Beogradska poslovna skolaVisoka skola strukovnih studija

Predmet : Privredno pravo

Seminarski rad : Ugovor o lizingu

Mentor:Student :Dr. Slobodan VucicevicNatasa MinjovicDr. Milan Bjelic2b2/0023/12

Beograd, 2013.

Sadraj

Uvod3Pojam i karakteristike lizinga4Registar finansijskog lizinga6Prednosti i nedostaci lizinga7Ugovor o lizingu9Subjekti ugovora o lizingu10Prava i obaveze iz ugovora o lizingu13Prestanak ugovora o lizingu15Zakljuak16Literatura18

Uvod

Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, ime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije odreena kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vri nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine.U ovom radu bie objanjeno ta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda.

0. Nastanak i razvoj

O vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje razlicita misljenja, od toga da je nastao u Egiptu jos pre 3000.g.p.n.e. odnosno da je nastao u SAD 1877.godine, kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje telephone, iste davala na koriscenje u vidu lizinga, odnosno 30-tih godina XX veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u Evropi 60-tih godina, odnosno u sadasnjem obliku 50-tih godina XX veka u SAD. U svakom slucaju zemljom porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene zemlje prihvataju polovinom XX veka.[footnoteRef:1] [1: ]

Ugovor o lizing razvio se iz klasicnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga potice iz engleskog jezika od glagolskog oblika to lease I oznacava zakup, najam, iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihvacen izraz lizing I kao takav figurira I u pravnoj I ekonomskoj sferi.

Lizing, posmatran u uem smislu rei je u stvari zakup. U poetnim fazama razvoja, izmeu poslova lizinga i klasinog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naroito zbog ulaska tree strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadrini najam i zakup, budui da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poek, vrenja usluga razliitog profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba traiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodee tehnologije, inventivnosti u pronalaenju novih izvora i metoda finansiranja, novim nainima plasmana opreme kao i u stalnoj tenji kompanija da u uslovima otre konkurencije pronau profitabilne angamane na svetskom tritu. Proizvoai opreme su preko lizinga pronali mogunost poveanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih trita, dok kupci te opreme u lizingu vide ansu za takvu nabavku odgovarajue opreme koja e ih poteeti izdvajanja visokih suma novanih sredstava odjednom. Lizing posao moemo definisati kao poslovni aranman izmeu privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najee maine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na nain i u roku utvrenim ugovorom, zauzvrat plaa cenu korienja predmeta lizinga, a po isteku perioda korienja opreme ima pravo da istu vrati, produi korienje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledeem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primer opremu i maine, preduzee nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvoau da mu potrebnu opremu izda u zakup na odreeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac moe kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korienja opreme pravo vlasnitva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla lei ugovor o lizingu, koji sadri sve relevantne elemente kojima se regulie taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korienja sredstva i prava i obaveze uesnika u lizing transakciji.

1. POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU

Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog ugovora u praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju. Njega definise, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Medjutim od bitnog znacaja je razgraniciti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao dela lizing posla.

2.1. Ugovor o lizingu

U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor obligacione prirode. Stoga se, po pravilu,definise kao ugovor koji zakljucuje dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da placa lizing naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako po nizoj ceni) ili vreme koriscenja produzi zakljucujuci novi ugovor uz nizu naknadu.Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sacinjen u pisanoj formi. Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su : 1. Naznacenje predmeta lizinga ; 2. Iznos lizing naknade koju placa primalac lizinga; 3. Iznos pojedinacnih naknada i njihov ukupan broj; 4. Vreme placanja i 5. Rok na koji je ugovor zakljucen.Predmet lizinga moe biti pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadri: precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaanja, kao i rok na koji je ugovor zakljuen.Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora.Pored navedenih ugovor o lizingu moe da sadri i sledee elemente: mesto, vreme i nain isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, nain prestanka ugovora, opcija kupovine ili produenja ugovora, trokovi transporta predmeta lizinga, njegova montaa, demontaa i tekue odravanje, zamena delova, servis i tehniko-tehnoloko unapreenje, obuavanje osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogui korisniku da privreuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato to se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne liava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti sluaj.

Lizing je posao u kome davalac lizinga: sa isporuiocem predmeta lizinga zakljuuje ugovor o isporuci (kojim stie pravo svojine nad predmetom lizinga), pri emu isporuioca i predmet lizinga odreuje primalac lizinga, sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlaenja dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljaa i na odreeni vremenski period je daje na korienje primaocu lizinga, koji je zauzvrat duan da davaocu vri periodina plaanja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu.

Postoje dve osnovne vrste lizinga:1. operativni lizing2. finansijski lizing

Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma slian klasinom iznajmljivanju, finansijski lizing je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog aranmana koji finansira nabavku odreene opreme za potrebe primaoca lizinga.[footnoteRef:2] [2: www.intermex.co.yu ]

Vlasnitvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri emu se tim ugovorom moe predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uiva sve koristi od njegovog korienja, ali ujedno snosi i sve rizike i trokove koji proizlaze iz prava vlasnitva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta.Finansijski lizing predstavlja jedan od naina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrona dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduivanju putem emitovanja dunikih hartija od vrednosti. Ovaj oblik finansiranja se esto poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slini (otplata u unapred odreenim ratama, kamata, nain knjigovodstvenog evidentiranja...). Meutim, bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga sutinski odreuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su: finansiranje se uvek odobrava za tano odreeni predmet, nabavku predmeta vri davalac lizinga, a ne primalac lizinga, davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o lizingu, predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeenja naplate, zbog ega davaoci lizinga esto ne zahtevaju druga sredstva obezbeenja, davalac lizinga ima punu zatitu u sluaju propasti ili oteenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaanja lizing naknade (povraaj predmeta lizinga po posebnom postupku), steaja ili likvidacije primaoca lizinga (izluno pravo).

Prednosti i nedostaci lizinga

Lizing predstavlja veoma znaajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj znaaja lizinga predstavlja stopa uea investicija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga u ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima Leaseurope za 2004. godinu, ova stopa kree i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i belei konstantan rastui trend od 2000. godine. Uee lizinga u nabavci osnovnih sredstava u zemljama centralne i istone Evrope je takoe znaajno i u proseku iznosi 18,5%. S obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja kod nas (najvei broj davalaca lizinga je osnovan u 2003. godini), ovaj pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim procenama, iznosi ispod 4%.Kljuna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proistie iz injenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, to mu omoguuje preuzimanje veeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduzea, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnou, odnosno korisnike koji ne raspolau sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (to je dominantan faktor pri odluivanju o odobravanju bankarskog kredita i odreivanju sredstava obezbeenja koja banke zahtevaju) ve i na osnovu procene stepena utrivosti predmeta lizinga, odnosno mogunosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tritu. [footnoteRef:3] [3: www.emagazin.co.yu]

Procedura odobrenja finansiranja je u sluaju finansijkog lizinga najee kraa u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je to se dodatna sredstva obezbeenja (npr. hipoteke) najee ne zahtevaju, a davaoci lizinga esto imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporuiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih trokova.Dodatna prednost finansijskog lizinga, naroito u sluaju novoosnovanih preduzea, jeste mogunost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporuiocem predmeta lizinga i prometa koji isporuilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog aranmana, ugovore i usluge odravanja, servisiranja, zamene delova, tehniko-tehnolokog unapreenja, obuavanja osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i sl.U inostranoj, a u poslednje vreme i u naoj ekonomsko-pravnoj teoriji iznete su ne samo brojne prednosti ve i nedostaci lizing poslova. Ti nedostaci se odnose na sledee injenice: lizing drutvo ima tipizirane ugovore (formulare), njegova cena pored efektivnih trokova dotinog posla sadri i rizik i dobit. Treba istai da je svaki lizing posao poseban ekonomski sluaj za sebe. Ne samo da ono to jednom preduzeu odgovara ne mora da pogoduje i drugom preduzeu, nego i ono to je preduzeu kao opredellenje odgovaralo u jednom periodu ne mora biti uspeno i u narednom periodu. Meutim, izvesno je da u svetu razvijene trine privrede finansiranje lizingom predstavlja znaajan inilac tokova reprodukcije i to posebno u uslovima kada su finansijski izvori ogranieni i kada je cena investicione opreme suvie visoka.

Ugovor o lizingu

Ugovor o lizingu je onaj ugovor kojim se jedna strana (davalac lizinga) obavezuje da ustupi na korienje ugovorom utvrenu sadrinu (opremu ili celokupna postrojenja), a druga strana da s njom obavi radnje privreivanja uz plaanje naknade davaocu lizinga.[footnoteRef:4] [4: Prof. dr Svetolik Kostadinovi, prof. dr Mile Raii, prof. Dr Gordana Ljubojevi, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 376. strana]

Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora. Ugovor o lizingu mora biti zakljuen u pismenoj formi.

Predmet lizinga moe biti pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadri: precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaanja, kao i rok na koji je ugovor zakljuen.Pored navedenih ugovor o lizingu moe da sadri i sledee elemente: mesto, vreme i nain isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, nain prestanka ugovora, opcija kupovine ili produenja ugovora, trokovi transporta predmeta lizinga, njegova montaa, demontaa i tekue odravanje, zamena delova, servis i tehniko-tehnoloko unapreenje, obuavanje osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogui korisniku da privreuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato to se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne liava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti sluaj.

Subjekti ugovora o lizingu

Davalac lizinga je lice koje, uz zadravanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlaenje dranja i korienja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.Prethodno navedeno lice jeste privredno drutvo, osnovano u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava, iji novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.Davalac lizinga moe da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga.Davalac lizinga duan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni kapital uvek bude u iznosu koji nije manji od predvienog iznosa. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivai privrednog drutva podnose Narodnoj banci Srbije.Uz zahtev se podnosi sledea dokumentacija:1) osnivaki akt drutva;2) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo osnovnog kapitala;3) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti za obavljanje poslova finansijskog lizinga;4) program rada privrednog drutva za period od tri godine;5) spisak lica predloenih za lanove organa upravljanja, odnosno predloenih lica s posebnim ovlaenjima i odgovornostima, preporuke o strunim i profesionalnim kvalitetima tih lica, dokaz da ta lica nisu osuivana za krivina dela koja ih ine nepodobnim za obavljanje ovih funkcija, kao i dokaz da im nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti.[footnoteRef:5] [5: Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005]

Narodna banka Srbije blie propisuje uslove i nain dokazivanja ispunjenosti propisanih uslova. Pri razmatranju zahteva i dokumentacije Narodna banka Srbije ocenjuje i poslovnu reputaciju osnivaa privrednog drutva i predloenih lanova organa upravljanja, odnosno lica s posebnim ovlaenjima i odgovornostima i propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije.

Davalac lizinga je duan da:1) Narodnoj banci Srbije dostavlja godinji izvetaj o poslovanju, sa finansijskim izvetajem i miljenjem ovlaenog revizora;2) Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje se registruju u registar privrednih subjekata;3) dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije.4) da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o imenovanju lanova organa upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima [footnoteRef:6] [6: Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005]

Narodna banka Srbije moe da propie obavezu davaocima lizinga da na posebno otvorenom raunu kod banke dre sredstva rezerve.Ako Narodna banka propie ovu obavezu istim aktom propisae i visinu sredstava rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i nain i uslove njihovog korienja.

Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vri Narodna banka Srbije na osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili lica koje on ovlasti.Ako su u postupku nadzora utvrene nezakonitosti i nepravilnosti, prema davaocu lizinga preduzimaju se mere koje se odnose na:1) upuivanje pismene opomene;2) upuivanje nalogodavnog pisma, uz mogunost izricanja novane kazne;3) izdavanje naloga za otklanjanje utvrenih nepravilnosti, uz mogunost izricanja novane kazne davaocu lizinga, kao i lanovima njegovih organa upravljanja, odnosno licima s posebnim ovlaenjima i odgovornostima;4) oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.

Narodna banka Srbije donosi reenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako:1) je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netanih podataka osnivaa privrednog drutva;2) davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te dozvole;3) davalac lizinga ne dostavlja propisane izvetaje, dokumentaciju i druge podatke o svom poslovanju na propisani nain i u propisanim rokovima; 4) davalac lizinga ne omogui vrenje nadzora nad njegovim poslovanjem;5) se utvrdi da je novani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga manji od onog koji je propisan zakonom;6) u ostavljenom roku davalac lizinga nije sproveo mere koje mu je naloila Narodna banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za uvoenje tih mera.[footnoteRef:7] [7: Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005]

Narodna banka Srbije blie propisuje uslove i nain vrenja nadzora nad obavljanjem poslova davaoca lizingaNadzor obuhvata:1) posrednu kontrolu izvetaja i druge dokumentacije, kao i drugih podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, odnosno kojima Narodna banka Srbije raspolae;2) neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju davaoca lizinga.

Primalac lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fiziko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Isporuilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporuilac), u smislu ovog zakona, je pravno ili fiziko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na dranje i korienje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Prava i obaveze iz ugovora o lizingu

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga: obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga; odgovornost prema primocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko tree lice polae neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga iskljuuje, umanjuje ili ograniava neometanu dravinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu tetu po tom osnovu; pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaa ugovorenu naknadu, pravo na povraaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene tete po tom osnovu; pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izluno pravo) iz steajne mase, u sluaju steaja primaoca lizinga; poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u dravinu u sluaju neplaanja lizing naknade sud je duan da u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva donese reenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donoenja tog reenja. Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga: obaveza preuzimanja predmeta lizinga na nain, u vreme i na mestu predvienom ugovorom; pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporuen u skladu sa ugovorom (ako isporuilac predmet ne isporui, isporui sa docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu tete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu; naknadne izmene ugovora o isporuci, sa ijom sadrinom se primalac lizinga saglasio, ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane; odgovornost za tetu prouzrokovanu korienjem predmeta lizinga; obaveza odravanja predmeta lizinga; obaveza plaanja lizing naknade; odgovornost za sluajnu propast ili oteenje predmeta lizinga od momenta preuzimanja predmeta; obaveza osiguranja predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti isporuioca premeta: obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na nain, u vreme i na mestu koji su predvieni ugovorom o isporuci; odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga. Procedura finansiranja putem finansijskog lizinga:1. izbor predmeta i pribavljanje ponude isporuioca predmeta; 1. ponuda isporuioca predmeta se, uz zahtev za finansiranje, predaje davaocu lizinga, na osnovu ega davalac lizinga sainjava ponudu za finansiranje (informativna ponuda). U nekim sluajevima, isporuilac predmeta lizinga moe da saini informativnu ponudu davaoca lizinga; 1. davaocu lizinga se podnosi dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije se moe nai na Internet stranama davaoca lizinga) koja je potrebna za donoenje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje; 1. ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom lizingu sa davaocem lizinga; 1. po potpisivanju ugovora uplauje se uee i drugi trokovi predvieni ugovorom; 1. preuzimanje predmeta lizinga od isporuioca predmeta; 1. otplata rata lizing naknade.

Prestanak ugovora o lizingu

Ugovor o lizingu prestaje: istekom ugovornog roka, otkazom ugovornih strana, raskidom ugovora i prestankom postojanja jedne od ugovornih strana.a[footnoteRef:8] [8: Prof. dr Svetolik Kostadinovi, prof. dr Mile Raii, prof. Dr Gordana Ljubojevi, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 383. strana]

Ugovor o lizingu takoe prestaje ako predmet lizinga bude uniten nekim sluajem vie sile.

Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zakljuen.Ugovorom o lizingu moe se predvideti pravo primaoca lizinga da, po proteku roka na koji je ugovor zakljuen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom odreena ili da produi ugovor o lizingu (pravo opcije).Primalac lizinga je duan da davaoca lizinga obavesti o svojoj odluci da otkupi predmet lizinga ili da produi ugovor o lizingu, najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji je ugovor zakljuen.

Zakljuak

Lizing je veoma vaan izvor srednjoronog i dugoronog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno reenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzea. Lizing prua mogunost preduzeima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Lizing je naroito pogodan za mala i srednja preduzea, kao i nova, tek osnovana preduzea koja esto ne mogu da raunaju na druge mogunosti finansiranja. Upravo zato, vlade mnogih zemalja podravaju lizing kao vaan metod podsticanja investicija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finansira vie od etvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo uzemljama u razvoju se godinje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara.

U Srbiji finansijski lizing je u poetnoj fazi razvoja. Zakon o fi nansijskom lizingu Republike Srbije je usvojen u maju 2003. godine. Radi se o modernom zakonu, koji je podsticajan za razvoj trita lizinga.Postoji nekoliko bitnih stavki definisanih ovim zakonom:1. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.).1. Primalac lizinga moe biti pravno ili fiziko lice.1. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora.

U Srbiji je ve registrovano nekoliko lizing kompanija koje ve nude mogunosti lizinga opreme, maina i vozila. U praksi se u proseku najee nude ugovori trajanja 2-5 godina sa ueem primaoca lizinga od 10-25%. Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen nain ubrzaju proirenje izvora finansiranja tokova reprodukcije, jer finansijski lizing nije kredit ve samostalni izvor finansiranja i zbog toga to korisniku omoguava poveanje kapaciteta proizvodnje i dobiti, bez poveanja stepena zaduenosti. Lizing se kod nas najee koristi za kupovinu novih automobila.

Dakle, umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzea se obraaju lizing drutvu (preduzeu), iznajmljujui traenu opremu na odreeno vreme, uz odgovarajue uslove i odgovarajuu naknadu. Lizing aktivnosti se najee obavljaju izmeu tri poslovna partnera: primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najee je to proizvodno preduzee), isporuioca, odnosno proizvoaa ili prodavaa traene investicione opreme i lizing drutva (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvoaa i stavlja je na raspolaganje primaocu (korisniku).

Nije teko zakljuiti da se lizing temelji na proirenoj koristi. Korisnik je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio ili je istu istovremeno uveo u sopstveno korienje. Isporuilac je proizvoa koji opremu nije prodao, ali je ipak doao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinualnost svoje proizvodnje. Lizing finansijer je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na korienje uz naplatu naknade. Po isteku ugovora o lizingu korisnik moe da odabere sledea reenja: da produi ugovor o lizingu uz snienu cenu naknade, da korienu opremu vrati ili da lizing opremu otkupi, ali po znatno nioj ceni od one koju je ona imala u momentu zakljuivanja lizing posla.

Literatura

1. Prof. dr Svetolik Kostadinovi, prof. dr Mile Raii, prof. Dr Gordana Ljubojevi, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina1. Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/20051. www.mier.sr.gov.yu (21.05.2013.)1. www.nbs.yu (21.05.2013.)1. www.emagazin.co.yu (21.05.2013.)1. www.intermex.co.yu (21.05.2013.)