MojaPlaneta 1

RUBRIKABesplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Moja planeta broj 3 Decembar 2010. ISSN 2217-3307

Pustolovina

u norvekiM fjordoviMa

BiciklizaM

tokoM na suvu Planinu

testirali za vas

vrea za sPavanje

Pk adrenalin

PenjeM,daklePostojiM

Peaki Putevi evroPeiso Plani o trasiranju koridora kroz srBiju

www.mojaPlaNeta.Net

MojaPlaneta 3

Dragi itaoci,Sjajna vest i takoe tema decembarskog broja Moje planete jeste da

je Evropska peaka asocijacija odobrila da se od ove godine dva peaka koridora - E4 i E7 trasiraju kroz Srbiju. Vie o tome i o znaaju peaenja, kao fizike aktivnosti rei e vam ovek sa terena Iso Plani.

Zima je na pragu, pa polako selimo nae aktivnosti u zatvoreni prostor gde se bavimo penjanjem na vetaku stenu i vebama koje Vam mogu pomoi da zadrite kondiciju i za vreme hladnih dana. To ne znai da emo zapostaviti ostale teme, jer za sve ljubitelje outdoor aktivnosti ne postoji hladnoa ili neto to se zove van sezone.

Ne zaboravite da posetite na Internet sajt - www.mojaplaneta.net. Pored oglasne table sa ak-tuelnim planinarskim akcijama i stalnim rubrikama, moete da vidite izbor skijalita i zimovanja koje orga-nizuju planinarski klubovi. Najvanija aktuelnost na sajtu je link na poetnoj stranici sa spiskom od preko 20 planinarskih domova, skijalita i slinih mesta,

meu nama reeno

gde moete proslaviti Novu godinu ili uestvovati u nekom novogodinjem peaenju.

Svako dobro i druimo se ponovo sledee godine.

MOJA PLANETA 3 Decembar 2010.Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Osniva i izdava:Studio za dizajn Smart Art

Adresa redakcije:Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad

smartartGlavni i odgovorni urednik:

Jovan Jari (jovanjaric@mojaplaneta.net)Art direktor:

Ivana UbiparipPrelom:

Studio za dizajn Smart ArtFotografije:

Dreamstime, SXC, Studio za dizajn Smart ArtAdvertajzing:062/22-37-47

Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske pote. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive

sa Internet adrese:www. mojaplaneta.netCIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad796.5

MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za aktivan ivot / glavni urednik Jovan Jari . -

Online izd.- Elektronski asopis . - 2010, br. 1 - . -Meseno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net

ISSN 2217-3307COBISS.SR-ID 255946503

Izdava zadrava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali sadraji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u vlasnitvu su Studija Smart Art i autora. Kopiranje, dalja distribucija tekstova (delimino

ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija Smart Art i autora. Tekstovi i

fotografije se objavljuju iskljuivo bez novane naknade. Redakcija i izdava ne odgovaraju za sadraj i istinitost reklamnih poruka. Redakcija i izdava ne odgovaraju za tamparske i nenamerne greke. Redakcija nije obavezna da

vraa i odgovara na primljene rukopise, fotografije i elektronsku potu.

Vuka Karadia 9, 23323 IoTelefon: 0230/65-265

Mobilni: 064/243-77-11065/69-32-854

Faks: 0230/65-668E-mail: lmilan@eunet.rs

Proizvodnja umskog sadnog materijala

Usluge sadnje uma i poljozatitnih pojaseva

Projektovanje i izvoenje radovau umarstvu i hortikulturi

Rasadnik Vikumak

Obavezno nas posetite i na naojInternet stranici:

www.mojaplaneta.netjer se sadrinski razlikuje od PDF izdanja

koje je pred vama.

urednik jovaN jarI

Ukoliko ste ovaj magazin dobilisa e-mail adrese:

magazin@mojaplaneta.netve ste na mailing listi i slobodno moeteda prosledite magazin prijateljima. Pod-

setite ih da odu na naa Internet stranicu i prijave se na mailing listu kako bi redovno

nastavili da dobijaju naredne brojeve naeg e-magazina.

RUBRIKA

MojaPlaneta 5

LJUDI

Peaio je 6.760 km kroz dunglu, jeli su ga komarci, zmije i korpioni, napadali anakonde, krokodili i elektrine jegulje... Nakon dve godine se vratio da nam ispria kako mu je bilo na putovanju kroz Amazoniju...LJU

DI

Britanac Ed Stafford prvi je ovek koji je preao basen Amazona - peice. Put od izvora do ua najvee junoamerike reke bio je pravi izazov za njega i njegovog pratioca Gadiela Cho Sancheza Riveru, jer su odluili da za ovaj poduhvat ne koriste prevozna sredstva, kako ne bi zagaivali prirodu. Putovanje dugo 6.760 kilometara trajalo je dve i po godine i kotalo blizu 100.000 dolara.

Tridesetpetogodinji Staford je na putovanje krenuo 2. aprila 2008. godine, od izvora Amazona u Peruu. Nakon 860 dana (9. avgusta 2010. godine) stigao je na cilj - na plau Maruda, na severu Bra-zila, gde se moni Amazon uliva u Atlantik.

Zahvaljujui GPS navigaciji i satelitskim vezama, ovaj kapetan britanske vojske svakodnevno je ostavljao postove na svom blogu. Danas se fo-tografije i dnevnik putovanja mogu videti na Internet stranici www.walkingtheamazon.com. Ovde se takoe nalazi i detaljno opisan cilj misije, a to je skretanje panje na unitavanje kinih uma, pre svega amazonske praume, kao i biljnih i ivotinjskih vrsta.

Kako u svom online dnevniku navodi Ed Stafford, ovo je bila sve samo ne bezazlena avantura. Susret sa monom rekom i dunglom stavio je na probu volju i odlunost avanturista. Statistike govore da su prepeaili na hiljade kilometara, da su imali oko 50.000 ujeda komaraca, osa, pijavica, pa ak i zmija i korpija... Bilo je napada krokodila, anakonde i otrovnih jegulja... Nita ih nije pokolebalo.

- Neverovatno je biti ovde. To dokazuje da moete uiniti sve, ak i kad vam drugi kau da je nemogue. Nauio sam da verujem u sebe i ignoriem negativne ljude. Moj cilj je ispunjen, ali se bojim da e proi jo dosta vremena dok svi ne shvate koliko kode prirodi i svojoj planeti - rekao je Staford.

Na pojedinim deonicama, Stafordu su drutvo pravili prijatelji, umari i lokalno stanovnitvo. Bio je i meta strela amazonskih Indijanca. Jedno pleme

zarobilo ga je i dozvolilo mu da nastavi put tek kada je uzeo njihove vodie. Njegov prijatelj Gadiel ga je pratio dobar deo puta, ali je bilo i deonica kada je Ed u praumi bio sasvim sam.

- To su trenuci kada shvati koliko si mali i beznaajan, a koliko je priroda ogromna i mona. Shvati, da smo mi ovde milou prirode koju smo toliko puta povredili i izneverili - kae Stafford.

ww

w.w

alk

INg

thea

ma

zo

N.c

om

Levo: Paljenje vatre u dungli - prvo to uradi kada odlui da predahne. Nakon toga sledi suenje arapa, jer niko ne voli kuvane noge;Sasvim gore: Ed u bari punoj korkodila sa pitanjem Da li mi je ovo zaista trebalo?;Gore levo: Ed Stafford aurira svoj blog uz pomo laptopa i putem satelitske veze;Gore desno: Ed i Cho gazaju Amazon

Amazonom, ali peke

4 MojaPlaneta

6 MojaPlaneta MojaPlaneta 7

AKCIJA

Srbija je kao lanica ERA duna da trasira evropske peake puteve sa oznakom E4 i E7. O ovom projektu priamo sa Isom Planiem...

AK

CIJ

A

Srbija se sa dve trase E4 i E7 prikljuila evrops-kim peakim putevima kojima hoda blizu est miliona planinara, hajkera, turista i uopte - ljubitelja prirode. Po reima predsednika Plani-narskog drutva Spartak iz Subotice Ise Plania, koji uestvuje u trasiranju kroz Sr-biju, izabrani putevi povezuju

najznaajnije kulturno-istorijske take i prirodne zna-menitosti, te doslovce obuhvataju sve ono najlepe to se moe videti u Srbiji.

Iza svega stoji Evropska peaka asocijacija (ERA), koja postoji od 1969. godine, a ini je 28 drava lanica sa oko est miliona lanova. Vie podataka o ovoj organizaciji moete da pronaete na Internet

stranici www.era-ewv-ferp.com. Zahvaljujui ovoj organizaciji danas kroz Evropu prolazi 11 peakih puteva koji nose oznaku od E1 do E11. U projektu je E12 taj, koji e prolaziti kroz Mediteransko priobalje Evrope.

- Sport je, prema definiciji OECD, svaka aktivnost koja podie nivo fizike spremnosti, tako da je i nordijsko peaenje ili rambling takoe sport, pa su peaki putevi zapravo sportski tereni, koje treba tretirati na odgovarajui nain. U svakom sluaju, u vremenu u kojem ivimo, kada sedei poloaj tela preovlauje, peaenje je rekreativna aktivnost, koja doprinosi zdravlju nacije i podmiruje osnovnu ovekovu potrebu za kretanjem - istie Plani.

Srbija je od nedavno lanica ERA i na osnovu dogovora sa rukovodstvom asocijacije i njenim odlukama kroz nau zemlju treba da trasiramo ev-ropske peake puteve sa oznakom E4 i E7. Za sada su odreeni koridori E7 (zapadna varijanta od ale preko Subotice, Sombora, Fruke gore, Valjevskih planina, Uvca, Kopaonika prema Bosilegradu i Bu-garskoj) i E4 (istona varijanta od ale preko Sente, Kikinde, Zrenjanina, Deliblatske peare, erdapa, Stare planine prema Bugarskoj.

- U toku je odreivanje trase puta, a deo puta kroz Banat se moe videti na preview-u pomou Google earth aplikacije. Trase ipak nisu jo sasvim definitivne. Pilot trase koje e prve biti prezento-vane javnosti su: 1. deonica preko Fruke gore, 2. deonica od Divibara do Rajca i 3. deonica kroz kanjon Uvca. Mislim da emo do marta zavriti ceo posao. Predlozi raznih trasa su uglavnom gotovi, ali to sve jo treba proveriti i prikupiti potrebne saglas-

Foto

gr

aFI

je: S

Xc

Evropske nacije ve su uveliko peake. Mi smo najzad prestali da tapkamo u mestu

Peaki putevi Evrope

8 MojaPlaneta

AKCIJA

MojaPlaneta 9

EKOLOGIJA

nosti - kae Isa Plani i podsea da po pravilu staza mora biti takva da ne zahteva upotrebu ruku (nema alpinizma i penjakih disciplina), da ne ide po asfaltu (koliko god je to mogue), da postoji mogunost prenoita, da je prohodna 365 dana godinje nou i danju, da ne ugroava zatiena podruja, da prolazi kraj prirodnih i antropogenih atrakcija...

U Srbiji posao trasiranja evropskih peakih puteva vodi Planinarski savez Srbije. Pojedine de-onice trasiraju osobe imenovane od PSS, uz pomo vodike slube PSS i lokalnih planinarskih drutava i klubova.

- Moj deo posla je, izmeu ostalog da trasiram put E4 od ale do Carske bare. U planinarskom domu na Avali je odran sastanak na kojem se vrila verifikaci-ja odraenog posla - istie Plani. Trasa E4 inae poinje u paniji, ide kroz Francusku,

Ukoliko ste ljubitelj prirode i ptica, a da nikada do sada niste bili u Slanom kopovu, isto je kao da ste bili u Parizu a niste ug-ledali Ajfelovu kulu. Specijalni rezervat prirode Slano kopovo nalazi se u severnom Banatu, na aluvijalnoj ravni omeenoj putevima Novi Beej-Baaid-Zrenjanin i Novi Beej-Kikinda. Njegova ar i osobenost, pored raznolikosti ptijeg sveta i ornitoloke atrakcije (do sada zabeleeno vie od dvesta vrsta ptica, meu kojima je i atipinih za podruje Panonske nizije), svakako je i to to je ovo podruje jedno od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara.

I na prvi pogled zaista tako i izgleda. Prava pustara! Sa puta, dokle smo ili prevozom, nita posebno i neuobiajeno ne upada u kadar, osim leernog pastira koji sa svojim stadom krava be-sprekorno uiva i suna se na poslednjim zracima iznenaujue toplog jesenjeg sunca. Ispred nas nazire se samo tanka plava nit koja aludira na neku veu vodenu povinu. Polako, peaei i razgledajui poprilino pustu okolinu, uputili smo se ka beskrajnoj plavoj liniji... Voda do koje smo, gazei pustaru i nailazei na belu zemlju (so), ubrzo doli zapravo je plitko jezero. Kako smo se pribliavali vodi, sve bunije su graktale ptice,

koje su do tada bile skrivene u oblinjem ipraju. Bojaljivo i brzo su uzletale poto ih je verovatno prisutvo ljudi uznemirilo i naruilo njihovo prirod-no okruenje. Ovo je bila prava prilika da se doivi ornitoloka atrakcija...

Na domain Milan Kneev iz Lovakog drutva Novi Beej trudio se da nam veinu ptica, koje su uzletale, imenuje i objasni njene karakteristike,

Ima vode - nije reka, ima soli - nije more. To je Slano kopovo - prirodno dobro pod zatitom drave. Bili smo tamo i evo ta smo videli...

Ornitoloka atrakcija usred Banata

Google Earth pogled na banatski krak trase Peakih puteva kroz Srbiju

Gore: Autor teksta Maja Pavlica posmatra ptice dvogledom; Dole: aplja kree u lov

vajcarsku, Nemaku, Austriju, Maarsku, Srbiju, Bu-garsku do Grke. Trasa E7 poinje u Portugalu, zatim ide kroz paniju, Andoru, Francusku, Italiju, Sloveni-ju, Maarsku, Srbiju i Bugarsku. Obe trase kroz Srbiju poinju u Segedinu, a zavravaju se u Bugarskoj.

Peaci marrutom E4 koja poinje u Kanjii, imae priliku da vide Carsku baru i Deliblatsku pearu, Beorgad, Smederevo, Ramu, celu erdapsku kli-suru i Gamzigrada, kanjon reke Jerme i planine Ruj. Na drugoj trasi E7 tu su Pali i Zobnatica, Banja Junakovi, Ba sa prelepom tvravom, Karaorevo, staro jezgro Sremskih Karlovaca, Fruka Goru, Speci-jalni rezervat prirode Zasavicu, Valjevske planine, Rajac, Oplenac, Mokra gora, manastire Sopoane, Studenicu i Mileeva, Goliju, Kopaonik, avolju varo, Jastrebac, Vlasinu i planinu Dukat.

Podsetimo da je prole godine promovisana i meunarodna biciklistika trasa kroz Srbiju. Od 15. juna do 15. septembra prole godine, kroz nau zem-lju prolo je 3.600 biciklista.

KojE SE PtiCE MoGu viDEti?U odreenim godinjim dobima mogu se videti izmeu ostalih: sivi dral rezne aplje, patke, guske, ljukarica, ptica sabljarka, morska alara , crvenooki prudnik, vivak, ... Ovo podruje je usputna stanica za ptice iz vodenih stanita iz mnogih krajeva Ev-rope i zapadnog Sibira.

10 MojaPlaneta

RUBRIKA

MojaPlaneta 11

RUBRIKA

Sasvim gore: voda i zemlja - panorama Slanog kopova; u sredini: Siva aplja priprema se da sleti;Dole: Patkica na gnezdu

odakle je dola, koliko se ovde zadrava i kuda dalje nastavlja svoj migracioni put. Tako smo bili u prilici da dvogledom vidimo dralove, patke, ljukarice... Za one kojima nije bio dovoljan samo dvogled, mogli su da se popnu na osmatranicu odakle se sasvim sigurno pruao mnogo bolji pogled na ptice u arenom krajoliku vode i trske. Lepet krila dralova i kapljice vode pri poletanju sa povrine jezera inili su prizor svakako arobim i nesvakidanjim.

Oko dva kilometra peaenja sa konstantnim pogledom u nebo prolo je za tili as.

Specijalni rezervat prirode Slano kopovo je uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine proglaen za prirodno dobro od izuzetnog znaaja prve kategorije. Za staraoca ovog prirodnog, dobra koje se prostire na 976 hektara, odredeno je Lovako udruenje iz Novog Beeja. U julu 2004. godine Slano kopovo je proglaeno za svetski znaajno vodeno stanite po Ramsarskoj konven-ciji (konvencija o movarama koja je nastala kao plod borbe za zatitu movara 2. februara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru). Takoe, Slano kopovo je 1989. i 2000. godine oznaeno kao meunarodno znaajno stanite ptica po IBA pro-jektu (Important Bird Area - Podruja od znaaja za ptice) s povrinom od 2.660 hektara.

maja PavlIca

EKOLOGIJA

KAKo NAjLAKE Doi?Iz pravca Novog Sada put: Temerin-Novi Beej-Kikinda. Iz Pravca Beograda put: Zrenjanin-Novi Beej-Kikinda. Slano kopovo se nalazi odmah posle Novog Beeja.

Doekajte Novu 2011. godinu:Minhen (5 dana - 3 noi) 199 Budimpesta (4 dana - 2 noi) 99 Prag (6 dana - 4 noenja) 199 Be (4 dana - 2 noi) 145 Barselona (9 dana - 4 noenja) 290 Rim (6 dana - 3 noenja) 260 ili u banjama Srbije!

tel: +381 64/ 614 96 50, +381 64/ 236 95 24 vamatours@hotmail.com www.vama.rs

Foto

gr

aFI

je: m

Ilo

Irk

ov

I, S

Xc

12 MojaPlaneta MojaPlaneta 13

MARAKE

PU

TOV

AN

JA

Ako vam kaem da ime Maroka potie od ime-na njegove nekadanje prestonice Marakea (na berberskom jeziku boija zemlja) jasan vam je znaaj ovog grada. Danas je Marake pre-poznatljiv po nadimcima crveni grad i biser juga, i jedan je od etiri kraljevska grada Maroka. Prvi istorijski zapisi belee Berbere, kao najstarije stanovnike ove zemlje, ali je Maroko kroz vekove svoga postojanja uspeo da razvije bogatu meavinu kultura Arapa, Evropljana i Afrikanaca. Narejima berberskog jezika govori se i dan danas, i to najvie u planinskim podrujima, dok se glavni jezik arap-ski, znaajno razlikuje od standardnog. Naravno, u irokoj upotrebi je i francuski jezik. Tek da znate da je veina Marokanaca islamske vere muslimani suniti (99%), kojima pripadaju Arapi i Berberi, a samo jedan odsto ine hriani.

GRAD MAAKAJedna od prvih asocijacija na Marake jesu make.

Marokanci esto imaju obiaj da kau da je onaj ko voli make blagosloven sa devet ivota. Ali koliko god ivota imali - bar u jednom od njih treba doi u ovaj magian grad.

Marake je oker-crvenkast i, u vedrim noima kristalno istog neba obasjanog zvezdama, izgleda nestvarno i bajkovito. Najbolje ga je posetiti u prelaznim godinjim dobima, u prolee - kada su prirodne lepote u svom punom sjaju a vegetacija zelena i bujna, ili u jesen - kada polako jenjavaju nesnosne letnje vreline. Sahara, obodi snegovitih planina Atlasa, visoki reni kanjoni, Atlantski okean i Sredozemeno more uinili su Maroko atrak-tivnom turistikom destinacijom koja ne ostavlja ravnodunim, bilo da se nalazite u grupi svetske putnike elite ili ste paradajz turista.

Marake ete prepoznati po bazarima, sukovima, ivopisnim krivudavim uliicama koje se utapaju u La Place Djemaa el-Fna - predimenzionalni trg koji emituje hipnotiku energiju i centar svih zbivanja sred medine (starog dela grada opasanog zidinama iz 11. veka, koji je od 1985. godine na listi Svetske batine i pod zatitom UNESCA).

Na sam pomen Marakea, nozdrvama se iri miris egzotike, pred oima ukazuju slajdovi nesvakidanjih prizora, u uima odzvanjaju zvuci sa minareta...

Voeni ulom mirisa stii ete najpre do itavog kompleksa tezgi na kojima se smenjuje raznovrsna hrana sa zainima, voe, povre, a potom impresivni proizvodi od bakra, srebra, pamuka, svile, koe, tepisi i nakit koji ine deo umetnike tradicije ove zemlje.Na daleko uveni po svojoj lepoti, marokanski tepisi u prodavnicama dostiu cenu od nekoliko stotina dolara. Tek da znate da samo mali deo tog novca zavri u rukama onih koji su njihovoj izradi posvetili najvie panje, truda i vremena - tkaljama.

Ukoliko osetite potrebu za okrepljenjem, tu su

Grad sa mnogo lica

Levo: Koutubia, najvea damija u Marakeu i Maroku, podignuta je krajem 12. veka, a minaret je visok 69 metara; Gore: esma sa tipinim arapskim mozaikom da te zaboli glava

Pho

to: D

rea

mSt

Ime,

SX

c

14 MojaPlaneta

MARAKE

Gore: Krotitelj kobara; Pijaca zaina; Mao-mao...; Dole: iz berberskog ivota

GDE, TA, KAKO...

Hrana i pieNeverovatna meavina ukusa, zaina i tradicija! Kao da su od svakoga uzeli najbolje, Marokanci imaju jedinstvenu kuhinju...

Marokanska kuhinja jedna je od na-jraznovrsnijih na svetu jer je vekovima bila pod uticajima Arapa, Berbera, Ma-vara, jevreja, kao i drugih naroda Bliskog istoka, mediteranske Afrike i iberijskog poluostrva.

Kuskus je glavno marokansko jelo, a zasniva se na kombinaciji mesa sa voem. omiljena kombi-nacija je, na primer, kajsija sa piletinom ili dunja sa jagnjetinom. Kuskus se pravi od peninog brana u zrnu, a slui se uz meso ili povre. vero-vatno potie jo od drevnih Berbera. od mesa se u Maroku najvie koriste junetina, znaajno skuplja jagnjetina, kao i piletina. S prohtevima turista na meniju su se pojavili i plodovi mora.

tradicionalnu hranu ini supa harira koja se tradicionalno slui u svetom mesecu Ramazana. tipian ruak poinje nizom hladnih i toplih sal-ata, nakon kojeg slede tagine (jela u glinenim posudama), zatim se iznosi hleb i glavno jelo od jagnjetine ili piletine, a zatim kuskus sa mesom i povrem. Na kraju ruka poslui se slatki aj od mente.

Maroko je veliki proizvoa mediteranskog voa i povra, kao i zaina, a sve to i koriste u velikim koliinama. tu su pre svega afran (ili jev-tinija zamena - afranika), menta, cimet, kumin, umbir, biber, paprika, anis, susam i korijander.

tradicionalni slatki je kaab el ghzal (gazelini rogovi), koji se pravi od lisnatog testa punjenog kremom od badema i prelivenog eerom. jo jedan popularan marokanski desert je halwa shebakia, kola od meda, u obliku pereca, koji se pri u dubokom ulju i umae u med te se posipa sezamovim semenkama.Ukratko: Imajte u vidu da se alkohol ovde slui jedino u hotelima, pa bi umesto preskupe votke koje moete piti i kod kue mogli da probate marokanske kolaie koji se tradicionalno posluuju uz aj od mente marokansko nacionalno pie.

Milijana Tomi, geograf

svei sok od marokanskih pomorandi i kaktusova jabuka ukusan, osveavajui plod kaktusa koji vam prodavac isti na licu mesta. Ljudi su ovde izuzetno ljubazni, smireni i nasmejani - oaraju na prvi pogled svojom neposrednou iako trgovci umeju da budu pomalo napadni.

NO MENJA SVEA kada se spusti vee i upale na hiljade priguenih

svetala, kroz dim nargile gradom ponu da se naziru i ire neobine igre senki. No dobija nestvarnu, mistinu notu i trg se pretvara u pozorite na otvore-nom. Marokanci, sada sveano odeveni, tradiciona-lno na improvizovanim soframa jedu kuskus. Nisu

retke ni tezge na kojima se prodaju dinstani puevi, grilovani raii, gusta orba i kuvane ovije glave...

Na trgu se okupljaju akrobate, plesai, svirai, krotitelji zmija, gutai plamena... Gatare i magovi proriu sudbinu, skidaju uroke i prodaju talismane koji tite od sila mraka. U ponudi je puna oprema: sueni guteri i abe, zmijske kouljice, zekine apice, raznovrsne travke i konii, a zatita, naravno, nema cenu cenka se i za nju. Uline umetnice po ceni daj ta da veto oslikavaju tetovae kanom, ali po zavrenom poslu ni prethodna ponuda vie ne vai Opet sledi cenkanje.

PRAVO LICE MARAKEANajinteresantniji prizori Marakea ipak nisu

uoljivi na prvi pogled. Zabaene uliice Medine skrivaju tipinu ivotnu svakodnevicu Marakea. Stanovnici ovde nisu voljni da askaju sa strancima i, dok akama prekrivaju lice, jasno stavljaju do znanja da nisu raspoloeni ni za fotografisanje.

Zadovoljstvo je tumarati po drevnim sukovima koji odiu armom davnih vremena, cenkati se sa prodavcima uz aj od mente kojim ste uslueni u

njihovoj radnji , posmatrati zanatlije i njihove egrte sa koliko nadahnua zavravaju svoje svakodnevne obaveze.

Posebno je interesantno u danima karnevala. Tokom maja i praznika Sidi Mohammed Ma al-Ainin, saharski nomadi iz plemena Tuarega (plavi ljudi), prikazuju autentine folklorne plesove i prodaju autentine suvenire. Nacionalni festival folklora je desetodnevni dogaaj karakteristian po muzici, plesu i drugim vidovima zabava tipinim za Maroko. Obiluje cveem, hranom i piem (ne tim piem!).

A onda, na samo tri kilometra od Medine oekuje vas neto potpuno drugaije. Luksuzni restorani i kafii, sreeni hoteli i brendirane prodavnice, banke i poslovne zgrade ak i da ste zalutali u ovaj kraj grada po garderobi prolaznika i skupim automobili-ma, nenasrtljivim trgovcima, fiksnim cenama, istim aama u kafiima - shvatiete da ste na potpuno drugaijem mestu. etvrt Gueliz e vas ekspresno vratiti u evropsku svakodnevicu.

Oaravajua arhitektura, damije, muzeji, palate, drevne grobnice... Nedaleko odatle, nalazi se Kou-tubia damija iz 12. veka i pomalo neureeni vrtovi. Oni kriju ostatke almoravidske palate iskopine prethodne damije koja je sruena zbog nepravilnog poloaja u odnosu na Meku. Ulaz u vrtove je bespla-tan i otvoren za sve posetioce, dok je nemusliman-skom ivlju ulaz u damiju zabranjen. Stara berber-ska legenda kae da je, kada je izgraena damija u srcu grada, toliko krvi poteklo njegovim ulicama da su svi zidovi, kue i ulice poprimili crvenu boju.

GDE SPAVATI?Umesto hotela, smetaj u rijadu - stambenoj tradi-

cionalnoj kuici/pansionu sa fontanom u dvoritu, mogao bi da bude pun pogodak. Takoe, postoji mogunost da se iznajme kue poznatih i slavnih linosti u doba godine kada ih oni ne koriste. Svaka kua je jedinstveno arhitektonsko dostignue, mod-erno, ali opet sa duhom davnih vremena. I cene su takve!

MojaPlaneta 15

uKRAtKo Koristite taksi, ali imajte u vidu da taksimetar slui samo kao dekoracija Sve je podlono cenkanju, a rezultat je sasvim neizvesan. Zato je najbolje da ukoliko planirate obilaske daljih destinacija koris-tite eleznicu. eleznike stanice su besprekorno sreene, u zelenilu i cveu moderne, a vozovi, za divno udo - ne kasne. Lani vodii vam mogu ponuditi obilazak sukova bazara. Oni vas istovremeno vode i savetuju gde je najpovoljnije kupovati Naravno, za svoje usluge oekuju baki, a takoe, dobijaju proviziju i od radnje u kojoj ste neto kupili. Kako u dravi postoji strah od teroristikih na-pada, savetuje se opreznost i izbegavanje ve ih okupljanja.

PUsTOLOvInA

MojaPlaneta 17

Norveka je zemlja o kojoj smo dosta uli i proitali, ali je retko ko imao priliku i da se uveri u sve to. Ogromnih je dimenzija i ima 320 hiljada kvadratnih kilometara. Vea je od Velike Britanije, a skoro duplo vea od bive Jugoslavije. Od najjunije do najsevernije take (Nordkapa) ima rav-no 2.000 kilometara. Juni deo je znatno prostraniji i naseljeniji, a kako se ide prema severu, sem uskog priobalja oivienog planinama, nalaze se mnogo-brojni zalivi i ostrva. Najui kopneni deo Norveke zbog dubokog fjorda irok je samo est kilometara.

Zemlja je retko naseljena. Na toj ogromnoj povrini ivi neto manje od pet miliona stanovnika, i to uglavnom u junom delu zemlje. Najvei gra-dovi - Oslo i Bergen, imaju samo po nekoliko stotina hiljada stanovnika. ta je to prema jednom Lon-donu, Meksiko Sitiju ili Moskvi? Zemlja je poznata po ribarstvu, po brodogradnji, po Vikinzima i, u novije doba - po nafti. Jezik koji se koristi je norveki (suomi), slian je danskom i vedskom, tako da se oni meusobno mogu razumeti i sporazumeti.

U ZEMLJI FJORDOVADolazimo iz vedske, iz Geteborga u juni deo

Norveke. Idemo ka Oslu i dalje prema severu ka Moldeu i Trondhajmu. Juni, iri deo Norveke zamiljamo kao visoku, strmu, golu visoravan ispresecanu dubokim dolinama-fjordovima, bez zelenila, bez obradivih povrina. Doekuje nas pejsa potpuno neobian i neoekivan i suprotan naim oekivanjima... Oblaci niski, tamni, pretei stalno prelaze iznad naih glava. Svakog asa oekujemo da pljusne kia. I tako itavih osam dana u Norvekoj. Samo u dva-tri maha pojavilo se sunce, ali je ipak pri-jatno, kao recimo kod nas u martu mesecu. Sunani periodi su veoma kratki. Prolazimo valovit, zeleni kraj, a okolo nepregledna polja rai i jema, ovsa (penica ovde ne uspeva). Svuda okolo u umarcima

i proplancima nalazi se bezbroj lepih i neobinih kua i kuica (vikendica) obojenih veselim bo-jama - belom, crvenom, utom. Idemo u susret mnogim istim rekama i potocima koji hitaju na jug, ka Oslo fjordu u koji se ulivaju.

Dalje, dobijajui visinu u svakoj dolini nailazimo na jezera. to putujemo severnije, to je sve vie jezera. Pitamo se da li je ispravno rei da je Finska Zemlja hiljadu jezera, kada ih i ovde ima nebrojeno. Sva su, i manja i vea, kao i najvee - Mjosa, izuzetno lepa, atraktivna, udenuta u zeleni tepih uma i livada.

KROV NORVEKEIzaavi na visoravan drvea

vie nema. Oko nas je trava, iz koje izviruje kamen i poneki grm. Prava tundra. Okruuju nas planinski vrhovi, goli, bez vegetacije sainjeni od granita i najee pod snegom. U blizini je i najvii vrh Norveke, Gliterfinden, visok 2.465 metara. Stiemo do Roms-dalfjorda, i prelazimo ga podzemnim tunelom. Dobar deo brdovite Norveke povezan je mnogim dobrim putevima koji vrlo esto tunelima presecaju planinske lance. Najdui tunel u Norvekoj je dug, ak 22 km.

Fjord je irok vie kilometara i zalazi vie desetina kilometara duboko u kopno. Vie lii na mor-ski zaliv nego na fjord. Prenoili smo u Moldeu, gradu na obali fjorda, najsevernijem gradu gde jo uspevaju rue. Hotel, u obliku jedra, slian je uvenom hotelu u Dubaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Iz soba se vidi more. Posmatra stie utisak da hotel plovi. Okolo, u daljini su vrhovi, mnogi okieni belom perjani-com snega. Kau da se iz hotela vidi 180 okolnih vrhova. Nismo brojali - verujemo im.

Sutradan idemo jo dalje na sever ka otvorenom Atlantiku, ka gradu Kristijansundu. U duini od oko osam kilometara au-tomobilski put naputa obalu i povezuje nekoliko manjih ostrva, premoavajui Okean nasipima i mostovima. Tu je i jedan od najatraktivnijih mostova izmeu dva nenaseljena ostrvc-

eta. To je poznati Atlanski put. Oduevljeni smo ovim delom ljudskih ruku.

U povratku stiemo u jednu dolinu zatvorenu strmim, ver-tikalnim zidom. Uz taj zid vijuga kao zmija na put. Izlazimo na prevoj. Vidikovac je prekrasan. Tu se jedan jak vodeni tok otiskuje u ambis. Vodopad za pamenje. Visina je sigurno stotinak metara. Sa vidikovca, vozila koja se penju na prevoj izgledaju kao male makete. Ovo mesto je Trolova stena kroz koju je proao vijugavi asfaltni put. A ko je Trol? Po nekoj staroj legendi Trol je neko natprirodno veoma runo bie, neto kao kod nas vila ili vilenjak. Trol moe biti i muko, a i ensko. Veoma je ruan, sa velikim nosem i obaveznim repom.

esto se njegove drvene statue nalaze na ulazima u restranima i suvenirnicama, a esto se mogu nai i male figurice Trola. On je na neki nain i simbol Norveke.

STARI NORDDALSFJORDStiemo do Norddalsfjorda. Tek ovaj fjord se

uklapa u fjordove kako ih je naa mata zamislila. Obale su strme, skoro vertika-lne, a u tamnoj vodi ogledaju se obrisi izletnikih brodova. Prelazimo trajektom ovaj fjord. Oarani smo okolinom. Ponovo prolaz tunelom kroz planinu i stiemo na Geirang-erfjord. Tu se ukrcavamo na brod kojim plovimo fjordom. Sa obe strane, niz skoro ver-tikalne litice, slivaju se kaska-dama, slapovima i vodopadima mnogobrojni potoci, reke...

Pogled sa broda na ove vodop-ade, to se u neprekidnom nizu smenjuju i sa leve, i sa desne strane fjorda, nikoga ne ostav-ljaju ravnodunim. Prolazimo pored najpoznatijh norvekih vodopada. Sedam sestara je vodopad koji u sedam izuzetno snanih, belih, paralelnih ni-zova, survava se u fjord. Teko mu je odrediti visinu, ali sig-urno je visok bar 200 metara. Malo dalje opet jedan izuzetno atraktivan vodopad Nevestin

Foto

: Na

Da

Da

mja

No

vI

, SX

cU norvekim fjordovimaOva zemlja je prepuna vode. Ima bezbroj reka, potoka, jezera... Fjordovi su toliko uli u dubinu kopna da ne znamo da li je to jezero ili zaliv nekog jo veeg fjorda. Pustolov Aca Damjanovi bio je tamo da to i proveri...

Pustolov Aca Damjanoviu drutvu trola

Gore: Lednik koji jo uvek odoleva globalnom zagrevanju;

Dole: jedno od veih jezera

16 MojaPlaneta

18 MojaPlaneta MojaPlaneta 19

veo. Ovaj vodopad takoe visok bar 200 metara u irokoj poluprovidnoj lepezi pada ka fjordu. Posma-tran iz daleka zaista deluje kao nevestin veo. Pored ova dva vodopada, u dvosatnoj vonji trajektom prolazimo kraj bar jo dvadeset vodopada, a svaki je lepi i atraktivniji od prethodnog. Posmatrajui ih, posetilac ostaje zadivljen, oduevljen, omaijan...

Priseamo se i jednog davno proitanog podatka. U svetu od 20 najviih vodopada, ak devet su u Norvekoj. Najvii Norveki vodopad visok je neverovatnih 645 m.

VODA, VODA, VODARazmiljamo i o jo jednom

prirodnom fenomenu Norveke. To je zemlja prepuna vode. Ima bezbroj reka, istina kratkih, ali sa mnogo vode, potoka, jezera... Jednom reju, vode ima u izo-bilju. Ali, nigde na putu dugom oko 3.000 km ne videsmo izvor, esmu... Odgovor je verovatno u sastavu stena. Sve stene su vrste, nepropustljive, nerastvor-ljive, pa voda i otopljeni snegovi, slivaju se povrinski. Nema pon-iranja vode, nema mehanike

erozije, nema rastvaranja stena. Vode nastale otapanjem lednika, kao i kinica mogu do mora samo povrinski. To je, moda i odgovor otkuda u Norvekoj toliko vodopada.

Reke, fjordovi i jezera su ukras, a i znak raspoz-navanja Norveke. Reke se ne daju opisati, fjordovi se ne mogu sagledati, a jezera se ne mogu izbrojati. Reke su gos-podarice ove planinske zemlje. Ove reke ne teku kao nae, ve se u nekom ludom pijan-stvu poigravaju sa kamenom i planinama sa kojima su inae u stalnom zagrljaju i od kojih su u neprekidnom rastajanju, u stalnom bekstvu, sagradili stepenice, kaskade, neobine lepote. Niko do sada nije uspeo ni da opie, ni da opeva, a ka-moli da izbroji norveke vodo-pade. Fjordovi su toliko uli u dubinu kopna da ne znamo da li je to jezero ili zaliv nekog jo veeg fjorda. A jezera? Ne moe se doi ni u jednu dolinu, a da u njoj nema bar jedno jezero. Ima malih, srednjih, a i veih jezera, oivienih zele-nim panjacima i tamnom

PUsTOLOvInA PUsTOLOvInA

crnogorinom umom, sve lepa od lepih. Nije uzalud reeno: Jezera su budne oi Norveke, kojima nije potreban san.

LEPI SOGNE FJORDDolazimo do Sogne

fjorda. To je najdui i najlepi ne samo norveki fjord, ve, sigur-no i svetski. Ne zaboravi-mo da je dug svega 220 km. Sogne fjord nazivaju i Kralj fjordova. Ovaj na-ziv je, sigurno, opravdan. Jedan od njegovih zaliva Nerejfjord je najui svetski fjord, irok svega 250 m, a natkriljuju ga vrhovi visoki preko 1.200 m. Na obali ovoga fjorda, na jednom rtu nalazi se i najpoznatija norveka crkva-brvnara u Urnesu. Sagradili su je Vikinzi pre vie od 800 godina. Unutranjost je ukraena rezbarijama isprepletanim motivima iz prirode i figurama. Neki motivi su jo iz predhrianskog perioda.

Prelaskom trajektom naputamo Sogne fjord i ulazimo u visiju Nordhordlanda. Ovde smo na visini gde drvee ne raste. Ima samo trave, grmlja i krljavih bunova, a to je norveka tundra. Drvee ovde raste najvie do 800 metara nadmorske visine. Setimo se da u naim, junijim krajevima, drvee raste do 1.800, pa i 2.000 metara.

LAPONIJANa beskrajnoj visoravni temperatura je zatno nia

nego u fjordovima gde duboko u kopno pro-dire uticaj tople Golfske struje. Pored niskih oblaka iz kojih nas svaki as zaliva jaa ili slabija kia, duva i hladan, ne-prijatan vetar. Zaustav-ljamo se kod suvenir-nice, gde se za norveke pojmove mogu jeftino kupiti suveniri, najee rogovi losa, soba i irvasa. Nas daleko vie interesuju nedaleke po-luloptaste kue iznutra sagraene od drveta, a spolja pokrivene sa busenima trave. Pored kue, na jar-bolu, neobina zastava. Kasnije saznajemo da je to laponska zastava.

Prenik kue je oko pet metara. Spolja se uoavaju samo dimnjak i drvena vrata, koja se umesto brave otvaraju preko ueta sa suprotne strane optereenog kamenom. Ulazimo unutra. Udobno i prijatno je u njima. Vrata su zastakljena, pa unutra ima i dosta svetlosti. To je mali ustupak blagodeti-ma civilizacije. Ovi poluloptasti igloi su

najee kue Laponaca koji ive na najsevernijem delu Evrope. Laponci, ili kako ih Norveani zovu narod Sami ive uglavnom na severu Norveke, iznad polarnog kruga. Pored Norveke, ima ih i u vedskoj, Finskoj, kao i u Rusiji, gde su i najbrojniji. Iako ih u Norvekoj ima svega oko 50 hiljada, na severu Norveke, u pokrajini Laponija, imaju i svoju samoupravu i svoj lokalni parlament. Jedan od Laponaca naao je za pametno da se ovde naseli i da, sem gajenja sobova pronae dopunski prihod prodajom suvenira.

Dolazimo do jednog veoma impresivnog vodo-pada. Nije ni najvei po visini, a ni po koliini vode, a ipak, nas je opinio. Sve dosad viene vodopade gledali smo iz daljine ili iz broda, ili iz autobusa. Ovaj vodopad Northajmsund, nalazi se nedaleko od asfaltnog puta. Preko jedne previsne stene preliva se bujna vodena koprena iroka bar deset

metara. Koliina vode je tolika da se kroz vodopad visok bar tridesetak metara ne providi. Peaka staza vodi pod sam slap. Neobian je to doivljaj, kada si u tunelu vodopada. Ispred i iza tunela vidi se zelenilo, trava... Sa jedne strane je tamna stena, litica, a sa druge strane neprozirna vodena koprena. Huk vode je toliko jak da se nikakvi drugi zvuci ne uju. Osea se kao u nekom arobnom srebrnom kavezu.

alekSaNDar DamjaNovI

Levo: Fjord pozira u svoj svojoj lepoti; tipian norveki gradi; Feribot prima putnike;

Gore: Krstarenje fjordom je jedinstvena avantura;Laponska kua modernizovana prozorima - nije ba

autentino, ali je praktino

20 MojaPlaneta MojaPlaneta 21

Poetak nae avanture liio je na sasvim obian dan... Ali svi znamo da nikada nije tako kada dan pone sa kacigom na glavi. Vreme - iznenaujue dobro za ovo doba godine. Provera-vamo opremu, i otpoinjemo vonju ka sunevom izlasku.

Gadin Han ostavljamo za sobom, a prva pauza je Donji Dunik (30 km). Skreemo levo, gde zapoinje uspon i nagovetaj onoga to nas tek eka. Nedaleko od skretanja nailazimo na izvor, gde dopunjavamo svoje zalihe vode, jer je to ujedno i poslednji izvor na planini. Gubi se trag as-faltu i Suva planina nam polako otkriva zato spada u jedne od teih planina za uspon. Veliko kamenje i kanali na putu ine vonju jako tekom, nekada go-tovo nemoguom. Izlazimo na vrlo dobar zemljani put kojim se kreemo do lovakog doma, odakle postaje veselo. Uska staza, ispresecana kamenjem svih veliina, ukraena klizavim liem boje jeseni, pa po koja grana koja nekako uvek udari u glavu, uz to i nagib koji katkad trai i angaovanje ruku... Dakle vonja je mission impossible. Ovo je vrlo suvoparan deo staze, a jedino to ovde pomae jeste dobro drutvo!

Nakon tri-etiri kilometra guranja/noenja bajsa, konano izlazimo iz ume i priseamo se zato smo ovde, zato smo odabrali ba ovu planinu. Otvara se pogled... Pogled koji nam vraa snagu, bodri nas da nastavimo dalje i budi oseaj kakav jedino planina moe da izazove u oveku. Devojaki grob (1.408 mnv) je sada blizu, kao i na zaslueni odmor. Vreme je moda jedino to nam je nedosta-jalo na ovom putu. Znajui da u ovo doba godine sunce zalazi rano, uvek smo nekako bili u urbi. Iako ne dovoljno dugo, uivali smo u pogledu prema Sokolovom kamenu (1.523 mnv), i otvore-nom zapadu. Vreme je... Tremu, mi ti stiemo!

Tokom na Suvu planinu

Igor Radosavljevi i Marija Miloevi lanovi biciklistike sekcije PAK

Mosor iz Nia, sredinom novembra osvojili su Suvu planinu biciklovima...

Uspon od Devojakog groba do Trema na poetku uopte nije teak. Ovde je bila mogua ak i vonja, to smo mi maksimalno i koristili. Meutim, kasnije uspon postaje poprilino veliki, i ponovo nam se smei otro i nezgodno kamenje, pa ponovo nastaju i komplikacije. U ovom delu smo isprobali sve metode guranja/noenja bajsa.

Levo: Kod table na tremu - igor i Marija na vrhu Suve planine;Gore: Bicikliranje ka vrhu nekada nije bilo mogue zbog prepreka na putu i prelepih vidikovaca...

BIC

IKLI

ZA

MBICIKLIZAM

22 MojaPlaneta

BICIKLIZAM

MojaPlaneta 23

ak i one za koje nismo verovali da su mogue. Umor... Nisu vie miii u nogama oni koji vas vuku napred, ve ogromna elja da pozdravite planinu, da je vidite u punoj veliini, da joj ukaete potovanje i da je pustite u srce, gde ona zasluuje da bude.

Korak po korak... I najzad - pred nama je. Njego-vo velianstvo - Trem! Tabla kae 1.810 m nad-morske visine, mi kaemo: vredno je svakog truda! Nikada ne moete biti dovoljno dugo na ovom vrhu... Zato mu se uvek vraamo. Na satu - 15 i 30, sunce poinje da zalazi... Moramo nazad. Down-hill vonja trajala je do mog prvog pada... A zatim i drugog - sreom poslednjeg. Tada je razum rekao da je pri slaboj osvetljenosti i nezgodnom kamenju koje prekriva trava ipak bolje sa bajsom pod ruku i sauvati ono ispod kacige.

Ponovo Devojaki grob. Protiv mraka borimo se lampicama, pa nastavljamo takozvanim Kralje-vim putem. U normalnim okolnostima (barem po danu), ovde je ak i mogue voziti - veim delom. Ono to jo stazu ini tekom jeste palo drvee, koja treba preskakati ili se provlaiti ispod njega. Zbog toga smo se i obradovali izlasku iz zaarane ume (kako smo je nazvali) na makadamski put, gde smo nastavili da gazimo tokovima. Pozdravili smo Bojanine vode (860 mnv) i uputili se ka Niu. Najzad stiemo kui. Na naem satu je 19 i 30, a iza nas je 72 preena kilometra.

Ako ste imali na umu ranije da osvojite najvii vrh Suve planine - Trem bajsom, ili vas je ovaj tekst naveo na razmiljanje u tom pravcu, uradite to! Ne kaem da e biti lako, ali je nagrada svakako vea od uloenog truda. Prema mojim saznanjima

prva sam devojka koja je bajkom izala na Trem. Pa se bodrenje sa moje strane naroito odnosi na pripadnice lepeg pola. Da biste uspeli, morate da pokuate!

Zato biciklom, a ne peke? - Jedino onaj ko se to ne pita moe da razume.

marIja mIloevI

Levo: Povratak sa vrha - igor na biciklu i karakteristinne padine trema; Bicikl na igoru, kada je teren postao suvie naporan;Desno: Riskantan spust - Marija u mraku, ali i dalje pedalira; igor u trenucima odmora

Foto

gr

aFI

je: I

go

r r

aD

oSa

vlj

evI

RUBRIKA

MojaPlaneta 25

OU

TDO

OR

Pho

to: j

ova

N ja

rI

InDOOR

Kada sam dobio zadatak da piem o outdoor aktivnostima u indoor uslovima, shvatio sam da mnogi planinari, trekeri i, uopte, ljudi koji vole da borave u prirodi, zimi obino sede kod kue, ekajui prolee. Tek retki od njih odravaju kondiciju.

Ne volim teretanu i zatvorene prostore u koje smo nekada primorani da zalutamo, posebno ako je zima i nemamo previe opcija za odravanje kondicije. Tu sam upoznao sasvim normalne ljude koji su tu dolazili na odravanje kondicije, ali su se u jednom trenutku pretvorili u zavisnike od teretane i besomuno poeli da se pumpaju bez ikakvog pre-thodnog znanja o onome ta su namerili da urade i - to je jo gore - bez ikakve kontrole instruktora. Kao da su zaboravili zbog ega su doli, dograbili su se sprava i tegova i muenje je poelo.

GREKA #1: RADITI IZOLOVANI VEBEPrimetio sam da mnogi na brzinu ele da iz-

gledaju kao varceneger i odmah ponu da vebaju iskljuivo bicepse i tricepse. Znai, poinju da pumpaju ruke neprestano diui neverovatne teine. Ljudi se ubie od posla, a rezulteti nikakvi niti su stekli preko potrebnu kondiciju, niti su korak blii da izgledaju kao od brda odvaljeni. Gde su pogreili? Ako se angauje samo jedna grupa miia, potronja energije, troenje kalo-rija i sticanje kondicije je jako ogranieno, a esto gotovo beznaajno. Zato je najbolje angaovati to vie miinih vlakana u to vie grupa miia i to, ako je ikako mogue - u isto vreme. Tako ete ubrzati napredovanje rasta miia, ali i kondicije. Meutim, kondicija koju oekujete od rada sa tego-vima bie vrlo ograniena i od nje e najvie imati koristi penjai.

Kako najlake napakostiti sebi

EMu tA SLui i zAto?Ne treba biti previe pametan pa provaliti emu slue tegovi, ali svakako treba znati kako ih ispravno

koristiti. U suprot-nom eto vam upale zglobova i dosta uzalud utroenog vremena.Pravilno je podizati teret miiima, a ne na o - ruk, trzajem iz ramena ili raznim trikovima kako bi to pre zavrili to muenje sa najteim tegovima koji ste uspeli da pronaete u tere-tani.Trenani bicikl! ta rei... Vergla, a nigde ne ide... Ako vam to odgo-vara, to je sasvim pristojno reenje za trening i sticanje kondicije za out-door aktivnosti u indoor okruenju.

Zimski dani su nas primorali da deo treninga za outdoor aktivnosti radimo u zatvorenom prostoru, a evo i est najgorih stvari koje moete da uradite sebi dok vebate...

24 MojaPlaneta

GREKA #2: RAD SA MAINAMAFensi maina u teretani moe da izgleda vrhun-

ski, ali su mnoge od njih dobre jedino da sednete dok veete pertlu ili da uhvatite dah! Problem je taj to maine za vebanje uglavnom menjaju nain na koji se delovi tela prirodno kreu i ograniava opseg naih pokreta. To ozbiljno ugroava sposob-nost da se miii u potpunosti aktiviraju, to znai da masti sagorevaju manje, a miina vlakna se ne koriste do maksimuma. to je jo gore, maina moe da izazove preterano optereenje na zglobo-vima, to elimo da izbegnemo po svaku cenu. Pored trenanog bicikla, retko koja maina moe da vam bude od prave koristi.

Podigni mi teg, ali ispravno

ovaj nee daleko otii...

26 MojaPlaneta

InDOOR

MojaPlaneta 27

GREKA #3: KONDICIJA PO SVAKU CENUTranje po pokretnoj traci, vonja trenanog

bicikla... Minuti traju kao sati, vaa kondicija je na klimavim nogama, kao uostalom i vi. Zglobovi vas bole, a efekti ravni nuli... Nisu svi projektovani za ovakav tip vebi. Neko e tokom tranja da trpi ve-lika optereenja na zglobovima, neko ne podnosi bajk, neko jednostavno ne voli zatvoren prostor. Probajte da pronaete svoju emu za kondiciju. Ja, recimo, svuda idem peke, ukljuujui i 11 sprat na kome, dodue ne ivim. Svakoga dana popnem se desetak puta peke do potkrovlja zgrade, to je blizu sat vremena vrlo aktivne vebe. Nekome to nee odgovarati, pa e moda odluiti da dva-tri puta nedeljno pliva, to je takoe odlino za sti-canje kondicije.

GREKA #4: TRBUNJACI DO IZNEMOGLOSTIKlasini trbunjaci, za koje smo jo u osnovnoj

koli nauili da su dobri za zdravlje, zapravo su odlian recept za diskus herniju. Dok se klackate na karlici, miii na stomaku vam se nekontrolisano gre, a vaa sedenjem unitena kima trpi ogrom-na optereenja. Reju, smrt za kimu bez ikakvog efekta. Umesto da odiete trup, probajte da leite na ravnoj podlozi i odiete noge. Uradite seriju od deset odizanja ispravljenih nogu do 45 stepeni i mislim da e vam se samo javiti...

GREKA #5: PONAVLJANJE ISTE VEBEPonavljanje jedne te iste vebe iznova i iznova

jeste siguran nain da unitite rezultate koje ste

postigli tokom prvih nekoliko nedelja treninga. Mi smo bia navike i skloni smo da drimo rutine. Ljudi koji godinama rade na trenanom biciklu 15 minuta zapravo nisu u kondiciji, jer oni svoje telo nikada ne guraju preko granice. To znai: ako elite da napredujete vebe moraju da se men-jaju (uvode nove, modifikuju postojee...), a serije ponavljanja poveavaju. Najbolje je to raditi na mesenoj bazi svakog prvog nova veba i pet ponavljanja vie!

GREKA #6: DUGOTRAJNI TRENINZICilj sticanja kondicije je da lake savladavate

napore i ravnomernije koristite energiju tokom fizikih aktivnosti. Dui treninzi ne znae bolje ili bre rezultate. Razlog toga je to nae telo bolje reaguje na kvalitet nego na kvantitet. Ukoliko vebu radite neispravno ili, pak, teg upate iz zgloba, a ne podiete snagom miia, va dan u teretani je propao. Biete iznureni, ali vai miii nee dobiti nove informacije, koje e ih uiniti jaim i izdrljivijim. Meutim, ak i ukoliko vebate kvalitetno, dugotrajni treninzi mogu i da tete, jer ete troiti vie energije nego to je to zaista potrebno.

Cilj treninga je da vam bude prijatno i dok vebate i dok kasnije u vaim outdoor aktivnostima koristite plodove vaeg rada. Najzad, ako je zima, to ne znai da se morate zakucati u teretanu. Brza etnja po prvom snegu moe da ima odlian efekat i na zimogroljive trekere!

zoraN kalINI

Planinarenje

Gorostas BalkanaMasiv Durmitora (Crna Gora) prua idealne uslove za planinarenje, jer je, zahvaljujui raznim uticajima prirode, na realtivno malom prostoru oformljen reljef fantastinih oblika, kao i raznovrsna fauna...

Du masiva Durmitora, koji se prua severnim delom Crne Gore, ima ak 22 vrha via od 2.200 metara nadmorske visine i 19 gorskih oiju - planinskih jezera jedinstvene lepote. Sa najvieg vrha Durmitora, Bobotovog kuka, koji se uzdie na 2.545 metara nadmorske visine, prua se prelep pogled na okolne planinske masive i, kada je vedro, na veliki deo Crne Gore. Meutim, ni ostali vrhovi Durmitora nisu nita manje spek-takularni - kuda god da vas navede put, biete oduevljeni lepotom netaknute prirode, nepon-ovljivim geolokim pojavama i predusretljivou gortaka.

Na padinama planine Durmitor u slivu Mlinskog potoka, nalazi prava prauma smre i jele, dok se ume crnog bora prostiru na Crnim podima u kanjonu Tare, na obalama Crnog jezera i u dolina-ma krkih jezera. U ovim, kako kau, 400 godina starim umama rastu gorostasni borovi od ak 50 metara visine. Zbog prirodnih lepota Durmitora i reke Tare, od 1977. godine ovi prostori zakonom su zatieni, a Nacionalni park Durmitor 1980.

vrhovi i provalije Durmitora:Sneg se dugo zadrava na padinama

28 MojaPlaneta MojaPlaneta 29

godine proglaen je za svetsko prirodno dobro pod zatitom UNESCO-a.

IDEALNO MESTO ZA PLANINAREMasiv Durmitora prua idealne uslove za

planinarenje, jer je, zahvaljujui raznim uticajima prirode, na realtivno malom prostoru oformljen reljef fantastinih oblika. Tu su otri vrhovi koji podseaju na one u Alpima - Minin bogaz, Zupci i Sohe, vertikalno zaseeni Savin kuk i ljeme, te prelepa, prirodno obojena Crvena greda. Ovi neverovatni predeli, pomalo zastraujui i na prvi pogled nesavladivi, zapravo su besprekorno markirani, ispresecani dobro utabanim stazama, te predstavljaju pravi raj za planinare.

Uspon na Bobotov kuk je impresivan doivljaj. Ovo naroito vai za uspon sa severne strane od abljaka, jer se jo u podnoju prolazi kroz pravu praumu, usred koje se nalazi Crno jezero. Na-kon uspona strmom stranom i neravnim dnom nekadanjeg lednika, stie se u katun Lokvice, odakle se uspinje direktno na Bobotov kuk.

Za svakog planinara i ljubitelja prirode prava nagrada jeste pogled sa najvieg vrha Durmitora. Planinski lanci crnogorskih planina, ispresecani renim dolinama i ivopisnim kanjonima, niu se u nedogled. Na severu su obrisi planine Rudnik, na jugu Orjen i Jadransko more, koje se vidi kao svetlucava plaviasta linija, dok se na istoku uzdie moni masiv Kopaonika.

GORSKE OIZahvaljujui jedinstvenom reljefu, ovde moe

da se uiva u lepoti planinskih jezera, koja je na proslavljeni naunik Jovan Cviji nazvao gorskim oima. U krkoj uvali ima ih ak dva, a u njenoj blioj okolini jo desetak. Ukupno ih je 19. Dok je Crno jezero urbanizovano, zbog ega je postalo divno etalite i kupalite za turiste. Veina je nedirnuta, sa znaajnim koliinama besprekorno iste vode. Sva ova jezera su lednika i nalaze se na visinama iznad 1.500 metara. Najvee i najatrak-tivnije je Crno jezero, jer se pored njega, na obr-oncima jednog od vrhova - Meede - nalaze guste etinarske ume.

Meutim, nita manje spektakularne nisu ni reke. Re je o bunim planinskim potocima, koji posebno tokom prolenih meseci prerastaju u ustre reke. Najpoznatija je svakako Tara, zbog kristalno iste vode i lepote kanjona.

raDe vukovI

RUBRIKARUBRIKA

web prezentacije ve od 50 evra

povoljno odravanje

domen i hosting

smartartKontakti: +381 62 22 37 47, smart.art@live.com

www.smartart-studio.com

PLAnInAREnJE

Levo: osvanjanje vrhova Durmitora u zimskim uslovima;Dole: Gorske oi Durmitora - prelepa lednika jezera sa kristalno istom vodom

Foto

gr

aFI

je: r

aD

e v

uk

ov

I

MARKET

Kada sam poeo da planinarim dobio sam vrlo koristan savet od iskusnijih kolega planinara: Uvek nosi svoju vreu za spavanje. Odmah zatim sam dobio i objanjenje zato. Prvi razlog je isto higijenske prirode. ak i najureeniji domovi nekada ne mogu da obezbede iste jastunice i arave. Deavalo se da sam dobio vrsta uveravanja da e ih biti, ali kada je grupa planinara mrtva umorna stigla u dom sa eljom da se brei u krevet - dobili smo zamaene jastuke i ofucanu vojniku ebad. Takoe, bilo je i situacija kada se pojam istog shvatao vrlo rastegljivo: ist arav - ni njih deset ga nije koristilo... Elem, ako imate svoju vreu, torkava posteljina vam nee smetati!

Drugi razlog je odravanje tele-sne temperature. Veina planinara, ukoliko izuzmemo visokogorce, uglavnom ne boravi u ekstremnim uslovima, ali to ne znai da im nije potrebna topla vrea za spavanje. Kako u domovima u Srbiji, pojam grejanog doma obuhvata tem-peraturni raspon od -15 do +15 C, jasno vam je da e biti situacija kada vam se u spavaoni vidi dah, a sa brkova vise ledenice. Vrea u takvim uslovima moe da bude samo pred-nost, jer je njena osnovna funkcija da sprei rasipanje toplote koju vae telo

proizvede. U domskim uslo-vima podmeta vam nee biti potreban, ali on je nezaobila-zan u kamp uslovima. Pored toga to obezbeuje neznatnu udobnost, spreava dodatno rasipanje toplote. Podmetai se prave od gumene vazduaste mase, koja u zavisnosti od mod-ela moe da ima nekoliko slojeva, foliju ili neki slian dodatak.

Nisam asio asa i odmah sam otrao u prodavnicu kako bih nabavio svoju vreu. Ubrzo sam shvatio da postoji irok spektar najraznovrsnijih modela, oblika, funkcija i, naravno, cena. Kako na-baviti odgovarajuu vreu? Pravilo je otprilike kao i za cipele - prvo probati!

Krupni ljudi obino imaju prilino problema kada su u pitanju vree jer im je teko da se zakopaju u njih, da se saviju i okrenu. Zbog toga treba da biraju vree - karavanke (videete kas-nije ta je to) i da ih odmah isprobaju. Ne treba da se valjaju po patosu prodavnice, ve samo da se u stojeem poloaju zakopaju i unu. U odgovarajuoj vrei to e biti mogue. Ukoliko po-pusti rajfalus, odloite vreu i neupadljivo krenite ka izlazu prodavnice...

KAKVE SVE VREE POSTOJEUkratko - postoje razne, ali emo ih prvo podeliti

na perjane i vree sa punjenjem od vetakih ma-terijala. Poto verujem da danas zaista nema smisla erupati ptice radi nae udobnosti, baviemo se iskljuivo ovim drugim - vreama od vetakih materijala. To su moderni materijali proizvedeni po sistemu mikro pora koji vas tite od vlage i hladnoe, a dozvoljavaju da vam koa die.

Sve vree moemo da podelimo na obine i bivak vree. Za razliku od obinih, bivak vree imaju integrisani podmeta, pa se mogu koristiti bez dodatnih folija i podmetaa. Samo prostrete i uvuete se u nju.

Zatim, proizvoai razlikuju pet kategorija vrea u odnosu na raspon temperatura kada su najprijat-nije za upotrebu. U prvoj kategoriji nalaze se vree pogodne za korienje u letnjim mesecima kada je temperatura u proseku 10-15 C. Vree su tanke, ali se sastoje iz vie termoregulacionih slojeva.

Kategorija 2 obuhvata neto deblje vree, koje sezonski odgovaraju periodu od kasnog prolea do rane jeseni, kada prosene temperature nisu nie od 5-10 C. Ovo je idealna vrea za domske uslove, jer ete zimi imati dobru termo zatitu.

U kategoriji 3 vree imaju jo vie izolacionih slojeva, a punjenje je deblje. Mogu se koristiti od prolea do jeseni, odnosno kada je najnia temper-atura nula. Meutim, sa kampovanjem treba biti oprezan, jer ete se na temperaturama ispod take smrzavanja, najverovatnije smrznuti u ovakvoj vrei.

Prava zimska vrea je svaki proizvod iz kategorije 4. To su vree finog punjenja, sa daleko vie slojeva, pogodna za otrije zimske mesece kada je tem-peratura u proseku do -5 C.

Kategorija 5 obuhvata syber vree koje su prav-ljene za ekstremne uslove, za visokogorce i eks-pedicije koje pred sobom imaju izazov od celih -15 C. Ovo vam nije potrebno ukoliko se ne spremate za nekakav zimski uspon ili, pak, planirate uspon na K2.

Temperaturni opseg vrea nije standardizovan, ali se obino iskazuje sa etiri broja - prva i posled-nja cifra oznaavaju gornje i donje temperaturne ekstreme u kojima se vrea moe koristiti, a srednje dve cifre oznaavaju kategoriju komforno i toler-

Izaberi pravu vreuO vanosti dobre vree za spavanje ne postoji odgovarajua narodna poslovica, a kada bi je bilo sigurno bi glasila: Vrea bubreg uva, ubara ga krasi...

30 MojaPlaneta MojaPlaneta 31

antno. Sve ovo je u najveoj moguoj meri tano, ali i sami znate da je oseaj toplote vrlo subjekti-van.

Koliko god nam ovi brojevi puno znaili u teoriji, u praksi je sasvim drugaije. Ista vrea na istoj temperaturi moe da se ponaa sasvim drugaije u zavisnosti od vremenskih prilika i korisnika. Velika vlanost vazduha i umor planinara mogu da uine

A Klasina letnja mumija (kategorija 1) koja se moe kupiti za 10 do 15 evra. odlina za domske uslove.B Kategorija 3 - dodatni tapacirung, vie slojeva - u teoriji moe da vas uva i na temperaturama oko nule. Cena se kree od 45 do 65 evra.C Kategorija 5 - za extreme vreu koja vam uva iznutrice na -15 stepeni Celzijusa i cena je ekstremna - od 400 evra pa navie... to vie minusa, vie i evra...

A

B

C

vrhunska vrea pete toplotne kategorije i njena spakovana varijanta. Stvara idealnu toplotnu barijetu i uva temperaturu tela

32 MojaPlaneta MojaPlaneta 33

TEsTIRO ZA vAs

Hit na EverestuOduvek sam eleo da se zavuem u jednu extreme vreu, pa kud puklo. Model Everest fensi proizvoaa. Ne pokuavajte ovo kod kue...

test vrea za spavanje mogli smo da iz-vedemo samo na jednom mestu - terasi. temperatura oko nule, s tendencijom daljeg opadanja, a ploice mokre od nedavne kie. jednoasovni boravak u ispitivanom proizvodu moe mnogo da kae i o vrei i o test vozau vree.

izabrao sam jedan vrlo extreme model, poznatog proizvoaa ije ime ne bih da pomin-jem. vrea je obina, znai - nije specijalni bivak kakav esto koriste visokogorci u viednevnim kampovima. Puna je i kompaktna, ali izuzetno laka. Dodue, nije od onih depnih modela koje prieljkuju visokogorci, ali lepo sloena ne zauzi-ma mnogo vie mesta od obinih vrea. Cena - na sajtu proizvoaa 650 evra, a deklaracija garan-tuje velike minuse - ak i do -15.

Majica kratkih rukava i orc treba dodatno da smanje anse ovoj vrei da me sauva od hladnoe. takoe, pre nego to uem u vreu, ohladiu se nekoliko minuta na terasi. ukuani se ve krste jer me vide sa upalom plua...

vrea iz pete kategorije i obian podmeta teo-retski e biti dovoljni da bez problema preguram ovaj sat. Spremam se na najgore, ali oekujem najbolje, jer mi je vlasnik vree nahvalio i marku i model. Ekspresno uskaem u vreu i tresui se od hladnoe jedva uspevam da se zakopam. termo-metar pokazuje -1 stepen Celzijusa. Posle neko-liko minuta poinjem da se podgrejavam i ini mi se da bih mogao tako do zore.

Nakon pola sata, temperatura je nia za jedan stepen, a ja moram malo da se otkopam jer, iako sam lako obuen, ve poinje da bude vrue u vrei... Preko lica prebacujem maramu, jer me hladnoa tipa za obraze, pa okreem se na bok da ne bih gledao ukuane koji me zovu da uem unutra. Naprasno odluujem da test traje bar osam sati kvalitetnog sna...

UkraTko: Iako sam sumnjao da takve SF vree zaista postoje, ali na sopstvenoj koi sam se uver-io da ne samo uvaju bubreg, ve i odravaju telesne funkcije po debelom minusu. ako imate 650 evra kupovina ovakve vree je odlian nain da ih potroite... ujem da su ovih dana pravi hit na Everestu.

Zoran kalini, hoda

MARKET

Specijalni bivak za najekstremnije uslove:istovremeno je topla vrea, podmeta, vodonepropusna futrola i mini ator

NEkOLIkO OSNOvNIH MODELA vREA zA SPAvANJE

Atipini model:toliko atipian da ga niko nikada nije kupio

Klasina karavanka:idealna za dom i malo

komfornije uslove

Mumija:Deluje skueno,ali oblik je vrlo funkcionalan

da 15 C izgledaju i do deset stepeni hladnije. Ukoliko ste gladni ili dehidrirani, iscrpljenost e

prerasti u drhtavicu od hladnoe. Najzad, ako ste se ceo dan smrzavali (ako postoje

simptomi pothlaenosti), teko da e vas i jedna vrea ekspresno ugrejati i uvati vau telesnu temperaturu. Naelno, starije osobe i ene su zimogroljivije, pa treba da biraju toplije vree.

U odnosu na teinu, vree moemo podeliti na one sa stan-dardnim i redukovanim punjenjem od vetakih materijala. Kako bi se i ove redukovane uklopile u tem-peraturne kategorije, neophodno je korienje specijalnih materijala koji donose i specijalne cene. Meutim, kada danima nosite ranac na leima, isplatie se svaki gram vae ultralake vree.

Najzad, u odnosu na oblik postoje mumije i obine kvadratne - karavan vree. Dodue, postoje i neki nenormal-ni oblici, koje neemo pominjati ovom prilikom..

KAKVA JE VREAVAMA POTREBNA?Izbor vree zavisi od elja i potreba. Ako

spavate u domu i ne nameravate da stavl-jate na probu svoje sposobnosti, sasvim je dovoljna neka pristojna vreica iz prve tri temperaturne kategorije. Osigurae vam i higijensku i toplotnu izolaciju. Ukoliko, pak, elite da idete i na zahtevnije ture, sa sve spavanjem u atoru, moda treba da razmis-lite o kupovanju dve vree - jedne za lake

ture i druge za ekstremnije uslove. To nije meni palo na pamet, ve sam takva iskustva prikupio iz razgo-vora sa ljudima koji su imali razna iskustva - dakle: za svaku priliku po jedna vrea.

Na taj nain ete uvek imati optimalnu zatitu, a skupe vree neete troiti u domovima, gde im definitivno i nije mesto. Najzad, ako imate onih 500 evra za skupu vreu, sigurno ete od kusura kupiti i neku pristojnu domsku vreicu.

KAKO VREE TREBA ODRAVATIDok su postojale iskljuivo perjane vree, bilo je to

pravo muenje i za ptice i za vlasnike vrea. Postojala je itava procedura kako su se odravale kako se ne bi unitila nesumnjiva izolaciona mo perja. Suvie jaka sredstva za ienje i esto pranje odmaivalo je perje, to je moglo u potpuno da upropasti vreu. Zatim suenje i uvanje... Gomila peripetija i poseb-na vealica u ormaru, kako bi perje ostalo rastresito. Ukoliko se ne koristi esto, takvu vreu treba rastre-sati jednom meseno i sunati... Mnogi su se zbog svega toga radije opredeljivali da vreu uopte ne peru... (Toliko o higijenskom minimumu!) Pored svega toga, da li moete da verujete da neki ljudi jo uvek koriste perjane vree?

Danas, uz sve te mogue i nemogue materijale zaista nema potrebne da se maltretirate sa perjem, a o etikom odnosu prema ivotinjama i ekolokom momentu i da ne govorimo. Vree sa vetakim punjenjem se lako odrava, pere u ve maini i ekspresno sui. Moete ih smotati kako god elite, bez bojazni da e se punjenje sabiti i tako umanjiti izolacione sposobnosti vae vree. Luftiranje nije potrebno, a kako u vrei nema organskih materijala, ukoliko je redovno perete nema potrebne ni da je sunate.

vrea u drutvunekoliko podmetaaGore: obian penastipodmeta (od 5-15 evra); u sredini: podmeta sa folijom i vodoneropusnom futrolom (10-15 evra); dole: specijalni podmeta sa vazdunim depovinma o emu govori i njegovacena od 40 evra

PODLOGE zA vREu zA SPAvANJE

ima bezbroj proizvoaa podloza za vree, ali sve su to manje-vie slini proizvodi. jedino to treba da izaberete jeste tip podmetaa, od ega e zavisiti i udobnost, ali i cena...

34 MojaPlaneta MojaPlaneta 35

Penjem, dakle postojimNovosadski penjaki klub Adrenalin godinama okuplja ljude na steni. Svake nedelje popodne njihova vrata su otvorena za sve one koji ele da se

oprobaju u ovom sportu...

Pr

oP

eler

PEnJAnJE

lanovi Adrenalina na vetakoj steni. Moete im se pridruiti svake nedelje.

Penjaki klub Adrenalin iz Novog Sada posledn-jih desetak godina oku-plja penjae, koji treniraju na vetakoj steni u Ekonomskoj koli, u Ulici narodnih heroja 7. Treninzi za aktivne lanove odravaju se ponedeljkom, sredom i petkom od 21 sat, a od nedavno, vanredni tren-inzi i animacija novih lanova

odvija se i vikendom. Po reima Vladimira Tepavca, koordinatora kluba, vrata su otvorena svima svake nedelje od 13 do 16 sati, a svim zainteresovanim potrebna je samo dobra volja.

- Penjanjem moe da se bavi svako, bez obzira na fiziku spremu ili godine. Bitno je da nema neku povredu zglobova, a sve ostalo dolazi us-put. Tokom prvih nekoliko treninga svi polaznici dobijaju osnovna znanja o penjanju i stiu oseaj za stenu, a zatim gledaju, vebaju i improvizuju. Iskustvo je vano ali nije presudno, jer ovaj sport individualan i spoj je koordinacije, snage i planiran-ja. Zato se nekada moe uiti i od poetnika kae Tepavac.

Trenutno Adrenalin okuplja 40 aktivnih lanova i vie rekretativaca, od kojih je ak 14 mlaih od 14 godina. Takoe, ima i desetak devojaka.

- Nai klinci su vrlo uspeni i bar etiri puta godinje idu na neko takmienje u Srbiji i regionu. Trudimo se da sav novac koji dobijemo od grada ulaemo u njih. To nisu neke velike pare, pa sve ono to nam preostane nakon plaanja reija za izna-jmljeni prostor gde je postavljena vetaka stena, taman pokriva trokove njihovog puta. Mi ostali nemamo sponzore, pa na takmienja idu samo oni koji to sami mogu da finansiraju. Na cilj je promo-cija ovog sporta i trudimo se da privuemo to vie mladih, da to postane njihov sport i nain ivota - istie Tepavac.

Ovakav sistem sam svoj majstor u Penjakom klubu Adrenalin finkcionie od samog poetka, kada se 1997. godine okupila grupa studenata Fakulteta fizike kulture u Novom Sadu sa ciljem da se bavi izazovnim, adrenalinskim sportom. Slobo-dan Mazalica, Stevan Todorovi i dananji direk-tor kluba Nenad Mati bili su tvrdo jezgro kluba i ubrzo je njihovom zaslugom nikla i prva vetaka stena. Njihov entuzijazam je brzo okupio mlade ljude, pa je nakon nekoliko godina podignuta vetaka stena i na kupalitu trand.

- Stenu su doslovce podigli sopstvenim rukama.

Kopali su temelje, varili kon-strukciju i postavljali elemente. Danas je ta stena vrlo aktivna, bilo da tokom leta Adrenalin tamo odrava treninge, bilo da Novosaani ele da zadovolje svoju znatielju - kae Tepa-vac i podsea da se redovno organizuju i kampovi gde je izazov prava stena. Iskustvo u prirodi najee stiu na Gr-dobi kod Valjeva, borskom Stolu, Jelanici kod Nia i Vrakom bregu.

Za penjanje u prirodi neophodni su konopci i oprema za obezbeivanje penjaa, ali na vetakoj steni moe da se oproba svako.

- Mnogi misle da nee moi da se popnu na vetaku stenu, jer veruju da sve poiva u pen-janju rukama, to zapravo uopte nije tano. Penje se nogama, a ruke slue da se penja dri da ne padne. Za vetaku stenu doslovce vam ne treba nikakva oprema i mnogi nai penjai koriste obine patike, a ne penjaice, koje se suene na vrhu i svu silu prebacuju na palac. Dakle, treba samo dobra volja. A posle prvog treninga, kada se ovlada nekim osnovama, ravnoteom i koordinacijom, kada zabole prsti i podlaktice, svi se vraaju po jo! - kae Tepavac.