2

UVOD

Finansijsko trite je organizovano mesto i prostor na kome se trae i nude finansijsko- novana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje formira cena tih sredstava.

Formiranje cena novanih sredstava na finansijkom tritu izraava se kamatnom stopom. Ukoliko je pri ponudi tih sredstava od osnovnog znaaja odravanje likvidnosti, onda se rok na koji se ta slobodna novana sredstva nude utvruje na sasvim kratkom vremenskom intervalu, pa samim tim e i kamatna stopa, odnosno cena ponuenih sredstava biti nia. Ukoliko se nude novana sredstva, koja iz bilo kog razloga mogu biti slobodna na dui rok, onda e kamatna stopa, odnosno cena ponuenih sredstava biti vea i to zbog toga to se ova cena zbog dugog roka sastoji iz tzv. iste kamate i riziko premije.

Uloga finansijskog trita sastoji se u pruanju i stvaranju mogunosti alokacije novanih sredstava. To praktino znai prenos novanih sredstava sa onih fizikih i pravih lica koja raspolau veim slobodnim novanim iznosima; od onih koji ih ele samostalno uloiti, na ona fizika i pravna lica iji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekuih i razvojnih planova iz oblasti proizvodnje, potronje, prometa, i usluge za koje se pretpostavlja da su drutveno i ekonomski opravdani. Finansijsko trite omoguuje ostvarenje optimalnosti u korienju druenih i privrednih resursa a na taj nain neposredno doprinosi i skladnijem privrednom razvoju zemlje.

Kao deo nove finansijske infrastrukture u Srbiji, osnovane su tri bitne institucije: Nacionalna tedionica, Beogradska berza i Centralni registar. Svaka od ovih institucija uklapa se u kompleksan mozaik i igra ulogu u finansijskom okruenju.

Beogradska berza prati aktivnosti vezane za organizaciju trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima. Pozicija i aktivnosti berze su odreeni Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao najbitnijim aktom u ovoj oblasti. Odrene odredbe bitne za Berzu sadrane su i u Zakonu o privrednim drutvima, naroito kad je re o pitanjima organizovanja Berze, to jest da li je akcionarsko drutvo. Ovaj zakon se primenjuje kao zamena ukoliko Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ne predvidi neki specifini sluaj.1. BERZANSKO POSLOVANJEBerzansko poslovanje obuhvata trine operacije sa efektima, tj organizovanu kupoprodaju efekata. Na berzi efekata trguje se samo sa onim efektima koji imaju saglasnost od same berze. Tu saglasnost izdaje posebno formirana komisija koja je zvanini organ svake berze i naziva se Komisija za registraciju emisije i dozvolu plasmana na berzi efekata. Osnovni zadatak ove komisije je da izvri registraciju emisije a potom izda dozvolu da se sa efektima te emisije moe trgovati. Sa tog aspekta sve efekte sa kojima se trguje na tritu kapitala moemo svrstati u dve osnovne grupe:

efekti sa dozvolom trgovanja

efekti bez dozvole trgovanja na berzi efekata

Trgovina sa efektima koji imaju dozvolu za kotaciju na berzi predstavljaju zvanian berzanski promet, zvanina trgovina efektima koji se uvek realizuje u okviru berzanskog pulta ili na berzanskom parketu.

Trgovina sa efektima koji nemaju dozvolu za kotaciju na berzi se ostvaruje van berzanskog pulta ili parketa zbog ega se i naziva nezvanina ili vanberzanska trgovina efektima. Ova vanberzanska trgovina se moe odvijati i u okviru berze ali van njenog slubenog dela! Zajedno sa drugim neberzanskim tritima ( meubankarsko, slobodno, crno) ovo trite (vanberzansko) predstavlja znaajan deo ukupnog prometa na tritu kapitala i sa svojim volumenom mnogostruko prevazilazi volumen zvaninog berzanskog trita.

Registracija efekata i dobijanje dozvole za prodaju, tj. kotaciju tih efekata na berzi i u okviru zvanimog berzanskog trita predstavlja unapred utvren i definisan postupak od strane svake berze efekata. Postupak ima za cilj da investitore, potencijalne kupce zatiti od lanih informacija, zabluda prevara koje moe emitent uiniti pri emisiji efekata. Ova zatita ostvaruje se putem analize, kontrole i ispitivanja svih elemenata koje je emitent naveo u dokumentaciji na osnovu koje se vri emisija efekata. Zahtev emitenta za dobijanje dozvole za prodaju efekata, se podnosi zajedno sa bankom, njegovim posrednikom kao i sa prospektom emisije u kojem se jasno moe videti na koji nain i pod kojim uslovima se vri emisija efekata. Emitent mora dati garanciju za korektnost i tanost sadraja prospekta sa jedne strane a sa druge mora dati garanciju za banku kao posredniku finansijsku instituciju.

Ako se radi o emisiji HOV iji je emitent drava onda plasmani tih HOV na berzi efekata mogui su i bez izrade inae obaveznog prospekta emisije kao i bez dobijanja posebne dozvole od strane berzanske komisije.

Nakon izvrene registracije i izdate dozvole za prodaju pristupa se uvoenju efekata na berzu koje podrazumeva:

-utvrivanje berzanskog kursa

-realizaciju kupoprodajnih naloga u okviru zvaninog berzanskog trita po zvaninom berzanskom kursu

-objavljivanje berzanskog kursa ili kursa po kojem se vri kotacija efekata

Utvrivanje berzanskog kursa kod prvog plasmana emisije, odnosno prve prodaje vri se na bazi procene ponude i tranje. Berzanski kurs kod prvog plasmana naziva se emisioni berzanski kurs. Utvrivanje berzanskog kursa kod druge prodaje i svake dalje prodaje vri se na bazi efektivne ponude i tranje na berzi.

Putem i preko berzanskog kursa ostvaruju se kupoprodajni nalozi ne samo u okviru berzanskog prometa ve i u okviru vanberzanskog prometa! Berzanski kurs slui kao osnov revalorizacije imovine i obaveza privrednih subjekata. Izuzetno veliki znaaj za svaku nacionalnu ekonomiju, uprkos injenici to on predtsavlja rezultat usaglaene ponude i tranje samo jednog manjeg dela ukupnih transakcija na tritu kapitala, odnosno samo onog zvaninog berzanskog prometa koji se realizuje registrovanim efektima i onima koji poseduju dozvolu za plasman na berzi.

Treba razlikovati berzanski kurs efekta od trine vrednosti/cene efekta!Berzanski kurs predstavlja faktiko stanje ponude i tranje za konkretnim efektom u okviru zvanine berzanske trgovine i to u tano odreeno vreme.(berzanski kurs efekta je njegova cena na jednom tano utvrenom mestu-berzi, formirana na osnovu egzaktno date ponude i tranje) Trina vrednost efekata ili njegova cena moe biti ista, vea ili manja od kursa predstavlja njegovu faktiku vrednost na tritu kapitala, odnosno na drugim berzama u zemlji i u svetu i u vanberzanskom prometu. ( trina vrednost efekta je njegova cena po kojoj se on kupuje i prodaje na svim drugim mestima i na sve druge naine)

Berzanski kurs se moe iskazivati u procentima,u ceni po komadu. Potrebno je istai da su u postupku formiranja kurseva u svim zemljama trine privrede kombinacije i varijacije berzanskih kurseva daleko prisutnije kod efekata sa varijabilnim prihodom, nego kod efekata sa fiksnim prihodom koji se mogu smatrati stabilnom i postojanim.Po svojoj prirodi postojanja, svaka berza efekata ne podnosi stabilne kurseve i sklonost pokazuje ka trgovini efektima sa varijabilnom prihodom a pre svega akcijama.

Pod nainom utvrivanje kursa uvek se podrazumeva primena unapred date i odreene metodologije kojom se definie i zvanino utvruje kurs efekata koji su predmet trgovine na konkretnoj berzi. Utvrivanje kursa se uvek odnosi na konkretan efekat, konkretnu berzu,konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i obiaje. Osnov za utvrivanje kursa ine meetarski dnevnici, berzanske knjige u kojima se evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju, odnosno u kojima se evidentira ukupna prodaja i tranja za svakim pojedinanim efektom.

Ukoliko se na berzi trguje varijabilnim ili viestrukim kursom-odgovorno lice na berzanskom pultu koje utvruje kotacioni kurs (meetar) obavezno ja da svim uesnicima na berzi saopti: poetni kurs, svaku njegovu promeni i zkljuni tj.zavrni kurs!!

Ukoliko se na berzi trguje jedinstvenim kursom-berzanski meetar je obavezan da svim uesnicima na berzi saopti taj jedinstveni kurs koji je za tu kotaciju i poetni i zavrni tj.zakljuni. Znaajna prednost u odnosu na trgovanje sa varibijalnim kursom efekata, sve one negativnosti koje taj jedinstveni kurs ima u odnosu na varibijalni eliminisane su uvoenjem nove vrste prelaznog kursa tzv. privremeno utvrenog kursa po kome se trguje izmeu dva jedinstvena kursa.

Nakon utvrivanja berzanskog kursa, tj. kotacije odreenog efekta, svaka berza, odnosno odgovorno lice na njoj, je obavezno da ovako utvren kurs uini javnim, a to ini putem: berzanskog biltena, berzanskim izvetajima na odreenom mestu dostupno javnosti, novinama i sl.

Sve kotacije sa jedne berze se elektronski prenose u zajedniki kompjuterski centar iz koga se vri dalja distribucija lanovima tog centra. U komuniciranju se koriste mnogobrojne ifre i skraenice koje imaju za cilj da na najkrai mogui nain objasne sve vanije okolnosti i karakteristike koje se odnose na konkretan kurs.

Dve osnovne grupe berzanskih poslova:

1. promtni, kasa ili spot poslovi na berzi efekata

2. terminski poslovi

1. Promtni, kasa ili spot poslovi sa efektima na berzi efekata- su poslovi u kojima se prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog ugovora realizuju odmah po zakljuenju, a najkasnije u roku od 3-5 radnih dana od dana zakljuenja ugovora. Promptna kupoprodaja efekata pretpostavlja promptnu obavezu kupca efekata da prodavcu doznai novani iznos kupoprodajne vrednosti na njegov raun ili u gotovom i to odmah, a najkasnije sa valutom petog radnog dana. Istovremeno se podrazumeva i promptna obaveza prodavca efekata da kupcu doznai tano u kupoprodajnom ugovoru naznaene efekte na njegov depo konto ili predajom iz ruke u ruku i to odmah, a najkasnije u roku koji ne moe biti dui od pet radnih dana od dana zakljienja ugovora. Osnovna razlika izmeu ove dve vrste poslova je u tome to su promtni poslovi na berzi efekata praktino poslovi bez rizika i za kupca i za prodavca.

2. Terminski berzanski poslovi: su takvi berzanski poslovi u kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvravaju promptno odnosno odmah posle zakljuivanja ugovora, ve u nekom kasnijem roku koji je unapred fiksiran i oznaen ili pak jednog dana u okviru nekog budueg perioda u kome je krajnji rok odreen. Ukupne terminske poslove moemo podeliti na:

a) Obine ili bezuslovne terminske poslove: poslovi ije izvrenje niim nije uslovljeno i u kojima se obaveze moraju izvravati na tano fiksirane rokove.

b) Uslovne termisnke berzanske poslove:poslovi kod kojih prodavac ili kupac mogu odusati od posla ili promeniti neke svoje obaveze i to naravno pod uslovom da su prethodno poloili dogovorenu premiju, sumu novca kao naknadu drugoj strani za odustajanje od izvrenja svoje obaveze ili zbog izmena ranije preuzetih obaveza.

U svakom terminskom poslu kao ugovorni partneri jedan naspram drugog stoje besisti-koji oekuju pad kursa i hosisti koji oekuju poveanje kursa.

Besista:prodaje na tano utvren termin ili na jedan dan unutar tog termina neku HOV koju jo uopte ne poseduje i nada se e kratko pre izvrenja ugovora nabaviti HOV po kursu koji lei ispod kursa zakljunice, odnosno utvrenog u kupoprodajnom ugovoru.

Hosista: kupuje HOV na odreeni termin ili na jedan budui dan unutar tog termina i nada se da e tu HOV na dan izvrenja ugovora prodati povoljnije nego to je kupio po ugovorenom kursu.

Radi spreavanja znatnih kursnih razlika koje iz toga rezultiraju, terminski poslovi se modifikuju mnotvom uslova. U cilju ograniavanja i svoenja kursnih razlika na minimum, posebnu varijantu i vrstu terminskih poslova sa efektima predstavljaju poslovi sa fjuersima i opcijom. Terminski poslovi po svom karakteru su i poslovi pekulacije sa kurnim razlikama-terminske pekulacije. Ove pekulacije su komplikovane i zahtevaju dobro poznavanje svih trinih elemenata i pravila igre, pa se njima mogu baviti samo profesionalni berzanski pekulanti.

2. POJAM I VRSTE BERZI

Preko berzi se vri institucionalizacija kapitala. Zadaci berze su, da nakon dnevne koncentracije ponude i potranje kapitala na jednom mestu omogui njihovu razmenu, odreivanje realne vrednosti kapitala i trinu stabilnost kapitalnih transakcija.

Berzanski posrednici na finansijskom tritu se pojavljuju kao specijalizovani uesnici radi obavljanja posrednikih poslova izmeu ostalih uesnika na finansijskom tritu. Oni se mogu baviti sledeim poslovima:

investiranja,

portfolio menadmenta,

finansijskog konsaltinga,

uvanja HOV,

pozajmljivanja novca i HOV.

Prema vrsti berzanskog posredovanja, razlikujemo tri vrste berzanskih posrednika:

1) brokeri,

2) dileri,

3) makleri ili senzali.

Brokeri posluju po principu agenata, pri emu kupuju i prodaju HOV u ime i za raun klijenata ili kao komisionari pri emu nastupaju u svoje ime a za raun klijenata. Oni posreduju na berzi izmeu kupaca i prodavaca i za svoje usluge naplauju proviziju. Pored poslova posredovanja brokeri obavljaju poslove kupovine i prodaje HOV, poslove trgovanja sa nekretninama i poslove osiguranja.

Polazei od poslova koje obavljaju za svoje klijente, brokeri se mogu pojaviti kao:

a) brokeri berze,

b) brokeri lanovi berze, i

c) nezavisni brokeri.

Dileri kupuju HOV u svoje ime i za svoj raun (principali), te ih prodaju klijentima ostvarujui razliku u cieni izmeu vrednosti prodatih i vrednosti kupljenih HOV. Za njih je karakteristino da snose rizik za nastali gubitak u kupoprodajnoj transakciji. Oni mogu nastupiti u posredovanju i kao brokeri, pri emu su duni isto navesti na kupoprodajnom nalogu. Pored HOV, oni mogu da kupuju i robu i usluge radi prodaje krajnjim potroaima.

Makleri ili senzali su najvie poznati u Nemakoj i nastupaju kao posrednici u svoje ime i za svoj raun ili u tue ime i za tui raun. Mogu nastupiti i na berzi ili u posredovanju kao dileri.2.1. Pojam berzeRe berza se razliito tumai. Prema jednoj grupi autora, ona potie od francuske rijei bourse, to u prevodu znai mesto susretanja trgovaca. Prema drugoj grupi autora potie od naziva patricijske porodice iz srednjeg veka iz mesta Bri porodice Van der Burse. Ova porodica se smatra utemeljivaem sadanjeg oblika berzanskog poslovanja. Ona je u 13. veku na ulazu u kuu drala obeene kone kese koje su simbolino predstavljale odnos ponude i potranje.

Berza se moe definisati kao mesto na kome se kupuju i prodaju robe i ovlatene vrste HOV. Poeci berze ukazuju da su berze predstavljale:

1) organizovano trite,

2) prostor na kome se trgovalo zamenljivom robom,

3) prostor na kome su uesnici trgovali berzanskom robom i berzanskim efektima,

4) prostor na kome su se obavljale berzanske transakcije u odreeno vreme,

5) oblik trgovanja uz strogo pridravanje pravila poslovanja, i

6) oblik promptnog i terminskog trgovanja.

Predmeti berzanskog trgovanja su bili podloni tipizaciji, to znai da se tim predmetima moglo trgovati bez njihovog prisustva. To je pojednostavilo i ubrzalo postupak trgovine. U poetku je broj uesnika bio mali tako da je izmeu njih stvoreno poverenje koje se vremenom institucionalizovalo preko pravila trgovanja. Uvoenjem berzanskih efekata poveava se znaaj gotovine i HOV. Efekti su se mogli odrati u odnosima sa robom, jer su imali podlogu u konkretnim robama.

Polazei od predmeta berzanskog poslovanja, berze se mogu podeliti na:

1) robne (produktne) berze i berze usluga,

2) novane i devizne berze, i

3) berze HOV.

Na robnim berzama se trguje razliitom robom i uslugama. Na novanim berzama se trguje novcem i devizama, dok se na berzama HOV trguje sa razliitim HOV i finansijskim derivatima (fjuersi i opcije).

Za berze je karakteristino da one ne poseduju nikakvu sopstvenu robu, novana sredstva, devizna sredstva i HOV. One ne kupuju niti prodaju robu i berzanske efekte koji su predmet trgovanja. Cene robe, novca, deviza i HOV se formiraju na otvorenoj, slobodnoj aukciji u zavisnosti od ponude i potranje u datom periodu. Trgovanje obavljaju lanovi berze u odreenom prostoru koji se naziva sala za trgovanje. Predmet trgovanja mogu biti berzanske vrednosti koje su prihvaene na listingu berze.

2.2. Organizaciona forma berze

Berza se definie kao mesto na kome se vri kupovina i prodaja robe i ovlatenih vrsta HOV. Danas su berze visoko organizovane neprofitne institucije u vlasnitvu drave ili uesnika u trgovini. One imaju javna ovlatenja, to znai da mogu donositi obavezujua pravila trgovine i kontrolisati njihovo potovanje od strane uesnika.

Prema metodu trgovine berza moe biti organizovana kao aukciono ili kontinuirano trite.

Aukciono trite je berza gde se nalozi klijenata grupiu i izvravaju simultano uz formiranje jedinstvene cene. Aukcija moe biti usmena ili pismena (kroz delatnost specijalista koji usaglaavaju ponudu i potranju u svojim knjigama). Rezultat aukcije je utvren kurs instrumenata. Kurs je fiksiran pa se aukcija esto naziva i fixing. Na kraju radnog dana utvruje se prosean dnevni kurs za pojedine instrumente ako je bilo vie dnevnih aukcija.

Berza moe biti organizovana i kao kontinuirano trite, gde se izvravanje naloga obavlja tokom celog radnog dana. Zbog toga se cene stalno menjaju odravajui priliv i realizaciju naloga. Ovde nije potrebno fiziko prisustvo uesnika, ve oni mogu da trguju i iz svojih kancelarija. Najvei broj berzi je prihvatio ovaj metod. One uesnicima obezbeuju komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski uporeuje naloge i formira kurs koji odgovara ponudi i potranji.

2.3. Uesnici na berzi

Na berzi se pojavljuju sledei subjekti:

1) kupci (investitori) robe i berzanskih efekata,

2) prodavci robe i berzanskih efekata, i

3) posrednici u berzanskom trgovanju

Aktivni uesnici na berzi su samo lanovi berze koji imaju pravo da zakljue berzanske transakcije. Oni treba da imaju minimum kapitala, znanja i sposobnosti kako bi se obezbedilo da se transakcije odvijaju na nain utvren pravilima berzanskog poslovanja. Berza moe zatititi finansijski integritet svojih lanova. Na berzi se formira zatitni fond iz kojeg se nadoknauje teta uesnicima berze koja je nastala zbog njihovog bankrotstva ili nepotenog poslovanja drugih uesnika.

Kupci se pojavljuju na berzi u ulozi investitora sa namerom da kupe robu ili berzanske efekte (gotovinu ili HOV) radi ostvarivanja to veeg profita.

Prodavci se pojavljuju u ulozi ponuaa berzanskih vrednosti kako bi njihovom prodajom obezbedili nedostajue izvore finansiranja. Njihov cilj je da prodaju berzanske vrednosti po to veoj ceni.

Brokeri su berzanski posrednici u trgovanju sa HOV i mogu nastupati

a) u svoje ime, a za raun svojih klijenata (komisionari), ili

b) u ime i za raun svojih klijenata (agenti).

Za svoje usluge naplauju proviziju ija visina zavisi od broja i vrednosti HOV koje su predmet trgovanja. Provizija se naplauje po zavretku berzanske transakcije.

Dileri su berzanski posrednici koji se u odreenim segmentima mogu razlikovati od brokera i mogu nastupati:

a) u svoje ime a za raun svojih klijenata;

b) u ime i za raun svojih klijenata i

c) u svoje ime i za svoj raun (principali).

U treem sluaju oni kupuju i prodaju HOV da bi ostvarili zaradu po osnovu razlike u ceni. U tom sluaju snose i rizik od potencijalnog gubitka, ako prodaju HOV po nioj ceni od one po kojoj su ih kupili.

Svi uesnici u berzanskim transakcijama predstavljaju profesionalna lica i mogu se svrstati u tri osnovne grupe:

1) berzanski posrednici (brokeri, makleri, kartieri),

2) berzanski trgovci (dileri, hendleri),

3) ostali uesnici (novinari, posetioci)

Berzanski posrednici su interni uesnici na berzi i esto se nazivaju i meetarima. U Engleskoj se zovu brokeri, u Nemakoj makleri (ili senzali), a u Francuskoj kartieri.

Berzanski trgovci su predstavnici banaka, investicionih fondova i drugih posrednikih institucija. U SAD ih zovu dileri, u Engleskoj doberi, a u Nemakoj ih zovu handlerima. Berzanski trgovci su eksterni uesnici na berzama efekata.

Ostali uesnici su bankarski i drugi posrednici koji nemaju ovlatenja za trgovanje na berzi. Oni obuhvataju predstavnike banaka, novinare i posetioce na berzi efekata.

Svi uesnici na berzi su ukljueni u berzanske pekulacije. pekulativne radnje na berzi vezane su za ostvarivanje profita ulaganjem kapitala uz prisustvo velikog rizika. Za berzanske pekulante je karakteristino da danas kupuju odreene HOV, uz oekivanje da e im u narednom periodu cena porasti, ili ih prodaju oekujui da e im cena u narednom periodu pasti, pa e oni moi da ih kupe po nioj ceni. Dozirana pekulacija na berzi je neophodna kako bi se stvorio motiv za kvalitetnije obavljanje berzanskih transakcija i kako bi se te transakcije razlikovale od klasinih bankarskih transakcija.

2.4. Organi upravljanja i rukovoenja berzom

Finansijska berza predstavlja pravno lice koje je organizovano u obliku akcionarskog drutva ili drutva sa ogranienom odgovornou radi obavljanja poslova u vezi trgovine sa HOV i finansijskim derivatima. Moe da je organizuje drava ili pravna lica koja poseduju dozvolu za obavljanje poslova brokersko-dilerskog drutva. Dozvolu za rad berze odobrava Komisija za HOV.

Berza treba da organizuje 2 komisije:

komisiju za listing HOV, i

komisiju za kotaciju HOV.

Ove dve komisije imenuju upravni odbor berze.

Da bi berza dobila dozvolu za rad duna je podneti zahtev Komisiji za HOV i podneti sledee dokumente:

statut berze

ugovor o osnivanju,

pravila poslovanja,

tarifnik berze,

pravilnik o listingu i kotaciji HOV,

podatke o akcionarima,

podatke o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti,

podatke o tehnikoj opremljenosti,

podatke o lanovima upravnog i nadzornog odbora,

i drugu slinu dokumentaciju.

Berzom upravlja upravni odbor. Berza je obavezna da vri nadzor nad poslovima zakljuenim na berzi to je zadatak nadzornog odbora i o tome mora obavetavati Komisiju za HOV. Trgovanje sa HOV moe se vriti samo ako su one primljene na listing berze. U postupku kontrole nad poslovanjem berze Komisija za HOV moe da pregleda akta, poslovne knjige i izvode sa rauna berze, a moe da trai i dodatne informacije o pojedinim pitanjima u vezi sa poslovanjem berze.

Ako Komisija za HOV utvrdi nepravilnosti u poslovanju berze moe:

privremeno obustaviti rad berze, ili

zabraniti raspolaganje sredstvima na raunu berze, ili

zabraniti isplatu dela dobiti, ili

izrei meru javne opomene, i

oduzeti dozvolu za dalji rad.

U posljednjem sluaju Komisija za HOV pokree steaj i likvidaciju berze.

Berza je duna da u odgovarajue vreme dostavlja Komisiji sledee podatke:

trgovanju sa HOV (na kraju radnog dana),

o prijemu i prestanku lanova berze (u roku od tri dana),

o prijemu HOV na listing (u roku od tri dana),

mesene izvetaje o poslovanju (do 15. u mesecu za prethodni mesec).

3. BEOGRADSKA BERZAPrve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca pojavile su se u Srbiji tridesetih godina devetnaestog veka. Srpsko trgovako udruenje, koje je bilo znaajno za razvitak celokupne srpske trgovine, dalo je inicijativu za donoenje Zakona o javnim berzama. Narodna skuptina je 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon, koji jeproglasio i objavio tadanji kralj Srbije Milan M. Obrenovi. Nekoliko godina kasnije, 21. novembra 1894. godine, u Graanskoj kasini odrana je Osnivaka skuptina Beogradske berze, izabrana je stalna uprava i berzanski posrednici. Cilj osnivanja Berze bilo je unapreenje, olakanje i regulisanje trgovinskog prometa: svakovrsne robe (naroito zemaljskih proizvoda), svih hartija od vrednosti ije je kotiranje doputeno, ekova i bonova, kovanog i papirnog novca.

Prvi berzanski sastanci odrani su u hotelu Bosna na obali Save, gde su se sastajali izvoznici i pripremali zakljuke na hranu i suve ljive. Tada se odravao samo jedan berzanski sastanak i u jednom odeljenju sklapani su svi berzanski poslovi (valute, efekti i roba). Razvojem trgovanja, formiraju se dva odeljenja: odeljenje za robu, koje ostaje na obali Save kao Produktna berza, i odeljenje za valute i efekte, Valutna berza, koja poinje da radi u prostorijama hotela Srpska Kruna. U tom periodu, Beogradska berza je vaila za najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna od najstarijih berzi u Evropi, a cene koje su utvrivane bile su reperne cene proizvoda na drugim evropskim berzama.

Poetkom XX veka, na Berzi su se kotirale razliite hartije od vrednosti. Najtraenije i najstabilnije bile su dravne hartije, to je i razumljivo poverenje u dravu bilo je vee nego u akcionarska drutva. Tada je vailo pravilo da ako hoe da dobro jede, treba ulagati u akcije. Opet, ako hoe mirno da spava, treba ulagati u dravne papire. Na Berzi su se kotirale akcije preko 140 novanih zavoda. U periodu izmeu dva svetska rata, posle pauze od etiri godine i u izuzetno tekoj privrednoj situaciji, Berza ponovo pokree aktivnosti - priprema pravne regulative, nove uzanse i, shodno tome, postiu se i novi rezultati. Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pripajanjem teritorija koje su bile u sastavu Austro-Ugarske javile su se potrebe da se obnovi rad Beogradske berze i osnuju i druge berze na teritoriji nove drave. Velike razlike u strukturi privrede i nivou razvijenosti pojedinih delova zemlje uslovile su neujednaenost u obavljanju trgovanja pojedinih berzi koje su nastale u ovom razdoblju. Ali je promet na Beogradskoj berzi bio u to vreme vei nego zajedno na svim drugim berzama u tadanjoj dravi. Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije osnovana je 1884. godine. Ona je emitovala papirne dinarske novanice zamenjive za zlato ili srebro (zaeci trita novca). Plasiranjem obveznica svojih zajmova na evropskim berzama otvorilo je vrata trita kapitala dravi do tada nepoznatoj stranim finansijerima. Prvi spoljni zajam nezavisne srpske drave iz 1881. godine bio je namenjen izgradnji eleznice, a zajmovi su korieni i za pokrie budetskih rashoda.

Na osnovu Zakona o javnim berzama, koji je donet 1886. godine (a potpisao ga je kralj Milan Obrenovi), 1895. godine poela je sa radom Beogradska berza, kao meovita i robna i finansijska berza. Posle ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (1918.), proirivanjem nadlenosti Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije na celu teritoriju Kraljevine SHS, nastaje Narodna banka SHS, a ujedno je ukazom vaenje odredbi Zakona o javnim berzama proireno na celu teritoriju Kraljevine SHS. Na berzama u Beogradu i Zagrebu trgovalo se devizama i valutama. Zbog poveanja tranje na evropskom tritu za poljoprivrednim proizvodima poveani su izvozni prihodi Kraljevine SHS. Izvoznici sve vie stranog novca plasiraju na berzama. Zbog pojave pekulantskih poslova koji slabe domau valutu, a ujedno je vrednost dinara bila uzdrmana zbog posledica prvog svetskog rata, centralna banka je bila prinuena da intervenie dolarima koje je vukla iz sredstava Blerovog dravnog zajma, zakljuenog na amerikom finansijskom tritu 1922. godine.

Zbog nestabilne vrednosti domae valute na berzi raste tranja za deonicama i dravnim papirima. Jugoslovenski vrednosni papiri su na stranim berzama bili traeno sredstvo plaanja zato to je jedino u Kraljevini SHS i Italiji, u to doba neposredno posle prvog svetskog rata, bila dozvoljena berzanska trgovina devizama i valutama. Trgovci iz drugih zemalja su na svojim berzama kupovali jugoslovenske vrednosne papire, pa su ih na naim berzama prodavali za devize. Tadanja Beogradska berza postigla je veliki ugled i svrstrala se meu vodee evropske berze tog doba. Ovakvi rezultati su zahtevali stalno usavravanje organizacije i poslovanja. Od 1921. Upravni odbor Berze je poeo da se bavi pitanjem izgradnje odgovarajueg zdanja Beogradske berze. Konano, tokom 1934. Beogradska berza je dobila sopstvenu zgradu, na Kraljevom trgu br. 13, zgradu u kojoj se danas nalazi Etnografski muzej. Odmah po izbijanju II svetskog rata u naoj zemlji, aprilu 1941, Beogradska berza obustavlja rad, a definitivno je ugaena 1953. odlukom Vlade Srbije.

Krajem osamdesetih godina prethodnog veka zapoeta je korenita drutvena i privredna reforma. Ubrzani razvoj finansijskih trita omoguen je usvajanjem velikog broja sistemskih zakona u ovoj oblasti. Na inicijativu Narodne banke Jugoslavije i Udruenja banaka Jugoslavije, u septembru 1989. godine, obrazovan je Odbor za pripremu osnivanja Trita novca i kratkoronih hartija od vrednosti u Beogradu. to se tie trita kapitala, odnosno berzi dugoronih hartija od vrednosti, u oktobru 1989, godine su odrani Osnivaki odbori u Beogradu i Ljubljani. Zatim je 27. decembra 1989. godine odrana Osnivaka skuptina Jugoslovenskog trita kapitla u Beogradu, koje je u maju 1992. godine promenilo ime i dobilo naziv - Beogradska berza.

Berza prati aktivnosti vezane za organizaciju trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima. Pozicija i aktivnosti berze su odreeni Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao najbitnijim aktom u ovoj oblasti. Odreene odredbe bitne za Berzu sadrane su i u Zakonu o privrednim drutvima, naroito kad je re o pitanjima organizovanja Berze, to jest da li je akcionarsko drutvo. Ovaj zakon se primenjuje kao zamena ukoliko Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ne predvidi neki specifini sluaj.

U skladu sa prethodnim aktima, Berza je usvojila Pravilnik svih berzanskih aktivnosti, Statut, Pravila slube, Berzanski cenovnik i Pravilnik o spiskovima i citatima. Po tome, sledee moe biti subjekt javnih aukcija: akcije, obveznice, garancije za kupovinu akcija ili obveznica, potvrde uloga i finansijskih derivata odreenom odlukom Berze, odobrenom od strane Komisije za hartije od vrednosti (odnosno buduih ugovora zamene i opcija), kao i ostali finansijski instrumenti kojima moe da se trguje na organizovanom finansijskom tritu u skladu sa zakonom.

Beogradska berza je jedino trite hartijama od vrednosti u Srbiji i kao takva ima aktivnu ulogu urazvoju finansijskog trita. Ipak, uesnici na tritu nisu u obavezi da obave trgovinu na zvaninoj berzi to neki smatraju glavnom preprekom uspene trgovine. Iz te perspektive, koncentrisanje i ponude i potranje na jednom mestu smanjilo bi postojee nepravilnosti u informisanju nastale dosadanjom praksom.

Slika 1. - Organizacija Beogradske berze

To bi povealo stabilnost trita, transparentnost i likvidnost, to bi bilo dobro za sve uesnike u trgovini. ta vie, postojee razlike u cenama obveznica zbog nejednakih pozicija na tritu bile bi znatno smanjene, ako ne i u potpunosti eliminisane. Kako stvari stoje, nivo trgovine uesnika na tritu je verovatno visok i igra vanu ulogu u trgovini obveznicama stare devizne tednje. Beogradska berza nikada nije uspela da povea obim trgovine do nivoa koji bi bio atraktivan veim stranim investitorima ili lokalnim bankama koje su voljne da obezbede svoj poloaj investirajui u obveznice.

Likvidnost trita obveznicama zavisi od svih drugih vlasnika obveznica koji ne trae da se njihova osnovna sredstva istovremeno realizuju. Vea likvidnost je mogua na tritima koja su ira (raznolikost investitora i uesnika na tritu) i dublja (sa znatnim obimom trgovine koji obezbeuje proirenje obima trgovine u okviru Berze bez promene cene). Na poetku su obveznice prodavane na aukcijama. est meseci nakon poetka klasine trgovine poela je kontinuirana trgovina. Kontinuirana trgovina predstavlja mogunost prodaje i kupovine obveznica u bilo kom momentu tokom radne nedelje, dok je aukciona prodaja mogua samo u dogovorenim danima za aukcije.

Slika 2. Linija dogaaja u istoriji Beogradske berze

Procenjeno je da se trenutno oko jedne petine ukupne prodaje obveznica obavlja putem organizovanog trita. ini se da su veini vlasnika obveznica procedure prodaje sloene i esto se opredeljuju za jednostavniju prodaju na vanberzanskom tritu, iako bi preko Berze mogli da postignu bolje cene. To neracionalno ponaanje uesnika na tritu bila je glavna karakteristika prvih godina trgovine obveznicama i kao to je ve pomenuto, stvorilo je uslove za arbitrau koja ne bi mogla da postoji na zajednikom tritu.

ZAKLJUAKBerza-organizovan prostor na kome se obavlja kupovina i prodaja odreene vrste robe; U institucionalnom smislu re je o organizovanom poslovnom prostoru, objektu u okviru koga se trguje sa berzanskim materijalom; Berza je nerazdvojni deo trita i trine privrede i od njenog poslovanja i uspenosti zavisi i uspenost ukupnog trita, trine privrede. Na ovim berzama se svakog dana u ulozi investitora i korisnika kapitala sastaju: bankari, poslovni ljudi, pekulanti koji raspolau poslovnim informacijama o kretanju kapitala, kreditnoj sposobnosti pojedinih zemalja i njihovih privrednih subjekata, informacijama o potrebama plasmana kapitala i sa drugim informacijama koje su od znaaja kod donoenja odluka o emisiji , plasmanu i trgovini sa efektima. Na sastancima ovih berzi trai se kapital za razliite namene, koji se ulae u kupovinu HOV raznih vrsta kao to su: akcije, obligacije, obveznice, hipotekarne zalonice,..

Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko drutvo, pri emu su se kao osnivai nale banke, Potanska tedeonica, osiguravajua drutva, Savezna drava i Republika Srbija. Od kada je Beogradska berza obnovila svoj rad, na njoj se trgovalo uglavnom kratkoronim hartijama od vrednosti, tanije kratkoronim pozajmicama novca, kratkoronim dunikim instrumentima preduzea i, povremeno dravnim obveznicama nevelikih vrednosti. Sekundarne trgovine akcijama gotovo da i nije bilo, pa je tek u aprilu 2000. god. odrano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. Pravo berzansko trgovanje zapoinje tek 2001. godine kada poinje trgovanje akcijama iz procesa privatizacije.Uglavnom zbog nedostatka informacija, investiranje u hartije od vrednosti jo uvek nije opte prihvaeno. Javnost nije dobro informisana o mogunostima finansijskog trita i zbog toga se ono shvata kao isuvie kompleksno i riskantno. Iako su dugorone kamatne stope na uloge u devizama poveane u poslednjih nekoliko godina, i dalje su u stvari kratkorone stope. I dalje je profitabilnije investirati u obveznice sa rokom otplate preko jedne godine nego uloiti novac u neku od komercijalnih banaka. Ipak, efekat se moe pratiti istovremeno kroz stalni pad prinosa, jer se obveznice prodaju po niem diskontu nego pre procene. Iako je oigledno da su promene u ceni obveznica uglavnom odreene pre nekim drugim faktorima nego faktorima karakteristinim za finansijsko trite, uticaj kreditnog rejtinga je neosporan. Takoe se oekuju uticaji i na bankarski sistem.

LITERATURA

Gnjatovi D.: Osnivanje berzi u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS, Finansijska trita - Struktura i funkcionisanje, Beograd, 1992.

Petrovi B.P.: Berze i berzansko poslovanje, Beograd, 2009.

Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.

Zebi M.: O berzama i posebno o Beogradskoj berzi, Beograd, 1990. Zakon o tritu kapitala, ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011) www.mfin.sr.gov

www.di.broker.com www.belex.rs Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.

Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.

Petrovi B.P.: Berze i berzansko poslovanje, Beograd, 2009.

Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.

Zakon o tritu kapitala, ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)

www.belex.rs

Gnjatovi D.: Osnivanje berzi u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS, Finansijska trita - Struktura i funkcionisanje, Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1992

Isto.

www.belex.rs

www.belex.co.rs

PAGE 2