbama ovog zakona, ako je to po-voqnije za u~inioca.

(5) Prekr{ajni postupci i postupci po pri-vrednim prestupima koji su zapo~eti pre danapo~etka primene ovog zakona, na osnovu Zakonao spoqnotrgovinskom poslovawu, za dela kojanisu kao prekr{aji, odnosno privredni prestu-pi, propisani ovim zakonom, obustavqaju se.




Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o policiji

Progla{ava se Zakon o policiji, koji je donela Na-rodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sedniciDrugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Repub-like Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.



21. novembar 2005. Broj 101 135

ZAKONo policiji

á. OSNOVNE ODREDBE

Delokrug policije

^lan 1.Policiju ~ini zaokruèna oblast rada Mini-

starstva unutra{wih poslova (u daqem tekstu:Ministarstvo) za koju se obrazuje Direkcija po-licije.

Policija obavqa zakonom utvr|ene policij-ske i druge poslove, pruà podr{ku vladaviniprava u demokratskom dru{tvu i odgovorna je zaostvarivawe bezbednosti, u skladu sa zakonom.

Obavqawem policijskih poslova policijasvima pruà za{titu wihovih prava i sloboda.Prilikom pruàwa za{tite, policija pojedinaprava i slobode moè ograni~iti samo pod uslo-vima i na na~in utvr|en Ustavom i zakonom.

U Ministarstvu se, pored policijskih poslo-va, obavqaju i drugi zakonom utvr|eni poslovi.

Policijske mere

^lan 2.Policija preduzima mere iz nadle`nosti Mi-

nistarstva radi ostvarivawa javne bezbednosti.Policija preduzima hitne mere koje su neop-

hodne za otklawawe neposredne opasnosti zaqude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovre-meno da preduzmu drugi nadle`ni organi, o ~e-mu odmah obave{tava te organe.

Policija pruà pomo} organima dràvneuprave, organima teritorijalne autonomije ilokalne samouprave, pravnim i fizi~kim lici-ma u slu~aju op{te opasnosti izazvane prirod-nim nepogodama, epidemijama ili drugim obli-cima ugroàvawa.

U poslovima iz st. 2. i 3. ovog ~lana policijau~estvuje i u vr{ewu spasila~ke funkcije ipruàwu prve pomo}i qudima i, s tim u vezi, ko-risti propisanu opremu i sprovodi obuku poli-cijskih slu`benika koji te poslove obavqaju.

Policijska pomo} u izvr{ewima

^lan 3.Ako se pri izvr{ewu akata dràvnih organa

i pravnih lica sa javnim ovla{}ewima osnova-no o~ekuje otpor, policija }e tim organima ilicima, na wihov pisani zahtev, pruìti pomo}radi omogu}avawa sprovo|ewa izvr{ewa.

Policijski slu`benici

^lan 4.Policijske poslove obavqaju policijski slu-

`benici.Policijski slu`benici u Ministarstvu jesu:1) uniformisani i neuniformisani zaposle-

ni koji primewuju policijska ovla{}ewa (u da-qem tekstu: ovla{}ena slu`bena lica);

2) zaposleni na posebnim ili odre|enim du-`nostima ~iji su poslovi u neposrednoj vezi sapolicijskim poslovima i obuhvataju posloveprotivpoàrne za{tite, izdavawa oru`ja, po-sebne registracije i izdavawe dozvola, izdava-wa i evidencije poverqivih identifikacionihdokumenata, krivi~nih evidencija i drugih po-sebnih evidencija, kao i druge poslove kojiimaju bezbednosni i poverqivi karakter i kojeministar unutra{wih poslova (u daqem tekstu:ministar), moè ovlastiti da obavqaju odre|e-ne policijske poslove.

Policijski slu`benici iz stava 2. ovog ~la-na su zaposleni koji rade na poslovima na koji-ma opasnost po ìvot i zdravqe, odgovornost iteìna, priroda i posebni uslovi rada bitnouti~u na smawewe radne sposobnosti.

Radna mesta policijskih slu`benika utvr|ujeministar, aktom o unutra{wem ure|ewu i siste-matizaciji radnih mesta u Ministarstvu.

U skladu sa zakonom, policijski slu`beniciodgovorni su za vr{ewe du`nosti i propuste usvom radu.

Informisawe o radu policije

^lan 5.Policija je du`na da objektivno informi{e

javnost o svojim aktivnostima, ne otkrivaju}ipoverqive informacije. U odnosima sa sred-stvima javnog informisawa policija postupa uskladu sa zakonom i prema profesionalnimsmernicama koje uputstvom daje ministar.

Policija neposredno informi{e pojedincei pravna lica o pitawima iz svog delokruga za~ije re{avawe postoji wihov osnovan interes.

Informacije iz stava 2. ovog ~lana daje ruko-vodilac nadle`ne policijske uprave ili drugolice koje ministar za to ovlasti.

Davawe informacija iz stava 2. ovog ~lanauskrati}e se ili odloìti ako se radi o pover-qivim podacima i informacijama ili ako bise davawem informacija moglo naru{iti ne~i-je pravo na pravi~no su|ewe ili uticati na is-hod drugog sudskog postupka.

Saradwa policije

^lan 6.Policija sara|uje sa organima teritorijalne

autonomije i lokalne samouprave na preduzima-wu mera radi ostvarivawa bezbednosti qudi iimovine.

Policija sara|uje i sa drugim organima iustanovama, nevladinim i drugim organizacija-ma, mawinskim i drugim organizovanim grupa-ma i samoorganizovanim pojedincima radi raz-vijawa partnerstva u spre~avawu ili otkrivawudelikata i wihovih u~inilaca i ostvarivawadrugih bezbednosnih ciqeva.

Policija ostvaruje saradwu, u skladu sa zako-nom, drugim propisom i prema profesionalnimsmernicama koje uputstvom daje ministar.

136 Broj 101 21. novembar 2005.

Ministarstvo

^lan 7.Ministarstvo radi stvarawa uslova za rad po-

licije:1) utvr|uje razvojne, organizacione, kadrovske

i druge osnovne smernice za rad policije i do-nosi strate{ki plan policije;

2) priprema godi{we finansijske planovepotreba policije, nadzire wihovo izvr{avawe ikontroli{e finansijsko poslovawe policije;

3) organizuje i vr{i internu kontrolu na~i-na kori{}ewa buxetskih sredstava i upravqawadràvnom imovinom, u skladu sa zakonom;

4) izvr{ava zadatke iz okvira investicionedelatnosti i investicionog odràvawa sred-stava koja upotrebqava policija i sa~iwavaplanove nabavki;

5) donosi i sprovodi planove o izgradwi ikori{}ewu informacionog sistema;

6) donosi i sprovodi planove o izgradwi ikori{}ewu radiokomunikacionog i telekomu-nikacionog sistema, kao i bezbednosnoza{tit-nog kriptolo{kog sistema;

7) usmerava i nadzire obavqawe poslova poli-cije;

8) utvr|uje standarde za opremu i materijalno-tehni~ka sredstva;

9) utvr|uje potrebe i nabavqa tehni~ka sred-stva;

10) podràva lokalnu saradwu i odgovornost;11) organizuje me|unarodnu saradwu;12) obavqa utvr|ene poslove koji se odnose na

bezbednosno-policijsku i nastavno-nau~nu ak-tivnost;

13) organizuje i sprovodi unutra{wu kontro-lu policije, uzimaju}i u obzir i stavove javnogmwewa o policiji;

14) obezbe|uje uslove za prevenciju mu~ewa,ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka i kon-trolu odnosa prema licima li{enim slobode;

15) obezbe|uje saradwu sa organima i telimakoji su zakonom ovla{}eni za spoqa{wu kon-trolu policije;

16) obezbe|uje zdravstvenu za{titu, u skladu sazakonom;

17) izvr{ava druge zadatke, u skladu sa zakonom.

Za obavqawe pojedinih poslova iz stava 1.ovog ~lana u Ministarstvu se obrazuju sektorikojima rukovode pomo}nici ministra, posta-vqeni u skladu sa zakonom.

Ministarstvo obezbe|uje organizacione pret-postavke za operativnu nezavisnost policije oddrugih dràvnih organa u obavqawu policij-skih poslova i drugih zakonom odre|enih poslo-va za koje je policija odgovorna.

Ministarstvo obezbe|uje i druge organizaci-one pretpostavke za rad policije, a naro~ito zaja~awe poverewa izme|u javnosti i policije kaoslu`be na raspolagawu javnosti, za razvoj pro-fesionalizma u policiji i za spre~avawe i su-zbijawe korupcije u policiji.

Ministar

^lan 8.Ministar moè da zahteva izve{taje, podatke

i druga dokumenta u vezi sa radom policije.Predstavnik policije ministru, redovno i nawegov poseban zahtev, podnosi izve{taje o radupolicije i o svim pojedina~nim pitawima izdelokruga policije.

Ministar daje policiji smernice i obaveznauputstva za rad, uz puno po{tovawe operativnenezavisnosti policije. Ministar moè nalo-ìti policiji da u okviru svoje nadle`nostiizvr{i odre|ene zadatke i preduzme odre|enemere i da mu o tome podnese izve{taj.

Nadle`nosti ministra za policijska postu-pawa iz stava 2. ovog ~lana vaè do trenutka ka-da javni tuìlac bude obave{ten o krivi~nomdelu i preuzme upravqawe nad policijskim po-stupawem u pretkrivi~nom postupku.

Izve{tavawe Narodne skup{tine

^lan 9.Ministar podnosi jedanput godi{we, a po

zahtevu Narodne skup{tine ili ukazanoj potre-bi i ~e{}e, Narodnoj skup{tini izve{taj o ra-du Ministarstva i stawu bezbednosti u Repu-blici Srbiji, a radnom telu Narodne skup{ti-ne nadle`nom za bezbednost, na wegov zahtev, iizve{taje o pitawima iz wegovog delokruga.

áá. POLICIJSKI POSLOVI

Pojam i vrste policijskih poslova

^lan 10.Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu:1) bezbednosna za{tita ìvota, prava, slobo-

da i li~nog integriteta lica, kao i podr{kavladavini prava;

2) bezbednosna za{tita imovine;3) spre~avawe, otkrivawe i rasvetqavawe

krivi~nih dela, prekr{aja i drugih delikata (u daqem tekstu: krivi~na dela i prekr{aji),drugi vidovi borbe protiv kriminala i otkla-wawe wegovih organizovanih i drugih oblika;

4) otkrivawe i hvatawe izvr{ilaca krivi~nihdela i prekr{aja i drugih lica za kojima se tra-ga i wihovo privo|ewe nadle`nim organima;

5) odràvawe javnog reda, pruàwe pomo}i uslu~aju opasnosti i pruàwe druge bezbednosnepomo}i onima kojima je neophodna;

6) regulisawe, kontrola, pruàwe pomo}i inadzor u saobra}aju na putevima;

7) obezbe|ivawe odre|enih javnih skupova,li~nosti, organa, objekata i prostora;

8) nadzor i obezbe|ivawe dràvne granice,kontrola prelaèwa dràvne granice, sprovo-|ewe reìma u grani~nom pojasu i utvr|ivawe ire{avawe grani~nih incidenata i drugih po-vreda dràvne granice;

9) izvr{avawe zadataka utvr|enih propisimao strancima;

10) izvr{avawe drugih zadataka utvr|enih za-konom i podzakonskim aktom donetim na osnovuovla{}ewa iz zakona.

21. novembar 2005. Broj 101 137

Ministar propisuje na~in obavqawa poli-cijskih poslova i daje uputstva i obavezne in-strukcije za wihovo obavqawe. Propisi morajubiti saglasni sa zakonom, a uputstva i obavezneinstrukcije sa propisima.

Ciq, na~in i na~ela obavqawa policijskihposlova

^lan 11.Policijski poslovi obavqaju se sa ciqem i

na na~in da se svakom obezbedi jednaka za{titabezbednosti, prava i sloboda, primeni zakon ipodrì vladavina prava.

Obavqawe policijskih poslova zasniva se nana~elima profesionalizma, saradwe, zakonito-sti u radu i srazmernosti u primeni policij-skih ovla{}ewa, kao i na principu supsidijar-nosti, odnosno rada sa najmawim {tetnim po-sledicama.

U obavqawu policijskih poslova mogu se pri-mewivati samo mere prinude, odnosno upotre-bqavati samo sredstva prinude koja su predvi|e-na zakonom i kojima se najprofesionalniji re-zultat postiè bez nepotrebnih {tetnih posle-dica ili gubqewa vremena.

Nacionalni i me|unarodni standardi policijskog postupawa

^lan 12.U obavqawu policijskih poslova policija se

pridràva nacionalnih standarda policijskogpostupawa, zahteva utvr|enih zakonima i drugimpropisima i aktima Republike Srbije, kao ime|unarodnim ugovorima i konvencijama koje jeusvojila Republika Srbija.

Pri obavqawu policijskih poslova, u skladusa stavom 1. ovog ~lana, policija se pridràva ime|unarodnih standarda policijskog postupawa,a naro~ito zahteva utvr|enih me|unarodnim ak-tima koji se odnose na: du`nost sluèwa qudi-ma; po{tovawe zakonitosti i suzbijawe nezako-nitosti; ostvarivawe qudskih prava; nediskri-minaciju pri izvr{avawu policijskih zadataka;ograni~enost i uzdrànost u upotrebi sredstavaprinude; zabranu mu~ewa i primene ne~ove~nihi poniàvaju}ih postupaka; pruàwe pomo}i na-stradalim licima; obavezu za{tite poverqivihpodataka; obavezu odbijawa nezakonitih nare|e-wa i otpor podmi}ivawu, korupciji.

Policija preduzima mere radi ostvarivawanajvi{ih standarda iz st. 1. i 2. ovog ~lana.

Policija obezbe|uje da postupawe policij-skih slu`benika u praksi ne bude ispod, niti usuprotnosti sa evropskim standardima policij-skog postupawa.

Policija ima svoj kodeks etike koji donosiVlada.

Obaveze policijskih slu`benika

^lan 13.Policijski slu`benici u svako doba preduzi-

maju neophodne radwe radi za{tite ìvota ili~ne bezbednosti qudi i imovine.

Policijski slu`benik u obavqawu svojih po-slova sluì zajednici i {titi sva lica od ne-zakonitih delovawa, obavezan je da uvek postupaprofesionalno, odgovorno i humano i da po-{tuje qudsko dostojanstvo, ugled i ~ast svakoglica i druga wegova prava i slobode.

Policijski slu`benik, neposredno nadre|e-nom slu`beniku, u pisanom obliku dostavqa sa-znawa do kojih je do{ao obavqawem policij-skih poslova, primenom policijskih ovla{}e-wa ili na drugi na~in.

Pripreme za rad u slu~aju vanrednog ili ratnog stawa

^lan 14.Policija, u skladu sa svojim delokrugom utvr-

|enim zakonom, vr{i pripreme za delovawe zavreme vanrednog ili ratnog stawa.

Za vreme vanrednog ili ratnog stawa polici-ja zadatke iz svog delokruga izvr{ava tako {tonastalim promenama prilago|ava svoju organi-zaciju, oblike i metode rada, u skladu sa zako-nom i aktima donetim radi otklawawa vanred-nog, odnosno ratnog stawa.

Upotrebu materijalno-tehni~kih sredstava,infrastrukture, zemqi{ta i objekata policijeza vreme vanrednog ili ratnog stawa planirapolicija.

Za izvr{avawe odre|enih zadataka policijeza vreme vanrednog ili ratnog stawa mogu da seraspore|uju i sredstva i oprema pribavqeni poosnovu materijalne obaveze.

Svoje pripreme i zadatke za ratno stawe poli-cija uskla|uje sa ministarstvom nadle`nim zaodbranu.

Posebne mere za obezbe|ivawe javnog reda

^lan 15.Ako Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu:

Vlada) oceni da druk~ije nije mogu}e obezbedi-ti javni red ili za{tititi zdravqe i ìvotequdi, moè da naloì ministru da naredbom:

1) ograni~i ili zabrani kretawe na odre|e-nim objektima, odre|enim podru~jima ili najavnim mestima;

2) zabrani nastawivawe na odre|enom podru~-ju ili napu{tawe odre|enog podru~ja;

3) naloì evakuaciju – napu{tawe odre|enogpodru~ja ili objekta.

Mere iz stava 1. ovog ~lana moraju biti oro-~ene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog ko-jih su odre|ene.

Postupak pruàwa pomo}i u izvr{ewima

^lan 16.Pomo} u sprovo|ewu izvr{ewa iz ~lana 3.

ovog zakona policija pruà na osnovu pisanogzahteva nadle`nog organa ili pravnog lica sajavnim ovla{}ewima koji se podnosi nadle`nojorganizacionoj jedinici policije najmawe tridana pre dana odre|enog za izvr{ewe akta. U zahtevu za pruàwe pomo}i moraju biti nave-

138 Broj 101 21. novembar 2005.

deni razlozi zbog kojih je potrebna pomo} poli-cije, a uz zahtev se prilaè kopija akta koji tre-ba izvr{iti, sa potvrdom izvr{nosti.

U hitnim slu~ajevima, zahtev iz stava 1. ovog~lana moè se podneti i usmeno, uz dostavqawepisanog zahteva u roku od 48 ~asova.

Na~elnik policijske uprave, odnosno koman-dir policijske stanice odlu~uje o angaòvawupolicije i o obimu i na~inu pruàwa pomo}i usprovo|ewu izvr{ewa i o tome blagovremenoobave{tava podnosioca zahteva.

Pre po~etka sprovo|ewa izvr{ewa akta, poli-cija je du`na da upozori izvr{enika ili drugaprisutna lica da }e upotrebiti sredstva prinu-de protiv wih ako budu ometala ili spre~avalaizvr{ewe.

Saradwa sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

^lan 17. U skladu sa ~lanom 6. ovog zakona, skup{tina,

odnosno izvr{ni organ teritorijalne autono-mije i lokalne samouprave:

1) razmatra stawe bezbednosti u pokrajini,odnosno gradu i op{tini;

2) zauzima stavove o prioritetima za bezbed-nost qudi i imovine u pokrajini, odnosno gra-du i op{tini i, s tim u vezi, podnosi predlogerukovodiocu nadle`ne organizacione jedinicepolicije.

Rukovodilac nadle`ne organizacione jedini-ce policije, u saradwi sa organima iz stava 1.ovog ~lana, obezbe|uje informisawe o stawu bez-bednosti i vodi ra~una o zastupqenosti u sarad-wi pripadnika nacionalnih mawina i razli~i-tih etni~kih, kulturnih, verskih i drugih grupasa podru~ja organizacione jedinice policije.

Rukovodilac nadle`ne organizacione jedi-nice policije je duàn da pri odlu~ivawu raz-motri i uzme u obzir i stavove o prioritetimaza bezbednost qudi i imovine, koje zauzmu orga-ni iz stava 1. ovog ~lana.

Mogu}nost za poboq{awe uslova rada policije

^lan 18.Organi iz ~lana 17. ovog zakona i drugi nedr-

àvni subjekti i pravna lica svojim sredstvi-ma, preko nadle`ne organizacione jediniceMinistarstva, mogu u~estvovati u poboq{avawuuslova rada organizacionih jedinica policijei u realizaciji pojedinih programa od zna~ajaza bezbednost qudi i imovine na odre|enompodru~ju, u skladu sa zakonom.

Me|unarodna saradwa i angaòvawe

^lan 19.Ministarstvo ostvaruje me|unarodnu saradwu

na nivou ministara, odre|enih predstavnikaministarstava i organizuje me|unarodnu sarad-wu za potrebe policije.

Policija na operativnom nivou sara|uje sa

inostranim i me|unarodnim policijskim slu-`bama, u skladu sa me|unarodnim ugovorima iprincipom uzajamnosti.

U okviru saradwe iz stava 2. ovog ~lana poli-cija moè da, na utvr|eni na~in, razmewuje po-datke i obave{tewa, preduzima zajedni~ki utvr-|ene mere protiv terorizma, organizovanog kri-minala, ilegalnih migracija i drugih oblikame|unarodnog kriminala i naru{avawa bezbed-nosti granice, kao i da obavqa odre|ene poli-cijske poslove u inostranstvu, u saradwi sa po-licijama drugih dràva.

Na zahtev me|unarodnih organizacija ili naosnovu me|udràvnih sporazuma ~ija je ~lanicaili potpisnica Republika Srbija, odnosno Sr-bija i Crna Gora, policija moè u inostran-stvu da u~estvuje u izvr{avawu policijskih ilidrugih mirnodopskih zadataka.

O upotrebi policije za izvr{avawe zadatakaiz stava 4. ovog ~lana odlu~uje Vlada, na pred-log ministra.

ááá. ORGANIZACIJA POLICIJE

Direkcija policije

^lan 20.U sastavu Direkcije policije su organizaci-

one jedinice u sedi{tu, policijska uprava zagrad Beograd i podru~ne policijske uprave (u daqem tekstu: podru~ne policijske uprave) ipolicijske stanice.

Za obavqawe policijskih poslova u sedi{tuDirekcije policije obrazuju se uprave, u sedi-{tu policijske uprave za grad Beograd obrazujuse uprave i policijske stanice u op{tinama, usedi{tu podru~ne policijske uprave obrazuju seodeqewa i van sedi{ta – policijske stanice uop{tinama.

Za rad organizacionih jedinica kojima ruko-vode i za svoj rad odgovorni su:

1) direktoru policije – na~elnici uprava usedi{tu Direkcije policije, na~elnik policij-ske uprave za grad Beograd i na~elnici podru~-nih policijskih uprava;

2) na~elniku policijske uprave za grad Beo-grad – na~elnici uprava u wenom sedi{tu i ko-mandiri policijskih stanica u op{tinama;

3) na~elniku podru~ne policijske uprave –na~elnici odeqewa u wenom sedi{tu i koman-diri policijskih stanica u op{tinama.

Organizacione jedinice u sedi{tu obrazujuse tako da su po linijskom principu radno po-vezane sa odgovaraju}im organizacionim jedi-nicama i poslovima podru~nih policijskihuprava i stanica ili tako da poslove iz svog de-lokruga obavqaju na ~itavom podru~ju na kojemje nadle`no Ministarstvo.

Direkcijom policije rukovodi direktor po-licije.

Organizacionim jedinicama u sedi{tu i pod-ru~nim policijskim upravama rukovode na~elni-ci uprava, a policijskim stanicama – komandiri.

Angaòvawe specijalnih jedinica policije

21. novembar 2005. Broj 101 139

za posebne bezbednosne zadatke moè se vr{itisamo uz prethodno odobrewe ministra.

Predlog za angaòvawe sadrì plan i procenu.

Poslovi Direkcije i imenovawe i razre{ewedirektora policije

^lan 21.Direkcija policije na teritoriji Republike:1) prati i analizira stawe bezbednosti, a na-

ro~ito pojave koje pogoduju nastajawu i razvojukriminaliteta;

2) uskla|uje, usmerava i kontroli{e rad pod-ru~nih policijskih uprava;

3) neposredno u~estvuje u obavqawu odre|enihsloènijih poslova iz delokruga podru~nih po-licijskih uprava;

4) obezbe|uje sprovo|ewe me|unarodnih ugovo-ra o policijskoj saradwi i drugih me|unarod-nih akata za koje je nadle`na;

5) organizuje i sprovodi kriminalisti~ka ve-{ta~ewa;

6) stvara potrebne uslove za odràvawe i po-dizawe osposobqenosti i spremnosti policijeza delovawe u vanrednim uslovima;

7) u policijskim poslovima doprinosi bezbed-nosno-policijskoj i nastavno-nau~noj aktivnosti.

Pojedine poslove iz stava 1. ovog ~lana oba-vqaju organizacione jedinice u sedi{tu, u skla-du sa svojim delokrugom utvr|enim aktom iz ~la-na 4. stav 4. ovog zakona.

Direktora policije postavqa Vlada na petgodina, na predlog ministra, po sprovedenomkonkursu i na na~in predvi|en propisima oradnim odnosima koji vaè za Ministarstvo.

Direktor policije moè biti lice koje ispuwa-va op{te uslove za rad u dràvnim organima pred-vi|ene zakonom, posebne uslove za rad na poslovi-ma policijskog slu`benika iz ~lana 110. stav 1.ta~. 2) do 6) ovog zakona, ima visoku {kolsku spre-mu, ima najmawe 15 godina efektivnog radnog sta-à na policijskim poslovima i ispuwava usloveradnog mesta predvi|ene za direktora policije.Kad vi{e kandidata ispuwava predvi|ene uslove,prednost }e imati kandidat koji ima najboqe re-zultate rada u obavqawu policijskih poslova.

Utvr|ivawe podru~nih policijskih uprava i policijskih stanica

^lan 22.Vlada uredbom o na~elima za unutra{we ure-

|ewe Ministarstva utvr|uje podru~ne policij-ske uprave i policijske stanice, wihova pod-ru~ja i sedi{ta.

Unutra{we organizacione jedinice za koordinaciju rada

^lan 23.Radi obavqawa poslova policije u skladu sa

osobenim svojstvima odre|enih podru~ja, ured-bom iz ~lana 22. ovog zakona mogu se utvrditi iunutra{we organizacione jedinice za koordi-naciju rada policijskih uprava i policijskih

stanica na ovim podru~jima. Uredbom se utvr|u-ju podru~ja i sedi{ta unutra{wih organizacio-nih jedinica za koordinaciju.

Delokrug i organizaciju unutra{wih organi-zacionih jedinica iz stava 1. ovog ~lana utvr|u-je ministar.

Ministar, po pribavqenom mi{qewu direk-tora policije, imenuje i razre{ava policijskogslu`benika – rukovodioca unutra{we organi-zacione jedinice iz st. 1. i 2. ovog ~lana.

Podru~na policijska uprava

^lan 24.Poslovi podru~ne policijske uprave su da:1) na podru~ju op{tine u kojoj je weno sedi-

{te neposredno obavqa policijske i druge po-slove i ostvaruje lokalnu saradwu;

2) na podru~ju za koje je obrazovana prati i ana-lizira stawe bezbednosti, koordinira i kontro-li{e rad policijskih stanica i obezbe|ujeostvarivawe lokalne saradwe i odgovornosti;

3) u~estvuje po potrebi u obavqawu poslova izdelokruga policijskih stanica;

4) preduzima mere obezbe|ewa odre|enih licai objekata;

5) obavqa druge poslove utvr|ene posebnimpropisima i drugim aktima.

Ministar, po pribavqenom mi{qewu direkto-ra policije, imenuje i razre{ava policijskog slu-`benika – na~elnika podru~ne policijske uprave.

Policijska stanica

^lan 25.Poslovi policijske stanice su da neposredno

obavqa policijske i druge poslove i ostvarujelokalnu saradwu na podru~ju za koje je obrazova-na u sastavu podru~ne policijske uprave.

Direktor policije, po ovla{}ewu ministra ipribavqenom mi{qewu na~elnika podru~ne po-licijske uprave, imenuje i razre{ava policijskogslu`benika – komandira policijske stanice.

Mogu}nost preuzimawa i privremenog obavqawa poslova

^lan 26.Direkcija policije moè od podru~ne poli-

cijske uprave, a podru~na policijska uprava mo-è od policijske stanice da preuzme neposred-no izvr{avawe pojedinih zadataka ili vrste po-slova kada oceni da je to potrebno.

Za privremeno obavqawe odre|enih poslovaili za izvr{avawe pojedinih zadataka policijedirektor policije moè da obrazuje odgovaraju-}a radna tela i utvrdi wihove zadatke, ovla{}e-wa i na~in rada.

Vozila, plovila, naoruàwe i oprema policije

^lan 27.Radi obavqawa zakonom utvr|enih poslova po-

licija upotrebqava vozila, plovila, naoruàwei posebnu opremu.

Boju, oznake vozila i plovila i naoruàwe

140 Broj 101 21. novembar 2005.

policije utvr|uje Vlada.

Objekti policije

^lan 28.Ministar, na predlog direktora policije,

utvr|uje objekte i podru~je objekata koje upotre-bqava policija i od posebnog su zna~aja za oba-vqawe poslova policije, i propisuje mere zawihovo obezbe|ivawe.

Podru~je objekta iz stava 1. ovog ~lana jefunkcionalno obra|eno ili neobra|eno zemqi-{te policijskog objekta koje je od posebnog zna-~aja za obavqawe poslova policije i potrebnoza upotrebu samog objekta.

Posebne mere za{tite qudstva, sredstava i opreme policije

^lan 29.Radi za{tite bezbednosti policijskih slu-

`benika, obezbe|ivawa tehni~kih sredstava iopreme, policija sprovodi posebne mere.

Vrste i na~in sprovo|ewa mera iz stava 1.ovog ~lana propisuje ministar na predlog di-rektora policije.

áâ. POLICIJSKA OVLA[]EWA

1. Vrste, principi i op{ti uslovi za primenu policijskih ovla{}ewa

Vrste policijskih ovla{}ewa

^lan 30.U obavqawu policijskih poslova ovla{}ena

slu`bena lica imaju policijska ovla{}ewautvr|ena ovim i drugim zakonom.

Policijska ovla{}ewa utvr|ena ovim zako-nom su:

1) upozorewe i nare|ewe;2) provera i utvr|ivawe identiteta lica i

identifikacija predmeta;3) pozivawe;4) dovo|ewe;5) zadràvawe lica i privremeno ograni~ewe

slobode kretawa;6) traèwe obave{tewa;7) privremeno oduzimawe predmeta;8) pregled prostora, objekata i dokumentacije

i protivteroristi~ki pregled;9) zaustavqawe i pregledawe lica, predmeta i

saobra}ajnih sredstava;10) obezbe|ewe i pregled mesta doga|aja;11) upotreba tu|eg saobra}ajnog sredstva i

sredstva veze;12) prijem prijava o u~iwenom krivi~nom delu;13) javno raspisivawe nagrade;14) snimawe na javnim mestima;15) poligrafsko testirawe;16) policijsko opaàwe (opservirawe);17) tragawe za licima i predmetima;18) za{tita `rtava krivi~nih dela i drugih

lica;19) prikupqawe, obrada i kori{}ewe li~nih

podataka;20) mere ciqane potrage;21) upotreba sredstava prinude.

Uslovi za primenu policijskih ovla{}ewa

^lan 31.Policijska ovla{}ewa primewuje ovla{}eno

slu`beno lice, u skladu sa aktom iz ~lana 4.stav 4. ovog zakona.

Pre primene policijskog ovla{}ewa ovla-{}eno slu`beno lice du`no je da se uveri da suispuweni svi zakonski uslovi za primenu ovla-{}ewa i odgovorno je za tu procenu.

Ovla{}eno slu`beno lice primewuje poli-cijska ovla{}ewa po sopstvenoj inicijativi,po nare|ewu nadre|enog slu`benika i po nalo-gu nadle`nog organa izdatom u skladu sa drugimzakonom.

Kad je nadre|eni slu`benik prisutan, poli-cijska ovla{}ewa primewuju se po wegovom na-re|ewu, izuzev ako nema vremena da se ~eka na tonare|ewe i mora se bez odlagawa postupiti posopstvenoj inicijativi.

Prilikom primene policijskih ovla{}ewaovla{}eno slu`beno lice postupa u skladu sazakonom i drugim propisom i po{tuje standardepostavqene Evropskom konvencijom za za{tituqudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnimprincipima UN o upotrebi sile i vatrenogoru`ja od strane slu`benih lica koja sprovodezakon, Evropskim kodeksom policijske etike idrugim me|unarodnim aktima koji se odnose napoliciju.

Na na~in utvr|en zakonom, ako je to u datoj si-tuaciji mogu}e i ne bi ugrozilo izvr{ewe po-licijskog zadatka, lice prema kome se primewu-je policijsko ovla{}ewe ima pravo da bude upo-znato sa razlozima za to, da ukaè na okolnostikoje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upozna-to sa identitetom ovla{}enog slu`benog lica,koje se legitimi{e, i da traì prisustvo licakoje uìva wegovo poverewe.

Slu`bena zna~ka, legitimacija, uniforma i oznake

^lan 32.Radi obavqawa policijskih poslova, Mini-

starstvo ovla{}enim slu`benim licima izdajeslu`benu zna~ku i slu`benu legitimaciju, a po-licijskim slu`benicima iz ~lana 4. stav 2. ta~-ka 2) ovog zakona slu`benu legitimaciju.

Uniformisano ovla{}eno slu`beno lice napropisan na~in nosi uniformu sa oznakama ka-da obavqa poslove odràvawa javnog reda, regu-lisawa i kontrole saobra}aja, nadzora i obez-be|ivawa dràvne granice ili obavqa drugeposlove prema propisima o na~inu postupawapolicije.

Poslovi iz stava 2. ovog ~lana mogu se, po na-logu nadre|enog policijskog slu`benika, oba-vqati i bez uniforme.

Uniformu policijskog slu`benika, na pro-

21. novembar 2005. Broj 101 141

pisan na~in, mogu na dràvnim priredbama isve~anostima, stru~nim i skupovima veterana ina sahranama aktivnih i penzionisanih slu-`benika policije, da nose i penzionisani po-licijski slu`benici.

Slu`beno oru`je i sredstva prinude

^lan 33.Ovla{}eno slu`beno lice ima pravo i du-

`nost da nosi slu`beno oru`je i municiju, a po-licijski slu`benik iz ~lana 4. stav 2. ta~ka 2)ovog zakona moè da nosi oru`je ako je to odre-|eno u slu`benoj legitimaciji.

Oru`je i municiju, kao i druga sredstva pri-nude, ovla{}eno slu`beno lice upotrebqavapod uslovima utvr|enim ovim zakonom.

Predstavqawe pre primene ovla{}ewa

^lan 34.Ovla{}eno slu`beno lice se, pre po~etka pri-

mene policijskog ovla{}ewa, predstavqa poka-zivawem slu`bene zna~ke i slu`bene legitima-cije licu prema kome primewuje ovla{}ewe.

Izuzetno, ovla{}eno slu`beno lice ne}e sepredstaviti na na~in iz stava 1. ovog ~lana akookolnosti primene policijskog ovla{}ewa ukonkretnom slu~aju ukazuju da bi to moglo ugro-ziti postizawe zakonitog ciqa. U tom slu~ajuovla{}eno slu`beno lice }e, tokom primenepolicijskog ovla{}ewa, na svoje svojstvo upozo-riti re~ju: „Policija”.

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog ~la-na ovla{}eno slu`beno lice }e se predstavitina na~in iz stava 1. ovog ~lana.

Nepristrasnost, nediskriminacija, humanost,po{tovawe qudskih prava i omogu}avawe

medicinske pomo}i

^lan 35.Ovla{}eno slu`beno lice u primeni poli-

cijskih ovla{}ewa postupa nepristrasno, pru-àju}i svakome jednaku zakonsku za{titu i po-stupaju}i bez diskriminacije lica po bilo ko-jem osnovu.

U primeni policijskih ovla{}ewa ovla{}e-no slu`beno lice postupa humano i po{tuje do-stojanstvo, ugled i ~ast svakog lica i drugaosnovna prava i slobode ~oveka daju}i prednostpravima ugroènog u odnosu na ista prava licakoje ta prava ugroàva i vode}i ra~una o pravi-ma tre}ih lica.

Ovla{}eno slu`beno lice prilikom primenepolicijskih ovla{}ewa }e, na zahtev lica pre-ma kome se ovla{}ewe primewuje, omogu}itipruàwe medicinske pomo}i od strane zdrav-stvene ustanove.

Princip srazmernosti

^lan 36.Primena policijskog ovla{}ewa mora biti

srazmerna potrebi zbog koje se preduzima.Primena policijskog ovla{}ewa ne sme izazva-

ti ve}e {tetne posledice od onih koje bi nastupi-le da policijsko ovla{}ewe nije primeweno.

Izme|u vi{e policijskih ovla{}ewa prime-ni}e se ono kojim se zadatak moè izvr{iti sanajmawe {tetnih posledica i gubqewa vremena.

Prilikom primene sredstava prinude nasto-ja}e se da wihova upotreba bude postupna, odno-sno od najlak{eg prema teèm sredstvu prinudei, u svakom slu~aju, uz minimum neophodne sile.

Primena ovla{}ewa prema vojnim licima

^lan 37.Ovla{}ewa utvr|ena ovim zakonom ovla{}e-

no slu`beno lice primewuje i prema vojnim li-cima, ako posebnim propisom nije odre|eno dase ova ovla{}ewa primewuju na drugi na~in ilida se ne primewuju.

O postupawu iz stava 1. ovog ~lana ovla{}enoslu`beno lice odmah obave{tava vojnu policiju.

Primena ovla{}ewa prema maloletnim i mla|im punoletnim licima

^lan 38.Policijska ovla{}ewa prema maloletnim li-

cima, mla|im punoletnim licima i u predmeti-ma krivi~nopravne za{tite dece i maloletnikaprimewuju ovla{}ena slu`bena lica posebnoosposobqena za rad sa maloletnicima.

Izuzetno, policijska ovla{}ewa primeni}edrugo ovla{}eno slu`beno lice ako zbog okol-nosti slu~aja ne moè da postupa ovla{}enoslu`beno lice posebno osposobqeno za rad samaloletnicima.

Policijska ovla{}ewa prema maloletnom li-cu primewuju se u prisustvu roditeqa ili stara-teqa tog lica, odnosno, u slu~aju da su nedostup-ni, u prisustvu predstavnika organa starateq-stva, izuzev kad zbog posebnih okolnosti ilineodlo`nosti postupawa to nije mogu}e.

Prisustvo predstavnika organa starateqstvaumesto roditeqa moè da se obezbedi, ako je mo-gu}e, i u slu~ajevima kada bi prisustvo rodite-qa bilo {tetno za maloletnika u slu~ajevimanasiqa u porodici i sli~nim, ili bi ih toli-ko iritiralo da bi u velikoj meri ugrozilo iz-vr{ewe policijskog zadatka.

Kad prisustvo organa starateqstva u smislust. 3. i 4. ovog ~lana nije mogu}e obezbediti,obezbedi}e se prisustvo drugog poslovno spo-sobnog lica sa iskustvom u radu sa maloletni-cima, koje nije zaposleno u policiji ili ume-{ano u slu~aj.

2. Uslovi i na~in primene pojedinih policijskih ovla{}ewa

2.1. Upozorewe i nare|ewe

Uslovi za primenu upozorewa

^lan 39.Ovla{}eno slu`beno lice upozori}e lice ko-

je svojim pona{awem, delovawem ili propu{ta-wem odre|ene radwe moè da dovede u opasnost

142 Broj 101 21. novembar 2005.

svoju bezbednost ili bezbednost drugog licaili bezbednost imovine, da naru{i javni redili da ugrozi bezbednost saobra}aja na putevi-ma ili kad se osnovano o~ekuje da bi to lice mo-glo da u~ini ili da izazove drugo lice da u~i-ni krivi~no delo ili prekr{aj.

Uslovi za primenu nare|ewa

^lan 40.Nare|ewe se moè primeniti samo u odnosu

na pona{awa, odnosno delatnosti i ~iwewa odkojih neposredno zavisi uspe{no izvr{avawepolicijskih zadataka.

Nare|ewa se primewuju radi:1) otklawawa opasnosti za ìvot i li~nu bez-

bednost qudi;2) otklawawa opasnosti za imovinu;3) spre~avawa izvr{avawa krivi~nih dela i

prekr{aja, hvatawa wihovih u~inilaca i prona-laèwa i obezbe|ewa tragova tih dela koji mo-gu posluìti kao dokaz;

4) odràvawa javnog reda ili uspostavqawanaru{enog javnog reda;

5) bezbednosti saobra}aja na putevima;6) zapre~avawa pristupa ili zadràvawa na

prostoru ili objektu gde to nije dozvoqeno;7) spre~avawa i otklawawa posledica u slu~a-

ju op{te opasnosti prouzrokovane elementar-nim nepogodama, epidemijama ili drugih obli-ka ugroàvawa op{te bezbednosti;

8) spre~avawa ugroàvawa bezbednosti qudi iimovine u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

Na~in primene upozorewa i nare|ewa

^lan 41.Upozorewa i nare|ewa daju se usmeno, pisano

ili na drugi pogodan na~in, svetlosnim i zvu~-nim signalima, rukom i sli~no, s tim da wihovozna~ewe bude jasno izraèno.

2.2. Provera i utvr|ivawe identiteta lica i identifikacija predmeta

Uslovi za proveru identiteta lica

^lan 42.Provera identiteta lica primeni}e se prema

licu:1) koje treba uhvatiti, dovesti, zadràti ili

uputiti nadle`nom dràvnom organu;2) od kojeg preti opasnost koja zahteva poli-

cijsko postupawe;3) nad kojim se obavqa pregled ili pretresa-

we ili se preduzimaju druge zakonom propisanemere i radwe;

4) koje se zatekne u tu|em stanu, objektu i dru-gim prostorijama ili u prevoznom sredstvu kojese pregleda i pretresa, ako je provera identite-ta potrebna;

5) koje se zatekne na prostoru ili u objektu ukojem je privremeno ograni~ena sloboda kreta-wa, ako je provera identiteta potrebna;

6) koje prijavquje izvr{ewe krivi~nog dela

ili prekr{aja ili u~inioce tih dela, odnosnopruà obave{tewa od interesa za rad policije;

7) koje svojim pona{awem izaziva sumwu da jeu~inilac krivi~nog dela ili prekr{aja ili daga namerava u~initi ili po svom fizi~kom iz-gledu li~i na lice za kojim se traga;

8) koje se zatekne na mestu izvr{ewa krivi~-nog dela ili prekr{aja;

9) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bez-bednosnih razloga neophodno utvrditi identi-tet svih lica ili prete`nog broja lica;

10) na opravdan zahtev slu`benih lica organadràvne uprave, pravnih ili fizi~kih lica.

Opravdanim zahtevom iz stava 1. ta~ka 10)ovog ~lana smatra se zahtev iz kojeg je vidqivoda su slu`benim licima takvi podaci neophod-ni za zakonito postupawe ili da je fizi~kimlicima povre|eno neko pravo.

Ovla{}eno slu`beno lice du`no je da upoznalice sa razlogom provere wegovog identiteta.

Na~in provere identiteta lica

^lan 43.Provera identiteta lica vr{i se uvidom u li~-

nu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom.Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, provera iden-

titeta moè biti izvr{ena na osnovu izjave li-ca ~iji je identitet proveren.

Licu bez li~ne karte, po utvr|ivawu identi-teta i prava na li~nu kartu, izda}e se li~nakarta u propisanom postupku.

Utvr|ivawe identiteta lica

^lan 44.Utvr|ivawe identiteta lica primeni}e se pre-

ma licu koje nema kod sebe ispravu iz ~lana 43.stav 1. ovog zakona ili kad se sumwa u verodostoj-nost takve isprave.

Identitet se utvr|uje kori{}ewem podatakaiz evidencija, primenom metoda i upotrebomsredstava kriminalisti~ke taktike i tehnike,medicinskim ili drugim odgovaraju}im ve{ta-~ewima.

U ciqu utvr|ivawa identiteta lica policijaje ovla{}ena da javno objavi fotorobot, crte`,snimak ili opis lica.

Kad identitet nije mogu}e utvrditi na drugina~in, policija je ovla{}ena da objavi foto-grafiju lica koje o sebi ne moè dati podatke,odnosno fotografiju nepoznatog le{a.

Identifikacija predmeta

^lan 45.Identifikacija predmeta primewuje se kada je

u postupku potrebno da se utvrde i provere obe-le`ja i svojstva predmeta, kao i odnos izme|u lica ili doga|aja i predmeta.

Direkcija policije je ovla{}ena da javno ob-javi fotografiju, crte`, snimak ili opis pred-meta ako je to od zna~aja za uspe{no vo|ewe po-stupka identifikacije predmeta.

21. novembar 2005. Broj 101 143

2.3. Pozivawe

Uslovi i na~in pozivawa na razgovor

^lan 46.Lice za koje se osnovano pretpostavqa da ras-

polaè obave{tewima neophodnim za obavqawepolicijskih poslova iz ~lana 10. stav 1. ta~.1)–4) ovog zakona moè biti pozvano na razgovor.

U pozivu se mora navesti naziv, mesto i adre-sa organizacione jedinice Ministarstva, raz-log, mesto i vreme pozivawa.

Kad je to pre upu}ivawa poziva poznato, pozivse, pored srpskog, sa~iwava i na drugom jeziku ipismu u slu`benoj upotrebi kojim se lice slu-ì. Ako ovo nije bilo poznato, na zahtev licakoje se odazvalo pozivu, sadràj poziva saop-{ti}e mu se na tom jeziku.

Lice koje odbije da pruì obave{tewe, nesme se ponovo pozivati iz istog razloga.

O izvr{enom dostavqawu sastavqa se potvrda– dostavnica.

Vreme u kojem se lice moè pozvati

^lan 47.Lice koje se nalazi u stanu moè se pozivati

u vremenu od 6 do 22 ~asa.Izuzetno, ako postoji opasnost od odlagawa,

lice od kojeg se traì obave{tewe ovla{}enoslu`beno lice moè da pozove van vremenapredvi|enog u stavu 1. ovog ~lana.

Posebni slu~ajevi pozivawa

^lan 48.Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je, izu-

zetno, da lice pozove usmeno ili odgovaraju}imtelekomunikacionim sredstvom, pri ~emu je du-`no da saop{ti razlog pozivawa, a uz sagla-snost lica moè i da preveze lice do slu`be-nih prostorija.

Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sred-stava javnog obave{tavawa kada je to neophodnozbog opasnosti od odlagawa, bezbednosti postu-pawa ili kada se poziv upu}uje ve}em broju lica.

Pozivawe maloletnog lica obavqa se dosta-vqawem pisanog poziva preko roditeqa ilistarateqa.

2.4. Dovo|ewe

Dovo|ewe na osnovu pisanog naloga

^lan 49.Lice moè biti dovedeno na osnovu pisane

naredbe koju izda sud, odnosno naloga po za-kqu~ku o privo|ewu donetog u upravnom postup-ku (u daqem tekstu: nalog).

U smislu stava 1. ovog ~lana, lica se mogu do-vesti u prostorije Ministarstva, drugog nadle-`nog organa dràvne uprave ili do mesta odre-|enog nalogom.

Ovla{}eno slu`beno lice licu koje treba do-vesti uru~uje nalog iz stava 1. ovog ~lana predovo|ewa.

Licu za koje se osnovano sumwa da }e pruì-ti otpor ovla{}eno slu`beno lice }e uru~itinalog iz stava 1. ovog ~lana posle dovo|ewa.

Lice moè biti dovedeno u vreme od 6 do 22~asa.

Izuzetno, kad je dovo|ewe neophodno radipreduzimawa policijskih poslova koji ne trpeodlagawe, lice se moè dovesti i van vremenautvr|enog u stavu 5. ovog ~lana.

Dovo|ewe moè biti preduzeto najranije{est ~asova pre odre|enog roka za dovo|ewe,ako se mora izvr{iti na podru~ju policijskeuprave na kojem je lice zate~eno.

Kad se dovo|ewe mora izvr{iti van podru~japolicijske uprave na kojem je lice zate~eno, do-vo|ewe moè trajati najduè 24 ~asa.

Slu~ajevi dovo|ewa bez pisanog naloga

^lan 50.Bez pisanog naloga moè se dovesti lice:1) ~iji identitet treba utvrditi;2) za kojim je raspisana poternica;3) koje treba zadràti po ~l. 53. i 54. ovog za-

kona.

Lica prema kojima se ne primewuju odredbe o dovo|ewu

^lan 51.Odredbe o dovo|ewu ne primewuju se prema

licu ~ije je kretawe znatno oteàno zbog bole-sti, iznemoglosti ili trudno}e, kao ni premalicu za koje se opravdano pretpostavqa da bi muse dovo|ewem bitno pogor{alo zdravqe.

O ~iwenicama iz stava 1. ovog ~lana obave-{tava se organ koji je izdao nalog za dovo|ewe.

Odredbe o dovo|ewu ne primewuju se premalicu koje obavqa takve poslove koji se ne smejuprekidati sve dok mu se ne obezbedi odgovaraju-}a zamena.

O dovo|ewu iz ~lana 50. ovog zakona, odnosnorazlozima iz st. 1. i 3. ovog ~lana da se odredbe odovo|ewu ne primene, odlu~uje neposredni stare-{ina ovla{}enog slu`benog lica koje vr{i dovo-|ewe, a ako se za razloge saznalo tek na licu mesta– samo ovla{}eno slu`beno lice, koje o tome bezodlagawa obave{tava svog nadle`nog stare{inu.

Prava lica koje se dovodi

^lan 52.Ovla{}eno slu`beno lice }e lice koje dovo-

di upoznati pre dovo|ewa o razlozima dovo|e-wa, pravu na obave{tavawe porodice ili drugihlica, kao i o pravu na branioca.

2.5. Zadràvawe lica i privremeno ograni~eweslobode kretawa

Uslovi za zadràvawe

^lan 53.Ovla{}eno slu`beno lice zadrà}e lice ko-

je remeti ili ugroàva javni red ako javni rednije mogu}e druk~ije uspostaviti, odnosno akougroàvawe nije mogu}e druk~ije otkloniti. Za-dràvawe moè da traje najduè 24 ~asa.

144 Broj 101 21. novembar 2005.

Lice koje su izru~ili strani organi bezbed-nosti i koje je potrebno predati nadle`nom or-ganu moè da bude zadràno najduè 48 ~asova.

Zadràvawe se odre|uje re{ewem koje morabiti doneto i uru~eno licu u roku od {est ~aso-va od privo|ewa u slu`bene prostorije. Zadrà-no lice ima, dok traje zadràvawe, pravo naàlbu protiv re{ewa o zadràvawu. O àlbinadle`ni okru`ni sud mora da odlu~i u roku od48 ~asova.

@alba ne zadràva izvr{ewe re{ewa o zadr-àvawu.

Zadràvawe se prekida kad prestanu razlozizbog kojih je odre|eno, odnosno odlukom nadle-`nog suda.

Ako je zadràno vojno lice o tome se bez od-lagawa obave{tava vojna policija.

Dodatna jemstva u slu~aju zadràvawa

^lan 54.O zadràvawu po odredbama ovog zakona ili u

primeni zakona o kontroli dràvne graniceili zakona o bezbednosti saobra}aja na putevi-ma, lice mora biti na svom materwem jeziku ilijeziku koji razume obave{teno da je zadràno io razlozima za zadràvawe i pou~eno da nijeobavezno ni{ta da izjavi, da ima pravo na odgo-varaju}u pravnu pomo} advokata koga slobodnoizabere i da }e se na wegov zahtev o zadràvawuobavestiti wegovi najbliì.

Ako je lice iz stava 1. ovog ~lana stranac, mo-ra na wegovom materwem jeziku ili na jezikukoji razume da bude pou~eno i o tome da }e nawegov zahtev o zadràvawu biti obave{teno di-plomatsko-konzularno predstavni{tvo dràve~iji je dràvqanin.

Ovla{}eno slu`beno lice mora da odloìsva daqa postupawa do dolaska advokata, i tonajduè za dva ~asa od kako je licu pruèna mo-gu}nost da obavesti advokata. Ovla{}eno slu-`beno lice moè da zadrì lice ili da izvr{idrugu radwu predvi|enu zakonom ~ije bi odlaga-we onemogu}ilo ili oteàlo izvr{ewe zadatka.

Prihvatili{te za strance

^lan 55.Strancu kome nije dozvoqen ulazak u zemqu

ili kome je izre~eno proterivawe ili udaqeweiz zemqe, ali ga nije mogu}e tako udaqiti, mo-è da se, u skladu sa zakonom, odredi boravakpod poja~anim policijskim nadzorom u objektuodre|enom za te namene za vreme koje je neophod-no za wegovo udaqewe iz zemqe.

Uslovi za privremeno ograni~ewe slobode kretawa

^lan 56.Licu se, u skladu sa zakonom, moè privreme-

no ograni~iti sloboda kretawa na odre|enomprostoru ili objektu radi:

1) spre~avawa izvr{ewa krivi~nih dela iliprekr{aja;

2) pronalaèwa i hvatawa u~inilaca krivi~-nih dela ili prekr{aja;

3) pronalaèwa i hvatawa lica za kojima setraga;

4) pronalaèwa tragova i predmeta koji moguposluìti kao dokaz da je u~iweno krivi~no de-lo ili prekr{aj.

Privremeno ograni~ewe slobode kretawa nemoè trajati duè od ostvarewa ciqa radi ko-jeg je ovla{}ewe primeweno. Za ograni~ewe du-è od osam ~asova potrebno je odobrewe nadle-`nog okru`nog suda.

Posebni uslovi za ograni~ewe slobode kretawa

^lan 57.Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da

privremeno ograni~i slobodu kretawa i zadr-àvawa na odre|enom prostoru ili objektu i uslu~ajevima ugroàvawa bezbednosti izazvanogelementarnim nepogodama ili epidemijama i udrugim slu~ajevima ugroàvawa bezbednostilica i imovine (bezbednosni pregled) dok ta-kvo ugroàvawe traje.

Radi ostvarivawa ciqeva iz stava 1. ovog ~la-na, ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je dasprovede udaqavawe lica, evakuaciju.

Kriminalisti~ko-takti~ke radwe

^lan 58.Ovla{}ewe privremenog ograni~ewa slobode

kretawa iz ~lana 56. ovog zakona i ovla{}ewetragawa za licima i predmetima iz ~lana 72.ovog zakona sprovode se kriminalisti~ko-tak-ti~kim radwama koje ~ine potera, pregled odre-|enih objekata i prostora, zaseda, racija i blo-kada saobra}ajnih i drugih povr{ina.

2.6. Traèwe obave{tewa

Ciqevi i ograni~ewa prilikom traèwa obave{tewa

^lan 59.Ovla{}eno slu`beno lice moè traìti

obave{tewa od lica u ciqu spre~avawa i otkri-vawa krivi~nih dela ili prekr{aja, ili wiho-vih u~inilaca.

Lice nije du`no da pruì traèno obave{teweosim ako bi time u~inio krivi~no delo, na {ta jeovla{}eno slu`beno lice du`no da ga upozori.

Lice koje odbije da pruì traèna obave{te-wa ne sme ponovo iz istog razloga da bude pozva-no na razgovor iz ~lana 46. ovog zakona.

2.7. Privremeno oduzimawe predmeta

Uslovi za privremeno oduzimawe predmeta, potvrda i vo|ewe podataka

^lan 60.Ovla{}eno slu`beno lice privremeno }e od-

uzeti predmet:1) ako okolnosti slu~aja ukazuju da je odre|e-

ni predmet namewen za izvr{ewe krivi~nog de-la ili prekr{aja;

21. novembar 2005. Broj 101 145

2) ako je oduzimawe predmeta neophodno za za-{titu op{te bezbednosti;

3) koji lice kome je oduzeta ili ograni~enasloboda ima kod sebe i moè da ga upotrebi zasamopovre|ivawe, napad ili bekstvo.

O privremenom oduzimawu predmeta ovla{}e-no slu`beno lice du`no je da izda potvrdu. Po-tvrda mora da sadrì podatke o privremeno od-uzetom predmetu po kojima se predmet razlikujeod drugih predmeta, kao i podatke o licu od ko-ga je predmet oduzet.

Podaci o privremeno oduzetim predmetimavode se u posebnoj evidenciji.

ûvawe i vra}awe privremeno oduzetih predmeta

^lan 61.Kad zbog svojstva privremeno oduzetih pred-

meta ~uvawe u prostorijama policije nije mogu-}e ili je povezano sa zna~ajnim te{ko}ama, pri-vremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti iliobezbediti na odgovaraju}i na~in, do dono{e-wa odluke nadle`nog organa.

Kad prestanu razlozi zbog kojih je predmetprivremeno oduzet, ako drugim zakonom ili od-lukom nadle`nog organa nije druk~ije odre|e-no, privremeno oduzeti predmet }e se vratitilicu od kojeg je oduzet, a ako je do{lo do zna~aj-nog gubitka vrednosti predmeta, lice ima pra-vo na naknadu {tete.

Lice iz stava 2. ovog ~lana poziva se da pred-met preuzme u roku koji ne moè biti kra}i odmesec dana.

Prodaja privremeno oduzetih predmeta

^lan 62.Policija je ovla{}ena da proda privremeno

oduzete predmete ako za daqe postupawe nijenadleàn sud ili drugi organ uprave kad:

1) predmetima preti opasnost od propadawaili zna~ajan gubitak vrednosti;

2) je ~uvawe i odràvawe predmeta povezanosa nesrazmerno visokim tro{kovima ili te-{ko}ama.

Privremeno oduzeti predmet moè biti pro-dat kad ga pozvano lice ne preuzme u odre|enomroku koji ne moè biti kra}i od mesec dana, alicu je bilo saop{teno da }e predmet biti pro-dat ukoliko ga ne preuzme.

Privremeno oduzeti predmeti prodaju se najavnoj licitaciji.

Kad privremeno oduzeti predmet nije mogaobiti prodat na odrànoj javnoj licitaciji ilije o~igledno da }e tro{kovi licitacije bitinesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajomili postoji opasnost od propadawa predmeta,privremeno oduzeti predmet }e se prodati uslobodnoj prodaji.

Ako se kupac ne moè prona}i u roku od jednegodine, privremeno oduzeti predmet moè da seupotrebi kao op{te dobro ili uni{ti.

Sredstva ostvarena prodajom privremeno odu-zetog predmeta prihod su buxeta Republike Sr-bije.

2.8. Pregled prostorija, objekata i dokumentacijei protivteroristi~ki pregled

Uslovi i na~in vr{ewa pregleda


u|e u poslovni prostor i izvr{i wegov pregledi pregled dokumentacije radi:

1) pronalaska u~inilaca krivi~nih dela iliprekr{aja;

2) postupawa po dojavi o prisutnosti eksplo-zivne naprave ili druge opasnosti.

Ovla{}ena slu`bena lica mogu vr{iti i pre-ventivni protivteroristi~ki pregled prosto-rija, objekata, sredstava, naprava i drugih pred-meta radi za{tite bezbednosti qudi i imovineu saobra}aju, na javnim skupovima i na drugimmestima.

Protivteroristi~ki pregled obuhvata pro-tivdiverzioni, hemijsko-bakteriolo{ko-radio-lo{ki i drugi pregled.

Ako je mogu}e o~ekivati da bi u prostorijama,objektima ili sredstvima, odnosno na kojem odmesta iz stava 2. ovog ~lana moglo do}i do ugro-àvawa bezbednosti qudi i imovine sumwivimnapravama ili predmetima, kao i kad do togugroàvawa do|e, ovla{}ena slu`bena lica mo-gu prostor, objekte, sredstvo, odnosno mesto, daisprazne i spre~e pristup do wih i da ih nepo-sredno ili uz upotrebu tehni~kih sredstava pre-gledaju. U ovom slu~aju ovla{}ena slu`bena li-ca mogu izvr{iti i bezbednosni pregled.

Prilikom vr{ewa protivteroristi~kog pre-gleda ovla{}ena slu`bena lica mogu od nadle-`nog inspekcijskog organa da zahtevaju da izvr-{i i inspekcijski nadzor.

2.9. Zaustavqawe i pregledawe lica, predmeta i saobra}ajnih sredstava

Uslovi i na~in zaustavqawa i pregledawa


zaustavi i izvr{i pregled lica, predmeta kojelice nosi sa sobom i saobra}ajnog sredstva ka-da je to neophodno radi pronalaska predmetapodobnih za napad ili samopovre|ivawe.

Prilikom zaustavqawa ovla{}eno slu`benolice, pre nego {to pristupi pregledu iz stava 1.ovog ~lana, saop{ava licu da li je zaustavqenoradi vr{ewa pregleda zbog preventivne kontro-le, zbog wegovog ili tu|eg prekr{aja ili kri-vi~nog dela ili iz drugog bezbednosnog razloga.

Pregledom lica u smislu stava 1. ovog ~lana,smatra se uvid u sadràj ode}e i obu}e.

Pregledom saobra}ajnog sredstva u smislustava 1. ovog ~lana, smatra se pregled svih otvo-renih i zatvorenih prostora saobra}ajnog sred-stva i predmeta koji se prevoze.

Pregled predmeta koje lice nosi sa sobom ob-uhvata pregled predmeta koji su kod lica ili uwegovoj neposrednoj blizini ili predmeta licapo ~ijem se nalogu u wegovoj pratwi oni prevoze.

146 Broj 101 21. novembar 2005.

Pregled lica mora vr{iti lice istog pola,izuzev kada je neophodan hitan pregled lica ra-di oduzimawa oru`ja ili predmeta podobnih zanapad ili samopovre|ivawe.

Prilikom pregleda ovla{}ena slu`bena li-ca ovla{}ena su da koriste tehni~ka sredstva islu`benog psa.

Pri preduzimawu mera iz stava 1. ovog ~lanaovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da pri-nudno otvori zatvoreno saobra}ajno sredstvoili predmet koji lice nosi sa sobom.

Ako postoje osnovi sumwe da lice kod sebe, usaobra}ajnom sredstvu ili u predmetu koji nosisa sobom ima predmete koji mogu posluìti kaodokaz u krivi~nom ili prekr{ajnom postupku,ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da zadr-ì lice do pribavqawa naloga za pretres, a naj-duè {est ~asova.

2.10. Obezbe|ewe i pregled mesta doga|aja

Na~in postupawa ovla{}enog slu`benog lica

^lan 65.Kad ovla{}eno slu`beno lice sazna za izvr-

{ewe krivi~nog dela, prekr{aja ili drugog do-ga|aja povodom kojeg je potrebno neposrednimopaàwem utvrditi ili razjasniti ~iwenice,ovla{}eno je da obezbedi mesto doga|aja do do-laska slu`benog lica odgovaraju}eg organa,pregleda mesto doga|aja radi pronalaèwa iliobezbe|ewa tragova i predmeta koji mogu poslu-ìti kao dokaz, pronalasku u~inioca, kao iprikupqawu obave{tewa u vezi sa krivi~nimdelom, prekr{ajem ili doga|ajem.

Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je dookon~awa pregleda, a najduè {est ~asova, dazadrì lice za koje proceni da moè da pruìobave{tewa va`na za razja{wavawe doga|ajaili za preduzimawe spasila~kih aktivnosti,ako je verovatno da se obave{tewa ne bi moglakasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbedi-ti prisustvo lica koje moè preduzeti spasi-la~ke aktivnosti.

Radi za{tite `rtava krivi~nog dela, o{te}e-nih zbog prekr{aja ili drugog doga|aja i u ci-qu za{tite interesa postupka, ovla{}eno slu-`beno lice ovla{}eno je da zabrani snimawemesta doga|aja.

2.11. Upotreba tu|eg saobra}ajnog sredstva i sredstva veze

Uslovi upotrebe i prava vlasnika

^lan 66.Ovla{}eno slu`beno lice moè da se poslu-

ì saobra}ajnim sredstvom i sredstvom vezepravnog ili fizi~kog lica, ako na drugi na~inne moè da izvr{i prevoz, odnosno uspostavivezu neophodnu radi hvatawa u~inioca krivi~-nog dela koji se neposredno goni ili radi pre-voèwa u najbliù zdravstvenu ustanovu povre-|enog lica koje je `rtva krivi~nog dela, sao-bra}ajne nezgode, elementarne nepogode ilidrugog nesre}nog slu~aja.

Ovla{}eno slu`beno lice se prilikom pri-mene ovla{}ewa iz stava 1. ovog ~lana obaveznopredstavqa pokazivawem slu`bene zna~ke i slu-`bene legitimacije.

Vlasnik prevoznog sredstva i sredstva vezekojim se posluì policijski slu`benik imapravo na naknadu tro{kova i {tete prouzroko-vane wihovom upotrebom.

2.12. Prijem prijava o u~iwenom krivi~nom delu

Du`nosti ovla{}enog slu`benog lica

^lan 67.Ovla{}eno slu`beno lice du`no je da primi

prijavu o u~iwenom krivi~nom delu za koje segoni po slu`benoj du`nosti.

Ako se pri podno{ewu krivi~ne prijave ilisprovo|ewem uvi|aja utvrdi da se radi o krivi~-nom delu za koje se goni po privatnoj tu`bi ilise utvrdi da doga|aj nema obele`ja krivi~nogdela, ovla{}eno slu`beno lice o tome obave-{tava o{te}enog, uz odgovaraju}u pravnu pouku.

Ako ovla{}eno slu`beno lice primi pisanuili usmenu prijavu o krivi~nom delu sa pozna-tim u~iniocem za koje se goni privatnom tu-`bom, o tome obave{tava o{te}eno lice.

Radi utvr|ivawa u~inioca krivi~nog dela izst. 2. i 3. ovog ~lana, ovla{}eno slu`beno licena pisani zahtev o{te}enog ili drugog licaovla{}enog za podno{ewe privatne tu`bepreduzima neophodne radwe koje ova lica ne mo-gu samostalno preduzeti, a odnose se na utvr|i-vawe identiteta u~inioca.

Obaveze iz st. 2, 3. i 4. ovog ~lana ne odnosese na slu~ajeve kada postoje osnovi sumwe da jeu~iweno krivi~no delo protiv ~asti i ugleda.

2.13. Javno raspisivawe nagrade

Uslovi za raspisivawe, na~in objavqivawa i pravo na nagradu

^lan 68.Policija je ovla{}ena da javno raspi{e na-

gradu za dato obave{tewe radi:1) otkrivawa i hvatawa lica koje je u~inilo

teè krivi~no delo;2) pronalaèwa nestalog lica;3) razre{avawa drugih slu~ajeva kada su oba-

ve{tewa neophodna u obavqawu poslova iz ~la-na 10. ovog zakona.

Raspisivawe nagrade moè se objaviti u sred-stvima javnog obave{tavawa ili na drugi pogo-dan na~in.

Nema pravo na nagradu lice koje je dalo oba-ve{tewe za koje je raspisana nagrada, ako poli-cija ve} raspolaè tim obave{tewem.

Pravo na nagradu nemaju ni pripadnici poli-cije i ~lanovi wihovih porodica.

2.14. Snimawe na javnim mestima

Vrste i na~in snimawa

^lan 69.Snimawe na javnim mestima predstavqa traj-

ni akusti~ki i video nadzor javnih mesta na ko-

21. novembar 2005. Broj 101 147

jima se u~estalo vr{e krivi~na dela ili prekr-{aji, radi wihovog spre~avawa.

Kad postoji opasnost da prilikom javnog oku-pqawa do|e do ugroàvawa ìvota i zdravqaqudi ili imovine, ovla{}eno slu`beno liceovla{}eno je da vr{i video snimawe ili foto-grafisawe javnog skupa.

Nameru da sprovede aktivnosti iz st. 1. i 2.ovog ~lana policija mora javno da saop{ti.

2.15. Poligrafsko testirawe

Postupak i ograni~ewa pri testirawu

^lan 70.Ovla{}eno slu`beno lice moè na zahtev

ili uz pristanak lica od kojeg traì obave{te-wa da primeni nad wim poligrafsko ispitiva-we po{to ga upozna sa radom ure|aja i lice zato da pisanu saglasnost.

Ovla{}eno slu`beno lice }e prekinuti pri-menu poligrafskog ispitivawa ako lice od ko-jeg se traè obave{tewa posle davawa pisanesaglasnosti izjavi da tu saglasnost povla~i.

Poligrafskom testirawu ne moè da se pod-vrgne:

1) lice koje je pod uticajem alkohola ili poduticajem opojnih droga ili drugih psihoaktiv-nih supstanci;

2) lice koje ima ozbiqna sr~ana oboqewa ilirespiratorne smetwe;

3) lice u stresnom stawu;4) lice koje uzima lekove za smirewe;5) lice koje pokazuje vidqive znakove psihi~-

ke poreme}enosti ili bolesti;6) lice koje ose}a intenzivan fizi~ki bol;7) trudnica i porodiqa.

2.16. Policijsko opaàwe, opservirawe

Uslovi i na~in opservirawa

^lan 71.Radi provere dobijenih obave{tewa i formi-

rawa predloga nadle`nim organima za koje suovla{}eni zakonom, ovla{}ena slu`bena licamogu, pre postojawa osnova sumwe da je izvr{e-no krivi~no delo ili prekr{aj, putem policij-skog neposrednog i prikrivenog opaàwa, op-servirawa, da prikupqaju obave{tewa i podat-ke od koristi za utvr|ivawe da li su se stekliosnovi sumwe da je izvr{eno krivi~no delo iliprekr{aj.

Opservirawe se vr{i na javnim i drugim zapristup dostupnim mestima, bez zadirawa u pra-vo na privatnost bilo kog lica.

2.17. Tragawe za licima i predmetima

Uslovi i na~in tragawa

^lan 72.Policija je ovla{}ena da sprovodi mere tra-

gawa za licima i predmetima.Tragawe se raspisuje poternicom, objavom i

raspisom o tragawu.Poternica se raspisuje u skladu sa posebnim

zakonom.

Objava se raspisuje radi:1) utvr|ivawa prebivali{ta ili boravi{ta

lica, u skladu sa posebnim zakonom;2) utvr|ivawa identiteta lica koje nije u sta-

wu da pruì li~ne podatke ili utvr|ivawa iden-titeta le{a za koji se ne mogu utvrditi podaci;

3) pronalaska predmeta u vezi sa krivi~nimdelom ili prekr{ajem, u skladu sa posebnimpropisima, ili predmetima koji su prona|eniili nestali;

4) oduzimawa predmeta ili isprava na osnovuodluke suda ili organa uprave.

Raspis o tragawu se raspisuje:1) za nestalim licem;2) za licem za koje postoji osnovana sumwa da

je izvr{ilo krivi~no delo za koje se goni poslu`benoj du`nosti;

3) za licem koje moè dati obave{tewa o kri-vi~nom delu ili u~iniocu;

4) na zahtev nadle`nog organa, odnosno ustano-ve, koji je podnet u skladu sa posebnim zakonom;

5) na zahtev roditeqa, odnosno starateqa li-ca odbeglog od ku}e i u drugim slu~ajevima, uskladu sa posebnim propisima.

2.18. Za{tita `rtava krivi~nih dela i drugih lica

Za{tita u slu~aju opasnosti od u~inioca krivi~nog dela ili drugih lica

^lan 73.Ako i dok za to postoje opravdani razlozi, po-

licija }e preduzimawem odgovaraju}ih mera za-{tititi `rtvu i drugo lice koje je dalo ili mo-è dati podatke va`ne za krivi~ni postupakili lice koje je sa navedenim licima u vezi, akoim preti opasnost od u~inioca krivi~nog delaili drugih lica.

Za{tita poverqivih podataka o identitetu

^lan 74.Policija {titi poverqive podatke ~ije bi

otkrivawe izloìlo opasnosti fizi~ki inte-gritet lica.

Pri podno{ewu pisanog izve{taja o sadrà-ju obave{tewa za ~ije je prikupqawe policijaovla{}ena u skladu sa zakonom, ovla{}eno slu-`beno lice moè uskratiti podatak o identi-tetu lica od kojeg je dobilo obave{tewe akoprocewuje da bi otkrivawem identiteta izlo-ìlo lice ozbiqnoj opasnosti po ìvot, zdra-vqe, fizi~ki integritet ili bi time ugroziloslobodu i imovinu lica.

Podaci o identitetu lica koje je dalo obave-{tewe smatraju se poverqivim i wima se rukujeu skladu sa zakonom.

2.19. Prikupqawe, obrada i kori{}ewe li~nih podataka

Svrha i na~in prikupqawa podataka

^lan 75.Policija prikupqa, obra|uje i koristi li~ne

podatke, obezbe|uje za{titu i vodi evidencije o

148 Broj 101 21. novembar 2005.

li~nim i drugim podacima na ~ije je prikupqa-we ovla{}ewa ovim zakonom radi spre~avawa iotkrivawa krivi~nih dela i prekr{aja i radipronalaèwa wihovih u~inilaca.

Druge podatke o li~nosti policija moè pri-kupqati, obra|ivati i koristiti samo ako je zato ovla{}ena drugim zakonom i ako obezbe|ujezakonom utvr|enu za{titu tih podataka.

Ovla{}eno slu`beno lice podatke o li~no-sti do kojih do|e u vr{ewu slu`be ~uva kao po-verqive, koristi ih i wima rukuje, u skladu sazakonom.

Evidencija li~nih i drugih podataka

^lan 76.Policija vodi evidencije:1) lica kojima je po bilo kojem osnovu ograni-

~ena ili oduzeta sloboda (dovo|ewe, zadràva-we, ograni~ewe kretawa, li{avawe slobode idrugo);

2) lica za koje postoje osnovi sumwe da su u~i-nila krivi~na dela i prekr{aje;

3) u~iwenih krivi~nih dela za koja se goni poslu`benoj du`nosti, prekr{aja i lica o{te}e-nih tim delima;

4) u~iwenih krivi~nih dela nepoznatih u~i-nilaca za koja se goni po privatnoj tu`bi;

5) traènih lica i predmeta i lica kojima jezabrawen ulazak u zemqu;

6) provera identiteta lica;7) lica nad kojima je sprovedeno utvr|ivawe

identiteta, daktiloskopiranih lica, fotogra-fisanih lica i DNK analiza;

8) operativnih izve{taja, operativnih izvorasaznawa i lica pod posebnom policijskom za-{titom;

9) primewenih operativnih i operativno-teh-ni~kih sredstava i metoda;

10) doga|aja;11) upotrebqenih sredstava prinude;12) pritu`bi.

Na~in kori{}ewa i dostavqawa podataka

^lan 77.Broj~ani podaci o krivi~nim delima, prija-

vqenim i o{te}enim licima, kao i ostali broj-~ani podaci mogu se koristiti u statisti~ke ianaliti~ke svrhe u Ministarstvu.

Podaci iz stava 1. ovog ~lana mogu se dati nakori{}ewe nadle`nim stru~nim i nau~nim us-tanovama za potrebe nau~noistraìva~kog rada.

Li~ni podaci mogu se dostavqati drugim or-ganima pod uslovima: da je organ koji traì po-datke zakonom ili drugim propisom ovla{}enda traì i prima te podatke; da su organu kojitraì podatke ti podaci neophodni za izvr{a-vawe poslova iz wegove nadle`nosti; da te po-datke nije mogu}e pribaviti na drugi na~in iliako bi wihovo pribavqawe zahtevalo nesra-zmerno visoke tro{kove.

Li~ni podaci mogu se dostaviti i inostra-nim policijskim organima i odre|enim me|una-rodnim organizacijama na wihov zahtev, u skla-

du sa utvr|enim pravilima o me|unarodnoj poli-cijskoj saradwi.

Za{tita li~nih podataka

^lan 78.Li~ni podaci ne mogu se koristiti protivno

svrsi predvi|enoj ovim zakonom, kao i drugimpropisima kojima se ure|uje za{tita li~nih po-dataka.

Policija }e licu o kome se vode li~ni poda-ci pruìti obave{tewe o tome u roku od 60 da-na od dana prijema zahteva tog lica, izuzev oba-ve{tewa o podacima koje je to lice o sebi dalona osnovu zakona.

Pruàwe podataka iz stava 2. ovog ~lana po-licija moè re{ewem odbiti ako bi to ugrozi-lo izvr{ewe wenog zadatka, vo|ewe zakonompropisanog postupka, bezbednost qudi i imovi-ne ili bi moglo naneti {tetu interesima tre-}ih lica. Re{ewe se obrazlaè i usmeno saop-{tava podnosiocu zahteva.

Kad prestanu razlozi iz stava 3. ovog ~lana po-licija }e postupi u skladu sa stavom 2. ovog ~lana.

Ispravqawe i brisawe li~nih podataka iz evidencija

^lan 79.Policija je du`na da ispravi li~ne podatke

za koje utvrdi da su neta~ni ili na ~iju neta~-nost ukaè lice iz ~lana 78. ovog zakona na ko-je se podaci odnose.

Prikupqeni i u evidencije uneti li~ni poda-ci moraju se odmah brisati u slu~aju kada seutvrdi da nisu ta~ni ili da su prestali da po-stoje razlozi, odnosno uslovi zbog kojih je li~-ni podatak unet u odgovaraju}e evidencije.

Postupawe sa podacima

^lan 80.Podaci koji su sadràni u evidencijama iz

~lana 76. ovog zakona mogu se dati samo licu nakoje se odnose, i to od wihovog uno{ewa do bri-sawa iz evidencija.

Izuzetno, obave{tewa o podacima sadrànimu evidenciji iz ~lana 76. ta~ka 8) ovog zakonalice moè dobiti tek po{to je za podacima pre-stala potreba kori{}ewa.

Sa podacima iz ~lana 76. ta~ka 9) ovog zakonapostupa se u skladu sa posebnim zakonom i akti-ma donetim na osnovu tog zakona.

Policijski slu`benik ovla{}en za davawepodataka iz stava 1. ovog ~lana mora uvek da{titi identitet lica koje je dalo obave{tewe.

Rokovi ~uvawa li~nih i drugih podataka u evidencijama

^lan 81.Podaci sadràni u evidencijama iz ~lana 76.

ovog zakona ~uvaju se, i to:1) u evidenciji pod ta~kom 1) tri godine po

dono{ewu odluke o daqem postupku protiv lica

21. novembar 2005. Broj 101 149

kojem je oduzeta ili ograni~ena sloboda, odno-sno po{to je lice pu{teno na slobodu ili jeograni~ewe slobode prestalo;

2) u evidenciji pod ta~kom 2) pet godina po-sle roka kada rehabilitacija nastupa po silizakona, pod uslovom da lice nije ponovo prija-vqeno;

3) u evidenciji pod ta~kom 3) pet godina ponastupawu zasterelosti gowewa za u~iwenokrivi~no delo;

4) u evidenciji pod ta~kom 4) godinu dana ponastupawu zastarelosti gowewa za u~iwenokrivi~no delo;

5) u evidenciji pod ta~kom 5) do pronalaskalica ili ustanovqavawa da je daqe tragawe ne-potrebno;

6) u evidenciji pod ta~kom 6) dve godine posprovedenom postupku provere identiteteta;

7) u evidenciji pod ta~. 7), 8), 9) i 10) trajno;8) u evidenciji pod ta~kom 11) deset godina od

upotrebe sredstava prinude;9) u evidenciji pod ta~kom 12) deset godina od

prijema pritu`be.

Nadzor organa nadle`nog za za{titu li~nih podataka

^lan 82.Nadzor nad delovawem informacionog siste-

ma u kojem su sadràne evidencije iz ~lana 76.ovog zakona vr{i organ nadleàn za za{tituli~nih podataka, saglasno zakonu kojim se ure-|uje za{tita li~nih podataka.

2.20. Mere ciqane potrage

Uslovi, nadle`nost za odlu~ivawe i na~inprimene mera ciqane potrage

^lan 83.Radi hvatawa i privo|ewa nadle`nom organu

lica za koje se osnovano sumwa da je izvr{ilokrivi~no delo za koje je po zakonu propisana ka-zna zatvora od ~etiri ili vi{e godina i za kojimje raspisana me|unarodna poternica, a u slu~ajukad policajci drugim merama to lice ne moguuhvatiti i privesti, odnosno kada bi to bilo po-vezano sa nesrazmernim te{ko}ama, mogu se pre-ma tom licu preduzeti mere potrage primenomspecijalne istra`ne tehnike utvr|ene zakonomkojim se ure|uje krivi~ni postupak (u daqem tek-stu: mere ciqane potrage), u postupku i na na~iniz ovog ~lana.

Mere ciqane potrage, na predlog direktorapolicije, odobrava odlukom predsednik Vrhov-nog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji jeodre|en da po ovim predlozima odlu~uje u slu~a-ju odsustva predsednika tog suda (u daqem tek-stu: ovla{}eni sudija), u roku od 72 ~asa od pod-no{ewa predloga.

Predlog i odluka iz stava 2. ovog ~lana sa~i-wavaju se u pisanom obliku. Predlog sadrì po-datke i ~iwenice koje su od zna~aja za odlu~iva-we o primeni mera ciqane potrage.

Odobrene mere mogu se primewivati najduè{est meseci, a na osnovu novog predloga mogu seproduìti jo{ jedanput najduè {est meseci.

U slu~aju neprihvatawa predloga, predsednikVrhovnog suda Srbije, odnosno ovla{}eni sudijau obrazloèwu odluke navodi razloge odbijawa.

Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciqa-ne potrage moè svojim re{ewem naloìti di-rektor policije, uz prethodno pribavqenu pisa-nu saglasnost za po~etak primene odgovaraju}ihmera predsednika Vrhovnog suda Srbije, odno-sno ovla{}enog sudije. U ovom slu~aju pisanipredlog za primenu odgovaraju}ih mera dostavqase u roku od 24 ~asa od dobijawa saglasnosti.

Odluka o nastavku primene odgovaraju}ih me-ra, odnosno o wihovoj obustavi donosi se u ro-ku od 72 ~asa od podno{ewa predloga. Odluka oobustavi odgovaraju}ih mera mora biti pisanoobrazloèna.

Podaci prikupqeni merama ciqane potragene mogu se koristiti kao dokaz u krivi~nom po-stupku. Podaci se po okon~awu ciqane potragedostavqaju predsedniku Vrhovnog suda Srbije,odnosno ovla{}enom sudiji, koji je duàn da ihuni{ti i o tome sa~ini zapisnik.

3. Sredstva prinude i wihova upotreba

3.1. Zajedni~ke odredbe o sredstvima prinude

Vrste sredstava prinude i uslovi za upotrebu

^lan 84.Sredstva prinude u smislu ovog zakona jesu: 1) fizi~ka snaga; 2) slu`bena palica;3) sredstva za vezivawe; 4) specijalna vozila; 5) slu`beni psi; 6) slu`beni kowi; 7) sredstva za zapre~avawe; 8) ure|aji za izbacivawe mlazeva vode;9) hemijska sredstva;10) posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sred-

stava;11) vatreno oru`je.Ovla{}eno slu`beno lice sredstva prinude

upotrebi}e samo ako se na drugi na~in ne moèizvr{iti zadatak i to suzdràno i srazmernoopasnosti koja preti zakonom za{ti}enom do-bru i vrednosti, odnosno teìni dela koje sespre~ava ili suzbija.

Ovla{}eno slu`beno lice }e uvek upotrebitinajblaè sredstvo prinude koje jam~i uspeh, sra-zmerno razlogu upotrebe i na na~in kojim seslu`beni zadatak izvr{ava bez nepotrebnih{tetnih posledica.

Ovla{}eno slu`beno lice }e pre upotrebesredstva prinude na to upozoriti lice premekome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to udatoj situaciji mogu}e i ne}e dovesti u pitaweizvr{ewe slu`bene radwe.

Ovla{}ena slu`bena lica prilikom upotre-be sredstava prinude du`na su da ~uvaju qudskeìvote, prouzrokuju {to mawe povreda i mate-

150 Broj 101 21. novembar 2005.

rijalne {tete, kao i da osiguraju da se pomo}povre|enom ili ugroènom licu {to pre pruìi da wegovi najbliì o tome {to pre budu oba-ve{teni.

Upotreba sredstava prinude prema grupi lica


izda nare|ewe grupi lica da se razi|e ako segrupa protivpravno okupila, protivpravno sepona{a i tako moè da izazove nasiqe.

Ako se grupa ne razi|e, mogu da se upotrebe sa-mo slede}a sredstva prinude:

1) fizi~ka snaga;2) slu`bena palica;3) specijalna vozila;4) slu`beni psi;5) slu`beni kowi;6) ure|aji za izbacivawe mlazeva vode;7) hemijska sredstva.Sredstva iz stava 2. ovog ~lana mogu se upo-

trebiti samo po nare|ewu na~elnika podru~nepolicijske uprave, odnosno policijskog slu-`benika koga na~elnik ovlasti.

Izve{tavawe, kontrola i odgovornost u vezisa upotrebom sredstava prinude

^lan 86.O svakoj upotrebi sredstava prinude ovla{}e-

no slu`beno lice u pisanom obliku podnosi iz-ve{taj nadre|enom policijskom slu`beniku{to je pre mogu}e, a najkasnije 24 ~asa od upo-trebe sredstava prinude.

Izve{taj iz stava 1. ovog ~lana sadrì podat-ke o sredstvu prinude i protiv koga je upotre-bqeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim~iwenicama i okolnostima od zna~aja za ocenuopravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstvaprinude.

Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstvaprinude ocewuje ovla{}eno slu`beno lice zato ovla{}eno od strane ministra.

Ovla{}eno slu`beno lice iz stava 3. ovog~lana predlaè direktoru policije preduzima-we zakonom utvr|enih mera u slu~aju neopravda-ne i nepravilne upotrebe sredstva prinude.

Podaci o broju slu~ajeva upotrebe sredstavaprinude, razvrstani prema pojedinim sredstvi-ma prinude, kao i podaci o broju slu~ajeva neo-pravdane i nepravilne upotrebe sredstava pri-nude i merama preduzetim povodom toga, ~inesastavni deo izve{taja iz ~lana 9. ovog zakona idostupni su javnosti.

Pravna pomo} u vezi sa upotrebom sredstava prinude

^lan 87.Kad su sredstva prinude upotrebqena u grani-

cama zakonom utvr|enih ovla{}ewa, iskqu~enaje odgovornost ovla{}enog slu`benog lica ko-je ih je upotrebilo.

Kad se protiv ovla{}enog slu`benog lica vo-di krivi~ni postupak zbog upotrebe sredstavaprinude iz stava 1. ovog ~lana ili preduzimawadrugih radwi u obavqawu slu`benog posla, Mi-nistarstvo }e mu obezbediti besplatnu pravnupomo} u tom postupku.

Ministarstvo }e obezbediti besplatnu prav-nu pomo} i pojedincu koji je pruìo pomo}ovla{}enom slu`benom licu, ako je protiv we-ga pokrenut krivi~ni postupak zbog radwe u~i-wene u vezi sa pruàwem pomo}i.

3.2. Odredbe o pojedinim sredstvima prinude

3.2.1. Fizi~ka snaga

^lan 88.Upotrebom fizi~ke snage, u smislu ovog zako-

na, smatra se upotreba razli~itih zahvata bori-la~kih ve{tina ili wima sli~nih postupaka natelu drugog lica, kojima je ciq odbijawe napa-da ili savla|ivawe otpora lica uz nano{ewenajmawe {tetnih posledica.

Napadom se smatra svaka radwa preduzeta dase napadnuti povredi ili li{i ìvota, da senasilno u|e u objekat ili prostor oko objekta ukoji je ulaz zabrawen ili da se ovla{}eno slu-`beno lice omete ili spre~i u izvr{ewu slu-`bene radwe.

Otporom se smatra svako suprotstavqawe za-konitim slu`benim merama i radwama koje semoè vr{iti oglu{ivawem ili zauzimawemkle~e}eg, sede}eg, leè}eg ili sli~nog polo-àja, pasivni otpor, ili zaklawawem ili drà-wem za lice ili predmet, otimawem, stavqawemu izgled da }e se lice napasti, ili preduzima-wem sli~ne radwe, aktivni otpor.

Fizi~ka snaga upotrebqava se u skladu sa pra-vilima ve{tine samoodbrane, a sa upotrebom seprestaje ~im prestane napad ili otpor licaprema kojem je upotrebqena.

3.2.2. Slu`bena palica

^lan 89.Slu`bena palica moè se upotrebiti ako su

blaì na~ini upotrebe fizi~ke snage bezuspe-{ni ili ne jam~e uspeh.

Udarci slu`benom palicom ne nanose se upredelu glave, vrata, ki~menog stuba, grudnogko{a, trbu{nog zida, genitalija i zglobova,osim kao krajwa mera.

Prema licima mla|im od 14 godina, o~iglednobolesnim i iznemoglim licima, te{kim invali-dima i ènama ~ija je trudno}a vidqiva, slu`be-na palica moè se upotrebiti samo ako neko odtih lica vatrenim oru`jem, oru|em ili drugimopasnim predmetom ugroàva ìvot lica.

3.2.3. Sredstva za vezivawe

^lan 90.Sredstva za vezivawe mogu se upotrebiti radi:1) spre~avawa otpora lica ili odbijawa napa-

da usmerenog na ovla{}eno slu`beno lice;2) spre~avawa bekstva lica;

21. novembar 2005. Broj 101 151

3) onemogu}avawa samopovre|ivawa ili po-vre|ivawa drugog lica.

Upotrebom sredstava za vezivawe smatra sevezivawe, po pravilu ruku lica, ispred ili izale|a.

Sredstvima za vezivawe smatraju se slu`benelisice, plasti~ne zatege i druga za to namewe-na sredstva.

Pri upotrebi sredstava za vezivawe primewu-ju se ograni~ewa iz ~lana 89. stav 3. ovog zakona.

3.2.4. Specijalna vozila

^lan 91.Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi

uspostavqawa naru{enog javnog reda, zapre~a-vawa prolaska lica i radi upotrebe hemijskihsredstava i vatrenog oru`ja ugra|enog na ta vo-zila.

Upotrebom specijalnih vozila smatra se iz-bacivawe vode pod pritiskom sa ili bez hemij-skih sredstava, upotreba ugra|enog vatrenogoru`ja, uklawawe prepreka i zapre~avawe spe-cijalnim vozilima prolaska lica. Prilikomupotrebe, posade i specijalna vozila {titi po-treban broj ovla{}enih slu`benih lica.

Specijalnim vozilima smatraju se vozila zaizbacivawe vode pod pritiskom, oklopna vozi-la sa ili bez ugra|ene zapre~ne ograde, heli-kopteri, vozila za uklawawe prepreka i drugavozila posebne namene.

Ugra|ena hemijska sredstva i vatreno oru`jemogu se upotrebiti samo pod uslovima za upo-trebu tih sredstava, odnosno oru`ja, utvr|enimovim zakonom.

3.2.5. Slu`beni pas

^lan 92.Slu`beni pas moè da se upotrebi kao sred-

stvo prinude u slu~ajevima kad: 1) su ispuweni uslovi za upotrebu fizi~ke

snage ili slu`bene palice;2) su ispuweni uslovi za upotrebu vatrenog

oru`ja;3) se uspostavqa naru{eni javni red.Upotrebom slu`benog psa smatra se pu{tawe

psa prema licu i zapre~avawe psima prolaskalica.

U slu~ajevima iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lanaslu`beni pas moè da se upotrebi i bez za{tit-ne korpe, a u slu~ajevima iz ta~. 1) i 3) samo saza{titnom korpom.

3.2.6. Slu`beni kow

^lan 93.Slu`beni kow moè da se upotrebi kao sred-

stvo prinude radi uspostavqawa naru{enog jav-nog reda i radi zapre~avawa prolaska lica.

Upotrebom se smatra kretawe kowima premalicima radi wihovog razdvajawa ili potiski-vawa, odnosno zapre~avawe kowima prolaskalica.

3.2.7. Sredstva za zapre~avawe

^lan 94.Sredstvima za zapre~avawe smatraju se sred-

stva za prinudno zaustavqawe vozila i sredstvaza zapre~avawe prolaska lica.

Prilikom upotrebe, sredstva za zapre~avawe{titi potreban broj ovla{}enih slu`benih li-ca, koje odredi wihov neposredni stare{ina.

Zaustavqawe vozila

^lan 95.Sredstva za prinudno zaustavqawe vozila mogu

se upotrebiti radi:1) spre~avawa bekstva lica koje je zate~eno u

vr{ewu krivi~nog dela za koje se goni po slu-`benoj du`nosti;

2) spre~avawa bekstva lica koje je li{enoslobode ili za koje postoji nalog za li{avaweslobode;

3) spre~avawa nezakonitog prelaska dràvnegranice vozilom;

4) spre~avawa nedozvoqenog pristupa voziludo objekta ili podru~ja gde se nalaze lica kojaovla{}eno slu`beno lice obezbe|uje.

Sredstvima za prinudno zaustavqawe vozilasmatraju se ure|aji za te namene, kao i bodqika-ve trake i druga namenska sredstva kojima se vo-zilo u pokretu moè prinudno zaustaviti.

Ispred postavqenih sredstava za prinudnozaustavqawe vozila na odgovaraju}oj udaqeno-sti u skladu sa propisima o bezbednosti saobra-}aja na putevima, postavqaju se saobra}ajni zna-kovi zabrane preticawa i obaveznog zaustavqa-wa, ako je to u datoj situaciji mogu}e.

Zapre~avawe prolaska lica

^lan 96.Sredstva za zapre~avawe prolaska lica mogu

se upotrebiti za presecawe i podelu prostoraprilikom odràvawa javnog reda i obezbe|iva-wa javnih skupova, za blokadu odre|enog prosto-ra ili objekta, odnosno za ograni~ewe, zabranuili usmeravawe kretawa lica na javnim mesti-ma, odre|enim podru~jima ili pravcima.

Sredstvima za zapre~avawe prolaska lica sma-traju se zapre~ne ograde, specijalna vozila, slu-`beni psi, slu`beni kowi i druga namenskasredstva kojima se prolazak lica moè zapre~iti.

3.2.8. Ure|aji za izbacivawe mlazeva vode

^lan 97.Ure|aji za izbacivawe mlazeva vode mogu se

upotrebiti samo pod uslovima i na na~in utvr-|en ovim zakonom za upotrebu sredstava prinudeprema grupi koja se okupila i pona{a tako damoè izazvati nasiqe.

3.2.9. Hemijska sredstva

^lan 98.Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi

odbijawa napada i savla|ivawa otpora koji se

152 Broj 101 21. novembar 2005.

ne mogu obezbediti upotrebom fizi~ke snage islu`bene palice, radi uspostavqawa naru{e-nog javnog reda, radi isterivawa lica iz zatvo-renog prostora, za re{avawe tala~kih situaci-ja i u slu~ajevima kad su ispuweni uslovi zaupotrebu posebnih vrsta oru`ja i eksplozivnihsredstava ili za upotrebu vatrenog oru`ja utvr-|enih ovim zakonom.

Hemijskim sredstvima smatraju se suzavci zakratkotrajnu upotrebu, koji po prestanku dejstvane ostavqaju bilo kakve posledice za psihofi-zi~ko i op{te zdravstveno stawe, kao i hemijskematerije blaèg dejstva od suzavca.

Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizinide~jih i stara~kih ustanova, bolnica, osnovnih{kola i prometnih saobra}ajnica i lako zapa-qivih materijala, preduzimaju se i posebne me-re za{tite.

Hemijska sredstva se ne upotrebqavaju premalicima koja se nalaze u blizini eksplozivno-zapaqivih materija, na velikoj visini i nasli~nim mestima gde bi mogao biti ugroènìvot qudi.

3.2.10. Posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sredstava

^lan 99.Posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sredsta-

va mogu se upotrebiti samo ako su ispuweniuslovi za upotrebu vatrenog oru`ja utvr|eniovim zakonom, ukoliko je upotreba drugih vrstaoru`ja neuspe{na ili ne jam~i uspeh.

Posebna oru`ja i eksplozivna sredstva nijedozvoqeno upotrebiti radi spre~avawa bekstvalica.

Eksplozivna sredstva nije dozvoqeno upotre-biti prema licima u masi.

Odluku o upotrebi posebnih vrsta oru`ja ieksplozivnih sredstava donosi direktor poli-cije, uz saglasnost ministra.

3.2.11. Vatreno oru`je

^lan 100.Pri obavqawu slu`benog zadatka ovla{}eno

slu`beno lice moè upotrebiti vatreno oru`-je samo ako upotrebom drugih sredstava prinudene moè posti}i rezultat u izvr{ewu zadatka ikad je apsolutno nu`no da se:

1) za{titi ìvot qudi;2) spre~i bekstvo lica zate~enog u izvr{ewu

krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du-`nosti i za koje je propisana kazna zatvora utrajawu od deset godina ili teà kazna, a u slu-~aju neposredne opasnosti po ìvot;

3) spre~i bekstvo lica zakonito li{enog slo-bode ili lica za koje je izdat nalog za li{ava-we slobode zbog izvr{ewa krivi~nog dela izta~ke 2) ovog ~lana, a u slu~aju neposredne opa-snosti po ìvot;

4) od sebe odbije neposredni napad kojim seugroàva wegov ìvot;

5) odbije napad na objekat ili lice koje obezbe-|uje, a u slu~aju neposredne opasnosti po ìvot.

Za{tita ìvota qudi

^lan 101.Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100.

ta~ka 1) ovog zakona smatra se upotreba vatrenogoru`ja za za{titu ìvota jednog ili vi{e lica,koje je drugo ili vi{e drugih lica napalo, a po-stoji neposredna opasnost po ìvot napadnutogili napadnutih.

Spre~avawe bekstva lica zate~enog u izvr{ewu krivi~nog dela


ta~ka 2) ovog zakona, smatra se upotreba vatrenogoru`ja u vreme ili neposredno posle izvr{ewakrivi~nog dela radi spre~avawa bekstva lica za-te~enog na mestu ili u neposrednoj blizini gdeje preduzelo radwe izvr{ewa krivi~nog delaili gde su nastupile posledice krivi~nog dela,odnosno spre~avawa bekstva lica kod kojeg supredmeti kojima je izvr{ilo krivi~no delo ilipredmeti nastali izvr{ewem krivi~nog dela.

Spre~avawe bekstva lica zakonito li{enogslobode ili za koje je izdat takav nalog


ta~ka 3) ovog zakona smatra se upotreba vatrenogoru`ja radi spre~avawa bekstva lica za koje je unalogu za li{avawe slobode, odnosno nalogu zadovo|ewe izri~ito navedeno da }e ovla{}enoslu`beno lice upotrebiti vatreno oru`je radispre~avawa bekstva tog lica.

Pre postupawa po nalogu za li{avawe slobo-de, odnosno za dovo|ewe lica iz stava 1. ovog~lana, ovla{}eno slu`beno lice upozori}e tolice da }e upotrebiti vatreno oru`je ako poku-{a bekstvo.

Odbijawe neposrednog napada na ovla{}eno slu`beno lice

^lan 104.Upotrebom vatrenog oru`ja radi odbijawa od

sebe neposrednog napada kojim se ugroàva ì-vot ovla{}enog slu`benog lica, smatra se upo-treba vatrenog oru`ja radi odbijawa napada va-trenim oru`jem, opasnim oru|em ili drugimpredmetom kojim se moè ugroziti ìvot, napadod strane dva ili vi{e lica, ili napad na me-stu i u vreme kada se ne moè o~ekivati pomo}.

Napadom vatrenim oru`jem na ovla{}eno slu-`beno lice u smislu stava 1. ovog ~lana smatrase i samo potezawe vatrenog oru`ja ili poku{ajda se ono potegne.

Potezawem vatrenog oru`ja u smislu stava 2.ovog ~lana smatra se pokret vatrenim oru`jemradi wegovog dono{ewa ili stavqawa u polo-àj za upotrebu, a poku{ajem potezawa smatra sepokret u~iwen prema vatrenom oru`ju.

21. novembar 2005. Broj 101 153

Odbijawe napada na objekat ili lice koje se obezbe|uje


ta~ka 5) ovog zakona smatra se upotreba vatrenogoru`ja radi odbijawa neposrednog napada i zavreme trajawa neposrednog napada na objekat ililice koje se obezbe|uje.

Neposrednim napadom na objekat koji se obez-be|uje smatra se svaka radwa usmerena na o{te-}ewe tog objekta ili wegovih delova ili naonemogu}avawe funkcionisawa objekta o{te}e-wem ili uni{tewem ure|aja na objektu ili nadrugi na~in.

Neposrednim napadom na lice koje se obezbe-|uje smatra se svaki napad vatrenim oru`jem,opasnim oru|em ili drugim predmetom kojim semoè ugroziti ìvot tog lica, ili napad odstrane dva ili vi{e lica.

Upozorewe pre upotrebe vatrenog oru`ja

^lan 106.Pre nego {to ovla{}eno slu`beno lice upo-

trebi vatreno oru`je, mora, kad okolnosti todopu{taju, lice prema kome }e upotrebiti va-treno oru`je, upozoriti povikom: „Stoj, poli-cija, puca}u!” i upozoravaju}im pucwem.

Posebno ograni~ewe upotrebe vatrenog oru`ja

^lan 107.Upotreba vatrenog oru`ja nije dozvoqena kad

dovodi u opasnost ìvot drugih lica, osim akoje upotreba vatrenog oru`ja jedino sredstvo zaizvr{ewe zadataka iz ~lana 100. ovog zakona.

Upotreba vatrenog oru`ja nije dozvoqenaprotiv maloletnika, osim u slu~aju kada je to je-dini na~in za odbranu od neposrednog napadaili opasnosti.

Upotreba vatrenog oru`ja u gowewu plovnog objekta

^lan 108.Kad je neophodno da zaustavi plovni objekat

koji goni na unutra{wem plovnom putu, polici-ja moè prema tom plovnom objektu da upotrebivatreno oru`je da bi ga onemogu}ila u bekstvu,zaustavila i sprovela nadle`nom organu samoako to nije postigla upotrebom drugih trenutnoraspoloìvih sredstava.

Druga sredstva iz stava 1. ovog ~lana mogu bi-ti verbalno upozorewe i hici zastra{ivawa is-paqeni iznad plovnog objekta, pod uslovom dato ne predstavqa opasnost za druge.

Kad se, kao krajwe sredstvo, na plovni objekatispaquju hici, policija to ~ini tako da {titiìvote lica na objektu i u liniji vatre. Vatre-no oru`je ne}e se upotrebiti ako to ugroàvane~iji ìvot ili ako to nije neophodno da sesa~uva ili za{titi ne~iji ìvot.

Upotreba vatrenog oru`ja prema ìvotiwama

^lan 109.Vatreno oru`je moè se upotrebiti protiv

ìvotiwa samo kad od wih preti neposrednaopasnost od napada na ìvot i telo lica iliopasnost od ugroàvawa ìvota ili zdravqaqudi (zarazne bolesti i sli~no).

Oru`je se moè upotrebiti i prema bolesnimi te{ko povre|enim ìvotiwama, kada veteri-nar ili drugo lice ne moè preduzeti odgovara-ju}u meru.

â. RADNI ODNOSI

1. Uslovi i na~in zasnivawa radnog odnosa

Posebni uslovi

^lan 110.Lice koje se prima u radni odnos u Ministar-

stvu, pored op{tih uslova za prijem u radni od-nos u dràvnom organu, mora da ispuwava i po-sebne uslove, i to da:

1) je dràvqanin Srbije i Crne Gore sa pre-bivali{tem, odnosno boravi{tem u RepubliciSrbiji;

2) ima najmawe sredwu stru~nu spremu;3) bude mla|e od 27 godina ako se prima na

radno mesto sa sredwom stru~nom spremom, od-nosno da bude mla|e od 30 godina ako se sa ma-we od pet godina radnog staà prima na radnomesto sa vi{om ili visokom stru~nom spremom;

4) ima psihofizi~ke sposobnosti potrebne zaobavqawe poslova radnog mesta, predvi|ene ak-tom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona, {to dokazu-je lekarskim uverewem Zavoda za zdravstvenu za-{titu radnika Ministarstva unutra{wih po-slova;

5) ima regulisanu vojnu obavezu ili u skladusa zakonom moè biti radom u policiji oslobo-|en vojne obaveze, ako je lice koje se prima u po-liciju mu{karac;

6) nema dvojno dràvqanstvo;7) je bezbednosno provereno i da za to lice

nema bezbednosnih smetwi.Uslovi iz stava 2. ta~. 2) do 6) ovog ~lana od-

nose se samo na zasnivawe radnog odnosa poli-cijskih slu`benika na radnim mestima odre|e-nim aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona.

U radni odnos za obavqawe poslova u Mini-starstvu ne moè se primiti lice koje je osu|i-vano zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu-`benoj du`nosti ili protiv koga se vodi kri-vi~ni postupak za takvo krivi~no delo, ili ko-je je osu|ivano na bezuslovnu kaznu zatvora utrajawu duèm od tri meseca ili kome je slu`bau dràvnom organu ili pravnom licu sa javnimovla{}ewima prestala zbog te{ke povrede slu-`bene du`nosti pravosna`nom odlukom nadle-`nog organa.

Ministarstvo vodi jedinstvenu kadrovskuevidenciju policijskih slu`benika i drugihzaposlenih u Ministarstvu, ~iji sadràj i na-~in vo|ewa propisuje ministar.

154 Broj 101 21. novembar 2005.

Prikupqawe podataka o kandidatu

^lan 111.Policija moè o licu koje èli da zasnuje

radni odnos u Ministarstvu radi izvr{avawazadataka u policiji da prikupqa podatke uz pi-sanu saglasnost tog lica, kao i podatke na osno-vu kojih utvr|uje bezbednosne smetwe za izvr{a-vawe zadataka u policiji.

Bezbednosna provera iz stava 1. ovog ~lana ob-uhvata proveru podataka utvr|enih propisima ouslovima za dobijawe oru`nog lista, kao i po-dataka koje kandidat za zasnivawe radnog odno-sa daje u postupku zasnivawa radnog odnosa.

Na~in zasnivawa radnog odnosa

^lan 112.Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem

konkursa.Konkurs nije obavezan za prijem u policiju

policijskih slu`benika. Vlada uredbom moè utvrditi i druga radna

mesta u Ministarstvu koja se popuwavaju bez ob-javqivawa konkursa.

Izjava o du`nostima i pravima i polagawe zakletve

^lan 113.Policijski slu`benik duàn je prilikom

prijema u slu`bu da prihvati i potpi{e izjavu odu`nostima i pravima policijskih slu`benika.

Na Dan policije, policijski slu`beniciprimqeni u slu`bu polaù zakletvu koja glasi:

„Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetitijavnoj bezbednosti, da }u predano {tititi qud-ska prava i gra|anske slobode i da }u savesno iodgovorno sluìti gra|anima Republike Srbijei dosledno se pridràvati zakona i prihva}e-nih standarda u vr{ewu policijskih du`nosti”.

Obaveza dostavqawa podataka o osu|ivanosti

^lan 114.Ako je zaposleni u Ministarstvu osu|en zbog

krivi~nog dela iz ~lana 110. stav 3. ovog zako-na, sud mora pravosna`nu presudu da dostaviMinistarstvu, radi dono{ewa re{ewa o pre-stanku radnog odnosa u Ministarstvu.

Pripravnici

^lan 115.Pripravnik sti~e status policijskog slu`be-

nika po zavr{enom pripravni~kom staù, polo-ènom pripravni~kom ispitu i ste~enom zvawu.

Pripravniku za policijskog slu`benika pre-staje slu`ba ako u propisanom roku ne poloìpripravni~ki ispit.

U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana pripravnik jeduàn da naknadi stvarne tro{kove {kolova-wa, izuzev ako direktor policije, odnosnofunkcioner u ~ijoj nadle`nosti je obavqaweodre|enih poslova i zadataka oceni da do toga

nije do{lo zbog nedovoqnog zalagawa priprav-nika, ve} iz drugih, opravdanih razloga.

2. Vrste, uslovi i na~in sticawa i gubitka zvawa

Zvawa ovla{}enih slu`benih lica i policijskih slu`benika koji obavqaju

poslove protivpoàrne za{tite

^lan 116.Za ovla{}ena slu`bena lica i policijske

slu`benike koji obavqaju poslove protivpo-àrne za{tite zvawa jesu:

1) sa sredwom stru~nom spremom – mla|i po-licajac, mla|i policajac á klase, policajac, po-licajac á klase, vi{i policajac i samostalnipolicajac;

2) sa vi{om stru~nom spremom – mla|i poli-cijski narednik, mla|i policijski narednik á klase, policijski narednik, policijski narednik á klase, vi{i policijski narednik isamostalni policijski narednik;

3) sa visokom stru~nom spremom – policijskiinspektor, vi{i policijski inspektor, samo-stalni policijski inspektor, glavni policij-ski inspektor, policijski savetnik i glavnipolicijski savetnik.

Policijski slu`benici sa odgovaraju}omstru~nom spremom iz stava 1. ovog ~lana sti~upo~etno zvawe mla|eg policajca, mla|eg poli-cijskog narednika, odnosno policijskog in-spektora po zavr{enom pripravni~kom staù ipoloènom stru~nom ispitu.

Ministar moè aktom iz ~lana 4. stav 4. ovogzakona za pojedine kategorije uniformisanihpolicijskih slu`benika da utvrdi ~inove, odno-sno zvawa druk~ijeg naziva od naziva iz stava 1.ovog ~lana, ako to vi{e odgovara prirodi po-slova koje obavqaju.

Zvawa ostalih policijskih slu`benika i drugih zaposlenih

^lan 117.Za ostale policijske slu`benike i druge za-

poslene zvawa su:1) sa sredwom stru~nom spremom – mla|i re-

ferent, mla|i referent á klase, referent, re-ferent á klase, vi{i referent i samostalnireferent;

2) sa vi{om stru~nom spremom – mla|i stru~-ni saradnik, mla|i stru~ni saradnik á klase,stru~ni saradnik, stru~ni saradnik á klase, vi-{i stru~ni saradnik i samostalni stru~ni sa-radnik;

3) sa visokom stru~nom spremom – inspektor,vi{i inspektor, samostalni inspektor, glavniinspektor, savetnik i glavni savetnik.

Zaposleni sa odgovaraju}om stru~nom spremomiz stava 1. ovog ~lana sti~u po~etno zvawe mla-|eg referenta, mla|eg stru~nog saradnika, od-nosno inspektora po zavr{enom pripravni~komstaù i poloènom stru~nom ispitu.

21. novembar 2005. Broj 101 155

Uslovi za sticawe i gubitak zvawa

^lan 118.Policijski slu`benik, odnosno drugi zapo-

sleni sti~e neposredno vi{e zvawe pod slede-}im uslovima:

1) da ima odgovaraju}u stru~nu spremu;2) da je zvawe utvr|eno za radno mesto na koje

je raspore|en, odnosno na koje se raspore|uje;3) da je u prethodnom zvawu proveo odre|eno

vreme;4) da za posledwe dve godine pre sticawa zva-

wa ima pozitivne ocene;5) da za posledwe dve godine pre sticawa zva-

wa nije bezuslovno ka`wen za krivi~no delokaznom zatvora i da nije ka`wen disciplin-skom merom zbog te{ke povrede slu`bene du-`nosti;

6) da se protiv wega ne vodi krivi~ni postu-pak za krivi~no delo za koje se goni po slu`be-noj du`nosti niti disciplinski postupak zbogte{ke povrede slu`bene du`nosti.

Smatra}e se da nije postojala smetwa za sti-cawe zvawa predvi|ena u stavu 1. ta~ka 5) ovog~lana ako u ponovqenom postupku ili po zahte-vu za za{titu zakonitosti postupak bude obusta-vqen, ako bude doneta osloba|aju}a presuda iliako optu`ba bude odbijena, ali ne zbog nenadle-`nosti suda, odnosno smatra}e se da nije posto-jala smetwa iz stava 1. ta~ka 6) ovog ~lana akopostupak bude obustavqen, ako bude doneta oslo-ba|aju}a presuda ili ako optu`ba bude odbijena,ali ne zbog nenadle`nosti suda.

U slu~ajevima iz stava 2. ovog ~lana, policij-ski slu`benik, odnosno drugi zaposleni kojiispuwava ostale uslove utvr|ene ovim zakonomza sticawe zvawa, ste}i }e to zvawe danom kadaje ispunio te uslove.

Zaposleni gubi zvawe prestankom radnog od-nosa u Ministarstvu.

Vremenski uslov za sticawe zvawa ovla{}enihslu`benih lica i policijskih slu`benika koji

obavqaju poslove protivpoàrne za{tite

^lan 119.Pod odre|enim vremenom provedenim u pret-

hodnom zvawu u smislu ~lana 118. stav 1. ta~ka 3)ovog zakona smatra se:

1) sa sredwom stru~nom spremom – po pet go-dina u zvawu mla|eg policajca, mla|eg policaj-ca á klase, policajca, policajca á klase i vi{egpolicajca;

2) sa vi{om stru~nom spremom – po pet godi-na u zvawu mla|eg policijskog narednika, mla-|eg policijskog narednika á klase, policijskognarednika, policijskog narednika á klase i vi-{eg policijskog narednika;

3) sa visokom stru~nom spremom – dve godineu zvawu policijskog inspektora, po ~etiri go-dine u zvawu vi{eg policijskog inspektora isamostalnog policijskog inspektora, po pet go-dina u zvawu glavnog policijskog inspektora ipolicijskog savetnika.

Vremenski uslov za sticawe zvawa ostalih policijskih slu`benika i drugih zaposlenih

^lan 120.Pod odre|enim vremenom provedenim u pret-

hodnom zvawu u smislu ~lana 118. stav 1. ta~ka 3)ovog zakona smatra se:

1) sa sredwom stru~nom spremom – po pet go-dina u zvawu mla|eg referenta, mla|eg refe-renta á klase, referenta, referenta á klase ivi{eg referenta;

2) sa vi{om stru~nom spremom – po pet godi-na u zvawu stru~nog saradnika, vi{eg stru~nogsaradnika, samostalnog stru~nog saradnika, in-spektora i vi{eg inspektora;

3) sa visokom stru~nom spremom – dve godine uzvawu inspektora, po ~etiri godine u zvawu vi-{eg inspektora i samostalnog inspektora, po petgodina u zvawu glavnog inspektora i savetnika.

Ocewivawe rada

^lan 121.Radi utvr|ivawa uslova za napredovawe, odno-

sno sticawe i gubitak zvawa, rad policijskihslu`benika i drugih zaposlenih ocewuje se je-danput godi{we. Rad se ocewuje pozitivnom ilinegativnom ocenom.

Pozitivne ocene su „dovoqan – 2”, „dobar – 3”,„isti~e se – 4” i „naro~ito se isti~e – 5”, a ne-gativna ocena je „nedovoqan – 1”.

Negativna ocena ili odsustvo sa rada

^lan 122.Vremenom provedenim u prethodnom zvawu u

smislu ~l. 119. i 120. ovog zakona ne smatra se ka-lendarska godina u kojoj je zaposleni ocewen ne-gativnom ocenom, odnosno u kojoj je bio odsutansa rada duè od {est meseci, izuzev zbog profe-sionalnog oboqewa ili povrede koja je nastupi-la u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu`be.

Nadle`nost za ocewivawe

^lan 123.Rad zaposlenih ocewuje rukovodilac organi-

zacione jedinice, a rad rukovodilaca organiza-cionih jedinica ocewuje direktor policije, od-nosno funkcioner u ~ijoj nadle`nosti je oba-vqawe odre|enih poslova i zadataka ili poli-cijski slu`benik koga oni ovlaste.

Rad se ocewuje jedanput godi{we, a najkasnijedo 1. marta teku}e godine za prethodnu godinu.

Postupak ocewivawa

^lan 124.Rukovodilac iz ~lana 123. stav 1. ovog zakona,

odnosno po wegovom ovla{}ewu neposrednopretpostavqeni stare{ina zaposlenog ~iji jerad ocewen, najkasnije u roku od 15 dana od da-na kada je ocewivawe izvr{eno, saop{tava oce-nu zaposlenom, i to na taj na~in {to zaposleni~iji je rad ocewen, ocenu pro~ita u celini ipotpi{e na upitniku koji propisuje ministar.

156 Broj 101 21. novembar 2005.

Prigovor i ocena po prigovoru

^lan 125.Zaposleni koji smatra da mu je ocenu dao ne-

nadle`ni stare{ina ili da ocena nije data uskladu sa odredbama ovog zakona, moè u roku od15 dana od dana saop{tewa ocene podneti pri-govor stare{ini koji je dao ocenu.

Stare{ina iz stava 1. ovog ~lana u roku odosam dana od dana prijema prigovora dostavqaprigovor, upitnik i svoje mi{qewe o osnovano-sti prigovora stare{ini koji po ovla{}ewuministra re{ava po prigovoru, ~ija ocena je ko-na~na.

Ocena po prigovoru daje se na upitniku kaojedinstvena za sve elemente koji se ocewuju i sa-op{tava se zaposlenom u roku i na na~in iz ~la-na 124. ovog zakona.

Neocewivawe i posebni slu~ajevi ocewivawa

^lan 126.Rad zaposlenog koji je u toku kalendarske go-

dine bio odsutan sa rada duè od {est mesecine ocewuje se za tu godinu.

Zaposleni koji je u toku kalendarske godinebio odsutan sa rada duè od {est meseci zbogprofesionalnog oboqewa ili povrede koja jenastupila u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu-`be, zadràva u toj godini ocenu koja mu je dataza rad u prethodnoj godini, a ako je ta ocena bi-la negativna ocewuje se pozitivnom ocenom ko-ja odgovara posledwoj pozitivnoj oceni kojom jeocewen wegov rad.

Prevremeno i vanredno sticawe zvawa (napredovawe)

^lan 127.Zaposleni ~iji je rad u posledwe dve godine

ocewen najvi{om pozitivnom ocenom, a u zvawukoje ima je proveo najmawe polovinu vremenapredvi|enog za sticawe neposredno vi{eg zva-wa i ispuwava druge uslove iz ~lana 118. ovogzakona moè prevremeno ste}i neposredno vi-{e zvawe.

Zaposleni koji je postigao izuzetne rezultateu radu i time dao zna~ajan doprinos obavqawuunutra{wih poslova, kao i zaposleni u godiniu kojoj ispuwava op{te uslove za sticawe staro-sne penzije, moè vanredno ste}i neposrednovi{e zvawe. Vanredno se moè napredovati sa-mo jedanput.

Akt o prevremenom, odnosno vanrednom stica-wu neposredno vi{eg zvawa iz st. 1. i 2. ovog~lana donosi ministar, ili stare{ina koga onovlasti.

Akta o zvawima

^lan 128.Protiv akata o raspore|ivawu i sticawu zva-

wa, vanrednom unapre|ewu, prevremenom i van-rednom sticawu vi{eg zvawa moè se podnetizahtev za preispitivawe odluke donosiocu aktau roku od 15 dana od dana dono{ewa akta.

Zahtev za preispitivawe odluke ne zadràvaweno izvr{ewe, a protiv akta donetog po zahte-vu za preispitivawe odluke, ne moè se voditiupravni spor.

Elementi i na~in ocewivawa i bliì uslovii na~in sticawa i gubitka zvawa

^lan 129.Vlada uredbom o na~elima za unutra{we ure-

|ewe Ministarstva utvr|uje elemente za ocewi-vawe i na~in ocewivawa policijskih slu`be-nika i drugih zaposlenih i bliè uslove i na-~in sticawa i gubitka zvawa u Ministarstvu.

3. Du`nosti i prava policijskih slu`benika

Izvr{avawe nare|ewa

^lan 130.Policijski slu`benik duàn je da izvr{i

sva nare|ewa nadre|enog policijskog slu`be-nika izdata radi obavqawa poslova, osim onihkojima se nare|uje izvr{ewe radwe koja pred-stavqa krivi~no delo.

Ako nare|ewe smatra nezakonitim iz drugihrazloga, policijski slu`benik ima prava da nato, u pisanoj formi, ukaè pretpostavqenomkoji je nare|ewe izdao. Ukoliko se i daqe in-sistira na takvom nare|ewu policijski slu`be-nik ima pravo da o tome referi{e vi{em pret-postavqenom kome se moè obratiti.

Rad duì od punog radnog vremena

^lan 131.Policijski slu`benik duàn je da po nalogu

nadre|enog policijskog slu`benika posloveobavqa i duè od punog radnog vremena, ako jeto neophodno za uspe{no i pravovremeno oba-vqawe slu`benog posla.

Odlagawe ili prekidawe godi{weg odmora

^lan 132.Policijskom slu`beniku ministar ili lice

koje on ovlasti moè da odloì ili prekinekori{}ewe godi{weg odmora radi obavqawaslu`benih poslova koji ne trpe odlagawe.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana policijskislu`benik ima pravo na naknadu stvarnih tro-{kova prouzrokovanih odlagawem, odnosno pre-kidom godi{weg odmora.

Nespojive delatnosti sa poslom u policiji

^lan 133.Policijski slu`benik i drugi zaposleni u

policiji ne mogu obavqati samostalnu privred-nu ili profesionalnu delatnost.

Sindikalno, profesionalno i drugo organizovawe i delovawe

^lan 134.Policijski slu`benici pravo na sindikal-

no, profesionalno i drugo organizovawe i de-lovawe ostvaruju na zakonom utvr|en na~in.

21. novembar 2005. Broj 101 157

Policijski slu`benici ne mogu se strana~kiorganizovati, niti politi~ki delovati u Mi-nistarstvu.

Policijski slu`benici ne mogu u uniformiprisustvovati strana~kim i drugim politi~kimskupovima, izuzev ako su u slu`bi.

Pravo na {trajk

^lan 135.Na organizovawe i sprovo|ewe {trajka pri-

mewuju se, na odgovaraju}i na~in, op{ti propi-si o {trajku.

Ovla{}eno slu`beno lice du`no je i za vre-me u~estvovawa u {trajku da primewuje policij-ska ovla{}ewa, ako je to potrebno radi:

1) za{tite ìvota i bezbednosti qudi;2) hvatawa i privo|ewa nadle`nom organu li-

ca zate~enog u vr{ewu krivi~nog dela za koje segoni po slu`benoj du`nosti;

3) spre~avawa u~inioca i otkrivawa u~inio-ca krivi~nog dela za koje se goni po slu`benojdu`nosti.

Policijski slu`benici nemaju pravo na{trajk u slu~aju:

1) ratnog stawa ili stawa neposredne ratneopasnosti ili vanrednog stawa;

2) oruàne pobune, ustanka i drugih oblikanasilnog ugroàvawa demokratskog i ustavnogporetka Republike Srbije ili osnovnih slobo-da i prava;

3) progla{ene elementarne nepogode ili ne-posredne opasnosti od wenog nastanka na pod-ru~ju dveju ili vi{e podru~nih policijskihuprava Ministarstva ili na celoj teritorijiRepublike Srbije;

4) drugih nepogoda i nesre}a koje ometaju nor-malno odvijawe ìvota i ugroàvaju bezbednostqudi i imovine;

5) opasnosti od ugroàvawa javnog reda u ve-}em obimu.

Du`nost ~uvawa slu`benih podataka

^lan 136.Policijski slu`benici du`ni su da ~uvaju

slu`bene podatke za koje su saznali u slu`biili povodom vr{ewa slu`be, a ~ije bi otkriva-we oteàvalo izvr{avawe zadataka policijeili naru{avalo zakonom za{ti}ena prava tre-}ih lica.

Slu`benim podacima, u smislu ovog zakona,smatraju se:

1) svi podaci koji su zakonom ili propisimadonetim na osnovu zakona odre|eni kao pover-qivi;

2) podaci i dokumenti koji su op{tim aktimautvr|eni kao poverqivi;

3) podaci i dokumenti ozna~eni kao poverqi-vi od strane drugih organa ili pravnih lica;

4) mere, radwe, podaci i izvori informacija~ije bi saop{tavawe bilo {tetno za interesfizi~kih ili pravnih lica, kao i za uspe{noobavqawe slu`benih poslova.

Obaveza ~uvawa slu`benih podataka traje iposle prestanka radnog odnosa u Ministarstvu.

Sta` osigurawa u uve}anom trajawu

^lan 137.Policijskom slu`beniku, zbog oteànih

uslova rada, prirode poslova i odgovornosti zaobavqawe poslova, sta` osigurawa ra~una se uuve}anom trajawu tako da se svakih 12 meseciefektivno provedenih u obavqawu poslova po-licijskih slu`benika ra~una kao 16 meseci sta-à osigurawa, u skladu sa posebnim zakonom.

Oteànim uslovima rada, u smislu ovog zako-na, smatraju se:

1) pove}ana opasnost za ìvot i zdravqe;2) obavqawe poslova duè od utvr|enog rad-

nog vremena usled nepredvidivih zadataka;3) neredovnost u radu, odnosno rad u nepra-

vilnim vremenskim ciklusima i sl;4) rad za dràvne praznike i u neradne dane;5) pripravnost (na radnom ili drugom mestu

ili u stanu, prema nalogu nadre|enog policij-skog slu`benika) i sli~ni vidovi aktivnog ipasivnog deùrstva.

Radna mesta policijskih slu`benika na koji-ma se sta` osigurawa ra~una u uve}anom trajawuutvr|uju se aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona.Ovim aktom mogu se odrediti i radna mesta dru-gih zaposlenih u Ministarstvu na kojima sesta` osigurawa ra~una u uve}anom trajawu, uskladu sa posebnim propisima.

Naknada u slu~aju privremene nesposobnosti za rad

^lan 138.Policijskom slu`beniku u slu~aju privreme-

ne nesposobnosti za rad pripada naknada u vi-sini plate koju bi primio za vreme privremenenesposobnosti, ako je ona prouzrokovana povre-dom na radu ili profesionalnom bole{}u, a uvisini od 85 odsto od plate ako je ona prouzro-kovana bole{}u ili povredom van rada.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju

^lan 139.Policijskom slu`beniku moè prestati rad-

ni odnos i pre ispuwewa op{tih uslova za sti-cawe starosne penzije, ako je ispunio posebniuslov u pogledu godina ìvota predvi|en pro-pisima o penzijskom i invalidskom osigurawui navr{io 20 godina penzijskog staà, od ~eganajmawe 10 godina efektivno provedenih naradnim mestima na kojima se sta` osigurawara~una sa uve}anim trajawem, a u skladu sa pro-pisima o penzijskom i invalidskom osigurawu.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju

^lan 140.Policijskom slu`beniku kod koga nastanu

promene u psihofizi~kom ili op{tem zdrav-stvenom stawu koje ga ~ine nesposobnim za vr-{ewe policijskih poslova, prestaje radni od-nos u Ministarstvu.

158 Broj 101 21. novembar 2005.

Postojawe nesposobnosti u smislu stava 1.ovog ~lana, u saradwi sa organom ve{ta~ewaFonda za penzijsko i invalidsko osigurawe za-poslenih, utvr|uje komisija pri Zavodu za zdrav-stvenu za{titu radnika Ministarstva, ~ije ~la-nove imenuje ministar.

Promene psihofizi~kog ili op{teg zdrav-stvenog stawa iz stava 1. ovog ~lana smatraju segubitkom radne sposobnosti u smislu propisa openzijskom i invalidskom osigurawu, a poli-cijski slu`benik kome po tom osnovu prestaneradni odnos ima pravo na invalidsku penziju.

Otpremnina

^lan 141.Policijskom slu`beniku koji ostvari pravo

na penziju pripada otpremnina u visini plateprimqene za posledwih pet meseci.

Tro{kovi sahrane i jednokratna nov~ana pomo}

^lan 142.Policijski slu`benik koji u obavqawu slu-

`be ili povodom obavqawa slu`be izgubi ì-vot, sahrani}e se u mestu koje odredi wegova po-rodica o tro{ku Ministarstva.

Tro{kom iz stava 1. ovog ~lana smatraju se:1) tro{kovi prevoza posmrtnih ostataka do

mesta sahrane;2) putni tro{kovi za dva pratioca;3) tro{kovi grobnog mesta, ako porodica ne-

ma grobno mesto;4) ostali uobi~ajeni tro{kovi ~iju visinu

odre|uje ministar.U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana porodica koju

je izdràvao poginuli policijski slu`benikima pravo na jednokratnu nov~anu pomo} u visi-ni plate poginulog policijskog slu`benika is-pla}ene za posledwa 24 meseca, po odbitku pore-za i doprinosa.

Nov~ana i druga prigodna pomo}

^lan 143.Ministar moè, prilikom obeleàvawa zna-

~ajnih datuma policije, ustanoviti dodelu nov-~ane pomo}i i druge prigodne pomo}i porodi-cama poginulih policijskih slu`benika i te-{ko rawenim policijskim slu`benicima, kojisu stradali u obavqawu slu`be ili povodomobavqawa slu`be.

Vrste i na~in dodele nagrada i priznawa

^lan 144.Za ostvarene rezultate u obavqawu policij-

skih poslova, o~uvawu i unapre|ewu bezbedno-sti, za drugi doprinos policijskoj delatnosti ibezbednosti, odnosno za drugi radni doprinos,policijskim slu`benicima i drugim zaposle-nim dodequju se nagrade i priznawa.

Nagrade i priznawa Ministarstva su: godi{wanagrada; prigodna nagrada; zahvalnica i drugi ob-lici utvr|eni aktom koji donosi ministar.

U skladu sa ~lanom 6. ovog zakona, ministarmoè priznawa dodeqivati i organima terito-rijalne autonomije i lokalne samouprave, dru-gim organima i ustanovama, nevladinim i dru-gim organizacijama i pojedincima.

Specifi~na zdravstvena za{tita

^lan 145.Specifi~nu zdravstvenu za{titu zaposlenih

u Ministarstvu, koja se odnosi na pruàwezdravstvenih usluga u vezi sa pregledom za upisu obrazovne institucije Ministarstva, zasniva-wem radnog odnosa u Ministarstvu, sistemat-skim lekarskim pregledima, vanrednim lekar-skim pregledima radi utvr|ivawa op{te zdrav-stvene i psiho-fizi~ke sposobnosti za daqeobavqawe poslova policijskog slu`benika ipruàwem stru~ne, tehni~ke i kadrovske pomo-}i policijskim jedinicama u izvr{avawu zada-taka i poslova, obavqa Zavod za zdravstvenu za-{titu radnika Ministarstva unutra{wih po-slova, koji je osnovan i obavqa delatnost uskladu sa zakonom.

Program specifi~ne zdravstvene za{tite za-poslenih u Ministarstvu koji sprovodi Zavodza zdravstvenu za{titu radnika Ministarstvaunutra{wih poslova, donosi ministar.

Tro{kove nastale sprovo|ewem programa spe-cifi~ne zdravstvene za{tite zaposlenih u Mi-nistarstvu iz stava 1. ovog ~lana snosi Mini-starstvo.

4. Plate

Utvr|ivawe plata

^lan 146.Policijski slu`benici i drugi zaposleni u

Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sa-stoji od osnovice koju utvr|uje Vlada i osnov-nog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvawe,posebne uslove rada, opasnost, odgovornost isloènost posla.

Plata iz stava 1. ovog ~lana uve}ava se za 0,4odsto za svaku navr{enu godinu radnog staà.

Visinu koeficijenata iz stava 1. ovog ~lanautvr|uje ministar aktom o platama zaposlenih uMinistarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade.

Koeficijenti za obra~un plata

^lan 147.Zbog posebnih uslova rada, opasnosti za ̀ ivot

i zdravqe, odgovornosti, teìne i prirode po-slova, rada na dan praznika koji je neradni dan,no}nog rada, rada u smenama, prekovremenog ra-da, deùrstava, pripravnosti i drugih vidovaneredovnosti u radu, zaposlenima u Ministar-stvu mogu se utvrditi koeficijenti za obra~unplate koji su od 30 do 50 odsto nominalno ve}iod koeficijenata za druge dràvne slu`benike,a u visini mase sredstava potrebnih za isplatudodatnih koeficijenata iz ~lana 146. stav 1.ovog zakona.

21. novembar 2005. Broj 101 159

Uz saglasnost Vlade, za pojedine kategorijezaposlenih mogu se utvrditi koeficijenti kojisu u smislu stava 1. ovog ~lana ve}i i za vi{e od50 odsto.

Na prava i obaveze proistekle iz napred na-vedenih posebnih uslova rada ne primewuju seodredbe op{tih radno-pravnih propisa o uve}a-noj zaradi.

5. Preme{taj i upu}ivawe

Uslovi za preme{taj

^lan 148.Zbog potreba slu`be policijski slu`benik

moè biti preme{ten na drugo radno mesto, uskladu sa wegovom stru~nom spremom i radnimsposobnostima, u istoj ili drugoj organizacio-noj jedinici, u istom ili drugom mestu rada, a uskladu sa radno-pravnim propisima i propisi-ma o dràvnim slu`benicima.

Uslovi za upu}ivawe u drugu organizacionu jedinicu

^lan 149. Policijski slu`benik moè biti upu}en na

vr{ewe slu`benih poslova i zadataka na radnomesto u drugu organizacionu jedinicu Mini-starstva, udaqenu vi{e od 50 kilometara od me-sta wegovog stanovawa, u neprekidnom trajawuod 30 dana do jedne godine.

Prava u slu~aju upu}ivawa

^lan 150.Policijski slu`benik koji je upu}en na vr-

{ewe slu`benih poslova i zadataka na osnovu~lana 149. ovog zakona ima pravo na tro{koveprevoza, sme{taja i ishrane, utvr|ene aktom mi-nistra, u skladu sa zakonom.

Upu}ivawe na rad u inostranstvo

^lan 151.Policijski slu`benik moè biti upu}en na

rad u inostranstvo, na osnovu utvr|enih pravi-la o me|unarodnoj policijskoj saradwi i u skla-du sa odredbama ~lana 19. ovog zakona.

6. Obrazovawe, osposobqavawe i usavr{avawe

Stru~no obrazovawe

^lan 152.Stru~no obrazovawe za potrebe policije, radi

sticawa odgovaraju}ih nivoa stru~ne spreme,sprovodi se u skladu sa posebnim propisima.

Stru~no osposobqavawe i usavr{avawe

^lan 153.Pod stru~nim osposobqavawem i usavr{ava-

wem za potrebe policije, u smislu ovog zakona,podrazumeva se sticawe i unapre|ivawe znawa,ve{tina, stavova i pona{awa, odnosno pove}a-

we efikasnosti i efektivnosti u obavqawu po-licijskih poslova.

Ministar bliè ure|uje:1) program, postupak i na~in stru~nog osposo-

bqavawa pripravnika i polagawe stru~nog is-pita;

2) sadrìnu, oblik i na~in vr{ewa stru~nogosposobqavawa i usavr{avawa iz stava 1. ovog~lana;

3) prava, obaveze i odgovornosti polaznikastru~nog osposobqavawa i usavr{avawa;

4) kriterijume po kojima }e se vr{iti izborkandidata za polaznike stru~nog osposobqava-wa, po raspisanom konkursu;

5) druga pitawa u vezi sa stru~nim osposobqa-vawem i usavr{avawem.

Stru~no osposobqavawe i usavr{avawe izstava 1. ovog ~lana sprovode se u za to obrazova-nim unutra{wim organizacionim jedinicamaMinistarstva, a pojedini oblici i u drugimunutra{wim organizacionim jedinicama.

U toku stru~nog osposobqavawa polaznicimase obezbe|uju ishrana i sme{taj, kao i drugaprava koja odredi ministar u aktu iz stava 2.ta~ka 3) ovog ~lana.

Polaznici koji uspe{no zavr{e stru~no ospo-sobqavawe du`ni su da najmawe tri godine osta-nu na radu u Ministarstvu ili da naknade sra-zmeran deo tro{kova stru~nog osposobqavawa.

Sprovo|ewe stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa

^lan 154.Ministar donosi programe stru~nog osposo-

bqavawa i usavr{avawa.U skladu sa programima iz stava 1. ovog ~lana

direktor policije donosi planove za realiza-ciju pojedinih oblika stru~nog osposobqavawai usavr{avawa, u okviru raspoloìvih finan-sijskih sredstava u buxetu.

Policijski slu`benici mogu da u~estvuju i udrugim oblicima stru~nog osposobqavawa iusavr{avawa koje sprovode doma}e i straneustanove, u skladu sa posebnim programima iplanovima.

U sprovo|ewu stru~nog osposobqavawa i usa-vr{avawa po programima iz stava 1. ovog zakonamogu da u~estvuju i strani u~esnici, na osnovuzakqu~enog sporazuma.

7. Disciplinska odgovornost

Odgovornost za povrede slu`bene du`nosti

^lan 155.Za lake i te{ke povrede slu`bene du`nosti

policijski slu`benici i drugi zaposleni uMinistarstvu odgovaraju disciplinski.

Lake povrede slu`bene du`nosti

^lan 156.Lake povrede slu`bene du`nosti su:1) nedolazak na posao u odre|eno vreme i od-

lazak sa posla pre isteka radnog vremena;

160 Broj 101 21. novembar 2005.

2) neuqudan odnos prema strankama i sarad-nicima za vreme rada;

3) nepropisno postupawe sa poverenim sred-stvima za rad;

4) nesavesno i neuredno ~uvawe slu`benihspisa i podataka;

5) neopravdano izostajawe sa posla do dvaradna dana u toku jedne kalendarske godine;

6) neno{ewe ili neuredno no{ewe uniformei oru`ja;

7) postupawe protivno nalogu ili uputstvu zaobavqawe poslova koje je izazvalo ili mogloizazvati {tetne posledice maweg zna~aja.

Te{ke povrede slu`bene du`nosti

^lan 157.Te{ke povrede slu`bene du`nosti su:1) odbijawe izvr{ewa ili neizvr{avawe ili

omalovaàvawe zakonitog slu`benog nare|ewastare{ine izdatog u vr{ewu ili povodom vr{e-wa slu`benog zadatka;

2) samovoqno napu{tawe radnog mesta, pozor-ni~kog mesta, mesta obezbe|ewa odre|enih obje-kata i lica, jedinice ili mesta odre|enog zapripravnost;

3) primena ovla{}ewa u svrhe za koje nije na-meweno ili kori{}ewe statusa policijskogslu`benika u neslu`bene svrhe;

4) izdavawe ili izvr{avawe nare|ewa kojimse protivpravno ugroàva sigurnost qudi iliimovine;

5) nepreduzimawe ili nedovoqno preduzima-we mera za bezbednost lica, imovine i povere-nih stvari;

6) svaka radwa, odnosno propu{tawe radwekojom se onemogu}ava, ometa ili oteàva izvr-{avawe slu`benih zadataka;

7) pona{awe koje {teti ugledu slu`be ilinaru{ava odnose me|u zaposlenima;

8) gubqewe ili o{te}ewe tehni~ke ili drugeopreme;

9) nepravilno ili nenamensko kori{}ewepoverenih sredstava;

10) samoinicijativno istupawe u javnosti;11) odavawe poverqivih podataka utvr|enih

zakonom, drugim propisom ili aktom;12) davawe podataka neovla{}enim licima;13) izno{ewe neistinitih tvrdwi o Mini-

starstvu;14) nepreduzimawe mera ili nepruàwe pomo-

}i u okviru svojih slu`benih du`nosti zaposle-nima u policiji ili neophodne pomo}i drugimdràvnim organima;

15) protivpravno pribavqawe li~ne ili imo-vinske koristi za sebe ili drugog u vezi sa radom;

16) bavqewe poslovima koji su nespojivi saslu`benom du`no{}u;

17) odbijawe, neopravdano neodazivawe iliizbegavawe propisanog zdravstvenog pregledaili zloupotreba prava odsustvovawa u slu~ajubolesti;

18) odbijawe, neopravdano neodazivawe iliizbegavawe stru~nog osposobqavawa, usavr{ava-wa ili druge obuke na koju se zaposleni upu}uje;

19) svaka radwa koja predstavqa krivi~no de-lo izvr{eno na radu ili u vezi sa radom;

20) izdavawe nare|ewa ~ije bi izvr{ewepredstavqalo krivi~no delo;

21) prikrivawe od strane nadre|enog slu`be-nika izvr{ewa povrede slu`benih du`nosti zakoju se zaposlenom moè izre}i disciplinskamera prestanka radnog odnosa.

Disciplinske mere za lake povrede slu`bene du`nosti

^lan 158.Za lake povrede slu`bene du`nosti moè se

izre}i disciplinska mera – nov~ana kazna u iz-nosu od 10 do 30 odsto od mese~ne plate zaposle-nog ostvarene u mesecu u kojem se mera izri~e.

Disciplinske mere za te{ke povrede slu`bene du`nosti

^lan 159.Za te{ke povrede slu`bene du`nosti moè se

izre}i jedna od slede}ih disciplinskih mera:1) nov~ana kazna u iznosu od 30 do 50 odsto od

mese~ne plate zaposlenog u vremenu od jednog dotri meseca;

2) zaustavqawe u napredovawu u vi{e zvawe utrajawu od {est meseci do dve godine;

3) raspore|ivawe na drugo radno mesto u tra-jawu od {est meseci do dve godine;

4) prestanak radnog odnosa.Zaustavqawe u napredovawu u vi{e zvawe iz

stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana ra~una se od dana ka-da je disciplinska odluka kojom je izre~ena ovamera postala pravosna`na.

Raspore|ivawe na drugo radno mesto iz stava 1.ta~ka 3) ovog ~lana vr{i se na radno mesto nakojem se obavqaju poslovi mawe sloènosti i zakoje je kao uslov propisana ista ili neposrednonià stru~na sprema.

Javnost i iskqu~ewe javnosti

^lan 160.Disciplinski postupak je javan.Organ koji vodi postupak moè da odlu~i da

pokrene disciplinski postupak bez prisustvajavnosti kada se u postupku razmatraju ~iweni-ce poverqivog karaktera.

Nadle`nost za odlu~ivawe u prvom stepenu

^lan 161.O disciplinskoj odgovornosti policijskih

slu`benika u prvom stepenu odlu~uje:1) direktor policije, odnosno funkcioner u

~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre|enih po-slova i zadataka ili policijski slu`benik ko-ga oni ovlaste – za policijske slu`benike di-rekcije policije i druge zaposlene u sedi{tuMinistarstva;

2) na~elnik podru~ne policijske uprave ililice koje on ovlasti – za policijske slu`beni-ke podru~ne policijske uprave, policijskih sta-nica i druge zaposlene na odnosnom podru~ju.

21. novembar 2005. Broj 101 161

Nadle`nost za odlu~ivawe u drugom stepenu

^lan 162.Protiv odluka iz ~lana 161. ovog zakona poli-

cijski slu`benik ima pravo prigovora disci-plinskoj komisiji u roku od osam dana od danauru~ewa odluke.

Disciplinska komisija

^lan 163.Disciplinska komisija ima 30 ~lanova koje

imenuje ministar.Disciplinska komisija odlu~uje u ve}u od tri

~lana, od kojih je jedan ~lan van Ministarstva.

Bliè ure|ivawe disciplinske odgovornosti

^lan 164.Vlada uredbom bliè ure|uje disciplinsku

odgovornost u Ministarastvu.

Razlozi i postupak privremenog udaqewa iz slu`be

^lan 165.Zaposleni u Ministarstvu moè biti privre-

meno udaqen iz slu`be kada je protiv wega po-krenut krivi~ni postupak za krivi~no delo zakoje se goni po slu`benoj du`nosti, ili kada jeprotiv wega podnet zahtev za utvr|ivawe disci-plinske odgovornosti za te{ke povrede slu`be-ne du`nosti.

Udaqewe iz slu`be iz stava 1. ovog ~lana mo-è trajati do okon~awa disciplinskog postup-ka a najduè {est meseci.

Za vreme dok traje udaqewe zaposleni ima pra-vo na naknadu u visini jedne polovine plate.

O privremenom udaqewu iz slu`be odlu~ujedirektor policije, odnosno funkcioner u ~ijojnadle`nosti je obavqawe odre|enih poslova izadataka.

Protiv re{ewa o udaqewu zaposleni moèpodneti prigovor ministru, u roku od osam da-na od dana uru~ewa re{ewa o udaqewu. Prigo-vor ne odlaè izvr{ewe re{ewa, a re{ewe poprigovoru mora se doneti u roku od 15 dana.

Policijskom slu`beniku koji je udaqen izslu`be oduzima se slu`bena zna~ka, slu`benalegitimacija, oru`je i druga sredstva koja su mupoverena za obavqawe poslova.

Odgovornost za {tetu pri~iwenu tre}im licima

^lan 166.Republika Srbija odgovara za {tetu koju po-

licijski slu`benik pri~ini tre}im licima,ako se dokaè da je policijski slu`benik po-stupao nesaglasno propisima o na~inu obavqa-wa policijskih poslova.

Policijski slu`benik odgovara za {tetu ko-ju pri~ini Ministarstvu ili tre}im licima,ako se dokaè da je postupao nesaglasno propi-sima o na~inu obavqawa policijskih poslova.

8. Posebni slu~ajevi prestanka radnog odnosa

Prestanak radnog odnosa po sili zakona

^lan 167.Pored slu~ajeva prestanka radnog odnosa po

sili zakona utvr|enih drugim propisima, poli-cijskom slu`beniku, odnosno drugom zaposle-nom radni odnos u Ministarstvu prestaje:

1) kad se sazna da su podaci o ispuwavawuuslova za prijem u radni odnos iz ~lana 110.stav 1. ta~. 1), 4), 5) i 6) la`ni – danom saznawa;

2) kad sud dostavi pravosna`nu presudu kojomje osu|en za krivi~no delo odre|eno u ~lanu 110.stav 3. ovog zakona – danom dono{ewa re{ewa oprestanku radnog odnosa;

3) kad se sazna da je postupio suprotno odred-bi ~lana 133. ovog zakona – danom saznawa oobavqawu delatnosti;

4) kad mu nadle`ni organ utvrdi pravo napenziju u skladu sa zakonom – danom pravosna-`nosti re{ewa.

Prestanak radnog odnosa zbog bezbednosnih smetwi

^lan 168.Policijskom slu`beniku, odnosno drugom za-

poslenom radni odnos prestaje i ako tokom we-govog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosnesmetwe iz ~lana 111. ovog zakona zbog kojih sawim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su uvreme zasnivawa postojale.

U slu~aju bezbednosnih smetwi iz stava 1.ovog ~lana, re{ewe o prestanku radnog odnosapolicijskog slu`benika, odnosno drugog zapo-slenog donosi ministar, na obrazloèni pred-log direktora policije, odnosno funkcionerau ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre|enih po-slova i zadataka. Uz predlog se prilaè i bez-bednosna provera iz ~lana 111. stav 2. ovog zako-na, kao sastavni deo predloga.

@alba protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lananije dopu{tena, ali se moè pokrenuti upravnispor.

Primena drugih propisa

^lan 169.Na poloàj, du`nosti, prava i odgovornosti

zaposlenih u Ministarstvu primewuju se propi-si o radnim odnosima u dràvnim organima,ako ovim zakonom i propisima donetim naosnovu ovog zakona nije druk~ije odre|eno.

âá. KONTROLA RADA POLICIJE

1. Spoqa{wa kontrola policije

Vrste spoqa{we kontrole

^lan 170.Spoqa{wu kontrolu rada policije vr{i Na-

rodna skup{tina, u skladu sa ~lanom 9. ovog za-kona, drugim zakonom i propisom.

162 Broj 101 21. novembar 2005.

Spoqa{wu kontrolu rada policije vr{e iVlada, nadle`ni pravosudni organi, organi dr-àvne uprave nadle`ni za odre|ene poslovenadzora i drugi zakonom ovla{}eni organi itela.

Pod ovla{}ewima organa i tela iz stava 2.ovog ~lana podrazumevaju se ovla{}ewa utvr|e-na posebnim zakonom koja se odnose na pristupodgovaraju}im informacijama, kontakt sa nad-le`nim policijskim slu`benicima, pravo nadobijawe odgovora na pitawa i druga zakonomutvr|ena prava.

2. Unutra{wa kontrola policije

Sektor unutra{we kontrole policije

^lan 171.Unutra{wu kontrolu rada policije vr{i

Sektor unutra{we kontrole policije.Sektorom unutra{we kontrole policije ruko-

vodi na~elnik Sektora unutra{we kontrole. Na~elnik Sektora unutra{we kontrole re-

dovno i periodi~no podnosi ministru izve{ta-je o radu Sektora unutra{we kontrole.

Oblici i na~in vr{ewa unutra{we kontrolepolicije

^lan 172.Sektor unutra{we kontrole policije vr{i

kontrolu zakonitosti rada policije, a naro~i-to u pogledu po{tovawa i za{tite qudskih pra-va pri izvr{avawu policijskih zadataka i pri-meni policijskih ovla{}ewa.

Oblike i na~in vr{ewa unutra{we kontrolerada policije bliè propisuje ministar.

Zaposleni u Sektoru unutra{we kontrole policije

^lan 173.Ovla{}ena slu`bena lica u Sektoru unutra-

{we kontrole policije pri vr{ewu kontroleimaju sva policijska ovla{}ewa i u pogledusvojih prava i du`nosti izjedna~eni su sa dru-gim ovla{}enim slu`benim licima.

Postupawe Sektora unutra{we kontrole policije

^lan 174.Sektor unutra{we kontrole policije postupa

na osnovu predloga, pritu`bi i predstavki fi-zi~kih i pravnih lica, povodom pisanih obra-}awa pripadnika policije i po sopstvenoj ini-cijativi, odnosno na osnovu prikupqenih oba-ve{tewa i drugih saznawa.

Na~elnik Sektora unutra{we kontrole poli-cije blagovremeno, u pisanom obliku, obave{ta-va ministra o svim slu~ajevima preduzimawaili propu{tawa akcija policije za koje smatrada su protivne zakonu, i blagovremeno preduzi-ma potrebne radwe.

Pripadnih policije ne moè biti pozvan naodgovornost zbog obra}awa Sektoru unutra{wekontrole.

Obaveze i ovla{}ewa u vr{ewu unutra{we kontrole policije

^lan 175.Pripadnici policije du`ni su da ovla{}e-

nim slu`benim licima Sektora unutra{wekontrole policije omogu}e da izvr{e kontrolui da im u tome pruè potrebnu stru~nu pomo}.

U vr{ewu kontrole ovla{}ena slu`bena licaSektora unutra{we kontrole policije imajuovla{}ewe da:

1) ostvare uvid u spise, dokumentaciju i zbir-ke podataka koje u skladu sa svojim nadle`no-stima pribavqa, sa~iwava ili izdaje policija;

2) uzmu izjave od pripadnika policije, o{te-}enih lica i svedoka;

3) od policije i policijskih slu`benika zah-tevaju dostavqawe drugih podataka i informa-cija iz wihove nadle`nosti koji su potrebni zavr{ewe unutra{we kontrole;

4) ostvare uvid u slu`bene prostorije koje po-licija koristi u svom radu;

5) zahtevaju ateste i tehni~ke i druge podatkeo tehni~kim sredstvima koja koristi policijai zahtevaju dokaze o osposobqenosti policij-skih slu`benika za upotrebu tehni~kih i dru-gih sredstava koja koriste u svom radu.

U vr{ewu kontrole ovla{}ena slu`bena li-ca Sektora unutra{we kontrole policije nemogu se me{ati u tok pojedinih akcija policijeili na drugi na~in ometati rad ili ugrozitipoverqivost policijske akcije.

Dokumentaciju koja se odnosi na primenuovla{}ewa iz stava 2. ovog ~lana i ima oznakupoverqivosti, ovla{}ena slu`bena lica kojavr{e kontrolu mogu da pregledaju u prisustvuodgovornog lica koje je utvrdilo stepen pover-qivosti dokumenta, odnosno lica koje je onoovlastilo.

Za izvr{avawe odre|enih zadataka pojedina~-ne kontrole nad policijom, pored ovla{}enihslu`benih lica Sektora unutra{we kontrolepolicije, ministar moè zaduìti i druge po-licijske slu`benike u Ministarstvu.

Du`nosti Sektora unutra{we kontrole policije

^lan 176.U vr{ewu unutra{we kontrole rada policije

Sektor unutra{we kontrole policije, ovla{}e-na slu`bena lica Sektora unutra{we kontrolepolicije i drugi policijski slu`benici u Mi-nistarstvu zaduèni za unutra{wu kontrolu ra-da policije preduzimaju potrebne radwe, utvr|u-ju ~iweni~no stawe i prikupqaju dokaze.

Na~elnik Sektora unutra{we kontrole upo-znaje sa rezultatima svojih ispitivawa mini-stra i direktora policije i ministru daje pred-loge za otklawawe uo~enih nezakonitosti kao i

21. novembar 2005. Broj 101 163

predloge za pokretawe odgovaraju}ih postupakaradi utvr|ivawa odgovornosti.

Kontrola rada Sektora unutra{we kontrolepolicije

^lan 177.Kontrolu rada na~elnika Sektora unutra{we

kontrole policije, policijskih slu`benika za-poslenih u Sektoru unutra{we kontrole poli-cije i drugih policijskih slu`benika u Mini-starstvu zaduènih za unutra{wu kontrolu radapolicije vr{i ministar, na na~in odre|en pro-pisom iz ~lana 172. stav 2. ovog zakona.

Ako postoji osnovana opasnost da bi vr{eweunutra{we kontrole rada policije nad prime-nom wenih policijskih ovla{}ewa utvr|enihovim ili drugim zakonom onemogu}ilo ili bit-no oteàlo wihovu primenu ili ugrozilo ì-vot i zdravqe lica koja ih primewuju, policij-ski slu`benik moè do odluke ministra pri-vremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregledprostorija i dostavqawe odre|enih podataka iinformacija.

Ukoliko predmet vr{ewa unutra{we kontro-le prevazilazi nadle`nosti Sektora unutra-{we kontrole policije ili je povezan sa dru-gim delima ili se radi o predmetu velikog zna-~aja, ministar moè odlu~iti da se daqe postu-pawe po tom predmetu ustupi drugoj unutra{wojorganizacionoj jedinici nadle`noj za pokreta-we postupka.

Ovla{}ewe ministra i obaveze Sektora unutra{we kontrole policije prema ministru

^lan 178.Ministar daje Sektoru unutra{we kontrole

policije smernice, obavezna uputstva za rad, di-rektive, kao i naloge da u okviru svoje nadle-`nosti izvr{i odre|ene zadatke i preduzme od-re|ene mere.

Ovla{}ena slu`bena lica i drugi policij-ski slu`benici u Sektoru unutra{we kontrolepolicije na zahtev ministra podnose podatke,dokumenta i izve{taje o pojedina~nim pitawi-ma iz svog delokruga.

Izve{tavawe Vlade i Narodne skup{tine o radu Sektora unutra{we kontrole policije

^lan 179.Na zahtev Vlade i radnog tela Narodne skup-

{tine nadle`nog za bezbednost i policijskeposlove, ministar podnosi izve{taj o radu Sek-tora unutra{we kontrole policije.

3. Kontrola rada policije re{avawem pritu`bi

Postupak re{avawa pritu`bi

^lan 180.Svako ima pravo da Ministarstvu podnese

pritu`bu protiv policijskog slu`benika akosmatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom

radwom policijskog slu`benika povre|ena pra-va ili slobode.

Pojedinac iz stava 1. ovog ~lana moè u rokuod 30 dana od dana kad je do povrede do{lo pod-neti pritu`bu policiji ili Ministarstvu.

Svaku pritu`bu podnetu protiv policijskogslu`benika mora prvo da razmotri i sve okol-nosti u vezi sa wom da proveri rukovodilac or-ganizacione jedinice u kojoj je zaposlen poli-cijski slu`benik na koga se pritu`ba odnosiili policijski slu`benik koga je on ovlastio(u daqem tekstu: rukovodilac organizacione je-dinice). Ukoliko su stavovi podnosioca pritu-`be i stavovi rukovodioca organizacione jedi-nice uskla|eni moè se odlu~iti da je postupakre{avawa pritu`be time zakqu~en. Ovo }e sezabeleìti u zapisniku o razmatrawu pritu`bekoji potpisuje i podnosilac pritu`be. Ovaj po-stupak mora biti zakqu~en u roku od 15 dana odprijema pritu`be.

U slu~aju da se podnosilac pritu`be ne oda-zove pozivu na razgovor ili da se odazove, aline saglasi sa stavovima rukovodioca organiza-cione jedinice, kao i u slu~ajevima kad iz pri-tu`be proizlazi sumwa o u~iwenom krivi~nomdelu za koje se goni po slu`benoj du`nosti, mo-ra rukovodilac organizacione jedinice celo-kupne spise predmeta da ustupi komisiji, kojavodi daqi postupak re{avawa po pritu`bi.

Pritu`be u Ministarstvu re{ava komisijasastavqena od tri ~lana, i to: na~elnik Sekto-ra unutra{we kontrole policije ili drugoovla{}eno slu`beno lice iz Sektora unutra-{we kontrole koga ovlasti na~elnik Sektora,predstavnik policije ovla{}en od strane mi-nistra i predstavnik javnosti. Predstavnikajavnosti koji u~estvuje u re{avawu pritu`bi napodru~ju policijske uprave, na predlog organalokalne samouprave, imenuje i razre{ava mini-star. Predstavnika javnosti koji u~estvuje u re-{avawu pritu`bi na rad policijskih slu`be-nika u sedi{tu, na predlog organizacija stru~-ne javnosti i nevladinih organizacija, imenujei razre{ava ministar. Predstavnik javnosti seimenuje na period od ~etiri godine s mogu}no-{}u ponovnog imenovawa.

Postupak re{avawa pritu`be u Ministarstvuzakqu~uje se dostavqawem odgovora podnosiocupritu`be u roku od 30 dana od dana zakqu~ewapostupka kod rukovodioca organizacione jedi-nice policije. Odgovorom podnosiocu pritu`bepostupak po pritu`bi je zakqu~en, a podnosilacpritu`be ima na raspolagawu sva pravna i dru-ga sredstva za za{titu svojih prava i sloboda.

Postupak re{avawa pritu`bi bliè propi-suje ministar.

Du`nost ~uvawa poverqivih podataka

^lan 181.Lica koja u~estvuju u vr{ewu kontrole poli-

cije, du`na su da {tite i ~uvaju poverqivostpodataka i informacija do kojih dolaze u vr{e-wu kontrole i po prestanku svojih funkcija.

164 Broj 101 21. novembar 2005.

âáá. FINANSIRAWE

Sredstva za rad

^lan 182.Sredstva za rad Ministarstva obezbe|uju se u

buxetu Republike Srbije.Ministarstvo moè da ostvaruje dopunska

sredstva pruàwem usluga u vezi sa osnovnomdelatno{}u Ministarstva, odnosno u skladu saposlovima koji su u funkciji bezbednosti ievidencijama iz svoje nadle`nosti, a koja imajusvojstvo sopstvenih prihoda.

Visinu naknade za usluge iz stava 2. ovog ~la-na utvr|uje Vlada, na predlog ministra.

Sredstva za posebne namene

^lan 183.Ministarstvo koristi sredstva u dràvnoj

svojini.Deo sredstava koja Ministarstvo koristi ~i-

ne sredstva za posebne namene, koja su poverqi-vog karaktera.

Nepokretna sredstva za posebne namene jesu ze-mqi{te, zgrade i drugi objekti, poverqivog ka-raktera, koji se koriste za potrebe bezbednosti.

Pristup nepokretnim sredstvima za posebnenamene, van slu~ajeva wihovog redovnog kori-{}ewa, dozvoqen je samo po prethodno priba-vqenom odobrewu ministra.

Pokretna sredstva za posebne namene jesuoru`je, oprema, prevozna i druga sredstva, po-verqivog karaktera, koja se koriste za potrebebezbednosti.

Sredstva za posebne namene bliè se ure|ujuposebnim aktom.

Sredstva za posebne operativne potrebe

^lan 184.Za isplatu tro{kova i nagrada licima za po-

stupawe i u~estvovawe u primeni mera koje suodobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojimse ure|uje krivi~ni postupak i za pla}awe kori-snih informacija u vezi sa krivi~nim delima iwihovim u~iniocima (u daqem tekstu: sredstvaza posebne operativne potrebe) se u okviru bu-xeta, prema finansijskom planu policije, odre-|uju namenska finansijska sredstva. Podaci oisplatama vode se u posebnoj evidenciji, u skla-du sa propisima kojima su ure|ene pojedineoblasti. Na~in poslovawa sa sredstvima za po-sebne operativne potrebe utvr|uje ministaruputstvom.

Na nov~ana sredstva iz stava 1. ovog ~lana nepla}aju se doprinosi, niti druga davawa odre-|ena propisima.

Fond za nov~anu pomo} ~lanovima porodicepoginulih ili rawenih policijskih

slu`benika

^lan 185.Fond za nov~anu pomo} ~lanovima porodice

poginulih ili rawenih policijskih slu`beni-

ka, koji su u obavqawu ili povodom obavqawaslu`be izgubili ìvot ili bili raweni osni-va se kao buxetski fond radi ostvarivawa ovogciqa, u skladu sa posebnim propisima.

Buxetski fond iz stava 1. ovog ~lana osnivase na neodre|eno vreme i wime upravqa Mini-starstvo.

Sredstva buxetskog fonda iz stava 1. ovog~lana mogu da ~ine:

1) sredstva buxeta;2) donacije;3) druga sredstva u skladu sa zakonom i drugim

propisima.Korisnik sredstava Fonda za nov~anu pomo}

iz stava 1. ovog ~lana ne moè daqe isticatizahteve za ostvarivawe prava na naknadu {tetepo istom {tetnom doga|aju.

âááá. OBLICI SARADWE SA DRUGIM SUBJEKTIMA

Me|upolicijska saradwa

^lan 186.Ministarstvo neposredno sara|uje sa organi-

ma unutra{wih poslova, policijama i policij-skim organizacijama, kao i organima i slu`ba-ma bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori.

Saradwa iz stava 1. ovog ~lana zasniva se napravima i du`nostima odre|enim zakonom, nauzajamnom obave{tavawu i izvr{avawu zajed-ni~kih zadataka.

Oblici i na~in saradwe utvr|uju se i poseb-nim aktima organa i slu`bi iz stava 1. ovog~lana koje sporazumno donose rukovodioci tihorgana i slu`bi, u skladu sa zakonom.

Saradwa sa Bezbednosno-informativnomagencijom

^lan 187.U skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim je

regulisan rad Bezbednosno-informativne agen-cije (u daqem tekstu: Agencija), zakonom kojimje regulisan krivi~ni postupak i drugim zako-nima koje primewuju Ministarstvo i Agencija,ministar i direktor Agencije sporazumno utvr-|uju obavezne oblike i na~in ostvarivawa sa-radwe Ministarstva i Agencije u pitawima odinteresa za bezbednost qudi i imovine, odno-sno za bezbednost i ustavni poredak RepublikeSrbije, a naro~ito:

1) me|usobno obave{tavawe, razmenu podatakai saznawa od zna~aja za izvr{avawe zadataka iznadle`nosti Ministarstva, odnosno Agencije;

2) pruàwe neposredne fizi~ke, stru~ne, teh-ni~ke i druge me|usobne pomo}i, u skladu sa za-konom utvr|enim delokrugom i po prethodnomdogovoru izme|u ministra i direktora Agenci-je, odnosno lica koja oni ovlaste;

3) preduzimawe zajedni~kih mera i aktivno-sti od interesa za jednovremenu za{titu iostvarivawe bezbednosti qudi i imovine i bez-bednosti Republike Srbije.

21. novembar 2005. Broj 101 165

Saradwa sa drugim dràvnim organima i nedràvnim subjektima

^lan 188.Sa drugim dràvnim organima, kao i nedr-

àvnim subjektima iz ~lana 6. ovog zakona, Mi-nistarstvo sara|uje u skladu sa ovim i drugimzakonom.

Radi razvijawa me|usobne saradwe, odnosnopartnerstva, ministar moè sporazumno sa or-ganima i subjektima iz stava 1. ovog ~lana da do-nosi odgovaraju}e akte o saradwi i osniva ko-ordinaciona tela od zna~aja za spre~avawe i ot-krivawe delikata i wihovih u~inilaca i zaostvarivawe drugih bezbednosnih ciqeva.

Saradwa, za{tita prava i pruàwe pravnepomo}i pojedincima

^lan 189.U obavqawu policijskih poslova du`nost po-

licije je da pojedincima pruì informacije isavete od zna~aja za wihovu li~nu i imovinskubezbednost, kao i druga obave{tewa s tim u ve-zi do kojih je do{la, ako to nije u suprotnostisa zakonom.

Pojedinac kome je ugroèno neko od privat-nih prava moè da se obrati policiji radi za-{tite tog prava, ako u konkretnom slu~aju nijeobezbe|ena druga pravna za{tita tog prava iako je ugroàvawe tog prava u vezi sa wegovomli~nom i imovinskom bezbedno{}u.

Policija je du`na da pruì pomo} pojedincuna osnovu zahteva iz stava 2. ovog ~lana ako jezahtev u skladu sa wenim delokrugom, a ako tonije slu~aj du`na je da zahtev uputi nadle`nomorganu i podnosioca zahteva o tome obavesti.

Saradwa sa pojedincima koji pruàju pomo}policiji

^lan 190.Pored saradwe, odnosno pruàwa pomo}i iz

~l. 188. i 189. ovog zakona, Ministarstvo sara-|uje i neposredno sa pojedincima koji mu pru-àju pomo} u obavqawu policijskih poslova.

Pojedinac koji prilikom pruàwa pomo}i izstava 1. ovog ~lana bude povre|en ili oboli, pazbog toga odsustvuje sa rada, odnosno postanenesposoban za rad, ima prava iz zdravstvenog,penzijskog i invalidskog osigurawa pod uslo-vima utvr|enim za policijskog slu`benika.

Ako u pruàwu pomo}i pojedinac izgubi ì-vot wegova porodica ima sva prava iz penzij-skog osigurawa kao i porodica policijskogslu`benika koji je izgubio ìvot u vr{ewu ilipovodom vr{ewa poslova.

Pojedinac koji prilikom pruàwa pomo}ipretrpi {tetu, ima u skladu sa zakonom pravo nanaknadu materijalne {tete koju je pretrpeo zbogpruàwa pomo}i.

Ako se protiv pojedinca povodom pomo}i kojuje pruìo vodi krivi~ni ili prekr{ajni postu-pak, Ministarstvo je du`no da mu obezbedipravnu i drugu neophodnu pomo} u vezi sa vo|e-wem postupka.

Ministarstvo odgovara za {tetu koju pojedi-nac prilikom pruàwa pomo}i Ministarstvunanese tre}im licima.

áH. POMO]NA POLICIJA

Pripadnici pomo}ne policije

^lan 191. Ministarstvo moè obrazovati pomo}nu po-

liciju za izvr{avawe policijskih zadataka uslu~ajevima kada treba nadoknaditi angaòva-we velikog broja policijskih slu`benika za:izvr{avawe zadataka visokog bezbednosnog ri-zika; u prirodnim i drugim nesre}ama; obezbe-|ivawe dràvne granice; u drugim slu~ajevimakad je teè ugroèna unutra{wa bezbednost i uslu~ajevima iz ~lana 14. ovog zakona.

Kandidati za pomo}nu policiju mogu biti li-ca koja ispuwavaju uslove iz ~lana 110. ovog za-kona. U pomo}noj policiji mogu u~estvovati ipenzionisani policijski slu`benici do 60. go-dine ìvota.

O upotrebi pomo}ne policije za izvr{avawepolicijskih zadataka odlu~uje ministar, napredlog direktora policije.

Prava i du`nosti za vreme osposobqavawa i izvr{avawa zadataka u pomo}noj policiji

^lan 192.Ministarstvo sa zainteresovanim kandida-

tom za dobrovoqnu slu`bu u pomo}noj policijizakqu~uje ugovor.

Pripadnici pomo}ne policije osposobqavajuse i usavr{avaju za izvr{avawe policijskih za-dataka. Po obavqenom osposobqavawu pomo}nipolicajac moè primewivati sva policijskaovla{}ewa za vreme angaòvawa na izvr{avawupolicijskih zadataka.

Pomo}ni policajac moè u istoj kalendar-skoj godini da bude angaòvan za period do me-sec dana. Za vreme angaòvawa ima prava i du-`nosti utvr|ene aktom Vlade, u skladu sa odgo-varaju}im pravima i du`nostima policijskihslu`benika utvr|enim ovim zakonom.

Za vreme angaòvawa u pomo}noj policiji po-slodavac pomo}nom policajcu ne sme da otkaèugovor o radu, niti sme da uslovqava ure|ivaweugovornih odnosa iz stava 1. ovog ~lana, a po-mo}ni policajac se nakasnije u roku od dva rad-na dana po prestanku angaòvawa u pomo}nojpoliciji vra}a na rad kod poslodavca sa kojimima zakqu~en ugovor o radu.

Policija vodi evidenciju kandidata i pomo}-nih policajaca.

H. OVLA[]EWA ZA DONO[EWE PROPISA

Ovla{}ewa Vlade i ministra

^lan 193.Vlada uredbom: 1) propisuje izgled uniforme i oznaka policij-

skih slu`benika iz ~lana 32. stav 2. ovog zakona;

166 Broj 101 21. novembar 2005.

2) propisuje vrste naoruàwa i opreme poli-cijskih slu`benika iz ~lana 33. ovog zakona;

3) utvr|uje na~in nabavke sredstava posebnenamene bez javnog ogla{avawa iz ~lana 183.ovog zakona;

4) utvr|uje potrebne uslove za zakqu~ewe ugo-vora o dobrovoqnoj slu`bi u pomo}noj polici-ji, na~ine izvr{avawa zadataka, merila za iz-bor kandidata, prava na primawa, tro{kove, od-sustva i druga prava i du`nosti pomo}nih poli-cajaca i razloge za prestanak i otkaz ugovora iz~lana 192. stav 1. ovog zakona.

Ministar donosi propise o:

1) na~inu obezbe|ivawa zdravstvene za{titeiz ~lana 7. stav 1. ta~ka 16) ovog zakona;

2) izgledu slu`bene zna~ke i slu`bene legi-timacije policijskih slu`benika iz ~lana 32.stav 1. ovog zakona i na~inu no{ewa uniformeiz ~lana 32. st. 2. i 4. ovog zakona;

3) no{ewu oru`ja i municije iz ~lana 33.ovog zakona;

4) na~inu primene ovla{}ewa za davawe upo-zorewa i izdavawe nare|ewa iz ~l. 39, 40. i 41.ovog zakona;

5) na~inu provere i utvr|ivawa identitetalica i identifikacije predmeta iz ~l. 42. i 45.ovog zakona;

6) sadràju i na~inu upu}ivawa poziva iz ~la-na 46. ovog zakona;

7) na~inu primene ovla{}ewa dovo|ewa iz ~l. 49, 50, 51. i 52. ovog zakona;

8) na~inu primene ovla{}ewa privremenogograni~ewa slobode kretawa iz ~l. 53, 54, 55, 56,57. i 58. ovog zakona;

9) na~inu primene ovla{}ewa pregleda pro-storija, objekata i dokumentacije i protivtero-risti~kog pregleda iz ~lana 63. ovog zakona;

10) na~inu primene ovla{}ewa zaustavqawa ipregledawa lica, predmeta i saobra}ajnih sred-stava iz ~lana 64. ovog zakona;

11) na~inu primene ovla{}ewa obezbe|ewa ipregleda mesta doga|aja iz ~lana 65. ovog zakona;

12) merilima za utvr|ivawe visine nagrade iz~lana 68. ovog zakona;

13) na~inu sprovo|ewa poligrafskog testira-wa i sadràju pisane saglasnosti iz ~lana 70.ovog zakona;

14) na~inu sprovo|ewa mera tragawa za lici-ma i predmetima iz ~lana 72. ovog zakona;

15) vrsti mera i postupku za{tite `rtavakrivi~nih dela i drugih lica iz ~lana 73. ovogzakona;

16) izgledu, sadràju i na~inu vo|ewa eviden-cija iz ~lana 76. ovog zakona;

17) tehni~kim obele`jima i blièm na~inuupotrebe sredstava prinude iz ~l. 89, 90, 91, 94,97, 98, 99. i 100. ovog zakona;

18) merilima i na~inu utvr|ivawa potrebnepsihofizi~ke sposobnosti iz ~lana 110. stav 1.ta~ka 4. ovog zakona;

19) sadràju izjave o du`nostima i pravimapolicijskih slu`benika iz ~lana 113. stav 1.ovog zakona i o na~inu polagawa zakletve iz~lana 113. stav 2. ovog zakona;

20) ozna~avawu vrste i stepena poverqivostipodataka, na~inu postupawa sa poverqivim po-dacima, posebnim za{titnim merama ~uvawa po-verqivih podataka i slu`benih podataka iz~lana 136. ovog zakona;

21) bliìm uslovima i postupku dodele na-grada i priznawa iz ~lana 144. ovog zakona;

22) uslovima i na~inu izbora policijskogslu`benika koji se upu}uje na rad u inostran-stvo i o wegovim du`nostima, pravima i odgo-vornostima za vreme vr{ewa slu`be u ino-stranstvu iz ~lana 151. ovog zakona;

23) vrstama usluga ~ijim pruàwem Mini-starstvo moè da ostvaruje dopunska sredstva iz~lana 182. stav 2. ovog zakona;

24) bliìm uslovima i na~inu kori{}ewasredstava buxetskog fonda iz ~lana 185. ovogzakona;

25) programu i uslovima za sprovo|ewe stru~-nog osposobqavawa i usavr{avawa pripadnikapomo}ne policije iz ~lana 192. stav 2. ovog za-kona;

26) izgledu, sadràju i na~inu vo|ewa eviden-cije kandidata i pomo}nih policajaca iz ~lana192. stav 5. ovog zakona.

Vlada i ministar done}e propise iz st. 1. i 2.ovog ~lana u roku od {est meseci od dana stupa-wa na snagu ovog zakona.

Propisi iz stava 2. ovog ~lana koje donosiministar objavquju se u „Slu`benom glasnikuRepublike Srbije”.

Há. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Akt o unutra{wem ure|ewu i sistematizacijiradnih mesta

^lan 194.Do dono{ewa akta o unutra{wem ure|ewu i

sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu uskladu sa ovim zakonom i re{ewa o raspore|i-vawu na radno mesto u skladu sa tim aktom ilidono{ewa drugog re{ewa u skladu sa zakonom,zaposleni u Ministarstvu na dan stupawa nasnagu ovog zakona nastavqaju da rade na istimradnim mestima i zadràvaju ~inove, odnosnozvawa i plate prema dosada{wim propisima idrugim aktima.

Rok za dono{ewe akta o unutra{wem ure|ewui sistematizaciji radnih mesta

^lan 195.Akt o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji

radnih mesta i re{ewa iz ~lana 194. ovog zako-

21. novembar 2005. Broj 101 167

na done}e se u roku od godinu dana od dana stu-pawa na snagu ovog zakona.

Informisawe o zakonskim promenama

^lan 196.Radi informisawa javnosti o zakonskim pro-

menama i odnosu izme|u ovog zakona sa zakoni-ma iz oblasti unutra{wih poslova, zakonima oupravi, krivi~nom postupku, prekr{ajima, rad-nim odnosima i drugim zakonima koji se odno-se na policiju ili ih policija primewuje, Mi-nistarstvo }e dva puta godi{we objavqivatiinformacije za javnost sa Listom zakona i ob-ja{wewem zakonskih promena.

Prvu informaciju iz stava 1. ovog ~lana Mi-nistarstvo }e objaviti u roku od {est meseci oddana stupawa na snagu ovog zakona.

Vaèwe propisa do dono{ewa novih na osnovu ovog zakona

^lan 197.Propisi doneti na osnovu Zakona o unutra-

{wim poslovima („Slu`beni glasnik RS”, br.44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 i 106/2003) iZakona o ~inovima pripadnika Ministarstvaunutra{wih poslova („Slu`beni glasnik RS”,br. 53/95 i 66/2003) ostaju na snazi do dana stu-pawa na snagu propisa koje }e Vlada i ministardoneti na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu usuprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Prestanak vaèwa odre|enih zakona

^lan 198.Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju

da vaè:1) Zakon o unutra{wim poslovima („Slu`be-

ni glasnik RS”, br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000,8/2001 i 106/2003), izuzev odredaba ~l. 59. do 65.i ~lan 69. koji se primewuju do dono{ewa pro-pisa kojim }e se urediti oblast i status ustano-ve za obrazovawe za potrebe policije, odnosnodo zavr{etka {kolovawa generacije u~enikaSredwe {kole unutra{wih poslova upisanih u{kolsku 2005/2006. godinu;

2) Zakon o ~inovima pripadnika Ministar-stva unutra{wih poslova („Slu`beni glasnikRS”, br. 53/95 i 66/2003), izuzev odredaba ~l. 1,5, 9. i 14. u delu koji se odnosi na u~enike Sred-we {kole unutra{wih poslova i studente Po-licijske akademije, koji se primewuju do dono-{ewa propisa kojim }e se urediti oblast i sta-tus ustanove za obrazovawe za potrebe policije,odnosno do zavr{etka {kolovawa generacijeu~enika Sredwe {kole unutra{wih poslovaupisanih u {kolsku 2005/2006. godinu.

Stupawe na snagu ovog zakona




Srbije, donosim

UKAZ

o progla{ewu Zakona o duvanu

Progla{ava se Zakon o duvanu, koji je donela Narod-na skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sedniciDrugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Repub-like Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.



ZAKONo duvanu

á. OSNOVNE ODREDBE

Predmet ure|ivawa

^lan 1.Ovim zakonom ure|uju se uslovi i na~in pro-

izvodwe, obrade i stavqawa u promet duvana ifermentisanog duvana, kao i proizvodwe, raz-vrstavawa i prometa duvanskih proizvoda i vo-|ewa registara, evidencionih lista i eviden-cija; odre|uju se vrste podataka o sastavu i obe-leàvawu duvanskih proizvoda; obrazuje seUprava za duvan i ure|uje nadzor nad sprovo|e-wem ovog zakona.

Zna~ewe pojedinih izraza

^lan 2.Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom zakonu

imaju slede}e zna~ewe:

1) duvan ~ine listovi kultivisane biqne vr-ste Nicotiana tabacum L. u svim oblicima i ste-penima biqne proizvodwe, obrade i pakovawa,koji ne sluè krajwoj potro{wi (neobra|eniduvan);

2) fermentisani duvan jeste duvan obra|entehnolo{kim postupkom i to sezonskom i vanse-zonskom fermentacijom (orijental – prilep, jaka,otlja i dèbel) i termi~kom obradom (virginija iberlej);

3) duvanski proizvodi jesu proizvodi koji pokvalitetu zadovoqavaju standarde propisane za-konom, i to: cigare i cigarilosi, cigarete, du-van za pu{ewe i ostali duvanski proizvodi.

(1) Cigare i cigarilosi jesu:a) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom

stawu i koji su u celini izra|eni od pri-rodnog duvana;

b) svici duvana koji se mogu pu{iti u datomstawu i ~iji je spoqni omota~ od prirod-nog duvana;

v) svici duvana od me{avine iìqenog duva-na sa spoqnim omota~em u prirodnoj bojicigare koji potpuno pokriva proizvod, sa

168 Broj 101 21. novembar 2005.

filterom gde je to predvi|eno, osim u slu-~aju cigara sa vrhom, gde su i vrh i omota~od duvanske folije, pri ~emu teìna po je-dinici, bez filtera ili mu{tikle iznosinajmawe 1,2 grama i ~iji se omota~ zavijaspiralno, pod o{trim uglom od najmawe 30ºu odnosu na uzdu`nu osu cigare;

g) svici duvana od me{avine iìqenog duvanasa spoqnim omota~em u prirodnoj boji cigarekoji potpuno pokriva proizvod, sa filteromgde je to predvi|eno, osim u slu~aju cigara savrhom, gde su i vrh i omota~ od duvanske fo-lije, pri ~emu teìna po jedinici, bez filte-ra ili mu{tikle iznosi najmawe 2,3 grama i~iji obim najmawe jedne tre}ine wene duì-ne nije mawi od 34 mm.

(2) Cigarete jesu:a) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom

stawu, a koji ne spadaju u cigare i cigari-lose iz ta~ke 3) podta~ka (1);

b) svici duvana koji se na jednostavan, nein-dustrijski na~in stavqaju u papirne tube zacigarete;

v) svici duvana koji se na jednostavan, neindu-strijski na~in uvijaju u papir za cigarete.

Svitak iz ta~ke 3) podta~ka (2) podrazumevadve cigarete ~ija je duìna, ne ra~unaju}i fil-ter ili mu{tiklu, preko 9 cm, ali ne prelazi 18 cm, tri cigarete ~ija je duìna, ne ra~unaju-}i filter ili mu{tiklu, preko 18 cm, ali neprelazi 27 cm, i tako daqe.

(3) Duvan za pu{ewe jeste: a) duvan koji je rezan ili na drugi na~in

usitwen, iskidan ili presovan u blokove ikoji se moè pu{iti bez daqe industrijskeobrade;

b) duvan koji je namewen za prodaju u trgovinina malo, a koji ne spada u proizvode iz pod-ta~. (1) i (2) i koji se moè pu{iti.

(4) Ostali duvanski proizvodi jesu:a) duvan namewen za prodaju u trgovinama na

malo, koji se moè koristiti bez daqe in-dustrijske obrade i koji je specijalno pri-premqen za `vakawe i {mrkawe, ali ne ipu{ewe;

b) proizvodi koji se u celini ili delimi~nosastoje od supstanci koje nisu duvan, alikoji u pogledu drugih kriterijuma odgova-raju proizvodima iz podta~ke (1) ili pod-ta~ke (3) i koji se, u smislu poreskih i dru-gih zakona, tretiraju kao cigarete ili du-van za pu{ewe;

v) proizvodi koji se delimi~no sastoje odsupstanci koje nisu duvan, ali koji u pogle-du drugih kriterijuma odgovaraju proizvo-dima iz podta~ke (2) i koji se, u smislu po-reskih i drugih zakona tretiraju kao ciga-re i cigarilosi ako ispuwavaju jedan odslede}ih uslova:– imaju omota~ od prirodnog duvana,– imaju omota~ i povoj od duvanske folije,– imaju omota~ od duvanske folije;

g) proizvodi koji se delimi~no sastoje odsupstanci koje nisu duvan, ali u pogledudrugih kriterijuma odgovaraju proizvodimaiz podta~ke (4) pod a);

4) doma}i duvanski proizvodi jesu duvanskiproizvodi proizvedeni u Republici Srbiji (udaqem tekstu: Republika) od strane lica koje jeupisano u Registar proizvo|a~a duvanskih pro-izvoda i upisani u Registar o markama duvan-skih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom;

5) proizvodwa duvana jeste proizvodwa rasa-da duvana, gajewe duvana na wivi, berba, su{e-we, sortirawe i pakovawe duvana kod proizvo-|a~a duvana;

6) obrada duvana jeste sre|ivawe, fermenta-cija, kao i druge radwe u tehnolo{kom postupkuobrade i pakovawa duvana;

7) proizvodwa duvanskih proizvoda jeste in-dustrijski postupak u pripremi, proizvodwi ipakovawu proizvoda iz ta~ke 3) ovog ~lana;

8) proizvo|a~ duvana jeste privredno dru-{tvo, preduze}e, odnosno preduzetnik ili fi-zi~ko lice koje proizvodi duvan i koje je upisa-no u Registar proizvo|a~a duvana, odnosno uEvidencionu listu proizvo|a~a duvana;

9) obra|iva~ duvana jeste privredno dru{tvo,preduze}e, odnosno preduzetnik koji obra|ujeduvan, i koji je upisan u Registar obra|iva~a du-vana;

10) proizvo|a~, trgovac na veliko, odnosnotrgovac na malo duvanskim proizvodima jesteprivredno dru{tvo, preduze}e, odnosno predu-zetnik, koji proizvodi, prodaje na veliko ili namalo proizvode iz ta~ke 3) ovog ~lana i koji jeupisan u Registar proizvo|a~a duvanskih proiz-voda, odnosno Registar trgovaca na veliko du-vanskim proizvodima, kao i u Evidencionu li-stu o trgovcima na malo duvanskim proizvodima;

11) uvoznik duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda jeste privrednodru{tvo, odnosno preduze}e, koje uvozi u svojeime i za svoj ra~un proizvode iz ta~. 1)–3) ovog~lana i koje je upisano u Registar uvoznika du-vana, fermentisanog duvana odnosno duvanskihproizvoda;

12) izvoznik duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda jeste privrednodru{tvo, odnosno preduze}e, koje izvozi u svojeime i za svoj ra~un proizvode iz ta~. 1)–3) ovog~lana i koje je upisano u Registar izvoznika du-vana, fermentisanog duvana odnosno duvanskihproizvoda;

13) promet duvana, odnosno fermetisanogduvana jeste trgovina, kao i uvoz i izvoz duvana,odnosno fermentisanog duvana;

14) promet duvanskih proizvoda jeste trgovi-na, kao i uvoz i izvoz duvanskih proizvoda;

15) povezano lice jeste lice koje ima svojstvopovezanog lica u smislu zakona kojim se ure|ujeporez na dobit preduze}a.

21. novembar 2005. Broj 101 169

áá. UPRAVA ZA DUVAN

Obrazovawe

^lan 3.Obrazuje se Uprava za duvan kao organ uprave

u sastavu ministarstva nadle`nog za poslovefinansija (u daqem tekstu: Uprava).

Nadle`nost

^lan 4.Uprava obavqa slede}e poslove:1) utvr|uje ispuwenost uslova i izdaje dozvole

za proizvodwu, obradu, uvoz i izvoz duvana, od-nosno fermentisanog duvana;

2) utvr|uje ispuwenost uslova i izdaje dozvoleza promet (trgovina na veliko, trgovina na ma-lo, uvoz i izvoz) duvanskih proizvoda;

3) utvr|uje ispuwenost uslova za cigarete dru-gih proizvo|a~a koje se smatraju cigaretamaproizvedenim u zemqi u skladu sa propisimakojima se ure|uje oblast akciza;

4) vodi registre i evidencione liste;5) vodi evidencije u vezi sa proizvodwom, ob-

radom i prometom duvana, odnosno fermentisa-nog duvana kao i proizvodwom i prometom du-vanskim proizvodima;

6) sara|uje sa organima i organizacijama nad-le`nim za suzbijawe nelegalnog prometa duvan-skih proizvoda;

7) prati stawe na trì{tu u proizvodwi, ob-radi i prometu duvana, fermentisanog duvana iduvanskih proizvoda;

8) stara se o sprovo|ewu postupka javnog ten-dera za izdavawe dozvole za obavqawe delatno-sti proizvodwe duvanskih proizvoda i pripre-ma predlog akta kojim se izdaje ta dozvola, utvr-|uje ispuwenost uslova za obnavqawe i oduzima-we dozvole za proizvodwu duvanskih proizvodai priprema predlog akta kojim se ta dozvola ob-navqa, odnosno oduzima;

9) stara se o objavqivawu re{ewa o upisu uregistre, kao i o objavqivawu maloprodajnihcena duvanskih proizvoda u „Slu`benom gla-sniku Republike Srbije”;

10) u~estvuje u izradi podzakonskih akata zasprovo|ewe odredaba ovog zakona;

11) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom.

ááá. REGISTRI, EVIDENCIONE LISTE I EVIDENCIJE

Registri

^lan 5.Registri koji se vode u skladu sa ovim zako-

nom jesu:1) Registar proizvo|a~a duvana; 2) Registar obra|iva~a duvana;3) Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda;4) Registar trgovaca na veliko duvanskim

proizvodima;5) Registar uvoznika duvana, fermentisanog

duvana, odnosno duvanskih proizvoda;

6) Registar izvoznika duvana, ferementisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda;

7) Registar o markama duvanskih proizvoda.Registre iz stava 1. ovog ~lana vodi Uprava.U registre iz stava 1. ovog ~lana upisuju se

naro~ito: poslovno ime, odnosno naziv subjektaupisa, sedi{te, delatnost, mati~ni broj, pore-ski identifikacioni broj (PIB), i drugi po-daci od zna~aja za poslovawe subjekta upisa.

Lica o kojima se vode registri iz stava 1.ovog ~lana, du`na su da Upravi prijave svakupromenu podataka upisanih u registar najkasni-je u roku od 15 dana od dana nastale promene.

Ministar nadleàn za poslove finansijabliè propisuje sadrìnu i na~in vo|ewa re-gistara iz stava 1. ovog ~lana.

Evidencione liste

^lan 6.Evidencione liste koje se vode u skladu sa

ovim zakonom jesu:1) Evidenciona lista o fizi~kim licima –

proizvo|a~ima duvana;2) Evidenciona lista o trgovcima na malo du-

vanskim proizvodima.Evidencione liste iz stava 1. ovog ~lana vo-

di Uprava.U Evidencione liste iz stava 1. ovog ~lana

upisuju se naro~ito: ime i prezime i adresa fi-zi~kog lica, poslovno ime, odnosno naziv su-bjekta upisa, sedi{te, delatnost, mati~ni broj,poreski identifikacioni broj (PIB), JMBG,odnosno mati~ni broj i drugi podaci od zna~a-ja za poslovawe subjekta upisa.

Trgovac na malo duvanskim proizvodima du-àn je da Upravi prijavi svaku promenu podata-ka upisanih u evidencionu listu najkasnije uroku od 15 dana od dana nastale promene.

Ministar nadleàn za poslove finansijabliè propisuje sadrìnu i na~in vo|ewa evi-dencionih lista iz stava 1. ovog ~lana.

Evidencije

^lan 7.Lica upisana u registre iz ~lana 5. ovog zako-

na, odnosno evidencione liste iz ~lana 6. stav 1.ta~ka 2) ovog zakona, du`na su da vode posebnuevidenciju u vezi sa proizvodwom, obradom iprometom duvana, fermentisanog duvana i duvan-skih proizvoda i da ih ~uvaju pet godina.

Lica iz stava 1. ovog ~lana du`na su da Upra-vi, na wen zahtev, dostavqaju izve{taje o poda-cima o kojima vode evidenciju najkasnije u rokuod sedam dana od dana prijema zahteva.

Lica upisana u registre iz ~lana 5. stav 1.ta~. 1) i 2) ovog zakona du`na su da ministar-stvu nadle`nom za poslove poqoprivrede dosta-vqaju tromese~ne izve{taje o podacima o kojimavode evidenciju iz stava 1. ovog ~lana.

Izve{taji iz stava 3. ovog ~lana dostavqaju senajkasnije u roku od deset dana od dana istekaperioda za koji se izve{taj dostavqa.

170 Broj 101 21. novembar 2005.

Ministar nadleàn za poslove poqoprivredebliè propisuje sadrìnu i na~in vo|ewa evi-dencija od strane proizvo|a~a i obra|iva~a du-vana.

Ministar nadleàn za poslove finansijabliè propisuje sadrìnu i na~in vo|ewa evi-dencija od strane proizvo|a~a duvanskih proiz-voda, trgovaca na veliko i malo duvanskim pro-izvodima, kao i uvoznika i izvoznika duvana,fermetisanog duvana, odnosno duvanskih proiz-voda.

áâ. PROIZVODWA I OBRADA DUVANA

Tipovi i seme duvana

^lan 8.Na teritoriji Republike proizvode se slede-

}i tipovi duvana: virxinija, berlej, orijental ipoluorijental.

U okviru tipova iz stava 1. ovog ~lana, na te-ritoriji Republike gaje se sorte koje se nalazena listi sorti poqoprivrednog i {umskog bi-qa koja se utvr|uje u skladu sa propisima o se-menu.

Proizvo|a~i duvana su du`ni da za proizvod-wu rasada duvana koriste seme duvana proizve-deno u skladu sa propisima o semenu.

1. Proizvo|a~i duvana

Uslovi

^lan 9.Proizvodwom duvana moè da se bavi pri-

vredno dru{tvo, preduze}e, zemqoradni~ka za-druga i preduzetnik (u daqem tekstu: privrednisubjekt), koji ispuwava slede}e uslove:

1) da je registrovan u registru privrednih su-bjekata za obavqewe delatnosti proizvodwe du-vana;

2) da ima najmawe 5ha obradivih povr{ina uvlasni{tvu, pod zakupom, odnosno u kooperaci-ji sa fizi~kim licem-proizvo|a~em duvana;

3) da ima tehni~ke mogu}nosti za poqopri-vrednu obradu i pripremu zemqi{ta za setvu,berbu, su{ewe, sortirawe, pakovawe i drugeneophodne radwe do pripreme duvana za obradu;

4) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore saobra|iva~ima duvana;

5) da odgovorno lice u privrednom subjektu uposledwe tri godine koje prethode danu podno-{ewa zahteva nije na teritoriji Republikepravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedo-zvoqene proizvodwe, odnosno trgovine duvanom;

6) da ima obezbe|en odgovaraju}i prostor zasme{taj duvana, ako namerava da se bavi i otku-pom duvana.

Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lanautvr|uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta.

Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana prilaù seslede}i dokazi:

1) izvod iz registra u kojem je privredni su-bjekt registrovan;

2) dokaz da ima najmawe 5 ha obradivih povr-{ina;

3) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwe-nosti uslova iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana;

4) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa obra-|iva~ima duvana, osim ako podnosilac zahtevanije istovremeno upisan i u Registar obra|iva-~a duvana;

5) uverewe o neosu|ivanosti koje ne moè bitistarije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva;

6) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwe-nosti uslova u pogledu obezbe|ivawa odgovara-ju}eg prostora za sme{taj duvana.

Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava dono-si zakqu~ak ili re{ewe.

Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re-{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola zaobavqawe delatnosti proizvodwe duvana.

Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana Uprava donosipo prethodno pribavqenom mi{qewu ministar-stva nadle`nog za poslove poqoprivrede.

Protiv zakqu~ka iz stava 5. ovog ~lana moèse izjaviti àlba ministru nadle`nom za po-slove finansija, u roku od 15 dana od dana do-stavqawa zakqu~ka.

Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana je kona~no uupravnom postupku.

Fizi~ko lice – proizvo|a~ duvana moè da sebavi proizvodwom duvana ako ima zakqu~en ko-operativni ugovor sa proizvo|a~em duvana, od-nosno sa obra|iva~em duvana.

Ministar nadleàn za poslove poqoprivredebliè propisuje uslove iz stava 1. ta~. 2), 3) i 6)ovog ~lana.

Rok vaèwa dozvole

^lan 10.Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe

delatnosti proizvodwe duvana (u daqem tekstu:dozvola za proizvodwu duvana) sadrì i rok nakoji se dozvola izdaje.

Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na pe-riod od pet godina.

Upis u Registar proizvo|a~a duvana

^lan 11.Upis u Registar proizvo|a~a duvana vr{i se

po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za proiz-vodwu duvana, u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u ro-ku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole.

Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaù seugovori zakqu~eni sa obra|iva~em duvana.

Uprava je du`na da u roku od 15 dana od danaprijema zahteva za upis u Registar proizvo|a~aduvana donese re{ewe.


Upisom u Registar proizvo|a~a duvana, proiz-vo|a~ duvana moè da otpo~ne da obavqa delat-nost proizvodwe duvana.

21. novembar 2005. Broj 101 171

Obnavqawe dozvole za proizvodwu duvana

^lan 12.Proizvo|a~ duvana moè da obnovi dozvolu za

proizvodwu duvana, podno{ewem zahteva najka-snije 60 dana pre isteka roka vaèwa postoje}edozvole.

Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr-{i se pod uslovima i na na~in propisanim zaweno izdavawe.

Uprava je du`na da u roku od 30 dana od danapodno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a naj-kasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}edozvole, odlu~i po zahtevu.

Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz sta-va 3. ovog ~lana, proizvo|a~ duvana ima pravo danastavi da obavqa delatnost proizvodwe duvanau skladu sa postoje}om dozvolom.

Oduzimawe dozvole za proizvodwu duvana

^lan 13.Dozvola za proizvodwu duvana oduzima se:1) na zahtev imaoca dozvole;2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava us-

love propisane ovim zakonom za weno izdavawe;3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole prav-

nosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqe-ne proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovineduvanom;

4) ako je odgovorno lice imaoca dozvole prav-nosna`no ka`weno za prekr{aj propisan ovimzakonom;

5) ako imalac dozvole u propisanom roku nepodnese zahtev za upis u Registar proizvo|a~aduvana.

Nadle`ni organ je duàn da u roku od osam da-na od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.

Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva, odnosno obave-{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe ooduzimawu dozvole za proizvodwu duvana.


Brisawe iz Registra proizvo|a~a duvana

^lan 14.Proizvo|a~ duvana bri{e se iz Registra pro-

izvo|a~a duvana, i to:1) u roku od pet dana od dana isteka roka va-

èwa dozvole;2) u roku od pet dana od dana pravnosna`no-

sti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawedozvole ili

3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{e-wa o oduzimawu dozvole.

Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registraproizvo|a~a duvana.

Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je uupravnom postupku.

Uprava je du`na da u roku od sedam dana od da-na dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana otome obavesti obra|iva~a duvana sa kojim je

proizvo|a~ duvana koji je brisan iz Registraproizvo|a~a duvana imao zakqu~ene predugovo-re, odnosno ugovore.

Zabrana prometa rezanog i usitwenog duvana

^lan 15.Zabrawuje se stavqawe u promet rezanog ili

na drugi na~in usitwenog duvana (neobra|eniduvan).

Evidencija

^lan 16.Proizvo|a~ duvana duàn je da vodi evidenci-

ju podataka koji se odnose na proizvodwu i pro-met duvana, u skladu sa ~lanom 7. ovog zakona.

2. Obra|iva~i duvana

Uslovi

^lan 17.Obradom duvana moè da se bavi privredno

dru{tvo, preduze}e i preduzetnik ( u daqem tek-stu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}euslove:

1) da je registrovan u registru privrednih su-bjekata za obavqewe delatnosti obrade duvana;

2) da ima sopstvene prostorije za otkup duva-na, sme{taj otkupqenog duvana, sre|ivawe, ob-radu i klasifikaciju duvana;

3) da ima sopstvenu opremu za obradu duvana;4) da ima sopstvenu laboratoriju ili zakqu-

~en ugovor sa akreditovanom doma}om ili stra-nom laboratorijom za analizu i utvr|ivawe kva-liteta duvana;

5) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore saproizvo|a~ima duvanskih proizvoda;

6) da odgovorno lice u privrednom subjektu uposledwe tri godine koje prethode danu podno-{ewa zahteva nije na teritoriji Republikepravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedo-zvoqene proizvodwe duvana, odnosno nedozvo-qene trgovine duvanom ili fermentisanim du-vanom.

Ako privredni subjekt vr{i prevoz duvanasopstvenim prevoznim sredstvom, to prevoznosredstvo mora biti vidno ozna~eno da se radi oprevozu duvana i mora da ispuwava propisanesanitarno-higijenske uslove, kao i druge propi-sane uslove.




2) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwe-nosti uslova iz stava 1. ta~. 2), 3), 4) i stava 2.ovog ~lana;

3) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa pro-izvo|a~ima duvanskih proizvoda, osim ako pod-nosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Re-gistar proizvo|a~a duvanskih proizvoda;

172 Broj 101 21. novembar 2005.

4) uverewe o neosu|ivanosti koje ne moè bitistarije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva.

Privredni subjekt duàn je da ispuwava uslo-ve iz stava 1. ovog ~lana za obradu najmawe jed-ne sorte duvana.

Ako privredni subjekt ne ispuwava uslove izstava 1. ovog ~lana za obradu vi{e od jedne sor-te duvana, moè da, za sorte duvana za koje ne is-puwava uslove, zakqu~i ugovor o usluzi obradeduvana sa privrednim subjektom koji te usloveispuwava.


Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re-{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola zaobavqawe delatnosti obrade duvana.

Re{ewe iz stava 8. ovog ~lana Uprava donosipo prethodno pribavqenom mi{qewu ministar-stva nadle`nog za poslove poqoprivrede i mi-nistarstva nadle`nog za poslove zdravqa.



Prevozna sredstva namewena za prevoz duvana,odnosno fermentisanog duvana, mogu se upotre-bqavati i za prevoz drugih predmeta op{te upo-trebe, ali ne istovremeno.

Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede iministar nadleàn za poslove zdravqa bliè pro-pisuju uslove iz stava 1. ta~. 2), 3) i 4) ovog ~lana.

Ministar nadleàn za poslove zdravqa bli-è propisuje uslove iz stava 2. ovog ~lana.

Rok vaèwa dozvole


delatnosti obrade duvana (u daqem tekstu: do-zvola za obradu duvana) sadrì i rok na koji sedozvola izdaje.


Upis u Registar obra|iva~a duvana

^lan 19.Upis u Registar obra|iva~a duvana vr{i se po

zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za obradu du-vana, u skladu sa ovim zakonom.


Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaù seugovori zakqu~eni sa proizvo|a~ima duvanskihproizvoda.

Uprava je du`na da u roku od 15 dana od danaprijema zahteva za upis u Registar obra|iva~aduvana donese re{ewe.


Upisom u Registar obra|iva~a duvana, obra|i-va~ duvana moè da otpo~ne da obavqa delatnostobrade duvana.

Obnavqawe dozvole za obradu duvana

^lan 20.Obra|iva~ duvana moè da obnovi dozvolu za

obradu duvana, podno{ewem zahteva najkasnije 60dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole.



Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz sta-va 3. ovog ~lana, obra|iva~ duvana ima pravo danastavi da obavqa delatnost obrade duvana uskladu sa postoje}om dozvolom.

Oduzimawe dozvole za obradu duvana

^lan 21.Dozvola za obradu duvana oduzima se:1) na zahtev imaoca dozvole;2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava

uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole prav-

nosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqe-ne proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovineduvanom ili fermentisanim duvanom;

4) ako je odgovorno lice imaoca dozvole prav-nosna`no ka`weno za prekr{aj propisan ovimzakonom;

5) ako imalac dozvole u propisanom roku nepodnese zahtev za upis u Registar obra|iva~a du-vana.

Nadle`ni organ duàn je da u roku od osam da-na od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.

Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva, odnosno obave-{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe ooduzimawu dozvole za obradu duvana.


Brisawe iz Registra obra|iva~a duvana

^lan 22.Obra|iva~ duvana bri{e se iz Registra obra-

|iva~a duvana i to:1) u roku od pet dana od dana isteka roka va-




Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registraobra|iva~a duvana.


Uprava je du`na da u roku od sedam dana od da-na dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana otome obavesti proizvo|a~a duvanskih proizvodasa kojim je obra|iva~ duvana koji je brisan iz

21. novembar 2005. Broj 101 173

Registra obra|iva~a duvana imao zakqu~enepredugovore, odnosno ugovore.

Rukovo|ewe tehnolo{kim procesom

^lan 23.Obra|iva~ duvana duàn je da obezbedi stru~-

no rukovo|ewe procesom proizvodwe i obradeduvana.

Ministar nadleàn za poslove poqoprivredebliè propisuje uslove koje treba da ispuwavalice koji rukovodi procesom proizvodwe i ob-rade duvana.

Procena kvaliteta duvana

^lan 24.Ako proizvo|a~ duvana, odnosno fizi~ko li-

ce – proizvo|a~ duvana nije zadovoqan proce-nom kvaliteta duvana koja je izvr{ena od stra-ne obra|iva~a duvana sa kojim je zakqu~io ugo-vor o otkupu duvana, moè u roku od 24 ~asa odobavqene procene kvaliteta podneti zahtev zanovu procenu kvaliteta duvana akreditovanojdoma}oj ili stranoj laboratoriji.

Tro{kove procene kvaliteta duvana od straneovla{}ene laboratorije snosi lice iz stava 1.ovog ~lana koje je podnelo zahtev za procenu kva-liteta duvana.

Ako proizvo|a~ duvana, odnosno fizi~ko li-ce – proizvo|a~ duvana ili obra|iva~ duvananije zadovoqan procenom kvaliteta duvana kojaje izvr{ena od strane akreditovane laborato-rije, moè u roku od 24 ~asa od obavqene proce-ne kvaliteta podneti zahtev za novu procenukvaliteta duvana drugoj akreditovanoj doma}ojili stranoj laboratoriji.

Laboratorija iz stava 3. ovog ~lana du`na jeda procenu kvaliteta duvana izvr{i u roku odsedam dana od dana prijema zahteva.

Tro{kove procene kvaliteta duvana iz stava 3.ovog ~lana snose proizvo|a~ duvana ako se po-tvrdi procena obra|iva~a, a ako se ne potvrdiprocena obra|iva~a, tro{kove procene snosiobra|iva~ duvana.

Procena kvaliteta laboratorije iz stava 3.ovog ~lana je kona~na i obavezuju}a za sva licaiz stava 1. ovog ~lana.

Duvan ~iji je kvalitet osporen, ostaje na ~uva-wu u skladi{tu obra|iva~a duvana do kraja pro-cene laboratorije iz stava 3. ovog ~lana.

Promet i evidencija

^lan 25.Obra|iva~ duvana, pored delatnosti obrade

duvana, moè da obavqa i delatnost prometa du-vana, odnosno fermentisanog duvana.

Obra|iva~ duvana duàn je da vodi evidenci-ju u vezi sa proizvodwom, obradom i prometomduvana, odnosno fermentisanog duvana, u skla-du sa ~lanom 7. ovog zakona, a naro~ito o :

1) koli~ini i kvalitetu proizvedenog duvanaiz sopstvene proizvodwe;

2) koli~ini i kvalitetu otkupqenog duvana;

3) koli~ini i kvalitetu proizvedenog, fer-mentisanog i prodatog duvana po tipovima iklasama.

â. PROIZVODWA I PROMET DUVANSKIM PROIZVODIMA

1. Proizvo|a~i

Uslovi

^lan 26.Proizvodwom duvanskih proizvoda moè da se

bavi privredno dru{tvo, preduze}e i preduzet-nik koji je dobio dozvolu za obavqawe delatno-sti proizvodwe duvanskih proizvoda i koji jeupisan u Registar proizvo|a~a duvanskih proiz-voda, u skladu sa ovim zakonom.

Dozvola za obavqawe proizvodwe duvanskihproizvoda (u daqem tekstu: dozvola za proizvod-wu duvanskih proizvoda) izdaje se po sprovede-nom javnom tenderu.

Postupak javnog tendera

^lan 27.Postupak javnog tendera pokre}e se odlukom o

raspisivawu javnog tendera koju donosi Upravauz saglasnost Vlade Republike Srbije (u daqemtekstu: Vlada).

Odluka iz stava 1. ovog ~lana, donosi se uskladu sa projektovanom makroekonomskom po-litikom, fiskalnim interesom i trì{nimprilikama.

Postupak javnog tendera obuhvata naro~ito:pripremu tenderske dokumentacije, objavqiva-we javnog poziva za podno{ewe ponuda, podno-{ewe i prijem ponuda, otvarawe i ocena ponu-da, utvr|ivawe liste ponu|a~a i formirawe ko-na~ne tender liste.

Postupak javnog tendera sprovodi tenderskakomisija, koju obrazuje ministar nadleàn zaposlove finansija.

Stru~ne poslove u vezi pripreme i sprovo|e-wa javnog tendera obavqa Uprava.

Tenderska dokumentacija sadrì naro~ito:javni poziv, podatke o stawu na doma}em trì-{tu duvana i duvanskih proizvoda, obrazac po-nude, elemente za vrednovawe ponude, podatke osredstvu finansijskog obezbe|ewa i uslove zau~e{}e na javnom tenderu.

Vlada bliè ure|uje postupak javnog tendera,kriterijume za obrazovawe tenderske komisije,sadrìnu tenderske dokumentacije i elementeza vrednovawe ponuda.

Javni poziv

^lan 28.Javni poziv za u~e{}e na javnom tenderu obja-

vquje se u „Slu`benom glasniku Republike Sr-bije” i najmawe u jednom dnevnom listu.

O objavqivawu javnog poziva iz stava 1. ovog~lana stara se Uprava.

174 Broj 101 21. novembar 2005.

Javni poziv sadrì uslove pod kojima se sti-~e pravo u~e{}a na javnom tenderu, kao i drugepodatke od zna~aja za u~estvovawe na javnom ten-deru.

Pravo u~e{}a na javnom tenderu

^lan 29.Pravo u~e{}a na javnom tenderu ima privred-

no dru{tvo, preduze}e i preduzetnik ( u daqemtekstu: privredni subjekt) ako ispuwava slede}euslove:

1) da je registrovan u registru privrednih su-bjekata za obavqewe delatnosti proizvodwe du-vanskih proizvoda;

2) da ima sopstvenu opremu u zemqi koja muomogu}ava obavqawe proizvodwe u svim fazamaod pripreme duvana (vlaèwe, razlistavawe, re-zawe, aromatizovawe) do izrade cigareta i dru-gih duvanskih proizvoda i wihovog higijenskogpakovawa;

3) da ima instalisane kapacitete za proiz-vodwu cigareta i drugih duvanskih proizvoda izsvog asortimana od najmawe 2.500.000.000 koma-da cigareta u jednoj godini;

4) da ima sopstvenu odgovaraju}u laboratorijuza analizu i utvr|ivawe kvaliteta duvanskihproizvoda, odnosno zakqu~en ugovor sa akredi-tovanom doma}om ili stranom laboratorijom zaanalizu i utvr|ivawe kvaliteta duvanskih pro-izvoda;

5) da ima u vlasni{tvu odgovaraju}e prostori-je koje ispuwavaju propisane uslove za proiz-vodwu i sme{taj duvanskih proizvoda;

6) da zapo{qava odgovaraju}u stru~nu radnusnagu u proizvodwi i kontroli kvaliteta;

7) da se obaveè da godi{we proizvede ilikupi doma}i obra|eni duvan u koli~ini od naj-mawe 50% sopstvene godi{we proizvodwe ciga-reta i drugih duvanskih proizvoda u Republici,s tim {to ta koli~ina ne moè biti mawa od2.000 tona godi{we;

8) da ponudi realnu procenu ostvarivawa go-di{we proizvodwe cigareta i drugih duvanskihproizvoda prema odgovaraju}em kvalitetu i ko-li~ini u skladu sa trì{nim prilikama;

9) da podnese dokaz nadle`nog organa o neo-su|ivanosti za privredni prestup ili krivi~nodelo u vezi sa vr{ewem nedozvoqene proizvod-we, odnosno nedozvoqene trgovine cigaretamai drugim duvanskim proizvodima u periodu odtri godine koje prethode danu podno{ewa ponu-de za u~e{}e na javnom tenderu, i to: za vlasni-ka ~iji udeo prelazi 10% kapitala preduze}a,lice ovla{}eno za zastupawe preduze}a, za pred-uzetnika, za povezano lice sa preduze}em kojepodnosi ponudu za u~e{}e na javnom tenderu,kao i za pravno lice ~iji je pravni sledbenikpravno lice koje podnosi ponudu, koji ne moèbiti stariji od 30 dana od dana podno{ewa pri-jave za u~e{}e na javnom tenderu.

^lan 30.Pravo u~e{}a na javnom tenderu ima i pri-

vredni subjekt koji uz prijavu za u~e{}e na jav-

nom tenderu podnese kao dokaz o ispuwenostiuslova iz ~lana 29. ovog zakona detaqan proje-kat kojim se predvi|a na~in i rokovi za ispuwe-we tih uslova, sa obrazloèwem projekta, utvr-|enim iznosom potrebnih finansijskih sred-stava za realizaciju projekta, garancijom bankena taj iznos, odnosno dokazom o drugim sred-stvima obezbe|ewa od banke ili druge finan-sijske organizacije.

Lice iz stava 1. ovog ~lana du`no je da prili-kom podno{ewa prijave za u~e{}e na javnomtenderu priloì i overenu pisanu izjavu kojom}e se obavezati na ispuwewe obaveze iz ~lana29. ta~ka 8) ovog zakona.

Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede iministar nadleàn za poslove zdravqa bliè pro-pisuju uslove iz ~lana 29. ta~. 2)–7) ovog zakona.

Dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda

^lan 31.Predlog akta kojim se izdaje dozvola za proiz-

vodwu duvanskih proizvoda priprema Uprava,po prethodno pribavqenom mi{qewu ministar-stva nadle`nog za poslove poqoprivrede i mi-nistarstva nadle`nog za poslove zdravqa.

Vlada, na predlog Uprave, re{ewem izdaje do-zvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda, na pe-riod od pet godina.


Upis u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda

^lan 32.Upis u Registar proizvo|a~a duvanskih proiz-

voda vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo do-zvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda uskladu sa ovim zakonom.


Za upis u Registar proizvo|a~a duvanskih pro-izvoda pla}a se naknada u visini od 10.000.000dinara, a sredstva ostvarena od te naknade pri-hod su buxeta Republike.

Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla|u-je se polugodi{we, sa stopom rasta cena na ma-lo, prema podacima organa nadle`nog za poslo-ve statistike.

Vlada objavquje uskla|ene iznose naknade izstava 4. ovog ~lana.

Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaù se do-zvola za proizvodwu duvanskih proizvoda, dokazo uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana i ugovo-ri zakqu~eni sa obra|iva~ima duvana.

O zahtevu za upis u Registar proizvo|a~a du-vanskih proizvoda, Uprava donosi re{ewe u ro-ku od 15 dana od dana prijema zahteva.


Upisom u Registar proizvo|a~a duvanskihproizvoda, proizvo|a~ duvanskih proizvoda mo-è da otpo~ne da obavqa delatnost proizvodweduvanskih proizvoda.

21. novembar 2005. Broj 101 175

Obnavqawe dozvole za proizvodwu duvanskih proizvoda

^lan 33.Proizvo|a~ duvanskih proizvoda moè da ob-

novi dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvo-da podno{ewem zahteva Upravi najkasnije 60dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole.

Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnose seslede}i dokazi:


2) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwe-nosti uslova iz ~lana 29. ta~. 2)–6) ovoga zakona;

3) sve ugovore zakqu~ene sa obra|iva~ima du-vana, osim ako podnosilac zahteva nije istovre-meno upisan i u Registar obra|iva~a duvana;

4) uverewe o neosu|ivanosti iz ~lana 29. ta~-ka 9) koje ne moè biti starije od 30 dana predana podno{ewa zahteva;

5) dokaz o uplati naknade iz ~lana 32. stav 3.ovog zakona.

Po prijemu zahteva iz stava 1. ovog ~lanaUprava priprema predlog akta kojim se odlu~u-je po zahtevu, po prethodno pribavqenom mi-{qewu ministarstva nadle`nog za poslove po-qoprivrede i ministarstva nadle`nog za po-slove zdravqa, najkasnije u roku od 30 dana oddana prijema zahteva.

Vlada, u roku od 30 dana od dana prijema pred-loga akta iz stava 3. ovog ~lana, a najkasnije doisteka roka vaèwa postoje}e dozvole, donosire{ewe.

Re{ewem iz stava 4. ovog ~lana kojim se obna-vqa dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda,odre|uje se i rok vaèwa dozvole koji iznosipet godina.


Ako Vlada ne donese re{ewe kojim se obna-vqa dozvola za proizvodwu duvanskih proizvodau roku iz stava 4. ovog ~lana, proizvo|a~ duvan-skih proizvoda ima pravo da nastavi da obavqadelatnost proizvodwe duvanskih proizvoda uskladu sa postoje}om dozvolom.

Oduzimawe dozvole za proizvodwu duvanskih proizvoda

^lan 34.Dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda

oduzima se:1) na zahtev imaoca dozvole;2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava us-

love propisane ovim zakonom za weno izdavawe;3) ako je imalac dozvole, odnosno vlasnik

imalaca dozvole ~iji udeo prelazi 10% kapita-la imaoca dozvole, lice ovla{}eno za zastupa-we imaoca dozvole, preduzetnik, povezano licesa imaocem dozvole, kao i pravno lice ~iji jepravni sledbenik imalac dozvole, pravnosna-`no osu|eno za privredni prestup, odnosnokrivi~no delo, nedozvoqene proizvodwe, odno-sno nedozvoqene trgovine duvanskim proizvo-

dima, odnosno ako su ta lica ka`wena za prekr-{aj propisan ovim zakonom;

4) ako imalac dozvole u propisanom roku nepodnese zahtev za upis u Registar proizvo|a~aduvanskih proizvoda.

Nadle`ni organ duàn je da u roku od osamdana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava1. ta~ka 3) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.

Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva, odnosno obave-{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, pripremi pred-log akta kojim se oduzima dozvola za proizvod-wu duvanskih proizvoda.

Vlada, na predlog Uprave, donosi re{ewe ko-jim se oduzima dozvola za proizvodwu duvanskihproizvoda.


Brisawe iz Registra proizvo|a~a duvanskih proizvoda

^lan 35.Proizvo|a~ duvanskih proizvoda bri{e se iz

Registra proizvo|a~a duvanskih proizvoda, i to:1) u roku od pet dana od dana isteka roka va-




Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registraproizvo|a~a duvanskih proizvoda.


Uprava je du`na da u roku od sedam dana od da-na dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o to-me obavesti obra|iva~a duvana, odnosno trgovcana veliko duvanskim proizvodima sa kojim jeproizvo|a~ duvanskih proizvoda koji je brisaniz Registra proizvo|a~a duvanskih proizvodaimao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore.

Proizvo|a~u duvanskih proizvoda koji je bri-san iz Registra proizvo|a~a duvanskih proizvo-da ne vra}a se naknada koju je uplatio za upis utaj registar.

Obaveze proizvo|a~a duvanskih proizvoda

^lan 36.Proizvo|a~ duvanskih proizvoda duàn je da

obezbedi stru~no rukovo|ewe procesom proiz-vodwe duvanskih proizvoda.

Ministar nadleàn za poslove poqoprivredebliè propisuje uslove koje treba da ispuwavalice koje rukovodi tehnolo{kom procesom pro-izvodwe duvanskih proizvoda.

Proizvo|a~ duvanskih proizvoda duàn je dasopstvene duvanske proizvode prodaje iskqu~i-vo preko trgovaca na veliko koji su upisani uRegistar trgovaca na veliko duvanskim proiz-vodima, osim ako proizvo|a~ duvanskih proizvo-da nije istovremeno upisan i u Registar trgova-ca na veliko.

176 Broj 101 21. novembar 2005.

Kod isporuke duvanskih proizvoda trgovcimana veliko, zabrawena je bilo kakva diskrimina-cija u pogledu vrste i koli~ine duvanskih pro-izvoda.

Proizvo|a~ duvanskih proizvoda koji u proce-su proizvodwe ne utro{i otkupqeni duvan iz~lana 29. ta~ka 7) ovog zakona, ne moè taj duvanda stavi u promet na teritoriji Republike.

Ako proizvo|a~ duvanskih proizvoda nije is-punio uslov iz ~lana 29. ta~ka 7) ovog zakonazbog nastupawa vanrednih okolnosti (poplava,su{a, biqne bolesti i sl.), duàn je da u pisa-noj formi o tome obavesti Upravu.

Uprava, po prijemu obave{tewa iz stava 6.ovog ~lana, utvr|uje stawe zaliha fermentisa-nog doma}eg duvana iz prethodne godine i ako,po pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle-`nog za poslove poqoprivrede, utvrdi da su raz-lozi neispuwewa obaveze opravdani, donosi re-{ewe o privremenom osloba|awu proizvo|a~aduvanskih proizvoda od obaveze iz ~lana 29. ta~-ka 7) ovog zakona.

Registar o markama duvanskih proizvoda

^lan 37.Duvanski proizvodi mogu da se stave u promet

na trì{te Republike ako su razvrstani i upi-sani u Registar o markama duvanskih proizvoda.

Razvrstavawe i upis u registar iz stava 1.ovog ~lana vr{i se na zahtev proizvo|a~a duvan-skih proizvoda, odnosno uvoznika duvanskihproizvoda.


1) akt nadle`nog dràvnog organa o regi-straciji robne marke duvanskog proizvoda, akoje donet;

2) dokaz da je uvoznik duvanskih proizvodaovla{}en od strane inostranog proizvo|a~a du-vanskih proizvoda, odnosno wegovog ovla{}e-nog distributera da moè da vr{i distribucijuduvanskih proizvoda na teritoriji Republike;

3) ugovor o licencnoj proizvodwi duvanskihproizvoda zakqu~en izme|u doma}eg proizvo|a~aduvanskih proizvoda i inostranog proizvo|a~aduvanskih proizvoda koji je ve}inski vlasniktog doma}eg proizvo|a~a kada se podnosi zahtevza upis duvanskih proizvoda koje }e se licencnoproizvoditi na teritoriji Republike.

Proizvo|a~ duvanskih proizvoda duàn je dase u proizvodwi duvanskih proizvoda pridrà-va svih registrovanih podataka navedenih u zah-tevu iz stava 2. ovog ~lana.

Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava dono-si zakqu~ak ili re{ewe u roku od 15 dana od da-na prijema zahteva.

Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re-{ewem se odbija zahtev ili se duvanski proiz-vodi razvrstavaju i upisuju u Registar o marka-ma duvanskih proizvoda.



2. Trgovci na veliko duvanskim proizvodima

Uslovi

^lan 38.Trgovinom na veliko duvanskim proizvodima

moè da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e ipreduzetnik (u daqem tekstu: privredni su-bjekt), koji ispuwava slede}e uslove:

1) da je registrovan u registru privrednih su-bjekata za obavqawe delatnosti trgovine na ve-liko duvanskim proizvodima;

2) da koristi odgovaraju}i prostor koji muomogu}ava uredno skladi{tewe najmawe 30 tonacigareta i drugih duvanskih proizvoda u okviruukupnog magacinskog prostora na teritorijiRepublike;

3) da raspolaè prevoznim sredstvima za ne-smetano i redovno snabdevawe trgovaca na maloduvanskim proizvodima sa sedi{tem na terito-riji Republike, koja su vidno ozna~ena da se ra-di o prevozu duvanskih proizvoda i koja ispuwa-vaju propisane sanitarno – higijenske uslove,kao i druge propisane uslove;

4) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore osnabdevawu duvanskim proizvodima sa proizvo|a-~ima, odnosno uvoznicima duvanskih proizvoda;

5) da odgovorno lice u privrednom subjektu, uposledwe tri godine koje prethode danu podno-{ewa zahteva nije na teritoriji Republikepravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedo-zvoqene trgovine duvanskim proizvodima.

Uslov iz stava 1. ta~ka 5) ovog ~lana odnosise i na povezano lice sa privrednim subjektom,kao i na pravno lice ~iji je pravni sledbenikprivredni subjekt.




2) dokaz da koristi odgovaraju}i prostor kojimu omogu}ava uredno skladi{tewe najmawe 30tona cigareta i drugih duvanskih proizvoda uokviru ukupnog magacinskog prostora na teri-toriji Republike;

3) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwe-nosti uslova iz stava 1. ta~. 2) i 3) ovog ~lana;

4) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa pro-izvo|a~ima, odnosno uvoznicima duvanskih pro-izvoda, osim ako podnosilac zahteva nije isto-vremeno upisan i u Registar proizvo|a~a duvan-skih proizvoda, odnosno u Registar uvoznika du-vanskih proizvoda;



Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re-{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za

21. novembar 2005. Broj 101 177

obavqawe delatnosti trgovine na veliko duvan-skim proizvodima.

Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana Uprava donosipo prethodno pribavqenom mi{qewu ministar-stva nadle`nog za poslove zdravqa i ministar-stva nadle`nog za poslove trgovine.



Prevozna sredstva namewena za prevoz duvan-skih proizvoda mogu se upotrebqavati i za pre-voz drugih predmeta op{te upotrebe, ali neistovremeno.

Ministar nadleàn za poslove trgovine bli-è propisuje uslove iz stava 1. ta~ka 2) ovog~lana.

Ministar nadleàn za poslove zdravqa blièpropisuje uslove iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana.

Rok vaèwa dozvole


delatnosti trgovine na veliko duvanskim pro-izvodima (u daqem tekstu: dozvola za trgovinuna veliko duvanskim proizvodima) sadrì irok na koji se dozvola izdaje.


Upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima

^lan 40.Upis u Registar trgovaca na veliko duvan-

skim proizvodima vr{i se po zahtevu lica kojeje dobilo dozvolu za trgovinu na veliko duvan-skim proizvodima, u skladu sa ovim zakonom.


Za upis u Registar trgovaca na veliko duvan-skim proizvodima pla}a se naknada u visini od5.000.000 dinara, a sredstva ostvarena od te na-knade prihod su buxeta Republike.

Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla|u-je se polugodi{we sa stopom rasta cena na ma-lo, prema podacima organa nadle`nog za poslo-ve statistike.

Vlada objavquje uskla|eni iznos naknade izstava 4. ovog ~lana.

Imalac dozvole za trgovinu na veliko moèda plati naknadu iz stava 3. ovog ~lana u pet jed-nakih godi{wih rata.

Lice iz stava 6. ovog ~lana du`no je da svakunarednu ratu plati najkasnije tri dana pre is-teka roka od jedne godine od dana uplate pret-hodne rate, uskla|enu sa stopom rasta cena namalo.

Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaè se:1) dokaz o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana;2) garancija poslovne banke sa klauzulom „bez

prigovora” izdatom do roka vaèwa dozvole za

trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, naiznos od 400.000 evra u dinarskoj protivvredno-sti po sredwem kursu Narodne banke Srbije (u daqem tekstu: NBS).

Garancija iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana slu-ì kao sredstvo obezbe|ewa pla}awa obaveza poosnovu javnih prihoda i sporednih poreskih da-vawa.

Iznos garancije iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~la-na, imalac dozvole za trgovinu na veliko duvan-skim proizvodima moè da dostavqa tako dasvake godine priloì garanciju propisanuovim zakonom, u visini od 80.000 evra, i to naj-kasnije pet dana pre isteka roka vaèwa pret-hodne garancije.

Uprava je du`na da u roku od 15 dana od danaprijema zahteva za upis u Registar trgovaca naveliko duvanskim proizvodima donese re{ewe.


Upisom u Registar trgovaca na veliko duvan-skim proizvodima, trgovac na veliko moè daotpo~ne da obavqa delatnost trgovine na veli-ko duvanskim proizvodima.

Ministar nadleàn za poslove finansijabliè propisuje postupak aktivirawa garanci-je, kao i na~in kori{}ewa sredstava garancijeiz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana.

Obnavqawe dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima

^lan 41.Trgovac na veliko duvanskim proizvodima

moè da se obnovi dozvolu za trgovinu na veli-ko duvanskim proizvodima, podno{ewem zahtevanajkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa po-stoje}e dozvole.



Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz sta-va 3. ovog ~lana, trgovac na veliko duvanskimproizvodima ima pravo da nastavi da obavqa de-latnost trgovine na veliko duvanskim proizvo-dima u skladu sa postoje}om dozvolom.

Oduzimawe dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima

^lan 42.Dozvola za trgovinu na veliko duvanskim pro-

izvodima oduzima se:1) na zahtev imaoca dozvole;2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava us-

love propisane ovim zakonom za weno izdavawe;3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole, ili

odgovorno lice u povezanom licu sa imaocemdozvole, kao i odgovorno lice u pravnom licu~iji je pravni sledbenik imalac dozvole prav-nosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqe-

178 Broj 101 21. novembar 2005.

ne trgovine duvanskim proizvodima, odnosnoako su ta lica ka`wena za prekr{aj propisanovim zakonom;

4) ako imalac dozvole u propisanom roku nepodnese zahtev za upis u Registar trgovaca naveliko duvanskim proizvodima;

5) ako imalac dozvole ne uplati narednu ratunaknade u roku propisanim u ~lanu 40. stav 6.ovog zakona, odnosno ne dostavi bankarsku ga-ranciju u roku propisanom u ~lanu 40. stav 10.ovog zakona.

Nadleàn organ duàn je da u roku od osam da-na od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.ta~ka 3) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.

Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva, odnosno obave-{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe ooduzimawu dozvole za trgovinu na veliko duvan-skim proizvodima.


Trgovac na veliko duvanskim proizvodima, sawim povezano lice, odnosno wegov pravni sled-benik, kojem je oduzeta dozvola za trgovinu naveliko duvanskim proizvodima, ne moè podne-ti zahtev za dobijawe te dozvole u periodu odtri godine od dana oduzimawa dozvole, osim uslu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana.

U slu~aju da trgovac na veliko duvanskim pro-izvodima svojom odlukom prestane da obavqa de-latnost trgovine na veliko duvanskim proizvo-dima pre isteka vaèwa dozvole, preostali iz-nos naknade, kao i prestali iznos garancijepla}en za dobijawe dozvole za trgovinu na veli-ko duvanskim proizvodima, vra}a se trgovcu naveliko duvanskim proizvodima.

Trgovac na veliko duvanskim proizvodimaosloba|a se obaveze pla}awa preostalih ratanaknade iz ~lana 40. stav 6. ovog zakona, kao ida dostavqa garancije na preostale iznose iz~lana 40. stav 10. ovog zakona.

Godina u kojoj trgovac na veliko duvanskimproizvodima svojom odlukom prestane da obavqadelatnost trgovine na veliko duvanskim proiz-vodima, smatra se proteklom godinom, bez obzi-ra kada je u toku godine nastupio prekid delat-nosti.

Brisawe iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima

^lan 43.Trgovac na veliko duvanskim proizvodima

bri{e se iz Registra trgovaca na veliko duvan-skim proizvodima, i to:

1) u roku od pet dana od dana isteka roka va-èwa dozvole;

2) u roku od pet dana od dana pravnosna`no-sti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawedozvole ili


Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registratrgovaca na veliko duvanskim proizvodima.


Uprava je du`na da u roku od sedam dana od da-na dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana otome obavesti proizvo|a~a duvanskih proizvoda,odnosno uvoznika duvanskih proizvoda sa kojimje trgovac na veliko duvanskim proizvodima ko-ji je brisan iz Registra trgovaca na veliko du-vanskim proizvodima imao zakqu~ene predugo-vore, odnosno ugovore.

Uprava je du`na da u roku od sedam dana od da-na dostavqawa re{ewa o brisawu iz Registratrgovaca na veliko duvanskim proizvodima, vra-ti garanciju iz ~lana 40. stav. 8. ta~ka 2) ovogzakona, odnosno ~lana 40. stav 10. ovog zakonatrgovcu na veliko duvanskim proizvodima kojije brisan iz Registra, pod uslovom da on nemaneizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda isporednih poreskih davawa.

Obaveze trgovaca na veliko duvanskim proizvodima

^lan 44.Trgovac na veliko duvanskim proizvodima du-

àn je da duvanske proizvode prodaje iskqu~ivopreko trgovaca na malo duvanskim proizvodimakojima je izdata dozvola u skladu sa ovim zakonom.

Kod isporuke duvanskih proizvoda trgovcimana malo iz stava 1. ovog ~lana zabrawena je bi-lo kakva diskriminacija u pogledu vrste i ko-li~ine duvanskih proizvoda.

3. Trgovci na malo duvanskim proizvodima

Uslovi

^lan 45.Trgovinom na malo duvanskim proizvodima

moè da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e ipreduzetnik (u daqem tekstu: privredni su-bjekt), koji ispuwava slede}e uslove:

1) da je registrovan u registru privrednih su-bjekata za obavqawe delatnosti trgovine na ma-lo duvanskim proizvodima;

2) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore o ku-povini duvanskih proizvoda sa trgovcem na ve-liko duvanskih proizvoda;

3) da odgovorno lice u privrednom subjektu uposledwe tri godine koje prethode danu podno-{ewa zahteva nije na teritoriji Republikepravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedo-zvoqene trgovine duvanskim proizvodima;

4) da je uplatio naknadu u visini od 4.000,00dinara za svaki maloprodajni objekat, a sred-stva ostvarena od te naknade prihod su buxetaRepublike.

Iznos naknade iz stava 1. ta~ke 4) ovog ~lana,uskla|uje se polugodi{we, sa stopom rasta cenana malo, prema podacima organa nadle`nog zaposlove statistike.

Vlada objavquje uskla|ene iznose iz stava 2.ovog ~lana.

Privredni subjekt iz stava 1. ovog ~lana mo-è da obavqa delatnost u prostoru koji ispuwa-

21. novembar 2005. Broj 101 179

va uslove u pogledu tehni~ke opremqenosti, za-{tite na radu i za{tite i unapre|ewa ìvotnesredine, kao i sanitarno-higijenske uslove.

Privredni subjekt iz stava 1. ovog ~lana mo-è da vr{i prevoz duvanskih proizvoda sopstve-nim vozilom koje je vidno ozna~eno da se radi oprevozu duvanskih proizvoda i koje ispuwava sa-nitarno – higijenske uslove, kao i druge propi-sane uslove.

Ispuwenost uslova iz st. 4. i 5. ovog ~lanaproverava nadle`ni organ u postupku redovnoginspekcijskog nadzora.

Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lanautvr|uje Uprava na zahtev privrednog subjekta.



2) sve zakqu~ene predugovore/ugovore sa tr-govcima na veliko duvanskim proizvodima,osim ako podnosilac zahteva nije istovremenoupisan i u Registar trgovaca na veliko duvan-skim proizvodima;


4) dokaz o uplati naknade.Po zahtevu iz stava 7. ovog ~lana Uprava dono-

si zakqu~ak ili re{ewe.Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re-

{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola zaobavqawe delatnosti trgovine na malo duvan-skim proizvodima.

Re{ewe iz stava 9. ovog ~lana donosi Uprava.Protiv zakqu~ka iz stava 9. ovog ~lana moè

se izjaviti àlba ministru nadle`nom za po-slove finansija, u roku od 15 dana od dana do-stavqawa zakqu~ka.


Privredni subjekt koji je dobio re{ewe izstava 9. ovog ~lana, moè da prodaje duvanskeproizvode i putem posebnih vitrina (u daqemtekstu: hjumidor).

Trgovinom na malo duvanskim proizvodimaputem hjumidora, pored imaoca dozvole za trgo-vinu na malo duvanskim proizvodima, moè dase bavi i privredni subjekt, koji pored uslovaiz stava 1. ta~. 1) – 4) ovog ~lana ispuwava i sle-de}e uslove:

1) da ima zakqu~en ugovor o obezbe|enom pro-storu, u koji }e postaviti hjumidor, sa imaocemdozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvo-dima;

2) da raspolaè hjumidorom.Ispuwenost uslova iz stava 15. ovog ~lana

utvr|uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta.Uz zahtev iz stava 16. ovog ~lana, pored doka-

za iz stava 8. ta~. 1) – 4) ovog ~lana prilaù sei slede}i dokazi:

1) ugovor o obezbe|enom prostoru u koji }e po-staviti hjumidor, sa imaocem dozvole za trgovi-nu na malo duvanskim proizvodima;

2) kupoprodajni ugovor ili ugovor o zakupuhjumidora;

3) re{ewe kojim je zakupodavcu prostora u ko-ji }e se postaviti hjumidor izdata dozvola za tr-govinu na malo duvanskim proizvodima.

Privredni subjekt iz stava 15. ovog ~lana mo-è da vr{i prevoz duvanskih prizvoda pod uslo-vima i na na~in iz stava 5. ovog ~lana.

Po zahtevu iz stava 16. ovog ~lana Uprava od-lu~uje na na~in propisan u st. 9 – 13. ovog ~lana.

Privredni subjekt iz st. 14. i 15. ovog ~lanaduàn je da u roku od tri dana od dana postavqa-wa hjumidora dostavi pisano obave{tewe Upra-vi o broju i lokaciji postavqenih hjumidora,kao i kupoprodajni ugovor ili ugovor o zakupuhjumidora kao dokaz da raspolaè hjumidorom.

Prevozna sredstva koja se koriste za prevozduvanskih proizvoda mogu se upotrebqavati i zaprevoz i drugih predmeta op{te upotrebe, aline istovremeno.

Ministar nadleàn za poslove trgovine pro-pisuje bliè uslove iz stava 4. ovog ~lana.

Ministar nadleàn za poslove zdravqa bli-è propisuje izgled, sadrìnu i na~in istica-wa oznake iz stava 5. ovog ~lana.

Rok vaèwa dozvole


delatnosti trgovine na malo duvanskim proiz-vodima (u daqem tekstu: dozvola za trgovinu namalo duvanskim proizvodima) sadrì i rok nakoji se dozvola izdaje.

Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na pe-riod od godinu dana.

Obnavqawe dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima

^lan 47.Privredni subjekti iz ~lana 46. ovog zakona,

mogu da obnove dozvolu za trgovinu na malo du-vanskim proizvodima podno{ewem zahteva naj-kasnije 15 dana pre isteka roka vaèwa posto-je}e dozvole.



Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz sta-va 3. ovog ~lana, trgovac na malo duvanskim pro-izvodima ima pravo da nastavi da obavqa delat-nost trgovine na malo duvanskim proizvodima u skladu sa postoje}om dozvolom.

Oduzimawe dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima

^lan 48.Dozvola za trgovinu na malo duvanskim proiz-

vodima oduzima se:1) na zahtev imaoca dozvole;2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava us-

love propisane ovim zakonom za weno izdavawe;

180 Broj 101 21. novembar 2005.

3) ako je odgovorno lice u privrednom subjek-tu pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo ne-dozvoqene trgovine duvanskim proizvodima;

4) ako je imalac dozvole pravnosna`no ka-`wen za prekr{aj propisan ovim zakonom.

Nadle`ni organ duàn je da u roku od osam da-na od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.

Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva, odnosno obave-{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe ooduzimawu dozvole za trgovinu na malo duvan-skim proizvodima.


Uprava je du`na da u roku od 15 dana od danadono{ewa re{ewa iz stava 3. ovog ~lana o tomeobavesti trgovca na veliko duvanskim proizvo-dima sa kojim je privredni subjekt kome je oduze-to odobrewe imao zakqu~en predugovor/ugovor.

Trgovac na malo duvanskim proizvodima komeje oduzeta dozvola za trgovinu na malo duvanskimproizvodima ne moè podneti zahtev za obavqa-we te delatnosti u roku od godinu dana od danadono{ewa re{ewa iz stava 3. ovog ~lana, osim uslu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana.

Trgovcu na malo kome je oduzeta dozvola, od-nosno koji je svojom odlukom prestao da obavqadelatnost trgovine na malo duvanskim proizvo-dima, ne vra}a se naknada koja je upla}ena za do-bijawe te dozvole.

Obaveze trgovaca na malo duvanskim proizvodima

^lan 49.Trgovac na malo duvanskim proizvodima koji

je dobio dozvolu za trgovinu na malo duvanskimproizvodima, moè da postavi hjumidor iskqu-~ivo u ugostiteqskom objektu, odnosno malopro-dajnom objektu koji je po nameni specijalizovanza prodaju duvanskih proizvoda.

Lice iz stava 1. ovog ~lana, du`no je da uz sva-ki hjumidor ima instalisanu fiskalnu kasu zaevidentirawe svakog pojedina~nog prometa du-vanskih proizvoda na malo preko fiskalne ka-se, u skladu sa propisima kojima se ure|uje evi-dentirawe prometa preko fiskalne kase, kao ioverenu fotokopiju dozvole za trgovinu na ma-lo duvanskim proizvodima.

Trgovina na malo duvanskim proizvodima pu-tem hjumidora vr{i se pod kontrolom ovla{}e-nog lica za prodaju.

Ministar nadleàn za poslove trgovine bli-è propisuje uslove iz stava 1. ovog ~lana.

Evidenciona lista trgovaca na malo duvanskim proizvodima

^lan 50.O trgovcima na malo koji su dobili dozvolu

za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, od-nosno trgovinu na malo duvanskim proizvodimaputem hjumidora, vodi se evidenciona lista.

Evidencionu listu iz stava 1. ovog ~lana vo-di Uprava.

Posebna oznaka

^lan 51.Trgovac na malo kome je izdata dozvola za tr-

govinu na malo duvanskim proizvodima, duànje da istakne posebnu oznaku „Zabrawena proda-ja cigareta i drugih duvanskih proizvoda malo-letnim licima”, na vidnom mestu objekta u komeobavqa tu delatnost, odnosno na svakom hjumi-doru.

Trgovac na malo duvanskim proizvodima kojiobavqa turisti~ku ili ugostiteqsku delatnost(HORECA), duàn je da posebnu oznaku iz sta-va 1. ovog ~lana istakne na vidnom mestu uobjektu u kome obavqa delatnost trgovine na ma-lo duvanskim proizvodima, odnosno na svakomhjumidoru.

Ministar nadleàn za poslove zdravqa bli-è propisuje izgled, sadrìnu i na~in istica-wa posebne oznake iz stava 1. ovog ~lana.

4. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda

Uslovi

^lan 52.Uvozom duvana, fermentisanog duvana, odno-

sno duvanskih proizvoda moè da se bavi pri-vredno dru{tvo i preduze}e (u daqem tekstu: pri-vredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove:

1) da je registrovan u registru privrednih su-bjekata za obavqewe delatnosti spoqnotrgovin-skog prometa;

2) da ima zakqu~en ugovor o kupovini duvana,fermentisanog duvana, odnosno duvanskih pro-izvoda sa inostranim proizvo|a~em ili ovla-{}enim distributerom inostranog proizvo|a-~a, kao i da je uvoznik cigareta ovla{}en odstrane inostranog proizvo|a~a, odnosno ovla-{}enog distributera inostranog proizvo|a~aza distribuciju tih cigareta na trì{tu Repu-blike;

3) da odgovorno lice u privrednom subjektu uposledwe tri godine koje predhode danu podno-{ewa zahteva nije na teritoriji Republikepravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedo-zvoqene trgovine duvanom, fermentisanim du-vanom, odnosno duvanskim proizvodima.

Uslov iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana odnosise i na povezano lice sa privrednim subjektom,kao i na pravno lice ~iji je pravni sledbenikprivredni subjekt.




2) sve zakqu~ene ugovore sa inostranim pro-izvo|a~em ili ovla{}enim distributerom ino-stranog proizvo|a~a, odnosno ovla{}ewe od

21. novembar 2005. Broj 101 181

strane inostranog proizvo|a~a ili ovla{}enogdistributera inostranog proizvo|a~a za di-stribuciju tih cigareta na trì{tu Republike;



Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re-{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola zaobavqawe delatnosti uvoza duvana, fermentisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.



Rok vaèwa dozvole


delatnosti uvoza duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda (u daqem tekstu:dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda) sadrì i rok nakoji se dozvola izdaje.


Upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanogduvana, odnosno duvanskih proizvoda

^lan 54.Upis u Registar uvoznika duvana, fermenti-

sanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda vr-{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu zauvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno du-vanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u ro-ku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole zauvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno du-vanskih proizvoda.

Za upis u Registar uvoznika duvana, fermen-tisanog duvana, odnosno duvanskih proizvodapla}a se naknada u visini od 5.000.000 dinara, asredstva ostvarena od te naknade prihod su bu-xeta Republike.

Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla|u-je se polugodi{we sa stopom rasta cena na ma-lo, prema podacima organa nadle`nog za poslo-ve statistike.

Vlada objavquje uskla|eni iznos naknade izstava 4. ovog ~lana.

Imalac dozvole za uvoz duvana, fermentisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moèda plati naknadu iz stava 3. ovog ~lana u pet jed-nakih godi{wih rata.

Lice iz stava 6. ovog ~lana du`no je da svakunarednu ratu plati najkasnije tri dana pre is-teka roka od jedne godine od dana uplate pret-hodne rate, uskla|enu sa stopom rasta cena namalo.

Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaè se do-kaz o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana.

Uprava je du`na da u roku od 15 dana od danaprijema zahteva za upis u Registar uvoznika du-vana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda donese re{ewe.


Upisom u Registar uvoznika duvana, fermen-tisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda,uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosnoduvanskih proizvoda moè da otpo~ne da obavqadelatnost uvoza duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda.

Obnavqawe dozvole za uvoz duvana, fermenti-sanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda

^lan 55.Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odno-

sno duvanskih proizvoda moè da obnovi dozvo-lu za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda, podno{ewem zahtevanajkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa po-stoje}e dozvole.


Uprava je du`na da u roku od 30 dana od danapono{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a naj-kasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}edozvole, odlu~i po zahtevu.

Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz sta-va 3. ovog ~lana, uvoznik duvana, fermentisanogduvana, odnosno duvanskih proizvoda ima pravoda nastavi da obavqa delatnost uvoza duvana,fermentisanog duvana, odnosno duvanskih pro-izvoda u skladu sa postoje}om dozvolom.

Oduzimawe dozvole za uvoz duvana, fermenti-sanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda

^lan 56.Dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duva-

na, odnosno duvanskih proizvoda oduzima se:1) na zahtev imaoca dozvole;2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava

uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe; 3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole, ili

odgovorno lice u povezanom licu sa imaocemdozvole, kao i odgovorno lice u pravnom licu~iji je pravni sledbenik imalac dozvole, prav-nosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqe-ne trgovine duvanom, fermentisanim duvanomodnosno duvanskim proizvodima, odnosno akosu ta lica ka`wena za prekr{aj propisan ovimzakonom;

4) ako imalac dozvole u propisanom roku nepodnese zahtev za upis u Registar uvoznika duva-na, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda;

5) ako imalac dozvole ne uplati narednu ratunaknade u roku propisanom u ~lanu 54. stav 7.ovog ~lana.

182 Broj 101 21. novembar 2005.

Nadleàni organ duàn je da u roku od osamdana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava1. ta~ka 3) ovog zakona o tome obavesti Upravu.

Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva, odnosno obave-{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe ooduzimawu dozvole za uvoz duvana, fermentisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.


Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda, sa wim povezano lice,odnosno wegov pravni sledbenik, kojem je odu-zeta dozvola za uvoz duvana, fermentisanog du-vana, odnosno duvanskih proizvoda, ne moèpodneti zahtev za dobijawe te dozvole u perioduod tri godine od dana oduzimawa dozvole, osimu slu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana.

U slu~aju da uvoznik duvana, fermentisanogduvana, odnosno duvanskih proizvoda svojom od-lukom prestane da obavqa delatnost uvoza duva-na, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda pre isteka roka vaèwa dozvole, pre-ostali iznos naknade pla}en za dobijawe dozvo-le za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda, vra}a se uvozniku du-vana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda.

Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda osloba|a se obavezepla}awa preostalih rata naknade iz ~lana 54.stav 7. ovog zakona.

Godina u kojoj uvoznik duvana, fermentisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda svojomodlukom prestane da obavqa delatost uvoza du-vana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda, smatra se proteklom godinom, bezobzira kada je u toku godine nastupio prekiddelatnosti.

Brisawe iz Registra uvoznika duvana, fermen-tisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda


sno duvanskih proizvoda bri{e se iz Registrauvoznika duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda, i to:

1) u roku od pet dana od dana isteka roka va-èwa dozvole;



Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registrauvoznika duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda.


Uprava je du`na da u roku od sedam dana od da-na dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o to-me obavesti inostranog proizvo|a~a duvana,fermentisanog duvana ili wegovog ovla{}enog

distributera, odnosno inostranog proizvo|a~acigareta ili wegovog ovla{}enog distributerasa kojim je uvoznik duvana, fermentisanog duva-na, odnosno duvanskih proizvoda koji je brisaniz Registra uvoznika duvana, fermentisanog du-vana, odnosno duvanskih proizvoda imao zakqu-~ene ugovore, odnosno od koga je bio ovla{}enza distribuciju cigareta na trì{tu Republike.

Obaveze uvoznika duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda


sno duvanskih proizvoda koji raskine ugovor iz~lana 52. stav 1. ta~ka 2. ovog zakona, duàn jeda u pismenoj formi o tome obavesti Upravunajkasnije u roku od deset dana od dana raskidatog ugovora.

Lice iz stava 1. ovog ~lana, koje u roku od 30dana od dana raskida ugovora, ne zakqu~i noviugovor i ne dostavi ga Upravi, bri{e se iz Re-gistra uvoznika duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda.

Uvoznik duvana i fermentisanog duvana mo-è da prodaje duvan i fermentisani duvan kojiuvozi, proizvo|a~u duvanskih proizvoda koji jeupisan u Registar proizvo|a~a duvanskih proiz-voda ili obra|iva~u duvana koji je upisan u Re-gistar obra|iva~a duvana.

Uvoznik duvanskih proizvoda moè duvanskeproizvode koje uvozi da prodaje samo trgovcu naveliko duvanskih proizvoda koji je upisan u Regi-star trgovaca na veliko duvanskim proizvodima.

Kod isporuke duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda zabrawena je bilokakva diskriminacija u pogledu vrste i koli~i-ne duvana, fermentisanog duvana, odnosno du-vanskih proizvoda.

5. Izvoznik duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvada

Uslovi

^lan 59.Izvozom duvana, fermentisanog duvana, odno-

sno duvanskih proizvoda moè da se bavi pri-vredno dru{tvo i preduze}e (u daqem tekstu: pri-vredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove:

1) da je registrovan u registru privrednih su-bjekata za obavqewe delatnosti spoqnotrgovin-skog prometa;

2) da odgovorno lice u privrednom subjektu uposledwe tri godine koje prethode danu podno-{ewa zahteva nije na teritoriji Republikepravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedo-zvoqene trgovine duvanom, fermentisanim du-vanom, odnosno duvanskim proizvodima.



1) izvod iz registra u kojem je privredni su-bjekat registrovan;

21. novembar 2005. Broj 101 183



Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re-{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola zaobavqawe delatnosti izvoza duvana, fermetisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.



Rok vaèwa dozvole


delatnosti izvoza duvana, fermentisanog duva-na, odnosno duvanskih proizvoda (u daqem tek-stu: dozvola za izvoz duvana, fermentisanog du-vana, odnosno duvanskih proizvoda) sadrì irok na koji se dozvola izdaje.

Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na pe-riod na pet godina.

Upis u Registar izvoznika duvana, fermenti-sanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda

^lan 61.Upis u Registar izvoznika duvana, fermenti-

sanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda vr-{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu zaizvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosnoduvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom.


Uprava je du`na da u roku od 15 dana od danaprijema zahteva za upis u Registar izoznika du-vana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda donese re{ewe.


Upisom u Registar izvoznika duvana, fermen-tisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda,izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda moè da otpo~ne daobavqa delatnost izvoza duvana, fermentisanogduvana, odnosno duvanskih proizvoda.

Obnavqawe dozvole za izvoz duvana, fermen-tisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda

^lan 62.Izvoznik duvana, fermentisanog duvana, od-

nosno duvanskih proizvoda moè da obnovi do-zvolu za izvoz duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda podno{ewem zah-teva najkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwapostoje}e dozvole.


Uprava je du`na da u roku od 30 dana od danapono{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a naj-kasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}edozvole, odlu~i po zahtevu.


Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz sta-va 3. ovog ~lana, izvoznik duvana, fermentisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda imapravo da obavqa delatnost izvoza duvana, fer-mentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvo-da u skladu sa postoje}om dozvolom.

Oduzimawe dozvole za izvoz duvana, fermenti-sanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda

^lan 63.Dozvola za izvoz duvana, fermentisanog duva-

na, odnosno duvanskih proizvoda oduzima se:1) na zahtev imaoca dozvole;2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava us-

love propisane ovim zakonom za weno izdavawe;3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole prav-

nosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqe-ne trgovine duvanom, fermentisanim duvanom,odnosno duvanskim proizvodima;

4) ako je imalac dozvole pravnosna`no ka-`wen za prekr{aj propisan ovim zakonom;

5) ako imalac dozvole u propisanom roku nepodnese zahtev za upis u Registar izvoznika du-vana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda.

Nadle`ni organ je duàn da u roku od osam da-na od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.

Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedamdana od dana prijema zahteva, odnosno obave-{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe ooduzimawu dozvole za izvoz duvana, fermentisa-nog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.


Brisawe iz Registra izvoznika duvana, fermen-tisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda

^lan 64.Izvoznik duvana, fermentisanog duvana, od-

nosno duvanskih proizvoda bri{e se iz Regi-stra izvoznika duvana, fermentisanog duvana,odnosno duvanskih proizvoda, i to:

1) u roku od pet dana od dana isteka roka va-èwa;



Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registraizvoznika duvana, fermentisanog duvana, odno-sno duvanskih proizvoda.


184 Broj 101 21. novembar 2005.

âá. POSEBNE ODREDBE

Upis u druge registre

^lan 65.Privredni subjekt moè da se upi{e u vi{e re-

gistara koji se vode u skladu sa ovim zakonom, akoispuwava uslove za upis u svaki od registara.

Privredni subjekt koji je prilikom upisa ujedan od registara koji se vode u skladu sa ovimzakonom platio naknadu za upis u taj registar,prilikom upisa u drugi registar ne pla}a na-knadu za upis.

Brisawe iz svih registara, odnosno Evidencione liste

^lan 66.Privredni subjekt koji je istovremeno upisan u

vi{e registara, odnosno Evidencionu listu,bri{e se iz tih registara, odnosno Evidencioneliste u slu~aju kada je brisawe iz prvog registraizvr{eno na osnovu re{ewa kojim je dozvola zaobavqawe odgovaraju}e delatnosti propisaneovim zakonom oduzeta zbog pravnosna`no utvr|e-ne krivi~ne odgovornosti vlasnika ~iji udeo uprivrednom subjektu prelazi 10% kapitala imao-ca dozvole, lica ovla{}enog za zastupawe imaocadozvole, odgovornog lica imaoca dozvole, odgo-vornog lica u povezanom licu sa imaocem dozvo-le, odgovornog lica u pravnom licu ~iji je prav-ni sledbenik imalac dozvole za krivi~no delozbog nedozvoqenog obavqawa delatnosti proiz-vodwe, obrade i prometa duvana, fermentisanogduvana, odnosno duvanskih proizvoda.

Promet duvanskih proizvoda

^lan 67.Proizvo|a~, odnosno uvoznik duvanskih pro-

izvoda duàn je da pre stavqawa u promet duvan-skih proizvoda, odredi maloprodajne cene tihproizvoda i prijavi ih Upravi.

Lica iz stava 1. ovog ~lana du`na su da Upra-vi prijave i svaku promenu maloprodajnih cenaduvanskih proizvoda pre wihovog stavqawa upromet.

Zabrawena je prodaja duvanskih proizvoda pomaloprodajnim cenama razli~itim od cena od-re|enih na na~in iz stava 1. ovog ~lana.

Maloprodajne cene iz stava 1. ovog ~lana mo-raju da budu istaknute na ili u maloprodajnomobjektu trgovine na malo, tako da su jasno vi-dqive za potro{a~e duvanskih proizvoda.

Objavqivawe re{ewa o upisu u registre u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”

^lan 68.Re{ewa o upisu u registre koji se vode u skla-

du sa ovim zakonom, odnosno maloprodajne ceneiz ~lana 67. stav 1. ovog zakona, objavquju se u„Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

O objavqivawu re{ewa i o objavqivawu malo-prodajnih cena iz stava 1. ovog ~lana u „Slu`be-nom glasniku Republike Srbije”, stara se Uprava.

Tro{kove objavqivawa iz stava 1. ovog ~lanasnosi lice kome je izdato re{ewe o upisu u od-govaraju}i registar, odnosno lice koje je podne-lo prijavu o odre|ivawu maloprodajne cene,uplatom nov~anih sredstava na ra~un Uprave.

âáá. BUXETSKI FOND

^lan 69.Osniva se buxetski fond radi realizacije

preventivnih programa za spre~avawe bolestikoje su povezane sa konzumirawem duvanskihproizvoda.

Buxetski fond iz stava 1. ovog ~lana osnivase na neodre|eno vreme i wime upravqa mini-starstvo nadle`no za poslove zdravqa.

^lan 70.Buxetski fond iz ~lana 69. ovog zakona fi-

nansira se iz sredstava proizvo|a~a, odnosnouvoznika cigareta koji su upisani u odgovaraju-}i registar, u skladu sa ovim zakonom.

Proizvo|a~, odnosno uvoznik cigareta duànje da upla}uje posebnu naknadu u visini od jed-nog dinara po svakoj paklici cigareta za kojupodnosi zahtev za izdavawe kontrolnih akci-znih markica, u skladu sa propisima kojima seure|uje oblast akciza.

Proizvo|a~, odnosno uvoznik cigareta duànje da posebnu naknadu iz stava 2. ovog ~lanauplati u Buxetski fond, pre podno{ewa zahtevaza izdavawe kontrolnih akciznih markica zacigarete i dokaz o izvr{enoj uplati dostaviprilikom podno{ewa zahteva za izdavawe kon-trolnih akciznih markica.

Iznos posebne naknade iz stava 2. ovog ~lanauskla|uje se godi{we sa stopom rasta cena namalo prema podacima organa nadle`nog za po-slove statistike.

Vlada objavquje uskla|en iznos sredstava izstava 4. ovog ~lana.

âááá. ZABRANA PRODAJE DUVANSKIHPROIZVODA, VRSTE PODATAKA

NA PAKOVAWU I OBELE@AVAWE PAKOVAWA DUVANSKIH PROIZVODA

Zabrana prodaje duvanskih proizvoda

^lan 71.Zabrawena je:1) prodaja duvanskih proizvoda maloletnim

licima;2) prodaja duvanskih proizvoda u trgovinama

na malo putem samoposluìvawa kupaca;3) prodaja na malo duvanskih proizvoda putem

automata (vending ma{ina);4) proizvodwa i prodaja slatki{a, grickali-

ca, odnosno igra~aka u obliku duvanskih proiz-voda.

^lan 72.Zabrawena je proizvodwa, uvoz i prodaja ciga-

reta u pakovawu koje sadrì mawe od 20 komadacigareta.

21. novembar 2005. Broj 101 185

Podaci o sastavu duvanskih proizvoda i obeleàvawe duvanskih proizvoda

^lan 73.Svaka paklica, odnosno grupno pakovawe du-

vanskih proizvoda iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 3)ovog zakona mora biti obeleèna i sadràtipodatke u skladu sa ovim zakonom, odnosno pro-pisima o uslovima u pogledu zdravstvene is-pravnosti predmeta op{te upotrebe koji se mo-gu stavqati u promet.

Obeleàvawe duvanskih proizvoda iz ~lana 2.stav 1. ta~ka 3) ovog zakona vr{e proizvo|a~i,odnosno uvoznici duvanskih proizvoda.

^lan 74.Od 1. januara do 31. decembra 2006. godine, ci-

garete u prometu na teritoriji Republike nemogu da sadrè vi{e od:

1) 16 mg katrana po cigareti;2) 1,5 mg nikotina po cigareti;3) 15 mg ugqen monoksida po cigareti.Od 1. januara do 31. decembra 2007. godine, ci-








1) 10 mg katrana po cigareti;2) 1,1 mg nikotina po cigareti;3) 11 mg ugqen monoksida po cigareti.Od 1. januara 2011. godine, cigarete u prometu

na teritoriji Republike ne mogu da sadrè vi-{e od:

1) 10 mg katrana po cigareti;2) 1 mg nikotina po cigareti;3) 10 mg ugqen monoksida po cigareti.

^lan 75.Od 1. januara 2006. godine nivo katrana, niko-

tina i ugqen monoksida bi}e meren na osnovuISO standarda 4387 za katran, 10315 za nikotini 8454 za ugqen monoksid.

Ispravnost ozna~avawa katrana, nikotina iugqen monoksida na pakovawima bi}e merenana osnovu ISO standarda 8243.

^lan 76.Podaci o nivou katrana, nikotina i ugqen

monoksida iz ~lana 74. ovog zakona, moraju biti

od{tampani na jednoj bo~noj strani paklicecigareta, odnosno grupnog pakovawa cigareta,koji se stavqaju u promet u Republici, tako dapokrivaju najmawe 10% odgovaraju}e povr{inepakovawa cigareta, uokvireno sa svih strana pu-nom crnom linijom, debqine 0,3 santimetara,koja je ukqu~ena u propisanu povr{inu, po~evod 1. janaura 2007. godine.

^lan 77.Svako pojedina~no i grupno pakovawe duvan-

skih proizvoda u prometu u Republici, osim du-vana za `vakawe i drugih duvanskih proizvodakoji se ne pu{e, mora imati od{tampano op{tei posebno upozorewe.

Op{te upozorewe iz stava 1. ovog ~lana, kojese primewuje od 1. janaura 2007. godine, glasi:„Pu{ewe ubija. Duvanski dim {teti qudima uVa{oj okolini” i mora biti od{tampano napredwoj strani pojedina~nog i grupnog pakova-wa duvanskih proizvoda, tako da pokriva najma-we 30% predwe povr{ine pakovawa.

Posebno upozorewe iz stava 1. ovog ~lana glasi:1) Pu{ewe izaziva rak plu}a, rak usne, rak je-

zika, rak glasnih ìca.2) Pu{a~i rizikuju da obole od raka jedwaka,

raka èluca, raka grli}a materice, raka be{i-ke i dr.

3) Pu{a~i ~e{}e boluju od akutnih i hroni~-nih bolesti disajnih organa.

4) Deca pu{a~a ~e{}e boluju od astme, upalegrla i sredweg uha.

5) Pu{ewe izaziva sr~ani i mo`dani udar.6) Pu{ewe izaziva bolesti krvnih sudova kao

{to su „pu{a~ka noga” i impotencija.7) @elite bebu? Trudnice koje pu{e rizikuju

da izgube bebu ili o{tete weno zdravqe.8) @elite bebu? Pu{ewe nepovoqno uti~e na

plodnost kod mu{karaca i èna.9) Deca se ugledaju na Vas! Deca pu{a~a i sa-

ma ~e{}e postaju pu{a~i.10) Pu{ewe izaziva zavisnost! Potraìte

stru~nu pomo} za odvikavawe.11) Pu{ewe naru{ava izgled i zdravqe Va-

{ih zuba, koè, kose, noktiju i dr.Posebno upozorewe iz stava 3. ovog ~lana mo-

ra biti od{tampano na pole|ini pojedina~nogi grupnog pakovawa duvanskih proizvoda takoda pokriva najmawe 40% povr{ine pole|ine pa-kovawa.

Tekst op{teg i posebnog upozorewa iz st. 2. i 3.ovog ~lana mora biti od{tampan i utisnut na od-govaraju}em pakovawu, tako da popuni celu propi-sanu povr{inu na pole|ini, odnosno predwoj stra-ni pakovawa, veli~inom slova najmawe 12, jasno ividqivo ispisan na beloj podlozi na srpskom jezi-ku, }irili~nim pismom, zadebqanim {tampanimslovima u crnoj boji (helvetika) i uokviren sa svihstrana punom crnom linijom debqine 0,3 santime-tra, koja je ukqu~ena u propisanu povr{inu tekstaza op{te i posebno upozorewe.

Ako se cigare i cigarilosi stavqaju u prometna teritoriji Republike na komad, moraju na pa-kovawu da imaju ispisanu op{tu poruku na srp-

186 Broj 101 21. novembar 2005.

skom jeziku i }irilicom, i to celom duìnomproizvoda jasnim i vidqivim slovima u boji ko-ja ima jasan kontrast u odnosu na podlogu.

Proizvo|a~, odnosno uvoznik je duàn da zasve duvanske proizvode iz sopstvenog programakvartalno mewa posebno upozorewe iz stava 3.ovog ~lana, po~ev od 1. januara 2007. godine, stim da svako upozorewe upotrebi najmawe jedanput u periodu od tri godine.

Na pakovawu i u nazivu marke duvanskih proiz-voda, po~ev od 1. januara 2007. godine, zabrawenaje upotreba teksta, naziva, ̀ igova i simboli~kihi drugih znakova na srpskom ili drugom jeziku,koji sugeri{u da je taj duvanski proizvod mawe{tetan od ostalih duvanskih proizvoda, naro~i-to isticawem re~i „nizak procenat katrana”,„lak”, „ultra-lak”, „blag” i sl.

áH. NADZOR

^lan 78.Nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona i propi-

sa donetih na osnovu wega vr{i ministarstvonadle`no za poslove poqoprivrede, ministar-stvo nadle`no za poslove zdravqa, ministar-stvo nadle`no za poslove trgovine i ministar-stvo nadle`no za poslove finansija.

Inspekcijski nadzor ministarstva iz stava 1.ovog ~lana vr{e preko nadle`nih republi~khinspektora.

Ministarstvo nadle`no za poslove finansi-ja vr{i i kontrolu izmirivawa obaveza poosnovu javnih prihoda, preko republi~kog orga-na nadle`nog za poslove javnih prihoda, u skla-du sa zakonom kojim se ure|uje poreski postupak.

Prava i du`nosti republi~kog poqoprivrednog inspektora

^lan 79.Republi~ki poqoprivredni inspektor ima

pravo i du`nost, naro~ito da proverava:1) proizvodwu tipova i klasa duvana;2) kori{}ewe semena duvana za proizvodwu

rasada;3) proces proizvodwe rasada duvana, duvana u

listu, kvalitet i kvantitet duvana u listu iproizvodwu fermentisanog duvana;

4) koli~inu kupqenog duvana u listu po tipo-vima i klasama duvana od proizvo|a~a duvana;

5) koli~inu fermentisanog duvana po tipovi-ma i klasama;

6) uslove za obradu duvana i evidenciju kojuvodi obra|iva~ duvana;

7) uslove za proizvodwu duvanskih proizvoda,kvalitet i kvantitet duvanskih proizvoda u unu-tra{wem i spoqnotrgovinkom prometu;

8) vaèwe dozvole za proizvodwu i obradu du-vana, odnosno proizvodwu duvanskih proizvoda,vo|ewe i dostavqawe evidencija i izve{taja, uskladu sa ovim zakonom;

9) upotrebu doma}eg fermentisanog duvana u

proizvodwi cigareta.

Ovla{}ewa republi~kog poqoprivrednog inspektora

^lan 80.Republi~ki poqoprivredni inspektor je

ovla{}en da:1) zabrani proizvodwu ili naredi uni{tava-

we zasada ako se koristi seme duvana koje nijeproizvedeno po propisima o semenu;

2) zabrani proizvodwu ili obradu duvana akoutvrdi nepravilnosti u obavqawu ovih delat-nosti;

3) pokrene postupak za oduzimawe dozvole zaproizvodwu i obradu duvana, odnosno duvanskihproizvoda, ako imalac dozvole prestane da is-puwava uslove propisane za weno izdavawe;

4) oduzme duvan i rezani duvan koji je proiz-veden ili stavqen u promet suprotno odredbamaovog zakona;

5) uni{ti rasad duvana i rasa|enog duvana ko-ji je proizveden ili stavqen u promet suprotnoodredbama ovog zakona;

6) naredi vo|ewe i dostavqawe evidencije iizve{taja na propisan na~in.

U slu~aju oduzimawa duvana i rezanog duvana,kao i uni{tavawa zasada, rasada i rasa|enog du-vana, republi~ki poqoprivredni inspektor do-nosi re{ewe o oduzimawu i uni{tavawu u rokuod tri dana od dana wihovog oduzimawa odnosnouni{tavawa.

Tro{kove koji nastanu prilikom oduzimawaduvana, uni{tavawa rasada i rasa|enog duvana,snosi lice od kojeg je duvan oduzet, odnosno ra-sad i rasa|eni duvan uni{ten.

Prava i du`nosti republi~kog sanitarnog inspektora

^lan 81.Republi~ki sanitarni inspektor ima pravo i

du`nost da vr{i sanitarni nadzor koji, naro-~ito obuhvata pregled:

1) prostorija u kojima se proizvode, obra|uju,~uvaju i prodaju duvan i duvanski proizvodi;

2) postrojewa, ure|aja i pribora koji sluè zaobradu duvana i proizvodwu duvanskih proizvoda;

3) lica koja na radnim mestima u proizvodwii prometu, dolaze u dodir sa duvanom i proizvo-dima od duvana;

4) zdravstvenu ispravnost i sastav duvana iduvanskih proizvoda;

5) prevoznih sredstava i ambalaè koji sluèza stavqawe duvana i duvanskih proizvoda upromet.

Ovla{}ewa republi~kog sanitarnog inspektora

^lan 82.U vr{ewu sanitarnog nadzora iz ~lana 81.

ovog zakona republi~ki sanitarni inspektorovla{}en je da preduzme sve mere utvr|ene zako-nom kojim se ure|uje zdravstvena ispravnost ì-

21. novembar 2005. Broj 101 187

votnih namirnica i predmeta op{te upotrebe izakonom kojim se ure|uje sanitarni nadzor.

Republi~ki sanitarni inspektor je duàn dapokrene postupak za oduzimawe dozvole za obra-du duvana, odnosno proizvodwu duvanskih proiz-voda, kao i za trgovinu na veliko i malo duvan-skim proizvodima, ako imalac dozvole prestaneda ispuwava uslove propisane za weno izdavawe.

Prava i du`nosti republi~kog trì{nog inspektora

^lan 83.Republi~ki trì{ni inspektor ima pravo i

du`nost, naro~ito da:1) vr{i pregled prostorija u kojima se sta-

vqaju u promet duvanski proizvodi;2) vr{i pregled poslovnih kwiga, dozvola za

trgovinu na veliko i trgovinu na malo duvan-skim proizvodima, kao i dozvola za uvoz i izvozduvana, fermentisanog duvana, odnosno duvan-skih proizvoda, evidencija i druge dokumenta-cije o poslovawu privrednog subjekta, kao idruge podatke koji se odnosi na promet duvan-skim proizvodima;

3) vr{i kontrolu cena duvanskih proizvoda,posebnih oznaka iz ~lana 51. ovog zakona, ispu-wenosti uslova za obavqawe delatnosti trgova-ca na veliko i malo duvanskim proizvodima,kao i ispuwenost uslova u pogledu obeleàvawai sastava duvanskih proizvoda iz ~l. 73–77. ovogzakona;

4) uzima pisane i usmene izjave od odgovornihlica u privrednom subjektu, kao i od drugih li-ca, o ~iwenicama koje su od zna~aja za poslova-we koje se odnosi na promet duvanskim proizvo-dima.

Ovla{}ewa republi~kog trì{nog inspektora

^lan 84.Republi~ki trì{ni inspektor ovla{}en je

da preduzme sve mere utvr|ene zakonom kojim seure|uju uslovi za obavqawe prometa robe, vr{e-we usluga u prometu robe i inspekcijski nadzor.

Republi~ki trì{ni inspektor je duàn dapokrene postupak za oduzimawe dozvole za trgo-vinu na veliko i malo duvanskim proizvodima,kao i dozvolu za uvoz i izvoz duvanskih proizvo-da (duvana, fermentisanog duvana) ako imalacdozvole prestane da ispuwava uslove propisaneovim zakonom za weno izdavawe.

Tro{kovi utvr|ivawa ispuwenosti uslova

^lan 85.Tro{kove za utvr|ivawe ispuwenosti uslova

propisanih ovim zakonom snosi podnosilaczahteva.

Tro{kovi iz stava 1. ovog ~lana utvr|uju se uskladu sa propisima o utvr|ivawu naknada tro-{kova u upravnom postupku.

H. KAZNENE ODREDBE

Prekr{aji proizvo|a~a duvana

^lan 86.Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do

1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravnolice, ako:

1) u propisanom roku ne prijavi svaku prome-nu podataka upisanih u Registar proizvo|a~aduvana (~lan 5. stav 4);

2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku nedostavi izve{taj, odnosno traène podatke(~lan 7);

3) za proizvodwu rasada od duvana koristi se-me koje nije proizvedeno u skladu sa propisimao semenu (~lan 8. stav 3);

4) vr{i proizvodwu duvana suprotno uslovimaiz ~lana 9. stav 1. ovog zakona;

5) stavi u promet rezani ili na drugi na~inusitwen duvan (~lan 15).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e seodgovorno lice u pravnom licu nov~anom ka-znom od 500 dinara do 50.000 dinara.

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e sepreduzetnik nov~anom kaznom od 5.000 dinarado 500.000 dinara.

Nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 di-nara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice –proizvo|a~ duvana ako vr{i proizvodwu duvanasuprotno ~lanu 9. stav 8. ovog zakona.

Prekr{aji obra|iva~a duvana



1) u propisanom roku ne prijavi svaku prome-nu podataka upisanih u Registar obra|iva~a du-vana (~lan 5. stav 4);

2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne do-stavi izve{taj, odnosno traène podatke (~lan 7);

3) stavi u promet rezani ili na drugi na~inusitwen duvan (~lan 15);

4) vr{i obradu duvana i prevoz duvana suprot-no uslovima iz ~lana 17. ovog zakona;

5) ne obezbedi stru~no rukovo|ewe procesomproizvodwe i obrade duvana (~lan 23).



Prekr{aji proizvo|a~a duvanskih proizvoda



1) u propisanom roku ne prijavi svaku prome-nu podataka upisanih u Registar proizvo|a~aduvanskih proizvoda (~lan 5. stav 4);

188 Broj 101 21. novembar 2005.

2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku nedostavi izve{taj, odnosno traène podatke(~lan 7);


4) vr{i proizvodwu duvanskih proizvoda su-protno uslovima iz ~lana 29. ovog zakona;

5) ne obezbedi stru~no rukovo|ewe procesomproizvodwe (~lan 36. stav 1);

6) vr{i promet duvanskih proizvoda, duvana,odnosno fermentisanog duvana suprotno ~lanu36. st. 3, 4. i 5. ovog zakona;

7) stavi u promet duvanske proizvode koji ni-su kao wegovi upisani u Registar o markama du-vanskih proizvoda (~lan 37);

8) se u proizvodwi duvanskih proizvoda nepridràva podataka navedenih u zahtevu za raz-vrstavawe duvanskih proizvoda i upisa u Regi-star o markama duvanskih proizvoda (~lan 37.stav 4);

9) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno~lanu 67. st. 1.i 2. ovog zakona;

10) proizvodi cigarete u pakovawu mawem od20 komada (~lan 72);

11) svaku paklicu, odnosno grupno pakovaweduvanskih proizvoda ne obeleì u skladu saovim zakonom (~l. 73, 76. i 77);

12) se u proizvodwi cigareta ne pridràvapropisanog sastava (~lan 74).



Prekr{aji trgovaca na veliko duvanskim proizvodima



1) u propisanom roku ne prijavi svaku prome-nu podataka upisanih u Registar trgovaca na ve-liko duvanskim proizvodima (~lan 5. stav 4);

2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku nedostavi traène podatke (~lan 7);

3) vr{i trgovinu na veliko duvanskim proiz-vodima suprotno uslovima iz ~lana 38. st. 1. i 2.ovog zakona;

4) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno~lanu 44. ovog zakona;

5) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno~lanu 67. stav 3. ovog zakona;

6) prodaje duvanske proizvode suprotno ~lanu71. ovog zakona;

7) prodaje cigarete u pakovawu mawem od 20komada (~lan 72).



Prekr{aji trgovaca na malo duvanskim proizvodima



1) u propisanom roku ne prijavi svaku prome-nu podataka upisanih u Evidencionu listu trgo-vaca na malo duvanskim proizvodima (~lan 6.stav 1. ta~ka 2);

2) ne vodi evidenciju i ako u propisanom ro-ku ne dostavi traène podatke (~lan 7);

3) vr{i trgovinu na malo duvanskim proizvo-dima suprotno ~l. 45. i 49. ovog zakona;

4) maloprodajni objekat, odnosno hjumidor neozna~i na na~in propisan ovim zakonom (~lan 51);

5) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno~lanu 67. st. 3. i 4. ovog zakona;

6) vr{i prodaju duvanskih proizvoda suprotno~lanu 71. ovog zakona;

7) prodaje cigarete u pakovawu mawem od 20komada (~lan 72).



Prekr{aji uvoznika duvana, fermentisanogduvana, odnosno duvanskih proizvoda



1) u propisanom roku ne prijavi svaku prome-nu podataka upisanih u Registar uvoznika duva-na, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda (~lan 5. stav 4);

2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku nedostavi traène podatke (~lan 7);


4) stavi u promet duvanske proizvode koji ni-su kao wegovi upisani u Registar o markama du-vanskih proizvoda (~lan 37. stav 1);

5) se u uvozu duvanskih proizvoda ne pridrà-va podataka navedenih u zahtevu za razvrstavaweduvanskih proizvoda i upisa u Registar o mar-kama duvanskih proizvoda (~lan 37. st. 2. i 3);

6) vr{i uvoz suprotno uslovima iz ~lana 52. st. 1. i 2. ovog zakona;

7) vr{i prodaju duvana, fermentisanog duva-na, odnosno duvanskih proizvoda suprotno ~la-nu 58. st. 3. i 4. ovog zakona;

8) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno~lanu 67. st. 1. i 2. ovog zakona;

9) uvozi cigarete u pakovawu mawem od 20 ko-mada (~lan 72);

10) svaka paklica, odnosno grupno pakovaweduvanskih proizvoda koje uvozi nije obeleènou skladu sa ovim zakonom (~l. 73, 76. i 77);

21. novembar 2005. Broj 101 189

11) uvozi duvanske proizvode koji nisu proiz-vedeni u sastavu propisanim ~lanom 74. ovog za-kona.


Prekr{aji izvoznika duvana, fermentisanogduvana, odnosno duvanskih proizvoda



1) u propisanom roku ne prijavi svaku prome-nu podataka upisanih u Registar izvoznika du-vana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskihproizvoda (~lan 5. stav 4);

2) ne vodi evidencije i u propisanom roku nedostavi traène podatke (~lan 7);


4) vr{i izvoz suprotno uslovima iz ~lana 59.stav 1. ovog zakona.


Prekr{aji neregistrovanog obavqawa delatnosti


1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravnolice ako obavqa delatnost proizvodwe i obra-de duvana, proizvodwe duvanskih proizvoda, tr-govinu na veliko duvanskim proizvodima, uvoz iizvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosnoduvanskih proizvoda bez re{ewa o upisu u odgo-voraju}i registar (~l. 11, 19, 32, 40, 54. i 61).



Há. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Preuzimawe zaposlenih, imenovanih lica,predmeta, arhive, opreme i sredstava za rad

Agencije za duvan

^lan 94.Agencija za duvan osnovana Zakonom o duvanu

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03) prestaje saradom po isteku roka od 30 dana od dana stupa-wa na snagu ovog zakona.

Danom prestanka rada Agencije za duvan, za-poslene i imenovana lica u Agenciji za duvan,kao i predmete, arhivu, opremu i sredstva za radpreuzima Ministarstvo finansija – Uprava zaduvan.

Preduze}a i preduzetnici upisani u Registar

^lan 95.Preduze}a i preduzetnici koji su do dana stu-

pawa na snagu ovog zakona upisani u registrekod Agencije za duvan, nastavqaju da rade poduslovima pod kojima su upisani u te registre, stim {to su du`ni da podnesu prijavu za prevo-|ewe u odgovaraju}i registar koji vodi Upravaza duvan, u roku koji ne moè biti duì od 90dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.

Proizvo|a~i, odnosno uvoznici duvanskihproizvoda, ~iji su duvanski proizvodi do danastupawa na snagu ovog zakona razvrstani i upi-sani u Registar o markama duvanskih proizvoda,du`ni su da podnesu prijavu za prevo|ewe u od-govaraju}i registar koji vodi Uprava za duvan, uroku koji ne moè biti duì od 90 dana od da-na stupawa na snagu ovog zakona.

Za prevo|ewe u registre iz st. 1. i 2. ovog ~la-na ne pla}a se naknada.

Ako preduze}a i preduzetnici ne podnesu prija-vu za prevo|ewe u registre u roku iz st. 1. i 2. ovog~lana, brisa}e se iz registra u koji su upisani.

Uskla|ivawe poslovawa sa odredbama ovog zakona

^lan 96.Preduze}a i preduzetnici koji su do dana stu-

pawa na snagu ovog zakona upisani u odgovaraju-}i registar kod Agencije za duvan, odnosno kojisu dobili odobrewe za trgovinu na malo duvan-skim proizvodima, du`ni su da u roku od 90 danaod dana stupawa na snagu ovog zakona, uskladesvoje poslovawe sa odredbama ovog zakona.

Preduze}a i preduzetnici koji se bave delat-nostima koje ovaj zakon ure|uje, a koji nisu poodredbama Zakona o duvanu („Slu`beni glasnikRS”, broj 17/03), upisani u registre, mogu da na-stave da obavqaju tu delatnost pod uslovom da uroku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovogzakona podnesu zahtev za dobijawe dozvole zaobavqawe delatnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Dozvole, odnosno odobrewa za obavqawe de-latnosti koje su izdate po odredbama Zakona oduvanu („Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03), va-è do isteka roka na koji su izdate.

Re{ewa koja su obra|iva~ima duvana izdataprilikom upisa u Registar obra|iva~a duvanapo odredbama Zakona o duvanu („Slu`beni gla-snik RS”, broj 17/03), mogu se oduzeti ako licaupisana u Registar obra|iva~a duvana prestanuda ispuwavaju uslove na osnovu kojih su ta re{e-wa doneta.

Dozvole, odnosno odobrewa iz stava 3. ovog ~la-na mogu da se oduzmu ako imaoci dozvole, odnosnoodobrewa prestanu da ispuwavaju uslove na osno-vu kojih su te dozvole, odnosno odobrewa izdata.

Postupak javnog tendera

^lan 97.Postupak javnog tendera za dobijawe dozvole

za obavqawe proizvodwe duvanskih proizvoda,

190 Broj 101 21. novembar 2005.

koji je zapo~et po odredbama Zakona o duvanu(„Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03), okon~a}ese po propisima na osnovu kojih je javni tenderraspisan.

^lan 98.Cigarete iz proizvodnog programa lica koje

nije upisano u Registar proizvo|a~a duvanskihproizvoda, a koje je postalo ve}inski vlasnikprivrednog subjekta koje je dobilo dozvolu zaproizvodwu duvanskih proizvoda po javnom ten-deru iz ~lana 97. ovog zakona, smatraju se ciga-retama proizvedenim u zemqi, pod uslovom da seu privrednom subjektu ~ije je to lice postalo ve-}inski vlasnik otpo~ne sa proizvodwom tih ci-gareta najkasnije u roku od godinu dana od danakada je to lice postalo ve}inski vlasnik.

Cigarete iz proizvodnog programa ve}inskogvlasnika privrednog subjekta upisanog u Regi-star proizvo|a~a duvanskih proizvoda, a koje sestavqaju u promet na trì{te Republike, sma-traju se cigaretama proizvedenim u zemqi, poduslovom da se u privrednom subjektu koji je upi-san u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvodaotpo~ne sa proizvodwom tih cigareta u roku odgodinu dana od dana dono{ewa akta iz stava 4.ovog ~lana.

Lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana du`na su daUpravi dostave pregled marki cigareta ~iji }epo~etak proizvodwe organizovati u roku iz st. 1.i 2. ovog ~lana.

Ministar nadleàn za poslove finansija, napredlog Uprave, odre|uje marke cigareta koje sesmatraju cigaretama proizvedenim u zemqi odstrane lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana.

Ako lica iz stava 3. ovog ~lana ne organizujupo~etak proizvodwe cigareta u roku iz stava 1.ovog ~lana, du`na su da plate razliku izme|upropisanog iznosa akcize na cigarete iz uvozai propisanog iznosa akcize na cigarete proiz-vedene u zemqi, uve}ane za iznos zakonske zate-zne kamate za period od dana izvr{enog uvoza dodana naplate i to na sve koli~ine koje su sta-vqene u promet.

Ministar nadleàn za poslove finansijabliè propisuje instrumente obezbe|ewa za na-platu razlike akcize iz stava 5. ovog ~lana, kaoi na~in i postupak aktivirawa instrumenataobezbe|ewa.

^lan 99.Danom stupawa na snagu ovog zakona cigarete

iz Re{ewa o cigaretama drugih proizvo|a~a ko-je se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqiod strane drugog proizvo|a~a, koje je doneto naosnovu Pravilnika o na~inu i postupku utvr|i-vawa ispuwenosti uslova za cigarete drugihproizvo|a~a koje se smatraju cigaretama proiz-vedenim u zemqi („Slu`beni glasnik RS”, broj3/05), a koje su stavqene u promet na trì{teRepublike, smatraju se cigaretama proizvede-nim u zemqi u smislu ~lana 2. ta~ka 4) ovog za-kona, pod uslovom:

1) da je privredni subjekt iz ~lana 6. stav 1.ta~. 2) i 4) Pravilnika o na~inu i postupku

utvr|ivawa ispuwenosti uslova za cigarete dru-gih proizvo|a~a koje se smatraju cigaretamaproizvedenim u zemqi, koji je upisan u Registarproizvo|a~a duvanskih proizvoda kod Uprave,otpo~eo u Republici sa proizvodwom cigaretaiz stava 1. ovog ~lana, u toku vaèwa Re{ewa izstava 1. ovog ~lana;

2) da su marke cigareta iz Re{ewa iz stava 1.ovog ~lana upisane u Registar marki duvanskihproizvoda kod Uprave, u korist lica iz ta~ke 1)ovog stava.

Uprava, na zahtev lica iz stava 1. ta~. 1) i 2)ovog ~lana, a po prethodnoj ispuwenosti uslovaiz stava 1. ta~. 1) i 2) ovog ~lana, predlaè mi-nistru nadle`nom za poslove finansija dono-{ewe novog Re{ewa o cigaretama drugih proiz-vo|a~a koje se smatraju cigaretama proizvede-nim u zemqi od strane drugog proizvo|a~a.

^lan 100.Zabrana proizvodwe, uvoza i prodaje cigareta

iz ~lana 72. ovog zakona vaì od 1. januara 2010.godine.

^lan 101.Izuzetno od ~lana 29. stav 1. ta~ka 7) ovog za-

kona, proizvo|a~i duvanskih proizvoda obave-zni su da godi{we proizvedu ili kupe doma}iobra|eni duvan, i to:

1) u 2005. godini u koli~ini od 80% od pro-pisane koli~ine utvr|ene ~lanom 29. stav 1. ta~-ka 7) ovog zakona;

2) u 2006. godini u koli~ini od 90% od pro-pisane koli~ine utvr|ene ~lanom 29. stav 1. ta~-ka 7) ovog zakona.

Podzakonska akta

^lan 102.Do dono{ewa podzakonskih akata propisanih

ovim zakonom, primewuju se podzakonska aktadoneta na osnovu Zakona o duvanu („Slu`beniglasnik RS”, broj 17/03).

Podzakonska akta za sprovo|ewe ovog zakonadone}e se u roku od 30 dana od dana stupawa nasnagu ovog zakona.

Prestanak vaèwa ranijeg zakona


da vaì Zakon o duvanu („Slu`beni glasnikRS”, broj 17/03).

Dan stupawa na snagu

^lan 104.Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od

dana objavqivawa u „Slu`benom glasniku Repu-blike Srbije”.

21. novembar 2005. Broj 101 191

192 Broj 101 21. novembar 2005.

Izdava~ JAVNO PREDUZE]E

Beograd, Kraqa Milutina 27 Direktor i glavni i odgovorni urednik Branko Gligori}

Urednik @eqko ]orac; urednik ZIP-a Dragan Kabadaji}; tehni~ki urednici Igor \or|evi} i Sini{a Orsi}Telefoni: (Redakcija 3065-762 i 3065-763); (Pretplata 323-30-37); (Prodaja i oglasi 334-64-55 i 323-32-61, faks 323-05-80)

(PIB: SR100002782) (MATI^NI BROJ: 07453710) (TEKU]I RAÛN: 160-14944-58)[tampa: [tamparija „Borba”

су регулисали претплатнички статус на један од начина:

Уплатом претплате до 31. децембра 2005. године по претплатној цени од 18.000,00 дин.са укљученим ПДВ-ом, за све бројеве „Гласника” за 2006. годину у једном примерку.

Одложеним плаћањем у три месечне рате. Прва рата се уплаћује до краја јануара2006. године.У овом случају обавезна је достава попуњене и потписане изјаве, најкасније до 25. децемб-ра 2005. године, на обрасцу ОП-1 који достављамо уз понуду. По заснивању претплатничкогодноса одложеним плаћањем добијаћете све бројеве „Гласника” редовно од 1. јануара 2006.године. Претплатна цена за одложено плаћање је 20.000,00 дин. са обрачунатим ПДВ-ом, засве бројеве у једном примерку.

Уплатом претплате у току 2006. године по цени од 20.000,00 дин. са ПДВ-ом, за све бројевеу једном примерку. Испорука „Гласника” врши се од тренутка уплате, која подразумева доставусвих претходно објављених бројева.

�

�

�

Молимо досадашње претплатнике да се определе за један од понуђених начина претплате (уплата до 31. децембра или потписивање Изјаве о одложеном плаћању до 25. децембра) у предложеним роковима, како не бисмо морали да обуставимо даљу доставу „Гласника” .

Уколико се одлучите да постанете претплатник на „Службени гласник” за 2006. годину (ако до сада то нисте били) ваше податке доставите на факс. (011)32 31 363.У случају а нисе обили обрасце за релау, можее их оручии на ел. 011/32 33 037.

Documents

Beograd, 21. novembra 2005. Godina LXI – broj 101