Biberče

Bila žena nerotkinja, pa molila Boga da joj da da rodi, makar bilo dete kao biberovo zrno. Bogjoj dade po želji, pa rodi muško dete kao biberovo zrno. Iz početka u radosti nije marila što jetolicno dete rodila, ali posle dođe joj žao gledajući drugu decu koja su se s njenim rodila gdenarastoše na ženidbu i udaju, a njeno ostalo kao biberovo zrno. Onda okrene u plač i jauk svakidan. Jedan put dođe joj u san neko i kaže da ne plače više, biće njen sin veliki kao jablan. Izatoga sna ostane vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom dođe joj sin i reče da mora ići kud mu jeu snu rečeno, i tako on ode a mati ostane plačući.

Išavši on zadugo dođe u jedan carski dvor pa uđe u dvoriste, kad tamo – carska ćerka sedi podjednim drvetom i plače. On je nazove pomoz Bog i zapita je, zašto plače, a ona mu odgovori daje to drvo pod kojim sedi, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je otac zapovedao da čuva, ali dođe alaispod zemlje te za tri jutra odnese sve tri jabuke jednu po jednu, pa sad nesme ocu da kaže, aotac zvao sutra silne goste da im pokaže šta mu je Bog dao. On joj kaže da ućuti, on će joj svetri jabuke od ale doneti, samo da mu da dve svoje sluge da idu s njim. Po tom on kupi jednuovcu i zaklavši je sva četiri buta stavi u torbu a ostalo baci pa ponesavši i jedno uže ode saslugama iza grada na jezero, i onde digne jedan kamen pa reče slugama, da ga na užetuspuste dole, pa kad zadrma uže, da ga vuku gore. Tako ga sluge spuste, kad tamo – lepodvoriste  i kuća, kad uđe u kuću, a tu ala sedi kod vatre i u velikom kazanu nešto vari. Ala kakoga ugleda, skoči na njega, a on joj brže baci jedan but mesa. Dok se ona sagnu i uze meso, onukrade jednu jabuku. Ala opet na njega nasrne, a on joj baci drugi but pa uzme i drugu jabuku,kad ala onaj but proguta, ona opet na njega nasrne, a on joj baci treći pa uzme i treću jabuku.Kad ala četvrtom na njega nasrnu, on joj baci i četvrti but, pa beži natrag, i tek da se uhvati zauže, a ala ispadne napolje, a on brže odseče od svoje noge mesa pa joj baci i zadrma za uže,te ga izvuku gore. Potom preda  carskoj ćerki jabuke pa ode.

Malo vreme zatim prođe, a ala počne svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela po jednudevojku koju su joj morali iz grada slati redom, tako dođe red i na carevu ćerku, koja je bila

1 / 3

Biberče

isprošena. Otac i mati i sva gospoda isprate je do jezera, i onde izgrlivši se s njom i izljubivšiotac i mati vrate se kukajući, a ona ostane sama da čeka alu. Čekajući tako stane se molitiBogu, da joj pošalje Biberče, koje joj jabuke od ale donelo, da je sad izbavi.

U tom Biberče dođe u grad, a grad sav u crno zavijen. Kad on zapita šta je bilo, i oni mu kažu,on brže na jezero i nađe carevu ćerku gde sedi i plače, pa je zapita, hoće li poći za njega, ako jeod ale izbavi. Ona reče: "Hoću, ali ti me ne možeš izbaviti. Jedan je samo koji bi mogao, ali toganema." "A koji je taj?" zapita on, a ona odgovori: "Istina da je mali kao biberovo zrno, al' on bimene izbavio." Biberče se nasmeje i reče joj da je Biberče sad veliki momak, i da je došao da jeizbavi. Ona se začudi i kad vidi prsten što mu je dala onda kad joj je doneo jabuke, osvedoči seda je on baš. Onda joj on kaže da ga malo pomazi, i ako zaspi da ga probudi, kad se jezerozadrma. On legne njoj na krilo i ona ga počne maziti, pa on zaspi, kad odjednom jezero sezanjiha, a ona počne plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne, uzme mač i stane dačeka alu. U tom eto ti ale sa devet glava, on je dočeka i odseče joj jednu glavu, a ala juriš nanjega, a on joj odseče i drugu, i tako svih devet. Po tom zatrazi od devojke maramu pa povadisvih jezika devet i veže u maramu, a devojci kaže da nikom ne prica ko je je izbavio, on će većdoći kad bude vreme, pa onda ode. Kad i devojka pođe kući, srete je njen mladoženja i kaže joj:ako neće kazati da je je on izbavio, da će je ubiti, pa joj je sve jedno. Ona se razmisli, iopominjući se šta joj je Biberče rekao, da će doći kad bude vreme, obeća da će kazati da je jeon izbavio.

Mladoženja se vrati te ponese za svedočanstvo svih devet odsečenih glava. Kad ona dođe snjim svome ocu i majci, nije se moglo znati koga vise grle i ljube, nju ili njega, i naume, odmahda ih venčaju, ali se ona načini bolesna. Kad prođa nekoliko dana, eto ti Biberčeta, i kaže da je

2 / 3

Biberče

on izbavio devojku. Sad car kome će da veruje? Devojka ne sme da kaže, onaj preti da će jeubiti, te car naredi da im sud sudi. Kad iziđu na sud, sud reče: ko ima svedočanstvo, onoga jedevojka. Kad onaj iznese glave a ovaj jezike, opet sud ne zna, kome će da veruje, jer onaj kažeda nije glave odmah posekao nego potrčao s devojkom ka ocu, a kad ovaj iznese devojačkumaramu, on kaže da je devojka maramu od straha izgubila. Onda car reče, da ujutru idu oba ucrkvu na molitvu, tamo će biti i devojka, pa ko pre dođe, njegova je. Biberče nije htelo ići, dokne zazvoni, a onaj se digne u ponoć, ali čim korači u crkvu, provali se pod njim zemlja i sav seiseče na noževe. Onda  devojka upali svećui sedne kod jame da čeka suđenoga. Kad udari zvono, eto ti Biberčeta. Onda car vidi ko je prav, i venča svoju ćerku za Biberče. Po tom Biberče odesvojoj majci da vidi da je on veliki.

3 / 3