Bezbednost 2

- Evaluacija -

1. Zvuk i karakteristične veličine zvuka2. Čulo sluha3. Opseg čujnosti4. Subjektivna jačina zvuka5. Buka6. Zvučna zaštita7. Zaštita pri radu sa mašinama i uređajima8. Zaštita od požara i eksplozija9. Ventilacija10. Klimatizacija

Uho je primarni prijemnik zvučnih signala, predstavlja najosetljiviji senzorni organ čiji je osnovni zadatak obrada korisnih i nekorisnih, prijatnih i neprijatnih zvučnih informacija.

Osnovne karakteristike čovekovog uha su:

• Čovek sluhom dobija 86% svih informacija.

• Organ sluha je non-stop aktivan.

• Organ sluha je vrlo selektivan frekvencijski i analizator koji registruje širok frekvencijski opseg.

• Najveća vrednost zvučnog pritiska koju uho može da registruje veća je za milion puta od najniže vrednosti.

• Najniža vrednost zvučnog pritiska koju uho može da registruje je 1010 puta niža od atmosferskog pritiska.

• Poremećaj bubne opne pri najnižoj vrednosti zvučnog pritiska je manja od 10-9 cm.

• Infrazvuk obuhvata zvučne signale frekvencija manje od 20 Hz.

• Infrazvuk velikog intenziteta, iako nečujan za ljudsko uho, može biti veoma opasan za čoveka izazivajući vibracione bolesti.

• Izvor infrazvuka može biti svako telo koje osciluje sa odgovarajućom frekvencijom, a to su mašine, motori traktora, testere za presecanje drvene građe.

• Međutim, infrazvučni talasi nastaju i pri najobičnijim okolnostima kao što su otvaranje i zatvaranje vrata, prozora, olujni vetrovi, razni šumovi i slično. Tako nastali infrazvuk može se registrovati samo vrlo osetljivim instrumentima.

• Vibracije sa frekvencijom infrazvuka, koje se proizvode posebnim aparatima, mogu se koristiti u raznim lečenjima kao i za masažu čovekovog tela.

• Na drugom kraju frekvencijske skale nalazi se ultrazvuk, sa frekvencijama iznad 20 kHz.

• Utrazvučni signali imaju veoma malu talasnu dužinu tako da je njihovo dejstvo na sredinu kroz koju se prostiru ograničeno na malu oblast.

• Praktična primena ultrazvučnih talasa vrlo je široka (otkrivanje grešaka u metalnim odlivcima, fine emulzije usitnjavanjem zrna za fotografske ploče ili filmove koji se koriste za dobijanje kvalitetnijih slika, za dobijanje finih praškova, za skidanje rđe i masnih navlaka sa površine metala, mehanička obrada materijala), a posebno je značajna primena ultrazvuka u medicini i farmaciji.

• Ultrazvukom se mogu uništavati virusi, bakterije, gljivice, koristi se za uspešno otkrivanje patoloških promena na tkivima kao i u hirurgiji.

• Buka je prema najčešće korišćenoj definiciji, svaki neželjeni zvuk.

• Buka, pored toga što ima iste fizičke karakteristike kao i zvuk, razlikuje se od zvuka po tome što izaziva i različite psihofizičke senzacije (smeta, uznemirava, ugrožava) i ima štetna dejstva na zdravlje čoveka.

• Različite osobe imaju različiti stav prema željenom i neželjenom zvuku, tako da neki zvuk može biti buka za neku osobu, dok za druge osobe može biti veoma prijatan događaj.

• Prema tome, buka je samo subjektivna kategorija, dok je zvuk fizička kategorija.

BUKA

Pod bukom u radnoj sredini podrazumeva se svaki neželjeni zvuk stvoren radom mašine, instrumenata ili uređaja u proizvodnji.

Na radnom mestu može da vlada i buka koja potiče iz okoline, i to:• buka koju stvara oprema za rad ili uređaj kojim radnik

rukuje ili ga opslužuje,• buka koju stvara oprema za rad ili uređaj kojim radnik ne

rukuje niti ga opslužuje i• buka koju stvaraju neproizvodni izvori (uređaji za

ventilaciju i klimatizaciju, saobraćaj i dr.).

Merni instrumenti

Ekvivalentni nivo

Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci ("Sl. glasnik RS", br. 96/2011, 78/2015 i 93/2019) propisuju se:

• minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju buci, a naročito rizika od nastanka oštećenja sluha,

• zahtevi koje su dužni da ispune pravna lica sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline u postupku preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline,

• granične vrednosti izloženosti buci,

• akcione vrednosti izloženosti buci i vršne vrednosti zvučnog pritiska.

Ovaj pravilnik se primenjuje na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloženi buci.

Zvučna zaštita radnih, poslovnih ili stambenih prostorija

Akustička obrada radnih, poslovnih ili stambenih prostorija odnosno ugradnja apsorpcionih materijala predstavlja jednu od metoda za kontrolu odnosno snižavanje nivoa buke u zatvorenim prostorima.

Za akustičku obradu prostorija koriste se materijali koji mogu da smanje refleksiju zvučnih talasa od graničnih zidova prostorije, na taj način što apsorbuju deo zvučne energije koja padne na zid prostorije.

Takvi materijali se nazivaju apsorpcioni materijali i oni se karakterišu koeficijentom apsorpcije, kao frekvencijski zavisnom veličinom.

Koeficijent apsorpcije definiše sposobnost nekog materijala da apsorbuje i transformiše deo zvučne energije u drugi oblik (najčešće toplotni).

ZVUČNA ZAŠTITA

Zaštita radnog prostora od buke

Industrijska buka

Mašine i mašinska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupu stacionarnih izvora buke koji generišu buku na radnom mestu, ali, takođe, mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale, na otvorenom prostoru.

Generisana buka je uglavnom zavisna od snage mašine.

Mašinska oprema uključuje mašine koje se koriste u industrijske svrhe kao što su: motori, kompresori, kotlovi, pumpe, transformatori, generatori, kule za hlađenje i ventilaciona oprema.

Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti u tri grupe:• Mehanički (zupčasti prenos, ležajevi, kaišni prenos, ventilatori i druge

rotacione komponente),• Aerodinamički (protok fluida – vazduha ili neke tečnosti) i• Magnetni (magnetostrikcija i periodične sile između statora i rotora).

Mehanizmi generisanja buke mehaničke prirode mogu se uglavnom veoma uspešno eliminisati permanentnim praćenjem stanja mašinske opreme i redovnim održavanjem. Nepravilno održavanje može dovesti do povećanja nivoa buke i do 20 dB.

Aerodinamička buka nastaje kao posledica kretanja fluida (obično vazduha) kroz i oko mašine.

Magnetni izvori buke postoje kod električnih motora, generatora, transformatora i svetlosnih uređaja.

Smanjenje buke u proizvodnim halama apsorpcionim materijalima Ako u proizvodnoj hali, buka nije adekvatno kontrolisana, radnik je izloženoj povećanoj buci jer se zvuk u svom kretanju od zvučnog izvora odbija od površina – pregrada, na koje nailazi, pa je uho radnika napadnuto direktnim zvukom od zvučnog izvora i indirektnim zvucima od istog zvučnog izvora.

Takav slučaj se može rešiti oblaganjem površina hale apsorpcionim materijalima koji će primljeni zvuk upiti (prigušiti) i neće mu dozvoliti da se odbija.

Deo zvučne energije koji se provlači kroz barijeru i koji se gubi u njoj je apsorbovan (upijen, prigušen), a stepen gubitka energije usled upijanja je stepen apsorpcije.

Smanjenje buke od ventilacionih uređaja

U industrijskim radnim prostorijama, u kojima se koristi veštačka ventilacija, prisutna je buka od ventilacionih motora i ostalih uređaja koja se putem ventilacionih kanala može preneti i u udaljene prostorije.

Buka od ventilacionih uređaja može nastati iz više razloga.

• Najveću buku stvara motor ventilatora zbog velikog broja obrtaja. • Drugi razlog leži u vibriranju limenih cevi usled prenosa vibracija sa

motora. • Buka nastaje i zbog jakog strujanja vazduha kroz ventilacione cevi što

dovodi do kovitlanja vazduha u cevima. • Takođe, buku može izazvati i sudar jako pokretnog i mirnog vazduha pri

ulazu i izlazu vazduha iz cevi.

ZAŠTITA PRI RADU SA MAŠINAMA I UREĐAJIMA

Pri radu sa mašinama i uređajima može doći do mehaničkih povreda radnika te je neophodno znati gde one mogu nastati, u kom prostoru i pod kakvim uslovima.

U svim proizvodnim pogonima i većini tehnoloških procesa koji zahtevaju rad na mašinama i uređajima može doći do pojave mehaničke povrede.

Mogućnost mehaničke povrede veća je u slučajevima kada je stepen angažovanja radnika u procesu proizvodnje veći.

Opasne zone

U okviru tehnološkog procesa, za bilo koju od industrijskih grana, uvek je prisutna, na jednom ili više mesta u liniji, zona koju je potrebno obezbediti jer predstavlja prostor u kojem nastaju faktori koji su opasni po život i zdravlje radnika. Taj prostor, koji se nalazi u okviru jednog radnog mesta, nazivamo opasnom zonom.

Opasne zone su prostor u kome se kreću ili pomeraju različiti delovi mašina koji mogu radniku naneti mehaničku povredu.

Opasna zona je različita u zavisnosti od vrste mašina i uređaja, a posebno se izdvajaju zone obrade koje se tretiraju kao pokretne odnosno nestalne, sa promenljivim parametrima. Postoje tri opšta slučaja promene parametara u okviru zone obrade: promena veličine, promena položaja i istovremena promena veličine i položaja.

Opasne zone

Stalne opasne zone su zone kod kojih se u toku trajanja jedne operacije, za određene uslove i režime rada, zadržava uvek isti položaj u prostoru. Zahvataju ograničen prostor u kome može doći do povrede na radu.

Pokretne (nestalne) opasne zone su promenljiv prostor koji u suštini predstavlja zonu obrade, odnosno tehnološki proces u kome se zona obrade pomera (npr. kod struga je to zona razletanja strugotine koja se pomera u zavisnosti od pravca pomaka).

Mehanički izvori opasnosti su:• nezaštićeni delovi koji se kreću (pravolinijski, obrtno ili kombinovano),• delovi koji se razleću prilikom obrade,• iznenadni kvarovi na mašinama,• greške u konstrukciji i postavljanju komandnih tabli,• opasni nepokretni delovi, uređaji i konstrukcije.U zonama obrade prisutne su ne samo opasnosti od mehaničkih povreda, već i od buke, vibracija, toplotnih zračenja, prašine.

ZAŠTITA OD POŽARA I EKSPLOZIJA

Zakonom o zaštiti od požara (Sl. glasnik RS, br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni) uređuje se sistem zaštite od požara, prava i obaveze državnih organa, organa autonomne pokrajine i organa jedinica lokalne samouprave, privrednih društava, drugih pravnih i fizičkih lica, organizacija vatrogasne službe, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za sistem zaštite od požara. Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju i na zaštitu od eksplozija.

Sistem zaštite od požara obuhvata skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrolu mera i radnji zaštite od požara, za sprečavanje izbijanja i širenja požara, otkrivanje i gašenje požara, spasavanje ljudi i imovine, zaštitu životne sredine, utvrđivanje i otklanjanje uzroka požara, kao i za pružanje pomoći kod otklanjanja posledica prouzrokovanih požarom.

Uslovi gorenja

Neophodni uslovi za nastanak gorenja su:• prisustvo gorive materije,• prisustvo oksidatora (kiseonika) i• prisustvo odgovarajućeg izvora paljenja.

Dovoljni uslovi za nastanak gorenja su istovremeno spajanje neophodnih uslova kao i neprekidno dovođenje oksidatora i odvođenje produkata sagorevanja iz zone gorenja.

Uklanjanjem jedne od navedene tri komponente onemogućava se nastanak požara, a omogućava njegovo gašenje.Na ovom zaključku, na uklanjaju ili gorive materije, ili kiseonika ili izvora paljenja, zasniva se celokupan sistem zaštite od požara.

Uslovi gorenja

Sve vrste materija možemo podeliti u tri grupe: zapaljive teško zapaljive nezapaljive

Zapaljive materije su one materije koje pod normalnim uslovima mogu da se zapale i nakon toga nastave samostalno goreti sve do svog potpunog sagorevanja.

Teško zapaljive materije su one koje se u prisustvu plamena pale ili tinjaju, ali nakon uklanjanja plamena prestaju da gore.

Nezapaljive materije su one koje se u normalnim uslovima ne mogu zapaliti.

Uslovi gorenja

Podela prema zapaljivosti, a na osnovu agregatnog stanja je na: gasovite tečne i čvrste gorive materije.

Kod gasovitih i tečnih materija relativno je lako odrediti sagorivost, jer ona najviše zavisi od temperature, dok kod čvrstih materija na sagorivost, pored temperature, utiče i fizičko - hemijsko stanje materije (npr. aluminijum u komadu ne gori, dok u prahu gori).

Izvori paljenja

Da bi do gorenja došlo, potrebno je zapaljivoj smeši obezbediti odgovarajuću količinu energije. Po paljenju smeše stvara se dovoljna količina toplotne energije za odvijanje daljeg toka procesa sagorevanja. Dakle, potrebno je delovati spoljašnjim izvorom paljenja koji raspolaže dovoljnom količinom energije za iniciranje reakcije sagorevanja.

Različiti mogući izvori paljenja mogu se grupisati na sledeći način:

zagrejane površine,

plamen,

iskre mehaničkog porekla,

varnice električnog porekla, bilo da potiču od statičkog elektriciteta ili električne struje i

razne druge pojave.

Opasnosti i mere zaštite od požara i eksplozija

Stepen opasnosti od požara i eksplozija u najvećoj meri zavisi od samog tehnološkog procesa rada, odnosno sirovina, finalnih proizvoda i eventualnih nus produkata.

Fizičko-hemijske osobine materijala pri odvijanju jednog tehnološkog procesa, u pogledu njegove zapaljivosti i eksplozivnosti, u osnovi daju karakter proizvodnji i osnovu za procenu opasnosti.

Svi ostali elementi, prateća postrojenja i instalacije jednog industrijskog objekta, moraju biti u funkciji bezbednog odvijanja tehnološkog procesa proizvodnje.

Opasnosti i mere zaštite od požara i eksplozija

Elementi za procenu opasnosti od požara i eksplozija

Najčešći uzroci požara i eksplozija pri tehnološkim procesima su:

nepoštovanje elementarnih uslova zaštite od požara, nepravilnosti u vođenju tehnoloških procesa, ne preduzimanje svih mera zaštite kod izmene tehnološkog procesa, neobučenost ljudi za osnovni ili izmenjeni proces, neispravnost električnih uređaja i instalacija, neispravnost sistema za ventilaciju i klimatizaciju, samozapaljivost, neadekvatna eliminacija statičkog elektriciteta, atmosferska pražnjenja.

Najvažniji deo zaštite od požara i eksplozija čini prethodna zaštita koja obuhvata čitav niz tehničko-tehnoloških i organizacionih mera.

VENTILACIJA

Industrijske pogone neophodno je provetravati, posebno one u kojima se stvaraju otrovne pare i gasovi.

Cilj ventilacije je dovođenje čistog vazduha uz odvođenje zagađenog vazduha i viška toplote. Sistemima ventilacije ne vrši se obrada vazduha, već samo zamena zagađenog vazduha mehanički prečišćenim vazduhom.Prema nameni, ventilacioni sistemi mogu biti: za komforne uslove ili industrijski sistemi ventilacije pomoću kojih se u halama obezbeđuju

dovoljne količine kiseonika odstranjivanjem zagađujućih materija.Prema načinu kretanja vazduha ventilacija može biti: prirodna i mehanička (prinudna), veštačka.

Prirodna ventilacija

Pod prirodnom ventilacijom se podrazumeva prirodno kretanje vazduha zasnovano na razlici temperature u donjem i gornjem sloju prostorije (topao vazduh je lakši, manja mu je specifična masa pa ide prema vrhu, a hladniji je teži, te je pri dnu).

Prirodnu ventilaciju moguće je ostvariti kroz procepe (fuge) spoljnih prozora i vrata, otvaranjem prozora ili kroz posebne ventilacione otvore.

Provetravanje prirodnim putem je moguće usled dejstva vetra, što nekada nije dovoljno u odnosu na zahteve koji se postavljaju za određene prostore, bilo da je u pitanju boravak većeg broja ljudi ili neki tehnološki proces u proizvodnoj hali.

Prirodna ventilacija

Prirodna ventilacija zavisi u velikoj meri od godišnjeg doba, nadmorske visine, vetrova.

Zimi je specifična masa vazduha veća i veći će biti pritisak na donje otvore pa je ventilacija intenzivnija, a leti obrnuto. Na većoj nadmorskoj visini, specifična masa vazduha je manja, pa je ventilacija lošija.

Teško je u proizvodnim halama rešiti ventilaciju prirodnim putem, iako prirodna ventilacija ima sledeće dobre osobine: jeftinija je, trajna, ne troši se energija za njenu funkciju. Kao nedostatak ventilacije prirodnim putem izdvaja se njena zavisnost od prirodnih faktora.

Mehanička (prinudna) ventilacija

Mehaničkom (prinudnom) ventilacijom se uz pomoć ventilatora prinudno dovodi potrebna količina svežeg vazduha u prostoriju.

Mehanička ventilacija može biti:1. Lokalna – primenjuje se tamo gde postoji intenzivni zagađivač i

zagađujuće supstance se odstranjuju na samom mestu nastajanja i sprečava se njihovo širenje po čitavom prostoru.

 2. Opšta – kojom se iz celokupnog prostora odstranjuje vazduh i može biti:. Samo sa dovođenjem vazduha (usisavanjem, kompresiona) – najređe, . Samo sa isisavanjem vazduha (depresiona). Kombinovana.

Kombinovani sistem ventilacije je najbolji, ali i najskuplji jer se sastoji od posebnih sistema za ubacivanje i izbacivanje vazduha.

KLIMATIZACIJA

Klimatizacija je proces obrade vazduha u određenom prostoru sa ciljem stvaranja odgovarajućih uslova za boravak ljudi, i drugih živih bića u njemu. U širem smislu termin se može odnositi na bilo koji oblik hlađenja, grejanja, ventilacije, odvlaživanja ili prečišćavanja i dezinfekcije koji menjaju stanje vazduha.

Klimatizacioni uređaji obavezno uključuju dovođenje svežeg vazduha u prostor koji se klimatizuje, tj. uključuju i ventilaciju prostora jer, u tehničkom smislu, uređaji koji nemaju dovod svežeg vazduha nisu uređaji klimatizacije.

KLIMATIZACIJA

Klimatizacijom se obezbeđuje potpuni komfor radne sredine u odnosu na mikroklimatske uslove.

Veličina koja definiše potpuni komfor naziva se efektivna temperatura.

U zoni komfora ona je od 18,2°C – 22,5°C, a linija komfora je predstavljena temperaturom od 19,2°C.

Efektivna temperatura je mera komfora radne sredine. Zavisi od vlažnosti vazduha (%), brzine strujanja (m/s) i stvarne temperature vazduha (°C).